Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

Raspoloživost

-Seminarski rad-

Predmet:

Pouzdanost mašina

Studenti:Dimitrije MIjatović NG 19/16 Profesor:Doc.dr Ljiljana Radovanović

Danilo Gužvić NG 22/16 Asistent:Borivoje Novaković
Teodora Vukić NG

1
 SADRŽAJ
1.UVOD...........................................................................................................................................3
2.PODELE RASPOLOŽIVOSTI....................................................................................................4
2.1 Raspoloživost u funkciji vremena.........................................................................................4
2.1.1 Trenutna raspoloživost........................................................................................................4
2.1.2 Intervalna raspoloživost......................................................................................................5
2.1.3. Raspoloživost u ustaljenom stanju.....................................................................................5
3. Raspoloživost u funkciji vrste zastoja.........................................................................................6
3.1 Sopstvena raspoloživost.........................................................................................................6
3.2 Ostvarena raspoloživost.........................................................................................................6
3.3 Operativna raspoloživost.......................................................................................................7
4. Raspoloživost građevinskih Sistema...........................................................................................8
4.1 Stanja Sistema........................................................................................................................9
5. Raspoloživost telekomunikacionih Sistema..............................................................................10
6. Zaključak...................................................................................................................................11
LITERATURA..............................................................................................................................12

2
1.UVOD

Raspoloživost (gotovost) se definiše kao verovatnoća da će sistem u bilo kojem trenutku

(kalendarskog) vremena biti raspoloživ, odnosno da će biti u stanju da radi ili da se uključi u rad
(ako je pre toga, na primer, bio isključen ili u skladištu), pod uslovom da se koristi pod
specificiranim uslovima.

3
2.PODELE RASPOLOŽIVOSTI
Najznačajnije razvrstavanje raspoloživosti je na zavisne od inetrvala vremena i od vrste zastoja.

2.1 Raspoloživost u funkciji vremena

Raspoloživost u funkciji vremena deli se na tri kategorije, kako je to i prikazano na slici:

gde je:
A (t) – trenutna raspoloživost
A (T) – intervalna raspoloživost
A (∞) – raspoloživost u ustaljenom stanju

2.1.1 Trenutna raspoloživost

Trenutna raspoloživost A (t)) predstavlja verovatnoću da će si-stem biti u operativnom stanju u

slučajnom vremenskom trenutku „t”, odnosno u specificiranom vremenu „t” intervala [0,T]. Za
razliku od pouzdanosti, trenutna raspoloživost uključuje informacije o pogodnosti održavanja.

4
2.1.2 Intervalna raspoloživost

Intervalna raspoloživost je proporcija vremena u radu sistema ili očekivana verovatnoća

raspoloživosti sistema u vremenu [0,T].

2.1.3. Raspoloživost u ustaljenom stanju

Raspoloživost u ustaljenom stanju je granična vrednost trenutne raspoloživosti funkcije za vreme

„t” koje teži beskonačnosti, ili:

Dokazano je da trenutna raspoloživost teži raspoloživosti u ustaljenom stanju nakon vremena

koje ima vrednost četiri puta srednjeg vremena do otkaza. Na slici ispod se može uočiti ovakva
funkcija:

5
 Slika: Prikaz prelaza trenutne raspoloživosti u raspoloživost u ustaljenom stanju.

Znači, raspoloživost u ustaljenom stanju se može razmatrati kao stabilizirajuća tačka, gde
raspoloživost sistema poprima vrednost koja će u vremenu ispred biti konstantna.

3. Raspoloživost u funkciji vrste zastoja

Raspoloživost u funkciji vrste zastoja, takođe, kao i raspoloživost u funkciji vremena ima svoje
prepoznatljive podele.

3.1 Sopstvena raspoloživost

Sopstvena raspoloživost definiše se kao verovatnoća da će sistem u korišćenju pod zadatim

uslovima, bez uzimanja u obzir bilo kakve planirane ili preventivne popravke, funkcionisati
zado-voljavajuće u datom trenutku vremena.

Sopstvena raspoloživost respektuje isključivo vreme korektivne popravke sistema uz

pretpostavku stoprocentne raspoloživosti ljudstva i opreme za popravke. Ova vrsta raspoloživosti

6
predstavlja ispunjenost zahteva za dostizanje očekivanih performansi između planiranih prekida
u radu.

3.2 Ostvarena raspoloživost

Ostvarena raspoloživost uzima u obzir vremena preventivnih i korektivnih popravki. Ona je

određena detaljnim projektom koji bliže definiše vrstu, količinu i raspored opreme za blagovre-
mene popravke (održavanje).Kao i sopstvena raspoloživost, i ostvarena se može posmatrati kao
raspoloživost u ustaljenom stanju koja razmatra samo vreme aktivne preventivne i aktivne ko-
rektivne popravke.

Rezultat ostvarene raspoloživosti zavisi od projekta proizvodnog sistema kojim se određuju svi
mogući scenariji tokom njegovog funkcionisanja i strategije održavanja, koja na osnovu projekta
i podataka iz prethodnog rada sistema uspostavlja aktuelnu ostvarenu raspoloživost.

3.3 Operativna raspoloživost

Operativna raspoloživost je mera prosečne raspoloživosti u periodu vremena i uključuje sve

iskustvene izvore i uzroke zastoja i otkaza (administrativne, logističke, organizacione i sl.).

Operativna raspoloživost je raspoloživost kroz koju je sistem prošao, i ona je bazirana na

aktuelnim događajima koji su se desili u sistemu.

Prethodne raspoloživosti su bazirane na procenama, a na osnovu modela sistema koji je u

funkciji statističkih raspodela vremena u funkciji i van funkcije sistema.

Operativna raspoloživost se može iskazati kao odnos između vremena u radu i ukupnog vremena
sistema. matematički, određuje se kao:

7
4. Raspoloživost građevinskih Sistema

Raspoloživost komponenti, podsistema i sistema u celini predviđa se, procenjuje i ocenjuje, i to u

funkciji nivoa projektovanja sistema (generalni, idejni i glavni projekat).
Eventualne aktivnosti na povećanju raspoloživosti sa ciljem nesmetanog funkcionisanja sistema
moraju biti usklađene sa projektovanim prihodima i rashodima na konkretnom projektu, kako se
ne bi ugrozila ukalkulisana dobit (profit).

Sa ciljem omogućavanja analize raspoloživosti posebno se analiziraju načini povezivanja

elemenata sistema kako bi se precizno odredili analitički izrazi za izračunavanje funkcije
raspoloživosti.

Građevinski proizvodni sistemi, iako složeni sa stanovišta strukture i međusobnih odnosa

komponenti, svode se najčešće na serijsku vezu više podsistema sa različitim tipovima veza. U
odnosu na ostale proizvodne sisteme karakteriše ih dinamičnost i rekonfigurabilnost, dok se za

8
analizu raspoloživosti ne moraju koristiti složeni matematički modeli koji u svojoj strukturi
imaju naglašene kriterijume rizika po zdravlje ljudi i okoline.

Kod građevinskih proizvodnih sistema značajnu ulogu imaju kriterijumi kvaliteta, učinaka,
troškova, odnosno cena sistema i cena sistema po jedinici mere gotovog proizvoda. Izuzimanje
ostalih kriterijuma nalazi opravdanje u precizno definisanim procedurama za bezbednost i zaštitu
na radu, zaštitu životne sredine i održavanja sistema. Izostavljeni kriterijumi iz drugog koraka
modela postavljaju se kao hipoteze i ograničenja pri formiranju istog.

4.1 Stanja Sistema

Stanja sistema u tabeli ispod podeljena su na raspoloživa i neraspoloživa.

Raspoloživo vreme je vreme u toku kojeg se sistem koristi, ili je spreman za korišćenje, dok
neraspoloživo vreme obuhvata vreme zastoja sistema. Prema tome, postoje dva kriterijuma na
osnovu kojih je moguće izvršiti podelu vremena:

– stanje sistema
– zahtev za korišćenje sistema.

Stanje sistema može biti operativno i neoperativno, dok u pogledu zahteva za korišćenjem
sistema postoje dve mogućnosti :

– zahteva se korišćenje sistema

– ne zahteva se korišćenje sistema.

9
Tabela stanja Sistema u funkciji vremena

5. Raspoloživost telekomunikacionih Sistema

Telekomunikacioni (TK) sistemi treba da obezbede brz i efikasan prenos informacija od njenog
izvora do krajnjeg korisnika. Uporedo sa razvojem sve složenijih telekomunikacionih sistema
problem njihovog pouzdanog funkcionisanja postaje sve izraženiji.

Primena telekomunikacionih sistema za specijalne namene u svakom trenutku zahteva oþuvanje

visokog nivoa kvaliteta sistema radi obezbeđenja neprekidnosti komunikacija. Pošto se radi o
popravljivim sistemima, raspoloživost predstavlja jedan od važnijih pokazatelja kvaliteta.

Raspoloživost telekomunikacionog sistema predstavlja verovatnoću da će sistem obezbediti

zadovoljavajući prenos informacija u vremenu t, pod propisanim radnim uslovima, uz
moguünost brze popravke tj. dobre logistiþkepodrške (obučeno osoblje, raspoloživ alat, oprema i
rezervni delovi). Raspoloživost ovakvih sistema teško je odrediti analitičkim putem jer zahteva
postavljanje i rešavanje sistema velikog broja jednačina.
10
Sistem od četiri TK centrale povezane u prsten dupleks vezama

Ovaj telekomunikacioni sistem radi ispravno ako su sve četiri TK centrale ispravne i ako je
moguće uspostaviti vezu između njih .

Svaka savremena mreža bi trebalo da poseduje osobinu detektovanja kvarova i da vrši neku vrstu
“samopopravke” pre nego što krajnji korisnik (end user) registruje bilo kakav kvar u
komunikaciji.

Postoje dve vrste tehnika za povećanje pouzdanosti sistema i to su zaštitne tehnike i tehnike
ponovnog uspostavljanja veza. Za obnavljanje veze pogođene kvarom prve tehnike koriste
unapred dodeljene resurse, što rezultuje visokom redudansom (odnos ukupnog i radnog
kapaciteta). Kod restauracionih tehnika koriste se trenutno raspoloživi resursi tj. traži se nova
putanja nakon što se desi kvar.

6. Zaključak
Proizvodni sistemi po svojoj prirodi su popravljivi i kao takvi imaju značajan doprinos u
razvijanju i sve većoj važnosti pojma raspoloživosti. Pored svoje osnovne definicije,
raspoloživost je postala mera pouzdanosti popravljivih sistema.

Ne uvažavanjem pojma raspoloživosti prilikom kalkulacija cena sistema po jedinici mere

gotovog proizvoda može stvoriti pogrešnu sliku o stvarnim troškovima sistema.

11
LITERATURA
1.https://www.researchgate.net/publication/334263243_DETERMINATION_OF_OPERATION
AL_AVAILABILITY_MODEL_BASED_ON_REAL_DATA_FROM_THE_CONSTRUCTIN
G_PRODUCTION_SYSTEM

2. http://2007.telfor.org.rs/files/radovi/02_18.pdf

3. http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of4ps/materijali/pouzdanost.pdf

4. http://www.telfor.rs/telfor2003/radovi/2-16.pdf

12