Razvoj moralnog mišljenja (suđenja) i ponašanja predstavlja važan aspekt u razvoju

pojedinca. Jedan od najvećih izazova detinjstva jeste shvatiti kako svet zapravo
funkcioniše, razumeti i naučiti „pravila igre“, među koja spadaju i moralna pravila i
norme ponašanja. Tokom razvoja, deca uče da razlikuju „dobro“ od „lošeg“ ponašanja,
da razumeju smisao i ulogu moralnih pravila, kao i da to znanje primenjuju u vlastitom
ponašanju. I savremena istraživanja moralnog razvoja mogu se grubo podeliti na
izučavanje moralnog ponašanja i moralnog mišljenja

Istraživači usmereni na moralno ponašanje nastoje da objasne dečje postupke (npr.

zašto neka deca kradu ili započinju tuču), kao i činioce koji povoljno utiču na razvoj
nesebičnosti i saradnje.

Istraživači koje prvenstveno zanima moralno mišljenje, proučavaju dečje rasuđivanje o

vlastitim i tuđim postupcima. Oni ispituju na koji način deca razumeju moralna pitanja i
moralna pravila, kako analiziraju različite moralne situacije, kako donose sud o tome da
li je dati postupak dobar (pravedan) ili da li počinioca treba kazniti i koja kazna je
primerena postupku, i sl. Početak istraživanja moralnog mišljenja obično se vezuje za
delo Žana Pijažea „Moralno suđenje deteta“ iz 1932. godine. Pijaže je utemeljio
kognitivistički pristup moralnom razvoju, koji je usmeren na proučavanje razvoja
moralnog mišljenja. On je ponudio i prvu teoriju moralnog razvoja.

Lorenc Kolberg (L. Kohlberg) razradio je i modifikovao Pijažeove ideje, dajući potpuniju
teoriju razvoja moralnog mišljenja, takođe zasnovanu na kognitivnom razvoju deteta.

Faze  moralnog razvoja po Kolbergu:

Predkonvencionalna moralnost Stadijum 1: Orijentacija na kaznu i

Uzrast: do 9. do 10. godine poslušnost
  Dete je poslušno  zbog straha od kazne.
Ako je neko kažnjen, onda je sigurno
zgrešio. Važna je šteta, a ne namera.

Stadijum 2: Instrumentalna moralnost

 Dete je poslušno da bi bilo nagrađeno.
Postoji svest o različitim gledištima na
stvari. Ispravno je ono što je fer, jednaka
razmena,

„Oko za oko, zub za zub“. Dete je svesno

sopstvenih interesa i teži da ih zadovolji.

Stadijum 3: Socijalno poželjno

ponašanje
Važno je biti prihvaćen. Izbegava se
neodobravanje od strane okoline i osoba
se zato komformira.

Stadijum 4: Moralnost društvenog

sistema
Ispravno je sve ono što doprinosi društvu
Konvencionalna moralnost ili grupi. Ispunjavaju se društvene dužnosti
Uzrast: Adolescenti (i većina i podržava red u društvu. Savest je
odraslih) ograničena zahtevima društvenih
  autoriteta.

Postkonvencionalna moralnost Stadijum 5: Opšte dobro i ljudska

Uzrast: Nakon 16 godine. prava
Samo 10-15 % ljudi doseže ovaj Vrednosti su relativne i nisu univerzalno
nivo! primenljive. Ispravno je ono što
predstavlja najveću dobrobit za najveći
broj ljudi. Individualne vrednosti se
usaglašavaju sa opštim dobrom.

Stadijum 6: Univerzalni etički principi

Poštovanje etičkih načela koje je
pojedinac lično izabrao, koja su njegova
univerzalna načela pravde: jednakost
ljudskih prava i poštovanje dostojanstva
ljudskih bića kao pojedinačnih osoba. “Živi
i pusti druge da žive”.