Univerzitet u Kragujevcu
Ekonomski fakultet

Predmet: Medjunarodni ekonomski odnosi

Tema: Platni bilans Srbije od 2000. – 2018. godine

Predmetni nastavnik: Student:

Dr Nenad Stanisic Marijana Obradovic 2016/254
Vanredni professor
Asistent:
Tijana Tubic
Kragujevac, 2019.

1
Sadrzaj
UVOD........................................................................................................................................1
1. Koncept platnog bilansa.........................................................................................................2
2. Struktura platnog bilansa........................................................................................................4
2.1. Računi platnog bilansa....................................................................................................6
3. (NE)RAVNOTEZA PLATNOG BILANSA.........................................................................6
3.1. RAVNOTEZA PLATNOG BILANSA (sa moodla, slajdovi)........................................7
3.2. UZROCI I POSLEDICE NERAVNOTEZE PLATNOG BILANSA – VRSTE
NERAVNOTEZA..................................................................................................................8
3.2. URAVNOTEZENJE PLATNOG BILANSA.................................................................9
3.3. KLASICNI AUTOMATSKI MEHANIZAM URAVNOTEZENJA PLATNOG
BILANSA.............................................................................................................................10
4. METODOLOGIJA PLATNOG BILANSA SRBIJE...........................................................10
5. Analiza platnog bilansa Srbije 2000. - 2018........................................................................12
6. Zakljucak..............................................................................................................................18
7. Literatura..............................................................................................................................19

2
UVOD

Ekonomski odnosi sa inostranstvom predstavljaju važan segment ukupne strategije razvoja

svake zemlje. Ovi odnosi obuhvataju širok spektar komuniciranja jedne zemlje sa svetom
koji, pre svega, obuhvataju izvoz i uvoz roba i usluga, finansijske transakcije svake vrste i
druge kontakte iz kojih proizilaze ekonomske posledice po zemlju. Na sadašnjem stepenu
privrednog razvoja nezamisliv je opstanak bilo koje zemlje bez njenog intenzivnog
komuniciranja sa okruženjem. Ti odnosi sa okruženjem imaju svoj razvojni put, imaju svoje
uspone i padove, intezitet i posledice ali se bez njih privredni razvoj ne može ni zamisliti.
Svaka država, preduzeće i pojedinac direktno ili indirektno, upućeni su na određene odnose
sa inostranstvom. Država stvara odgovarajući ambijent za odnose sa svetom, sklapa različite
aranžmane sa drugim zemljama, preko nje se odvijaju međunarodne saobraćajne i druge
komunikacije. Mnoga preduzeća ne bi mogla da proizvode bez nabavke mašina, energenata
ili drugih komponenti u inostranstvu.
Spoljnoekonomski odnosi su vrlo osetljivo područje strategije razvoja jedne zemlje. Njihov
intenzitet i kvalitet su podvrgnuti uticaju ukupnih ekonomskih, političkih i vojnih interesa
najačih zemalja u svetu ili pojedinih grupacija. Zato je zadatak dugoročne politike razvoja u
odnosu na ekonomske odnose sa inostranstvom pre svega da pronađe takvu međuzavisnost
domaće privrede sa svetom koja će doprineti ostvarivanju opšte strategije privrednog i
društvenog razvoja zemlje. Uzajamno prožimanje razvojne strategije i politike ekonomskih
odnosa sa inostranstvom treba da dovede do optimizacije stopa rasta, bržeg rešavanja
strukturnih problema u privredi, strujanja tehničkog progresa i povećanja konkurentnosti
nacionalne privrede na svetskom tržištu, [1].

Milan S. Beslać, Todor Petković, Međunarodna ekonomija i finansije, VPŠ Čačak 2008. godine, str.63

3
1. Koncept platnog bilansa

Sam izraz „platni bilans“ nije dovoljno precizan, jer to nije sistemski popis imovinske aktive i
pasive nekog subjekta utvrdjenih na odredjeni dan, vec je to popis transakcija utvrdjenih u
toku jednog vremenskog perioda, po pravilu, jedne godine. [2]
Pod platnim bilansom zemlje se podrazumeva sistemski pregled svih ekonomskih transakcija
koje pojedinci, privredni subjekti i državni organi, obave sa inostranstvom u određenom
vremenskom periodu, a najčešće u toku jedne kalendarske godine. Sam pojam bilansa
podrazumeva stavke rashoda i prihoda, pa tako i platni bilans ima stavke rashoda i prihoda.
Platni bilans se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva koji podrazumeva da se svaka stavka
(transakcija) knjiži na dugovnoj i potražnoj strani, gde imamo na levoj strani oznaku ,,D”
koja oznacava dugovanje, a na desnoj strani oznaku ,,P” koja oznacava potrazivanja prema
inostranstvu, pa je zbog toga, računovodstveno posmatrano platni bilans uvek u ravnoteži, jer
dugovna i potrazna strana moraju biti uvek izjednacene, tj. jednake. Izvoz roba i usluga
pretpostavlja naplatu potraživanja. Uvoz roba i usluga pretpostavlja plaćanje dugovanja, [1].
Platni promet izmedju jedne zemlje I ostalih zemalja, kao posledica ukupnih finansijskih
odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenata:
 platni bilans (bilans placanja) i
 devizni bilans.
Platni bilans predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih izmedju
jedne zemlje i inostranstva, obicno u toku jedne godine. Saldo u platnom bilansu može biti
pozitivan, negativan i uravnotežen. Platni bilans je pozitivan kada su ukupna potraživanja
veća od ukupnih dugovanja date zemlje. Platni bilans je negativan kada su ukupna
potraživanja manja od ukupnih dugovanja. Platni bilans je uravnotežen kada su ukupna
potraživanja jednaka ukupnim dugovanjima. Suficit u platnom bilansu jedan je od bitnih
makroekonomskih indikatora uspešnosti ekonomske saradnje date zemlje sa inostranstvom.

Slika 1. Kljucni podaci platnog bilansa koji se prate, [3]

4
Statistika bilansa placanja pokazuje sumu ekonomskih transakcija nacionalne ekonomije sa
ostatkom sveta za dati vremenski period, transakcije iymedju rezidenata i nerezidenata.
Obuhvata robu, usluge, dohodak, transfere, kreiranje imovine I obaveza u odnosu na ostatak
sveta. Kljucni podaci koji se prate su: tekuci racun, racun kapitala I finansijski racun.
Tekuci racun sadrzi racun roba I usluga, racun primarnih dohodaka, racun sekundarnih
dohodaka izmedju rezidenata I nerezidenata. Osnovni podracun tekuceg racuna platnog
bilansa je racun roba I usluga, koji pokazuje sve uvozne I izvozne transakcije u robama I
uslugama I zove se I trgovinski bilans.
Tekuci racun platnog bilansa može biti iskazan deficitom ili suficitom(gde deficit predstavlja
negativnu razliku izmedju prihoda I rashoda, tj. oznacava gubitak, a suficit predstavlja
pozitivnu razliku izmedju prihoda I rashoda, tj. odredjeni novcani dobitak), što se izravnava
suprotnim kretanje u racunu kapitala. Kretanje u racunu kapitala izravnaju transakcije u
tekucem racunu, tako da je platni bilans obicno uravnotežen.
Racun kapitala ukljucuje nabavke I davanje neproizvedene nefinansijske imovine kao sto su
prirodni resursi, ugovori, lizing, licence I marketing imovina. Racun kapitala ukljucuje i
kapitalne transfere kao sto su oprost duga I drugi kapitalni transferi.
Finansijski racun prikazuje neto kupovine I prodaje finansijske imovine I obaveza.
Finansijski racun ukljucuje direktne investicije, portfolio investicije, finansijske derivate I
opcije na akcije zaposlenih, ostale investicije, reserve (koje ukljucuju zlato).
Tekuce transakcije registruju devizni priliv koji nastaje izvozom robe i usluga, ali i devizni
odliv koji nastaje kao posledica uvoza robe i usluga (placanje prema inostranstvu). Višak
placanja u odnosu na primanja dovodi do deficita bilansa tekucih transakcija, dok suprotno
tome, višak primanja u odnosu na placanja stvara suficit u bilansu tekucih transakcija.Bilans
kapitalnih transakcija pokazuje kretanje dugorocnog i kratkorocnog kapitala, odnosno neto
poziciju ovih tokova kapitala. Monetarne rezerve su uglavnom posledica kretanja u bilansu
tekucih i kapitalnih transakcija (povecanje ili smanjenje deviznih rezervi, odnosno povecanje
ili smanjenje kreditnih obaveza prema inostranstvu).
Placanja za kupovinu robe i usluga u trgovinskom delu platnog bilansa moraju biti pokriveni
primanjima od prodaje roba i usluga, kreditima ili drugim oblicima kretanja kapitala.
U transakcije u platnom bilansu koje znace priliv deviza ili sticanje kupovne snage u
inostranstvu, spadaju sledece:
 Izvoz robe i usluga,
 Jednostrani transferi,
 Uvoz kapitala i
 Izvoz monetarnog zlata.
U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje, odnosno smanjenje kupovne snage u
inostranstvu, spadaju:
 uvoz robe i usluga,
 jednostrani transferi,
 izvoz kapitala i
 uvoz monetarnog zlata. [2, 4]

5
2. Struktura platnog bilansa

Struktura platnog bilansa i način evidentiranja ekonomskih transakcija se menjao u zavisnosti

od promena u međunarodnim ekonomskim odnosima. U doba merkantilizma spoljno
trgovinska razmena (uvoz i izvoz robe) poklapala se sa međunarodnim plaćanjima koja su se
obavljala u zlatu. Tadašnji platni bilans se svodio samo na trgovinski bilans. Kako su se
vremenom razvijali međunarodni odnosi, razvile su se finansijske transakcije, a samim ti i
platni bilans je postao kompleksniji.
Formulisanje i praćenje metodološkog okvira platnog bilasna je u nadležnosti Međunarodnog
monetarnog fonda (International Monetary Fund, IMF). IMF je 1993. godine objavio pet
priručnika platnog bilansa, od kojih je revizija petog priručnika objavljena u aprilu 2004.
godine. U Srbiji je za izradu i praćenje izvršenja platnog bilansa nadležna Narodna banka
Srbije koja svakog meseca u svojim publikacijama objavljuje podatke iz platnog bilansa, [5].
Platni bilans se sastoji iz dva osnovna dela:
 bilans tekućeg računa (tekući bilans) i
 bilansa kapitalnih i finansijskih transakcija
U tekućem bilansu transakcije se evidentiraju po bruto principu, dok se u kapitalnom i
finansijskom bilansu većina transakcija evidentira po neto principu. Saldo transakcija tekućeg
bilansa mora biti jednak saldu transakcija bilansa kapitalnih i finansijskih transakcija, ali sa
suprotnim predznakom.
Tekući bilans obuhvata evidentiranje ekonomskih transakcija između rezidenata različitih
zemalja koje se odnose na robu, usluge, dohodak i tekuće transfere. Pozitivan saldo tekućeg
bilansa ukazuju da je zemlja ostvarila suficit, a negativan saldo ukazuje na deficit u tekućim
transakcijama sa inostranstvom.
Tekući bilans ima nekoliko podbilansa:
 Bilans robne razmene,
 Bilans usluga,
 Bilans robe i usluga,
 Dohodak i
 Tekući transferi.
Kapitalni i finansijski bilans se sastoji iz dva podbilansa – kapitalnog bilansa i finansijskog
bilansa.
U kapitalnom bilansu se registruju sve transakcije koje se odnose na stavku kapitalnih
transfera i stavku sticanje / otuđenje neproizvedne nefinansijske aktive. Glavna komponenta
kapitalnih transfera je oprost duga, a u okviru stavke sticanje / otuđenje neproizvedne
nefinansijske aktive evidentiraju se kupovine i prodaje aktive kao što su: vlasnička prava,
licence, patenti i dr. [5]

6
Finansijski bilans podrazumeva sve transakcije koje su povezane sa promenom vlasništva nad
finansijskom aktivom i pasivom. Transakcije u finasijskom bilansu se dele na:
 direktne investicije,
 portfolio investicije,
 ostale investicije i
 rezervna aktiva.

Direktne investicije podrazumevaju ulaganja koja za posledicu imaju pravo upravljanja

shodno uloženom kapitalu. Prilikom definisanja nivoa investicija koje predstavljaju direktne
investicije, IMF predlaže pravilo po kome se kao direktne investicije podrazumevaju one koje
obuhvataju 10% i više procenata u vlasništvu akcija preduzeća. Finansijske transakcije se u
platnom bilansu prikazuju po neto principu, odnosno prikazuje se samo konačni efekat
direktnog investiranja u toku vremenskog perioda za koji se platni bilans sastavlja. Ovo je
bitno naglasiti jer se evidentira razlika direktnih investicija uloženih u zemlji i investicija
plasiranih u inostranstvu (neto efekat). Finansijske transakcije se evidentiraju u okviru stavke
akcije (equity), reinvestirana dobit i ostali kapital koji podrazumeva međukompanijske
transakcije.
Za razliku od direktnih investicija gde je pravo upravljanja primarni motiv, kod portfolio
investicija investitorov primarni cilj je sigurnost investicija, a zatim prinos koji ostvaruje na
osnovu svog ulaganja. Portfolio investicije obuhvataju sve transakcije vezane za promenu
finansijske aktive i pasive. U okviru portfolio investicija pravi se razlika između vlasničkih
ulaganja (paket manji od 10%) i dužničkih ulaganja (ulaganja u obveznice, instrumente
novčanog tržišta i finansijske derivate). Kao i kod direktnog investiranja i kod portfolio
investicija sve finansijske transakcije se prikazuju po neto principu, odnosno prikazuje se
samo konačni efekat u toku vremenskog perioda za koji se platni bilans sastavlja, [5].
Kategorija ostale investicije predstavlja rezidualnu kategoriju koja obuhvata sve finansijske
transakcije koje ne potpadaju pod direktne i portfolio investicije. U okviru stavke ostale
investicije, finansijske transakcije se evidentiraju u zavisnosti od dužničko-poverilačkog
odnosa prema sektorima vlade, monetarnih vlasti, banaka i ostalog sektora. U ovu kategoriju
se svrstavaju, [5]:
 trgovinski krediti,
 korišćenje sredstava IMF-a ,
 ostali zajmovi,
 valute i depoziti i
 ostala aktiva i pasiva.
Rezervna aktiva obuhvata instrumente koji stoje na raspolaganju monetarnim vlastima za
finansiranje neravnoteža u platnom bilansu. Rezervna aktiva se sastoji od:

 monetarnog zlata u trezoru Narodne banke Srbije (poluge i kovani novac),

 specijalnih prava vučenja (Special Draft Rights, SDR),
 rezervne pozicije kod IMF-a i
 deviza.
Drugim rečima, sredstva rezervi uključuju promene deviznih rezervi Narodne banke Srbije u
posmatranom periodu, Devizne rezerve obuhvataju potraživanja Narodne banke na računima kod
inostranih banaka, inostrane hartije od vrednosti, monetarno zlato, specijalna prava vučenja i
efektivu, [5].

7
2.1. Računi platnog bilansa

Platni bilans obuhvata pet vrsta transakcija, [6]:

 kupovina i prodaja robe i usluga za novac tj. razmena roba i usluga za finansijska
potraživanja;
 trampa, odnosno razmena robe i usluga za robu i usluge;
 razmena finansijskih potraživanja za druga finansijska potraživanja, npr. prodaja
obveznica za novac;
 ustupanje ili prijem robe i usluga bez nadoknade, tj. pokloni u robi i uslugama;
 ustupanje ili prijem finansijskih potraživanja bez nadoknade, tj. u obliku poklona.
Praktično, platni bilans registruje tri tipa transakcija:
 transakcije robom i uslugama;
 transferna plaćanja; i
 finansijske transakcije.

Bilans tekućih transakcija pored robnog bilansa i bilansa usluga sadrži saldo svih transfera
odnosno priliv i odliv po osnovu jednostranih privatnih i javnih transakcija.
Knjigovodstveno-tehnički gledano, platni bilans je uvek u ravnoteži ako npr. postoji deficit u
tekućem bilansu, on je pokriven kretanjem u bilansu po kapitalnim transakcijama. U slučaju
suficitarnosti tekućeg bilansa, povećaće se kratkoročno ili dugoročno potraživanje od
inostranstva, ili će se povećati monetarne rezerve. Likvidnost zemlje u međunarodnim
plaćanjima najčešće se meri odnosom monetamih rezervi prema uvozu. Smatra se da je
dovoljno da zemlja obezbeđuje nivo monetamih rezervi u visini tromesečnog uvoza, da bi se
smatralo da zemlja nema problema u održavanju monetarne likvidnosti.

3. (NE)RAVNOTEZA PLATNOG BILANSA

Platni bilans se može nalaziti u tri oblika ravnoteže, [7]:

 potencijalna ravnoteža (ili neravnoteža)
 stvarna ravnoteža (ili neravnoteža)
 fundamentalna ravnoteža

Potencijalna ravnoteža platnog bilansa postoji kada se deficit platnog bilansa koji se može
lako otkloniti kompenzatornim finansiranjem, bez metoda administrativnog karaktera.
Stvarna ravnoteža platnog bilansa postoja kada se održava merama ekonomske politike,
odnosno metodama prilagodjavanja. Smatra se da je najbolje rešenje uravnotežavanje platnog
bilansa ono koje optimalno odgovara razvoju i stabilizaciji nacionalne privrede, odnosno koje
ce omoguciti optimalni rast i visok nivo zaposlenosti, brez inflatornih pritisaka. Ova
ravnoteža (neravnoteža) se bira i postaje predmet zvanicne makro ekonomske politike.

8
Fundamentalna ravnoteža platnog bilansa postoji kada se na duzi rok platni bilans održava u
ravnoteži, samo po sebi, bez opšte nezaposlenosti inflacije i bezpotrebe stalnog
prilagodjavanja deviznog kursa i devizne kontrole, [7].

3.1. RAVNOTEZA PLATNOG BILANSA

Zbog, vec pomenutog dvojnog knjigovodstva, platni bilans je uvek u ravnotezi, tj. strane
duguje I potrazuje su uvek jednake u sumi. Medjutim, ekonomski posmatrano, ravnoteza
platnog bilansa se procenjuje na osnovu salda nekog podbilansa, kao sto su: spoljnotrgovinski
bilans, bilans robe I usluga, tekuci bilans I bazicni bilans. Svi ovi navedeni podbilansi se
dobijaju horizontalnim presecanjem platnog bilansa I prestavljeni su sledecom semom, [8]:
Platni bilans
Tekuci bilans
+ izvoz robe
- uvoz robe
……………………………………………………………………….spoljnotrgovinski bilans
+ izvoz usluga
- uvoz usluga
……………………………………………………………………….bilans robe I usluga
+ prihodi od investicija u inostranstvu (kamate I dividende)
- rashodi od stranih investicija (kamate I dividende)
+ priliv tekucih transfera (doznake, pomoc I pokloni)
- odliv tekucih transfera (doznake, pomoc I pokloni)
……………………………………………………………………….tekuci bilans
Kapitalni I finansijski bilans
Kretanje dugorocnog kapitala:
+ priliv stranih direktnih investicija
- odliv stranih direktnih investicija
+ priliv dugorocnih portfolio investicija
- odliv dugorocnih portfolio investicija
+ priliv kapitala po osnovu dugorocnih kredita
- odliv kapitala po osnovu dugorocnih kredita

……………………………………………………………………….bazicni bilans

9
Kretanje kratkorocnog kapitala I promene monetarnih rezervi

Saldo svakog podbilansa je jednak u iznosu saldu ostatka platnog bilansa, samo sa suprotnim
predznakom. To znaci da ako je, npr, tekuci bilans u deficit 5 milijardi evra, kapitalni I
finansijski bilans mora biti u jednakom suficitu, kao I obrnuto.
Kod ravnoteze platnog bilansa najbitnija je upravo horizontalna podela platnog bilansa na
tekuci I kapitalni, koji sam gore objasnila I predstavila. Dakle, mozemo reci da kapitalni I
finansijski bilans pokazuje na koji nacin se finansira deficit tekuceg bilansa, ili na koji nacin
je plasiran suficit tekuceg bilansa, [8].
Dugorocno posmatrano, pozeljno je da zemlja ostvaruje ravnotezu tekuceg bilansa.
Medjutim, to obicno nije moguce, posebno zemljama u razvoju, kojima nedostaje capital, pa
ga moraju uvoziti. Zato je u srednjem roku dopusteno postojanje deficit tekuceg racuna.
Drugim recima, u srednjem roku je pozeljna ravnoteza platnog bilansa.
Ako to nije slucaj, ako je I bazicni bilans u deficitu, tj. ako se deficit tekuceg racuna delom
finansira I kratkorocnim kreditima ili odlivom monetarnih rezervi, onda zemlja ima ozbiljan
problem ravnoteze platnog bilansa. Medjutim, ovakvo stanje ne moze potrajati dugo, jer se
devizne rezerve brzo trose, a za dodatno zaduzivanje postoji tzv. Gornji limit, nakon kojeg
investitori, zbog rizika od bankrota duznika, nisu spremni da dalje pozajmljuju kapital, [8].

3.2. UZROCI I POSLEDICE NERAVNOTEZE PLATNOG BILANSA –

VRSTE NERAVNOTEZA

Opšteprihvaćeni je stav da mere za uravnoteženje platnog bilans treba prihvatati prema

uzrocima neravnoteže. Platnobilansni deficiti međusobno se razlikuju po:
 uzrocima njihovog nastajanja,
 načinu njihovog ispoljavanja,
 prema stanju unutrašnje ekonomske ravnoteže u vremenu njihove pojave, i
 po vremenskom trajanju. [7]

Po uzrocima neravnoteže razikujemo deficite izazvane monetarnim faktorima i one koji

nastaju iz strukturnih razloga. Po načinu ispoljavanja deficit može imati karakter jednokratne
promene fonda ( zbog izmena u preferencijama držalaca hartije od vrednosti u korist deviza,
a na štetu domaćih hartija od vrednosti) ili karakter toka koji se javlja kao kontinuirani proces
agregatnog trošenja većeg od domaće novostvorene vrednosti. Po načinu ispoljavanja deficit
može biti jednokratne prirode izazvan dejstvom nekogizvanrednog ekonomskog i
vanekonomskog faktora. Može biti i kratkoročnog karaktera koji se pojavljuju u pojedinim
fazama konjukturnog procesa. Trajni poremećaji su ozbiljniji i po uzrocima koji ih
opredeljuju dele se na realne (strukturne) i monetarne, [7].
Neravnotežu platnog bilansa opredeljujemo kao stvarnu i potencijalnu. Stvarna neravnoteža
platnog bilansa nastaje kada zemlja u cilju otklanjanja neravnoteže vrši uravnoteženje
kretanjem deviznih rezervi, odnosno svetskog novca, unilateralnim transferima, ili
zaduživanjem u inostranstvu putem kratkoročnih i srenjoročnih kredita. Potencijalna

10
neravnoteža je ono stanje platnog bilansa kada postoji mogućnost stvaranja eksterne
neravnoteže ako zemlja ne bi preduzela mere i mehanizme za otklanjanje istog.
Neravnoteža platnog bilansa, kao najveci problem platnog bilansa, posebno cesta pojava
deficita, može biti izazvana razlicitim faktorima. Deficit platnog bilansa je osnovni problem
nacionalnih privreda. Uzroci i poreklo nerevnoteže platnog bilansa bitni su za politiku
platnog pilansa i politiku uravnoteženja platnog bilansa. Bitno je da li je poremecaj ravnoteže
nastao pod delovanjem faktora unutar nacionalne privrede ili pod delivanjem faktora
svetskog tržišta, [9].
Neravnoteža platnog bilansa u savremenoj teoriji veže se za sledece tipove:
 Ciklicna neravnoteža (vezana za pojavu pojavu privrednih ciklusa u razlicitim
privredama i njihovo delovalje na platni bilans)
 Strukturna neravnoteža
 Neravnoteža izazvana nestabilnošcu nacionalne privrede (inflacija).

Ciklicni faktori neravnoteže platnog bilansa su kratkotrajnog karaktera. Npr. rast bruto
domaceg proizvoda zemlje utice na rast uvoza, a time i deficita platnog bilansa. Recesija u
inostranstvu utice na smanjenje izvoza i rast deficita bilansa tekuceg racuna, odnosno platnog
bilansa. Brži rast cijena u zemlji nego u inostranstvu utice na povecanje vrednosti uvoza i
smanjenje vrednosti izvoza, [9].
Strukturna neravnoteža platnog bilansa, odnosno faktori neravnoteže strukturnog karaktera,
vezani su za izmenu privredne strukture, posebno nerazvijenih zemalja. Postojeca struktura
ovih privreda ne omogucava im stabilan, dinamican i uravnotežen razvoj. Uzroci strukturne
neravnoteže platnog bilansa se nalaze u privrednom razvoju, strukturne privrede, ail i
neprilagodjenosti nacionalne privrede kretanjima na svetskom tržištu.
Neravnoteža platnog bilansa izazvana inflatornom nestabilnošcu privrede je treci tip. Cesto se
ovaj tip neravnoteže identifikuje sa strukturnom neravnotežom, jer se inflacija cesto javlja
kao strukturna inflacija (karakteristicna za neraivijene privrede). Tesko je odvojiti ova dva
tipa neravnoteze, [9].
Ako je inflacija rezultat vece novcane traznje u odnosu na robne fondove, tada se visak
traznje nekim delom prenosi na uvoz. Skoro kod svake strukturne neravnoteze platnog
bilansa prisutna je I neravnoteza izazvana inflacijom. Inflacija „naduvane“ domace cene,
posebno inflacija, cime domaca roba postaje nekonkurentna na svetskom tržištu. Dolazi do
smanjenja izviza i povecanja uvoza, cime se javlja neravnoteža trgovinskog i platnog bilansa.
Inflacija tražnje dovodi i do inflacije troškova, [10].
Naime, porastom cena dolazi i do porasta nadnica, poreza, budžetskih rashoda, sve u
uslovima pada produktivnosti rada (u inflaciji). A to vodi porastu jedinicnih troškova.
Inflacija troškova dalje obara konkurentsku moc privrede u izvozu, [10].

3.2. URAVNOTEZENJE PLATNOG BILANSA

11
Metode za uravnoteženje platnog bilansa su bile drugacije u klasičnom kapitalizmu. U
savremenim uslovima metodi se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o razvijenoj ili
nerazvijenoj zemlji.

Metode za uravnoteženje i prilagođavanje platnobilansnog debalansa su:

 Deflacija,
 Devalvacija,
 trgovinska i devizna kontrola,
 finansiranje platnog bilansa zaduženjem u inostranstvu i
 finansiranje deficita platnog bilansa vlastitim monetarnim rezervama
Deflaciju, devalvaciju i deviznu kontrolu možemo nominovati kao metode platnobilansnog
prilagodjavanja, dok finansiranje deficita zaduženjem u inostranstvu ili vlastitim rezervama
možemo nominovati kao metode finansiranja platnobilansnog debalansa.
Devalvacija (potice od latinske reci de=umanjiti + valeo =znaciti) je sluzbeno smanjenje
vrednosti novcane jedinice neke zemlje – valute u odnosu na druge valute, kao I na zlato,
srebro I druge vrednosti, [11].
Deflacija je smanjenje kolicine papirnog novca I novcanih bonova koji su u opticaju.

3.3. KLASICNI AUTOMATSKI MEHANIZAM URAVNOTEZENJA

PLATNOG BILANSA

U klasičnom kapitalizmu, zlatno važenje je predstavljalo jedinstveni svetski monetami

sistem, koji je predodredjivao jedinstvo svetske privrede i automatizam u uspostavljanju
platnobilansne ravnoteže, kad se ona zbog bilo kojih uzroka poremeti. Osnovni izvor
poremećaja su bile ciklične krize hiperprodukcije. Zlatno važenje je, na bazi mogućnosti da
se plaćanje vrši u zlatu umesto u valuti zemlje prodavca, obezbeđivalo stabilnost deviznih
kurseva, takođe relativno brzo ponovo uspostavljanje poremećene ravnoteže platnog bilansa.
Kolebanja deviznih kurseva u sistemu zlatnih važenja bile su u okviru zlatnih tačaka: gornje
zlatne tačke i donje zlatne tačke.
Gornja zlatna tačka je bila tačka izvoza zlata, tj. granica iznad koje devizni kurs nije mogao
da poraste jer se tada umesto deviza javilo kretanje zlata čijim su se izvozom izmirivale
obaveze po osnovu inostranih dugovanja, [11].
Donja zlatna tačka je bila tačka uvoza zlata, tj. granica ispod koje devizni kurs nije mogao da
padne, jer se tada umesto deviza javilo kretanje zlata čijim ce uvozom u domaću zemlju
inostranstvo jeftinije izmiriti svoja dugovanja.

4. METODOLOGIJA PLATNOG BILANSA SRBIJE

12
Narodna banka Srbije (NBS) odgovorna je za izradu platnog bilansa Republike Srbije. Na
osnovu Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o Narodnoj banci Srbije i pratećih odluka i
uputstava, u NBS se vrši statističko sakupljanje i obrada svih transakcija između rezidenata i
nerezidenata za potrebe izrade platnog bilansa, odnosno projekcija i praćenja realizacije
monetarne politike.

Sa donošenjem novog Zakona o deviznom poslovanju u 2002. godini i potpunom

liberalizacijom tekućih transakcija, statistika platnog bilansa je metodološki prilagođena
međunarodnim statističkim standardima, shodno petom izdanju Priručnika o platnom bilansu
Međunarodnog monetarnog fonda (BPM 5): Statističko sakupljanje i obrada podataka o
transakcijama između rezidenata i nerezidenata zasnovano je na izveštajima banaka o
platnom prometu sa inostranstvom (ITRS) koji se dekadno, u elektronskoj formi, dostavljaju
Centralnom prijemnom odeljenju NBS, koje ih prosleđuje Odeljenju za platni bilans na
proveru i obradu, [12].
Shodno Uputstvu i pratećem šifarniku osnova naplata i plaćanja, koje propisuje NBS, ti
podaci se prema šiframa transakcija dostavljaju na nivou pojedinačne transakcije. Naplate i
plaćanja obuhvataju tekuće (vezane za plaćanje i naplatu robe i usluga, dohotke i tekuće
transfere), kapitalne i finansijske transakcije. Izvor podataka o izvozu i uvozu robe je
Republički zavod za statistiku, [2].
Podaci koji se ne mogu u celini obezbediti preko banaka putem izveštaja o platnom prometu
sa inostranstvom prikupljaju se tromesečnim izveštajima direktno od preduzeća – obveznika
izveštavanja, prema propisanim obrascima (za strana direktna ulaganja, transport,
investicione radove u inostranstvu, turizam), a u skladu sa posebnim Uputstvom za
sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, [2].
Izveštaji o platnom bilansu sačinjavaju se na mesečnom nivou, izraženo u američkim
dolarima (USD). U zavisnosti od raspoloživih izvora podataka, preračunavanje vrednosti
transakcije iz originalnih valuta u izveštajnu valutu vrši se primenom:
 zvaničnog srednjeg kursa NBS na dan transakcije, i
 zvaničnog srednjeg kursa dinara koji je utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja
prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina.
Tako formirana baza podataka predstavlja izvor za izradu platnog bilansa Srbije, koji se
objavljuje na veb-sajtu NBS i u publikaciji “Statistički bilten Narodne banke Srbije”. Podaci
statistike platnog bilansa redovno se dostavljaju MMF-u i, po potrebi, drugim međunarodnim
finansijskim organizacijama sa kojima NBS sarađuje.
Platni bilans je jedna od ključnih statističkih serija i predstavlja izveštaj sačinjen radi
obezbeđenja sistematskog praćenja i beleženja ekonomskih transakcija rezidenata Srbije sa
ostatkom sveta (nerezidentima). Njime se, takođe, formiraju serije bilansa transakcija prema
Srbiji i iz Srbije, obezbeđuje neto tok transakcija između rezidenata i ostatka sveta i iskazuje
način finansiranja tog toka. Ekonomske transakcije uključuju:
 izvoz i uvoz robe,
 izvoz i uvoz usluga,
 tokove dohotka, kao što su kamate i dividende,
 finansijske tokove, kao što su direktna ulaganja, investicije u hartije od vrednosti

13
  transfere, koji predstavljaju kontrapoziciju bilo koje jednostrane transakcije (koja ne
podrazumeva quid pro quo), kao što su inostrana pomoć i donacije, doznake i druga
sredstva migranata transferisana u Srbiju.
Platni bilans predstavlja deo međunarodne investicione pozicije zemlje, koja odražava stanja
finansijske aktive i pasive prema ostatku sveta na određeni datum, [2].

5. Analiza platnog bilansa Srbije 2000. - 2018.

Srbija godinama unazad beleži visok deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji vuče korene
u deficitu spoljnotrgovinske razmene. Osnovni uzrok spoljnotrgovinskog deficita leži u
visokoj javnoj potrošnji (visok uvoz) i nedostatku strukturnih reformi (nizak izvoz), [5].
Deficit tekućeg računa je finansiran prilivom stranog kapitala, ali kako je usled svetske
finansijske krize došlo do pada priliva po osnovu proizvodnih i portfolio investicija, na dalje
se otvara pitanje njegovog finansiranja. Pored smanjenog priliva po osnovu stranih direktnih
investicija, na pad ponude deviza je uticao manji priliv po osnovu međubankarskog
kreditiranja (zaduživanje kod inobanaka), smanjenje prihoda od privatizacije, povlačenje oko
milijarde evra depozita iz bankarskog sistema u poslednjem kvartalu 2008. godine, otežan
izvoz, manje doznake radnika iz inostranstva i dr. Paralelno sa padom deviznog priliva u
zemlji, u novonastalim okolnostima dolazi do rasta tražnje za devizama. Do rasta tražnje
dolazi usled povlačenja dela stranih portfolio investitora (konvertuju dinarske hartije od
vrednosti u stranu valutu i povlače sredstva) i ubrzanog oslobađanja viška dinara stanovništva
i privrede. Isto tako, globalna kriza je dovela do nepoverenja na međunarodnom tržištu, tako
da se ranija plaćanja na odloženo sada rade trenutno ili u vrlo kratkim rokovima i zato
uvoznici traže veću količinu deviza. U uslovima fleksibilnog deviznog kursa koji se formira
na osnovu ponude i tražnje, depresijacija kursa dinara je neminovna, [5].
Platni bilans tokom 2008. godine doživljava nepovoljne promene. Prvo dolazi do rasta
deficita u tekućim transakcijama, koje se u 2008. godini penju na iznos od 8,72 mlrd. USD.
Analiza vrednosti transakcija unutar podbilansa omogućava da se bliže sagleda intenzitet
pojedinih transakcija i utvrdi njihov relativni značaj u formiranju celokupne slike
ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Uvoz robe u iznosu od 22,23 mlrd. USD je dvostruko
veći od izvoza robe (10,96 mlrd. USD), što rezultira deficitom u spoljnotrgovinskom bilansu
od 11,76 mlrd. USD.
Drugim rečima, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 50%, što znači da je za svaki USD koji se
izdvoji za uvoz robe iz inostranstva potrebno obezbediti 50 centi od prihoda iz izvoza.
Preostalih 50 centi je neophodno obezbediti iz drugih izvora. Deficit u trgovinskom i tekućem
delu platnog bilansa je redovna pojava naročito kod manje razvijenih zemalja. Međutim,
deficit tekućih transakcija koji u GDP ima učešće od 25% predstavlja ozbiljan pokazatelj
platnobilansne neravnoteže. Drugu nepovoljnu okolnost predstavlja činjenica da za
finansiranje naraslog deficita tekućeg računa više nisu dovoljni neto prihodi od kapitalnih i
finansijskih transakcija. Zbog smanjenog priliva iz inostranstva, ukupni prihodi po osnovu
kapitalnih i finansijskih transakcija iznose tek 8,62 mlrd. USD. Po odbitku stavke greške i

14
 propusti, za uravnoteženje platnog bilansa neophodna je intervencija deviznim rezervama u
iznosu od 2,35 mlrd. USD, [5].

Redukovana devizna ponuda je dovela do depresijacije dinara i pritiska na devizne rezerve.

Ukupne devizne rezerve tokom 2008. godine su smanjene za 3,22 mlrd. USD i krajem godine
su iznosile 12,85 mlrd. USD. NBS je u cilju odbrane kursa u nekoliko navrata intervenisala
putem deviznih rezervi. Intervencije Narodne banke Srbije su ublažile depresijaciju, ali je ne
mogu zaustaviti jer se ne leči uzrok nego posledica,[5].
Zaustavljanje priliva kreditnih sredstava iz inostranstva je otvorilo pitanje finansiranja
ravnoteže u platnom bilansu. Kako razmenski sektor srpske privrede nije osposobljen da
ostvaruje višak u trgovini sa inostranstvom koji bi finansirao uvoz i istovremeno pokrivao
dospele obaveze iz ranijeg perioda, neophodna je spoljna finansijska podrška. Mada je
politika MMFa poslednjih nekoliko godina bila žestoko kritikovana, kako zbog programa koji
su krojeni po principu „one size fits all“, ali i činjenice da insistira na prilagođavanju na račun
privrednog rasta, čini se da je globalna finansijska kriza doprinela povratku MMFa na velika
vrata, [5].

Ilustracija 1: Platni bilans Srbije od 2000 do 2008, mil. USD

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

I Tekuće transakcije -158 282 -650 -1.532 -3.281 -2.194 -3.656 -6.889 -8.721
Roba -1720 -2.308 -3.228 -4.021 -6.469 -5.290 -6.271 -8.832 -11.256
Usluga 154 244 130 202 163 -6 -62 -17 -254
Roba i usluga -1566 -2.064 -3.098 -3.819 -6.306 -5.296 -6.292 -8.849 -11.511
Dohodak 0 6 -73 -136 -216 -324 -395 -687 -1.356
Tekući transferi 1409 1.773 1.924 2.535 3.643 3.395 2.803 2.370 4.146
II Kapitalne transakcije 0 0 0 0 0 0 859 -401 20
III Finansijske transakcije 380 223 1.451 2.540 3.489 4.689 7.878 6.506 8.858
Strane dir. investicije, neto 54 165 475 1.365 966 1.550 4.264 2.523 2.716
Portfolio investicije, neto 0 0 0 0 0 0 355 918 -134
Srednjoročni i dug. kr., neto 267 216 680 997 1.560 2.198 2.864 4.087 3.926
IV Greške i propusti 30 -1 127 -87 240 -468 -328 -254 -157
V Ukupan bilans 252 502 928 921 448 2.027 5.422 1.222 -2.349

VI Devizne rezerve -252 -502 -928 -921 -448 -2.027 -5.422 -1.222 2.349
(povećanje -)

Izvor: www.nbs.rs

15
 Ilustracija 2: Platni bilans Srbije od 2009 do 2018, mil. USD
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

I Tekuće transakcije -2.032 -2.037 -3.656 -3.671 -2.098 -1.985 -1.234 -1.075
Roba -5.066 -4.719 -5.496 -5.634 -4.159 -4.111 -3.645 -3.119
Usluga 9 -10 154 111 313 465 -729 -907
Roba i usluga -5.056 -4.729 -5.341 -5.523 -3.845 -3.645 -2.915 -2.212
Dohodak -479 -658 -136 -1.097 -1.419 -1.343 -1.658 -2.022
Tekući transferi 3.504 3.351 3.054 2.949 3.116 3.003 3.340 3.159
II Kapitalne transakcije 0 0 -3 -8 15 7 -18 -10
III Finansijske transakcije -2.280 -1.553 -3.340 3.351 -1.630 -1.705 -920 -535
Strane direktne investicije, neto -2.068 -1.133 -3.320 -753 -1.298 -1.236 -1.804 -1.899
Portfolio investicije, neto 49 -67 -1.600 -1.676 -1.883 -369 289 917
-1.007 -402 1.098 316 1.286 757 230 303
Srednjoročni i dugoročni
krediti, neto
IV Greške i propusti -249 485 318 329 453 273 332 549
V Ukupan bilans 2.363 929 1.801 1.137 697 1.797 116 302

VI Devizne rezerve -2.363 -929 -1.801 -1.137 -697 -1.797 -116 -302
(povećanje -)

2017 2018

I Tekuće transakcije -2.051 -2.223

Roba -3.997 -5.245
Usluga 966 1.092
Roba i usluga -3.031 -4.154
Dohodak -2.533 -2.207
Tekući transferi 3.514 4.137
II Kapitalne transakcije 5 -7
III Finansijske transakcije -1.648 -1.683
Strane direktne investicije, neto -2.418 -3.188
Portfolio investicije, neto 827 913
Srednjoročni i dugoročni krediti, neto -159 -1.303
IV Greške i propusti 398 546
V Ukupan bilans 228 1.123

VI Devizne rezerve (povećanje -) -228 -1.123

Izvor: www.nbs.rs

16
Činjenica je da realni devizni kurs utiče na uvoz i izvoz. Nesporno je da monetarna politika
ima uticaja na realni devizni kurs, pa samim tim i na spoljnotrgovinski bilans. Ipak, pri
razmatranju uticaja monetarne politike na spoljnotrgovinski bilans neophodno je imati u vidu
sledeće činjenice:
- monetarna politika ne utiče na dugoročni trend realnog kursa, već samo na kratkoročne
oscilacije oko trenda (apresijacijski/depresijacijski jaz);
- dugoročni trend izvoza i dugoročni trend uvoza zbog toga nisu determinisani merama
monetarne politike, već fundamentalnim faktorima kao što su produktivnost, strukturne
reforme, strane direktne investicije, javna potrošnja;
- domet monetarne politike, prema tome, svodi se na oscilacije izvoza i uvoza oko
dugoročnog trenda, odnosno Narodna banka Srbija može da utiče na spoljnu trgovinu samo u
meri u kojoj može da utiče na realni kurs, tj. na oscilacije oko trenda, [5].
U Q1 2018. godine deficit tekućeg računa iznosi 650 miliona evra, tj. 7,0% BDP-a, i niži je
od ostvarenog deficita u istom periodu prethodne godine. Sa jedne strane je došlo do
izraženijeg povećanja spoljnotrgovinskog deficita, dok je sa druge strane zabeleženo znatnije
smanjenje deficita na računu primarnog dohotka, i mali porast suficita na računu sekundarnog
dohotka. Rast spoljnotrgovinskog deficita je rezultat činjenice da je tokom Q1 uvoz roba i
usluga imao nešto brži rast od izvoza, iako su obe stope rasta dvocifrene. U pravcu porasta
spoljnotrgovinskog deficita delovao je odložen efekat realne aprecijacije dinara iz 2017.
godine, više svetske cene energenata, rast domaće tražnje, dok je njegovom smanjenju
doprineo solidan rast zemalja evrozone i povoljne svetske cene domaćih izvoznih proizvoda
(metala, žitarica). Dalje kretanje spoljnotrgovinskih komponenti biće uslovljeno budućim
nivoom cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, tempom rasta evrozone, daljim rastom
investicija I proizvodnje u Srbiji, kao i domaćom ekonomskom politikom (fiskalnom
politikom, politikom deviznog kursa). Priliv direktnih investicija i portfolio investicija tokom
Q1 veći je od deficita u tekućem bilansu, te je nivo deviznih rezervi povećan od početka
godine. U Q1 2018. deficit tekućeg računa iznosi 650 miliona evra, tj. 7,0% BDP-a. Stoga,
tekući deficit je na nižem nivou za 44 miliona evra, tj. za 1,3 pp BDP-a u poređenju sa
nivoom iz Q1 2017. godine. Sa jedne strane je došlo do izraženijeg povećanja
spoljnotrgovinskog deficita, dok je sa druge strane zabeleženo znatnije smanjenje deficita na
računu primarnog dohotka (najvećim delom kao posledica manjih rashoda po osnovu
dividendi)1, i mali porast suficita na računu sekundarnog dohotka. Ipak, treba imati u vidu da
je nivo deficita tekućeg računa bio posebno visok u Q1 2017. godine. Tada je tekući deficit
iznosio 694 miliona evra, tj. činio je 8,3% BDP-a. To je predstavljalo nagli skok imajući u
vidu da je u 2016. godini tekući deficit iznosio 3,1% BDP-a. Takav skok na početku
prethodne godine bio je posledica porasta spoljnotrgovinskog deficita (usled rasta uvoza zbog
pogoršanja odnosa razmene, kao efekta porasta cene energenata), kao i porasta primarnog
dohotka (usled odliva sredstva po osnovu dividendi). U Q1 2018. robni deficit iznosi 1.133
miliona evra (12,2% BDP-a) i za 206 miliona evra, tj. za 1,1 pp BDP-a, je viši od deficita
ostvarenog u istom periodu 2017. godine. Tokom Q1 na računu usluga ostvaren je suficit od
226 miliona evra, te deficit spoljnotrgovinske razmene iznosi 906,5 miliona evra (9,8% BDP-
a), što je za 1,3 pp BDP-a iznad deficita ostvarenog u Q1 godinu dana ranije (Grafikon T4-2),
[13].

17
Grafikon T4-2. Srbija: tekući i spoljnotrgovinski deficit, 2007-2018 Q1.

Izvor: www.nbs.rs

Izvoz robe i usluga u Q1 2018. iznosi 4,85 milijarde evra, te, i u ovom kvartalu, počevši od
Q4 2016, čini više od polovine vrednosti ostvarenog kvartalnog BDP-a (tačnije 52,3%). Uvoz
robe i usluga u prva tri meseca 2018. je na nivou od 5,75 milijardi evra, tj. čini 62,1% BDP-a.
Izvoz robe i dalje beleži rast i u Q1 2018. dostiže 3,57 milijardi evra, tj. 38,5% BDP-a, dok
uvoz robe iznosi 4,70 milijardi evra. Time, na početku 2018. godine pokrivenost uvoza
izvozom u slučaju robe iznosi 75,9%, a 84,2% u slučaju roba i usluga. U poređenju sa
prethodnim kvartalom, desezonirani podaci takođe ukazuju na približan rast izvoza i uvoza
robe, s tim da je uvoz ipak zabeležio sporiji rast od izvoza (Grafikon T4-3). Izvoz je u Q1
2018 za 5,9% iznad nivoa iz prethodnog kvartala, dok je istovremeno uvoz porastao za 5,1%,
[13]

Grafikon T4-3. Srbija: desezonirani izvoz i uvoz, kvartalno, 2007-2018 Q1

18
 Izvor: www.nbs.rs

Grafikon T4-4. Međugodišnji indeksi odnosa razmene, 2014-2018 Q1

Izvor: www.nbs.rs

Na kretanje i nivoe vrednosti spoljnotrgovinskih tokova je velikim delom dovela promena

odnosa izvoznih i uvoznih cena. Promena ovog odnosa predstavlja se kretanjem
međugodišnjeg indeksa odnosa razmene. Na Grafikonu T4-4 prikazano je da ovaj indeks
dostiže veoma visoke vrednosti (ukazuje na poboljšanje odnosa razmene) od sredine 2015.
godine sve do početka 2017. (kada se odnosi razmene naglo pogoršavaju), da bi se opet
poboljšali od druge polovine 2017. godine. U prva tri meseca 2018. godine indeks odnosa
razmene iznosi 102,6. Iako je niži u poređenju sa prethodnim kvartalom (104,1), i dalje je
iznad 100, što ukazuje na i dalje relativno povoljnije okolnosti i povoljniji odnos izvoznih i
uvoznih cena nego godinu dana ranije. Zapravo, najvećim delom opisane promene indeksa

19
odnosa razmene bile su opredeljene nivoom jedinične vrednosti uvoza, koji je velikim delom
pod uticajem kretanja svetske cene energenata. Kako se očekuje da cena energenata u 2018.
Bude na višem nivou nego prethodne godine to će se odraziti i na odnos izvoznih i uvoznih
cena, a time i na vrednost spoljnotrgovinske razmene naše zemlje. Stoga je važno da se
ekonomskim politikama podstiče dalji rast izvoza u cilju neutralisanja eventualnih
nepovoljnih promena svetskih cena na nivo spoljnotrgovinskog bilansa u tekućoj godini, [13].

20
6. Zakljucak

Saldo platnog bilansa utice na formiranje nacionalnog dohotka i predstavlja razliku izmedju
ukupnih investicija i domace štednje, odnosno predstavlja razliku izmedju vrednosti ukupne
proizvodnje i potrošnje.
Narodna banka Srbije (NBS) odgovorna je za izradu platnog bilansa Republike Srbije. Na
osnovu Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o Narodnoj banci Srbije i pratećih odluka i
uputstava, u NBS se vrši statističko sakupljanje i obrada svih transakcija između rezidenata i
nerezidenata za potrebe izrade platnog bilansa, odnosno projekcija i praćenja realizacije
monetarne politike
Inflacija u svetskoj privredi ne samo da smanjuje realnu vrednost dobijenog finansiskog
kapitala, vec ugrožava i izviz iz zemalja u razvoju. Na eksternom planu, brza inflacija u
zemlji u odnosu na svetsku ima za posledicu stalno pogoršavanje platnog bilansa.
Neposredna posledica inflacije je, videli smo, beg od kapitala, smanjivanje izvoznih troškova
i povecane tražnje uvoznih proizvoda. Istina, izvoz se forsira, a nebitan uvoz ogranicava
uvodjenjem skrivene politike višestrukih kurseva, ali su takvi kursevi u praksi uopšteno
preterano visoki i nerealni, pa vec zbog toga povecavaju trgovinski deficit, posebno
nastankom i delovanjem sistema fluktuirajucih kurseva.
Izvoz se forsira velikim izviznim premijama, što dalje pojacava inflacione dendencije,
odnosno rast platnog deficita. Taj deficit povecava i prodaja osnovnih proizvoda po niskim
cenama, jer se zbog niskih cena povecava njena potrošnja i uvoz.

21
7. Literatura

[1] Beslac M. Petkovic T, knjiga: Medjunarodna ekonomija i finansije, izdanje VPS Cacak,
2008. Strane: (63,
[2] Savic B. i Pinkulj A. Centar za istrazivanja NBS; Metodologija platnog bilansa srbije,
Jun 2006
[3] Link :https://slideplayer.com/slide/14108356/, pristupljeno (14.5.2019).
[4] www. Scribd.com, link: https://www.scribd.com/document/123813343/Platni-bilans-Srbije,
(pristupljeno (16.5.2019).

[5] Barac S. Knjiga: Medjunarodne finansije, izdanje Beograd, 1995. godine.

[6] www. Scribd.com, link: https://www.scribd.com/doc/22192698/Platni-bilans (pristupljeno
16.5.2019).

[7] Kovač, O. Knjiga: ,,Spoljnoekonomska ravnoteža i privredni rast, CID, Beograd, izdanje
2002, strana : (52, 53)
[8] moodle.ekfak.kg.ac.rs/login/index.php
[9] Ćirović, M. knjiga: Teorija uravnoteženja platnog bilansa, Savremena administracija,
izdanje Beograd 1980, strana (53)
[10] Casopis: Zakon o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na
teritoriji SR Jugoslavije, "Sl. list SRJ", br. 9/01.)
[11] www. Scribd.com, link: https://www.scribd.com/document/89393574/37196664-platni-
bilans, pristupljeno (17.5.2019).
[12] Balance of Payments Manuel, 5th edition, strane (10, 11)
[13] https://www.fren.org.rs/sites/default/files/qm/T4_35.pdf, pristupljeno (19.5.2019)

22