НАЗИВ ИНСТИТУЦИЈЕ (ФАКУЛТЕТА) или СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Акценат именица мушког рода на слово И на корпусу

Речника српског језика

ПРЕДМЕТ:

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ: XC 127/2018

АСИСТЕНТ:

Београд, август 2019.

САДРЖАЈ:

УВОД:..........................................................................................................................................................3
1. ИМЕНИЦЕ:.............................................................................................................................................4
1.1.Природни и граматички род именица:..........................................................................................7
1.2.Сингуларија тантум и плуралија тантум:........................................................................................8
ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА СУГЛАСНИК И:..........................................................................................9
ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА:......................................................................................................................11
ЗАКЉУЧАК:...............................................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА:............................................................................................................................................13
УВОД:

У наредном раду који вам представљам, циљ је да се читаоцу што више приближи и
објасни тема истог. Првеснтвено је стављен нагласак на саме именице које предстабљају
широк појам а уско су везане за саму тему, па би на овај начин требали лашке постепено
да дођемо и до главне теме и суштине овог рада. У даљем раду акценат је стављен на саму
тему, на именице, акценте и табеле речи. У завршном делу дата су нека објашњења и сам
закључак за крај.
1. ИМЕНИЦЕ:

Именице представљају самосталне речи које означавају бића (човек, девојчица,

леопард), предмете (књига, кутија, резач), материју (брашно, песак, вода), као и неке
невидљиве и неопипљиве појмове (читање, машта, ветар). У реченици, именица може да
врши све службе речи, тј. она може бити: субјекат, именски део предиката, објекат,
апозиција, атрибут и прилошка одредба. Њима по функцији које врше у реченици припада
најважније место међу речима деклинације јер се све оне управљају према именицама
примајући од њих род, број и падеж. Своје функције у реченици именице врше саме или
уз своје одредбе и допуне. Са одредбама и допунама именица сачињава именичку
синтагму. Граматичке категорије именице су род, број и падеж. Именице мењају број и
падеж, разликују и род, али га не мењају. 1

По роду именице се деле на :

 Именице мушког рода (отац, син, деда, учитељ, пекар, лекар, тигар, лав, слон,
авион, аутомобил, смех, плач, камен, мач, пиштољ, шестар, Милош, Алекса,
Крагујевац... )
 Именице женског рода (мама, бака, наставница, певачица, жирафа, зебра, стонога,
оловка, гумица, болест, радост, срећа, прашина, пустиња, суза, киша, кабаница...)
 Именице средњег рода (дете, унуче, пиле, маче, теле, јагње, поље, село, имање,
име, учење, певање, лишће, цвеће, дрво, ћебе, чанче, перо, весло, море, језеро,
оружје...)2

Према броју, именице могу имати облик:

1
https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/vrste-reci-u-srpskom-jeziku-imenice-t34821.html
2
https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/vrste-reci-u-srpskom-jeziku-imenice-t34821.html
 1. једнине – балон, чекић, кромпир, оловка, зграда, жирафа;
2. множине – балони, чекићи, кромпири, оловке, зграде, жирафе.

Према значењу и особинама, именице могу бити:

1. властите – означавају посебна имена појединих живих бића и географских

појмова (државе, града, океана, мора, реке, планине и сл.); пишу се великим
почетним словом, на пример: Филип, Јелена, Камерун, Париз, Титикака; по
правилу имају само облик једнине, а облик множине могу имати када означавају
више особа или појмова са истим именом, на пример: у насељу имамо два Филипа
и три Јелене;

2. заједничке – означавају општи назив за жива бића, предмете и појаве са

заједничким особинама; по правилу имају облике и једнине и множине; пишу се
малим почетним словом, на пример: гуска/гуске, коњ/коњи, њива/њиве,
прозор/прозори, торба/торбе;

3. Поједине заједничке именице имају неправилну множину, тј. суплетивну

(допунску) множину и у тим случајевима облик множине је збирна именица,
на пример: брат – браћа, човек – људи, ћебе – ћебад, дете – деца, господин –
господа;

4. збирне – означавају збир бића или предмета исте врсте, тј. скуп у неодређеном или
неограниченом броју, на пример: цвеће, грање, јагњад, камење, лишће, прстење,
пруће, шибље, телад, трње, унучад, жбуње;3

5. градивне – истим својим обликом означавају и малу и велику количину неке

материје, па немају облик множине, на пример: бензин, иње, маст, мед, млеко,
ракија, снег, сребро, шећер, угаљ, вино, земља; када означавају више врста неке
3
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/imenice/
 материје, могу имати множину, на пример: црна и бела брашна, бели и жути
шећери;

6. апстрактне или мисаоне – означавају имена нематеријалних, неопипљивих

појмова, нешто што се само осећа или замишља, на пример: идеја, лепота, љубав,
младост, радост, срећа, туга.

Према грађењу, именице могу бити:

1. неизведене или коренске – нису изведене од других речи, на пример: брат, прст,
пут;
2. изведене – то су речи које су постале од коренских именица, придева и глагола
додавањем наставака за грађење речи (суфикса), на пример: цветић, доброта,
певање;
3. сложене – постале су од двеју речи, на пример: бабарога, шампита, виноград,
висибаба;
4. полусложене – то су именице које нису потпуно срасле у једну реч иако означавају
један појам; пишу се са цртицом између саставних делова, на пример: ауто-
механичар, авио-компанија, мини-маркет, радио-станица;
5. глаголске – настају од глагола и означавају радњу, стање или збивање, на пример:
гледање, играње, патња, разочарање, севање, свитање;
6. бројне – по значењу су бројеви, а по облику и промени именице; њима се означава
тачан број мушких особа (двојица, четворица, деветорица), број особа у збиру
(петорка, седморка, једанаесторка), називи оцена (тројка, петица, десетка), делови
целине (трећина, четвртина, деветина); у бројне именице спадају и стотина,
хиљада, милион и милијарда, који врше функцију основних бројева.4

1.1.Природни и граматички род именица:

4
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/imenice/
 Код именица се може говорити о природном и граматичком роду. Природни род
именица (мушки и женски) зависи од полова бића у природи (отац, мајка). Именице
средњег рода (паче, теле) немају уочљиве разлике између мушког и женског пола.

Ако именица означава живо биће, треба правити разлику између граматичког и
природног рода. Именицама мушког граматичког рода означавају се особе мушког пола,
док се именицама женског граматичког рода означавају особе женског пола. У појединим
случајевима долази до неслагања између граматичког и природног рода. Неке именице
које означавају особе мушког пола имају мушки природни род (авантуриста, деда,
каратиста, слуга, шахиста, тата, владика, вођа итд.), али су граматички женског рода.

Именице које означавају предмете или појаве имају само граматички род. Тај род се,
мада не увек, одређује према наставку којим се именица завршава (гром, хаљина, место).5

1.2.Сингуларија тантум и плуралија тантум:

Поједине именице (властите и градивне) имају само облик једнине, немају множину.
Такве именице називају се сингуларија тантум (латински сингулариа тантум – само
једнина), на пример: Аранђеловац, Аустралија, Белгија, цемент, нафта, со.

Поједине именице имају само облик множине, немају једнину. Такве именице
називају се плуралија тантум (латински плуралиа тантум – само множина), на пример:
агруми, фармерке, груди, јасле, кола, леђа, маказе, мердевине, наочаре, новине, панталоне,
санке, уста, врата.6

5
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/imenice/
6
https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/vrste-reci-u-srpskom-jeziku-imenice-t34821.html
 Те именице најчешће означавају делове тела или појединачне предмете састављене
од најмање два дела, а најчешће припадају множини женског или средњег рода. Такве
именице захтевају глаголе и придеве у множини.

За одређивање граматичког рода именица које имају само множину употребљава се

показна заменица тај у множини мушког рода, ти, у множини женског рода, те, и у
множини средњег рода, та. На пример, именица агруми је мушког граматичког рода (ти
агруми), именица санке женског граматичког рода (те санке), док је именица уста средњег
граматичког рода (та уста).7

7
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/imenice/
 ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА НА СУГЛАСНИК И:

Именица Именице Именице Именице Именице Именице

мушког рода на мушког рода на мушког рода на мушког рода на мушког рода на мушког рода на
сугласник типа И : сугласник типа И: сугласник типа И: сугласник типа И: сугласник И: сугласник типа И:
Иб, Ив, Иг, И Из Ик Ил
Ид

Ибеовац Иглун Идеал Изабраник Икавац Илегалац

Ибис Игнорант Идеолог Изагнаник Икоји Илир
Ибрик Играч Идентитен Изазивач Иконоборац Илирац
Ибришим Игрив Идиом Изазов Иконограф Илуминатор
Игроказ Идиот Изасланик Иконописац Илустратор
Ивер Иглозуб Идиотлук Избавилац Иконос
Иверак Игуман Идол Избавитељ Иконостас
Ивик Идолопоклоник Избављач Икрас
Иверић Избављеник Иктус
Ивичњак Избир
Избирак
Избирач
Избор
Избрежак
Извадак
Известилац
Извештај
Извештач
Извиђај
Извиђач
Извијутак
Извлакач
Извод
Изводилац
Извођач
Извоз
Извор
Изворац
Изворник
Изворчић
Именица Именице Именице Именице Именице
мушког рода на мушког рода на мушког рода на мушког рода на мушког рода на
сугласник типа И : сугласник типа И: сугласник типа И: сугласник типа И: сугласник И:
Им Ин Ис Ит, Их и Иш
Ип и Ир

Ималац Инат Иперит Исек Италијан

Имбецил Инвалид Ипсилон Исељеник Итератив
Имејл Инвентар Исечак
Имендан Инвеститор Ирвас Исказ Ихтиолог
Именик Индекс Ирадентист Искон
Именилац Индиго Иригатор Искуп Ишијас
Именитељ Индијанац Иридијум Искупитељ
Имењак Индикатив Ирис Искуство
Иметак Индикатор Ирмос Иследник
Имигрант Индуктор Иронизатор Исмевач
Имитатор Индустријалац Ироничар Испијач
Имунитет Инжењер Испирач
Имунилог Иницијал Испитаник
Инкасант Испитивач
Инкубатор Исповедалац
Иноватор Исповедник89
Иноверник
Иностранац
Инсект
Институт
Интеграл
Интелектуалац

8
https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/Pavle%20%C4%86osi%C4%87_Re%C4%8Dnik%20sinonima_2008.pdf
9
https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/RSJ%202011..pdf
ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА:

Као друга морфолошка особеност именица плуралија тантум издваја се постојање

паралелних облика различитог рода (мушки, женски средњи), па чак и варијаната које
имају различит број. Колебање у роду се манифестује кроз облике двородности, постојање
варијаната које имају различити род или пак варијанте које формално имају исти облик,
али им се род и број разликују, у зависности од перцепције тог облика. То се посебно
истиче код речи страног порекла, где се у процесу адаптације новоусвојене речи
приклањају различитим деклинационим типовима.

Михаило Стевановић именице мушког рода дели на укупно 10 врста, од чега

једносложне дели на 6 врста, а вишесложне на 4, односно 5, у зависности од угла
посматрања. Наиме, именице са краткоузлазним акцентом Стевановић дели на оне које у
генитиву задржавају кратак слог, која у генитиву задржава краткоузлазни акценат на –ни-,
и оне које на слогу након краткоузлазног акцента имају дужину на коју ће се у генитиву
пренети акценат, чиме се добија дугоузлазни акценат, због познате чињенице да се
квантитет слога не сме мењати.
ЗАКЉУЧАК:
ЛИТЕРАТУРА:

 https://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/vrste-reci-u-srpskom-jeziku-imenice-t34821.html
 https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-
reci/imenice/
 https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/RSJ%202011..pdf
 https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/Pavle%20%C4%86osi%C4%87_Re%C4%8Dnik
%20sinonima_2008.pdf