FRANČESKA KAVALO I ELENA FAVILI

PREVELA ANIKA DAČIĆ

Naziv originala
Goodnight Stories for Rebel Girls 2
Elena Favilli and Francesca Cavallo
Dizajn originalnih korica
Pemberli Pond
Grafički projekat
Đulija Flamini
Izvršna i kreativna direktiva
Elena Favili i Frančeska Kavalo
Copyright @ 2017 Timbuktu Labs
Timbuktu podržava autorska prava. Autorska prava su gorivo za kreativnost, ohrabrenje za
raznovrsne glasove i osnova živahne kulture. Hvala vam što ste kupili autorizovano izdanje
ove knjige i što poštujete zakone o autorskim pravima tako što ne umnožavate, skenirate niti
distribuirate bilo koji njen deo u bilo kom obliku bez dozvole. Tako podržavate nezavisne pisce i
omogućavate Timbuktuu da nastavi sa objavljivanjem knjiga za male buntovnice širom sveta.
Timbuktu Labs i Priče za laku noć za male buntovnice 2 su registrovani zaštitni znaci.
I IZDANJE
Izdavač
Vulkan izdavaštvo d.o.o.
Gospodara Vučića 245
office@vulkani.rs
www.vulkani.rs
Za izdavača
Miroslav Josipović, Nenad Atanasković i Saša Petković
Izvršni urednik
Dubravka Trišić
Urednici
Anika Dačić
Branka Josipović Krivokuća
Lektura
Igor Stanojević
Dizajn korica / Prelom
Milica Radojević / Sanja Tasić
Štampa
Vulkan štamparija, Vojvode Stepe 643a, Beograd
Tiraž 1.000
ISBN 978-86-10-02331-2
COBISS.SR-ID 268036620
SVIM BUNTOVNICAMA
ŠIROM SVETA:

VI STE OBEĆANJE
VI STE SILA

NE POSUSTAJTE I SVI
ĆE NAPREDOVATI.
 SADR Ž A J

PREDGOVOR  • X I
AGATA KRISTI  • K N J I Ž E V N I C A   • 2
AJŠOLPAN NURGA J V   • S O K O L A R K A   • 4
ALIS BOL  • H E M I Č A R K A   • 6
ANDRE PEL  • B O R K I N J A F R A N C U S K O G PO K R E T A O T P O R A   • 8
ANGELA MERKEL  • K A N C E L A R K A   • 1 0
ANITA GARIBALD I   • R E V O L U C I O N A R K A  • 1 2
BEATRIKS POTER   • K N J I Ž E V N I C A I I L U S T R A T O R K A   • 1 4
BEATRIČE VIO  • M A Č E V A L K A   • 1 6
BIJONSE  • P E V A Č I C A , T E K S T O P I S A C I P R E D U Z E T N I C A   • 1 8
BILI DŽIN KIN G   • T E N I S E R K A   • 2 0
BRENDA MILNER  • N E U R O P S I H O L O G   • 2 2
BUDIKA  • KR A L J I C A   • 2 4
CRNE MAMBE  • L O V O Č U V A R K E   • 2 6
ČETA 6000  • I Z V I Đ A Č I C E   • 2 8
ČIMAMANDA NGOZ I A D I Č I   • K N J I Ž E V N I C A   • 3 0
ĆU ĐIN  • RE V O L U C I O N A R K A   • 3 2
DŽ. K. ROULIN G   • K N J I Ž E V N I C A   • 3 4
DŽORDŽA O’KIF  • S L I K A R K A   • 3 6
DŽOUN BOŠAN P R O K T E R   • Z O O L O G   • 3 8
ĐUZI NIKOLINI  • G R A D O N A Č E L N I C A   • 4 0
ELEN DEDŽENERE S   • K O M I Č A R K A I T V V O D I T E L J K A   • 4 2
ELENOR RUZVELT   • P O L I T I Č A R K A   • 4 4
EN BONI  • GU S A R K A   • 4 6
FLORENS ČEDVIK   • P L I V A Č I C A   • 4 8
GAE AULENTI  • A R H I T E K T A I D I Z A J N ER K A   • 5 0
GERTI KORI  • B I O H E M I Č A R K A   • 5 2
GLORIJA STAJNE M   • A K T I V I S T K I N J A   • 5 4
HEDI LAMAR  • G L U M I C A I I Z U M I T E L J K A   • 5 6
HORTENZIJA  • B E S E D N I C A   • 5 8
ISIDORA DANKAN   • P L E S A Č I C A   • 6 0
JANMI PARK  • A K T I V I S T K I N J A   • 6 2
JOHANA NORDBLA D   • R O N I L A C P O D L E DO M   • 6 4
KARMEN AMAJA  • P L E S A Č I C A   • 6 6
KATJA KRAFT  • V U L K A N O L O G   • 6 8
KETRIN DŽONSON , D O R O T I V O N I M E R I D Ž E K S O N
  • KO M P J U T E R S K E N A U Č N I C E   • 7 0
KLARA ROKMOR  • M U Z I Č A R K A   • 7 2
KLARA ŠUMAN  • P I J A N I S T K I N J A I K O MP O Z I T O R K A   • 7 4
KLEMANTIN VAMA R I J A   • P R I P O V E D A Č IC A I A K T I V I S T K I N J A   • 7 6
KORI TEN BOM  • Č A S O V N I Č A R K A   • 78
KRISTINA OD Š V E D S K E   • K R A L J I C A   • 8 0
KUDIJA DIOP  • S U P E R M O D E L   • 8 2
LAURI MORGAN  • U L T R A M A R A T O N K A   • 8 4
LEJMA GBOVI  • M I R O V N A A K T I V I S T K IN J A   • 8 6
LILIJAN BLAND  • A V I J A T I Č A R K A   • 8 8
LOREN POTER  • G L U M I C A   • 9 0
LORENA OČOA  • G O L F E R K A   • 9 2
LUO DENGPING  • E K S T R E M N A A L P I N I ST K I N J A   • 9 4
MADAM S. DŽ. V O K E R   • P R E D U Z E T N I C A   • 9 6
MADAM SAKI  • A K R O B A T K I N J A   • 9 8
MADONA  • PE V A Č I C A , T E K S T O P I S A C I P R E D U Z E T N I C A   • 1 0 0
MARI TARP  • G E O L O G   • 1 0 2
MARINA ABRAMOV I Ć   • U M E T N I C A P E R FO R M A N S A   • 1 0 4
MARJAM MIRZAHA N I   • M A T E M A T I Č A R K A   • 1 0 6

viii
MARTA VIJEIRA D A S I L V A   • F U D B A L E R K A   • 1 0 8
MATA HARI  • Š P I J U N K A   • 1 1 0
MATILDA OD TO S K A N E   • F E U D A L N A V L A D A R K A   • 1 1 2
MERI FILDS  • P O Š T A N S K A S L U Ž B E N I CA   • 1 1 4
MERI KINGSLI  • I S T R A Ž I V A Č I C A   • 1 1 6
MERI SIKOL  • B O L N I Č A R K A   • 1 1 8
MERI ŠELI  • K N J I Ž E V N I C A   • 1 2 0
MERIT MUR  • K V A N T N A F I Z I Č A R K A I B A L E R I N A   • 1 2 2
MOLI KELI, DEJ Z I K A D I B I L I G R E J S I F I L D S
  • BOR K I N J E Z A S L O B O D U   • 1 2 4
NADIJA MURAD  • A K T I V I S T K I N J A Z A LJ U D S K A P R A V A   • 1 2 6
NADIN GORDIMER   • K N J I Ž E V N I C A I A K T I V I S T K I N J A   • 1 2 8
NAĐA KOMANEČI  • G I M N A S T I Č A R K A   • 1 3 0
NEFERTITI  • K R A L J I C A   • 1 3 2
ODRI HEPBERN  • G L U M I C A   • 1 3 4
OPRA VINFRI  • T V V O D I T E L J K A , G L U MI C A I P R E D U Z E T N I C A   • 1 3 6
PEGI GUGENHAJM   • K O L E K C I O N A R K A U M E T N I N A   • 1 3 8
POLIN LEON  • R E V O L U C I O N A R K A   • 1 4 0
PURNA MALAVAT  • P L A N I N A R K A   • 1 4 2
PUTNICA BIVOLJ E G O V E Č E   • R A T N I C A   • 1 4 4
REJČEL KARSON  • B O R K I N J A Z A O Č U V AN J E P R I R O D E   • 1 4 6
RIGOBERTA MENČ U T U M   • P O L I T I Č K A A K T I V I S T K I N J A   • 1 4 8
ROZALIND FRENK L I N   • H E M I Č A R K A I KR I S T A L O G R A F X - Z R A K A   • 1 5 0
RUBI NEL BRID Ž I Z   • A K T I V I S T K I N J A   • 1 5 2
SAMANTA KRISTO F O R E T I   • A S T R O N A U T K I N J A   • 1 5 4
SAPFO  • PES N I K I N J A   • 1 5 6
SARA SIGER  • A S T R O F I Z I Č A R K A   • 1 5 8
SARINIJA SRISA K U L   • V A T R O G A S K I N JA   • 1 6 0
SELDA BADŽAN  • P E V A Č I C A I T E K S T O P I S A C   • 1 6 2

ix
SELIJA KRUZ  • P E V A Č I C A   • 1 6 4
SERAFINA BATAL J A   • S V E D O K I N J A P RO T I V M A F I J E   • 1 6 6
SIMON VEJ  • P O L I T I Č A R K A   • 1 6 8
SKAJ BRAUN  • S K E J T E R K A   • 1 7 0
SODŽERNER TRUT   • A K T I V I S T K I N J A   • 1 7 2
SOFIJA JONESKU   • N E U R O H I R U R G   • 1 7 4
SOFIJA LOREN  • G L U M I C A   • 1 7 6
SOFIJA ŠOL  • A K T I V I S T K I N J A   • 1 7 8
SONJA SOTOMAJO R   • S U D I J A V R H O V N OG S U D A   • 1 8 0
ŠAMSIJA HASANI   • S L I K A R K A G R A F I T A   • 1 8 2
ŠTEFI GRAF  • T E N I S E R K A   • 1 8 4
TEMPL GRANDIN  • P R O F E S O R K A Z O O T E H N I K E   • 1 8 6
VALENTINA TERE Š K O V A   • A S T R O N A U T KI N J A   • 1 8 8
VALERI TOMAS  • A S T R O N O M   • 1 9 0
VIOLETA PARA  • K O M P O Z I T O R K A I M U ZI Č A R K A   • 1 9 2
VIRDŽINIJA HOL   • Š P I J U N K A   • 1 9 4
VISLAVA ŠIMBOR S K A   • P E S N I K I N J A   • 1 9 6
VIVIJAN MEJER  • F O T O G R A F K I N J A   • 1 9 8
ŽANA BARE  • K U Ć E P A Z I T E L J K A I S V E TS K A P U T N I C A   • 2 0 0

NAPIŠITE SOPST V E N U P R I Č U   • 2 0 2

NACRTAJTE AUTO P O R T R E T   • 2 0 3
REČNIK  • 20 4
KUĆA SLAVNIH B U N T O V N I C A   • 2 0 6
ILUSTRATORKE  • 2 1 0
ZAHVALNICE  • 2 1 1
O AUTORKAMA  • 2 1 2

x
 PREDG O V O R

Najdraže buntovnice,

Dok čitate ovo pismo, prvi deo Priča za laku noć za male buntovnice nalazi
se na noćnim stočićima skoro milion ljudi. Širom sveta deca i odrasli razgo­
varaju o svojim omiljenim buntovnicama. Učitelji i učiteljice drže časove na
kojima se govori o ovim pionirkama. Političari čitaju ove priče na svojim
skupovima, devojke otvaraju ovu knjigu kako bi se oraspoložile nakon na­
pornog dana, a mladi očevi je kupuju da bi njome poželeli dobrodošlicu
svojim tek rođenim kćerkama.
Priče za laku noć za male buntovnice prevedene su na više od trideset
jezika i svakog dana čini nam se da čujemo sve vaše naglaske dok nam
šaljete poruke putem mejla, Fejsbuka i Tvitera. Kad na Instagramu vidimo
slike ovih knjiga u vašim domovima, izgleda nam kao da gledamo porodič­
ni album. Porodica koja okuplja ljude svih religija, nacionalnosti, boja kože,
različitih starosti i interesovanja. Jedna globalna porodica čiji članovi dola­
ze i iz malih sela (poput onih u kojima smo mi odrasle) i iz velikih gradova.
Pre godinu dana, u našem malom stanu u Los Anđelesu, zapalile smo
plamičak vatre oko kojeg smo mogle da se okupimo i pričamo jedna dru­
goj nove vrste priča.
Vi ste nam se pridružile. Pozvale ste prijatelje i rasplamsale ovu vatri­
cu. Donele ste svoje nade, razočaranja, hrabrost i strahove, svoje slabosti
i snagu. Došle ste da slušate, ali i da govorite. Vatra je postajala sve veća.
Porodica se širila.
Upravo o ovome govori knjiga Priče za laku noć za male buntovni-
ce 2. Govori o pričama koje ste nam ispričale kraj vatre. Govori o Ameri­
kanki azijskog porekla, koja je vatrogasac i o kojoj nam je Kristin pričala
u Njujorku. Govori o prvoj ženskoj jedinici za borbu protiv lovokradica u

xi
­Južnoafričkoj Republici, o kojoj smo čule od Rite preko Snepčeta. Knjiga
govori o irskoj avijatičarki koja je sama napravila avion. Za nju smo saznale
od Ejdana tokom jednog koncerta.
Neki kažu da priče ne mogu promeniti svet. Mi se ne slažemo.
Iznova i iznova ste nam javljale da ste otkrile neku priču u našoj knji­
zi. Ponekad priča koju ste pomenule i nije bila deo knjige. Stvar je u tome
da su Priče za laku noć za male buntovnice naučile stotine hiljada ljudi da
primete priče koje ranije nikad ne bi primetili. Knjiga je inspirisala ljude da
potraže talenat tamo gde su mislili da ne postoji, da pronađu nove moguć­
nosti na neočekivanim mestima.
Kada sagledamo sposobnosti cele populacije – umesto jednog njenog
dela – shvatamo da su pred nama beskrajne mogućnosti.
Kad dobro pogledamo jedni druge, pogledom bez štetnih predrasuda,
stvaramo napredak.
Kad prepoznamo ugnjetavanje i preduzmemo nešto da ga zaustavimo,
postajemo snažniji.
Kad spustite glave na jastuke nakon čitanja jedne ili nekoliko ovih priča
– bilo da je to nakon dana ispunjenog igrom ili iscrpljujućeg radnog dana,
bilo da ste u Kejptaunu ili u Aotearoi, bilo da vam je neko čitao priče ili ste
ih same pročitale – znajte da ste upravo sedele kraj vatre uz stotine hiljada
drugih buntovnica, koje su, kao i vi, na putovanju.
Serijal Priče za laku noć za male buntovnice je samo delić ­razgovora koji
je veći od svake od nas. Veći od naših ličnih želja. Svakako veći od n
­ aših
strahova.
Hvala vam što s nama sedite kraj ove vatre.
A sad, da počnemo!

Frančeska Kavalo
Elena Favili

xii
 AGATA K R I S T I
K N J I Ž E VNICA

B ila jednom devojčica koja je obožavala da piše. Pesme, ljubavne p

­ riče,
misterije, pisma – u svemu se oprobala. Agata je više nego bilo šta
na svetu želela da postane književnica. O tom snu govorila je svom psu
Džordžu Vašingtonu tokom svakodnevnih šetnji. Svako novo mesto koje
su Džordž i ona posetili zamišljala je kao scenu za neku od priča, a svaki
put kada bi nekog upoznala, pitala se da li bi ta osoba mogla da bude je­
dan od likova priče.
Agata je svoje priče slala časopisima, ali bez uspeha. Odbijenice ruko­
pisa su se gomilale, ali Agata nije dozvolila da je to zaustavi. Bila je stra­
stvena čitateljka, koja je naročito volela priče o tajanstvenim ubistvima.
Zato je odlučila da napiše detektivski roman. U romanu Tajanstveni do-
gađaj u Stajlsu glavnu ulogu dodelila je Herkulu Poarou, belgijskom detek­
tivu s veličanstvenim brkovima. Mnogi izdavači su opet odbili Agatin ruko­
pis, dok konačno jedan nije pristao da ga objavi.
Objavljeni roman postigao je ogroman uspeh i označio početak neve­
rovatne karijere. Knjige Agate Kristi dosad su prodate u više od dve mili­
jarde primeraka i prevedene na više od hiljadu jezika. Agata je tako posta­
la najprodavanija književnica na svetu.
Herkul Poaro sa šiljatim brkovima i gospođica Marpl s preslatkim šeši­
rima postali su dva najpopularnija literarna detektiva u istoriji. Pojavljuju
se i u TV serijama i filmovima i drže gledaoce u neizvesnosti sve dok ne
razreše misteriju.
Tokom svoje izvanredne karijere Agata je napisala šezdeset šest detek­
tivskih romana, četrnaest zbirki kratkih priča i najdužu dramu na svetu
– Mišolovku.

15. SEPTEMBAR 1890 – 12. JANUAR 1976.

UJEDINJENO KRALJEVSTVO

2
 ILUSTROVALA
ĐULIJA TOMAI

„PRANJE SUDOVA JE
NAJBOLJE VREME ZA
S M I Š L J A N J E K N J I G E.“
– AGATA KR I S T I

3
 AJŠOLPAN N U R G A J V
S O K O LARKA

B ila jednom trinaestogodišnjakinja Ajšolpan, koja je živela u ledeno

hladnim Altajskim planinama. Sedam generacija unazad muškarci iz
njenog plemena koriste sure orlove za lov, kako bi obukli i prehranili svoje
porodice.
Suri orlovi su velike i snažne ptice, sa oštrim kandžama i kukastim klju­
novima, i mogu biti izuzetno opasni. Ali za Ajšolpan su naprosto veličan­
stveni. Ona je žudela da dresira orla koji će biti samo njen, te je jednoga
dana rekla svom ocu: „Tata, ja znam da se nijedna devojčica pre mene nije
ovim bavila, ali ako me naučiš, biću odlična u tome.“ Njen otac, koji je bio
sjajan sokolar, zamislio se nad njenim rečima, a onda joj kazao: „Ti si sna­
žna. Ne plašiš se. Možeš ti to.“
Srce joj je zapevalo od radosti.
Ajšolpan i njen otac jahali su konje sve do snežnih vrhova planine. Nije
bilo lako naći mladunče orla. Ajšolpan se popela do gnezda uz pomoć ko­
nopca vezanog oko struka, pokušavajući da se ne oklizne i ne surva na
­oštre stene. U gnezdu je pronašla malog surog orla, koji je bio potpuno sam.
Pokrila je glavu ptice ćebetom da je smiri, a zatim ju je odnela kući.
Ajšol­pan je orliću pevala pesme i pričala priče kako bi naučio da prepozna­
je njen glas. Pticu je hranila komadićima mesa i učila je da sleće na njenu
rukavicu. „Ophodim se prema njoj s poštovanjem, jer ako mi veruje, neće
odleteti. Nekoliko godina ćemo biti tim, a onda ću je pustiti u divljinu. Ži­
votni krug se mora nastaviti.“
Ajšolpan je postala prva žena koja je učestvovala na sokolarskom ta­
kmičenju u mongolskom gradu Olgiju. Nakon njenog uspeha, još tri devoj­
čice su počele da se bave sokolarstvom.

ROĐENA 2003.
MONGOLIJA

4
ILUSTROVALA
SALI NIKSON

„PLANIRAM DA
SOKOLARSTVU NAUČIM
I S V O J U M L A Đ U S E S T R U.“
– AJŠOLPAN N U R G A J V
5
 ALIS B O L
H E M I Č ARKA

N ekada davno nije postojao lek za lepru, bolest koja je napadala ljude
čineći da se njihova tela užasno deformišu. Bolest je bila neizlečiva i
verovalo se da je vrlo zarazna, pa su oboleli često živeli u usamljenim ko­
lonijama, čekajući u dokolici svoju smrt – ili pronalazak leka.
Tragajući za lekom, neverovatno talentovana havajska hemičarka Alis
Bol izučavala je svojstva ulja drveta čaulmugre. Ulje ovog drveta koristilo
se u tradicionalnoj kineskoj i indijskoj medicini za lečenje kožnih bolesti,
ali se takođe koristilo i u lečenju lepre s polovičnim rezultatima: nekad je
uspevalo, nekad nije.
„Zašto?“, želela je Alis da zna. „Zašto ne uspeva svaki put?“
Udružila se sa asistentom hirurga u bolnici u Honoluluu kako bi zajed­
no našli odgovor na ovo pitanje. Alis je pronašla način da iz ulja čaulmugre
izdvoji aktivne elemente i da od njih napravi supstancu koja se ubrizgava
direktno u krvotok pacijenata – što je pokazalo zapanjujuće rezultate.
Nažalost, Alis je preminula pre nego što je uspela da objavi svoje na­
laze. To su učinili ljudi sa Havajskog univerziteta – ali su zasluge pripisane
drugima. Dekan univerziteta je čak prozvao njen metod izdvajanja sup­
stance dekanov metod, kao da ga je on izumeo.
Mnogo godina kasnije, naučni doprinos Alis Bol konačno je priznat. Da­
nas se na Havajima svake prestupne godine 29. februara obeležava Dan
Alis Bol.
Alis Bol je prva Afroamerikanka i prva žena koja je diplomirala na Ha­
vajskom univerzitetu.

24. JUL 1892 – 31. DECEMBAR 1916.

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

6
 ILUSTROVALA
MARTINA PAUKOVA

7
 ANDRE P E L
B O R K I N J A F R A N C U S K OG POKRETA OTPORA

B ila jednom jedna mlada žena koja je radila u svom salonu lepote. ­Andre
je bila pametna i imala je stila, a svoje mušterije uvek je dočekivala
s vedrim osmehom. „Bonjour, madame“, pozdravljala bi ih. „Kakvu biste
­frizuru danas želeli?“
Onda je počeo Drugi svetski rat i sve se promenilo.
Kada je Hitler napao njenu zemlju, Andre se pridružila Francuskom po­
kretu otpora, mreži običnih ljudi koji su u tajnosti radili protiv nacista. Po­
magala im je tako što je raznosila zabranjene novine do drugih članova
pokreta. To je bio rizičan i opasan posao. Andre je vrlo brzo napredovala
do statusa narednika, a tad je dobila i tajno ime Agent Roz (Ruža).
Često je rizikovala život. Noću se iskradala kako bi postavila niz upa­
ljenih baklji, kojima bi signalizirala put avionima saveznika dok su prolazi­
li preko neprijateljskih linija. Zahvaljujući Agentu Roz, piloti su na osnovu
svetlucavih tačkica mogli da znaju gde je sigurno mesto za sletanje. Spa­
sla je više od sto britanskih pilota od zarobljeništva pre nego što su je na­
cisti uhvatili i poslali u logor.
Bolesna, izgladnela, obučena u prugasto plavo-belu pidžamu, Andre
je sa ostalim zarobljenicima postrojena uza zid pred streljački vod. U tre­
nutku kada je trebalo da otvore paljbu, savezničke trupe su stigle i spasle
zarobljenike.
Nakon toga, Andre je slavljena kao heroj. Predsednik Sjedinjenih Ame­
ričkih Država i premijer Ujedinjenog Kraljevstva slali su joj pisma u kojima
su se zahvaljivali na svemu što je učinila. Doživela je duboku starost – a do
kraja života čuvala je komadić plavo-bele tkanine, kao sećanje na te uža­
sne dane i uverenje da, kako ona kaže, „čuda postoje“.

3. FEBRUAR 1905 – 5. MART 2010.

FRANCUSKA

8
 ILUSTROVALA
ZOSJA ĐERŽAVSKA

„ S U D B I N A J E O D U V E K Ž E L E L A D A B U D E M B O R A C.“
– ANDRE P E L
9