КОЖА

Улога коже је пре свега заштитна и одбрамбена. Такође служи и као

складиште за маст и воду. Преко коже се врши апсорпција малих количина
кисеоника, угљеника и азота. Кожа има и контролне функције, она је део
система терморегулације и излучивања.
Постоје 4 перцептивна канала, за бол, топло, хладно и додир. Вон Фрај је
још у 19. веку открио да постоји различита дистрибуција врста
осетљивости (за додир, за топло и хладно и за бол) по кожи. Различити
рецептори реагују на различите чулне модалитета.

Грађа
Слој који је окренут према спољашњој средини се зове епидерм. То је
огрубели спољашњи омотач који се састоји од неколико слојева мртвих
ћелија. Делови коже без длака имају нешто другачију грађу.
Слој испод епидерма, дерм, садржи неколико типова рецептора. Осим
нервних завршетака ту се налазе и инкапсуларни рецептори и њих је
могуће разврстати у три широке класе, механорецептори, терморецептори
и ноцицептори. Испод дерма се налази поткожно ткиво које садржи
везивно ткиво и сало.
Кроз сва три слоја коже се провлачи и велики број вена, артерија, знојних
жлезда. Дебљина коже варира у зависности од дела тела.
Драж за чуло додира је механичка деформација коже и може бити
изазвана притиском. Механичка деформација коже: 0.001мм доводи до
осета. Постоји пасиван додир, ситуација у којој је објекат прислоњен или
стављен на кожу. Активан додир подразумева активну манипулацију
објектима, могу бити објекти, али и друга жива бића, према томе додир
има и важну социјалну функцију.
Примат у сазнању- мислило се да прво сазнајемо путем додира, па тек
онда помоћу осталих чула, што је доказано код беба, али не и код
одраслих људи који више верују виду него додиру.
Рецептори за додир спадају у класу механорецептора. Механорецептори
су специјализоване нервне ћелије које производе импулсе услед
механичког дражења.
Пачинијева телашца могу да реагују на високе фреквенције и то их чини
погодним за реаговање на динамичку стимулацију, фине
текстуре/вибрације и фину промену објеката (брзе реакције).
Меркелови дискови и Руфинијеви цилиндри веома споро реагују на
дражење, те су бољи у пасивном додиру који сигнализира стабилну,
непроменљиву стимулацију (спора).
Мајснерова телашца су негде између претходна два екстрема (средња
реакција).
Дистрибуција рецептора је неједнака и не огледа се само у различитом
броју појединих група рецептора на једној јединици површине већ и по
томе што постоји различит број рецептора једне врсте на различитим
деловима тела. Што је мањи број рецептора на једној површини, то је
осетљивост слабија. Најосетљивији делови тела су лице, затим стомак и
прсти. Жене су такође осетљивије од мушкараца.
Tемпература
Док додир служи за опажање објеката, опажање температуре је
неопходно за једну од контролних функција коже: терморегулацију. Тело
има фантастичну способност да одржава температуру на 37 степени. Када
температура расте долази до знојења, што потпомаже снижавању
температуре. Када температура пређе 41 или се спусти испод 33 степена,
губи се свест. Најпријатнија спољашња температура је 22 степена, док
изнад 29 почиње да омета рад.
Драж за термичка чула је одузимање и додавање топлоте у односу на
термички ниво коже. Проксимални стимулус је грчење и опуштање
мишића крвних судова у кожи који је изазван променом температуре.
Физиолошка нула је почетна температура на месту где ће бити примењено
дражење пре почетка примене дражи. Чело, пазух > врх носа, ножни
прсти.
Рецептори
Рецептори за топло, Руфинијеви цилиндри, реагују на промену тако што с
повећањем температуре повећавају своју активацију. Распон за који су
задужени јесте 30-48 степени, најинтензивнији одговор дају на 44.
Краузерова телашца реагују на хладно (20-45, најинтензивнији одговор на
30). Осетљивост на интензитет: и до 0.003º. Неједнака осетљивост
различитих делова тела за топло и хладно

Бол
Бол је непријатно сензорно и емотивно искуство везано за актуелну или
потенцијалну повреду ткива. Бол има јасну биолошку функцију,
избегавање угрожавајућих емотивних компоненти. Сензацију бола
проводе слободни нервни завршеци који су смештени у мишићима чула.
Не постоји адаптација. Различита осетљивост различитих делова тела.
Јединица за бол је долор. Адаптација постоји при благом болу када је у
питању хладно јер се нервни завршеци охладе и не преносе импулсе.
Рецептори за бол, слободни нервни завршеци, спадају у ноциоцепторе и
реагују на јак притисак, екстремну температуру и одређене хемикалије.
Патологија
Постоје људи који су рођени са оштећењима модалитета за бол. Код њих
су нехотична самоповређивања. Постоји такође и хроничан бол.

Нервни путеви
Соматосензорна зона на коју стижу пројекције из оба канала пројектују
зоне коже. Она пролази кроз два канала, спиноталамички и лемнискални.
Спиноталмички је тањи, спорији и има слабију резолуцију. Лемнискални
канал је дебљи, бржи и одликује се високом прецизношћу. Осетљивост је
боља уколико је гушћа дистрибуција рецептора, уколико се информација
преноси одређеним каналима и уколико је за обраду задужена већа
кортикална површина. Соматосензорна зона прима информације из
епитела, мишића, костију, зглобова и кардиоваскуларног система. Ћелија
соматосензорне зоне прима активацију из само једне врсте рецептора. Сви
рецептори који шаљу информацију у један соматосензорни неурон
лоцирани су заједно. Стимулација центра поља доводи до ексцитације, а
стимулација периферије до инхибиције.
Теорије
19. ВЕК- Истраживачи су у складу с Милеровим законом специфичне
енергије (1 тип осетљивости = 1 тип специјализованих рецептора)
20. ВЕК- Неки рецептори су кодирали већи број модалитета, док су други
рецептори кодирали идентичан модалитет без обзира која је врста
физичке стимулације примењена. Помоћу снимања појединачних неурона
и пратећи обрасце ексцитације скупова неурона открили смо да постоје 4
врсте модалитета које разликујемо (1 тип осетљивости = 1 образац
кодирања у неуралним путевима).
21. ВЕК- Делимична специјализација рецептора; последњих деценија
имали смо могућност да мапирамо соматосензорни пут користећи
појединачно снимање неурона и пратећи обрасце ексцитације скупова
неурона.

Дистанца-делови тела који имају гушћу дистрибуцију рецептора и већи

део кортикалне зоне имаће и већу осетљивост. Дакле осетљивост за
размак две тачке.
Објекти- препознавање објеката коришћењем активног додира је врло
успешно.
Хаптичка перцепција- активна експлорација објекта у
неексперименталним условима, често везаних очију. Облик је перцепције
који је везан за активни додир. Тело је у покрету и ова врста перцепције је
побољшана и често контролисана информацијама из визуелног канала.
Примена активног додира
Висока резолуција, професионални рад – лекари, читање – слепи: Брајова
азбука, детекција говора – глуви: Тадома метод