PETAK 24. APRIL 2020.
GODINE
KATARINA DUWI] MANDI], [KOLSKI PSIHOLOG - VI[I
PEDAGO[KI SAVETNIK GIMNAZIJE U ^A^KU
U^EWE U „DOBA KORONE“
Usled trenutne epidemiolo{ke situacije u zemqi, privremeno je obustavqen neposredni nastavni rad u svim
osnovnim i sredwim {kolama, ali nije prekinut obrazovno-vaspitni rad sa u~enicima. Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolo{kog razvoja preporu~ilo je i organizovalo u~ewe na daqinu za realizaciju programskih sadr`aja
op{teobrazovnih i stru~nih predmeta. Ostvarivawe nastave na daqinu, obaveza je svih {kola. Nastavnici sami
planiraju na~ine rada, oslawaju}i se na dostupnu informaciono-komunikacionu tehnologiju, isti~e Katarina Duwi}
Mandi}, {kolski psiholog - vi{i pedago{ki savetnik Gimnazije u ^a~ku.
[
kole su u skladu sa svojim
mogu}nostima i uz kori-
{}ewe dostupnih onlajn
platformi za u~ewe osmislile prilago-
|ene na~ine rada u ostvarivawu propisa-
nih programa nastave i u~ewa. Za u~eni-
ke osnovne, sredwe {kole i gimnazija
Ministarstvo je pripremilo edukativne
sadr`aje za u~ewe na daqinu, koji se sva-
kodnevno emituju posredstvom komunika-
cionih kanala RTS-a i nacionalne plat-
forme Moja {kola.
- Umesto u {koli, nastavnici realizu-
ju nastavu u svojim „virtuelnim u~ioni-
cama“. Tradicionalna nastava je privre-
meno zamewena elektronskom komunika-
cijom preko Skajpa, Vibera, mejlova,
digitalnih u~ionica. I nastavnici i
u~enici se prilago|avaju novom na~inu
rada, sti~u nova saznawa, u~e kako da
organizuju i realizuju nastavu na daqi-
nu. Do ju~e „nemogu}e“ postalo je izazov
velikom broju nastavnika koji nisu ni
sawali da tako ne{to mogu. Preko no}i
su preuzeli mnoge uloge u kojima nisu
bili i po~eli rad od ku}e. Nastavnici
koji su se usavr{avali i ina~e primewu-
ju inovacije u nastavi, koje nude razne
platforme i alati, spremnije su do~eka-
li nov pristup nastavi – ka`e {kolski
psiholog Katarina Duwi} Mandi}.
U~ewe na daqinu je jedan od savreme-
nih na~ina u~ewa i usvajawa novih zna-
wa, obrazovawa, zasnovanih na materija-
lima, instrukcijama i uputstvima koje
nastavnik pru`a u~enicima primenom
informaciono komunikacionih tehno-
logija. Istra`ivawa pokazuju da metoda
u~ewa na daqinu, osim prakti~nih i
motivacionih dobiti, vi{e od svih dru-
gih oblika rada, stavqa proces u~ewa u
ruke u~enika, a nastavnika u ulogu mode-
ratora procesa u~ewa. Osim sticawa
novih znawa, u~enik je u prilici da raz-
vija kqu~ne i me|upredmetne kompeten-
cije (komunikacija, saradwa, preduzi-
mqivost, digitalne kompetencije...).
Dobre strane ovakvog na~ina u~ewa, pre-
ma re~ima psihologa, su {to u~enici
usvajaju znawa svojim tempom i u vreme
koje wima odgovara. U situaciji kada
nai|u na te{ko}u, u~enici mogu da uspo-
re, ponovo poku{aju, promene direkciju
u mi{qewu, koja }e im pomo}i da re{e
problem, savladaju gradivo. Nastavnik
ima ve}u slobodu i mogu}nost da za istu
nastavnu jedinicu pripremi dosta razli-
~itih sadr`aja, tako da nastava postaje
individualizovana. Povratna informa-
cija kojom nastavnik formativno deluje
na u~enika je uvek dostupna.
Podr{ka Ministarstva prosvete
Pra}ewem realizacije nastave na
daqinu u prve dve sedmice vanrednog sta-
wa, Ministarstvo prosvete uputilo je
dopis {kolama u kome se, izme|u ostalog,
ukazuje da su nastavnici vrlo profesio-
nalno i odgovorno prihvatili promenu
na~ina rada.
- Na osnovu ovog dopisa Ministar-
OBRAZOVAWE
stva, u celini gledano, vidimo da je veli-
ki broj nastavnika posve}en pripremawu
nastavnih materijala i da vi{e od 60
odsto koristi razli~ite dostupne i
predlo`ene platforme za u~ewe. Iako
zna~ajan broj nastavnika nije imao isku-
stva sa platformama za u~ewe, ipak su za
vrlo kratko vreme, uz uputstva koja su
dobili, uspeli da ovladaju znawima i
ve{tinama za wihovo kori{}ewe – ka`e
Katarina Duwi} Mandi}.
Prema uvidu Ministarstva, na osnovu
povratnih informacija, dobijenih od
roditeqa, u uslovima nastave na daqinu
u~enici dobijaju vi{e ili zna~ajno vi{e
doma}ih zadataka nego u redovnim uslo-
vima ili su doma}i zadaci slo`eniji i
obimniji. Ministarstvo prosvete, isti-
~e Duwi} Mandi}, predla`e da i nastav-
nici i u~enici planiraju odre|eno vre-
me za rad:
- Nastava na daqinu, iako pru`a mno-
go mogu}nosti, ne zna~i da nastavnici,
u~enici i wihovi roditeqi treba da
budu na platformama i u komunikaciji
tokom celog dana. Oni bi trebalo da pla-
niraju, u okviru odre|enog „radnog vre-
mena“, vreme za u~ewe. Na primer, ako su
u~enici u~ili putem TV ~asova u prepo-
dnevnim satima, trebalo bi da se dodatna
podr{ka i zadavawe doma}ih zadataka i
zadu`ewa zavr{e do 17 ~asova istog dana.
Ukoliko su u~enici u~ili putem TV
~asova u popodnevnim satima, zadu`ewa
i zadatke treba dostavqati narednog
dana u prepodnevnim satima. Ova dina-
mika mo`e se primeniti i na nastavne
predmete za koje ne postoje TV ~asovi.
Preporuka je i da se unapred navede vre-
me i odgovaraju}i rokovi za izradu zada-
taka i dostavqawe povratnih informa-
cija. S obzirom na to da jo{ uvek ne zna-
mo do kada }e trajati nastava na daqinu,
potrebno je voditi ra~una o radnoj ener-
giji i nastavnika i u~enika, da bi se
zadr`ala postoje}a motivacija.
Mi{qewa u~enika i nastavnika
Prema rezultatima istra`ivawa, koje
navodi na{a sagovornica, objavqenog na
sajtu „Zelena u~ionica“, neke od predno-
sti nastave na daqinu iz ugla u~enika
odnose se na komfornije uslove za rad od
ku}e, nema gubqewa vremena na putovawe,
gradivo je stalno dostupno, mogu da rade
svojim tempom i da se dogovaraju sa osta-
lim u~enicima oko izrade zadataka.
Nedostaci nastave na daqinu iz ugla
u~enika su: nedostak „`ive re~i“, vi{e se
umaraju jer imaju puno zadataka i obimne
zahteve, nema vremena za obnavqawe i
utvr|ivawe, zahteva puno samostalnog
rada i snala`ewa, puno je prepisivawa
zbog mawka kontrole... Iz ugla nastavni-
ka, prednosti su slede}e: lak{e se ostva-
ruje kontinuitet u radu pra}ewem redov-
ne izrade zadataka, efikasnije je, br`e i
dostupnije, boqe se aktiviraju stidqi-
viji i mawe aktivni u~enici, svi imaju
iste uslove za rad, postoji pisani trag o
svemu... Naj~e{}e navo|eni nedostaci
7
ovakvog na~ina rada za nastavnike le`e
u ~iwenici da nema kontakta, „`ive
re~i“ i neposredne interakcije, nisu svi
obu~eni za kori{}ewe platformi i
nastavu na daqinu, te{ko}e u proveri
znawa, nerealnost ocena, rad tokom
celog dana, „otkazivawe“ tehnike, posta-
vqawe i po{tovawe pravila. umeli, parafrazirajte, ponovite ako tre-
[ta roditeqi mogu da urade? ba. Uskladite, prilagodite poruke dete-
Porodica pru`a ose}aj sigurnosti, tu. Igrajte se sa svojom decom, pomozite
odnos pun empatije, qubavi, topline i im u izradi doma}ih zadataka, gledajte
po{tovawa svojih ~lanova. Samo ona zajedno filmove, ~itajte...
porodica koja zadovoqava osnovne Ukoliko roditeq primeti promenu
potrebe svojih ~lanova, obezbe|uje sigur- koja u velikoj meri odstupa od uobi~aje-
nost, pru`a i neguje toplinu i qubav, nog detetovog pona{awa, na{a sagovor-
obezbedi}e uslove za nesmetani razvoj nica savetuje:
svojih ~lanova. Za porodicu je ovo vreme - Obratite pa`wu na promene pona{a-
velikog izazova u kome svi ~lanovi mogu wa deteta u igri, govoru, snu, odnosu pre-
jedni drugima da pomognu. ma ishrani. Ohrabrite ga da ka`e o ~emu
- Roditeqi mogu da pomognu svojim razmi{qa. Podstaknite dete na razgo-
velikim iskustvom, a mladi svojom ener- vor, ne ~ekajte da ono po~ne razgovor, jer
gijom. Sa jedne strane, imamo mlade koji su deca mawe spremna i otvorena da pri-
~aju o svojim
ose}awima.
Za porodicu je ovo vreme velikog izazova Razgovor mo`e
pomo}i da se
u kome svi ~lanovi mogu jedni drugima da eventualni
pomognu problemi re{e
ili svedu na
su po prirodi buntovni, kojima je svoj- mawu meru.
stveno da istra`uju, da se dru`e, ali i da Ako su novonastale emocije sna`ne i
negoduju i pru`aju otpor, probijaju gra- remete svakodnevno funkcionisawe, tra-
nice, i roditeqi koji su u svojim zrelim ju du`i vremenski period, potra`ite
godinama ve} pomalo na~etog zdravqa, profesionalnu stru~nu pomo}.
preokupirani poslom, obezbe|ivawem Kriza, kao mesto razvoja
porodice. Ali, zajedno mogu sve – ka`e Kriza izazvana pandemijom korona
Duwi} Mandi}. virusa, kao i svaka kriza, nije stawe, ve}
Ministarstvo prosvete je pozvalo proces - borba pojedinca da do|e do
roditeqe da odgovorno i u skladu sa svo- re{ewa koje ne}e ugroziti mentalno
jim mogu}nostima prate i kontroli{u zdravqe, a koja }e omogu}iti povratak na
proces u~ewa od ku}e kod svoje dece, pod- uobi~ajeno funkcionisawe. Ona predsta-
sti~u}i ih na redovnost i kontinuitet u vqa potencijalno mesto razvoja.
radu. Mnogi roditeqi su ozbiqno shva- - Uprkos tome {to smo fizi~ki udaqe-
tili ovaj poziv i zajedno sa decom prate ni jedni od drugih, {to `ivimo i radimo
snimqene ~asove i sadr`aje i zadatke od svojih ku}a, ~ini mi se da smo ipak
koje dobijaju od svojih nastavnika, pru- vi{e me|usobno povezani, upu}eni jedni
`aju}i im neophodnu podr{ku, ~iji zna- na druge. U vreme vanrednih mera, prepo-
~aj isti~e i Katarina Duwi} Mandi}: ru~ene socijalne distance i izolacije u
- Roditeqi, budite oslonac deci, omo- ciqu za{tite zdravqa svih, porodica je
gu}ite im da se adaptiraju na novonasta- pred izazovom ovih `ivotnih doga|aja.
lu situaciju, da budete funkcionalni i Nove okolnosti i doga|aji u porodici su
oni i vi. Odr`avajte svakodnevnu ruti- promene koje zahtevaju prilago|avawe
nu, kad god mo`ete, jer time obezbe|ujete pojedinca i uskla|ivawe s ranijim isku-
potrebnu sigurnost svakom ~lanu poro- stvom - ve}e ulagawe energije i napora da
dice. Svakom ~oveku, bez obzira na se ovaj `ivotni doga|aj prevlada. Fru-
uzrast, potrebna su jasna pravila i gra- stracije, konflikte, interpersonalne
nice. Roditeqi mogu i trebalo bi da to sukobe... sve to treba odlo`iti za neko
obezbede na jasan i dosledan na~in. Pod- drugo, mirnije vreme. Vanredno stawe,
staknite dete na razgovor, da verbalizuju uvedeno zbog epidemije virusa korona,
svoja ose}awa. U razgovoru sa decom mo`e uticati na decu svih uzrasta u
izbegavajte negativne i te{ke re~i, zavisnosti od toga koliko su naru{ene
poput te{ko, stra{no, u`asno. Koristi- wihove osnovne biolo{ke potrebe i
te afirmativni govor {to jednostavni- sigurnost. Neka deca }e kroz ovu situa-
jih izraza, aktivno slu{awe, „ja“ poruke, ciju pro}i zrelija, odgovornija, sprem-
izbegavajte „ti“ poruke, tj. one poruke nija za probleme koji ih ~ekaju na putu
koje optu`uju, vre|aju, omalova`avaju, sazrevawa i prilago|avawa na nove
ismevaju ose}awa i pona{awa deteta. U `ivotne izazove i te{ko}e – zakqu~uje
situaciji kada vam se dete poverava poka- {kolski psiholog Katarina Duwi}
`ite zainteresovanost. Ako vam ne{to Mandi}.
nije jasno proverite da li ste dobro raz- G. D.