ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

Лука Марсеј

Ментор Студент

др Зоран Бундало, проф. Маја Матић

бр. индекса 06-53

Београд, 2016.
Семинарски рад Маја Матић
ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Студент: Маја Матић

Студијски програм: Јавни, градски и индустријски саобраћај

Уписан школске године: 2013/2014

Досије број: 06-53

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Савремене технологије робног транспорта

Тема: Лука Марсеј

Тезе семинарског рада:

1. УВОД
2. ИСТОРИЈАТ ЛУКЕ
3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЛУКЕ
4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ЛУКЕ
5. ОБИМ РАДА ЛУКЕ
6. ДЕФИНИСАЊЕ ВАРИЈАНТНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ТРАНСПОРТА
7. ЗАКЉУЧАК

Ментор Примио званичну тему

Проф. др Зоран Бундало Маја Матић

Београд, 2016.

Висока железничка школа струковних студија 2

Семинарски рад Маја Матић
САДРЖАЈ

1. УВОД..........................................................................................................................................1

2. ИСТОРИЈАТ ЛУКЕ...................................................................................................................2

3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЛУКЕ...........................................................................................4

4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ...............................................................................................................5

4.1. Акваторија..........................................................................................................................7

4.2. Инфраструктура..................................................................................................................7

4.2.1. Железнички капацитети...............................................................................................7

4.2.2. Друмске саобраћајнице................................................................................................8

4.3. Терминали у оквиру луке...................................................................................................9

4.3.1. Класични терминали....................................................................................................9

4.3.2. Терминали за комбиновани транспорт (контен. и rо-rо)........................................11

5. ОБИМ РАДА ЛУКЕ................................................................................................................13

6. ДЕФИНИСАЊЕ ВАРИЈАНТНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ТРАНСПОРТА...............................14

6.1. Варијанта 1 – бродом........................................................................................................14

6.2. Варијанта 2 – брод – друм................................................................................................15

6.3. Варијанта 3 – брод – железница......................................................................................15

7. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................17

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................18

ПРИЛОЗИ.....................................................................................................................................19

Висока железничка школа струковних студија 3

Семинарски рад Маја Матић
1. УВОД
Француска је држава западне Европе. Површина њеног европског дела износи око 547.000
km2, а прекоокеанске области обухватају површину око 118.000 km 2. Површина заузима
42. место у свету. Француска је чланица Европске Уније и чини 13% укупног броја
становника ове организације.

Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи су Марсеj, Лион, Тулуз, Ница,
Нант, Стразбург, Бордо, Лил, Тулон. Француска има развијен ваздушни, друмски,
железнички и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор земље и један од највећих у
Европи је главни град, Париз.

У погледу водног саобраћаја истичу се следеће луке Марсеј, Авр, Денкерк, Руан, Нант и
Бордо. Дужина путева (пловних река и канала) је 14.932 km,од чега је 6969 km под
сталним прометом. Све важне луке су се развиле на ушћима великих река у море.

Лука Марсеј обухвата преко 10.000 хектара земљишта, јединствене у Европи, олакшава
раст и развој нових индустријских и логистичких активности. Кроз одржив раст и развој
луке који прави огроман утицај својим објектима на ваздух, воду и земљиште, и да би се
поштовале локалне заједнице, штити биодиверзитет, промовише очување енергије и
гарантује ефикасно управљање отпадом.

У даљем излагању највећа пажња биће усмерена на луку Марсеј, али и Француску
дистрибутивну мрежу водног, железничког и друмског саобраћаја. Обухватиће се
терминали луке Марсеј као и 3 варијанте технологије транспорта између луке Марсеј и
Београда.

Висока железничка школа струковних студија 4

Семинарски рад Маја Матић

2. ИСТОРИЈАТ ЛУКЕ

Град Марсеј су основали Грци из Фокејеу 600. години п. н. е. као трговачку луку под
именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена,
Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је
Масалија коначно одбрањена. Римљани су у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е.,
али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је
имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања
флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус
слободнога града и постаје град као и сваки други.

У постримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због

пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након
продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом.
Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени део
бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом
провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсеј 1214.
године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38
година, до 1252, када Карл Ангус ставља овај град под своју управу. Упркос коначном
губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни
процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсеј, ушла у састав Краљевине
Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника,
а 1660., за време владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

1720. године куга је покосила половину становништва овог града. У 18. веку грађани
Марсеља с великим ентузијазмом прихватају револуционарне идеје, а 1792. године 500
добровољаца улази у Париз певајући "Ратну песму рајнске војске", коју су масе људи у
успутним местима одушевљено прихватале. Песма је касније постала француска
национална химна под називом "Марсељеза".

Слика 1. Лука Марсеј, 1907. година, Collection du Musée d'Histoire de Marseille

Године 1840., поморски саобраћај постаје превише интензиван за капацитете Старе луке и
проширење је изгледало неопходно. Као друга лука Француске, питање је било сувише
важно и одлука је донешена 5. августа, 1844. Влада је наредила изградњу базена la Joliette,

Висока железничка школа струковних студија 5

Семинарски рад Маја Матић
на северу Старe луке, кроз амбициозни пројекат (18 милиона франака). За изградњу
великог базена користила се техника бетонских блокова. Инфраструктура је почела да се
користи у 1847.године. Базен је у потпуности завршен 1853. године. 1841. год потпао је
под француску власт.

Слика 2. Брод Le  Giorgio Cini у луци Марсеј,1960.

У XIX веку развој француске колонијалне империје доприноси и значају града и луке
после знатних оштећења током Француске револуције и Наполеонових ратова.У другој
половини 19. века, Марсеј се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу
изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсеју се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I

Карађорђевића. Марсеј је током Другог светског рата, у време Немачке окупације, од
новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су
Немачке трупе у два наврата, 1943.и 1944., минирале четврти Панје и Стару луку.

Мушкарци и жене овог града су одговорили свакој невољи са смелошћу, храброшћу и

упорношћу. Лука је и даље кључни играч у развоју и алат у градској служби. Она
тренутно заузима 70 km, морске и речне, обале и остаје отворена према остатку света.
Комплекс Марсеј Фос отелотворује визију грчких морнара, 2.600 година након њиховог
доласка у Лионски залив.

Висока железничка школа струковних студија 6

Семинарски рад Маја Матић

3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЛУКЕ

Марсеј је најважнији лучки град Француске и трећа лука Европе по величини. Град се
налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Налази се на обалама
Средоземног мора и природна је капија на југу Европе. Марсеј је главни град региона
Прованса–Алпи –Азурна обала.

Лука Марсеј је у депресији окружен брдима, које су инхибирале развој града. Источна
лука Марсеј је природна лука дуж стеновите обале карактеристичне североисточном
Медитерану. Западније су пешчане дине залива Фос и Камарг региона у делти реке Рон,
раније су биле мање привлачне за поморце али у новије време развојем технологије
пружале су се могућности за развој луке Фос.

Слика 3. Регион Прованса – Алпи – Азурнаобала

Марсеј има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим,
летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око
12°C током дана и 4°C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око
29°C током дана и 19°C ноћу.

Кординате луке су: 43.338765 степени/43°20'20''СГД и 5.348099 степени/5°20'53''ИГШ.

Висока железничка школа струковних студија 7

Семинарски рад Маја Матић

4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

Лука Марсеј Фос је француска водећа лука и друга највећа медитеранска лука. Она се
позиционира као алтернативна лука северне Европе. Покрива површину велику као град
Париз, има сву потребну инфраструктуру и простор за смештај логистичке и индустријске
активности.

Слика 4. Лука Марсеј

Генерално, она покрива све врсте робе: хемијске и расуте течности (нафта, гас и
хемијских производа), генералних терета (контенери и друга паковања) и расуте материје
(минерале и житарице). Карактеристике докова и везишта представљени су у прилогу 1.
Лука се састоји од две луке, "Источна лука" се налази у граду Марсеј и покрива 400 ha, а
"Западна лука" се налази у Фос (70 км од Марсеја) и обухвата 10.000 ha, слика 5.

Лука Марсеј представља логистичку и индустријску платформу која промовише поморски

транспорт. Уз специјалистичке објекте, савршено прилагођена економска активност у
региону луке Марсеј доприноси развоју и великом стратешком значају овог динамичног
региона и помаже у неговању конкурентности локалних компанија.

Са више од 10.000 хектара логистичких и индустријских објеката, средоземна лука Марсеј

може понудити професионалне просторије директно поред својих терминала (земљиште,
складишта и сл.). Смештена у близини лучких постројења и простирући се на различитим
терминалима, имања луке су повезана са речним саобраћајем, железницом и путним
мрежама. Неке локације већ имају постројења и структуре којима услужном сектору,
логистичким компанијама, као и произвођачима омогућују брзу успоставу у луци.

Висока железничка школа струковних студија 8

Семинарски рад Маја Матић

Слика 5. Источна и Западна лука

Унутрашњи речни транспорт терета је опао у последњих неколико деценија, алтернативни

транспорти, друмски и железнички, бржи су и јефтинији од речног. У 1995. унутрашњим
водама чини само 2% свих теретног саобраћаја, у односу на 10% 1958. године.

Осим железничког и друмског саобраћаја дистрибуција робе са терминала се одвија и

речним саобраћајем преко реке Рон. Француска има 8,500 km пловних река и канала,
најдужи систем у Европи. Многи од канала који повезују пловне реке су изграђени у 19.
веку, а мало је погодна за велике бродове. Оператери који врше транспорт речним
саобраћајем од луке Марсеј су: Kup Africa, BPS, DDM, Greenmodal, Logirhone, Navisco и
Navisudest. Транспортују се све врсте терета. Речна мрежа по којој се одвија транспорт
приказана је на слици 6.

Слика 6. Речна мрежа

4.1. Акваторија

Површине мора у овом плану чине површине унутрашњих морских вода. Акваторија луке
Марсеј чини дужина обале у дужини од 3427 km.

Висока железничка школа струковних студија 9

Семинарски рад Маја Матић
4.2. Инфраструктура

Француска има једну од највећих високо развијених транспортних система у свету. Има

најгушћу путну мрежу у Европи и широку мрежу железница и пловних путева. 

Највећа лука у Француској, Марсеј Фос је глобална лука са инфраструктуром која је у

стању да обради све врсте транспорта (сирове нафте и нафтних деривата, течних,
генералних, расутих терета и путника). Лука Марсеј Фос је такође велики бродски
сервисни центар.

4.2.1. Железничкикапацитети

По подацима из 1998. године укупна дужина железничке мреже у Француској је 31.939

km. Ово се односи на пруге стандардног колосека. Француска железница важи за најбржу
на свету, 2007. године постигнут је нови рекорд од 575 km/h.

Од 1. јануара 2015. године, SNCF мрежа је у потпуности одговорна за управљање и

одржавање железничке пруге. Да извршава своје задатке, SNCF је у својству државног
индустријског предузећа, ради са децентрализованим тимовима у француским регионима
и уз консултације са свим заинтересованим странама у железничком систему. Све ове
стране имају заједнички циљ: да модернизују постојеће стање пруге у циљу побољшања
експлоатације саобраћаја. На слици 7 је приказана мрежа возова који полазе из луке
Марсеј Фос, а у табели 1 приказани су подаци о дневном броју возова који отпочињу
вожњу.

Слика 7. Саобраћај возова до градова Француске и Европе

Табела 1. Недељни број возова из лукe Marseille и Fos унутар Француске и широм Европе

Француска Укупно Marseille Fos Европа Укупно Marseille Fos

Bordeaux 10 5 5 Anvers 6 3 3
Chalon Sur Saône 3 3 - Buna Werke 3 3 -

Висока железничка школа струковних студија 10

Семинарски рад Маја Матић
Clermont-Ferrand 3 - 3 Duisburg 3 3 -
Cognac 8 4 4 Hambourg 3 3 -
Dourges 2 2 - Lubeck 3 3 -
Dunkerque 2 1 - Ludwigshafen 3 3 -
Gevrey 8 3 5 Rotterdam 6 3 3
Le Havre 13 8 5 Zeebrugge 3 3 -
Le Mans 10 5 5
Lyon 15 10 5
Nancy 5 - 5
Paris 12 7 5
Perpignan 2 - 2
Rennes 10 5 5
Saint-Etienne 3 - 3
Strasbourg 8 5 3
Toulouse 8 5 3

4.2.2. Друмске саобраћајнице

Француски путеви спадају у три категорије, према којима различит ниво власти има власт
над њима. Систем националног пута (voirie nationale) је део државе, и подељен је у две
подкатегорије: Аутопутеви (autoroutes), слика 8, и државни путеви (routes nationales).
Регионални путеви (routes départementales) припадају регионима у којима леже. На крају,
локални општински путеви (voies communales) припадају општинама.

Слика 8. Мрежа аутопутева Француске

Било је око 21,157 km путева у националном систему путева у 2011. години, укључујући
11.412 km аутопутева и 9.745 km других државних путева. Осим тога, било је око 377.857
km регионалних путева и 654.201 km општинских путева.

Између луке Марсеј и других градова Француске и Европе растојања и времена путовања
су представљена у табели 2.

Табела 2. Растојање и време путовања до неких градова Европе

Висока железничка школа струковних студија 11

Семинарски рад Маја Матић

 Град  km  Време путовања

Nice 220 3h
Grenoble 270 3h30
Lyon 300 3h30
Chalon Sur Saône 400 5h
Toulouse 400 4h30
Clermont-Ferrand 460 5h30
Bordeaux 640 7h
Paris 760 8h30
Strasbourg 800 9h
Gênes 400 4h30
Genève 450 5h
Barcelone 500 5h30
Milan 500 6h
Bâle 730 6h30
Lubliana 1030 13h
Munich 1050 3h
Zagreb 1170 14h30
Vienne 140 17h

4.3. Терминали у оквиру луке

Лука је апсолутно опремљена за претовар расутог терета, течног

терета, као и за контенере и ро-ро транспорт, односно постоје
терминали који су специјализовани за тешке терете.

4.3.1. Класични терминали

Fluxel нафтни терминал на Фосу

Изграђен је 1968. године, има неколико огромних танкера за више од 400.000 тона, и
терминал послује од стране компаније Fluxel. Овај терминал има 7 везова који су
специјализовани за увоз сирове нафте, али и у извозу и увозу рафинираних и хемијских
производа. Има веома строг систем сигурносног обезбеђења као и веома поуздану
ватрогасну организацију.

Висока железничка школа струковних студија 12

Семинарски рад Маја Матић

Слика 9. Инсталирање цеви у терминалу Fluxel

Компанија Fluxel проверава квалитет вода сваких 2 месеца. У терминалу је у 2013. години
упловило 992 бродова са укупно 37,7 милиона тона производа. Оперативна обала је
ширине од 10,50 до 14m. Бродови који могу да се опслуже су капацитета од 80.000m 3 до
максималних 265.000m3. Дестинације: Северна Африка, Блиски Исток, Западна Африка
итд.

Метан терминал Fos Max LNG

Овај терминал, послује од 2010. године, може примити танкере од 15.000 до 270.000m 3.
Поседује складиште 330.000 m3 укупног складишног капацитета са 3 идентична танкова. У
2013. години 61 брод је пристао у терминал.

Метан терминал Tonkin на Фосу

Овај терминал прима танкере мање од 75.000m 3, који углавном долазе из Алжира. Има
складиште укупног капацитета 150.000 m3. У 2013. години, 72 бродова је искрцано на
терминалу. Снабдевени су разним пумпама различитих капацитета, али и безбедност и
сигурност је на веома високом нивоу.

"Аrcelor Mittal" терминал

Компанија која врши претовар је Suser sud. Дужина кејa износи 430 метара, оперативна
обала је ширине 11 m. Опремљена је разним претоварним капацитетима од којих се
издваја Demag CC 1800, 245t/14m, кран, и 50t/32 m кран. Дестинације – све. Дистрибуција
терета се врши железничком пругом и реком. Роба која се траспортује: калемови, цеви,
јахте, тешки материјали, превелики терет и остало.

"Аrcelor Mittal" поред основног посла производи велики асортиман челичних делова за
аутомобиле, зграде, електричне апарате, цеви, фелне ... у фабрици која се налази на
терминалу, са 2 високе пећи, има производњу капацитета више од 4 милиона тона
годишње.

Терминал има пријемни и отпремни док. У 2013. години, 674 бродова је искрцано односно
укрцано12 милиона тона.

Fos Solid Bulk Terminal - Оператор: Carfos

Висока железничка школа струковних студија 13

Семинарски рад Маја Матић
Дужина кејa који овај терминал поседује је 850 метара.,док је величина пловила које могу
да опслуже 290X50X16.70 метара, односно тежине 150 тона. Оперативна обала је ширине
од 12,50-16,70 метара, а површина терминала је 66hа.

Слика 10. Fos Solid Bulk Terminal

Главна дестинације су Јужна Африка, Колумбија, Венецуела, САД, Индонезија, Гвинеја.

Роба која се обрађује и превози је: цемент, руде, угаљ, боксит, биомаса...

Ремонт бродова

Велики бродови за поправку користе суве докове 8-9 и 10 који се налази у северном делу
луке. У 2013. години, 17 бродова је поправљено на сувим доковима.

4.3.2. Терминали за комбиновани транспорт (контен. и rо-rо)

Контејнерски терминали се налазе на доку 2, са укупним капацитетом 872.000 TEU

јединица. Њима управљаљају две компаније Eurofos и Seayard.

Seayard

Компанија ради 365 дана годишње, односно 24 сата, 7 дана у недељи. У

погледу перформанси: 28 контејнера по сату за пријем, и испоруку контејнера за 30
минута. У погледу капацитета: заузетост пристаништа и парка једнак око 50%
капацитета. 

До данас, на површини од 52 хектара, Seayard компанија има капацитет од 7.300 20-

стопниh места TEU, организованих у 3 нивоа.

Пристаниште је дужине 850 метара и омогућава до 4 истовремених сидрења бродова, са

оперативном обалом 16 m дуж кеја.

Претоварни капацитети:

 2 Супер Панамакс портална крана,65 t,

 3 Панамакс портална крана, 45 t,
 12 покретних кранова, 30 t,
 30 виљушкара,60 t,
 2 телескопска виљушкара, 45 t,

Висока железничка школа струковних студија 14

Семинарски рад Маја Матић
 1 виљушкар 45 t,
 1 виљушкар, 16 t и др.

Слика 11. Контенерски терминал

Техничко одељење је задужено за превентивно и корективно одржавање све опреме,

машина, зграда и инфраструктуре терминала. Његова мисија је да обезбеди максималну
поузданост и расположивост система и минимизирају прекид операција.

Тим од 70 људи осигурава континуирани рад, преко дана, ноћи и викендом.

Продавница резервних делова се налази у центру радионице. Оперативна служба
одржавања се састоји од инжењера, техничара, електричара и специјалиста
аутоматизације који обавља послове одржавања на порталним крановима, као и
терминалном опремом за напајање.

RО-RО терминали

2 Терминала:
 Gefco и
 ОКS.
Оператер који послује на ова два терминала је Nikola Frires. Дужина кеја je 650 метара, a
ширина оперативне обале је 10,10m. Површина простора за складиштење и манипулацију
је 14 ha. Дестинације: све. Аутомобили који се транспортују са овог терминала су марке
Peugeot, Citroen, Fiat и др.

5. ОБИМ РАДА ЛУКЕ

У 2013. години, главни проток терета у луци Марсеј :

 46 милиона тона нафтних деривата укључујући и сирове нафте 27 милиона, 11

милиона рафинираних производа и 8 милиона тона гаса;
 13 милиона тона чврстог терета у расутом стању;
 15 милиона тона генералних терета, укључујући и 900.000 TEU јединица.

Висока железничка школа струковних студија 15

Семинарски рад Маја Матић
У 2014. години проток терета у милионима тона представљен је табелом 3 и графиком 1, а
детаљнији приказ je у прилогу 2.

Табела 3. Проток терета у2014. години у милионима тона

Врсте терета Количина у мил. тона

Течни терети (нафта и деривати) 43,6
Течни терети (метан, етанол...) 3,7
Терети у расутом стању 13,5
Генерални терети укљ. контенере 17,7
Укупно 78.5

Путници 2,5 милиона путника

1400000

1200000
1179910
1000000 1099247
981544
918077
800000

600000

400000

200000
181170 196366
0
TEU Празни контенери Пуни контенери

2013 2014

График 1. Упоредни однос ТEU јединица, пуних и празних

6. ДЕФИНИСАЊЕ ВАРИЈАНТНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ТРАНСПОРТА

Од луке Марсеј до Београда, путем 3 варијанти различитих грана саобраћаја, воденог и

копненог (друмског и железничког), морамо транспортовати терет. Брзина брода за
отворено море је 20 чвора на час, док је за речни брод 10 чвора на час., у друмском
саобраћају брзина возила је 80km/h ван насељеног места и 50km/h у насељеном месту.
Железничком мрежом ће се кретати брзином од 60km/h.

6.1. Варијанта 1 – бродом

Прво се превози терет бродом до луке Констанца, Румунија, после претовара, речним
бродом до луке Београд. Од луке Марсеј до луке Констанца потребно је 4 дана и 5 сати
односно препловити 2007 нм или 3716,96 км са брзином брода од 20 чвора.

Висока железничка школа струковних студија 16

Семинарски рад Маја Матић

Слика 12. Лука Марсеј – лука Констанца

Пловидба између ове две луке одвијати ће се преко реке Дунав и при просечној брзини од
10 чвора, 19 km/h, прелази се за 2 дана и 10 часа. Растојање износи 689 наутичких миља,
1109 km.

Слика 13. Лука Констанца – лука Београд

Укупно растојање између ове две луке је 4825,96 км, а растојање се пређе за 6 дана и 15
часова.

6.2. Варијанта 2 – брод – друм

Луку Бар ћемо користити у овој варијанти, односно терет ћемо из луке Марсеј
транспортовати до луке Бар бродом, а из луке Бар друмом до Београда, тј. логистичког
центра у Добановцима.

Висока железничка школа струковних студија 17

Семинарски рад Маја Матић

Слика 14. Лука Марсеј – лука Бар

Растојање између ових лука је 1132nm односно 2096,46 km. Време за које ће брод
допловити у циљну луку је 2 дана и 10 часова.

Растојање дела пута којим ће се терет превести друмом износи 509km. Крајњи циљ је
Логистички центар Београд у Добановцима. Време путовање од луке Бар до Добановаца је
8 h и 46 min.

Укупно време од Луке Марсеј преко луке Бар, па друмом до Београда износи 2 дана 18
часова и 46 минута, а растојање је 2605,46km.

6.3. Варијанта 3 – брод – железница

Као у претходној варијанти користићемо луку Бар, односно терет ћемо из луке Марсеј
транспортовати до луке Бар бродом, а из луке Бар железницом до терминала ЖИТ у
Београду.

Познато је да је растојање између ових лука 1132 nm односно 2096,46km и време за које се
пређе то растојање је 2 дана и 10 часова.

Растојање које воз треба да пређе од луке Бар до ЖИТ у Београду је 496 km., а време
превоза терета је 8 часова и 15 минута.

Укупно време трајања пута које роба треба да пређе је 2 дана, 18h и 15 min., а раздаљина
износи 2592,46km.

У табели 4 представљен је упоредни однос све три варијанте.

Табела 4. Упоредни однос растојања и времена превоза

Варијанта Дужина растојања (km) Време превоза терета

Висока железничка школа струковних студија 18

Семинарски рад Маја Матић
Брод – брод 4825,96 6 дана и 15 h
Брод – камион 2605,46 2 дана, 18 h и 46 min
Брод - воз 2605,46 2 дана, 18h и 15 min

Варијанта брод – железница је најбоља варијанта по дужини растојања и времена превоза.

Висока железничка школа струковних студија 19

Семинарски рад Маја Матић

7. ЗАКЉУЧАК

Лука Марсеј је најпрометнија лука у Француској са годишњим прометом терета од нешто

више од 78 милиона тона у 2014. години. Лука се простире на око 10.400 хектара.

Преко разних компанија, лука нуди широк спектар услуга: лучне и маневарске услуге,
услуге: поправке бродова, производња челичних конструкција, извлачење и понирање
бродова, и др. Генерално, она покрива све врсте робе: хемијске и расуте течности (нафта,
гас и хемијски производи), генералних терета (контејнери и друга паковања) и расуте
материје (минерале и житарице).

Преко многобројних терминала и докова, лука нуди као једна од малобројних у Европи
тромодални транспорт са поморског на речни, друмски и железнички саобраћај.

Лука Марсеј представља логистичку и индустријску платформу која промовише поморски

транспорт. Уз специјалистичке објекте, савршено прилагођена економска активност у
региону луке Марсеј доприноси развоју и великом стратешком значају овог динамичног
региона и помаже у неговању конкурентности локалних компанија.

Висока железничка школа струковних студија 20

Семинарски рад Маја Матић

ЛИТЕРАТУРА

[1] др Зоран Бундало, Упутство за израду и техничку обраду стручних радова,

Висока Железничка Школа струковних студија,Београд, 2012
[2] http://www.cruisecritic.com/
[3] http://www.marseille-port.fr/
[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Old_Port_of_Marseille
[5] worldportsource .com
[6] www.apmterminals.com
[7] www.marvellous-provence.com/travel/water/marseille-cruise-ship-port
[8] www.whatsinport.com/Marseilles.htm

Висока железничка школа струковних студија 21

Семинарски рад Маја Матић

ПРИЛОЗИ

Прилог 1.Карактеристике кеја и везишта у Источној и Западној луци Марсеј

Висока железничка школа струковних студија 22

Семинарски рад Маја Матић
Западна лука Марсеј Фос

Прилог 2. Годишњи извештај протока робе

Висока железничка школа струковних студија 23

Семинарски рад Маја Матић

Висока железничка школа струковних студија 24