Ist Arh PDF

2/26/2018
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
ОСНОВНЕ И ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ
ШКОЛСКА 2017/2018. ГОДИНА
ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА
I ПРЕДАВАЊЕ
ОСАМНАЕСТИ ВЕК ‐ АРХИТЕКТУРА ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ
УВОД
Постоји идеално замишљена слика о сваком периоду у развоју архитектуре, коју често
дочарава само један споменик: за Стару Грчку то је Партенон, за Стари Рим то је Колосеум, за
рано‐византијску архитектуру то је Аја Софија, за архитектуру готике то је Нотр Дам у Паризу,
а за период зреле ренесансе то је Темпието.
Ниједан од ових периода није архитектонски толико разноврстан колико је то случај са

периодом у коме живимо, па ипак термин “модерна архитектура” у нашим мислима
дочарава слику великих вишеспратних објеката, са чистим геометријским облицима
саграђеним од челичног скелета са омотачем од стакла, без украса.
На такве грађевине наилазимо од почетка 20. века, али никако раније.
1
2/26/2018
АРХИТЕКТУРА И ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
У 18. веку, када је историја света закорачила

напред у будућност, историја архитектуре као
да се у том тренутку повукла у далеку
прошлост, а почетак таквог повлачења
представља Кућа Чизик, саграђена на
периферији Лондона 1725. године. Кућа
представља копију паладијеве Виле Ротонде,
старије скоро два века.
Архитектура историцизма – обнављање

претходних стилова, као супротност
модернистичком исказивању савремених
идеја – временски се подудара са пресудним
променама које су извршиле
трансформацију старог европског поретка у
модерно доба 18. и 19. века.
Индустријска револуција је била најзначајнији историјски догађај који се одиграо у овом

“модерном” добу. Она је суштински променила људски живот, а многи су је упоређивали са
пољпоривредном револуцијом из доба неолита, када је човек од номадског живота основао
сеоска станишта – што је значило и појаву архитектуре.
Појава парне машине на чврсто гориво, измишљене су машине које су робу производиле у
великим количинама, а уместо природних материјала почело је напре да се употребљава
гвожђе, касније челик, да би се коначно почели примењивати мног други метали и
синтетичке материје.
Фабрике су се у велико броју градиле, а за њима је уследио и пораст становништва у малим и

великим градовима.
Пре индустријске архитектуре, углавном су се градиле цркве, палате и тврђаве, а након

индустријске револуције појављује се знатно шири архитектонских програм. Појавили су се
индустријски објекти: фабрике, складишта, железничке станице, мостови, као и зграде за
пратеће трговачке и остале услуге у индустрији, као што су: банке, берзе, робне куће и
пословне зграде. Граде се и судске палате, зграде парламената, велика позоришта,
болнице, хотели, библиотеке и јавни паркови.
2
2/26/2018
Масовна стамбена изградња почела је у великој мери да заокупља пажњу пројектаната, а

облик који је био најзаступљенији и који је доживео најинтензивнији развој су породичне куће
за средњи сталеж.
Традиционални облици градње одговарали су неким од нових типова грађевина, али су остали
типови дали подстрек за стварање нових начина грађења.
Од традиционалних материјала користили су се камен и дрво, као и они материјали који су се

добијали обрадом пририродних материјала – малтер и опека.
Од индустријских грађевинских материјала користили су се гвожђе и стакло. Они су

инжењерима омогућили да граде објекте већих висина, распона и чврстине.
Ово је укључило и употребу нових метода пројектовања, где су сада процене замењене
прецизним математичким средствима за израчунавање отпорности материјала и
конструктивних конфигурација.
ИСТОРИЦИЗАМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА
Историцизам је представљао савршено архитектонско средство за изражавање романтичног

доба разума и осећајности. Историцизам је рационалистима понудио један прочишћенији
облик неокласицизма као замену за барокну декаденцију, док је неговање осећања и маште
довело до поновног стварања стилова, који су се кретали од егзотичних источњачких, преко
готских све до неокласицизма.
Веома је важно да историцизам није представљао ништа ново, јер је заправо био стар колико
и сама архитектура.
Успон историцизма зависио је и од још једног фактора – од модерног научног изучавња

архитектуре.
Пре 18. века, познавање историје архитектуре било је углавном конфузно, осим појединих
ремек дела архитектуре. Почевши од средине 18. века, са откривањем Помпеја и Херкуланума,
као и грчког дорског стилског реда, историчари архитектуре су нудили открића, слике из
прошлости које су постале нови узори за архитекте у пракси.
3
2/26/2018
ДОБА РАЗУМА И РОМАНТИЗМА У ЕНГЛЕСКОЈ
Поновно оживљавање Паладијанске

архитектура:
Најранији пример неокласицизма
представљало је оживљавање антике преко
ренесансног архитекте – Андреа Паладија.
Паладијанска архитектура у Енглеској на
почетку 18. века јасно показује међусобну
зависност политике, идеја и уметности.
Најзначајнији од неколико представника

паладијанске архитектуре био је Ричард
Бојл, трећи ерл од Барлингтона.
Најпознатији пример паладијнаске

архитектуре у Енглеској је поменута
Барлингтонова кућа Чизик из 1725. године у
околини Лондона.
Доминантан елемент код Паладијеве виле Ротонде крај Вићенце јесте огроман централни блок
у облику коцке. Унутар њега постављено је цилиндрично језгро, које се појављује на
спољашњем делу грађевине као степенаста полулоптаста купола која подсећа на Пантеон. Са
све четири стране налази се идентичан јонски трем са шест стубова, постављен изнад
степеништа које се отвара ка пределу.
4
2/26/2018
5
2/26/2018
Код куће Чизик не наилазимо на осећај

средишњег кубуса, већ се јавља утисак
четири картонска зида која се уздижу на
квадратној основи. Лебдећи изнад крова
са димњацима, налази се купола са
прозорима сличним оним као код
римских терми. Само са једне стране
постоји улаз, који је постављен изнад
степеништа веома компликованог
распореда и са низом отвора у
приземном делу.
Док Паладијево дело представља суштину

тродимензионалне интегралне целине и
јасноће, карактеристичне за италијанску
ренесансу, Барлингтоново дело као да
одражава сценски поредак небитних
облика.
6
2/26/2018
Барлингтон је нагли развој у архитектури

доживео двадесетих година 18. века, па је
1730. године пројектовао своје назрелије
дело , зграду Друштвеног дома у Јорку,
која је у односу на кућу Чизик
представљала радикални напредак, како у
погледу визуелних решења, тако и у
погледу проналажења решења за
успостављање вечитих архитектонских
правила.
Барлингтоново полазиште у почетку било

је дословна имитација Паладијевих
зграда. Сада се он руководи Паладијевим
описима, цртежима и реконструкцијама
античких зграда. То се најбоље може
видети на унутрашњости зграде
Друштвеног дома – на великој сали за
играње која је дугачка око 30м.
7
2/26/2018
Барлингтонова сала за игру дословно прати Паладијеве описе реконструкције старо‐египатске

дворане – дугачак правоугаони централни простор који је окружен густом коринтском
колонадом, са уским, непрекинутим бочним бродовима.
Желео је да успостави архитектуру која ће се одликовати апсолутним стандардима класичне
8
2/26/2018
Фасада зграде друштвеног дома која је

промењена 1828. године била је
драгоцена као и унутрашњост грађевине.
Док му је за унутрашњост грађевине
послужила идеја старо‐египатске
дворане, за спољашњост се послужио
изгледом терми Римских купатила.
Карактеристичан мотив на овој грађевини

јесте тзв. тип thermae прозора –
двостубачна ентаблатура изнад које се
налази отвор са два прозорска ступца,
коју је Паладио преузео са
Диоклецијанових терми, а коју је
Барлингтон поставио на пет полукружно
завршених отвора који су се пружали дуж
фасаде.
9
2/26/2018
Вилијам Кент, Барлингтонов ученик, у

великој мери се разликовао од свог учитеља.
Кент је био изузетно даровит за уметност,
одлично је владао многим областима
везаним за дизајн – модом, фестивалским
украшавањем, намештајем, илустровањем
књига, архитектуром и њеним украсима.
Био је један од зачетника оживљавања

готике.
Такође је био и прави уметник у области

пејзажне архитектуре и управо он је био
творац енглеског врта.
10
2/26/2018
Холкхам хол је велика сеоска кућа у Норфолку, пројектована 1734. године за једног виговског
великаша Томаса Коука, ерла од Лестера, у којој је овај требало да смести своју велику
уметничку збирку. Ова кућа представља Кентово највеличанственије архитектонско дело.
Кућа се у великој мери ослања на Барлингтонов стил.
Основа се састоји од четири квадрата и симетрије, као и у њеној подели на засебне делове.
Централни део са собама фланкиран је у угловима, секундарним целинама за капелу, кухињу,
библиотеку и крило за госте.
11
2/26/2018
Иста аналитичка фрагментација преноси се и на фасаду, која је урађена по узору на ранија

Барлигтонова дела. Свака од три вертикалне целине, које се налазе испред угаоних павиљона је
самостална, а сваки павиљон је потпуно независан од централног дела куће.
12
2/26/2018
13
2/26/2018
Личност која је претежно била

одговорна за оживљавање готике и
њен развој био је Хорас Волпол.
Он је 1748. године купио Стробери

Хил, малу кућу са погледом на Темзу.
Године 1754. Волпол је око себе

сакупио једну групу, коју је чинило
неколико његових пријатеља,
углавном књижевника. Они су били
потпуни лаици у архитектури, али
додаци који су рађени на кући све до
70‐тих година 18. века, а за које су они
заслужни, прославили су ову кућу.
14
2/26/2018
15
2/26/2018
Најистакнутији члан ове групе био

је Ричард Бентли. Он је био
задужен за преграду и камин у
славној Холбајновој соби.
Први утисак који одаје ова соба

јесте раскошна префињеност и
збијена, али прозрачна
закривљеност мотива који се
понављају.
Решеткаста преграда у Холбајновој

соби представљала је копију једне
капије у Руану.
16
2/26/2018
Сви ентеријери у кући названи су готски рококо.

Библиотеку је урадио Џон Чут.
17
2/26/2018
18
2/26/2018
Један од водећих личности архитектуре 18. века у Енглеској је Џон Неш.
Године 1815. радио је чувени Краљевски павиљон у Брајтону, где се одлучио да примени
оријентални стил у архитектури.
Кроз детаље је комбиновао готске,

кинеске и индијске облике.
Применио је луковите куполе од

ливеног гвожђа и минарете да би
дочарао чипкасту сликовиту раскош,
као и лелујање контура које маскирају
основну симетрију делимично
завршене паладијанске зграде са
којом је започео овај рад.
19
2/26/2018
Енглези су развили један радикално нов

концепт урбанистичког пројекта у коме су
учествовале паладијанске, неокласичне и
идеје сликовитости. То је остварено у 18.
веку у граду Бату, мирном градићу са
лековитим изворима, који су основали
Римљани.
Двојица архитеката из овог градића, Џон

Вуд старији и Џон Вуд млађи били су
носиоци овог пројекта.
Пројекат се састојао из кућа у низу које су

на огромном имању са пространим
кружним тргом којим је са једне стране
доминирала скупина кућа са тимпанонима
у паладијанском стилу.
20
2/26/2018
Током 40‐тих и 50‐тих година 18. века, Џон

Вуд је добио идеју да изгради неке римске
споменике у Бату: царску вежбаоницу, форум
и циркус. Први објекат није изведен, други
јесте на разочаравајући начин, а трећи је
представљао изванредан успех.
Кружни трг (циркус) у Бату оивичен је са 33

куће које су распоређене око трга, а
пресецале су га само три зракасто
распоређене улице.
На крају једне од три улица, Џон Вуд млађи је

1767. године даље развио очеву замисао и
подигао је 30 објеката у полукругу, које су
окренуте ка природи.
21
2/26/2018
22
2/26/2018
Највеће Нешово достигнуће био је његов пример

урбанистичког планирања – Риџентс парк и улица
Риџент у Лондону.
Он је преузео идеје за свој пројекат из градића Бат.

Најпре је 1811. године урађен пројекат за Риџентс
парк, огроман енглески врт, у којем је требало да
буде смештено 50 вила, језеро, краљевска палата за
разоноду, једна црква, а све то опасано кућама у
низу у паладијанском и неокласичном стилу.
Друга фаза на овом пројекту која је започела 1813.

године, било је уређење улице Риџент, која се пружа
од венца Риџентс парка, па све до Куће Карлтон,
данас непостојеће принчевске резиденције.
Трећа фаза је обухватала проширење ове шеме и

обухватала је парк Сент Џејмс и презиђивање
Бакингемске палате.
23
2/26/2018
И на крају, Неш је иза кућа у низу

на ивици парка замислио скупине
урбанизованих сеоских кућица.
Само мали број вила и осталих

зграда предвиђених за овај парк је
на крају било саграђено, а читав
остали сегмент са појасом кућа
окренутих ка парку није никада ни
изграђен.
24
2/26/2018
ОСАМНАЕСТИ ВЕК У ФРАНЦУСКОЈ
Енглеска архитектура из овог периода

оживљавала је класично доба, средњи век и
егзотичне стилове. Француска архитектура
овог периода служила се само једним
језиком као средством изражавања –
класичним речником који се преносио још
од 16. и 17. века.
Фасада цркве Сен‐Силпис, Париз, Ђовани

Николо Сервандони, 1732.
Изразита монументална конструкција,
дорски стилски ред у доњој зони, јонски
стилски ред у горњој зони. Центар није
наглашен (што јесте одлика неокласицизма).
Главни кровни венац је непрекинут,
колонаде се пружају право без хијерархије,
структурално удвајање стубова изнад основа
кула.
СТРУКТУРАЛНИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ
Црква Свете Женевјеве – Пантеон, Париз,

Жак – Жермен Суфло, 1756‐1790.
Суфлоов главни циљ приликом подизања ове

цркве био је да уједини структуралну лакоћу
готских катедрала са чистотом и
величанственошћу грчке архитектуре.
То је петокуполна грађевина над основом у

облику грчког крста. У унутрашњости цркве
заступљен је коринтски стилски ред, са свим
неопходним детаљима. Сводови су изведени
у маниру позног барока, а горњи делови
цркве су инспирисани готиком.
25
2/26/2018
Спољашњост цркве је знатно

сложенија у односу на унутрашњост.
Она је масивнија у односу на

унутрашњост.
Била је прожета почетном

неокласицистичком идеалу:
издвојеним, строгим и геометријским
блоковима.
Ова грађевина је представљала

прекретницу у историји фанцуског
неокласицизма.
26
2/26/2018
27
2/26/2018
АРХЕОЛОШКИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ
Циљ археолошког неокласицизма био је

удруживање снаге и јасноће античких
узора са традицијом француског
класицизма.
Архитекта које је 50. тих година 18. века

на најбољи начин оживео традицију
француског класицизма 17. века био је
Анж‐Жак Габријел.
Његова најпознатија грађевина, Мали

Тријанон била је пројектована за Мадам
де Помпадур 1761. године, и сматрала се
најсавршенијом грађевином у
Француској.
28
2/26/2018
Складне пропорције, примењени стилски ред, прозорски оквири, балустраде и остали

елементи потичу директно из француске класицистичке традиције.
29
2/26/2018
Габријел је градио и веће објекте.

Његов најамбициознији пројекат
односио се на један париски трг (Трг
Слоге или Place de la Concorde).
Овај трг првобитно је пројектован 1753.

године у знак одавања поште Лују XV, и
грађен од 1755. – 1775. године, касније
је изменио облик и назив.
Габријелова шема представљала је

напуштање концепта тргова грађених за
време барока – као што је Трг Св. Петра
у Риму или оближњи трг Вандом у
Паризу.
Трг Луја XV има четвороугаони облик и

само једном страном доминира фасада
грађевине. Остале стране су ограничене
само исушеним шанцима, зидовима од
балустрада и павиљонима са малим
статуама на врху, на закошеним угловима
трга.
Централна фонтана представљала је

најупечатљивији визуелни додатак
фасади.
Фасада се не групише ка центру на

хијерархијски барокни начин, већ
поседује неокласичну празнину на том
месту у облику авеније која води до
локације, тј. цркве св. Мадлене.
Резултат је био утисак мирног

ненаметљивог простора.
30
2/26/2018
РАДИКАЛНИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ
60‐ тих година 18. века појавила се нова генерација архитеката: Етјен‐Луј Буле, Клод‐Никола
Леду, Мари Жозеф Пеир, Шарл де Ваји и Жак Гондоен.
Заједничко полазиште ових архитеката није било ни античко доба ни 17. век, већ би се пре
могло рећи да је то био нови спој ових извора са археолошким неокласицизмом.
Били су под снажним утицајем Пиранезија.
31
2/26/2018
Архитектонско стваралаштво Пеира и Де

Вајиа било је богато и разноврсно.
За најзначајнији допринос ове двојице

архитеката неокласичном стилу сматра се
пројекат чувеног Француског позоришта,
које је пројектовано између 1767. и 1770.
године.
Утицај Пиранезија се огледа најпре у

фоајеу – оскудно осветљен и окружен
стубовима строгог изгледа.
Фоаје, аудиторијум и позорница смештени

су правоугаони простор строгог изгледа.
На све четири стране фасаде налазе се рустично обрађени камени зидови, који су испрекидани
строгим отворима на једнаким размацима – аркада у приземљу, правоугаони и кружни прозори
постављени изнад, све без оквира.
Уобичајени масивни кровни венац се уопште не појављује: постоји само један мањи близу врха,
а онај главни, хоризонтални, представља наставак истуреног тосканско‐дорског трема на
фасади.
32
2/26/2018
33
2/26/2018
Једна од ремек дела архиетктуре 18.

века сматра се чувена зграда Ecole de
Chirurgie – школа за хирурге у Паризу,
коју је пројектовао Жак Гондоен
између 1769. и 1775. године.
Био је вођен замисли да пројектује

главни ентеријер школе – салу за
предавања из анатомије у облику
античког позоришта, коју је требало да
покрива полукупола као на Пантеону у
Риму.
Основа комплекса се састоји из свих функција које су оваквој установи неопходне – мала
болница, учионице, лабораторија, библиотека и др. У унутрашњости се налази монументално
двориште.
34
2/26/2018
У склоп уличне фасаде Гондоен је поставио елементе тријумфалне капије са уметнутим

рељефима.
Фасада се пружа праволинијски, са стубовима и прозорима који дају изразиту ритмичност.
Примењена је јонска колонада.
35
2/26/2018
У дворишту се налазио коринтски трем. Иза јонског зида налазила се сала за предавања налик
на Пантеон.
Три значајна одраза римске архитектуре – тријумфална капија, трем са Пантеона и сала за
предавања налик на Пантеон.
36
2/26/2018
37
2/26/2018
РЕВОЛУЦИОНАРНИ ‐ ВИЗИОНАРСКИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ
Развој француског неокласицизма почео је

да опада након 1770. године, јер су
историјски догађаји довели до Француске
револуције.
Типичан пример грађевине која је

подигнута током ових година јесте тамница
Клод‐Никола Ледуа у Екс‐ан‐Провансу 1784.
године. Изградња је прекинута 1790. године
и центар је остао незавршен.
Он је сматрао да грађевина кроз свој изглед

треба да одражава своју функцију.
Овде се Леду није одлучио за класицистички стил, већ је одабрао изглед средњовековне
тврђаве са масивним, затвореним зидовима, кулама на угловима, прозорима у облику прореза
и машикулама.
38
2/26/2018
Следећи пројекат који још више открива екстремније тенденције из овог периода јесте Ледуов
пројекат за Инспекторову кућу на извору реке Лу.
Као саставни део Ледуовог пројекта за идеални град Шо, Инспекторова кућа је требало да
послужи као симбол државне контроле над реком, на тај начин што ће она дословно тећи кроз
кућу, која ће имати тунел са прозорима кроз које ће моћи да се посматра речни ток.
Кућа се састоји из кубичних и цилиндричних маса; то је четвороугаона зграда од које са обе

стране полазе два пара двоструких степеништа који испуњавају квадрат целе основе, издубљен
да би служио за шупљи цилиндар кроз који протиче река.
Кућа нема украсе, у потпуности се одликује геометријским облицима.
39
2/26/2018
Ледуово најамбициозније дело

средином 70‐тих година 18. века био
је пројекат за Солану у месту Арк‐е‐
Сенан (идеални град Шо), која је
саграђена на основу пројекта из 1773.
године и која још увек постоји.
Леду је распоредио разне зграде дуж

ивице великог полукруга. У центру
његовог полупречника пружала се
кућа директора Солане, са чије обе
стране су се налазиле идентичне
зграде у којима се вршио процес
евапорације. Наспрам ње на главној
оси налазио се улаз у комплекс, а са
обе стране дуж обима круга била су
смештена складишта, која су чинила
саставни део зида који је окруживао
цео комплекс.
40
2/26/2018
41
2/26/2018
Масивна улазна капија Солане издиже се изнад кровова суседних складишних зграда. Састоји се
из зиданог блока са огромним тосканским стубовима, гломазне ентаблатуре и огољене атике.
Директорова кућа – њен изглед строго одражава власт, затворена маса са огољеним
димњацима који штрче са крова, као и прозори без оквира. Огромни тоскански стубови и трем
са тимпаноном.
42
2/26/2018
43
2/26/2018
Границе Ледуовог конципирања

футуристичких облика достигнуте су
код једног другог пројекта у Шоу, а
то је био његов пројекат за
Бачварску радионицу.
И овде, као код Инспекторове куће,

карактеристична је геометрија
хоризонталног цилиндра и квадратна
основа, али су овде ови елементи
дати фрагментарно у скоро
кубистичком облику.
Два цилиндра са шипљим језгрима који почивају на слободно стојећим зидовима израђеним из
сегмената, овде се преплићу један са другим на тај начин да симетрично гледају на све четири
стране.
44
2/26/2018
Етјен‐Луј Буле је своје неограничене

визионарске способности исказао у
његовом пројекту за Кенотаф посвећен
Њутну из 1783. године.
Овај пројекат је удружио опседнутост тог

времена новом космологијом и Булеову
страст према лопти као савршеном
облику.
Пројекат је био замишљен као огромна

шупља лопта постављена на уздигнутој
ваљкастој платформи обогаћеној
пејзажном обрадом (што је подсећало на
гробнице типа тумулуса из периода
Римске архитектуре).
45
2/26/2018
Свод у ентеријеру био је пробијен малим отворима, тако да је по дану стварао илузију као да је
реч о небу прекривеном светлуцавим звездама.
46
2/26/2018
47
2/26/2018
II ПРЕДАВАЊЕ
ДЕВЕТНАЕСТИ ВЕК – ВЕК ВЕЛИКИХ ЛУТАЊА
Техничке промене ‐ грађевинско инжењерство
Територијалне промене ‐ развој урбанизма
УВОД
Кроз визије Ледуа, Булеа и радове Неша остварен је дух просвећености и романтизма 18. века, а
то су биле и деценије у којима се рађао нови, сасвим другачији архитектонски дух.
19. век је архитектонски био изузетно сложен и разноврстан. Историцизам се наставља као
основни стилски израз и достиже врхунац обнављањем свих познатих архитектонских
раздобља.
Основна карактеристика 19. века била је сукоб између конзерватизма и сила промена. Борба
између традиције и иновација постојала је свугде кроз историју, али не са тако снажним
преокретима и интензитетом као у 19. веку.
У 18. веку покретачка сила била је интелектуална револуција, а сада је то машина

индустријске револуције са свим својим последицама.
Основни појавни облик била је све снажнија класна борба. Вековима стара класна структура са
дефинисаним улогама у друштву, полако је нестајала. Нелагодан статус средње класе постао је
још израженији и ширио се на друштво у целини. Положај аристократије постајао је све
несигурнији, а положај ниже класе био је поремећен, јер се она гушила у експлоатацији и
незапослености.
1
2/26/2018
ПРИЛИКЕ У АРХИТЕКТУРИ
Услови у архитектури били су тесно повезани са условима у друштву.
Везе се могу објаснити преко многобројних сукоба (“Борба стилова”) који су били у домену
архитектуре, бурно надметање између историјских обнова, која се водила током већег дела
века, није било само такмичење између класичара и заступника средњовековног израза, већ и
сукоб унутар тих струја.
Са једне стране, нова научна открића бацила су нову светлост на историјске стилове и учинила
их неодољивим моделима за архитекте; а са друге стране, технологија је донела гвожђе, челик,
стакло и обиље других индустријских материјала, као и нове пројектантске и грађевинске
технике.
Међутим, облици историцизма су се развили за прединдустријске архитектонске технике и

отуда су имали одбојан став према новој технологији.
Нове потребе индустријског друштва 19. века се по самој својој природи нису слагале са врстама
грађевина и стиловима историцизма. Нови материјали и методи градње тежили су до тада
непознатој економичности и лакоћи што је било у супротности са грађанском склоношћу према
тешким, украшеним традиционалним стиловима.
ЕКЛЕКТИЦИЗАМ И ТЕХНОЛОГИЈА
МОСТ У БРУКЛИНУ, ЊУЈОРК, САД
Када се у 19. веку градило нешто сасвим

ново, подразумевало се да је то
“инжењерство”, а не “архитектура”.
Еклектицизам је био карактеристичан услов

за примену нових материјала у новим
конструкцијама.
Бруклински мост у Њујорку, који је

пројектовао Џон Реблинг, а довршио га је
његов син Вашингтон, између 1867. и 1883.
године , састоји се од коловоза обешеног о
каблове који висе са пилона.
Пилони су зидани у комбинацији египатско‐

римско‐готских стилова са двоструким
системом ланчанице од челичних каблова.
2
2/26/2018
Омогућено је неколико система кретања преко моста: две спољашње траке за кочије, две
унутрашње траке за трамваје и уздигнути средишњи тротоар намењен за пешаке.
Да би издржали велику тежину, пројектована су два система вешања: уобичајени вертикални

каблови који висе са главних носећих параболичних каблова и каблови развучени директно од
врхова пилона до тачака на коловозу распоређених у прецизним размацима и тако чине
конструкционе јединице, које је Реблинг назвао жичани решеткасти носачи.
3
2/26/2018
Најинтересантнији су гранитни пилони који

се уздижу 80 метара изнад воде.
Стилски еклектицизам је очигледан. Реблинг
је искористио египатски и готски детаљ да
би створио израз који се може разумети
само као готско‐египатска верзија римске
тријумфалне капије.
4
2/26/2018
КОНВЕНЦИОНАЛНА АРХИТЕКТУРА
Већина значајних, конвенционалних монументалних грађевина биле су или део или у вези са
три стилске струје:
1. Интернационалним неокласицизмом
2. Радом Ecole des Beaux‐Arts
3. Викторијанском готиком
Ове три струје различите су не само стилски, већ и географски.
Неокласицизам је током 18. века био ограничен на релативно мале групе личности које су
углавном радиле у Лондону, Паризу и Риму.
После 1800. године, овај ограничени покрет постао је интернационална струја која се ширила
светом. Француска је поново преузела вођство са Ecole des Beaux‐Arts, док је викторијанска
Енглеска створила најзначаније стилове готске обнове у овом веку.
5
2/26/2018
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ НЕОКЛАСИЦИЗАМ
НЕМАЧКА
Један од највећих архитеката прве

половине века био је Карл Фридрих
Шинкел.
У пракси је примењивао све стилове: грчки,

романски, готски, Rundbogen заобљени
сводови, ренесансни и функционалистички, а
синтетизовао је и низ сопствених
експерименталних еклектичних стилова
градње.
Пројектовао је скоро све типове објеката –

куће, парохијске цркве, мостове, војне
касарне, споменике, позоришта, музеје, виле
и палате.
Стварао је украсне, веома раскошне детаље

ентеријера. Био је дизајнер намештаја.
НЕМАЧКА
Прва грађевина која је Шинкелу донела

међународну славу било је Народно
позориште у Берлину, које је грађено од
1819. до 1821. године.
Био је то функционално сложен програм:

само позориште заузима високи, дубоки
централни блок, док нижа, плића крила
лево и десно садрже концертну салу и
сале за пробе, као и краљевски салон за
пријеме, административне канцеларије
и складишта.
Инсистирао је да архитравна
конструкција буде грчка.
6
2/26/2018
НЕМАЧКА
Испреплетани стилски редови који се појављују у екстеријеру зграде нису грчки, већ
микеланђеловски – то су Микеланђелове фасаде палата са Капитола са својим скелетним
оквиром од реда пиластера у оквиру којих се налази неколико секундарних нивоа, постављених
у изразито рељефно назначеним плановима.
НЕМАЧКА
7
2/26/2018
НЕМАЧКА
Шинкел је био окупиран архитектуром као илузијом.
Масе зграде позоришта немају доследне пропорције и статичност, већ су истурене и издигнуте.
Он се игра са сликом предњег плана храма тако да се стварни јонски улазни трем са шест
стубова рељефно понавља на остале три стране грађевине стварајући ефекат централизоване
структуре, док је заправо зграда само двострано симетрична.
НЕМАЧКА
8
2/26/2018
НЕМАЧКА
Шинкел је веома водио рачуна и о

уклапању архитектуре у околину.
Позориште гледа на трг фланкиран са

две велике цркве из 18. века. Свака
има основу централног типа са
високим куполама и тремовима са бар
три стране.
Његов уздигнути централни блок,

илузионистичко прочеље и илузија
централности осликавају архитектонски
програм суседних цркава.
НЕМАЧКА
Друга значајна Шинкелова грађевина, Стари

музеј у Берлину, грађена од 1824. до 1828.
године, обично се сматра његовим
најзначајнијим делом.
Музеј је требало да има наглашени карактер
светилишта за културно благо, места за
мирну и дубоку комуникацију са уметничким
делима прошлости.
Том утиску доприноси и положај и приступ

музеју. Грађевина је лицем окренута
Краљевској палати, на коју гледа преко
парковског уређеног трга, који је Шинкел
реконструисао, са фонтаном и дрворедима
са бока који маскирају грађевине мешовитог
архитектонског стила. Дрворед се прекида
само на једном месту, да открије Шинкелову
јонску колонаду берлинске катедрале.
Музеј је смештен у монуметалном срцу
Берлина.
9
2/26/2018
НЕМАЧКА
НЕМАЧКА
10
2/26/2018
НЕМАЧКА
Просторна организација и обликовање музеја је са наглашеном симетричношћу и аксијалношћу,

као и са израженом доминантношћу, која се огледа у правој завеси стубова и степеништа на
самом улазу.
НЕМАЧКА
11
2/26/2018
НЕМАЧКА
НЕМАЧКА
Посебно се издваја простор у музеју, тзв. стајалиште које подсећа на балкон, који омогућава
сликовит поглед кроз стубове фасадног трема на трг, поглед који је сасвим интегрисан са
улазним ентеријером.
12
2/26/2018
НЕМАЧКА
НЕМАЧКА
Поред Шинкела, у Немачкој је радио још

један значајни архитекта – Лео фон
Кленце.
Његове најзначајније грађевине биле су

засноване на античкој и грчкој традицији.
Фон Кленце је урадио две најразвијеније

верзије најкарактеристичнијих грађевина
интернационалног неокласицизма –
дорски храм на брду и капију Пропилеји.
Његова Валхала или споменик

знаменитим Немцима, започета је 1820. и
грађена је од 1831. до 1842. године. То је
дорски храм на брду са погледом на
панораму изван Регенсбурга.
Положај и облик храма подсећа на
Партенон, са огромним степеништем које
повећава драматичност приступа.
13
2/26/2018
НЕМАЧКА
НЕМАЧКА
14
2/26/2018
НЕМАЧКА
Његови мање успешни Пропилеји у Минхену, пројектовани су 1817., а изграђени су касније

Прилично су еклектични у поставци дорског централног портала између две куле које подсећају
на пилоне, са египатским венцима.
НЕМАЧКА
Пропилеји се добро уклапају у контекст јер обележавају аксијални улаз на Краљев трг, на чијим
бочним странама се налазе два готово истоветна музеја.
15
2/26/2018
НЕМАЧКА
Старији од ових неокласичних блокова је зграда Глиптотеке у Минхену (1816. – 1834.), изграђена
као галерија вајарских радова.
ЕНГЛЕСКА
Немачка и Енглеска у великој мери

исказују блискост у архитектури 19. века.
За обе земље су карактеристични дубоко
археолошки дух и склоност према
античкој и италијанској заоставштини.
У Енглеској је постојала група коју су

формирали: Роберт Смерк, Вилијем
Инвуд, Вилијем Вилкинс и други.
Главни представник у оквиру групе био

је Роберт Смерк. Његов пројекат
Британског музеја у Лондону грађеног од
1824. до 1847. године, на најбољи начин
одражава стилску веродостојност грчким
идеалима.
Низ од 44 истоветна јонска стуба око
трема у облику слова “У” ремети само
централни, издигнути улазни трем са
тимпаноном.
16
2/26/2018
ЕНГЛЕСКА
ЕНГЛЕСКА
Фасада је била реплика Нешових сликовитих грађевина из Риџентсовог парка, као и одговор
на фасаду Шинкеловог музеја у Берлину.
17
2/26/2018
СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
Американци су неокласицизам усвојили веома брзо и применили га у пракси. До средине 19.

века успели су да дају не само Вашингтону, него и целој земљи у развоју неокласични печат
уграђен у федералне административне зграде и административне зграде појединачних држава,
банке и берзе, затворе, болнице, хотеле и универзитете.
Међутим, то свакако није значило да је федерални стил икада постао међународно признат.
Задржао је провинцијски ниво, неуспевајући да достигне самопоуздање фасаде једног
Британског музеја.
Два изузетка из овог уопштавања везан је за рад двојице архитеката – Томас Џеферсон и
Бенџамин Хенри Летроб.
Џеферсон је и поред своје инвентивности, остао аматер чијим грађевинама недостаје кохезија и
финоћа.
Године 1785. Џеферсону је поверен пројекат Капитола државе Вирџиније у Ричмонду.
Сматрао је да Капитол треба да изгради по узору на један римски храм.
Мада је прешао са коринтског на јонски стилски ред и бочне полустубове свео на пиластре,
Џеферсонов Капитол има недоследан изглед.
18
2/26/2018
19
2/26/2018
ECOLE DES BEAUX‐ARTS
Школа Ecole des Beaux‐Arts, била је група зграда на левој обали Сене у Паризу.
То је била моћна државна институција; била је поборник одређених естетских традиција и

идеала; држала се одређеног метода обуке као средства за одабирање и промовисање
талената; прокламовала је низ стилова који су се преклапали; изнад свега била је најмоћнија
културна установа која је икада постојала за обуку изузетно способних архитеката.
Основана је 1819. године, а угасила се 1968. године.
Међутим, државно финансирање студија архитектуре у Француској потиче још из 1617. године,
када је министар Луја XIV, Колбер, основао Краљевску академију за архитектуру.
Укинута током Револуције, Колберова академија је прошла кроз више трансформација, да би

1819. године постала Ecole des Beaux‐Arts, (за сликарство, вајарство и архитектуру), као део нове
Academie des Beaux‐Arts, која је била у оквиру новооснованог Француског института.
Школа је имала јасно постављене циљеве: успоставити опште архитектонске идеале

проучавањем пет стилских редова чије се врхунско отелотворење налазило у римским и
ренесансним грађевинама и писаним делима и њиховој изузетно племенитој уградњи у
француски класицизам 17. века.
Антика, ренесанса и класицизам 17. века остали су установљени идеали школе, али су у њеној
пракси просторна организација и обликовање грађевина били засновани на два основна
принципа:
једном, апстрактном и концептуалном – шеми стилског реда зграде;
другом, функционалном и искуственом – кретању људи кроз зграду, према томе, естетском
доживљају архитектуре.
20
2/26/2018
Први степен школе састојао се од 2‐4 године студирања свега, математике и перспективе до
свих начина градње (укључујући дрво, камен и гвожђе). То је сматрано довољном
квалификацијом за обичну архитектонску праксу.
За талентованије студенте прави успех у школи био је једино освајање Римске награде.
За разлику од већине установа у које се уписивао одређени број студената и одређени број
дипломирао, структура студирања у Школи – а обично је било потребно 12‐15 година да се она
заврши – била је пирамидална.
На дну пирамиде, Школа је била сасвим отворена и демократска: било ко Француз или странац,
старости од 15‐30 година, могао је да се пријави и положи пријемни испит. Али се пирамида ка
врху сужавала до елитизма, јер је само једна особа годишње могла да освоји значајну награду ‐
Римску награду, и то када прође низ такмичења и тако обезбеди завршетак школовања у
Италији, а затим и сигурну каријеру градитеља монументалних јавних грађевина.
Студенти су у учионицама Школе стицали знања из теорије, а технику цртања су учили у

атељеима мајстора архитектуре.
ПАРИСКА ОПЕРА И ОСМАНОВ ПЛАН ЗА ПАРИЗ
Грандиозна реализација идеала Школе била је зграда Опере Шарла Гарнијеа, изграђена у
Паризу 1861.‐ 1875. године.
Гарнијеова велика зграда Опере мора да се посматра и у контексту значајног савременог

урбанистичког развоја Париза.
Велики прилив становништва у град био је праћен већим потребама за елементарним

стварима, као што су: стамбене зграде, водовод, пијаце, саобраћај, кретања и канализација.
Неке класе су ефикасније изражавале своје потребе, посебно две нове, економски и политички
доминантне – средња и виша средња класа. За њих су постојале обавезне не само болнице,
школе, паркови, већ и библиотеке и друге културне установе, као и право окружење у коме би
се становало, куповало и водио друштвени живот.
Наполеон III желео је да Париз претвори у модеран град који задовољава наведене потребе.
За сарадника у осмишљавању и извршавања његових замисли изабрао је барона Жоржа
Ежена Османа, правника.
21
2/26/2018
Како је вода била неопходна, подигнут је

систем аквадукта, сличан онима из старог
Рима.
Изграђена је пространа канализациона

мрежа која је воду одводила у Сену на
излазу из града.
Уведено је гасно улично осветљење.
Изграђена је гвоздена конструкција над

пијацом Les Halles Centrales.
Широм града је формиран систем мини‐паркова, као и пет великих паркова.

Саграђено је много нових болница, уточишта, школа, али исто тако и затвора и
административних центара.
Лувр је значајно проширен, завршена је изградња Народне библиотеке, као и велика нова
Опера.
22
2/26/2018
Можда најважнији проблем који је Осман

успешно савладао био је решавање система
улица.
У Паризу из 1850. године постојао је изражен

оштар несклад између фантастичних појединачних
архитектонски дела и мреже градских улица, без
икаквог реда и завојитих средњовековних уских
улица.
Осман се у свом решењу није ограничавао

никаквим формалистичким плановима, као што су
римска ортогонална мрежа, ренесансна звезда или
барокна авенија.
У маниру типичном за 19. век, његово решење је

прагматично, формалистичко, утилиталистичко,
монументално и крајње еклектично.
У основи су коришћена три интегрисана

режима градских улица.
Прво, то је било укрштање главних,

аксијалних улица.
Друго, у потпуности су искоришћена два

концентрична прстена преостала од старих
зидина који су окруживали град, а између
прстенова су просечени Булевар Осман и
Булевар Волтер.
Ове главне артерије допуњавала је трећа

врста авенија, које су практично спајале
одређене фокусне тачке, као што је Улица
Тирбиго, која се пружала од Северне
железничке станице до Централне пијаце.
23
2/26/2018
ПРОЈЕКАТ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ ПАРИСКИХ УЛИЦА ИЗ 1853. ГОДИНЕ
24
2/26/2018
Источни део Париза био је радничка

четврт, колевка револуције.
Широке нове авеније у тој зони служиле су
исто време да обесхрабре народ који се
борио иза барикада и да олакшају кретање
трупама из војних касарни постављених на
стратегијским тачкама у целом граду.
У западном Паризу, Османове улице су

имале су другачију улогу, јер су се ту
налазили квартови средње и више средње
класе. Нове стамбене зграде подигнуте дуж
булевара, док су саме улице биле места за
шетњу, куповину и друге манифестације
друштвеног живота.
25
2/26/2018
Централна тачка новог Париза била је

зграда Опере. То је зграда која
доминира Паризом, као што Колосеум
доминира Римом.
Њене димензије су огромне – 180м у

дужину, око 90м у ширину и око 60м у
висину.
Њен облик подсећа на катедрале –

простране, различито обликоване масе
са високим троугаоним простором иза
куполе, трансепт.
Грађевина је покривена скулптурама –

овде су свеци замењени бистама
композитора.
26
2/26/2018
27
2/26/2018
Обзиром да је грађевина изразито велика, Аудиторијум је са само 2.158 седишта, због

ограничења која су постављали визуелни и акустички услови (у поређењу са Миланском скалом
која је мања грађевина и има 3.600 седишта).
Позорница је огромна, посебно су невидиљиве бочне сцене и конструкција позорнице, иза које
се налазе гардеробе, огроман простор са просторијама за пробе и вежбе и административне
просторије.
28
2/26/2018
Из свих крајева Париза посетиоци

Опере кретали су се ка згради кочијама
или пешице.
Они које су довозиле кочије прилазили

су кроз улазни павиљон са десне
стране зграде, настављали право у
велико кружно предворје испод
аудиторијума и скретали лево ка два
симетрична степенишна крака која
воде до подножја великог степеништа.
29
2/26/2018
Ту се сусрећу са посетиоцима који долазе из супротног смера, пешацима који су ушли кроз улаз
на прочељу.
Сви заједно пели су се великим степеништем, најповлашћенији до првог одморишта, првих

ложа, а остали даље разгранатим степеништем до горњих нивоа.
30
2/26/2018
ВИКТОРИЈАНСКА ГОТИКА
Викторијанска готика била је најуспешнија од свих средњовековних обнова у 19. веку и највећи
енглески допринос овом периоду.
Њени приступи архитектури су били из корена другачији у односу на школу Ecole des Beaux‐Arts.
Најзначајнија грађевина из овог периода је нова зграда Парламента у Лондону, коју су
пројектовали Чарлс Бери и Аугустус Велби Нортмор Пјуџин, 1836. године.
31
2/26/2018
Зграда је са елементима готике.
Међутим, Бери је згради дао симетрију и правилност, а у прочељу зграде која гледа на реку
Темзу, асиметрија торњева доприноси сликовитом готском акценту.
32
2/26/2018
ТЕХНОЛОШКА АРХИТЕКТУРА
НОВЕ МЕТОДЕ: ИНЖЕЊЕРСТВО И МАТЕРИЈАЛИ
Захваљујући индустријској револуцији, материјали од гвожђа су постали доступни у великим

количинама, па су могли да добију значајнију улогу. Производња гвожђа од 1800. до 1900.
године имала је готово педесетоструки пораст.
Постојале су три врсте гвожђа: ливено гвожђе, ковано гвожђе и челик.
Значајно се користи и бетон који се састоји од ломљеног камена, шљунка или друге чврсте
материје у мешавини са кречом, песком и водом.
У употреби је још од римског доба, али његова поновна примена у модерно доба подстакнута
је проналаском Портланд цемента 1824. године, материјала много веће чврстине, трајности и
отпорности на ватру у односу на стари кречни цемент.
Масовна употреба бетона почела је 1850‐их и 1860‐их година, приликом изградње париске
канализације.
НОВЕ МЕТОДЕ: ИНЖЕЊЕРСТВО И МАТЕРИЈАЛИ
Ливено гвожђе у првој половини 19. века користило се на многим грађевинама – мостови,
стаклене баште, фабрике, комерцијалне зграде, тржнице, музеји, цркве и библиотеке.
Оно се често користило у комбинацији са стаклом, кога је сада било у неограниченим

количинама.
До 19. века статичке конструкције биле су познате само искуствено. Тек је у касном 18. веку,
знање замењено претпоставкама.
Са развојем статике као науке, сада су грађевинске компоненте представљале силе које су се
прецизно могле израчунати и усмерити кроз грађевинске елементе – лукове, плоче, греде,
ступце, решеткасте носаче.
Нове методе пројектовања конструктивних склопова створили су представници нове

професије – грађевински инжењери.
33
2/26/2018
ОБЛИЦИ АРХИТЕКТУРЕ ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Архитекти 19. века су се новој технологији

прилагодили на три основна начина:
1. једноставном заменом материјала док је

облик у суштини остао недирнут
2. прилагођавањем старијих облика да би се

искористила већа чврстина нових материјала
3. стварањем потпуно нових конструкцијских

облика
Тако су се нпр. коринтски стубови

једноставно могли да се изливају од гвожђа;
да се лију знатно тањи, јер је то чврстина
гвожђа дозвољавала; или је гвоздени стубац
потпуно новог облика могао да заузме
њихово место.
КОНСТРУКЦИЈЕ ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ – ГВОЗДЕНИ МОСТ
Пре доба гвожђа, у изградњи мостова био је

заступљен камен. Његова четири саставна
елемента – стубови, лукови, међураспони и
коловоз, остали су неизмењени, али су
каснији градитељи унели низ значајних
промена у циљу веће стабилности, веће
корисности и естетског ефекта.
Савршенство у градњи камених мостова

постигнуто је у касном 18. веку. Жан Родолф
Пероне изградио је чувени мост на Сени
крај Неија, 1772. године. Сваки лук је
направљен као самоносећа јединица са
моћним стубовима који држе лукове.
Међутим, Пероне је схватио да су дебели
стубови готовог моста излишни, јер се
потисак може пренети са једног на други
стуб на обалама, уместо са једног на други
стуб речног корита. Зато стубови могу да
буду тањи и да не губе на стабилности.
34
2/26/2018
Управо када је Пероне камени мост са

луковима довео до савршенства, појавио
се гвоздени мост са луковима.
Један од првих оваквих мостова

изграђен је преко реке Северн у
Коулбрукдејлу у Енглеској, који је
пројектовао Абрахам Дарби.
Пет парова ребара од ливеног гвожђа,

свако је дугачко 30м, са готским
преломљеним луковима.
Следећи корак у изградњи мостова је

примена решеткастих носача у
конструкцији моста, што омогућава све
веће распоне и висине.
Први инжењер који је у потпуности

искористио предности овакве
конструкције је Гистав Ајфел.
Његово најфиније остварење је вијадукт

Гараби у јужној Француској (1880.‐1885),
са параболичним луком стреле од 77м на
распону од 180м, са решетком висине 11м
и укупним распоном од 570м.
Цела конструкција је изузетно елегантна.
35
2/26/2018
Друга варијанта, велике конструкцијске

предности била је конзола, пореклом из
Кине.
Конзолу чини греда која се пружа од

носећег торња ка супротној обали, а са
друге стране торња пружа се још једна
греда која држи равнотежу. Како се на
супротној обали симетрично налази иста
таква конзола, две пружене греде конзоле
се спајају. Наравно, мост може да се састоји
од више од две конзоле.
Пример овог концепта био је мост Форт у

Шкотској, конструкција је грађена између
1882. и 1889. године по пројекту сер
Бенџамина Бејкера.
36
2/26/2018
ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Железничка станица била је комбинација две архитектонске форме: надстрешница за возове

и путничка зграда.
Надстрешнице су пројектовали инжењери, а путничке зграде архитекти. Прва је морала да буде

довољно велика и наткривена кровом од стакла и метала. Зграда за путнике је била урбана
грађевина за људске потребе. То је била нова врста градске капије и често је са спољне стране
одражавала историцистичку формулу.
37
2/26/2018
За конструкцију надстрешнице за возове користили су се решеткасти носачи, конзоле и

решеткасти лукови.
Најпознатија надстрешница је за станицу св. Панкрација у Лондону (1863.‐1876.) Њен распон

је 81м са конструкцијом од решеткастих лукова.
38
2/26/2018
Путничке зграде грађене су према

плановима архитеката образованих у
француској школи. Станице су пратиле
моду историцизма и еклектицизма 19.
века.
У станице су уклапани и египатски и

грчки храмови, средњовековне
катедрале и тврђаве, ренесансне
палате, чак и оријентални стилови.
Железничка станица у Салему,

Масачусетс, 1847.
Основни проблем за архитекте била је

мера у којој надстрешница за возове
може да се уклопи у фасаду станице.
Заузимала су се три става: да се

надстрешница сасвим сакрије, да буде
потпуно изложена и да се поиграва
њеним обликом.
Надстрешница св. Панкрација скривена

је иза железничког хотела претпраног
украсима у стилу викторијанске готике.
39
2/26/2018
Супротно томе, удвојени сводови Луиса Кјубита на надстрешници станице Кингс Крос (1851.‐
1852.) у Лондону храбро су огољене са свом бескомпромисном функционалном фасадом.
Трећу алтернативу представља Источна станица Ф. А. Дикенеа у Паризу (1847.‐1852.), где је

приказ надстрешнице интегрисан на изузетно профињен и изразит начин.
40
2/26/2018
ГВОЗДЕНА МЕСТА ЗА РАД И ТРЖНИЦЕ
Класичан пример ове врсте грађевина из касног 19. века је зграда робне куће Magasins du Bon
Marche у Паризу, коју су 1876. године изградили Гистав Ајфел и архитекта Луј‐Шарл Боало.
То је огроман простор испод крова од гвожђа и стакла кроз који се пробијала светлост, а
централни простор су окруживали низови продајних површина које подсећају на балконе и који
су били спојени лаким, гвозденим мостовима.
Друга места за размену имала су такође високо‐технолошко архитектонско окружење – то су

тржнице.
Најчувенија међу гвозденим тржницама била је Les Halles Centrales у Паризу, чија је градња
започета 1853. године.
41
2/26/2018
42
2/26/2018
ОБЈЕКТИ КУЛТУРЕ ОД ЛИВЕНОГ ГВОЖЂА
Једна од највећих грађевина за потребе

културе 19. века у којој је гвожђе потпуно
изложено погледу је Библиотека св.
Женевјеве, грађена од 1842.‐1850.
године у Паризу по пројекту Анри
Лабруста.
То је двоспратна конструкција 92/23м,

која се налази на издуженој парцели.
У приземљу са леве стране налазе се

полице са књигама, са десне стране су
складишта ретких књига и канцеларије, а
централно предворје и степениште воде
до читаонице, којој је намењен цео
горњи спрат.
43
2/26/2018
Гвоздена конструкција читаонице се састоји од витких јонских стубова од ливеног гвожђа који
деле простор у два истоветна брода са гвозденим луковима на које је ослоњен полуобличасти
свод од гипса појачан гвозденом решетком.
44
2/26/2018
45
2/26/2018
ГВОЗДЕНА ИЗЛОЖБЕНА ЗГРАДА
Архитектура изложбених павиљона

везана је за идеју, да се на једно место
донесу производи свих нација како би се
олакшало њихово проучавање,
побољшавање и продаја у свету све
развијеније слободне трговине.
Један од најзначајнијих међународних

сајмова 19. века био је одржан у
Лондону 1851. године где је посебну
сензацију изазвала Кристална палата.
Њен пројектант био је архитекта вртова
Џозеф Пакстон, који је заједно са
инжењерима створио оно што је на крају
испало џиновска стаклена башта са
својим огромним стакленим окнима у
оквиру од гвожђа и дрвета.
46
2/26/2018
Грађевина је 555м дужине и 135м ширине.
47
2/26/2018
48
2/26/2018
На Светској иложби у Паризу 1889.

године, напуштена је идеја прикупљања
свих производа цивилизације под један
кров. Уместо тога, сада се израђују
футуристички пројекти.
Издвајају се две значајне конструкције
по својим размерама и
конструкцијским решењима – Галерија
машина и Ајфелова кула.
Галерију машина пројектовао је

архитекта Дитер у сарадњи са
Контаменом. Величина њеног
централног простора била је 413м у
дужину, 44м у висину и 113м у ширину.
Као и надстрешница, Галерија машина
је била низ мостовских лукова са
решеткастим гвозденим носачима.
49
2/26/2018
50
2/26/2018
Ајфелова кула подигнута је 1887.‐

1889. године на обали реке Сене у
Паризу, на улазу у Сајмиште.
Висока је 300м.
Конструкција се састоји од четири

огромна, зашиљена, закривљена,
решеткаста ступца, који се спајају.
Стубови се дижу из једне квадратне
основе, чија је страна 125м и повезани
су на два нивоа спајањем греда, тако
да формирају интегралну целину
велике стабилности.
51
2/26/2018
РАЗВОЈ УРБАНИЗМА
БАРСЕЛОНА
Године 1859. Серда је добио позив од

стране Владе у Мадриду да поднесе
предлог за проширење Барселоне,
после рушења средњовековних зидина.
Изузетна топографија Барселоне –

равница, са три стране окружена венцем
брда и са изласком на море са јужне
стране, са низом природних излаза из
равног дела и извесни делови вештачке
топографије, нарочито са међуградским
путевима који су лепо искористили те
природне излазе, наметнули су Сердау
извесна ограничења и послужили му као
основа за конципирање стратешке
међуградске мреже путева. Од тога је
настало оно што се данас назива
Дијагонала, Меридиана, Паралела и Gran
Via.
52
2/26/2018
БАРСЕЛОНА
БАРСЕЛОНА
53
2/26/2018
БАРСЕЛОНА
БАРСЕЛОНА
Серда је развио урбану матрицу која се заснивала на трговима који су стајали једни наспрам
других и дијагоналама и октагонима које су ти тргови стварали.
То је идеално одговарало топографији Барселоне, као оријентација која је обезбеђивала висок
степен осветљења и проветрености, што је Серда сматрао да је од виталног значаја.
54
2/26/2018
БАРСЕЛОНА
БАРСЕЛОНА
55
2/26/2018
БАРСЕЛОНА
Серда је предложио да блоковима зграда буде покривено само 36% тла, а да преосталих 64%
терена остане неизграђено. На тим просторима би се изградило дрвеће.
Висина зграда требало је да буде ограничена на 16м, што би значило 3‐4 спрата.
У свим деловима града подједнако би се обезбедиле градске услуге и свим становницима би
подједнако били доступни образовни центри, здравствена заштита, рекреација и социјалне
службе старања.
БАРСЕЛОНА
Серда је сматрао да је битно да градовима обезбеди довољно зеленила и пријатних простора

за шетњу.
Он је дуж својих Булевара предвидео и простор за кретање пешака и простор за превозна
средства. Ова подела је значила постојање веома великих плочника или великих трака по
средини Булевара на којима је било могуће да се засаде стабла.
56
3/12/2018
III ПРЕДАВАЊЕ
ПОЧЕЦИ ОБЛАКОДЕРА ‐ ЧИКАШКА ШКОЛА
ЧИКАГО: ГРАД АРХИТЕКТУРЕ
Године 1871., Чикаго је погодио катастрофалан пожар у којем је велики број трошних кућа
уништен, тако да 1885. године, град Чикаго доживљава велику грађевинску експанзију,
градњом од постојаних материјала.
Ту активност су подстакли демографски и економски раст, јер је град постао значајан трговачки и
железничко‐транспортни центар Северне Америке.
Како је веома брзо порасла цена земљишта, свака парцела била је максимално искоришћена,
што је довело до градње и надзиђивања етажа постојећих зграда од 8, 12, 16 и више спратова,
до којих се могло доћи помоћу лифтова који су још 50 – 60‐тих година 19. века били
патентирани, углавном у Њујорку.
Повољна материјална и културна клима омогућила је стварање нове архитектуре. Чикашка

школа је обухватила три генерације. Осим оснивача ове школе Вилијама Ле Берона Џенија и
Френка Лојда Рајта, око 1890. године у групи су се образовала три тима: Барнем и Рут;
Холаберд и Роуч; и Адлер и Саливен.
1
3/12/2018
Једно од најзначајнијих дела Чикашке школе је

зграда Моунаднок, подигнута између 1889. –
1891. године. Пројектовали су је Џон Велборн Рут
и Денијел Барнем.
Инвеститор је захтевао изузетно поједностављен

изглед зграде.
Зграда има облик квадра, са 16 спратова и

изграђена је само од опеке.
Све до 13 спрата изведена су поља са истуреним
прозорима, која су послужила као ритмични
нагласак просторног проширења.
Нема трагова рустичности, нема детаља, постоје

само надпрозорници који излазе из равни зграде.
2
3/12/2018
3
3/12/2018
Зграда Моунаднок и Ричардсонова

зграда Маршал Филд Стор имају
конзервативни конструктивни склоп са
унутрашњим рамом од челика и са
спољашњим носећим зидовима.
Проблем код такве градње је у томе што

пропорционално расте дебљина зидова
са висином зграде, па код Ричардсонове
зграде то није био проблем, јер је она
седмоспратна, а код Рутове 16‐спратнице,
значи да би дебљина зидова требало да
буде 182 цм.
Код зграде Моунаднок ишло се на

комбинацију рамовске конструкције и
спољашњих носећих зидова.
4
3/12/2018
Код конструкција од ливеног гвожђа је откривен један фатални недостатак, а то је њихова

рањивост при пожару. Код зграда у пламену, развија се таква топлота под којом се гвожђе
савија, деформише, ломи или топи.
Решење је било да се обезбеди сигурност гвоздених елемената од пожара на тај начин што ће
се они обложити противпожарним материјалима, као што су шупљи блокови, опека или
бетон. Масивни зидови и греде које се тиме добију могу да се обухвате преградним зидовима
или подним конструкцијама.
Зато су код већине фасада примењени зидани елементи.
Међутим, постојао је огроман притисак да се усаврше фасаде са гвозденом конструкцијом

које ће бити отпорне на ватру. Решење се нашло у одвајању носеће, противпожарне
конструкције од ношених видљивих елемената.
Такав зид назива се фасадни зид‐завеса, једно зидано платно које је “висило” (заправо било је
постављено на низ ослонаца), спрат за спратом, на противпожарном челичном раму, од којих је
сваки нови спрат са оваквим зид‐завесом носио сопствено оптерећење.
Развојем на ватру отпорне челичне

конструкције и фасаде од зид‐завесе,
период између 50‐тих и 90‐тих година 19.
века представља много сложенији
период, него што се то раније веровало. У
том периоду су важну улогу имали Чикаго
и Њујорк.
Кључну личност овог развоја у Чикагу је

представљао Вилијам Ле Берон Џени,
инжењер и архитекта, школован у
Француској.
Његова зграда Осигуравајућег завода у

Чикагу, 1884.‐1885., представљала је прву
зграду са зид‐завесом конструкцијом.
Међутим, он је зид завесу предвидео
само на горњим спратовима.
5
3/12/2018
У наредној деценији, Џени и остали водећи

чикашки градитељи усавршили су
конструкцију коју називамо “облакодерима”.
То је комплетно термоизолована челична
конструкција, са закивцима, унутрашњим
ојачањем против ветра и целом фасадом од
зид‐завеса.
На Џенијевој згради Фер Стор, Чикаго, 1890.‐

1891., то се најбоље види. Његови елементи
конструкције су изграђени од I‐профила
практично истоветног облика. Не постоји
разлика између угла и средишта зграде,
приземља или врха, или између вертикалних
и хоризонталних елемената, нити између
просторних модула које ови елементи чине.
За грађевинаре, ово је значило

досад невиђену једноставност
градње, а за ентеријеристе,
досад невиђену флексибилност у
преграђивању комерцијалних
простора.
6
3/12/2018
7
3/12/2018
Зграда Рилајанс, подигнута је између 1894.

и 1895. године у Чикагу. Зграду су градили
Денијел Барнем и његови сарадници.
Један од значајних фактора у вези са

зградом Рилајанс јесте изградња носеће
конструкције за десет горњих спратова за
само 15 дана.
Овде се јасно очитава контраст између пет

година старије зграде Моунаднок са
масивним зидовима и омањим прозорима и
скелетне транспаретности зграде Рилајанс.
Иако у секундарној пластици фасадног

омотача зграде има облика готског стуба са
хоризонталним испуштеним тракама,
укупан ефекат не одаје препознатљиви
средњовековни лик.
8
3/12/2018
Типична чикашка интерпретација челичног

скелета представљена је једном врстом
рама коју су створили Холаберд и Роуч на
својој згради Маркет из 1893.‐1894. године.
Овде се помоћу зид завесе не дочарава

лакоћа конструкције, већ њена брутална
снага.
И овде је остварена примена

историцистичких детаља, али у овом случају
дочаран је класицистички изглед
наглашавањем рустичног приземља,
наглашеним угаоним испадима, као и
венцима на врху зграде.
Ипак, изнад свега доминира праволинијски

модуларни скелет, континуалне вертикале
које носе масивне натпрозорнике увучене у
средишња поља.
9
3/12/2018
10
3/12/2018
У каснијим пројектима које су

радили Холаберд и Роуч, као што је
зграда у Вест Џексон булевару бр.
325 из 1904. године, доминира зид‐
завеса.
Овде се класицизам своди на

минимални утицај и детаље.
11
3/12/2018
На стил чувеног архитекте Луја

Саливена утицала је Ричардсонова
зграда Маршал Филд Стор. Ова огромна
структура утицала је и на многе
архитекте Чикашке школе.
Као студент чувене L’ Ecole des Beaux‐

Arts, Саливен је могао боље да сагледа
њене квалитете, тако да је ова зграда
оставила трајан утисак на њега.
За Саливена она није представљала само

модел који би требало опонашати, већ
изазов да се такмичи са Ричардсоном на
овом пољу.
12
3/12/2018
Најизразитији пример оваквог утицаја

представља његова зграда Аудиторијум у
Чикагу из 1887.‐1889. године.
То је 10‐спратно прерађено издање Филд

Стор, која је под једним кровом
обухватила позориште, хотел и пословну
зграду.
Пројекат зграде је урадио Адлер, а детаље

ентеријера је израдио Саливен у свом
“еволуционистичком” ботаничком стилу.
13
3/12/2018
14
3/12/2018
15
3/12/2018
16
3/12/2018
17
3/12/2018
Зграда складишта Вокер, која је изграђена 1888.‐1889. године, архитектонски гледано је

интересантнија, јер је овде дао огољену верзију прототипова романских ритмова, рустикације и
уклесаних орнамената.
Оно што чини суштину Ричардсонове концепције су строге артикулисане форме.
18
3/12/2018
Он је овде додао двоструке лучне улазе

између бочних поља са једноставним
стуб‐греда конструктивним системом,
која су јасно раздвојена од аркада која
се изнад њих протежу кроз четири
спрата.
Добивши двоструку ритмичност,

аркаде је на последњем спрату сменио
такође једноставан стуб‐греда
конструктивни систем, одражавајући на
тај начин мотив приземља, са којим је
био повезан само са два међуспратна
венца.
Прво Саливеново ремек‐дело је зграда

Вејнрајт у Сен Лују из 1890.‐1891.
године.
Зграде Аудиторијум и складишта Вокер

имају оне старомодне зидане фасаде
којима су одговарале масивне аркаде у
Ричардсоновом духу.
Зграда Вејнрајт је 10‐спратна са

праволинијском “облакодерском”
конструкцијом.
Док су остали архитекти чикашке школе

примењивали челичну конструкцију са
зид‐завесом чија је површина била
испуњена историцистичким детаљима,
Саливен није пристао да примењује
такав површни историцизам.
19
3/12/2018
Адлер и Саливен, Зграда Гаранти,

Бафало, 1984.‐1895.
20
3/12/2018
21
3/12/2018
22
3/12/2018
23
3/12/2018
Луј Саливен, Робна кућа “Слезингер и

Мејер” (данас “Карсон, Пири и Скот”),
Чикаго, 1899.‐1904.
24
3/12/2018
25
3/12/2018
26
3/12/2018
IV ПРЕДАВАЊЕ
ФРЕНК ЛОЈД РАЈТ (FRANK LIOYD WRIGHT)
ФРЕНК ЛОЈД РАЈТ ‐ УВОД
Френк Лојд Рајт рођен је у Ричленд

Сентеру, Висконсин, 08. јуна 1867, а
умро је у Фениксу, Аризона, 09. априла
1959. године.
Био је амерички архитекта, дизајнер

ентеријера, писац и предавач који је
пројектовао више од 1000 објеката, од
којих су 532 реализована.
Рајт је веровао у обликовање структура

које су у хармонији са људском
природом и околином, а филозофију је
назвао органска архитектура.
Ова филозофија је најбоље

представљена Кућом на водопаду ‐
1935. године.
1
3/12/2018
Био је водећа личност Преријске

школе (Prairie School), покрета у
архитектури и развоју концепта
Усонијан куће.
Његове визије урбаног планирања у

Сједињеним државама су
јединствене и оставиле су траг.
Његов рад укључује оригиналне и

иноваторске примере многих
типова зграда, укључујући куће,
пословне зграде, цркве, школе,
вишеспратнице, хотеле и музеје.
Рајт је такође дизајнирао многе елементе ентеријера у његовим зградама.
Рајт је написао 20 књига и много чланака. Био је популаран предавач у Сједињеним државама
и у Европи.
Признат је 1991. године од Америчког института архитеката као највећи амерички архитект
свих времена.
2
3/12/2018
ФРЕНК ЛОЈД РАЈТ – ПОРОДИЦА И ОБРАЗОВАЊЕ
Френк Лојд Рајт је рођен као

Френк Линколн Рајт у фармерском
граду Ричленд Сентеру у
Висконсину, Сједињене државе.
Био је прво дете Вилијама Керија

Рајта и Ане Лојд Џоунс Рајт.
Васпитан је у прилично
сиромашној породици.
Његов отац, био је учитељ музике,

повремени адвокат и путујући
свештеник, док је мајка била
учитељица.
Његово окружење било је пасторално,

пољопривредно образовано и изузетно
тешко.
Рано је научио да чита и пише. Био је

преплављен утицајима из књижевности,
поезије, филозофије и музике.
На путу до школе са собом је носио џепна

издања Шекспирових комада. Читао је
Бајрона, Шилера и Гетеа.
Био је окружен музиком, посебно Бахом и

Бетовеном.
3
3/12/2018
Био је заинтересован и за индустријску

револуцију; отуда његово касније
познавање индустријских алата и метода.
У спрези са хуманим вредностима и

дубокој љубави према природи биле су
то основе на којима је настало његово
касније дело.
ФРЕНК ЛОЈД РАЈТ – РАНИ ПРОЈЕКТИ
ОБРАЗОВАЊЕ И РАД ЗА СИЛСБИЈА (1885 – 1888)
Рајт је похађао школу у Медисону, али

нема доказа да је икад завршио.
Након тога примљен је 1886. године на

Грађевински факултет Универзитета
Висконсин у Медисону као ванредни
студент.
Међутим, брзо се разочарао садржајем

наставе и током студија отишао је у
Чикаго, без дипломе.
Дошао је у Чикаго да тражи запослење.
Након опустошења Чикага у великом

пожару 1871. и после скорашњег брзог
пораста становништва следио је и нови
брз развој града.
4
3/12/2018
Дошавши из провинције, млади Рајт, сачувао је љубав за колонијалну архитектуру, њену

удобност и повезаност са пејзажем.
Блиске су му идеје Џона Раскина, Ежена Виоле ле Дика и архитеката са источне америчке обале
који се инспиришу из традиција старе џорџијанске архитектуре.
После разговора са неколико познатих

фирми, његово прво запослење у Чикагу
било је у архитектонском бироу Џозеф
Лимен Силсби.
Рајт је претходно сарађивао са

Силсбијем, као цртач и конструкцијски
надзорник – 1886. године на
Унитаристичкој капели за Рајтову
породицу у Спринг Грину у Висконсину.
Са фирмом је такође радио на два друга

породична пројекта: Црква свих душа у
Чикагу за његовог ујака, Џенкина Лојда
Џоунса, и школу Хилсајд хоум за две
његове тетке.
5
3/12/2018
После мање од годину проведену у

Силсбијевој канцеларији Рајт је сазнао
да архитектонска фирма Адлер и
Саливен из Чикага тражи неког да
прави завршне цртеже за ентеријер
зграде чикашког Аудиторијума.
Након што је радио у неколико

различитих архитектонских бироа у
Чикагу охрабрен својим практичним
искуством које је стекао потражио је
посао код Луја Саливена.
ФРЕНК ЛОЈД РАЈТ
АДЛЕР И САЛИВЕН (1888 – 1893)
Рајт није напредовао као Саливенов цртач.
Писао је о неколико насилних и жучних препирки које су се догодиле између њих током првих
година његовог учења заната. За ту ствар Саливен је показао веома мало обзира.
Ипак, Саливен је узео Рајта под заштиту и доделио му велику дизајнерску одговорност. Као чин
поштовања, Рајт се касније односио према Саливену као Lieber Meister‐у ‐ Драги мајстор.
6
3/12/2018
Рајт је оженио 1. јуна 1889. године његову

прву жену, Кетрин Ли Кити Тобин (1871 –
1959). Упознали су се око годину раније
током рада на Цркви свих душа.
Саливен је својим делом помогао

финансијском успеху младог брачног
пара обезбедивши Рајту склапање
уговора за петогодишње запослење.
Рајт је направио и захтев више: Г.
Саливен, ако желите да радим током
пет година можете ли ми позајмити
више новца за изградњу мале куће?
Са Саливенових 5000 долара позајмице,

Рајт је купио парче земље у кварту Чикага
и Форест авеније у предграђу Оак Парк.
Постојећа готска кућа узета је за његову
мајку, а кућа саграђена покрај била је за
Рајта и Катарину.
7
3/12/2018
8
3/12/2018
Рајт је током канцеларијских сати био заузет на главним задацима за фирму, пројектовање кућа
је потиснуо за вечерње и прековремене сате викендом у његовом кућном студију.
Рајтов пројекат по дужности био је често сведен до детаља за пројекат “Саливенове скице”.
Током овог времена, Рајт је радио на Саливеновом бунгалову (1890) и Бунгалову Џејмса А.
Чарнлеја (1890) обе у Океан Спрингсу, у Мисисипију, потом Кућу Бери‐Мек Харг (1891) и Кућу
Луја Саливена (1892) у Чикагу и Кућу Џејмса А. Чарнлија (1891) такође у Чикагу.
9
3/12/2018
Упркос Саливановом зајму и прековременој плати, Рајт је био непрекидно у оскудици. Признао
је да су његове оскудне финансије биле очекиване због његових скупих склоности ка оделима и
возилима, и изузетној раскоши коју дизајнира у његовим кућама.
За допуну његових прихода и враћање његових дугова, Рајт је прихватио независне задатке за
најмање девет кућа.
Ове куће су дизајниране у старинском стилу и у варијацијама по моди колонијалног стила. Ипак,
за разлику од преовлађујуће архитектуре периода, свака кућа нагласила је једноставне
геометријске масе и садржавала обележја као што су: траке хоризонталних прозора,
пригодни подупирачи, и отворен спрат који су постали упечатљиво обележје његових
каснијих радова.
Кућа Валтера Гејла (1893) је у стилу Краљице Ане и обележена је траком прозора и
подупирачима веранде покривене кровом, она наговештава развој Рајтове естетике.
10
3/12/2018
Осам од ових раних кућа постоје и данас укључујући Кућу Томаса Гејла, Кућу Роберта Паркера,
Кућу Џорџа Блосома и Кућу Валтера Гејла.
Кућa Томаса Гејла
Саливен ништа није знао о

независном раду до 1893. године
када је препознао да је једна од
кућа недвосмислено Френк Лојд
Рајтов дизајн.
Како је Рајтов петогодишњи

споразум забранио сваки
спољашњи рад, инцидент је
подстакао његов одлазак из
Саливанове фирме.
Кућa Роберта Паркера
11
3/12/2018
ПРЕЛАЗ И ЕКСПЕРИМЕНТИ (1893 – 1900)
Рајт је 1893. године основао сопствену праксу, свој приватни архитектонски биро.
Дошао му је и први клијент, Вилијем Х. Винслоу, из Ривер Фореста.
Напустивши Саливена, Рајт се још јаче ослања на традицију и пројектовање специфичних
објеката – кућа Винслоу у Ривер Форесту из 1893. године.
12
3/12/2018
13
3/12/2018
14
3/12/2018
15
3/12/2018
16
3/12/2018
Године 1894. одржао је прву изложбу

својих пројеката у Архитектонском
клубу Чикага.
Потом гради Ривер форест голф клуб

1898. године и Кућу Хусер у Чикагу
1899. године.
Око 1900. године интересује се за

јапанску архитектуру и
инспиришући се њом успева да
створи архитектонски тип који
варира у низу познатих „преријских
кућа“.
Основно обележје тих кућа је

хоризонтална рашчлањеност и
наглашен пластични мотив крова.
Идеја континуираног унутарашњег

простора, коју је Рајт разрадио већ у
ранијим објектима, добила је нову
формулацију у облику укрштене
основе која се сажима у средишњем
простору (холу) у којему је смештен
камин – куће у Чикагу (1902. године),
Бафалу (1904. године) и друге.
17
3/12/2018
Кућа Ворда Вилитса, Чикаго, 1903.
18
3/12/2018
Кућа Дарвин Мартин, Бафало, Њу Јорк, 1904.
19
3/12/2018
20
3/12/2018
Кућа Дејна, Спрингфилд, 1904.
21
3/12/2018
Кућа Адамс, Илиноис, 1905.
Кућа Кунли, Риверсајд, 1908.
22
3/12/2018
Кућа Роби, Чикаго, 1910.
23
3/12/2018
24
3/12/2018
25
3/12/2018
26
3/12/2018
27
3/12/2018
28
3/12/2018
29
3/12/2018
У „преријским кућама“ Рајт је створио прототип америчке резиденцијалне архитектуре,

помиривши традицију и потребу за савремено обликованим простором. Истовремено, настају
и његови први објекти у армираном бетону у којима кубистичким формама тежи ка
скулптуралној јасноћи волумена и монументалности.
30
3/12/2018
The Larkin Building, Buffalo, New York, 1902‐1906.
31
3/12/2018
32
3/12/2018
Unity Temple in Oak Park, Illinois,1904.
НАКОН 1910. ГОДИНЕ
Трагајући за изворним обликом и далеком прошлошћу америчког континента, Рајт се

одушевљава мегалитичким конструкцијама и масивним здањима претколумбијске Америке.
Из тога извире масивност и монументалност, као основне карактеристике пројеката

реализованих у овом добу – Мидвеј Гарденс у Чикагу (1914. године) и Империал хотел у
Токију (1922. године).
Тек око 1930. године, Рајт почиње асимилацију европских искустава прихватајући нове
материјале, нове конструктивне методе и нову естетику.
33
3/12/2018
Мидвеј Гарденс у Чикагу, 1914.
34
3/12/2018
35
3/12/2018
36
3/12/2018
Империал хотел у Токију, 1922.
37
3/12/2018
38
3/12/2018
39
3/12/2018
КУЋА НА ВОДОПАДУ
Са кућом Кауфман ‐ Фолингвотер или

кућа на водопадима у Конелсвилу у
Пенсилванији ‐ 1936. године, у којој је
дао једно од ремек дела модерне
архитектуре почиње друго плодно
раздобље Рајтовог опуса.
Основне карактеристике нових

објеката су повезаност са пејзажем,
слободна основа која је преко
стаклених зидова повезана са
спољним простором и наглашена
пластика крова.
У њима је на савремен начин

разрађена просторна и пластична
концепција ранијих „преријских кућа“.
Ово је најпознатији и најуспелији

његов пројекат кућа и летњиковаца.
40
3/12/2018
41
3/12/2018
42
3/12/2018
43
3/12/2018
44
3/12/2018
ТРГОВИНА МОРИС
У трговини Морис у Сан Франциску ‐ 1949. године, јавља се мотив кружне рампе којом је
постигнут снажан просторни ефекат.
ТРГОВИНА МОРИС
45
3/12/2018
МУЗЕЈ ГУГЕНХАЈМ
Ефекат рампе је посебно изражен у његовом најзначајнијем делу ‐ Гугенхајмовом музеју у
Њујорку ‐ 1959. године.
46
3/12/2018
47
3/12/2018
48
3/12/2018
49
3/12/2018
НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ
Поред реализованих пројеката,

израдио је више визионарских
решења: за центар Питсбурга и
Багдада, пројект за солитер висок
1600 m и чувени Бродeкре план ‐
1955. године у којем даје предлог
за систематску урбанизацију
земље.
50
3/12/2018
51
4/3/2018
V ПРЕДАВАЊЕ
ART NOUVEAU ‐ ТРАГАЊА ЗА НОВИМ ОБЛИЦИМА
ВИКТОР ОРТА, ЧАРЛС РЕНИ МЕКИНТОШ И АНТОНИО ГАУДИ
АР НУВО – УВОД
Ар Нуво (Сецесија) је међународни уметнички стил који се развио у ликовној уметности,

архитектури, примењеној (посебно декоративној) и другим уметностима и обухвата период од
1890. до 1910. године. То је уметнички аутентични правац који је успео да унесе сопствени
уметнички печат у све области модерног живота, не само у Европи и Америци, него и у целом
свету.
Јавља се као реакција на академску уметност из 19. века (историцизам), инспирисан је

природним облицима и структурама.
У појединим земљама сецесија се различито називала: у Француској и Белгији Ар Ноувеау (Ар

Нуво), у Немачкој се зове Југендстил, у Италији Floreale или Либерти (назван по Лондонском
локалу који је продавао модерну дизајнерски робу проистеклу из покрета " Arts and Crafts "), у
Великој Британији Modern Style, у Шпанији Modernismo, у САД‐у је Style Liberty, а код нас је
познатија под Аустријским називом – сецесија.
1
4/3/2018
Гаспар Гомар, Кревет, 1904.
Анри Ван де Велде, Писаћи сто, храстовина и месинг, 1899.
2
4/3/2018
Основна карактеристика сецесије је

примена орнаментике, где се даје
предност површини и примени необичних
боја, па се естетски користе различити
материјали.
Плакат (Алфонсо Муха, 1897)
У сликарству се посебно издваја рад

великог уметника сецесије – Густава
Климта.
Густав Климт: Мадам Фриц Вадлер
3
4/3/2018
Густав Климт:
Портрет Аделе Блох‐Бауер I
Пољубац. 1907–1908.
4
4/3/2018
Данае, 1907.
Сецесија се развија у архитектури када

нови начин конструкција од армираног
бетона и челика захтева и нове приступе у
решавању објеката.
Ектор Гимар, Париска метро станица, 1900.
5
4/3/2018
ВИКТОР ОРТА
Виктор Орта (Victor Horta), 1861. – 1947.

Белгијски архитекта и дизајнер, један од
првих и водећих уметника сецесије
Ортино прво зрело дело представља

кућа Тасел у Бриселу, која је завршена
1893. године.
6
4/3/2018
Највећа новина огледа се у свесном

излагању погледу металних конструкција
и у карактеристичним декорацијама,
нарочито у степенишном холу.
7
4/3/2018
8
4/3/2018
Фасада куће је мање упадљива од

њене унутрашњости.
9
4/3/2018
10
4/3/2018
Године 1895. отпочела је градња

велике стамбене палате Солве у
Бриселу.
11
4/3/2018
Гвоздена ограда на балконима је богато и
карактеристично урађена.
12
4/3/2018
Кућа барона ван Етвелдеа из 1895. године у Бриселу.
13
4/3/2018
Што се унутрашњости тиче, салон

представља најзначајнији део објекта.
14
4/3/2018
Ортово најзначајније појединачно

дело је Народни дом у Бриселу из
1896‐1899. године.
15
4/3/2018
16
4/3/2018
Од комерцијалних зграда које је Орта

подигао издваја се зграда робне куће
“Код иновације”.
ЧАРЛС РЕНИ МЕКИНТОШ
Чарлс Рени Мекинтош

(Charles Rennie Mackintosh),
Глазгов 1868. – Лондон 1928.
Био је шкотски архитекта,

дизајнер, графичар и сликар.
17
4/3/2018
Уметник који је успео да сједини Јапан и

Шкотску у свом делу био је Чарлс Рени
Мекинтош.
Године 1897. Мекинтош је добио

најважнији посао у својој каријери –
израда пројекта за нову зграду
Уметничке школе у Глазгову.
18
4/3/2018
19
4/3/2018
20
4/3/2018
21
4/3/2018
22
4/3/2018
АНТОНИО ГАУДИ
Антонио Гауди и Корнет (Antonio Gaudi y

Cornet) рођен је 1852. године у месту Реус, у
каталонској области Кампо де Тарагона.
Кућа Мануела Висенса у Барселони из 1878.

године представља почетак Гаудијеве
каријере, али и почетак једне нове традиције
у каталонској архитектури.
23
4/3/2018
24
4/3/2018
Гауди је био укључен у низ неоготичких

верских поруџбина, на основу којих је
именован за званичног архитекту цркве
La Sagrada Familia (1884‐1924.) у
Барселони.
25
4/3/2018
26
4/3/2018
27
4/3/2018
Један од значајнијих пројеката из касних 80‐

тих и 90‐тих година које је Гауди урадио је
план за кућу за Еусебија Гуеља у Барселони.
28
4/3/2018
29
4/3/2018
30
4/3/2018
31
4/3/2018
Следећи значајан пројекат у

Барселони је самостанска школа
Santa Teresa de Jesus, изграђена 1889‐
1894. године. То је још један пример
Гаудијеве везе са оживљавањем вере
у Каталонији.
32
4/3/2018
33
4/3/2018
Његов последњи неоготски пројекат

је Bell Esguard, вила саграђена 1900‐
1902. године за удовицу Хаимеа
Фигераса, високо изнад града
Барселоне, на остацима старе палате.
34
4/3/2018
35
4/3/2018
Гауди је радио на чувеном Парку Гуељ,

како је пројекат назван, од 1900. до
1914. године.
36
4/3/2018
37
4/3/2018
38
4/3/2018
39
4/3/2018
40
4/3/2018
41
4/3/2018
42
4/3/2018
Кућа Калвет (1898‐1904.) у Барселони је

Гаудијево дело које најбоље осликава
наступајући модернизам.
43
4/3/2018
Кућа Батло у Барселони, изграђена је

између 1905‐1907. године, као добар
пример повезаности архитектуре са
природом.
44
4/3/2018
45
4/3/2018
46
4/3/2018
Потпуно супротна оближња кућа Мила изграђена између 1905. и 1910. године личи на руком
направљену планину.
47
4/3/2018
48
4/3/2018
49
4/3/2018
50
4/3/2018
51
4/3/2018
52
4/3/2018
53
4/3/2018
VI ПРЕДАВАЊЕ
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА МОДЕРНИХ АРХИТЕКАТА У АУСТРИЈИ
ЈОЗЕФ МАРИА ОЛБРИХ, ЈОЗЕФ ХОФМАН И ОТО ВАГНЕР
ЈОЗЕФ МАРИА ОЛБРИХ
ЈОЗЕФ ХОФМАН
Двојица великих уметника Јозеф Мариа Јозеф Мариа Олбрих

Олбрих и Јозеф Хофман, 1897. године (Joseph Maria Olbrich),
Опава, Чешка, 1867 –
основали су Бечку сецесију.
Диселдорф, Немачка,
1908.
Јозеф Хофман
(Josef Franz Maria
Hoffmann), Бртњице,
Чешка, 1870 – Беч,
Аустрија, 1956.
1
4/3/2018
Године 1898. Олбрих гради здање

Сецесија према Климтовој скици.
Сличност се може видети на корицама

првог броја часописа Ver Sacrum.
2
4/3/2018
3
4/3/2018
4
4/3/2018
5
4/3/2018
Олбрих 1899. године одлази у Дармштат, на

позив војводе Ернста Лудвига.
6
4/3/2018
Кућа Ернста Лудвига у Дармштату саграђена је 1901. године.
7
4/3/2018
8
4/3/2018
Током његових последњих десет

година живота урадио је дела изузетне
оригиналности, достижући свој
врхунац у Кули за венчања
(Hochzeitsturm).
9
4/3/2018
10
4/3/2018
11
4/3/2018
12
4/3/2018
Године 1899. Јозеф Хофман је почео да

предаје на школи за примењену уметност
при Аустријском музеју за уметност и
индустрију у Бечу.
Годину дана касније заменио је Олбриха као
пројектант елитног бечког предграђа Хое
Варте, где је између 1901. и 1905. саградио
четири виле.
Око 1901. године заокупљен је

могућностима апстрактног облика у дизајну.
13
4/3/2018
14
4/3/2018
15
4/3/2018
Године 1903. Хофман се приближава стилу свога професора Вагнера, посебно у пројекту
класичног и строгог санаторијума Пукерсдорф.
16
4/3/2018
17
4/3/2018
Године 1905. Хофман почиње рад на свом рекек‐делу, палати Стокле у Бриселу, коју ће градити
18
4/3/2018
19
4/3/2018
20
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Ото Коломан Вагнер (Otto Koloman Wagner)

рођен је у Пелцниг, 13. јул 1841. године, а
умро је у Бечу, 11. април 1918. године. Био је
водећи аустријски архитекта.
21
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Утицај класичне архитектуре налазимо

код виле коју је Вагнер саградио 1886‐
1888. године за себе и своју породицу у
бечком предграђу Хителдорфу.
ОТО ВАГНЕР
22
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
23
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
24
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Од многобројних пројеката за његове колективне стамбене зграде у Бечу, посебно се издваја
један занимљив рани пример Stadiongasse бр. 6‐8, изграђена 1883. године.
ОТО ВАГНЕР
25
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Остале ране грађевине које је Вагнер

пројектовао такође показују његово умеће
организацијом простора.
У том погледу његово ремек‐дело
представља зграда Аустријске земаљске
банке у Hohenstaufengasse, која је саграђена
1883‐1884. године. Ова зграда је врхунска са
много аспеката, и просторних и практичних.
ОТО ВАГНЕР
26
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
27
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
28
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
29
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Године 1893. Вагнер је био један од успешних

учесника на конкурсу расписаном за израду
генералне регулације Беча.
ОТО ВАГНЕР
У својству саветника Комисије за

саобраћај, Вагнер је радио на два
сложена технолошка пројекта тога доба:
изградњи Stadtbahn‐a или система бечке
градске железнице и изградњи
пристанишних постројења и брана на
Дунавском каналу.
30
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
31
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Још већи технолошки изазов представљао

је пројекат за Stadtbahn, пројекат који је
најчувенији из овог периода.
ОТО ВАГНЕР
32
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
33
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
Следећи важни пројекти су две

стамбене зграде у улици Linke
Wienzeile бр. 38 и бр. 40 у Бечу, које
је Вагнер саградио у току 1898‐1899.
године.
34
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
35
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
36
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
37
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
38
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
39
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
40
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
Још је интересантнија зграда под бројем 38, кућа на углу Wienzeile и Kostlergasse.
41
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
42
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
43
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
44
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
Вила Вагнер II је изграђена 1912‐1913.

године у улици Хутелбергштрасе бр. 28 у
округу Хутелдорф, Беч.
45
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
46
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
Вагнеров конкурсни рад за Поштанску штедионицу, који је победио у конкуренцији од 36
других радова, сматра се најуспешнијим његовим пројектом.
Изградња је изведена у две фазе: у првој фази (1904‐1906.) завршен је најважнији део овог
пројекта, средишња тробродна шалтер‐сала; у другој фази (1910‐1912.) изграђен је задњи део
зграде, укључујући и велико одељење за хартије од вредности и менице.
47
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
48
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
49
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
50
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
51
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
52
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
53
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
54
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Још једна Вагнерова грађевина од

изузетне важности је црква св.
Леополда, “Am Steinhof”, која је
грађена од 1904. до 1907. године.
ОТО ВАГНЕР
55
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
56
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
57
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
58
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
59
4/3/2018
ОТО ВАГНЕР
Студију под називом Groβstadt (Велики

град) на 23 стране, Вагнер је објавио
1911. године.
Она је подељена на три поглавља:
1) Слика града
2) Регулисање или планирање града – са
предлогом његове просторне
организације и перспективним скицама
3) Економски део – разматрао је
површине изграђених простора,
трошкове и могућне економске ефекте.
Ото Вагнер, Беч, Пример просторне организације

великог града који расте, 1910‐1911.
ОТО ВАГНЕР
ОТО ВАГНЕР
Ото Вагнер, Беч, XXII дистрикт, 1910‐1911.
60
4/23/2018
VII ПРЕДАВАЊЕ
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА МОДЕРНИХ АРХИТЕКАТА У ФРАНЦУСКОЈ, БЕЛГИЈИ И
ХОЛАНДИЈИ
ОГИСТ ПЕРЕ, ТОНИ ГАРНИЈЕ, АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ И
ХЕНДРИК ПЕТРУС БЕРЛАХЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
Огист Пере (Иксел, Белгија, 1874. – Париз,

Француска, 1954.) био је син предузимача,
који је у последњој деценији 19. века
похађао Високу школу лепих уметности (L’
Ecole des Beaux‐Arts), али истовремено је
помагао оцу у послу.
Прва значајна кућа коју је радио била је у

улици Франклин број 25а у Паризу, која је
завршена 1903. године, где је први пут
скелет од армираног бетона био
употребљен тако да одреди и спољашњи
изглед грађевине.
1
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
Требало је искористити један део

земљишта између две постојеће
зграде, прилично широк, али
недовољно дубок.
ОГИСТ ПЕРЕ
2
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
3
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
4
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
Гаража у улици Понтије у Паризу,

саграђена је 1905. године и
пројектована је на сличан начин,
тако да је рам од армираног
бетона видљив на фасади.
5
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
6
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
7
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
Есдерова фабрика одеће у Паризу (1919)
ОГИСТ ПЕРЕ
Конструкција од армираног бетона, типа

који је Пере употребљавао, састоји се од
скелета стубова и носача који носе
хоризонталне таванице, спољашње
неносеће зидове и све унутрашње
преграде.
Црква Нотр Дам ди Ренси, близу Париза,

(1922‐1923)
8
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
9
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ОГИСТ ПЕРЕ
Кућа у улици Рејнуар, Париз, (1932)
10
4/23/2018
ОГИСТ ПЕРЕ
ТОНИ ГАРНИЈЕ
Тони Гарније (Лион, 1869. ‐ Марсеј,

1948), чији се отац бавио дизајном за
текстилну индустрију, одрастао је у
Лиону, где су идеали социјализма још
увек у великој мери били присутни.
Похађао је Academie de France у Риму,

где је 1901. године поднео пројекат
једног индустријског града у армираном
бетону, гвожђу и стаклу.
11
4/23/2018
Индустријски град
Предвидео је град средње величине, око 35.000 становника, са делимично равним, а
делимично брдовитим земљиштем.
12
4/23/2018
13
4/23/2018
Планови града урађени су до детаља, са основама, изгледима свих зграда, као и бројним
перспективама, посебно одозго.
14
4/23/2018
Овде Гарније помиње неколико појмова који ће постати веома раширени почетком
модерног покрета: значај хигијенских услова (сунце, ваздух, зеленило), добро размакнуте
грађевине, пешачке стазе одвојене од другог саобраћаја, вртни град.
15
4/23/2018
Након тога пројектује његова велика дела, а пре свих Комплекс кланице и сточне пијаце у Ла
Мусу, изграђен између 1909. и 1913. године.
16
4/23/2018
17
4/23/2018
18
4/23/2018
Олимпијски стадион који је пројектован

1913. године
19
4/23/2018
20
4/23/2018
Grange‐Blanche болница (1915), огроман је врт на благој падини, са неколико двоспратних и

троспратних правилно распоређених павиљона.
21
4/23/2018
Део града Лиона под именом

“Сједињене државе” (Etats Unis),
започето је 1928. године, по плановима
из 1920. године.
22
4/23/2018
23
4/23/2018
АНРИ ВАН ДЕ ВЕЛДЕ
Анри Ван де Велде (Антверпен, Белгија,

1863. ‐ Агери, Швајцарска, 1957.) био је
носилац теорије и праксе функционалистичке
естетике и “чисте форме” у раздобљу 1900‐
1925. године. Имао је одлучујући утицај на
архитектуру и примењене уметности, посебно
у Немачкој.
24
4/23/2018
Две године после Орта‐ове куће Тасел у

Бриселу, 1895. године, Ван де Велде
гради себи кућу “Bloemenwerf” у Уклеу,
крај Брисела.
25
4/23/2018
Ван де Велдеов култ линијског

орнамента, таласасте линије, имао је
велику потпору у његовој привржености
неоромантичарској теорији.
Бинг је 1895. године позвао Ван де

Велдеа да опреми четири просторије
продавнице коју је намеравао да
отвори у Паризу под именом L’art
Nouveau.
26
4/23/2018
Пре него што је напустио Белгију 1899. године, Мајер Хреф му је наручио декорацију
ентеријера за Maison Moderne, коју је основао у Паризу.
По доласку у Немачку добија

много наруџбина: Хоенцолернова
продавница рукотворина, 1899;
Хабијева берберница, 1901;
Просторије компаније Habana
Tobacco, 1900.
27
4/23/2018
Године 1900‐1902. ради ентеријер Фолкванг музеја у Хагу.
Друго раздобље од 1906. до 1914. године почиње оснивањем и градњом Школе примењених
уметности у Вајмару.
28
4/23/2018
29
4/23/2018
Пластичност израза наглашена је и код

тешког крова са профилом који је
коришћен на згради Веркбунд
позоришта у Келну.
Зграда је саграђена за Веркбунд изложбу

1914. године и била је изведена на
симетричној основи са тешким
традиционално грађеним зидовима.
30
4/23/2018
31
4/23/2018
32
4/23/2018
Године 1921. враћа се у Холандију, где по наруџбини породице Крелер‐Милер пројектује

музеј у Отерлоу.
Хендрик Петрус Берлахе (Амстердам,

Холандија, 1856. – Хаг, Холандија, 1934.) био
је најзначајнији пионир модерне архитектуре
у Холандији.
33
4/23/2018
Берлахе је једини из своје генерације који је

1928. године потписао оснивачки манифест
CIAM‐a, Међународног конгреса модерне
Берлахе је израђивао нацрте за намештај,

књиге, текстил, плакате, а његове светиљке
спадају у најлепше примере строге и
праволинијске верзије Ар Нуво‐а.
Берлахе је радио и пројекте за проширење

неколико великих холандских градова;
обликовао је нове четврти Амстердама,
Утрехта и Ротердама.
34
4/23/2018
35
4/23/2018
Прво изведено дело је радничка кафана

De Hoop у Амстердаму (1883‐1884.),
урађена под утицајем холандске
ренесансе.
Следећа грађевина, робна кућа Focke &

Meltzer (1884‐1886.) у Амстердаму
грађена је у стилу италијанске ренесансе.
Потпуно је различита од зграде

осигуравајућег друштва De Algemeene
(1892‐1894.) у Амстердаму.
У следеће две зграде за осигуравајуће

друштво De Nederlanden van 1845 у
Амстердаму (1894‐1895., проширена
1911.) и једну у Хагу (1895‐1896.,
проширена 1901. и 1909.), Берлахе у
већој мери остварује свој израз.
Романичка ширина и строгост остварују

се употребом локалног материјала,
опеке обложене каменом.
36
4/23/2018
Ове две грађевине претходиле су његовом

ремек‐делу, Амстердамска берза.
Првобитни план је направљен 1896.
године; изведен је тек трећи пројекат
(1897‐1898.) и зграда је завршена 1903.
године.
Берза је прва модерна грађевина

изведена према геометријском систему.
37
4/23/2018
38
4/23/2018
39
4/23/2018
40
4/23/2018
Пошто је створио монументални, а смирени стил, Берлахе је почео да га уноси у сваки пројекат.
У кући Хени у Хагу из 1898. године, објективност и геометријски поредак доминирају, као и зид
од опеке.
41
4/23/2018
Врхунац ове прве фазе Берлахеове каријере је ловачка кућа Sint Hubertus (1915‐1919.) у
Отерлоу, саграђена за породицу Крелер‐Милер.
У кући Холанд, седиште Милерових у

Лондону, Берлахе је носећи зид заменио
челичним скелетом, али обрада скрива
његова конструктивна својства.
42
4/23/2018
Пред крај каријере Берлахе се вратио зиду

од опеке као обликовном елементу у
стварању простора.
То се најпре примећује у два ремек‐дела ове

треће фазе – на цркви посвећеној Христу
научнику (1925‐1926.) и Градском музеју у
Хагу (1925‐1926., завршен 1935.).
43
4/23/2018
44
4/23/2018
45
4/23/2018
VIII ПРЕДАВАЊЕ
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА МОДЕРНИХ АРХИТЕКАТА У НЕМАЧКОЈ
АДОЛФ ЛОС И ПЕТЕР БЕРЕНС
АДОЛФ ЛОС
Адолф Франц Карл Виктор Марија Лос

рођен је 10. децембра 1870. године у Брну,
Чешка, који се налази 100 км северно од
Беча, а умро је 23. августа 1933. године у
Бечу, Аустрија.
Адолф Лос био је један од првих архитеката

из Европе, који су одмах након студирања
кренули на путовање у Америку, уместо
традиционалног обиласка Италије и Грчке.
1
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Адолф Лос је објавио две књиге.

Прва, под насловом Изговорено у празно
представљала је збирку есеја које је писао за
Neue Freie Presse у периоду 1897‐1900.
АДОЛФ ЛОС
Друга збирка текстова, настала у периоду

1900‐1930. под насловом Упркос
(Trotzdem), појавила се 1931. године, а
исте године је уследило и друго издање.
Дело Trotzdem је садржало два есеја од

великог значаја под насловом:
“Орнамент и злочин” и “Архитектура”.
2
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Есеј “Архитектура” се сматра једним од

Лосових најутицајнијих и најпознатијих есеја.
Овај есеј садржи суштину његове критике
архитектуре свог доба, као и његова
размишљања о уметности савременог
грађења.
АДОЛФ ЛОС
Кућa Штајнер, 1910, Беч, Лосу je било

дозвољено да подигне само један спрат
изнад нивоа улице, он је применио кров
са уличне стране заобљен за четвртину
круга.
3
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
4
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
Сличан приступ применио је и код куће

Хорнер, 1912, Беч, код које је са обе
стране морало да се поштује висинско
ограничење.
5
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
Доминантна маса је крупна правоугаона

“кутија”, а понекад се приближава и
идеалним пропорцијама коцке – нпр.
Кућа Молер, 1927‐1928, Беч.
6
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
7
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
Лос је у свом раду употребљавао

волуметријску палету једноставних облика:
коцки, правоугаоних кутија и цилиндара.
Он се противио примени оштрих углова и

тамо где није било могуће да их избегне,
због облика локације или контекста, такав
угао би нестајао чим би се зграда издигла
изнад нивоа приземља.
То је био случај са кућом Џозефине Бејкер,

1927, Париз.
8
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
9
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Један од лајтмотива Лосовог рада су

кровне терасе.
Кућа Шој, 1913, Беч.
АДОЛФ ЛОС
10
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
Он се залагао за улогу штуко‐малтера као

површинског омотача, заштитног слоја
који покрива зид од опеке.
Површине Лосових кућа биле су глатке,

беле и без орнамената.
Лос је своју пажњу усмерио на

формирање облика и на артикулацију
пуног и празног.
11
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Трагање за геометријски хармоничним

пропорцијама, симетријом, класичном
чистотом и једноставношћу облика
има одлучујућу улогу у Лосовом
стваралаштву.
Лос се заиста придржавао тих правила

композиције. Нпр. Код фасаде куће
Тристана Цара, 1925‐1926, Париз.
АДОЛФ ЛОС
12
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
13
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Симетрију Лосових екстеријера понегде

ремете захтеви које намеће унутрашњи
распоред. Као последица тога, на његовим
најстрожим плановима заједно су
присутне асиметрије и делимичне
деформације.
Kућa Руфер, 1922, Беч.
АДОЛФ ЛОС
14
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
15
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Повезаност величине просторије и њене

конфигурације представља основу
просторног плана – Raumplan, а то је
термин коришћен да се дефинише и
објасни Лосов метод пројектовања.
АДОЛФ ЛОС
16
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
17
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Вила Милер, 1928‐1930, Праг
АДОЛФ ЛОС
18
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
19
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
20
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
21
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
22
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Прва Лосова интересовања за изградњу зграда у урбаном контексту потичу из 1904. године,
када је пројектовао филијалу једне банке у приземљу зграде из 1869. године.
АДОЛФ ЛОС
Зграда Looshaus смештена је на

Michaelerplatz‐у у Бечу (1909‐1911).
23
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Посебно се водило рачуна да се

раздвоје стамбени простори који
су били смештени на четири
горња спрата од дела зграде које
је био намењен трговини.
АДОЛФ ЛОС
24
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
25
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
26
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Зграда је изграђена од армираног бетона, али њена конструкција није била видљива на
прочељу, већ тек из унутрашњег дворишта.
АДОЛФ ЛОС
27
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
28
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
АДОЛФ ЛОС
Најпознатији од Лосових монументалних

пројеката је био пројекат са којим је
учествовао на конкурсу за облакодер листа
The Chicago Tribune. Године 1922. поводом
75 година од оснивања једног од највећих
америчких листова расписан је конкурс за
ново административно седиште.
29
4/23/2018
АДОЛФ ЛОС
Поред пословних зграда, Лос је радио и пројекте хотела, који нису реализовани.
Значајан пројекат је за Гранд хотел “Вавилон” у Ници из 1910. године.
АДОЛФ ЛОС
30
4/23/2018
DEUTSCHER WERKBUND
Deutscher Werkbund је назив за немачко удружење уметника, архитеката, дизајнера и

индустријалаца. Оснивање Веркбунда био је значајан догађај у развоју модерне архитектуре и
индустријског дизајна, посебно након оснивања школе Баухаус. Основни циљ овог удружења
био је повезивање произвођача и уметника, тако да се повећава конкурентност немачких
производа на светском тржишту.
Deutscher Werkbund је основан 1907. године у Минхену, захваљујући напору и залагању

архитекте Хермана Мутезијуса. Удружење је деловало све до 1934. године, када је његов рад
забрањен. Поново је обновљено, након Другог светског рата, 1950. године.
ПЕТЕР БЕРЕНС
Најславнија личност која је стасала унутар

Werkbund покрета је Петер Беренс (Хамбург,
1868 – Берлин, 1940.), који је каријеру
започео као сликар експресиониста у оквиру
минхенског сецесионистичког покрета 1893.
године, а био је и један од чланова
Уметничке колоније у Дармштату.
31
4/23/2018
На свом пројекту павиљона за Изложбу северозападне немачке уметности у Олденбургу

1905. године, на пројекту крематоријума из 1906‐1907. године у Делстерну у близини Хагена
и на пројекту AEG (Allgemeine Elektrizitats Gesellschaft) из 1908. године, Беренс је напустио
сваку сличност са експресионизмом и Југенд стилом.
Беренс је био један од лидера архитектонске реформе на прелому века и био је главни
пројектант фабрика и пословних зграда од опеке, челика и стакла.
Године 1907., Беренсу је понуђено да буде саветник при AEG компанији која је држала
монопол у области електричне енергије за целу Немачку. За потребе форме AEG Беренс је
радио дизајн за индустријске предмете, плакате и пропагандни материјал. Беренс се сматра
првим индустријским дизајнером у историји.
Између 1909. и 1913. године, Беренс је

изградио њихову фабрику турбина,
постројење за монтажу и фабрику
малих мотора у Берлину.
32
4/23/2018
33
4/23/2018
34
4/23/2018
Фабрика AEG, Берлин, 1911.
35
4/23/2018
Пројекти које је Беренс између 1912. и 1923. године урадио за челичану Манесман у
Дизелдорфу и за Компанију за прераду гуме “Континентал” у Хановеру 1912. године били су
много живљи у односу на строгу уздржаност берлинских фабрика.
Пословна зграда Манесман, Дизелдорф
36
4/23/2018
Немачка амбасада у Санкт Петербургу, 1912.
37
4/23/2018
38
4/30/2018
IX ПРЕДАВАЊЕ
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
Де Стајл (Де Стијл) или неопластични

покрет, настао је у Холандији, активно је
трајао од 1917. до 1931. године и могао
би се суштински означити кроз рад три
човека – сликара Пита Мондријана и Теа
ван Дузбурха и архитекте Херита
Ритфелда. Пит Мондријан, Тео ван Дузбурх,
Амерсфорт, 1872. – Утрехт, 1883. ‐
Њујорк, 1944. Давос, 1931.
Херит Ритфелд,
Утрехт, 1888. – Утрехт, 1964.
1
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Већина уметника била је потписница

првог манифеста покрета Де Стајл.
Манифест је објављен у првом броју
часописа De Stijl, који је изашао у
новембру 1918. године.
ДЕ СТАЈЛ
Развој Де Стајла се може поделити у три фазе:
Прва фаза, од 1916. до 1921. године, формативна је и усмерена је на Холандију.
Друга фаза, од 1921. до 1925. године, може се сматрати зрелом фазом развоја и међународног
ширења идеја покрета.
Трећа фаза, од 1925. до 1931. године, мора се посматрати као фаза трансформације и коначног
распада.
2
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ПРВА ФАЗА РАЗВОЈА:
Независно од виле Роберта Ван’т Хофа у Хуис‐тер‐Хеиде‐у, која је завршена 1916. године,
сликарска, скулптурална и културолошка полемика увелико је одредила и показала деловање
Де Стајла током његове прве фазе развоја, тј. до 1921. године.
ДЕ СТАЈЛ
3
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
4
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Ј. Ј. П. Ауд, Пројекат Фабрике Пурмеренд из 1919. године, где је преобиље асиметричних

елемената неспретно постављено наспрам симетричне фасаде.
ДЕ СТАЈЛ
Око 1917. Мондријан у свој рад укључује

серију лебдећих правоугаоних бојених
равни.
5
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
Дузбурх се више бави организацијом саме

равни слике. Ово је остварено геометријским
распоређивањем узаних трака у боји – розе,
жуто, плаво и црно – постављањем унутар
претежно белог поља.
6
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Пит Мондријан, Композиција у црвеном, жутом и плавом, 1922.
ДЕ СТАЈЛ
7
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Година 1917. је и година чувене црвено‐

плаве столице Херита Ритфелда. Ова
столица је обезбедила могућност за
пројекцију тек оформљене естетике
неопластицизма у трећу димензију.
ДЕ СТАЈЛ
8
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
Између 1918. и 1920. године, Ритфелд је направио серију комада намештаја – бифе, дечија
колица, колица са једним точком и др.
9
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
10
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
11
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
12
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДРУГА ФАЗА:
Захваљујући сусрету Ван Дузбурха са Ел Лисицким, развој Де Стајла у другој фази, од 1921. до
1925. године, све је више подређен утицају елементаристичког погледа на свет Ел Лисицког.
Групи приступа и архитекта Ван Ејстерен.
Након 1921. године, Ван Дузбурх и Ван Ејстерен почели су да цртају аксонометрије и
хипотетичке архитектонске склопове на којима су главни плошни елементи довели до
нагомилавања секундарних планова, који одају нејасан утисак да лебде у простору око својих
сопствених центара гравитације.
ДЕ СТАЈЛ
Током 1923. године Ван Дузбурх и његов

сарадник, холандски архитекта Корнелијус ван
Ејстерен, успели су да званично искристалишу
архитектонски стил неопластицизма
захваљујући изложби њихових радова у
галерији Леонса Розенбера у Паризу.
Изложбу су чиниле поменуте аксонометријске

студије, као и њихов пројекат куће Розенбер
(макета и сви технички цртежи), као и бројне
архитектонске скице друга два њихова рада –
студије за пројекат ентеријера универзитетског
хола и пројекта за уметникову кућу.
13
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Тео ван Дузбурх и Корнелијус ван Ејстерен, Кућа Розенбер, 1923, пројекат ‐ макета
ДЕ СТАЈЛ
Тео ван Дузбурх и Корнелијус ван Ејстерен, Кућа уметника, 1923, пројекат ‐ макета
14
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Ритфелд је радио заједно са госпођом Трус

Шредер‐Шредер на пројекту и детаљима
чувене куће Шредер‐Шредер у Утрехту, која
је подигнута 1924. године на крају једног
приградског низа кућа из 19. века. После
завршетка куће, захваљујући њиховом
заједничком раду и клијент госпођа Шредер‐
Шредер је постала члан групе Де Стајл.
Архитектонски стил је до краја искристалисан

на овој кући.
ДЕ СТАЈЛ
Кућа је двоспратна, са
“отвореном и лако
променљивом просторном
организацијом”.
15
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
16
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
17
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
18
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
19
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
20
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
ТРЕЋА ФАЗА:
Трећа фаза деловања Де Стајла, после 1925.

године, период је постнеопластичног развоја
удруженог са осипањем покрета.
На самом почетку периода долази до

сукоба између Мондријана и Дузбурха, јер
Дузбурх 1924. године уводи дијагонале у
његове радове.
21
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
Последње значајно Ван Дузбурхово дело

је изузетан ентеријер Cafe L’ Aubette у
Стразбуру 1928. године (кафе је срушен и
недавно делимично реконструисан).
Колористички пројекат плесно‐биоскопске сале
ДЕ СТАЈЛ
У свакој просторији боја, светлост и опрема били су укључени у коначну композициону целину.
22
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
23
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
24
4/30/2018
ДЕ СТАЈЛ
ДЕ СТАЈЛ
25
4/30/2018
X ПРЕДАВАЊЕ
БАУХАУС И ВАЛТЕР ГРОПИЈУС
ВАЛТЕР ГРОПИЈУС
Валтер Адолф Гропијус (Walter Adolph

Gropius; Берлин 18. мај 1883. — Бостон
5. јул 1969.), био је немачки архитекта
и оснивач Баухауса.
1
4/30/2018
Био је један од оснивача и протагониста модернистичког покрета у архитектури. Основао је

Баухаус, школу дизајна у којој су се студенти учили како да користе модерне и иновативне
материјале за креирање оригиналног намештаја и грађевина.
Након Првог светског рата пројектовао је фабрике и стамбена насеља, која се одликују
функционалношћу и применом нових грађевинских материјала.
Фабрика Фагус, Алфелд на Лајни, Немачка, 1911‐1925.
2
4/30/2018
3
4/30/2018
У Вајмару је 1919. основао Баухаус, високу школу за архитектуру и дизајн.
Баухаус (Bauhaus) или пуним именом Државна школа Баухаус у Вајмару је била државна
школа за архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Вајмару у Немачкој
основао архитекта Валтер Гропијус, а предавачи су били: Георг Муха, Паул Кле, Оскар Шлемер,
Василиј Кандински, Ласло Мохољи Нађ.
Разлог оснивања школе била је идеја о стварању удружења занатлија‐уметника под управом
уметника‐предавача, у циљу заједничког истраживања професора и студената у примени нових
техника, материјала и облика у архитектури, производњи намештаја и производњи употребних
предмета. Теорија изучавања процеса опажања и боја примењивана су у пракси. Програми по
којима се радило у Баухаусу били су веома напредни за то време.
4
4/30/2018
Први директор био је Гропијус, али

касније је директор постао најпре
Ханес Мајер, а потом архитекта Лудвиг
Мис ван дер Рое, који школу претвара
у чисту школу архитектуре.
Године 1925. школа напушта Вајмар и

сели се у Десау где је према
Гропијусовом пројекту 1926. довршена
зграда Баухауса.
5
4/30/2018
6
4/30/2018
7
4/30/2018
8
4/30/2018
9
4/30/2018
БАУХАУС
У Баухаусу су се одржавали курсеви столарства, ткачког и керамичарског заната, сликарства,

графике и фотографије.
БАУХАУС
10
4/30/2018
БАУХАУС
БАУХАУС
11
4/30/2018
БАУХАУС
БАУХАУС
12
4/30/2018
БАУХАУС
Столица коју је дизајнирао Марсел Бројер као студент у Баухаусу, тзв. „Василијева столица“.
БАУХАУС
13
4/30/2018
БАУХАУС
БАУХАУС
14
4/30/2018
БАУХАУС
БАУХАУС
15
4/30/2018
БАУХАУС
Фотографија и графика поновно се

откривају у Баухаусу.
БАУХАУС
Школа се 1932. године сели из Десауа у Берлин.
16
4/30/2018
17
4/30/2018
18
4/30/2018
19
4/30/2018
У граду Линколну, у Масачусетсу, САД, 1937. године подигао је властиту кућу, која је данас
позната као Кућа Гропијус.
20
4/30/2018
21
4/30/2018
22
4/30/2018
23
4/30/2018
Гропијус и његов колега Марсел Бројер добили су заједничку шансу да предају архитектуру и
дизајн на Универзитету Харвард у Кембриџу и пројектују 1942‐1944. за компанију Pittsburgh
Reduction Company, која је производила алуминијске прозоре и врата, велики огледни пројекат
Aluminum City Terrace у Њу Кенсингтону, Пенсилванија, САД.
24
4/30/2018
Harvard Graduate Center, 1949–50., Кембриџ, Масачусетс, САД
25
4/30/2018
John F. Kennedy Federal Office Building, 1963–66., Бостон, САД
26
4/30/2018
Pan Am Building, 1958–63., Њујорк, САД
27
4/30/2018
Interbau Apartment blocks, 1957., Берлин, Немачка
28
4/30/2018
Тhe Gropiusstadt building complex, 1960., Берлин, Немачка
29
4/30/2018
Embassy of the United States, 1959–61., Атина, Грчка
30
4/30/2018
31
4/30/2018
Tower East, 1967–69., Охајо, САД
32
5/7/2018
XI ПРЕДАВАЊЕ
РУСКИ КОНСТРУКТИВИЗАМ У АРХИТЕКТУРИ
РУСКИ КОНСТРУКТИВИЗАМ
Покрет под називом конструктивизам

настао је напосредно након
социјалистичке револуције у Москви и
потиче из дела и теорије вајара Наум Габо‐
а и Антоaн Певзнер‐а. Ова два вајара
објавили су 1920. године “Реалистични
манифест” у коме су изложени основни
принципи конструктивизма.
Конструктивизам је правац која тежи

изједначавању уметности и живота.
Уметност тежи да производи нову
стварност.
Конструктивизму су претходили
супрематизам у делу Казимира Маљевича
и кубофутуризам у делима Архипенка,
Попове, Гончареве и других.
1
5/7/2018
Наталија Гончарова, Бициклиста, 1913.
Љубов Попова, Пијаниста, 1913.
2
5/7/2018
Казимир Маљевич је још од 1913.

године у својим супрематистичким
експериментима показао да верује да
боја не само наглашава геометријске
облике већ и да форма утиче на
ефекат који боја изазива код
посматрача.
Казимир Маљевич, Црни квадрат,

1915.
Казимир Маљевич, Бели квадрат на белом, 1915.
3
5/7/2018
Казимир Маљевич, Црни крст, 1915.
Казимир Маљевич,
Супрематистичка композиција, 1915‐1916.
4
5/7/2018
Казимир Маљевич, Супрематистичка композиција, 1915‐1916.
Казимир Маљевич,
Супрематистичка композиција,
1915‐1916.
5
5/7/2018
У следећој фази направио је корак

ка просторности и супрематистичкој
архитектури кроз волуметријски
супрематизам.
Маљевич се раних двадесетих

година почео понашати као
архитекта стварајући архитектоне,
који су представљали стамбене
објекте будућности.
6
5/7/2018
7
5/7/2018
Ел Лисицки, по образовању био је

архитекта, први је схватио значај
Маљевичевих експеримената.
Он је између 1919. и 1921. године

оформио Проун (Пројекат за
афирмацију новог) који је био
оригинални модел за нову архитектуру.
Ел Лисицки, Победите беле са црвеним клином,
1919.
8
5/7/2018
ПРОУН‐и су представљали
истраживање визуелног језика
супрематизма са просторним
елементима, користећи померања
оса и више перспектива, идеје
неуобичајене за супрематизам,
који је у то време спровођен готово
искључиво у равним,
дводимензионалним формама и
облицима.
9
5/7/2018
10
5/7/2018
Његови Проун‐и стварани су више од

пола деценије и еволуирали су из слике
и литографије у тродимензионалну
инсталацију.
Они су такође темељ за касније

експерименте у архитектури и дизајну.
11
5/7/2018
Ел Лисицки покушава да
створи социјалистички облик
америчког небодера: пројекат
хоризонталног облакодера
издигнутог на пропилеје, који
се отварају ка булевару који
окружује центар Москве.
12
5/7/2018
Владимир Татљин такође је вршио

експерименте на граници сликарства и
архитектуре, намеравао је да изрази
унутрашњу суштину објекта.
13
5/7/2018
Наум Габо, конструктивистичка скулптура
14
5/7/2018
Иван Леонидов
Употреба простих, основних

геометријских елемената ослобођених
непотребне декорације није ништа
мање експресивна од сложених
композиција.
Предлог за Лењински институт у

Москви (1927)
15
5/7/2018
За лидера конструктивизма се сматра

Александар Веснин, који је често радио
са својом браћом Леонидом и Виктором.
16
5/7/2018
Браћа Веснин, Лењинградска

правда, 1924.
На овом пројекту Александар

Веснин је постигао скоро савршен
естетски склад пропорције и
комбинације армирано‐бетонског
скелета са стакленим површинама.
17
5/7/2018
18
5/7/2018
Зграда Аркос, 1928.
Константин Мељников
Мајстор експресивне форме архитектуре и

један од најинвентивнијих архитеката 20.
века.
Пројекти као што су: Совјетски павиљон на

међународној изложби у Паризу из 1925.,
Клуб Русаков, сопствена кућа, Споменик
Колумбу и Палата нација показали су
могућност експресивних просторних
композиција са висећим елементима,
необичном симетријом, великим бројем
дијагонала итд.
Константин Мељников, Совјетски павиљон на
изложби у Паризу, 1925.
19
5/7/2018
20
5/7/2018
Константин Мељников, Клуб Русаков, Москва, 1927‐1928.
21
5/7/2018
22
5/7/2018
23
5/7/2018
Константин Мељников, Кућа Мељников, Москва, 1927.
24
5/7/2018
25
5/7/2018
26
5/7/2018
27
5/7/2018
28
5/7/2018
Владимир Татљин
Његово најпознатије дело је Споменик

Трећој интернационали које је
осмислио 1919. а 1920. изведен је
модел.
То је објекат замишљен као 400 метара

висока спирална решеткаста
конструкција са три јединице које се
окрећу око своје осе.
29
5/7/2018
30
5/7/2018
Иља Голосов (1883‐1945)
Раднички клуб Зијев у Москви је

истакнути рад конструктивистичке
Пројектовао га је Иља Голосов 1926. и

грађевина је завршена 1928. године.
Зграда је пројектована за московске
раднике, а користи иновативни
третман застакљивања на свом углу.
31
5/7/2018
Алексеј Шусев, Наркомзем, Москва, 1928‐1933.
Бивше Министарство пољопривреде и хране СССР, данас Министарство пољопривреде Руске

федерације.
32
5/7/2018
Соцреализам
Руски архитекти су се трудили да

избришу границе између градова и
села и пројектовали су зграде са
многим комуналним службама.
33
5/7/2018
34
5/7/2018
Иван Леонидов, Линеарни град, Пројекат за Магнитогорск, 1930‐1932.
35
5/7/2018
XII ПРЕДАВАЊЕ
ЛУДВИГ МИС ВАН ДЕР РОЕ
Лудвиг Мис ван дер Рое (Ludwig

Mies van der Rohe), 27. март 1886.
Ахен — 17. август 1969. Чикаго) је
био немачки, а касније и амерички
архитекта.
1
5/7/2018
Ван дер Рое се са Валтером Гропијусом и

Ле Корбизијеом сматра зачетником
модерне архитектуре.
Ван дер Роеове грађевине се одликују

чистим формама и интензивном
употребом стакла, челика и бетона.
Године 1921. је одржан конкурс за

Берлински облакодер.
За пројекат ван дер Роа није било

интересовања и тако је овај пројекат
постао фаза естетске студије без икакве
употребне вредности.
Зграда се карактерисала једноставношћу,

имала је стаклену фасаду и одредила је
развој облакодера 40‐их и 50‐их година
20. века.
2
5/7/2018
Године 1928. као директору

немачке секције изложбе у
Барселони, поверена му је улога
пројектанта немачког павиљона.
Значајни су били употребљени

материјали и отворена диспозиција
која је спајала ентеријер са
екстеријером.
3
5/7/2018
4
5/7/2018
5
5/7/2018
6
5/7/2018
Уједно је радио и пројекат за кућу Тугендхат у Брну, Чешка.
7
5/7/2018
8
5/7/2018
9
5/7/2018
10
5/7/2018
Године 1938, с обзиром на политичку

ситуацију у Немачкој, емигрирао је у
САД и још исте године је постао
управник одељења за архитектуру на
„Armour Institute“, касније „Institute of
Technology“ у Чикагу за који је
предложио урбанистичко решење и
неколико зграда.
Главни знак његових радова у САД је челични скелет са правилном основом који је
модуларан.
У модулу је саградио и викенд кућу Едите Фарнсворт, Plano, Illinois, САД, 1946., коју је схватио
као отворени павиљон.
11
5/7/2018
12
5/7/2018
13
5/7/2018
S. R. Crown Hall, 1950.‐56., Факултет

архитектуре при Илиноишком
технолошком институтут, Чикаго,
САД
14
5/7/2018
15
5/7/2018
Стамбене зграде 860–880 Lake Shore
Drive, 1949.‐51, Чикаго, САД
16
5/7/2018
Зграда Seagram, 1958., Њујорк, САД
Репрезентативни пример послератног

небодера.
17
5/7/2018
18
5/7/2018
19
5/7/2018
20
5/7/2018
Федерални центар града Чикага, 1960.‐74.,
Чикаго, САД
Његово последње дело је Нова национална галерија у Берлину, 1968.
21
5/7/2018
22
5/7/2018
23
5/7/2018
24
5/7/2018
25
5/7/2018
Барселонска столица, за светску изложбу у Барселони за Немачки павиљон 1929. године
26
5/7/2018
27

Ist Arh PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ist Arh PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2/26/2018

Ниједан од ових периода није архитектонски толико разноврстан колико је то случај са

На такве грађевине наилазимо од почетка 20. века, али никако раније.

У 18. веку, када је историја света закорачила

Архитектура историцизма – обнављање

Индустријска револуција је била најзначајнији историјски догађај који се одиграо у овом

Фабрике су се у велико броју градиле, а за њима је уследио и пораст становништва у малим и

Пре индустријске архитектуре, углавном су се градиле цркве, палате и тврђаве, а након

Масовна стамбена изградња почела је у великој мери да заокупља пажњу пројектаната, а

Од традиционалних материјала користили су се камен и дрво, као и они материјали који су се

Од индустријских грађевинских материјала користили су се гвожђе и стакло. Они су

Историцизам је представљао савршено архитектонско средство за изражавање романтичног

Успон историцизма зависио је и од још једног фактора – од модерног научног изучавња

Поновно оживљавање Паладијанске

Најзначајнији од неколико представника

Најпознатији пример паладијнаске

Код куће Чизик не наилазимо на осећај

Док Паладијево дело представља суштину

Барлингтон је нагли развој у архитектури

Барлингтоново полазиште у почетку било

Барлингтонова сала за игру дословно прати Паладијеве описе реконструкције старо‐египатске

Фасада зграде друштвеног дома која је

Карактеристичан мотив на овој грађевини

Вилијам Кент, Барлингтонов ученик, у

Био је један од зачетника оживљавања

Такође је био и прави уметник у области

Кућа се у великој мери ослања на Барлингтонов стил.

Иста аналитичка фрагментација преноси се и на фасаду, која је урађена по узору на ранија

Личност која је претежно била

Он је 1748. године купио Стробери

Године 1754. Волпол је око себе

Најистакнутији члан ове групе био

Први утисак који одаје ова соба

Решеткаста преграда у Холбајновој

Сви ентеријери у кући названи су готски рококо.

Један од водећих личности архитектуре 18. века у Енглеској је Џон Неш.

Кроз детаље је комбиновао готске,

Применио је луковите куполе од

Енглези су развили један радикално нов

Двојица архитеката из овог градића, Џон

Пројекат се састојао из кућа у низу које су

Током 40‐тих и 50‐тих година 18. века, Џон

Кружни трг (циркус) у Бату оивичен је са 33

На крају једне од три улица, Џон Вуд млађи је

Највеће Нешово достигнуће био је његов пример

Он је преузео идеје за свој пројекат из градића Бат.

Друга фаза на овом пројекту која је започела 1813.

Трећа фаза је обухватала проширење ове шеме и

И на крају, Неш је иза кућа у низу

Само мали број вила и осталих

Енглеска архитектура из овог периода

Фасада цркве Сен‐Силпис, Париз, Ђовани

Црква Свете Женевјеве – Пантеон, Париз,

Суфлоов главни циљ приликом подизања ове

То је петокуполна грађевина над основом у

Спољашњост цркве је знатно

Она је масивнија у односу на

Била је прожета почетном

Ова грађевина је представљала

Циљ археолошког неокласицизма био је

Архитекта које је 50. тих година 18. века

Његова најпознатија грађевина, Мали

Складне пропорције, примењени стилски ред, прозорски оквири, балустраде и остали