Knjiga 4 - Komplet PDF

“Bez modernih u~ila nema ni novih saznanja”
IZDAVAÎ:
1. Rudarsko geolo{ki fakultet, Beograd
Institut za hidrogeologiju
2. BALBY INTERNATIONAL, Preduze}e za inènjering, projektovanje i izvo|enje,
Beograd
RECENZENTI:
Dr Vojislav Tomi}, dipl. in`. geol.
Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odlukom Komisije za izdava~ku delatnost Rudarsko geolo{kog fakulteta, br. 2144/1
od 16.11.1995. godine, odobrava se {tampanje rukopisa “Dinamika podzemnih voda”,
autora Milenka Pu{i}a, kao stalnog ud`benika Univerziteta
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
[TAMPA:
Tira` 300 primeraka

UNIVERZITET U BEOGRADU
RUDARSKO GEOLO[KI FAKULTET
Dinamika
Podzemnih
Voda
Milenko Pu{i}
Beograd, 2000.
Milenko Pu{i}: Dinamika podzemnih vod I
SADR@AJ
PREDGOVOR
GLAVA 1: UVOD U DINAMIKU PODZEMNIH VODA 1.
1.1. POJAM DINAMIKE PODZEMNIH VODA 3.
1.2. PRAKTIÂN INTERES IZUÂVANJA DINAMIKE 3.
PODZEMNIH VODA
1.3. USLOVI STRUJANJA PODZEMNIH VODA 4.
1.4. [EMATIZACIJA STRUJANJA I POROZNE SREDINE 5.
1.4.1. [ematizacija porozne sredine 5.
1.4.2. [ematizacija strujanja podzemnih voda 6.
1.5. PARAMETRI STRUJANJA PODZEMNIH VODA 8.
1.6. JEDNAÎNE KOJIMA SE OPISUJE NESTACIONARNO 9.
STRUJANJE
1.7. USTALJENO I NEUSTALJENO KRETANJE 9.
GLAVA 2: HIDRODINAMI^KA TEORIJA 11.

NESTACIONARNOG STRUJANJA
PODZEMNIH VODA
2.1. OSNOVNE POSTAVKE HIDRODINAMI^KE TEORIJE 13.
STRUJANJA
2.1.1. Metode izu~avanja kretanja te~nosti 14.
2.1.2. Pojam idealne i realne te~nosti 14.
2.1.3. Sile koje uti~u na strujanje podzemnih voda 15.
2.2. OP[TA JEDNAÎNA NESTACIONARNOG STRUJANJA 15.
IDEALNE TE^NOSTI
2.2.1. Jedna~ina stanja 15.
2.2.2. Jedna~ina kontinuiteta - kinematska jedna~ina 20.
2.2.3. Ojlerove jedna~ine strujanja idealne te~nosti - dinami~ke 22.
jedna~ine
2.2.4. Prelaz od idealne ka realnoj te~nosti - jedna~ina kretanja 26.
podzemnih voda
2.3. OSNOVNI POJMOVI POTENCIJALNOG STRUJANJA 29.
2.3.1. Pojam vrtlo`nog i bezvrtlo`nog strujanja 29.
2.3.2. Potencijal brzine 30.
2.3.3. Funkcija toka 30.
2.3.4. Ortogonalnost funkcije toka i potencijala brzine - strujna mreà 32.
2.4. POÊTNI I GRANI^NI USLOVI KOD RE[AVANJA 33.
DIFERENCIJALNIH JEDNAÎNA STRUJANJA PODZEMIH
VODA
II Sadràj
2.4.1. Definisanost problema 33.

2.4.2. Po~etni uslovi 34.
2.4.3. Grani~ni uslovi 34.
2.4.3.1. Granica zadatog potencijala 34.
2.4.3.2. Granica sa definisanim proticajem 35.
2.4.3.3. Vodonepropusna granica 35.
2.4.3.4. Polupropusna kontura 35.
2.4.3.5. Slobodna vodena povr{ina 36.
2.4.3.6. Povr{ina procurivanja 36.
2.4.3.7. Nagla promena koeficijenta filtracije 37.
GLAVA 3: RAVANSKO NESTACIONARNO STRUJANJE 39.

PODZEMNIH VODA
41.
3.1. PRIMENA HIDRODINAMI^KE TEORIJE FILTRACIJE I
PRELAZAK NA HIDRAULI^KU TEORIJU
3.2. OSNOVNE PRETPOSTAVKE HIDRAULI^KE TEORIJE 41.
STRUJANJA
3.3. SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI 43.
3.3.1. Specifi~na izda{nost izdani pod pritiskom 44.
3.3.2. Specifi~na izda{nost izdani sa slobodnom vodenom povr{inom 46.
3.3.3. Ponderisana i fiktivna specifi~na izda{nost i njena promena 47.
tokom vremena
3.4. OSNOVNA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA RAVANSKOG 48.
STRUJANJA (JEDNAÎNA BOUSSINESQ-A)
3.4.1. Izvo|enje jedna~ine Boussinesq-a 48.
3.4.2. Linearizacija diferencijalne jedna~ine ravanskog strujanja 50.
3.4.2.1. Linearizacija prema Boussinesq-u 51.
3.4.2.2. Linearizacija prema Bagrov-Veriginu 52.
3.5. METODE RE[AVANJA 53.
3.5.1. Neka analiti~ka re{enja 54.
3.5.1.1. Neograni~ena izdan 55.
3.5.1.2. Poluograni~ena izdan 56.
3.5.1.2.1 Slu~aj promene nivoa na granici toka 56.
3.5.1.2.2 Slu~aj poznatog proticaja na granici toka 59.
3.5.2. Numeri~ke metode re{avanja - metoda kona~nih prira{taja 61.
3.5.2.1. Jednodimenzionalno strujanje 61.
3.5.2.1.1 Eksplicitna metoda 64.
Milenko Pu{i}: Dinamika podzemnih vod III
3.5.2.1.2 Implicitna metoda 64.

3.5.2.2. Dvodimenzionalno strujanje 65.
3.5.2.3. Osetljivost re{enja na promene ulaznih parametara 69.
GLAVA 4: RADIJALNO NESTACIONARNO STRUJANJE 71.

4.1. DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA RADIJALNOG STRUJANJA 73.
U HOMOGENOJ IZOTROPNOJ POROZNOJ SREDINI
4.1.1. Strujanje sa slobodnom vodenom povr{inom 74.
4.1.2. Strujanje pod pritiskom 77.
4.2. RE[ENJE DIFERENCIJALNE JEDNAÎNE RADIJALNOG 79.

STRUJANJA U POSEBNOM SLUÂJU RE[ENJE THEISS-A
4.3. PRIMENA JEDNAÎNE THEISS-A 83.
4.3.1. Raspored proticaja u strujnom polju 83.
4.3.2. Brzina sniènja nivoa podzemnih voda 85.
4.3.3. Radijus dejstva bunara 86.
4.3.4. Superpozicija strujanja 90.
4.3.4.1. Istovremeni rad grupe bunara sa konstantnim proticajima 90.

4.3.4.2. Strujanje u poluograni~enoj i ograni~enoj izdani sa 91.
{ematizovanim granicama tipa ??= Const., ili ? = Const.
4.3.4.3. Crpenje iz bunara sa konstantnim proticajem i trenutnim 92.
prekidom crpenja
4.3.4.4. Crpenje iz usamljenog bunara sa sloènim hidrogramom 93.
4.4. DOPUNSKI HIDRAULI^KI GUBICI U BUNARU I 94.
PRIFILTARSKOJ ZONI
4.4.1. Dopunski hidrauli~ki gubici linearnog karaktera 95.
4.4.1.1. Dopunska depresija usled nesavr{enstva bunara 95.
4.4.1.2. Dopunska depresija u bunaru usled formiranja sloja isplake na 97.
zidu bu{otine
4.4.1.3. Dopunska depresija usled neodgovaraju}e izrade, razrade ili 98.
eksploatacije bunara
4.4.2. Dopunski hidrauli~ki gubici kvadratnog karaktera 99.
4.4.2.1. Dopunska depresija usled turbulentnog reìma strujanja u 99.
prifiltarskoj zoni bunara
4.4.2.2. Dopunska depresija kao rezultat hidrauli~kih gubitaka na ulazu 101.
u bunarsku konstrukciju
4.4.2.3. Dopunska depresija usled gubitaka na trenje du` filtarske 102.
konstrukcije i eksploatacione kolone bunara
IV Sadràj
4.4.3. Promena dopunskih hidrauli~kih gubitaka 104.
GLAVA 5: INTERPRETACIJA PODATAKA OPITNIH 105.

CRPENJA U USTALJENOM I
NEUSTALJENOM RE@IMU STRUJANJA U
HOMOGENOJ IZOTROPNOJ POROZNOJ
SREDINI
107.
5.1. UVOD
5.2. GRAFOANALITI^KA OBRADA PODATAKA OPITNOG 108.
CRPENJA
5.2.1. Opitno crpenje u kvazistacionarom reìmu strujanja 110.
5.2.1.1. Metoda S/Q = f(Q) 110.
5.2.1.2. Metoda S = log r 118.
5.2.2. Opitno crpenje u nestacionarnom reìmu strujanja 121.
5.2.2.1. Metoda S = f(log t) 122.
5.2.2.2. Metoda S = log(t/r2) 126.
5.2.2.3. Metoda S = log(t/t-t1) 128.
5.3. CRPENJE SA PROMENLJIVIM PROTICAJEM 130.
5.3.1. Crpenje sa neujedna~enim proticajem 130.
5.3.2. Crpenje sa dva, ili vi{e proticaja 132.
5.4. GRAFOANALITI^KA OBRADA PODATAKA OPITNOG 133.
CRPENJA IZ IZDANI KOJA NIJE NEOGRANIÊNA
5.4.1. Izdan ograni~ena jednom pravolinijskom granicom konstantnog 133.
potencijala
5.4.2. Izdan ograni~ena jednom pravolinijskom vodonepropusnom 141.
granicom
5.4.3. Izdan ograni~ena sa vi{e granica 146.
5.5. PRIMENA RAÛNARA KOD OBRADE PODATAKA 147.
PROBNIH CRPENJA
5.6. KONCEPCIJA POSTAVLJANJA OPITA CRPENJA 148.
GLAVA 6: NEUSTALJENO STRUJANJE U USLOVIMA 149.

DVOSLOJEVITE POROZNE SREDINE
151.
6.1. UVOD
6.2. OSNOVNE DIFERENCIJALNE JEDNAÎNE 152.
NESTACIONARNOG STRUJANJA U DVOSLOJEVITOJ
POROZNOJ SREDINI
6.2.1. Usvojene hipoteze 152.
6.2.2. Postavka i izvo|enje jedna~ina 153.
Milenko Pu{i}: Dinamika podzemnih vod V
6.2.2.1. Vodonosni sloj 153.

6.2.2.2. Povr{inski slabije propusni sloj 154.
6.2.3. Re{avanje sistema jedna~ina 155.
6.3. RE[AVANJE POSEBNIH SLU~AJEVA 156.
6.3.1. Posebno re{enje za slu~aj kada je nivo podzemnih voda h = 156.
Const.
6.3.1.1. Diskretizacija prora~unskog profila i postavljanje sistema 157.
jedna~ina
6.3.1.2. Grani~ni uslovi, odre|ivanje integracionih konstanti 158.
6.3.1.3. Odre|ivanje proticaja kroz vodonosni i povlatni sloj 159.
6.3.2. Posebno re{enje za slu~aj promenljivog nivoa podzemnih voda, 160.
h = h(x)
6.3.2.1. Aproksimativno re{enje primenom metode kona~nih prira{taja 161.

6.3.2.2. Aproksimativna analiti~ka re{enja 161.
6.4. STRUJANJE U TROSLOJEVITOJ POROZNOJ SREDINI 162.
6.5. RE[AVANJE PRAKTI^NIH ZADATAKA 164.
GLAVA 7: RE[AVANJE PROBLEMA IZ OBLASTI 167.

STRUJANJA PODZEMNIH VODA
PRIMENOM MATEMATI^KOG
MODELIRANJA RE@IMA PODZEMNIH
VODA
169.
7.1. UVOD
7.2. POJAM MATEMATI^KOG MODELA STRUJANJA 169.
PODZEMNIH VODA
7.3. ELEMENTI MATEMATI^KOG MODELA 170.
7.4. FAZE IZRADE MATEMATI^KOG MODELA 171.
7.4.1. Definisanje problema 171.
7.4.2. Teorijska razmatranja, izbor karakteristika modela 172.
7.4.3. Priprema ulaznih podataka 172.
7.4.3.1. [ematizacija, diskretizacija 172.
7.4.3.2. Neophodne podloge 173.
7.4.3.3. Izbor grani~nih i po~etnih uslova 173.
7.4.3.4. Istorijat promene pojedinih parametara 174.
7.4.3.5. Izbor prora~unskog intervala, njegova diskretizacija 174.
7.4.4. Izrada matemati~kog modela - prva aproksimacija 174.
7.4.5. Identifikacija repzentativnih parametara i verifikacija modela 175.
7.4.5.1. Identifikacija reprezentativnih parametara 175.
VI Sadràj
7.4.5.2. Parametarska analiza 176.

7.4.5.3. Analiza stepena gre{ke 176.
7.5. EKSPLOATACIJA MATEMATI^KOG MODELA - 177.
SIMULACIJA I PROGNOZA RE@IMA PODZEMNIH VODA
7.5.1. Ciljevi 177.
7.5.2. Problemi prognoze ulaznih parametara 177.
7.5.3. Izrada re{enja po varijantama 178.
7.5.4. Noveliranje matemati~kog modela, pra}enje i prognoza 178.
eksploatacije
7.5.5. Prognoza efekata eksploatacije u narednom periodu 178.
GLAVA 8: IZABRANA POGLAVLJA 179.

8.1. UTICAJ PROMENE ATMOSFERSKOG PRITISKA - 181.
BAROMETARSKI EFEKAT
8.2. KONTAKT SLATKE I SLANE VODE 184.
8.2.1. Giben-Hertzbergov zakon 184.
8.2.1.1. Osnovne postavke 184.
8.2.1.2. Ograni~enja Giben-Hertzbergovog zakona 185.
8.2.1.3. Duìna intruzije slane vode u zale|u priobalja 186.
8.2.1.4. Mere prevencije i sanacije intruzije slane vode 187.
8.2.2. Specifi~na izda{nost izdani u uslovima kontakta slane i slatke 188.
vode
8.2.2.1. Specifi~na izda{nost izdani u uslovima strujanja sa slobodnim 189.
nivoom
8.2.2.2. Specifi~na izda{nost izdani u uslovima strujanja pod pritiskom 190.
8.3. PRIMENA HIDROLO[KIH METODA IZUÂVANJA I 191.
PROGNOZE RE@IMA PODZEMNIH VODA
8.3.1. Korelaciona veza padavina i promene nivoa podzemnih voda, za 192.
podru~je van uticaja povr{inskih vodotoka
8.3.1.1. Slu~aj postojanja samo vertikalnih faktora bilansa 194.
8.3.1.2. Slu~aj postojanja vertikalnih faktora bilansa i podzemnog 195.
doticaja
8.3.1.3. Slu~aj postojanja vertikalnih parametara bilansa i povr{inskog
oticaja 197.
8.3.1.4. Op{ti slu~aj 198.
8.3.2. Hidrolo{ke metode u izu~avanju reìma podzemnih voda 200.
priobalnog podru~ja
8.3.3. Metoda tarismana 201.
Milenko Pu{i}: Dinamika podzemnih vod VII
DODATAK I 203.
DODATAK II 207.
DODATAK III 219.
LITERATURA 227.
PREDGOVOR
Inènjersko re{avanje prakti~nih problema iz oblasti strujanja podzemnih voda

zahteva kvantifikaciju parametara prirodne sredine i procesa u prostoru i vremenu. Pored
toga, prognoza odre|enih pojava, kako u prirodnim uslovima, tako i uslovima primene
planiranih tehni~kih re{enja, predstavljaju osnovne zadatke inènjera, koji se bave ovom
problematikom. Za uspe{no prevazilaènje ovog problema, neophodno je poznavati zakone
strujanja podzemnih voda, uslove primene diferencijalnih jedna~ina koje ih opisuju i
raspolagati odgovaraju}im matemati~kim aparatom za njihovo re{avanje.
U dana{nje vreme, praksa sve vi{e zahteva napu{tanje starih, utabanih staza u
re{avanju hidrogeolo{kih problema. Ovo se najvi{e ogleda u metodici interpretacije rezultata
terenskih i laboratorijskih istraìvanja. Dinamika podzemnih voda, kao jedna od osnova
(pored hidraulike, hidrologije i hidrohemije) tzv. kvantitativne hidrogeologije, tako|e je pod
sna`nim uticajem savremenih trendova.
“Dinamika podzemnih voda” je knjiga u kojoj se obra|uju neki oblici strujanja
podzemnih voda u nestacionarnim uslovima. Ovaj ud`benik obuhvata gradivo koje se u
okviru dvosemestralnog kursa predaje studentima hidrogeologije na Rudarsko geolo{kom
fakultetu u Beogradu i predstavlja logi~an nastavak knjige “Hidraulika podzemnih voda -
stacionarna strujanja” istog autora.
Polaze}i od hidrodinami~ke teorije filtracije, koja predstavlja osnovu dinamike
podzemnih voda, pa preko hidrauli~ke teorije, ~ijom primenom su omogu}ena analiti~ka
re{enja diferencijalnih jedna~ina strujanja podzemnih voda, autor je poku{ao da studentima, a
i zainteresovanim ~itaocima, izloì put od postavke problema do njegovog re{avanja. U
ovome se naro{ito isti~u poglavlja koja tretiraju radijalno strujanje podzemnih voda, gde su
detaljno izloène metode grafoanaliti~ke interpretacije opitnih crpenja iz bunara, kao i delovi
knjige, vezani za primenu numeri~kih metoda re{avanja diferencijalnih jedna~ina strujanja
podzemnih voda (metoda kona~nih prira{taja) i re{avanje prakti~nih problema matemati~kim
modeliranjem.
Beograd, mart 1996. Autor

1. GLAVA
U
DINAMIKU PODZEMNIH VODA
2 M. Puši - Dinamika podzemnih voda
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 1 - Uvod u dinamiku podzemnih voda 3
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.1 POJAM DINAMIKE PODZEMNIH VODA

U nau~noj i stru~noj praksi uobi~ajeno je da se nauka o kretanju podzemnih voda
naziva dinamikom podzemnih voda. Dinamika podzemnih voda proizlazi iz op{tijih nauka o
kretanju te~nosti - hidraulike i mehanike fluida.
Ona je tesno vezana sa srodnim prirodnim naukama: geologijom, hidrogeologijom,
hidrologijom, geomorfologijom, meteorologijom, hidrohemijom, itd., u toj meri, u kojoj
prirodni faktori i procesi, koji se izu~avaju tim naukama, uti~u na kretanje podzemnih voda.
Dinamika podzemnih voda je povezana sa naukama fizi~ko - matemati~kog karaktera,
u prvom redu sa matemati~kom fizikom, vi{om matematikom i hidrodinamikom, tj. naukama
koje omogu}uju kvantitativnu ocenu osnovnih komponenti filtracionog toka - njegove brzine,
proticaja i pritiska.
Razvijanjem sopstvenih i kori{}enjem odgovaraju}ih metoda re{avanja iz pomenutih
nauka, dinamika podzemnih voda se razvila u samostalnu nau~nu disciplinu. Povezanost
dinamike podzemnih voda sa razli~itim nau~nim disciplinama pokazuje da ona predstavlja
kompleksnu nauku, bez ~ije primene nije mogu}e re{avanje ozbiljnijih hidrogeolo{kih
zadataka.
Za primenu hidrodinami~kih prora~una (uobi~ajeni naziv za prora~une u okviru
dinamike podzemnih voda) neophodno je izvr{iti {ematizaciju prirodne sredinu i granica
oblasti strujanja podzemnih voda, kao i odrediti prora~unske veli~ine, odnosno hidrogeolo{ke
parametre - filtracione karakteristike vodonosne stenske mase, geometrijske i hidrauli~ke
osobine podzemnog filtracionog toka, itd.
Osnovni zadaci inènjera hidrogeologa kod sprovo|enja hidrodinami~kih prora~una
jesu: pravilna {ematizacija prirodnih uslova (usvajanje prora~unske {eme) i pravilno
odre|ivanje hidrogeolo{kih parametara.
Takva {ematizacija mora biti napravljena s minimalnim odstupanjem od prirodnih
uslova. U protivnom, hidrodinami~ki prora~uni mogu biti "odvojeni" od prirodnih uslova i
samim tim nerealni. Me|utim, pri tome se mora voditi ra~una da se ne upadne u gre{ku, jer
preterano “pribliàvanje” prirodi ~esto ne omogu}ava racionalno re{avanje postavljenog
zadatka.
1.2 PRAKTIÂN INTERES IZUÂVANJA DINAMIKE

PODZEMNIH VODA
Prakti~an zna~aj dinamike podzemnih voda ogleda se u njenoj primeni u re{avanju
raznovrsnih problema iz oblasti strujanja podzemnih voda, isti~u}i na taj na~in i zna~aj
hidrogeologije, ~iji je ona sastavni deo, u bitnim oblastima ljudske delatnosti.
U vodosnabdevanju - veoma su zna~ajni zadaci odre|ivanja prirodnih resursa i
eksploatacionih rezervi podzemnih voda, kapaciteta vodozahvata i njihovog uzajamnog
dejstva u prostoru i vremenu.
U oblasti navodnjavanja - znanje dinamike podzemnih voda je neophodno za
odre|ivanje filtracionih gubitaka iz kanala irigacionih mreà, izrada bilansa podzemnih voda
na teritoriji navodnjavanja, prora~una normi zalivanja. U oblasti odvodnjavanja, jedna~ine
dinamike podzemnih voda se koriste pri projektovanju isu{ivanja mo~vara i zamo~varenih
podru~ja i za potrebe razli~itih drena`nih objekata.
Kod hidrotehni~ke izgradnje - primena dinamike podzemnih voda omogu}ava
odre|ivanje filtracionih gubitaka u osnovama i oko brana, uticaj filtracije vode na stabilnost
sredine u osnovama brana pri izlasku vode na nizvodnom kraju, davanje prognoze potapanja
teritorije koja se nalazi u zoni uticaja akumulacije, itd.
U gra|evinarstvu - kod prora~una i prognoze sleganja terena usled izgradnje objekata,
odvodnjavanja temelja objekata, itd.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na osnovu analize hidrogeolo{kih uslova i primene jedna~ina dinamike podzemnih
voda, prognozira se dotok podzemnih voda u rudarske radove. Odvodnjavanje rudarskih
kopova predstavlja zna~ajno polje delatnosti dinamike podzemnih voda.
Pri eksploataciji nafte - hidrogeolo{ki prora~uni omogu}avaju razradu mera za
odvodnjavanje naftnog leì{ta. Pored toga, oni predstavljaju bazu za projektovanje
eksploatacije.
Pored toga, kao {to odre|ene nauke i struke imaju uticaja na razvoj dinamike
podzemnih voda, tako i ona ima povratni uticaj na njih. Rezultati hidrodinami~kih istraìvanja
imaju primenu u geolo{kim, geofizi~kim, gra|evinskim i drugim istraìvanjima.
1.3 USLOVI STRUJANJA PODZEMNIH VODA

Posmatraju}i strujanje podzemnih voda jedne izdani, mogu se odvojeno analizirati
takozvani makrouslovi i mikrouslovi strujanja.
Makrouslovi strujanja vezani su pre svega za reìm i bilans izdani u celini. Faktori
koji uslovljavaju oblik pojavljivanja i strujanja podzemnih voda su, generalno: geolo{ki,
hidrogeolo{ki i hidrauli~ki.
Kao osnovni geolo{ki faktori kretanja podzemnih voda, javljaju se litolo{ke, teksturne
i strukturne karakteristike stenskih masa, njihov tektonski sklop i uslovi rasprostiranja
vodonosnih stena.
Hidrogeolo{ki faktori su tip i veli~ina poroznosti stena, vodopropusnost, uslovi
hranjenja i dreniranja podzemnih voda.
Hidrauli~ki karakter strujanja podzemnih voda se karakteri{e rasporedom pritisaka i
brzina u strujnom polju.
Reìm izdani u celini zavisi od reìma njenog prihranjivanja i dreniranja, odnosno
njihovog intenziteta i promene tokom vremena. Hranjenje i dreniranje izdani mogu biti
rezultat prirodnih i ve{ta~kih (antropogenih) ~inilaca.
U zavisnosti od uslova strujanja, da li je sa slobodnom vodenom povr{inom, ili pod
pritiskom, hranjenje se odvija kroz razli~ite oblike infiltracije vode u poroznu sredinu, kao
infiltracija sa povr{ine terena od padavina, topljenja snega, navodnjavanja, zatim kao doticaj
iz dubljih i pli}ih vodonosnih horizonata, ili kroz hranjenje infiltracijom iz povr{inskih
vodotoka.
Dreniranje se odvija preko prirodnih izvora i povr{inskih vodotoka,
evapotranspiracijom (kod plitkih izdani sa slobodnom vodenom povr{inom), pretakanjem
(filtracijom) u susedne vodonosne horizonte i ve{ta~ki, eksploatacijom podzemnih voda.
Pod mikrouslovima strujanja podzemnih voda mogu se smatrati uslovi egzistencije i
kretanja u okviru pora porozne sredine. Ovde su od zna~aja tip i oblici pojavljivanja pora,
njihova geometrija i hidrauli~ke karakteristike. U izu~avanju strujanja u ovoj razmeri
posmatranja ne mogu se zanemariti ni hidrodinami~ke osobine podzemnih voda, od kojih su
najva`nije gustina i viskozitet. Tako|e, od zna~aja su procesi interakcije vode i porozne
sredine: procesi rastvaranja (korozija), transporta i istaloàvanja (inkrustacija i kristalizacija)
mineralnih materija i gasova, termodinami~ki procesi u okviru razmene toplote stenske mase i
vode, itd.
Kretanje podzemnih voda ne zavisi samo od filtracionih svojstava porozne sredine,
nego u zna~ajnom stepenu i od svojstava same te~nosti. Filtraciona svojstva podzemnih voda
uslovljena su u osnovi viskozitetom, gustinom i zasi}eno{}u gasovima. Znatna promena ovih
svojstava sre}e se kod podzemnih voda u dubokim horizontima.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 1.1: Ciklus kretanja voda : PO - povr{inski oticaj, E - evaporacija (isparavanje sa slobodne vodene
povr{ine), ET - evapotranspiracija, T - transpiracija, Inf. - infiltracija
1.4 [EMATIZACIJA STRUJANJA I POROZNE SREDINE

U poroznoj vodonosnoj sredini podzema voda prolazi kroz kompleksnu mreù
me|usobno povezanih pora i {upljina. U izu~avanju strujanja podzemnih voda uobi~ajeno je
da se mikroskopska strujna mreà unutar pojedina~nih pora previ|a, posmatra se i analizira
fiktivni podzemni tok koji reprezentuje realno strujanje u poroznoj sredini. Ovaj fiktivni tok
zadovoljava pretpostavljeni koncept kontinuuma, koji nalazi vi{estruku primenu u fizici.
O~igledan razlog zbog koga se koristi aproksimacija strujne oblasti kontinuumom kod
strujanja kroz poroznu sredinu je taj {to je prakti~no nemogu}e ta~no opisati na bilo koji
matemati~ki na~in komplikovanu geometriju povr{ina pora koje ograni~avaju strujni fluid.
Prema tome, mada se u principu raspolaè sa osnovnim jedna~inama zakona strujanja (na
primer Navije - Stoksovim jedna~inama) i konturnim uslovima, prakti~no re{enje na
mikroskopskom nivou je nemogu}e.
1.4.1 [EMATIZACIJA POROZNE SREDINE

U skladu sa usvojenom osnovnom {emom strujanja podzemnih voda - {emom
kontinuuma, dalje generalno upro{}avanje se nastavlja u vezi sa genitetom i tropijom porozne
sredine, odnosno njenih filtracionih karakteristika:
Slika 1.2: Genitet i tropija porozne sredine (posmatrano u mikrorazmeri)
• homogena izotropna - filtracione karakteristike, naprimer koeficijent filtracije, su isti u

svim ta~kama sredine i u svim pravcima, slika 1.2.a.
• homogena anizotropna - koeficijent filtracije je u svim ta~kam isti, ali je razli~it u
razli~itim pravcima, slika 1.2.b.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
• heterogena izotropna - koeficijent filtracije nije isti u svim ta~kama sredine, ali je u datoj
ta~ki isti u svim pravcima, slika 1.2.c.
• heterogena anizotropna - koeficijent filtracije nije isti u svim ta~kama sredine i u datoj
ta~ki nije isti u svim pravcima, slika1.2.d.
1.4.2 [EMATIZACIJA STRUJANJA PODZEMNIH VODA

U zavisnosti od karakteristika strujnog polja, strujanje, koje je u op{tem slu~aju
prostorno, moè se, za potrebe lak{eg prora~una, {ematizovati kao:
• jednodimenzionalno strujanje - odvija se u pravcu paralelnom sa jednom osom
koordinatnog sistema. Brzine i pritisci su funkcija samo jedne koordinate - na primer x,
slika 1.3.
Slika 1.3: Izdanski tok pod pritiskom, sa konstantnom debljinom vodonosnog sloja
• dvodimenzionalno (ravansko) strujanje - Odvija se u jednoj ravni (u planu, ili u profilu),

slika 1.4.
Slika 1.4: Dvodimenzionalno strujanje ispod tela brane, posmatrano u profilu
• radijalno (osnosimetri~no) strujanje - predstavlja specijalan slu~aj ravanskog strujanja u

planu. Javlja se kod strujanja prema usamljenom savr{enom bunaru, koji kaptira
homogenu izotropnu poroznu sredinu, neograni~enog prostiranja, slika 1.5. U profilu,
strujanje prema bunaru se moè posmatrati kao jednodimenzionalno, u pojedinim
slu~ajevima strujanja pod pritiskom, ili kao dvodimenzionalno, kod strujanja sa
slobodnim nivoom.
• trodimenzionalno (prostorno) strujanje - predstavlja op{ti vid strujanja podzemnih voda,
u pogledu pavca i smera kretanja, slika 1.6.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 1.5: Radijalno strujanje - strujanje prema bunaru

Generalno, strujanje podzemnih voda moè biti u uslovima pod pritiskom i sa
slobodnim nivoom. Prepoznavanje ovih strujanja, odnosno, razlika izme|u njih u prirodnim
uslovima nije uvek o~igledna i jednostavna, me|utim {ematizacija realnog strujanja na jedno
od navedenih, ili njihovu kombinaciju, veoma olak{ava prou~avanje strujanja podzemnih
voda. Ovakva {ematizacija je zna~ajna i zbog postavljanja i izvo|enja jedna~ina, kojima se
strujanje opisuje.
Slika 1.6: Trodimenzionalno strujanje - strujanje prema grupi bunara: a) trodimenzionalni prikaz
pijezometarske povr{i; b) projekcija izopijeza na horizontalnu ravan (aksonometrija)
Najzna~ajnija razlika izme|u strujanja pod pritiskom i sa slobodnim nivoom je u
tretmanu nivoa slobodne vodene povr{ine.
Kod strujanja sa slobodnom povr{inom, slobodna povr{ izdani ujedno predstavlja i
pijezometarsku povr{, obzirom da su brzine filtracije podzemnih voda kroz poroznu sredinu
dovoljno male, tako da se kineti~ka energija toka moè zanemariti1 (slika 1.7.a).
1
Gornja pretpostavka je jedna od fundamentalnih za {ematizaciju strujanja podzemnih voda i postavku i
izvo|enje jedna~ina strujanja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nivo slobodne vodene povr{ine diktira debljinu izdanskog toka, tako da je strujanje u
ovom slu~aju uglavnom izrazito prostorno. Filtracioni tok je u funkciji gradijenta (pada)
nivoa slobodne vodene povr{ine, a propagacija promene nivoa u prostoru je relativno spora.
Kod strujanja pod pritiskom oblast strujanja je limitirana zapreminom vodonosnog
sloja, gde je njegova povlata ujedno i gornja povr{ina izdanskog toka (slika 1.7.b). U ovim
uslovima, propagacija uticaja strujanja (promena nivoa) je daleko brà nego kod strujanja sa
slobodnim nivoom.
*
* *
Primenom {eme kontinuuma u analizi strujanja podzemnih voda, uspostavljena je
linearna veza izme|u filtracionog proticaja i pada pijezometarskog nivoa izdani - Darsijev
zakon strujanja, kao zakon filtracije podzemnih voda. U odre|enim uslovima strujanja, u
poroznoj sredini sa pukotinskom, ili kavernoznom porozno{}u, primenjuju se razli~iti modeli
strujanja, ali je i tu mogu}e primeniti model kontinuuma sa zadovoljavaju}om ta~no{}u,
naravno, imaju}i u vidu razmeru posmatranja.
1.5 PARAMETRI STRUJANJA PODZEMNIH VODA

U op{tem slu~aju, kod re{avanja strujanja podzemnih voda, kao nepoznate veli~ine
javljaju se veli~ine koje treba poznavati u svim ta~kama strujnog polja i u svakom trenutku
strujanja:
- gustina te~nosti, (skalarna veli~ina), ρ,
- hidrodinami~ki pritisak, (skalarna veli~ina), p i
- filtraciona brzina, (vektorska veli~ina), v.
Slika 1.7: Strujni tok sa - a) slobodnim nivoom; b) pod pritiskom

Sa gledi{ta matemati~ke analize, pogodnije je operisati sa komponentama brzine, u
pravcu osa datog (pravougaonog) koordinatnog sistema, umesto sa brzinom, v, i to: vx, vy, vz,
slika 1.8.
Slika 1.8: Komponente brzine u pravouglom koordinatnom sistemu

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.6 JEDNAÎNE KOJIMA SE OPISUJE NESTACIONARNO
STRUJANJE
Na osnovu gornjeg, postavljeni zadatak re{avanja strujanja podzemnih voda se svodi
na nalaènje pet veli~ina - funkcija koordinata (poloàja u prostoru) i vremena:
ρ = f (x,y,z,t),
p = f (x,y,z,t),
vx= f (x,y,z,t), (1.1)
vy= f (x,y,z,t),
vz = f (x,y,z,t),
gde su:
x,y,z - koordinate posmatrane ta~ke strujnog toka, u pravcu osa pravouglog koordinatnog
sistema, [L],
t - posmatrani vremenski trenutak, [Τ],
tako da je za re{enje neophodno postaviti ukupno pet jedna~ina, i to:
• jedna~inu stanja,
• jedna~inu kontinuiteta (kinematska jedna~ina) i
• tri jedna~ine kretanja (dinami~ke jedna~ine).
1.7 USTALJENO I NEUSTALJENO KRETANJE

Pri ustaljenom, ili stacionarnom strujanju, gustina te~nosti, hidrodinami~ki pritisak i
brzina kretanja svake ~estice te~nosti, u datom momentu i datom poloàju ta~ke u prostoru
ostaju nepromenjeni, ne zavise od vremena. Pri prelasku posmatrane ~estice te~nosti iz jedne
u drugu ta~ku prostora, ovi osnovni parametri strujanja se menjaju od ta~ke do ta~ke. Na taj
na~in, gustina te~nosti, hidrodinami~ki pritisak i brzina kretanja ~estica toka su funkcije
koordinata kretanja ~estica te~nosti:
ρ = f1(x,y,z); p = f2(x,y,z); v = f3(x,y,z) (1.2)
Pri neustaljenom (nestacionarnom) strujanju te~nosti, gustina, hidrodinami~ki pritisak
i brzina kretanja ~estica se ne menjaju samo pri prelasku ~estice te~nosti iz jedne ta~ke
prostora u drugu, nego se menjaju u svakoj ta~ki i tokom vremena, tj. u datom slu~aju ovi
parametri kretanja ~estica su funkcija kako koordinata poloàja, tako i vremena:
ρ = f1'(x,y,z,t); p = f2'(x,y,z,t); v = f3'(x,y,z,t) (1.3)
Nestacionarno strujanje je najop{tiji vid kretanja. Stacionarno strujanje je specijalan
(poseban) slu~aj op{teg kretanja, kod koga nema promene osnovnih parametara tokom
vremena:
∂ρ ∂p ∂v
=0; =0 ; =0 (1.4)
∂t ∂t ∂t
Neustaljeno kretanje podzemnih voda se javlja pri promeni uslova hranjenja ili
dreniranja izdani. Promene mogu biti izazvane prirodnim, ili ve{ta~kim uzrocima. Kao
prirodni uzroci mogu se javiti neravnomerna infiltracija atmosferskih padavina na povr{ine
zona hranjenja vodonosnog sloja, kolebanje nivoa dreniraju}ih povr{inskih voda, otapanje
snega, povodanj. Ve{ta~ki uzroci mogu biti: crpenje vode iz bunara, odvodnjavanje, kolebanje
nivoa podzemnih voda pri izgradnji brana i punjenju akumulacija, navodnjavanje, isu{ivanje
jezera i mo~varnih povr{ina, itd.
Neustaljeno kretanje se javlja pri izmeni nivoa podzemnih voda, {to izaziva promenu
gradijenta pritiska, brzine filtracije i proticaja podzemnog toka.
2. GLAVA
HIDRODINAMI^KA TEORIJA
NESTACIONARNOG STRUJANJA
PODZEMNIH VODA
12 M. Pu{i} - Dinamika podzemnih voda
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2.1 OSNOVNE POSTAVKE HIDRODINAMI^KE
TEORIJE STRUJANJA
2.1.1 METODE IZUÂVANJA KRETANJA TE^NOSTI
Deo hidromehanike (kao deo op{te mehanike materijalnih ta~aka i tvrdih tela), koji
razmatra oblike kretanja te~nosti, ne uzimaju}i u obzir sile pod ~ijim se uticajem strujanje
odigrava, zove se kinematika te~nosti (fluida).
Za razliku od kinematike, u hidrodinamici se analiziraju sile koje deluju unutar
te~nosti i njihovi odnosi sa kinematskim karakteristikama.
U hidrodinamici postoje dva pristupa prou~avanju strujanja te~nosti.
Prema prvom, nazvanom Lagranòva metoda, analizira se i prati kretanje beskona~no
male, elementarne zapremine te~nosti u strujnom toku. Za poznate po~etne koordinate x0, y0 i
z0 (u koordinatnom sistemu koji u op{tem slu~aju moè biti i krivolinijski), strujanje je
poznato, ako je poloàj svih ~estica te~nosti zadan koordinatama x, y i z u funkciji vremena, t:
x = x(x0, y0, z0, t)
y = y(x0, y0, z0, t) (2.1)
z = z(x0, y0, z0, t)
Za potpuno poznavanje posmatranog strujanja neophodno je poznavati i promenu
karakteristika same te~nosti, koja se izraàva preko gustine te~nosti, ρ, koja je u funkciji istih
parametara:
ρ = ρ(x0, y0, z0, t) (2.2)
Na slici 2.1.a moè se videti grafi~ka ilustracija ove metode, kretanje posmatrane
elementarne zapremine (materijalne ta~ke) u strujnom toku.
Drugi na~in je tzv. Ojlerova metoda, prema kojoj se posmatra nepokretna zapremina,
kroz koju prolazi te~nost. U ovom slu~aju se analiziraju veli~ina i promena brzine kretanja
te~nosti i njenih projekcija na koordinatne ose, koje se izraàvaju u funkciji koordinata i
vremena:
vx = vx(x, y, z, t)
vy = vy(x, y, z, t) (2.3)
vz = vz(x, y, z, t)
Tako|e, neophodno je poznavati i gustinu te~nosti, tako|e u funkciji koordinata i

vremena:
ρ = ρ(x, y, z, t) (2.4)
Za elementarnu zapreminu, ~ije su koordinate poznate, brzina je prakti~no funkcija

vremena, slika 2.1.b.
U dosada{njoj praksi izu~avanja strujanja te~nosti ubedljivo preovla|uje Ojlerova
metoda, kao jednostavnija i prihvatljivija za re{avanje prakti~nih problema.
Glava 2 - Hidrodinami~ka teorija nestacionarnog strujanja ... 13
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 2.1: Pra}enje kretanja te~nosti - a) prema metodi Lagranà; b) prema metodi Ojlera
2.1.2 POJAM IDEALNE I REALNE TE^NOSTI

Pod te~nostima podrazumevamo fizi~ka tela, lako promenljive forme pri dejstvu
spolja{njih sila, ili pri promeni temperature. Te~nosti mogu biti bez i sa sadràjem gasova,
mogu se posmatrati kao nesti{ljive i sti{ljive. Hidraulika izu~ava te~nosti bez sadràja gasova.
U hidrodinamici se izu~ava uticaj sila toka na tela koja se u njemu nalaze, kao i
reakcija tela na delovanje strujnog toka. Re{avanje ovakvih problema je veoma
komplikovano, ukoliko se uzimaju u obzir sve karakeristike te~nosti.
Zbog toga su osnovne jedna~ine hidrodinamike izvedene najpre za idealnu, ili
savr{enu te~nost, apstraktnu, koja se ne javlja u prirodi. Ona se razlikuje od realne te~nosti
otsustvom sila unutra{njeg trenja (viskoziteta), apsolutnom nesti{ljivo{}u i otsustvom
temperaturnog {irenja.
Realna, prirodna te~nost, u ve}oj, ili manjoj meri poseduje unutra{nju koheziju
(sposobnost pruànja otpora tangencijalnim silama). Ova sposobnost se naziva viskoznost.
Prema veli~ini viskoznosti, realne te~nosti se razlikuju me|u sobom, pa ~ak i jedna ista
te~nost zbog promenljive viskoznosti ima razli~ita svojstva. Tako|e, u odre|enim uslovima,
promena gustine i sti{ljivosti te~nosti dolaze do izraàja, {to je karakteristika realne te~nosti.
Idealne te~nosti ~esto nazivamo neviskoznim, a realne te~nosti - viskoznim.
Kretanje viskozne te~nosti opisuje su op{tim jedna~inama Navije-Stoksa, koje
predstavljaju polazni element analize viskoznih te~enja u klasi~noj hidromehanici. U osnovi
takve analize leì integracija pomenutih jedna~ina u okviru datih grani~nih uslova.
Me|utim, od samog po~etka je jasno da se, usled dominatne uloge grani~nih uslova
strujanja podzemnih voda, u kombinaciji sa izuzetno sloènom geometrijom porozne sredine,
re{enje jedna~ina Navije-Stoksa za poroznu ili ispucalu sredinu, prakti~no ne moè na}i. Ovaj
na~in je, prirodno, zatvoren za postavljanje teorije filtracije i posebno, za teorijsko opisivanje
osnovnog zakona kretanja podzemnih voda na bazi fizi~ki zasnovanih upro{}avanja.
Uvo|enje postavke o idealnoj te~nosti omogu}ilo je jednostavnije re{avanje mnogih
teorijskih pitanja hidraulike i izvo|enje diferencijalnih jedna~ina kretanja te~nosti. Brojnim
teorijskim istraìvanjima, pokazano je, da je matemati~kim transformacijama i uvo|enjem
korektivnih, ili dopunskih ~lanova u jedna~ine idealne te~nosti, mogu}e pre}i ka izu~avanju
prirodnih voda. Time je uspostavljena veza izme|u hidraulike i dinamike podzemnih voda.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2.1.3 SILE KOJE UTIÛ NA STRUJANJE PODZEMNIH VODA
Na te~nosti, podzemne vode u geolo{kim formacijama (poroznoj, vodopropusnoj, ili
vodonosnoj sredini), deluju sile razli~itog porekla i karaktera.
Na ~estice vode, posmatrane kao idealna te~nost, deluje sila hidrostati~kog pritiska
(povr{inska sila) i privla~na sila Zemljine teè (zapreminska sila). Kretanju idealne te~nosti se
suprotstavlja inercijalna sila, prema zakonu akcije i reakcije (III Njutnov zakon).
Voda, kao realna te~nost, pri kretanju vr{i odre|eni rad, koji se izraàva kroz rad sile
otpora.
U odre|enim uslovima, podzemne vode u poroznoj sredini su pod uticajem i drugih
energetskih polja, kao {to je energija elasti~nih svojstava same vode i vodonosnog sloja u
kome se nalazi, zatim energija kompresije slobodnog gasa u vodi, itd.
2.2 OP[TA JEDNAÎNA NESTACIONARNOG STRUJANJA

IDEALNE TE^NOSTI
U osnovi postavke matemati~ke teorije kretanja podzemnih voda o~igledno leè
fundamentalne fizi~ke zakonomernosti, koje mogu biti formalno predstavljene u vidu
nekoliko osnovnih jedna~ina.
Prva od takvih zakonomernosti je jedna~ina kretanja - veza izme|u gubitka energije i
rada sila otpora, koja se za {iroki krug uslova izraàva zakonom Darsija (u diferencijalnoj
formi). Ako bi se u teoriji razmatralo i preme{tanje ~vrste faze, morala bi se napisati i
jedna~ina kretanja sitnijih frakcija zrna (ispune) u okviru skeleta porozne sredine.
Dalje sledi va`na zakonomernost - uslov o~uvanja mase te~nosti, koji se izraàva u
matemati~koj formi jedna~inom kontinuiteta. Ova jedna~ina se izvodi iz bilansa mase te~nosti
koja prolazi kroz elementarnu zapreminu u elementarnom intervalu vremena.
Na kraju je jedna~ina stanja, koja odraàva karakter promene fizi~kih svojstava
izu~avane te~nosti (vode) i sredine tokom procesa filtracije. Na jedna~inu stanja mogu se
odnositi: zakon Huka, koji odraàva zavisnost gustine vode (ρ) od hidrostati~kog pritiska i
jedna~ina sti{ljivosti, koja opisuje vezu poroznosti (n) i efektivnog pritiska. Za slu~aj
nesti{ljivih faza, kada se smatra da su voda i porozna sredina nesti{ljive, jedna~ina stanja
dobija oblik ρ = Const. i n = Const.
U nastavku se prikazuju ove jedna~ine, polaze}i od najjednostavnije, jedna~ine stanja,
pa preko jedna~ine kontinuiteta (kinematske jedna~ine), do Ojlerovih jedna~ina kretanja
idealne i realne te~nosti (dinami~ke jedna~ine).
2.2.1 JEDNAÎNA STANJA

Na uslove filtracije podzemnih voda uti~u svojstva te~nosti i porozne sredine, koja se
mogu menjati po prostoru i po vremenu u zavisnosti od temperature, pritiska i drugih faktora.
Poznavanje ovih svojstava i njihove promene pri oceni uslova filtracije odraàva se na
primenu (oblik) jedna~ina stanja te~nosti i porozne sredine. Jedna~ina stanja karakteri{e
pona{anje (stanje) porozne sredine i te~nosti u uslovima filtracije.
O~igledno je da se u realnim uslovima filtracije, u zavisnosti od promene pritiska, p, i
temperature, T, menjaju odre|ena svojstva te~nosti, od kojih su dominantni: gustina, ρ, i
viskozitet, ν. U vezi s tim, op{ta jedna~ina stanja te~nosti se moè napisati u slede}em vidu:
ρ
= f ( p ,T ) (2.5)
ν
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na slici 2.2, grafi~ki je prikazana zavisnost gustine i viskoznosti (izraèna preko
koeficijenta kinematskog viskoziteta), od promene temperature (pri atmosferskom pritisku).
Slika 2.2: Zavisnost gustine (ρ) i koeficijenta kinematskog viskoziteta (ν) vode od temperature
Uzimaju}i u obzir promene zapremine pornog prostora stenske mase, odnosno aktivne
poroznosti, n, pri promeni hidrostati~kog pritiska, jedna~ina stanjaporozne sredine u op{tem
slu~aju se moè napisati u slede}em vidu
n = f(p, T) (2.6)
U konkretnim prirodnim uslovima, u zavisnosti od karaktera i stepena promene
svojstava te~nosti i stene, jedna~ina stanja se moè promeniti.
Pri izu~avanju i oceni uslova filtracije podzemnih “presnih” voda1sa slobodnim
nivoom, koje se nalaze na relativno malim dubinama, voda se pona{a kao nesti{ljiva i
jednorodna po sastavu, pri ~emu je gustina nepromenljiva. Jedna~ina stanja te~nosti ima tada
oblik:
ρ = Const. (2.7)
Pri tome je porozna sredina tako|e nesti{ljiva, a aktivna poroznost nepromenljiva,
tako da je jedna~ina stanja porozne sredine:
n = Const. (2.8)
Strogo govore}i, elasti~na svojstva porozne sredine i te~nosti imaju uticaja i pri
filtraciji podzemnih voda kod plitkih vodonosnih horizonata, ali obzirom na njihov mali
zna~aj, pri razmatranju ovih strujanja ne uzimaju se u obzir.
Pri izu~avanju i oceni uslova filtracije podzemnih voda dubokih vodonosnih
horizonata pod pritiskom, dolaze do izraàja elasti~na svojstva stena i te~nosti. Pri tome se
voda razmatra kao viskozna, sti{ljiva te~nost, gustine, viskoziteta i zapremine, koje se
menjaju u zavisnosti od pritiska i temperature. Jedna~ine stanja te~nosti i porozne sredine u
op{tem vidu u tim uslovima su tada opisane izrazima (2.5) i (2.6).
Osnovne sile, koje su uzro~nici kretanja viskozne sti{ljive te~nosti u sti{ljivoj
poroznoj i pukotinskoj sredini, jesu potencijalna energija elasti~nih deformacija te~nosti i
stene i potencijalna energija te~nosti (razlika pritisaka).
1
Uobi~ajeni naziv za malomineralizovane vode
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ne uzimaju}i u obzir uticaj promene temperature na karakteristike vode, pri
razmatranju njenih elasti~nih svojstava primenjuje se zakon Huka, kojim se izraàva
zavisnost promene zapremine od promene hidrostati~kog pritiska:
dV v dpv
=− (2.9)
Vv Ev
gde je:
Vv - posmatrana (po~etna) zapremina vode, [L3],
dpv - promena pritiska, izraèna u diferencijalnom obliku, [MLT-2L-2 = Pa],
dVv - promena zapremine, izazvana promenom pritiska, dp, [L3],
Ev - moduo elasti~nosti vode, [MLT-2L-2 = Pa].
Za vode u "obi~nim" uslovima ("presne", ili "slatke" vode) i pritiscima ispod 50 MPa,
moduo elasti~nosti, Ev = 2·109 Pa, a za gazirane vode, sa koli~inom sadràja rastvorenog gasa,
Vg, izraènog u kubnim metrima po kubnom metru vode (m3/m3), moduo elasti~nosti gazirane
vode, Evg se odre|uje po formuli2:
Evg = Ev (1 + 0.05 Vg) (2.10)
Pri promeni zapremine vode pod dejstvom promene pritiska, njena masa ostaje
nepromenjena (zakon o odrànju mase), tako da je promena zapremine pra}ena promenom
gustine vode (obrnuto proporcionalno). Polaze}i od navedenog, moduo elasti~nosti vode se
moè izraziti u funkciji promene gustine vode i hidrostati~kog pritiska:
dpv
Ev = ρ (2.11)
dρ
Gornja jedna~ina predstavlja jedna~inu stanja sti{ljive te~nosti pri elasti~nom reìmu
filtracije u diferencijalnom obliku.
Integracijom u granicama:
1. pv = p0 ρ = ρ0
2. pv = p ρ=ρ
dobija se izraz, u kona~nom obliku:
p − p0
ρ = ρ 0e Ev
(2.12)
Na sli~an na~in, pri izu~avanju filtracije podzemnih voda u uslovima elasti~nog
reìma, analizira se promena zapremine porozne sredine. Pri tome se porozna sredina, koja
moè imati intergranularnu, ili pukotinsku poroznost, posmatra tako|e kao Hukovo, odnosno
elasti~no telo.
Rezultanti pritisak na zidove pora vodonosnog sloja, psk, dobija se kao razlika pritiska
povlatnih stenskih masa, ps (teìna stena u povlati posmatrane porozne sredine), koji se
prenosi kroz skelet porozne sredine i hidrostati~kog pritiska vode u okviru vodonosnog sloja,
pv, slika 2.3:
2
Klimentov P. P., Kononov V. M.: DINAMIKA PODZEMNÜH VOD, Vi{a {kola,
Moskva, 1985.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 2.3: Ukupni, neutralni i efektivni pritisak
psk = ps - pv (2.13)
gde je:
psk - rezultantni (efektivni) pritisak na zidove pora, (skelet porozne sredine), [MLT-2L-2],
ps - ukupni pritisak (povlatne) stenske mase, [MLT-2L-2],
pv - hidrostati~ki (neutralni) pritisak vode u vodonosnom sloju, [MLT-2L-2].
Iz jedna~ine (2.13) moè se zaklju~iti da pri smanjenju hidrostati~kog pritiska, pv,
raste pritisak na skelet vodonosne sredine, psk, a pri tome se smanjuje zapremina pora. Pod
pretpostavkom da se promena zapremine pora pokorava Hukovom zakonu, moè se napisati
da je:
dV n dp sk
=− (2.14)
Vs Es
gde je:
Vs - posmatrana (po~etna) zapremina stene (porozne sredine), [L3],
dpsk - promena rezultantnog pritiska na zidove pora (efektivnog pritiska), izraèna u
diferencijalnom obliku, [MLT-2L-2],
dVn - promena zapremine pora, izazvana promenom efektivnog pritiska, dpsk, [L3],
Es - moduo elasti~nosti skeleta, odnosno stenske mase, [MLT-2L-2].
Za uslov da je ukupni povlatni pritisak stenske mase, ps, konstantan, {to je prakti~no
uvek slu~aj, moè se prihvatiti da je promena efektivnog pritiska, psk, jednaka promeni
hidrostati~kog pritiska, pv:
dpsk = - dpv (2.15)
i tada se promena zapremine pora porozne sredine moè napisati na slede}i na~in:
dV n dpv
= (2.16)
Vs Es
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Gornja jedna~ina predstavlja jedna~inu stanja porozne sredine pri elasti~nom reìmu
strujanja. Kako je:
dV n d ( nV s )
= = dn (2.17)
Vs Vs
gde je:
n - poroznost, [-], jedna~ina (2.16) moè se napisati u slede}em obliku:
dpv
dn = (2.18)
Es
{to tako|e predstavlja jedna~inu stanja elasti~ne porozne sredine.
Moduo elasti~nosti skeleta porozne sredine zavisi od karakteristika stenske mase: tipa
poroznosti, mineralo{kog i mehani~kog sastava, stepena zbijenosti, itd. Veliki broj istraìva~a
radio je na izu~avanju i utvr|ivanju reprezentativnih veli~ina deformabilnih karakteristika
razli~itih materijala. U tablici 1 su prikazani rezultati istraìvanja brojnih autora3, koji su
radili na utvr|ivanju modula elasti~nosti razli~itih materijala stenske mase.
Prikazani rezultati pokazuju relativno veliko rasipanje vrednosti modula elasti~nosti
stenske mase (Es), {to zavisi od vrste materijala i uslova njegovog odre|ivanja.
TABLICA 1
Autor Materijal Moduo sredine, Es
elasti~nosti (GPa)
Zbijeni Srednje zbijeni
Bo~ever Glinoviti materijal na 0.03 0.013-0.025
(1976.) granici plasti~nosti
15-25%
Pra{inasti pesak 0.012 - 0.014 0.010
Ilovasta zemlji{ta 0.012 - 0.014 0.010
Sitnozrni pesak 0.028 - 0.37 0.024
Srednjezrni i 0.040 - 0.046 0.033
{ljunkovit pesak
[ljunkoviti sedimenti 0.05 - 0.07
Kre~njak (n = 0.1) 45 - 74
Pe{~ar (n = 0.05) 56 - 68
Eruptivne stene (n = 60 - 100
0.01)
Boreli Glina na dubini od 3 0.002
m
(1967., na dubini od 10 0.005
m
1975.) na dubini od 30 0.0125
m
na dubini od 0.03
100 m
na dubini od 0.1
350 m
Staklene kuglice 1
Pe{~ar 30
3
Vukovi} Milan, Soro An|elko: HIDRAULIKA BUNARA - TEORIJA I PRAKSA, Gra|evinska knjiga,
Beograd, 1990.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Domeni- Plasti~na glina 0.0005 - 0.004
ko ^vrsta glina 0.004 - 0.008
(Dome- Srednje tvrde gline 0.008 - 0.015
nico Rastresiti pesak 0.01 - 0.02
(1972.) Zbijeni pesak 0.05 - 0.08
Zbijeni peskoviti 0.1 - 0.2
{ljunak
Ispucala stena 0.15 - 3.2
Kompaktna stena 3
Treset 0.0001 - 0.0005
Jaki Organski mulj 0.0005 - 0.001
(1949.) Meka glina 0.0015 - 0.004
Potpuno vla`na glina 0.004 - 0.008
Suva glina 0.008 - 0.012
Rastresit pesak 0.01 - 0.02
Zbijen pesak 0.05 - 0.08
Kako
(Caquot) Pesak 0.1
Shnebelli,
1966.
Miro- Glina 0.02 - 0.2
nenko Pesak 0.15 - 1.5
(1983.) Stene sa pukotinskom 1 – 10
porozno{}u
Porozni blokovi 10 – 100
Verruijt Glinoviti materijali 0.001 - 0.01
(1970.) Pesak 0.01 - 0.1
2.2.2 JEDNAÎNA KONTINUITETA - KINEMATSKA JEDNAÎNA

Jedna~ina kontinuiteta predstavlja matemati~ki izraz zakona o~uvanja mase strujnog
toka. Jedna~ina kontinuiteta se moè dobiti analizom bilansa mase te~nosti u elementarnoj
zapremini porozne sredine.
Posmatra se prizma, beskona~no male (elementarne) zapremine porozne sredine, ~ije
su dimenzije ivica su dx, dy i dz. Kroz posmatrani paralelopiped proti~e kontinualni strujni
tok vode, slika 2.4.
Slika 2.4: Elementarna prizma porozne sredine - {ema za izvo|enje jedna~ine kontinuiteta
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zapremina posmatrane elementarne prizme (dV) je konstantna:
dV = dxdydz = Const. (2.19)
U op{tem slu~aju, brzine toka vode su razli~ite na suprotnim stranama elementarne
prizme. Masa vode, m1, koja u|e u prizmu kroz povr{inu dydz, u pravcu ose x, u vremenskom
intervalu dt, jeste:
m1 = ρvxdydzdt (2.20)
gde je:
vx - komponenta filtracione (Darsijeve) brzine u pravcu ose x, [LT-1],
ρ - gustina vode u okviru mase m1, [ML-3].
Masa vode, m2, koja istekne iz elementarne zapremine u pravcu ose x, u intervalu
vremena dt, je:
∂ ( ρv x )
m 2 = ρv x dydzdt + dxdydzdt (2.21)
∂x
∂ ( ρv x )
gde je dx promena, odnosno prira{taj gustine, ρ, i komponente filtracione brzine, vx,
∂x
u pravcu x-ose, du` ivice dx elementarne prizme.
Promena mase vode u okviru elementarne zapremine, u vremenskom intervalu dt,
jednaka je razlici masa vode koje ulaze i izlaze iz elementarne prizme:
∂m x ∂ ( ρv x )
u pravcu ose x → m 1 − m 2 = dt = − dxdydzdt
∂t ∂x
∂m y ∂ ( ρv y )
u pravcu ose y → dt = − dxdydzdt (2.22)
∂t ∂y
∂m z ∂ ( ρv z )
u pravcu ose z → dt = − dxdydzdt
∂t ∂z
Ukupna promena (razlika) mase vode koja u|e i iza|e iz elementarne zapremine
porozne sredine u vremenskom intervalu dt je:
∂m  ∂ ( ρv x ) ∂ ( ρv y ) ∂ ( ρv z ) 
dt = − + + dxdydzdt (2.23)
∂t  ∂x ∂y ∂z 
Sa druge strane, zapremina pora u okviru zapremine elementarne prizme porozne
sredine, ~ija je poroznost, n, jeste:
dVn = n dV = n dxdydz (2.24)
Na po~etku diferencijalno malog vremenskog intervala dt, u vremenskom trenutku t,
masa zapremine vode u okviru pornog prostora elementarne prizme, je:
mt = ρ n dxdydz (2.25)
Na kraju vremenskoj intervala dt, u trenutku t+dt, masa vode je:
∂ ( ρn )
m t +dt = ρndxdydz + dtdxdydz (2.26)
∂t
∂m
gde je dt promena, odnosno prira{taj gustine te~nosti, ρ, i poroznosti, n, u vremenskom
∂t
intervalu dt.
Promena mase vode za vreme dt u elementarnoj zapremini je (slika 2.5):
∂m ∂ ( ρn )
dt = m t +dt − m t = dtdxdydz (2.27)
∂t ∂t
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ukupna promena (razlika) mase vode koja u|e i iza|e iz elementarne zapremine
porozne sredine za vreme dt jednaka je promeni mase vode u elementarnoj zapremini
(izjedna~avanjem jedna~ina (2.23) i (2.27)). Sre|ivanjem, dobija se jedna~ina kontinuiteta u
obliku:
∂ ( ρv x ) ∂ ( ρ v y ) ∂ ( ρ v z ) ∂ ( ρn )
+ + =− (2.28)
∂x ∂y ∂z ∂t
Slika 2.5: Promena mase vode elementarne zapremine dV u vremenskom intervalu dt
koja karakteri{e nestacionarno strujanje podzemnih voda u elasti~noj poroznoj sredini.

U neelasti~nom reìmu strujanja, kada se gustina vode i poroznost sredine ne menjaju
∂ ( ρn )
tokom vremena (ρ = Const., = 0), odnosno u uslovima idealne te~nosti, jedna~ina
∂t
kontinuiteta ima oblik:
∂v x ∂ v y ∂ v z
+ + =0 (2.29)
∂x ∂y ∂z
Prema jedna~ini (2.29), u uslovima neelasti~nog reìma strujanja, zapremina vode,
koja ulazi u posmatranu elementarnu zapreminu, jednaka je zapremini koja izlazi iz nje.
2.2.3 OJLEROVE JEDNAÎNE STRUJANJA IDEALNE TE^NOSTI -

DINAMI^KE JEDNAÎNE
Dinami~ke jedna~ine opisuju strujanje te~nosti, kao posledicu dejstva sila koje na nju
deluju. U postavci matemati~kih izraza koji opisuju strujanje, Ojler4 je po{ao od analize
strujanja idealne te~nosti, kao jednostavnijeg slu~aja.
Za izvo|enje Ojlerovih jedna~ina kretanja idealne te~nosti, posmatra se prizma,
beskona~no male (elementarne) zapremine, izdvojena iz strujnog toka. Ivice prizme su
paralelne sa osama Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema, a njihove dimenzije su dx,
dy i dz. U centru prizme vlada pritisak p, slika 2.6.
U zapremini elementarne prizme nalazi se masa te~nosti m, koja je jednaka proizvodu
elementarne zapremine dV i gustine te~nosti:
m = ρdV = ρ dxdydz (2.30)
gde je:
ρ - gustina idealne te~nosti (pretpostavka je da je ρ = Const.), [ML-3],
dxdydz = dV - elementarna zapremina [L3].
4
Leonard Ojler (Leonhard Euler, 1707. - 1783.), {vajcarski matemati~ar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na posmatranu zapreminu elementarne prizme izdvojenu iz toka te~nosti, du`
koordinatnih osa, deluju slede}e sile:
Slika 2.6: Elementarna prizma toka idealne te~nosti - prora~unska {ema za izvo|enje jedna~ine Ojlera
1. sila hidrostati~kog pritiska (povr{inska sila),

2. sila Zemljine teè (zapreminska sila),
3. inercijalna sila (zapreminska sila).
U posmatranom slu~aju kretanja idealne te~nosti, sila hidrostati~kog pritiska i sila Zemljine
teè su "aktivne" sile, uzro~nici kretanja, dok je inercijalna sila fiktivna, ili "pasivna" sila,
koja, saglasno III Njutnovom zakonu (zakonu akcije i reakcije) stoji u ravnoteì sa
prethodnim.
1. Sila hidrostati~kog pritiska - u centru elementarne prizme deluje hidrostati~ki pritisak p.

Razlika sile hidrostati~kog pritiska na suprotnim stranicama prizme dydz, u pravcu ose x, je:
 1 ∂p   1 ∂p 
p − dx dydz −  p + dx dydz (2.31)
 2 ∂x   2 ∂x 
odnosno, jednaka je prira{taju sile pritiska na duìni dx u pravcu ose x:
∂p
− dxdydz (2.32)
∂x
Analogno prethodnom, u pravcu koordinatnih osa y i z, razlike sile hidrostati~kog
pritiska na suprotnim stranama elementarne prizme su:
∂p
u pravcu ose y : − dxdydz
∂y
∂p
u pravcu ose z : − dxdydz
∂z
2. Sila Zemljine teè - Na masu u okviru zapremine elementarne prizme idealne te~nosti
(zato je i zapreminska sila, jer deluje po celoj zapremini) deluje sila Zemljine teè, tako da se
teìna elementarne prizme moè izraziti u slede}em obliku:
dG = N m = N ρdxdydz (2.33)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
dG - teìna elementarne prizme, [MLT-2],
m - masa elementarne prizme, [M],
ρ - gustina vode, [ML-3],
dxdydz - zapremina elementarne prizme, [L],
N - ubrzanje Zemljine teè, odnosno sila jedinice mase te~nosti, [LT-2].
Ubrzanje, N, se moè razloìti na komponente, u pravcu osa usvojenog pravouglog
koordinatnog sistema:
N=X+Y+Z (2.34)
tako da su komponente zapreminske sile:
dGx = ρdxdydzX
dGy = ρdxdydzY (2.35)
dGz = ρdxdydzZ
3. Inercijalna sila - Prema III Njutnovom zakonu, jedan inercijalni sistem se nalazi u
ravnoteì, ako je:
F+I=0 (2.36)
gde je:
F - "aktivna sila", uzro~nik kretanja, [MLT-2],
I - fiktivna, inercijalna sila, sila (reakcije), [MLT-2], za posmatranu elementarnu zapreminu
glasi:
dv
I = − ma = − ρdxdydz (2.37)
dt
dv
gde je a = ubrzanje, odnosno promena brzine dv u vremenu dt, [LT-2].
dt
Komponente inercijalne sile u pravcu koordinatnih osa su:
dv x
I x = − ρdxdydz
dt
dv y
I y = − ρdxdydz (2.38)
dt
dv z
I z = − ρdxdydz
dt
Suma komponenti svih sila u pravcu ose x, koje deluju na elementarnu zapreminu
idealne te~nosti u pokretu, jednaka je nuli. Dakle, jedna~ina ravnoteè svih sila u pravcu ose x
je:
∂p
− dxdydz + dG x + I x = 0 (2.39)
∂x
odnosno
∂p dv
dxdydz + ρdxdydzX − ρdxdydz x = 0
−
∂x dt
Skra}ivanjem se dobija, du` ose x:
1 ∂p dv x
X − − =0 (2.40)
ρ ∂x dt
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Analogno prethodnom, za koordinatne ose y i z se dobija:
1 ∂p dv y
- za osu y: Y − − =0 (2.40’)
ρ ∂y dt
1 ∂p dv z
- za osu z: Z − − =0 (2.40’’)
ρ ∂z dt
Jedna~ine (2.40) predstavljaju Ojlerove jedna~ine kretanja idealne (neviskozne i
nesti{ljive) te~nosti, napisane u op{tem obliku.
U jedna~ini (2.40) veli~ina vx za slu~aj neustaljenog kretanja predstavlja funkciju
vremena i prostora, tako da je
∂v x ∂v x ∂v x ∂v x
dv x = dt + dx + dy + dz (2.41)
∂t ∂x ∂y ∂z
dv x ∂v x ∂v x dx ∂v x dy ∂v x dz
odakle je = + + + (2.42)
dt ∂t ∂x dt ∂y dt ∂z dt
dx dy dz
Po{to je =v x ; =v y ; =v z (2.43)
dt dt dt
jedna~ina (2.42) dobija oblik
dv x ∂v x ∂v x ∂v ∂v
= + vx + x vy + x vz (2.44)
dt ∂t ∂x ∂y ∂z
Smenom (2.44) u jedna~inu (2.40) dobija se
1 dp ∂v x ∂v x ∂v ∂v
X − = + vx + x vy + x vz (2.45)
ρ dx ∂t ∂x ∂y ∂z
Analogno prethodnom, komponente kretanja du` osa y i z opisuju se slede}im
jedna~inama:
1 dp ∂v y ∂v y ∂v y ∂v y
Y − = + vx + vy + v (2.45’)
ρ dy ∂t ∂x ∂y ∂z z
1 dp ∂v z ∂v z ∂v ∂v
Z − = + vx + z vy + z vz (2.45’’)
ρ dz ∂t ∂x ∂y ∂z
Jedna~ine (2.45) predstavljaju diferencijalne jedna~ine Ojlera neustaljenog kretanja
idealne te~nosti u razvijenom obliku.
Pri ustaljenom (stacionarnom) kretanju brzina je konstantna, tako da je njena promena
jednaka nuli. Po komponentama, moè se napisati:
∂v x ∂v y ∂v z
=0; =0; =0 (2.46)
∂t ∂t ∂t
Tada diferencijalne jedna~ine Ojlera imaju jednostavniji oblik:
1 dp ∂v x ∂v ∂v
X − = vx + x vy + x vz
ρ dx ∂x ∂y ∂z
1 dp ∂v y ∂v ∂v x
Y − = vx + vy + v (2.47)
ρ dy ∂x ∂y ∂z z
1 dp ∂v x ∂v ∂v
X − = vx + x vy + x vz
ρ dx ∂x ∂y ∂z
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2.2.4 PRELAZ OD IDEALNE KA REALNOJ TE^NOSTI -
JEDNAÎNA KRETANJA PODZEMNIH VODA
Pored navedenih sila (sile hidrostati~kog pritiska, sile Zemljine teè i inercijalnih sila),
koje, kako je re~eno deluju na idealnu te~nost, na realnu te~nost u poroznoj sredini deluju i
sile otpora kretanju podzemnih voda, koje }e se u nastavku definisati.
Na elementarnoj strujnici filtracionog toka podzemnih voda, na dva preseka, na
me|usobnom rastojanju ds, ozna~ene su pijezometarske visine (slika 2.7.). Pijezometarska
visina predstavlja potencijalnu energiju jedinice teìne te~nosti (izraènu u odnosu na
referentnu ravan xy):
Gubitak energije du` strujnice, koji je uslovljen kretanjem te~nosti, manifestuje se
radom sile otpora, koji je na slici 2.7., ozna~en kao razlika pijezometarskih visina dΠ.
Slika 2.7.: Sila otpora filtraciji - gubitak energije du` elementarne strujnica filtracionog toka
p
Π= +z (2.48)
ρg
gde je:
Π - pijezometarska visina, funkcija poloàja posmatrane ta~ke, Π = Π(x,y,z), [L].
Sila otpora, F*, koja deluje na jedinicu mase te~nosti, m,
F
F* = (2.49)
m
moè se definisati polaze}i od elementarnog rada dA, koji na~ini sila otpora F na putu ds:
dA = Fds = F*m ds (2.50)
Rad sile otpora, dA*, na jedinicu teìne te~nosti, dG, moè se izraziti kao:
dA F * mds F *ds
dA * = = = (2.51)
dG mg g
Ovaj rad, dA*, koji je rezultat dejstva sile F* na elementarnom putu ds, predstavlja
gubitak energije, dE* po jedinici teìne vode, razliku pijezometarskih nivoa, dΠ (slika 2.7.):
dA* = dE* = dΠ (2.52)
Smenom iz jedna~ine (2.51) dobija se
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
F *ds
= dΠ (2.53)
g
odakle je sila otpora (na jedinicu mase te~nosti):
dΠ
F* = g (2.54)
ds
U analizi strujanja podzemnih voda dokazano je da vaì Darsijev zakon filtracije.
Otuda se brzina strujanja podzemnih voda kroz poroznu sredinu izraàva Darsijevom,
odnosno filtracionom brzinom, koja je data izrazom:
dΠ
v = −K (2.55)
ds
gde je:
K - koeficijent filtracije [LT-1], u ovom slu~aju posmatrano u homogenoj poroznoj sredini,
dΠ
- gradijent (pad pijezometarskog nivoa) filtracionog toka u pravcu ds, [−].
ds
Gornji izraz se moè zameniti u jedna~inu (2.54) pri ~emu se dobija veza sile otpora,
filtracione brzine i koeficijenta filtracije:
g
F* = − v (2.56)
K
Komponente sile otpora, u pravcu osa datog koordinatnog sistema, su:
g
Fx* = − v x
K
g
Fy* = − v (2.57)
K y
g
vFz* = −
K z
Sila otpora F*, kao sila koja deluja na jedinicu mase te~nosti, predstavlja zapreminsku
silu. Ona stoji u ravnoteì sa zapreminskim silama koje su posledica gravitacije i inercijalne
sile.
Sre|ivanjem Ojlerovih jedna~ina (2.40) i izjedna~avanjem sa jedna~inama (2.57),
dobijaju se slede}i izrazi:
1 ∂p dv g
= X − x = Fx* = − v x
ρ ∂x dt K
1 ∂p dv y g
=Y − = Fy* = − v y (2.58)
ρ ∂y dt K
1 ∂p dv g
= Z − z = Fz* = − v z
ρ ∂z dt K
O~igledno je da gravitacija deluje samo u pravcu ose z, tako da se, polaze}i od

jedna~ine (2.34), za realnu te~nost, moè napisati (slika 2.6.):
X = 0; Y = 0; Z=-g (2.59)
Osim toga, kod strujanja podzemnih voda u poroznoj sredini brzine su naj~e{}e male,
tako da se moè zanemariti inercijalna sila:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
dv x dv y dv z
=0; = 0; =0. (2.60)
dt dt dt
Uzimaju}i u obzir izraze (2.59) i (2.60) i sre|ujuju}i jedna~ine (2.58), dobijaju se
relacije izme|u zapreminske i sile otpora realne te~nosti u pokretu:
1 ∂p 1
=− vx
ρg ∂x K
1 ∂p 1
=− vy (2.61)
ρg ∂y K
1 ∂p 1
+1= − v z
ρg ∂z K
Ako se diferencira izraz za pijezometarski pritisak, po x, y i z, (jedna~ina 2.48):
p
Π= +z (2.62)
ρg
dobija se:
∂Π 1 ∂p
du` ose x → =
∂x ρg ∂ x
∂Π 1 ∂p
du` ose y → = (2.63)
∂y ρg ∂ y
∂Π 1 ∂p
du` ose z =→ +1
∂z ρg ∂ z
Smenom jedna~ina (2.63) u jedna~ine (2.61), (transformacija, poznata u literaturi kao
smena @ukovskog) i njihovim sre|ivanjem, dobijaju se osnovne jedna~ine strujanja
podzemnih voda u slede}em obliku:
∂Π
v x = −K
∂x
∂Π
v y = −K (2.64)
∂y
∂Π
v z = −K
∂z
Kao {to se vidi, gornje jedna~ine izraàvaju zakon Darsija u diferencijalnom obliku.
One, tako|e, predstavljaju dinami~ke jedna~ine strujanja podzemnih voda. Na ovaj na~in je
pokazana veza izme|u strujanja realne te~nosti i Ojlerovih jedna~ina strujanja idealne
te~nosti, koje predstavljaju osnovu za dalju matemati~ku analizu.
*
* *
Uvo|enjem jedna~ina (2.63) u jedna~inu kontinuiteta, koja se odnosi na strujanje u
stacionarnim uslovima:
∂v x ∂ v y ∂ v z
+ + =0 (2.65)
∂x ∂y ∂z
za uslove nehomogene i anizotropne porozne sredine, gde se koeficijent filtracije menja od
ta~ke do ta~ke i razli~it je u razli~itim pravcima, dobija se izraz:
∂  ∂Π  ∂  ∂Π  ∂  ∂Π 
K x + K y  + K z =0 (2.66)
∂x  ∂x  ∂y  ∂y  ∂z  ∂z 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za izotropnu, ali nehomogenu sredinu, gornji izraz postaje:

∂  ∂Π  ∂  ∂Π  ∂  ∂Π 
K + K + K =0 (2.67)
∂x  ∂x  ∂y  ∂y  ∂z  ∂z 
dok se za homogenu izotropnu sredinu jedna~ina kontinuiteta redukuje u oblik, poznat kao
jedna~ina Laplasa:
∂ 2Π ∂ 2Π ∂ 2Π
+ + =0 (2.68)
∂x 2 ∂y 2 ∂z 2
Jedna~ina Laplasa ima primenu u teorijskim postavkama mnogih nau~nih disciplina:

hidrodinamici, elektrotehnici, termodinamici. Detaljno razmatranje osobina i primene ove
jedna~ine opisano je u okviru matemati~ke fizike.
2.3 OSNOVNI POJMOVI POTENCIJALNOG STRUJANJA
2.3.1 POJAM VRTLO@NOG I BEZVRTLO@NOG STRUJANJA

Za razliku od kretanja ~vrstog tela, ~estice te~nosti u toku kretanja pored poloàja,
menjaju i svoj oblik.
Ne ulaze}i u razmatranje jedna~ina koje opisuju deformacije ~estica te~nosti, ovde se
daje samo ilustracija osnovnih deformacija deli}a te~nosti. Na slici 2.8. prikazani su
elementarni oblici, koji se dobijaju kao posledica deformacije elementarne ~estice
(elementarne zapremine, posmatrane kao paralelopiped).
Deformacija elementarne zapremine ~estice te~nosti, odnosno njene strane, moè biti:
a) translacija, pomeranje ~estice u pravcu koordinatnih osa, slika 2.8.a,
b) linearna deformacija, promena duìne parova ivica elementarne prizme ~estice
(posmatrane kao prizme elementarnih dimenzija), 2.8.b,
c) ugaona deformacija, promena uglova ivica na stranama prizme, 2.8.c,
d) rotacija strana prizme kao ~vrstog tela oko koordinatnih osa, 2.8.d.
Slika 2.8.: Elementarni oblici deformacija ~estica te~nosti - a) translacija; b) linearna deformacija; c)
ugaona deformacija; d) rotacija
Takvo kretanje te~nosti, koje je pra}eno obrtanjem njenih ~estica oko koordinatnih osa
koje kroz njih prolaze, naziva se vrtlo`no kretanja (strujanje).
Bezvrtlo`no, ili potencijalno kretanje te~nosti je takvo kretanje, kod koga nema takve
rotacije.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2.3.2 POTENCIJAL BRZINE
U jedna~inama kretanja podzemnih voda, kojima se izraàvaju komponente brzine
filtracije u pravcu koordinatnih osa (dinami~ke jedna~ine):
∂Π ∂Π ∂Π
v x = −K ; v y = −K ; v z = −K (2.69)
∂x ∂y ∂z
mogu}e je izvr{iti smenu funkcijom φ 5:
φ = -KΠ (2.70)
koju je uveo Lagran` (1781.) i koja je nazvana potencijalom brzine:
∂φ ∂φ ∂φ
vx = ; vy = ; vz = (2.71)
∂x ∂y ∂z
U strujnom toku, ta~ke koje imaju istu vrednost potencijala brzine, daju liniju, koja se
izraàva jedna~inom
φ(x, y) = Const. (2.72)
i koja se naziva ekvipotencijalnom linijom.
Projekcije ekvipotencijalnih linija potencijala brzine, (linija istog pijezometrskog
nivoa) na horizontalnu ravan, zovu se hidroizohipse (kod strujanja sa slobodnom vodenom
povr{inom), odnosno hidroizopijeze (kod strujanja pod pritiskom). Karte hidroizohipsi i
hidroizopijeza imaju {iroku primenu kod re{avanja zadataka iz oblasti dinamike podzemnih
voda.
Preko potencijala brzine moè se izraziti i jedna~ina kontinuiteta, kada se tako|e
dolazi do jedna~ine Laplasa, za trodimenizionalno strujanje:
∂ 2φ ∂ 2φ ∂ 2φ
+ + =0 (2.73)
∂x 2 ∂y 2 ∂z 2
Za strujanje u jednoj ravni (ravansko strujanje):
∂ 2φ ∂ 2φ
+ =0 (2.74)
∂x 2 ∂y 2
2.3.3 FUNKCIJA TOKA

U hidraulici je re~eno da strujnu liniju, ili strujnicu, predstavlja kriva linija koja
prolazi kroz niz ta~aka, tako da vektor brzine u svakoj ta~ki predstavlja tangentu na strujnu
liniju, ili, strujna linija (strujnica) odre|uje pravac kretanja niza uzastopnih deli}a te~nosti u
datom momentu, pri ~emu je vektor brzine u svakoj ta~ki tangenta na strujnicu.
Ako se posmatra ravansko strujanje podzemnih voda, gde se strujanje odvija u jednoj
ravni, xy, tada se deo strujne linije, slika 2.9., sa ta~no{}u do beskona~no malih veli~ina, moè
zameniti pravom linijom, du` MA .
Posmatrano u pravcu x ose, ugao α se moè izraziti kao:
dx vx
= cosα kao i = cosα (2.75)
ds v
dx ds
Odatle je: = (2.76)
vx v
5
fi - gr~ko slovo
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 2.9: Strujna linija - {ema za izvo|enje funkcije toka
Analogno prethodnom, u pravcu ose y:

dy vy
= sinα , = sinα (2.77)
ds v
dy ds
= (2.78)
vy v
Izjedna~avanjem (2.76) i (2.78) dobija se:
dx dy
= (2.79)
vx vy
odnosno vxdy - vydx = 0 (2.80)

{to predstavlja diferencijalnu jedna~inu strujne linije.
U gornju jedna~inu se uvodi funkcija ψ6= f(x, y), koja zadovoljava slede}e uslove:
∂ψ ∂ψ
vx = ; vy =− (2.81)
∂y ∂x
Funkcija ψ = f(x, y) se u hidrodinamici naziva funkcija toka. Ako se funkcija toka
(2.81) zameni u jedna~inu strujnice (2.80), dobija se izraz za totalni diferencijal funkcije toka
ravanskog strujanja, ψ = f(x, y):
∂ψ ∂ψ
dx + dy = dψ = 0 (2.82)
∂x ∂y
Op{ti integral gornje jedna~ine je
ψ(x, y) = Const. (2.83)
Za sve ta~ke date strujne linije funkcija toka ima istu vrednost.
Fizi~ki smisao funkcije toka sastoji se u tome, {to razlika funkcija toka (razlika dve
strujnice), koje prolaze kroz ta~ke A i B (ψΑ i ψΒ) predstavlja proticaj, q, kroz konturu
izme|u ta~aka A i B, tj.
q = ψΑ − ψΒ (2.84)
6
psi - gr~ko slovo
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Do gornjeg izraza se moè do}i, polaze}i od elementarnog dela strujnog toka, slika 2.10:
Slika 2.10: Proticaj q izme|u dve strujnice
Ta~ke A, B i C su definisane preko svojih koordinata:

A(x, y) ; B(x+dx, y+dy) ; C(x+dx, y).
Elementarni proticaj dq se defini{e kao zbir proizvoda komponenti brzina i projekcije
preseka strujnog toka:
dq = vx BC + vy AC (2.85)
BC = B(x+dx, y+dy) - C(x+dx, y) = dy (2.86)
AC = A(x, y) - C(x+dx, y) = - dx (2.87)

Smenom u jedna~inu za q:
dq = vx dy - vy dx (2.88)
Zamenjuju}i elementarni proticaj sa totalnim diferencijalom funkcije toka
∂ψ ∂ψ
dq = dψ = dx + dy (2.89)
∂y ∂x
i integracijom izme|u dve strujnice
ψ2
q = ∫ dψ = ψ 2 − ψ 1 (2.90)
ψ1
dolazi se do proticaja izme|u dve strujnice, koji se dobija kao razlika odgovaraju}ih funkcija
toka ψ(x, y).
2.3.4 ORTOGONALNOST FUNKCIJE TOKA I POTENCIJALA

BRZINE - STRUJNA MRE@A
Ako se komponente brzine ravanskog strujanja, vx i vy, izraze preko potencijala brzine
φ(x,y) i funkcije toka ψ(x,y):
∂φ ∂ψ
potencijal brzine: vx = ; vy = (2.91)
∂x ∂y
∂ψ ∂ψ
funkcija toka: vx = ; vy =−
∂x ∂x
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
i izjedna~e, dobijaju se relacije poznate kao jedna~ine Ko{i-Rimana:
∂φ ∂ψ
= (2.92)
∂x ∂ y
∂φ ∂ψ
=−
∂y ∂x
Iz kursa vi{e matematike poznato je da su gornje relacije dovoljan dokaz za
ortogonalnost dve familije krivih potencijalnog strujanja, potencijala brzine ϕ(x, y) i funkcije
toka ψ(x, y).
Familije ekvipotencijalnih i strujnih linija obrazuju ortogonalnu mreù, koja se zove
hidrodinami~ka mreà strujanja. Ako se usvoji da je razlika susednih ekvipotencijalnih i
strujnih linija ista (∆ϕ = ∆ψ) dobija se kvadratna mreà, ~iji su elementi krivolinijski kvadrati
(slika 2.11). Ova osobina se koristi kod grafi~ke metode konstrukcije strujne mreè, poznate
pod imenom metoda malih kvadrata.
Slika 2.11: Strujna slika - mreà malih kvadrata
2.4 POÊTNI I GRANI^NI USLOVI KOD RE[AVANJA

DIFERENCIJALNIH JEDNAÎNA STRUJANJA
PODZEMIH VODA
2.4.1 DEFINISANOST PROBLEMA
Svaka od jedna~ina, koje opisuju strujanje podzemnih voda, jeste parcijalna
diferencijalna jedna~ina koja opisuje fizi~ku pojavu. Jedna~ine same po sebi ne sadrè
informacije za bilo koji poseban slu~aj strujanja. Ina~e, svaka jedna~ina ima beskona~an broj
mogu}ih re{enja, od kojih svako odgovara posebnom slu~aju strujanja.
Za dobijanje posebnog re{enja iz skupa mogu}ih, neophodno je obezbediti dodatne
informacije koje nisu sadràne u jedna~inama. Dopunske informacije, koje, zajedno sa
parcijalnom diferencijalnom jedna~inom, defini{u dati problem, su:
1. geometrija oblasti strujanja (sa mogu}im delovima kontura u beskona~nosti),
2. vrednosti svih relevantnih fizi~kih koeficijenata (na primer K, µ, ρ, n, ...),
3. po~etni uslovi, koji opisuju po~etno stanje fluida u posmatranoj strujnoj oblasti,
4. grani~ni uslovi, tj. uslovi na konturama oblasti strujanja, uslovi interakcije fluida
sa okolinom,
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
O~igledno, konturni i po~etni uslovi su u skladu sa fizikom strujanja. Oni se prvi
determini{u (ili usvoje na bazi mogu}ih informacija i iskustva) na terenu i samo tada se mogu
izraziti u matemati~koj formi. Razli~iti konturni uslovi dovode do razli~itih re{enja, otuda
zna~aj korektnog determinisanja uslova koji vladaju du` realnih kontura.
Matemati~ki problem, koji odgovara realnosti, zahteva obezbe|enje slede}ih zahteva:
a) re{enje mora da postoji (egzistencija re{enja),

b) re{enje mora biti jedinstveno,
c) stabilnost re{enja zavisi od kontinualnosti ulaznih podataka.
Prvi zahtev prosto zna~i da re{enja ima. Drugi uslov obezbe|uje kompletnost re{enja -
nejasno}e i dvosmislenosti moraju biti isklju~ene, osim ako nisu sadràne u fizici problema.
Tre}i zahtev zna~i da promene datih podataka (npr. konturnih i po~etnih uslova) u dovoljno
malom obimu dovode do dovoljno male promene u re{enju. Ovaj uslov tako|e vaì za
aproksimativna (tj. numeri~ka) re{enja. Ako male gre{ke u podacima ne rezultuju
odgovaraju}im malim gre{kama u re{enju, verovatno je da je matemati~ki model fizi~ke
pojave lo{e formulisan.
2.4.2 POÊTNI USLOVI

Po~etni uslovi podrazumevaju vrednosti potencijala (pijezometarskog nivoa, Π) u
svim ta~kama strujne oblasti u nekom po~etnom vremenu, ozna~enom kao t = 0. Ovo moè
biti napisano kao:
Π = f(x, y, z, 0) (2.93)
za sve ta~ke unutar strujne oblasti, sa koordinatama x, y i z; f je poznata funkcija.
2.4.3 GRANI^NI USLOVI
2.4.3.1 Granica zadatog potencijala

Potencijal, Π poznat je u svim ta~kama konture kao:
Π = f1(x, y, z), ili Π = f2(x, y, z, t) (2.94)
gde su f1 i f2 poznate funkcije. Kontura ove vrste se javlja kad god je strujna oblast u
kontaktu sa slobodnom vodom. Konture AB i FG na slici 2.12, su primeri konture
konstantnog potencijala. Na konturi AB potencijal je Π = H1. Ako se H1 menja sa vremenom
moè se napisati kao Π = H1(t). Na konturi FG potencijal je Π = H2 .
Specijalan slu~aj je:
Π = Π0 = Const. (2.95)
tj. kontura je ekvipotencijalna povr{, ili linija, posmatrano u ravni. Konture AB i FG na slici
2.12 su ekvipotencijalne konture.
U teoriji parcijalnih diferencijalnih jedna~ina, problem koji sadrì samo ovakve
grani~ne uslove nazvan je Dirihleov (Dirichlet), ili problem prve vrste konturnih uslova.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 2.12: Strujna oblast izme|u dve reke
2.4.3.2 Granica sa definisanim proticajem

Na konturi ovog tipa, proticaj, normalan na povr{inu konture, dat je u svim ta~kama.
Na slici 2.12 kontura AB moè da pretstavlja granicu sa definisanim proticajem. Moè se
napisati:
qn = f(x, y, z, t) (2.96)
gde je f, poznata funkcija, a qn ozna~ava komponentu specifi~nog proticaja u pravcu normale
na konturnu povr{inu. Za izotropnu poroznu sredinu proticaj moè biti izraèn u zavisnosti od
gradijenta potencijala Π, kao:
qn = -K grad Π = f(x, y, z, t) (2.97)
2.4.3.3 Vodonepropusna granica

Specijalan slu~aj prethodnog tipa konturnih uslova je vodonepropusna kontura,
odnosno strujna linija (konture AG i BD na sl. 2.12). Ovaj uslov se moè izraziti kao :
qn = 0, odnosno ψ = Const. (2.98)
U teoriji parcijalnih diferencijalnih jedna~ina, ovakav problem je nazvan Nojmanov
(Neumann) problem, ili problem druge vrste konturnih uslova.
2.4.3.4 Polupropusna kontura

Ovaj tip konturnih uslova se javlja kada se porozna sredina strujne oblasti nalazi u
kontaktu sa vodom, ili drugom poroznom sredinom, razdvojena relativno tankim
polupropusnim slojem, koji ih razdvaja. Ozna~imo sa Π pijezometarski nivo u posmatranoj
strujnoj oblasti, a sa Π0 u drugoj (slika 2.13).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 2.13.: Pretakanje izme|u dva vodonosna sloja koja su razdvojena slabije propusnim me|uslojem
Ako usvojimo pretpostavku da je koeficijent filtracije osnovni hidrodinami~ki
parametar tankog polupropusnog sloja, tada je jedini~ni proticaj, qm, kroz taj sloj (proticaj
kroz jedini~nu povr{inu):
Km
q m = (Π − Π 0 ) (2.99)
m
gde je:
Km - koeficijent filtracije me|usloja, [LT-1],
m - debljina me|usloja, [L].
Ovo je konturni uslov tre}e vrste, ili uslov Ko{ija (Cauchy).
2.4.3.5 Slobodna vodena povr{ina

Slobodna vodena povr{ina se defini{e kao povr{ina na kojoj je p = 0 (u pitanju je
manometarski pritisak). Pri tome se zanemaruju kapilarne sile i atmosferski pritisak iznad nje.
Poloàj i oblik slobodne vodene povr{ine je nepoznat. Ustvari, njihova determinacija
predstavlja deo traènog re{enja.
Po{to je pritisak u svim ta~kama slobodne povr{ine jednak p = 0, iz (2.48) i (2.70) se
dobija:
φ(x, y, z, t) = z, ili φ(x, y, z, t) - z = 0 (2.100)
Slobodna vodena povr{ina je tako e kontura sa poznatim potencijalom. Na slici
2.12., to je kontura DE. Ona moè biti posmatrana kao ekvivalent sa jedna~inom F(x, y, z) =
0, kojom se opisuje geometrija povr{ine:
F(x, y, z, t) = φ(x, y, z, t) - z = 0 (2.101)
Te{ko}a proizilazi iz ~injenice da je raspored φ(x, y, z, t) i F(x, y, z, t) nepoznat pre
nego {to je problem re{en. Tako imamo zatvoreni krug: u èlji da determini{emo φ moramo
znati poloàj konture F i u èlji da znamo gde je kontura, moramo znati φ.
Za prevazilaènje ovog problema u praksi se koriste iterativne tehnike, posebno
numeri~ka re{enja. Analiti~ke tehnike, osim nekih posebnih klasa problema, retko se koriste.
2.4.3.6 Povr{ina procurivanja

Linija, ili povr{ina procurivanja (proviranja), javlja se uvek kada se slobodna vodena
povr{ina zavr{ava isticanjem u slobodnu atmosferu du` dela konture oblasti strujanja. Deo
linije slobodne vodene povr{ine EF na slici 2.12, je linija procurivanja. Slobodna povr{ina je
tangenta na konturu porozne sredine u ta~ki E. Du` linije proviranja voda izlazi iz strujne
oblasti, cure}i naniè do susedne vode.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pritisak du` linije proviranja je atmosferski (p = 0) i konturni uslov du` nje je:
φ(x, y, z, t) = z (2.102)
Geometrija linije proviranja je poznata (po{to se poklapa sa konturom porozne
sredine) osim za gornju ta~ku (ta~ka E slike 2.12), koja leì tako|e i na (a priori) nepoznatoj
slobodnoj vodenoj povr{ini. Poloàj ove ta~ke je deo traènog re{enja. U nestacionarnom
strujanju poloàj gornjeg kraja (ta~ke) linije proviranja se menja sa vremenom.
2.4.3.7 Nagla promena koeficijenta filtracije

Jo{ jedan tip konturnih uslova predstavlja diskontinuitet u koeficijentu filtracije,
odnosno vodopropusnosti porozne sredine.
Jedna~ina (2.66) opisuje strujanje u nehomogenoj sredini. Ina~e, raspored K = K(x, y,
z) (ili Kx = Kx(x, y, z) u anizotropnoj oblasti) mora biti kontinualan, uklju~uju}i i prvi izvod,
da bi jedna~ine imale re{enje. Ako diskontinuitet u K postoji du` odre|enih povr{ina (ili linija
u dvodimenzionalnom strujanju), jedini na~in za re{enje problema je da se strujna oblast
podeli du` ove povr{ine (ili linije) u posebne oblasti u okviru kojih je K = K(x, y, z)
kontinualno, a tako|e i prvi izvod. Ovo zna~i da moramo obezbediti uslove da je φ definisano
du` svake takve konture da bismo imali dobro definisan problem u svakoj izdvojenoj
podoblasti.
Kao primer, posmatra se nehomogena dvodimenzionalna strujna oblast, sl. 2.14.
Oblast D se sastoji od dve homogene podoblasti, D1,, sa K1 = Const. i D2 sa K2 = Const. Po{to
je K diskontinualno du` konture C, problem se ne moè re{iti re{avanjem jedna~ine
kontinuiteta po φ. Zato se problem rastavlja na dva podproblema, obeleàvaju}i potencijal u
D1 sa φ1 i u D2 sa φ2. Simultanim re{avanjem parcijalnih diferencijalnih jedna~ina dobijaju se
re{enja za φ1 i φ2 u njihovim podoblastima i datim konturnim uslovima, C1 za φ1 i C2 za φ2
. Po{to je C deo kontura i D1 i D2 , mora se definisati grani~ni uslov du` nje. Potrebna su dva
uslova, jedan za D1 i jedan za D2 .
Slika 2.14: Kontura izme|u oblasti sa razli~itom vodopropusno{}u
Mogu nastupiti dva slu~aja:

a) Po{to su kota z i pritisak p isti kada se posmatra ta~ka na konturi C sa obe strane, imamo:
φ1 = φ2 (2.103)
b) Drugi uslov na konturi C se dobija iz uslova kontinuiteta proticaja kroz konturu C. Ovo se
izraàva preko komponente specifi~nog proticaja, normalne na konturu:
(qn)1 = (qn)2 (2.104)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U generalnoj formi, jedna~ina (2.104) je vaè}a i za konturu u trodimenzionalnom
strujanju. Ta~an oblik izraza (2.104) za promenljive φ1 i φ2 zavisi od prirode materijala u
okviru D1 i D2 (s obzirom na tropiju).
*
* *
Sa konturnim uslovima opisanim u ovom poglavlju i parcijalnim diferencijalnim
jedna~inama strujanja datim u prethodnim, bilo koji problem strujanja se moè matemati~ki
definisati na slede}i na~in:
a) definisanjem oblasti strujanja jedna~inom (ili jedna~inama) kontura; deo konture moè
biti u beskona~nosti; ponekad je kontura nepoznata apriori i predstavlja deo traènog
re{enja;
b) izraàvanjem parcijalne diferencijalne jedna~ine po promenljivoj φ (koja se obi~no uzima,
mada se i ostale veli~ine tako|e mogu koristiti, na primer p, ili ρ), za sve ta~ke strujne
oblasti i t > 0;
c) utvr|ivanjem konturnih uslova koji moraju biti zadovoljeni sa φ u svim ta~kama i tokom
celog vremena;
d) zadavanjem po~etnih uslova u svim ta~kama oblasti strujanja, kada je strujanje
nestacionarno.
3. GLAVA
RAVANSKO NESTACIONARNO
STRUJANJE PODZEMNIH VODA
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 3 - Ravansko nestacionarno strujanje podzemnih voda 41
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3.1 PRIMENA HIDRODINAMI^KE TEORIJE FILTRACIJE I

PRELAZAK NA HIDRAULI^KU TEORIJU
Kao {to je u prethodnom poglavlju prikazano, dosledna primena hidrodinami~ke

teorije filtracije podzemnih voda dovodi do komplikovanih matemati~kih izraza. Dobijene
parcijalne diferencijalne jedna~ine nemaju re{enje u op{tem obliku, {to oteàva njihovu
prakti~nu primenu. Me|utim, i pored toga, veliki broj prakti~nih zadataka zahteva re{avanje
primenom hidrodinami~ke teorije. Ovo se odnosi pre svega na prostorna (trodimenzionalna)
strujanja podzemnih voda, koja se ne mogu {ematizovati kao prostija (ravanska, ili
jednodimenzionalna), zatim strujanja u uslovima visokih pritisaka i temperature, gde su
karakteristike porozne sredine i vode u funkciji poloàja (pre svega dubine) posmatrane ta~ke.
Problemi matemati~ke prirode kod primene hidrodinami~ke teorije filtracije, danas se
relativno jednostavno prevazilaze primenom razli~itih numeri~kih metoda re{avanja
diferencijalnih jedna~ine i radom na ra~unarima.
Ipak, niz zadataka iz oblasti strujanja podzemnih voda moè se re{iti primenom
hidrauli~ke teorije filtracije, kod koje se uvode odre|ena upro{}avanja uslova strujanja, koja
ne rezultuju ve}im gre{kama u dobijenim rezultatima. Zahvaljuju}i uvedenim
pretpostavkama, mogu}e je izvesti relativno jednostavne analiti~ke izraze za niz posebnih
slu~ajeva, {to hidrauli~koj teoriji filtracije daje odre|enu prednost u dosada{njoj praksi
re{avanja problema iz oblasti strujanja podzemnih voda. Pored toga, primena numeri~kih
metoda re{avanja diferencijalnih jedna~ina na ra~unarima omogu}ava prakti~no neograni~eno
u~e{}e hidrauli~ke teorije filtracije podzemnih voda u prakti~nom re{avanju.
3.2 OSNOVNE PRETPOSTAVKE HIDRAULI^KE TEORIJE

STRUJANJA
Dakle, re{avanjem diferencijalnih jedna~ina (ukoliko je to mogu}e), dobija se slika
strujanja te~nosti u svakom trenutku i u svakoj ta~ki prostora strujnog polja. Uvaàvaju}i
osnovne pretpostavke uslova strujanja podzemnih voda, kao {to je "{ema kontinuuma" i
Darsijev zakon strujanja, primenom hidrauli~ke teorije filtracije se, od jedna~ina koje
odre|uju neku veli~inu strujanja u ta~ki strujnog toka, prelazi na jedna~ine koje se rasprostiru
na kona~nu zapreminu dela strujnog toka. Uvode se pojmovi popre~nog preseka toka po celoj
njegovoj visini, zatim srednje, ili reprezentativne, brzine, proticaji i pritisci, itd. (slika 3.1.).
Slika 3.1: Analiza strujanja primenom hidrodinami~ke (a) i hidrauli~ke (b) teorije filtracije
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovo je omogu}eno, zahvaljuju}i pre svega, konceptu horizontalnog strujanja
podzemnih voda i uvo|enju hipoteze Dipuija u popre~ni pesek strujnog toka. Ovaj postupak
je nazvan hidrauli~kom aproksimacijom.
U op{tem slu~aju, strujanje podzemnih voda kroz poroznu sredinu je
trodimenzionalno. Brzina se sastoji od tri komponente, vx, vy i vz (u pravougaonom
koordinatnom sistemu), koje sve mogu biti razli~ite od nule. Pijezometarski nivo obi~no
varira u prostoru i tokom vremena, tj. Π = Π(x, y, z, t). Me|utim, zahvaljuju}i uslovima
geneze ve}ine vodonosnih slojeva, njihova geometrija je takva, da im je debljina relativno
mala u odnosu na horizontalne dimenzije. U skladu sa time moè se primeniti aproksimacija,
prema kojoj se pretpostavlja da je strujanje u vodonosnom sloju svuda horizontalno, ili se
moè posmatrati kao takvo, zanemaruju}i vertikalnu komponentu strujanja.
Ova hipoteza je prihvatljiva za strujanje u horizontalnom, homogenom, izotropnom
vodonosnom sloju konstantne debljine, u uslovima strujanja podzemnih voda pod pritiskom,
ili kada je debljina vodonosnog sloja promenljiva, ali ne odstupa mnogo od prose~ne debljine
(slika 3.2.).
Slika 3.2: Strujni tok u vodonosnom sloju pod pritiskom ~ija je debljina relativno malo promenljiva: M(x)
<< L7
Tako|e, pretpostavka da je strujanje strogo horizontalno i u izdanima sa slobodnim
nivoom osnova je hipoteze Dipuija (slika 3.3.).
Slika 3.3: Strujanje sa slobodnim nivoom (freatska izdan): a) realno strujanje; b) strujanje prema
pretpostavci Dipuija
Pretpostavka horizontalnog strujanja se ne moè primeniti u regionima gde strujanje
ima veliku vertikalnu komponentu, kao {to je, na primer, u blizini nesavr{enog bunara (slika
3.4.), ili na mestima izlaska filtracionog toka, kao {to su izvori, reke, itd.
Ina~e, i u ovim slu~ajevima, na odre|enom udaljenju od izvora ili ponora, moè se
primeniti pretpostavka strogo horizontalnog strujanja. U praksi, pretpostavka horizontalnog
strujanja se primenjuje na udaljenju ve}im od 1.5 do 2 puta od debljine filtracionog toka. Na
kra}em rastojanju, ekvipotencijalne povr{i nisu vertikalne, strujanje je trodimenzionalno, i
mora se tretirati kao takvo. Gornja pretpostavka strujanja je primenljiva i kod vodonosnih
slojeva sa me|usobnim procurivanjem (slika 3.5.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada su propusnost i debljina posmatranog vodonosnog sloja mnogo ve}e od
slabopropusnog me|usloja, moè se usvojiti pretpostavka da je strujanje u njemu
horizontalno, dok je vertikalno u me|usloju. Ove pretpostavke, koje u praksi daju vrlo male
gre{ke, veoma pojednostavljuju analizu strujanja u vodonosnom sloju pod pritiskom i sa
prihranjivanjem kroz slabopropusni me|usloj.
Slika 3.4: Strujanje u blizini nesavr{enog bunara
Slika 3.5: Strujanje u vodonosnom sloju pod pritiskom i sa prihranjivanjem kroz slabije propusni
me|usloj
3.3 SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI

Re~eno je da, u op{tem slu~aju, pri filtraciji podzemnih voda, elasti~na svojstva
porozne sredine i te~nosti imaju odre|enog uticaja na karakter strujanja. Ako se zanemare
procesi transporta i razmene toplote, efekti uticaja navedenih parametara vode i porozne
sredine dolaze do izraàja kao posledica promene naponskih stanja oblasti strujanja. U tim
uslovima, voda i porozna sredina se mogu posmatrati kao elasti~na tela, kod kojih se promene
njihovih svojstava de{avaju kao posledica promene pijezometarskog nivoa izdani. To zna~i,
da se voda i porozna sredine posmatraju kao deformabilna, sti{ljiva tela.
Kao rezultantni parametar stanja te~nosti i porozne sredine, u dinamici podzemnih
voda se uzima i analizira veli~ina zapremine podzemnih voda, koja se dobija na ra~un
elasti~nih osobina vode i porozne sredine, izraèna kroz specifi~nu izda{nost izdani.
Specifi~na izda{nost izdani predstavlja pojam koji je vezan isklju~ivo za izu~avanje
strujanja podzemnih voda u neustaljenom (nestacionarnom) reìmu. U op{tem slu~aju, moè
se definisati kao zapremina vode koju izdan odaje, ili akumulira, usled jedini~ne promene
pijezometarskog nivoa izdani, odnosno, to je koli~nik zapremine vode (iscrpene iz
vodonosnog sloja, ili nalivane u njega) i zapremine promene pijezometarskog nivoa izdani:
dV
(3.1)
dV Π
gde je:
dV- zapremina vode koju izdan odaje, ili akumulira, usled promene pijezometarskog nivoa,
[L3],
dVΠ - zapremina, koja je rezultat promene pijezometarskog nivoa (pritiska) izdani, [L3].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kao odnos dve dimenzionalno iste veli~ine, specifi~na izda{nost izdani je
bezdimenzionalna veli~ina. U zavisnosti od uslova strujanja podzemnih voda, razlikuju se:
• specifi~na izda{nost izdani kod koje se strujanje odvija pod pritiskom, µ, i
• specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom, ε , koja su u praksi ~esto naziva i
efektivna, ili dinami~ka poroznost1.
3.3.1 SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI POD PRITISKOM

Podzemne vode u uslovima strujanja pod pritiskom, pona{aju se saglasno uslovima
elasti~nog reìma, {to se ispoljava kod promene pijezometarskog nivoa izdani (odnosno
tokom crpenja ili nalivanja). Pri smanjenju arteskog pritiska, vodonosni sloj se zbija, a pri
pove}anju pritiska se {iri.
Zapremina vode koja se u uslovima pod pritiskom moè dobiti iz vodonosnog sloja,
posledica je:
• elasti~nih osobina vode,
• elasti~nih (deformabilnih) svojstava porozne sredine.
U teorijskom razmatranju usvojene su pretpostavke da su podina i povlata vodonosnog
sloja apsolutno vodonepropusne i nesti{ljive.
Kp = 0 ; Ep = ∞ (3.2)
gde je:
Kp - koeficijent filtracije podine i povlate vodonosnog sloja, [LT-1],
Ep - moduo elasti~nosti stenske mase podine i povlate vodonosnog sloja, [Pa].
Zapremina vode dV, koja se izdvoji iz elementarne prizme vodonosnog sloja,
dimenzija dx, dy, M, (slika 3.6.) usled smanjenja pijezometarskog nivoa, dΠ je:
dV = dVv + dVs (3.3)
gde je:
dVv - elementarna zapremina vode, koja se oslobodi (drenira) iz elementarne prizme, usled
elasti~nih svojstava vode, [L3],
dVs - elementarna zapremina vode, koja se drenira iz elementarne prizme, usled elasti~nih
(deformabilnih) svojstava materijala vodonosnog sloja, [L3].
Slika 3.6: Elementarna prizma strujnog toka u uslovima pod pritiskom (prora~unska skica za izvo|enje
izraza za specifi~nu izda{nost izdani)
1
Koju treba razlikovati od geometrijske poroznosti (n).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
a) Zapremina usled elasti~nih svojstava vode
Prema Hukovom zakonu, promena zapremine vode pod dejstvom promene spoljnjeg
pritiska, izraàva se slede}im odnosom:
dV v dp
=− (3.4)
Vv Ev
gde je:
dVv - promena zapremine vode u okviru elementarne prizme, izazvana promenom pritiska dp,
[L3],
Vv = nV = n M dxdy - zapremina vode u elementarnoj prizmi, [L3],
n - poroznost, [-],
dp - promena pritiska, [Pa],
Ev - moduo elasti~nosti vode, (Ev ≈ 2 GPa, pri pritiscima manjim od 50 MPa), [Pa].
Iz gornje jedna~ine, promena zapremine vode u elementarnoj prizmi, dVv, usled
promene spoljnjeg pritiska, dp, jednaka je:
dp
dV v = −Mndxdy (3.5)
Ev
b) Zapremina usled elasti~nih svojstava porozne sredine
Usvojena je pretpostavka da se zapremina ~vrste faze porozne sredine ne menja, nego se

promena zapremine de{ava na ra~un promene poroznosti (promene zapremine pora):
dV s dp
=− (3.6)
V Es
gde je:
dVs - promena zapremine pora porozne sredine u okviru elementarne prizme, izazvana
promenom pritiska dp, [L3],
V = Mdxdy - zapremina elementarne prizme, [L3],
Es - moduo elasti~nosti porozne sredine, [Pa]. Moduo elasti~nosti porozne sredine za razli~ite
materijale je dat u tablici 3.1.
dp
dV s = − Mdxdy (3.7)
Es
TABLICA 3.1
Materijal Es
Glina 0.005·109 Pa
Pesak - {ljunak 0.05·109 Pa
Staklene kuglice 1·10 9 Pa
Konsolidovane stene 50·109 Pa
Dakle, zapremina vode koja se izdvoji iz elementarne prizme vodonosnog sloja, dV,
dimenzija dxdyM, usled smanjenja pritiska, dp, moè se izraziti, smenom jedna~ina (3.5) i
(3.7) u jedna~inu (3.3), na slede}i na~in:
dp dp
dV = − Mndxdy − Mdxdy (3.8)
Ev Es
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 1 1 
odnoso dV = − Mndxdydp  +  (3.9)
 E v nE s 
Kori{}enjem relacije izme|u promene pritiska i promene pijezometarskog nivoa
izdani
dp = - ρgdΠ (3.10)
 1 1 
dobija se: dV = − Mndxdy +  ρgdΠ (3.11)
E
 v nE s 
Iz gornje jedna~ine moè se dobiti izraz za specifi~nu izda{nost izdani u uslovima

strujanja pod pritiskom, polaze}i od jedna~ine (3.1):
dV dV
µ= = (3.12)
dV Π dxdydΠ
 1 1 
ili µ = ρgMn +  (3.13)
 E v nE s 
Okvirno, vrednosti specifi~ne izda{nosti pod pritiskom kre}u se u granicama od 5⋅10-6
za konsolidovane stene, do 5⋅10-3 za peskovito - {ljunkovite sedimente. Za glinovite
tvorevine, ove vrednosti mogu biti i ve}e, {to zavisi od stepena konsolidacije glina.
3.3.2 SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI SA SLOBODNOM

VODENOM POVR[INOM
Specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom se defini{e kao zapremina vode koja
se pod dejstvom gravitacije iscedi iz porozne sredine, pri jedini~noj promeni pijezometarskog
nivoa izdani, odnosno, zapremina vode, koja u slu~aju punjenja porozne sredine ispuni
poroznu sredinu pri jedini~nom pove}anju nivoa. U op{tem slu~aju, specifi~na izda{nost
izdani sa slobodnim nivoom zavisi od vremena i smera kretanja nivoa slobodne vodene
povr{ine2 (razlikuje se u slu~aju hranjenja i dreniranja izdani).
Slika 3.7: Elementarna prizma izdanskog toka u uslovima strujanja sa slobodnim nivoom (prora~unska skica
za izvo|enje izraza za specifi~nu izda{nost izdani)
2
Slobodna vodena povr{ina izdani definisana je kao povr{ na kojoj vlada atmosferski pritisak, p=patm.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako se iz strujnog toka sa slobodnim nivoom izdvoji elementarna prizma, osnove
dxdy (slika 3.7.), gde se za vremenski interval dt, pijezometarski nivo (nivo slobodne vodene
povr{ine) promeni za dΠ, onda se, prema navedenoj definiciji, specifi~na izda{nost izdani sa
slobodnim nivoom moè napisati kao:
dV v dV v
ε= = (3.14)
dV Π dxdydΠ
gde je:
dVv - zapremina vode, dotekla, ili istekla iz elementarne prizme, [L3],
dVΠ - zapremina koja predstavlja promenu pijezometarskog nivoa u elementarnoj prizmi, [L3]:
dVΠ = dxdydΠ (3.15)
dΠ - razlika nivoa slobodne vodene povr{ine (pijezometarskog nivoa), koja se ostvari u
vremenskom intervalu dt, [L].
Specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom manja je od ukupne geometrijske
poroznosti porozne sredine, po{to je deo pora ispunjen delimi~no, ili potpuno vezanom
vodom:
ε<n (3.16)
Strogo govore}i, specifi~na izda{nost izdani, kao posledica elasti~nih svojstava vode i
porozne sredine, µ, postoji i u uslovima strujanja sa slobodnim nivoom, me|utim, u odnosu
na prethodno definisanu specifi~nu izda{nost, ε, toliko je mala da se moè zanemariti.
Prema ranijem shvatanju prirode procesa, specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim
nivoom je razmatrana isklju~ivo u kontekstu karakteristika materijala porozne sredine, pri
~emu nisu uzimani u obzir i uticaji ostalih ~inilaca. Danas se me|utim smatra da pored
karakteristika materijala porozne sredine, u formiranju veli~ine specifi~ne izda{nosti,
zna~ajnu ulogu imaju i slede}i parametri:
• dubina podzemnih voda,
• brzina pomeranja slobodne vodene povr{ine,
• smer pomeranja slobodne povr{ine,
• verikalni faktori bilansa podzemnih voda,
• reìm pomeranja slobodne vodene povr{ine.
U vezi sa prethodnim, o~igledno je da je specifi~na izda{nost izdani funkcionalno

povezana sa vremenom. U praksi primenu nalazi isklju~ivo prose~na vrednost specifi~ne
izda{nosti, koja predstavlja osrednjenu vrednost, ε , u datom vremenskom intervalu:
∫ dV v ∆V v
ε = = (3.17)
∫ dV Π
∆V Π
3.3.3 PONDERISANA I FIKTIVNA SPECIFI^NA IZDA[NOST I

NJIHOVA PROMENA TOKOM VREMENA
U prethodnom razmatranju specifi~ne izda{nosti izdani, pretpostavljeno je da se pri

promeni pijezometarskog nivoa izdani voda dobija isklju~ivo iz analizirane vodonosne
sredine. Pretpostavljeni su idealni uslovi, koji se u prirodi retko sre}u. U realnim uslovima,
uobi~ajeno je da su zastupljeni razli~iti vidovi prihranjivanja (obnavljanja) izdani, koje je
~esto nemogu}e posebno izdvojiti i kvantifikovati. Usled toga, opravdano je da se sve vode,
koje se dobijaju obaranjem nivoa izdani, izraze preko specifi~ne izda{nosti izdani, koja u ovo
slu~aju predstavlja tzv. ponderisanu veli~inu (ponderisanu specifi~nu izda{nost izdani).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovako definisana, ponderisana specifi~na izda{nost izdani je parametar koji se menja
sa vremenom i koji je u funkciji prihranjivanja (obnavljanja), ili dreniranja (eksploatacije)
izdani.
U praksi, prilikom re{avanja tzv. inverznih problema, izdan (strujna oblast) se
naj~e{}e {ematizuje krajnje upro{}eno, kao homogena izotropna, sa jednostavnim oblicima
kontura i grani~nih uslova, bez dopunskog prihranjivanja. Tada se, u cilju dobijanja
reprezentativnih vrednosti osnovnih parametara strujanja, uvodi fiktivna specifi~na izda{nost
izdani, veli~ina, koja u ovim uslovima nema fizi~ki smisao. Me|utim, kvantifikacija veli~ine
fiktivne specifi~ne izda{nosti i njene promene tokom vremena, omogu}ava da se kroz nju
integri{u svi nepoznati parametri porozne sredine i uslova strujanja, kao i gre{ke koje su
posledica neodgovaraju}e {ematizacije realnih uslova.
Ovakav pristup re{avanju prakti~nih problema (uvo|enjem ponderisane i fiktivne
specifi~ne izda{nosti izdani) na{ao je punu primenu naro~ito u uslovima dugotrajne
eksploatacije dubljih izdani, za koje se ne raspolaè sa pouzdanim podacima o
rasprostranjenju, veli~ini i rasporedu filtracionih karakeristika i elementima reìma izdani.
3.4 OSNOVNA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA

RAVANSKOG STRUJANJA (JEDNAÎNA
BOUSSINESQ-A)
3.4.1 IZVO\ENJE JEDNAÎNE BOUSSINESQ-A
Za dobijanje osnovnih diferencijalnih jedna~ina filtracije u dinamici podzemnih voda
(prema hidrauli~koj teoriji filtracije) koriste se dva metoda:
a) metod sinteze tri oblika jedna~ina koje odre|uju uslove filtracije - jedna~ine kretanja
podzemnih voda, jedna~ine kontinuiteta strujnog toka i jedna~ine stanja te~nosti i porozne
sredine - integrisanjem jedna~ine kontinuiteta za ta~ku po visini akvifera,
b) bilansna metoda, u ~ijoj je osnovi izu~avanje promene vodnog bilansa izdvojenog
elementa strujnog toka podzemnih voda, pod uticajem faktora koji odre|uju uslove
strujanja, pretpostavljaju}i da je strujanje u akviferu strogo horizontalno - izvode}i bilans
za elementarnu zapreminu kolektora. Na taj na~in, grani~ni uslovi porozne sredine su
inkorporirani u rezultate integracije.
Interesantno je napomenuti, da, mada je prvi metod mnogo stroì, rezultati su

identi~ni.
Jedna~ina Busineska (Joseph Boussinesq) je osnovna diferencijalna jedna~ina
neustaljenog kretanja podzemnih voda. Ona je izvedena na osnovu bilansa podzemnih voda u
elementu filtracionog toka, pri slede}im pretpostavkama:
• porozna sredina je homogena, izotropna i neograni~enog prostiranja, {ematizovana

modelom kontinuuma,
• strujanje je sa slobodnim nivoom izdani, i pokorava se hipotezi Dipuija (strujanje
je horizontalno, zanemaruje se vertikalna komponenta brzine),
• podina vodonosnog sloja je vodonepropusna, a pre po~etka strujanja izdan je
konstantne debljine.
Posmatra se bilans beskona~no malog elementa filtracionog toka, elementarne prizme,

osnove dxdy i visine h, slika 3.8.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 3.8: Elementarna prizma izdanskog toka sa slobodnim nivoom (prora~unska {ema za izvo|enje
Busineskove jedna~ine)
U elementarnu prizmu za vreme dt ulazi zapremina vode, dVu
du` ose x: qxdydt, (3.18)
du` ose y: qydxdt, (3.19)
sa povr{ine terena: Wdxdydt, (3.20)

gde je:
qx, qy - jedini~ni proticaj (proticaj po jedinici {irine strujnog toka) u pravcu odgovaraju}ih
koordinatnih osa, [L2T-1],
W - jedini~na infiltracija (infiltracija po jedinici povr{ine horizontalnog rasprostranjenja
strujnog toka), predstavlja efektivni intenzitet vertikalnog hranjenja izdani, [LT-1].
Iz elementarne prizme za vreme dt izlazi zapremina vode, dVi :
 ∂q 
du` ose x: q x + x dx dydt (3.21)
 ∂x 
 ∂q y 
du` ose y: q y + dy dxdt (3.22)
 ∂y 
Jedna~ina bilansa moè se napisati kao razlika zapremine vode koja doti~e u
elementarnu prizmu i isti~e iz nje. S druge strane, u vremenskom intervalu dt, u elementarnoj
prizmi izdanskog toka akumulira se odgovaraju}a zapremina vode, {to se manifestuje kroz
promenu (povi{enje) pijezometarskog nivoa izdani, u istom vremenskom periodu:
∂Π
dVu − dVi = ε dtdxdy (3.23)
∂t
gde je :
ε - specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom, koja se manifestuje kao nedostatak
zasi}enja vlage zemlji{ta pri izdizanju nivoa vode, ili kao efektivna poroznost pri
obaranju nivoa izdani, [-],
∂Π
dt - promena (prira{taj) pijezometarskog nivoa izdani, koji je u op{tem slu~aju strujanja
∂t
sa slobodnim nivoom razli~it od debljine izdanskog toka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Smenom elemenata bilansa podzemnih voda u gornju jedna~inu dobija se:
 ∂q x 
q x dydt + q y dxdt + Wdxdydt −  q x + dx dydt −
 ∂x 
3.24)
 ∂q y  ∂Π
− q y + dy dxdt = ε dxdydt
 ∂y  ∂t
∂Π ∂q ∂q y
odnosno: ε =− x − +W (3.25)
∂t ∂x ∂y
Uvo|enjem proizvoda filtracione (Darsijeve) brzine i jedini~nog popre~nog preseka
strujnog toka u izraz za jedini~ni proticaj i njegov prvi izvod u pravcu koordinatnih osa:
∂Π ∂q x ∂  ∂Π 
q x = − Kh = −  Kh  (3.26)
∂x ∂x ∂x  ∂x 
∂H ∂q y ∂  ∂Π 
q y = − Kh =−  Kh  (3.27)
∂y ∂y ∂y  ∂y 
dobija se op{ta Busineskova jedna~ina:
∂Π ∂  ∂Π  ∂  ∂Π 
ε =  Kh  +  Kh +W (3.28)
∂t ∂x  ∂x  ∂y  ∂y 
Za homogenu, izotropnu sredinu (K = Const.), mogu}e je izvu}i koeficijent filtracije
ispred diferencijala:
∂Π K ∂  ∂Π  K ∂  ∂Π  W
= h + h + (3.29)
∂t ε ∂x  ∂x  ε ∂y  ∂y  ε
U slu~aju horizontalne podine (i0=0), pijezometarski nivo se izjedna~ava sa visinom
toka, Π = h:
∂h K ∂  ∂H  K ∂  ∂H  W
= h + h + (3.30)
∂t ε ∂x  ∂x  ε ∂y  ∂y  ε
Za jednodimenzionalno strujanje, jedna~ina Busineska glasi:
∂h K ∂  ∂h  W
= h  + (3.31)
∂t ε ∂x  ∂x  ε
3.4.2 LINEARIZACIJA DIFERENCIJALNE JEDNAÎNE

RAVANSKOG STRUJANJA
Jedna~ina Busineska je nelinearna diferencijalna jedna~ina, koja nema re{enje u
op{tem obliku, osim re{enja koja je dala P. Â. - za slu~aj
trenutne promene uslova na granicama i pri po~etnom horizontalnom poloàju slobodne
vodene povr{ine, tj. za apstraktne uslove. Sva ostala re{enja su zasnovana na linearizaciji
Busineskove jedna~ine uvo|enjem pojma srednje debljine izdanskog toka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3.4.2.1 LINEARIZACIJA PREMA BOUSSINESQ-U
Za slu~aj relativno velike debljine izdanskog toka i male promene nivoa du`
filtracionog toka, zamenjuje se promenljiva h = h(x,t) sa konstantom (po prostoru i vremenu),
hsr, slika 3.9:
hsr ≅ h (3.32)
Slika 3.9: Srednja debljina (dubina) izdanskog toka, hsr

Polaze}i od jedna~ine Busineska (3.31), za jednodimenzionalno strujanje, dobija se:
∂h K ∂  ∂ h  W
= h + (3.33)
∂t ε ∂x  sr ∂x  ε
∂h Khsr ∂ 2 h W
odnosno = + (3.34)
∂t ε ∂x 2 ε
gde je Khsr = T koeficijent vodoprovodnosti, [L2 T-1],
Khsr
Koli~nik predstavlja parametar a, koji se naziva koeficijent nivoprovodnosti. On
ε
izraàva sposobnost propagacije promene nivoa podzemnih voda u uslovima strujanja sa
slobodnim nivoom. Ta veli~ina je direktno proporcionalna veli~ini srednjeg koeficijenta
vodoprovodnosti sloja T = Khsr i obrnuto proporcionalna specifi~noj izda{nosti izdani ε:
T
a= [L2T-1] (3.35)
ε
Smenom u prethodnu jedna~inu, dobija se jedna~ina strujanja podzemnih voda,
linearizovana prema metodi Busineska:
∂h ∂ 2h W
=a 2 + (3.36)
∂t ∂x ε
Gornja jedna~ina se moè primeniti i za neustaljeno kretanje podzemnih voda pod
pritiskom. U tom slu~aju koeficijent nivoprovodnosti se zamenjuje koeficijentom
pijezoprovodnosti, kojim su, preko specifi~ne izda{nosti izdani u uslovima strujanja pod
pritiskom, µ, obuhva}ena elasti~na svojstva podzemnih voda i porozne sredine:
KM
a= (3.37)
µ
gde je M debljina vodonosnog sloja, [L].
Za slu~aj bez infiltracije, (W = 0), linearizovana jedna~ina prelazi u oblik:
∂h ∂ 2h
=a 2 (3.38)
∂t ∂x
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ili, kod dvodimenzionalnog strujanja:
1 ∂h ∂ 2 h ∂ 2 h
= + (3.39)
a ∂t ∂ x 2 ∂y 2
Gornja jedna~ina je analogna jedna~ini Furijea, dobro poznatoj u teoriji preno{enja
toplote, koja ima niz re{enja za konkretne konturne i po~etne uslove.
Prema nekim istraìva~ima (S.F. Averb®nov, 1965.), linearizacija prema metodi
Busineska, daje gre{ku do 20% u najnepovoljnijim slu~ajevima, {to je dopustivo, imaju}i u
vidu realnost odre|ivanja filtracionih parametara.
Za slu~aj stacionarnog strujanja (∂h/∂t = 0), odsustva infiltracije (W = 0) i za
jednodimenzionalno strujanje, dolazi se do jedna~ine Laplasa:
∂ 2h
=0 (3.40)
∂x 2
Integracijom gornje jedna~ine dobija se jedna~ina prave, u obliku:
h(x) = Ax + B (3.41)
gde su A i B integracione konstante.
Iz jedna~ine (3.41) moè se zaklju~iti, da ako se za linearizaciju Busineskove
jedna~ine usvoji h = hsr, kao re{enje se dobija linija slobodne vodene povr{ine u obliku prave
linije, {to u uslovima strujanja sa slobodnim nivoom nije fizi~ki opravadano. Me|utim, ova
metoda linearizacije ima opravdanje kod strujanja pod pritiskom.
3.4.2.2 LINEARIZACIJA PREMA BAGROV-VERIGINU
Radi bolje preglednosti, posmatra se Busineskova jedna~ina za jednodimenzionalno

strujanje:
ε ∂h ∂  ∂h  W
= h  + (3.42)
K ∂t ∂x  ∂x  K
Mnoènjem leve strane jedna~ine (3.42) sa jedan, odnosno, pro{irenjem razlomka sa
h/h:
∂h h ∂ h 1 ∂ h
= = h (3.43)
∂t h ∂t h ∂t
i uvo|enjem veli~ine h pod diferencijal, dobija se:
h2  h2 
∂   ∂ 2 
ε 2  2  W
= + (3.44)
Kh ∂t ∂x 2 K
Kh Kh
Zamenom (kod strujanja sa slobodnim nivoom), ili (za slu~aj strujanja pod
ε µ
h2
pritiskom), sa a i veli~ine sa u, dobija se:
2
1 ∂u ∂ 2 u W
= + (3.45)
a ∂t ∂x 2 K
Za slu~aj stacionarnog strujanja (∂h/∂t = 0) i odsustva infiltracije (W = 0), dolazi se
tako|e do jedna~ine Laplasa:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
∂ 2u
=0 (3.46)
∂x 2
Integracijom gornje jedna~ine dobija se parabola (linija slobodne povr{ine), koja je
"blià" fizici strujanja u uslovima sa slobodnim nivoom:
h(x)2 = Cx + D (3.47)
gde su C i D integracione konstante.
Grafik funkcije h(x) daje parabolu, koja se formira pri ustaljenom kretanju podzemnih
voda sa slobodnim nivoom i pri horizontalnoj podini vodonosnog sloja.
V. M. [estakov preporu~uje da se kod hidrogeolo{kih prora~una u nejednorodnim
vodonosnim sredinama koristi linearizacija jedna~ine neustaljenog kretanja podzemnih voda
sa slobodnom vodenom povr{inom po metodi Busineska. Linearizaciju po metodi Bagrov-
Verigina, [estakov preporu~uje za jednorodne sredine.
*
* *
Pored navedenih, postoje i druge metode linearizacije Busineskove parcijalne
jedna~ine strujanja podzemnih voda, kao {to je linearizacija metodom kona~nih prira{taja
(metoda G.N. Kamenskog), itd.
Linearizovana jedna~ina Busineska:
∂h ∂ 2h W
=a 2 + (3.48)
∂t ∂x µ
pripada klasi dobro izu~enih linearnih diferencijalnih jedna~ina paraboli~nog tipa (jedna~ine
tipa Furijea) i za njeno re{avanje se {iroko koristi bogati aparat matemati~ke fizike. Uop{te,
ukoliko se pijezometarski nivo izdani (i druge uklju~uju}e funkcije) mogu izraziti preko
jedna~ine Laplasa, tada se svojstva ove jedna~ine koriste u dinamici podzemnih voda pri
re{avanju razli~itih hidrogeolo{kih zadataka. Kao najva`nije svojstvo ove jedna~ina treba
navesti slede}e: svaka kombinacija pojedina~nih re{enja jedna~ine Laplasa predstavlja deo
op{teg re{enja. Odavde poti~e mogu}nost kori{}enja metode superpozicije pri pronalaènju
re{enja u konkretnim slu~ajevima. U sloènim hidrogeolo{kim uslovima mogu}e je posebno
prou~avati uticaje razli~itih faktora na uslove filtracije, a rezultat dobiti kao sumu zajedni~kog
dejstva svih faktora.
3.5 METODE RE[AVANJA

Re{avanje diferencijalnih jedna~ina u osnovi se svodi na njihovu integraciju razli~itim
metodama. Kako sledi iz teorije diferencijalnih jedna~ina, jedinstveno re{enje u konkretnim
uslovima se moè dobiti pri zadatim uslovima jednozna~nosti re{enja. Za postojanje
jednozna~nosti, koje obezbe|uje jedinstvenost re{enja diferencijalnih jedna~ina strujanja i
dobijanje kvantitativnih karakteristika uslova filtracije u realnim uslovima, neophodni su
slede}i pokazatelji:
1) vid (zakon) filtracije i geometrijske karakteristike oblasti filtracije;
2) struktura oblasti filtracije i osnovni parametri (vodoprovodnost, debljina,
nivoprovodnost, pijezoprovodnost, specifi~na izda{nost izdani, itd.);
3) karakter granica i konturni uslovi (zakonomernost promene pritiska i proticaja na
granicama oblasti filtracije);
4) po~etni uslovi (koji se ispoljavaju pri izu~avanju neustaljene filtracije).
Pri zadavanju jednozna~nih uslova neizbe`na je {ematizacija i upro{}avanje prirodnih
hidrogeolo{kih uslova, kako zbog njihove izvanredne sloènosti, tako i zbog nemogu}nosti
njihovog izra~unavanja pri re{avanju diferencijalnih jedna~ina. Posebne te{ko}e se javljaju
pri re{avanju nelinearnih diferencijalnih jedna~ina pri sloènim grani~nim uslovima.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Metode re{avanja diferencijalnih jedna~ina filtracije su sloène, mnogobrojne i veoma
raznovrsne. S ta~ke posmatranja potpunosti i primenljivosti izra~unavanja razli~itih prirodnih
faktora, sve metode re{avanja diferencijalnih jedna~ina se mogu podeliti na dve kategorije:
teorijske i eksperimentalne.
Teorijske metode (stroge i pribli`ne) zasnovane su na re{avanju diferencijalnih
jedna~ina pomo}u aparata fizike i matematike. One polaze od definisanja funkcionalne veze
izme|u osnovnih hidrogeolo{kih karakteristika toka podzemnih voda i op{tih re{enja.
Na eksperimentalne metode re{avanja diferencijalnih jedna~ina filtracije odnose se
metode fizi~kog i matemati~kog modeliranja. One se koriste za re{avanje zadataka filtracije
podzemnih voda u sloènim hidrogeolo{kim uslovima, za koja nedostaju analiti~ka re{enja, ili
je njihovo dobijanje veoma komplikovano. Dobra strana eksperimentalnih metoda je
mogu}nost upoznavanja sloènih prirodnih uslova i faktora, koji uti~u na filtraciju podzemih
voda. Me|utim, pri modeliranju se dobijaju posebna re{enja, koja odgovaraju konkretnim
uslovima, a ne op{te funkcionalne veze, kao pri strogim teorijskim re{enjima.
3.5.1 NEKA ANALITI^KA RE[ENJA

Postoji izvestan broj {ema strujanja, sa datim po~etnim i konturnim uslovima, koji se
mogu re{iti analiti~ki, re{avanjem linearizovane jedna~ine Busineska.
Za elementarnu prora~unsku {emu (jednodimenzionalni izdanski tok), prikazanu na
slici 3.10., linearizovana jedna~ina Busineska:
Slika 3.10: Prora~unska skica ({ema) za re{enje

Busineskove jedna~ine
analiti~kim putem
∂h ∂ 2h W
=a 2 + (3.49)
∂t ∂x µ
moè se napisati u slede}em obliku:
∂∆H (x ,t ) ∂ 2 ∆H (x ,t ) W
=a + (3.50)
∂t ∂x 2 µ
gde je H(x, t) = H(x, t) - H0(x, 0) (3.51)
∆H(x, t) - promena nivoa podzemnih voda u preseku x u vremenskom intervalu od t = 0 do t
= t, [L],
H0(x, 0) - po~etni nivo u preseku x u trenutku t = 0, [L],
H(x, t) - nivo u preseku x u trenutku t, [L],
W - intenzitet infiltracije (odozgo) za koji se pretpostavlja da se trenutno uspostavio na celoj
duìni toka posle po~etka promene nivoa. Za t < 0, W = 0, [LT-1].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3.5.1.1 NEOGRANIÊNA IZDAN
Neograni~enom izdani se moè smatrati ona ~ije je rasprostranjenje toliko da se uticaji

promena na granicama, u posmatranom domenu njenog rasprostranjenja, mogu zanemariti. U
ovom slu~aju posmatra se izdan kod koje se nivo preme{ta translatorno, paralelno samoj sebi.
U op{tem slu~aju nivo izdani moè biti sa nagibom, dok je poseban slu~aj izdan bez
horizontalnog kretanja, slika 3.11., a) i b). Sa povr{ine terena se odvija infiltracija, koja je
ravnomerna po celoj povr{ini izdani.
Za linearizovanu jedna~inu Busineska ovako postavljenog jednodimenzionalnog
strujanja:
Slika 3.11: Neograni~ena izdan sa infiltracijom odozgo: a) sa nagibom, b) horizontalna izdan
∂∆ H ( x , t ) ∂ 2 ∆ H ( x ,t ) W
=a + (3.52)
∂t ∂x 2 µ
grani~ni uslovi su:
∂∆H
za x=+∞ i x = - ∞→ =0 (3.53)
∂x
Re{enje jedna~ine (3.52) je tada:
W
∆H (x ,t ) = t (3.54)
µ
{to zna~i da je promena pijezometarskog nivoa izdani, ∆H(x,t) u funkciji intenziteta
infiltracije, W i vremena, t, u kome se posmatra promena.
Ukoliko se jedna~ina (3.52) napi{e preko jedna~ine bilansa voda za
jednodimenzionalno strujanje (3.25), dobija se slede}i oblik:
∂∆H (x ,t ) 1 ∂q W
= + (3.55)
∂t µ ∂x µ
Za navedene grani~ne uslove (3.53), kada nema promene nagiba nivoa izdani du` x-ose, tj.:
∂q
=0 (3.56)
∂x
nema prira{taja proticaja u horizontalnom pravcu. Ovakav slu~aj u prirodi se javlja kada je
nivo podzemnih voda duboko u odnosu na povr{inu terena i pri velikoj udaljenosti granica,
odnosno grani~nih uslova. Ukoliko se raspolaè podacima o promenama nivoa podzemnih
voda i veli~ini specifi~ne izda{nosti izdani (koja se moè odrediti drugim metodama), mogu}e
je odrediti veli~inu prihranjivanja izdani sa povr{ine terena, iz jedna~ine 3.54.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3.5.1.2 POLUOGRANIÊNA IZDAN
Na slici 3.12 prikazan je idealizovani jednodimenzionalni filtracioni tok prema konturi

koja se moè {ematizovati kao savr{eni rov. Promena nivoa na konturi izaziva promenu nivoa
izdani, kako je {ematski prikazano na slici 3.12. Generalno, pretpostavlja se da je promena
nivoa, ∆H, svuda relativno mala u odnosu na debljinu izdani, tako da se moè primeniti
jedna~ina (3.52) kako na strujanje u uslovima pod pritiskom, tako i na uslove strujanja sa
slobodnim nivoom.
U op{tem slu~aju, promena uslova na granici moè biti izazvana ili promenom nivoa,
ili proticaja kroz konturu.
Slika 3.12: Strujni tok u poluograni~enoj izdani
3.5.1.2.1 Slu~aj promene nivoa na granici toka

Kao fundamentalno re{enje, analizira se izdanski tok bez infiltracije, za slu~aj
skokovite promene nivoa na konturi, slika 3.13. Uslov je da nema infiltracije (hranjenje
izdani) odozgo i odozdo, odnosno W = 0:
∂∆ H ( x , t ) ∂ 2 ∆H (x ,t )
=a (3.57)
∂t ∂x 2
Slika 3.13: Strujni tok u poluograni~enoj izdani - skokoviti pad nivoa na konturi
Grani~ni uslovi:
• trenutna promena na granici toka:
x=0; t>0 → ∆H(0,t) = ∆H0 (3.58)
• uslov neograni~enosti toka na strani suprotnoj od grani~ne konture, gde je nivo izdani
neporeme}en:
∂
x=∞; t>0 → ∆H(x,t) = 0 ;
∂x
[ ∆H (x ,t )] = 0 (3.59)
Po~etni uslov:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
t≤0; ∆H(x,0) = 0 (3.60)
Uvodi se parametar λ:
x
λ= (3.61)
2 at
gde je:
Khsr
a= - kod strujanja sa slobodnim nivoom, [L2T-1],
ε
KM
a= - kod strujanja pod pritiskom, u izdani konstantne debljine, [L2T-1].
µ
Re{enje jedna~ine (3.57) se u tom slu~aju moè napisati u obliku:
∆H = ∆H0 erfc λ (3.62)
gde je:
∆H = ∆H(x,t) - promena nivoa izdani u vremenu t, na udaljenju x, [L],
∆H0 = ∆H0(0,t) - trenutna promena nivoa izdani na konturi toka, koja je nastupila u t = 0 i jo{
uvek traje, [L],
erfc λ = 1 - erf λ (3.63)
erf λ - integral verovatno}e3:
2 λ − λ2
erf λ = ∫ e dλ
π 0
(3.64)
Jedna~ina (3.62) je izvedena za izdan koja se proteè neograni~eno, ali je

zadovoljavaju}a i za slu~aj kona~ne izdani ~ija je granica rasprostranjenja na dovoljnoj
udaljenosti od konture sa skokovitom promenom nivoa, na kojoj je promena nivoa dovoljno
mala.
Proticaj kroz konturu, paralelnu sa pruànjem granice filtracionog toka, odnosno
doticaj u {ematizovani rov po jedinici njegove duìne, koji je rezultat promene nivoa na
granici4, ra~una se iz:
∂H
q (x ,t ) = −T (3.65)
∂x
Kako je, iz (3.51):
∆H(x,t) = H(x,t) - H0(x,0) (3.66)
H(x,t) = ∆H(x,t) + H0(x,0) (3.67)

moè se napisati izraz za jedini~ni proticaj u diferencijalnom obliku, smenom (3.66) u (3.65):
∂ ( ∆H ) ∂H 0
q (x ,t ) = −T −T (3.68)
∂x ∂x
Uvo|enjem smene, jedna~ine (3.62) u (3.68), dobija se diferencijalna jedna~ina za
jedini~ni proticaj filtracionog toka na proizvoljnom udaljenju x i u vremenskom trenutku t:
∂
q (x ,t ) = −T ∆H 0 (erfcλ) − q 0 (3.69)
∂x
3
Funkcija erfc λ = f(λ) data je tabelarno i prikazana grafi~ki u dodatku 1, na kraju knjige.
4
U slu~aju povi{enja nivoa na granici, dolazi do oticanja vode iz savr{enog rova u izdan.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
q0 - "prirodni" doticaj iz zale|a, koji postoji u slu~aju "prirodnog" nagiba pijezometarskog
nivoa izdani, pre po~etka poreme}aja na granici. U slu~aju horizontalnog nivoa izdani,
prirodni doticaj q0 = 0.
Diferencijal integrala (erfc-a) je:
∂ d ∂λ d  2 λ − λ2  1
∂x
(erfcλ) = (erfcλ)
dλ
= 1 −
∂x dλ 
∫ e dλ 2 at
π 0
(3.70)
∂ 1 2
(erfcλ) = − e −λ (3.71)
∂x πat
Re{enjem integrala erfc λ, dobija se izraz za proticaj filtracionog toka na
proizvoljnom udaljenju od savr{enog rova i u proizvoljnom vremenskom trenutku:
T ∆H 0 − λ2
q ( x ,t ) = e − q0 (3.72)
πat
x2 
T ∆H 0 − 
 4 at 
odnosno q (x ,t ) = e − q0 (3.73)
πat
Po konturi savr{enog rova, za x = 0, proticaj je:
T ∆H 0
q= (3.74)
πat
Re{enje (3.62), odnosno (3.72), ima fundamentalni karakter. Primenjuju}i princip
superpozicije strujanja, na njegovoj osnovi se mogu dobiti re{enja i za sloènije grani~ne
uslove. Na primer ako grafik promene nivoa na konturi vodonosnog sloja ima oblik krive
(slika 3.14), aproksimiraju}i krivu H0(t) serijom stepenastih promena, mogu}e je dobiti izraz
za promenu ∆H(x,t) u traènom vremenskom trenutku; na primer, za drugi interval (t1 > t > t2)
dobija se:
Slika 3.14: Proizvoljna promena nivoa na granici, {ematizovana kao niz skokovitih promena
x x
∆H (x ,t ) = ∆H 01erfc + ∆H 02erfc (3.75)
2 at 2 a(t − t 1 )
Za proizvoljni momenat tn-1 < t < tn, promena nivoa na udaljenju x od konture je:
i =n
x
∆H ( x, t ) = ∑ ∆H 0i erfc (3.76)
i =1 2 a (t − t i −1 )
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Promena uslova na granici moè, naravno, biti pozitivna, ili negativna.
Izraz za proticaj pri vi{estepenoj skokovitoj promeni nivoa na granici (za tn-1 < t < tn )
je:
T i =n
∆H 0i
q=
πa
∑ i =1 (t − t i −1 )
(3.77)
U dodatku 2 dat je jedan prakti~an primer strujanja poluograni~enog filtracionog toka,

sa nizom skokovitih promena na granici, kao ilustracija primene analiti~kog re{enja strujanja i
primene superpozicije strujanja.
Nekad je od interesa znati ukupnu zapreminu koja protekne kroz konturu filtracionog
toka, odnosno doticaj u reku, ili kanal. U tom slu~aju moè se primeniti izraz za zapreminu
vode, koja je rezultat proizvoda proticaja i vremenskog intervala:
V = q⋅t (3.78)
Polaze}i od elementarne zapremine, koja u beskona~no kratkom vremenskom
intervalu protekne kroz konturu kontakta reke i filtracionog toka:
dV = q⋅dt (3.79)
gde je:
q - proticaj na granici filtracionog toka:
T ∆H 0
q= (3.80)
πat
i integracijom u granicama od t = 0 do t = t, dobija se zapremina protekle vode u datom

vremenskom intervalu:
t
T ∆H 0 t 1
V = ∫ qdt = ∫t
−
2
dt (3.81)
0 πa 0
2T ΛH
V = t (3.82)
πa
3.5.1.2.2 Slu~aj poznatog proticaja na granici toka
U realnim, prirodnim uslovima, javlja se slu~aj crpenja (ili nalivanja) sa konstantnim

proticajem iz vodotoka (prirodnog - reka ili jezero, ili ve{ta~kog - kanal, jarak, itd.), koji je u
hidrauli~kom kontaktu sa vodonosnom sredinom. U tom slu~aju, kao i u prethodnom, dolazi
do promene nivoa izdani usled crpenja (nalivanja) i proticaja du` filtracionog toka, tokom
vremena.
Za potrebe izvo|enja izraza kojim se defini{e ovakvo strujanje, granica izdani
(kontakt sa vodenom sredinom) {ematizuje se kao savr{eni rov i primenjuje se analogna
prora~unska {ema kao i u slu~aju skokovite promene nivoa na konturi filtracionog toka (slika
3.15.).
Polaze}i od linearizovane jedna~ine Busineska, za jednodimenzionalni filtracioni tok
bez infiltracije:
∂h ∂ 2h
=a 2 (3.83)
∂t ∂x
gornja jedna~ina se diferencira, uvode}i prethodno Darsijevu brzinu:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 3.15: Strujni tok u poluograni~enoj izdani - konstantni proticaj (crpenje ili nalivanje) na granici
toka
∂h
v = −K (3.84)
∂x
∂ 2v ∂v
a 2 = (3.85)
∂x ∂t
Za konturne i po~etne uslove:
q0
v(0, t ) = (3.86)
hsr
v(∞,t)=0 (3.87)
v(x,0)=0 (3.88)
re{enje za jedini~ni proticaj, na proizvoljnom udaljenju od konture toka, glasi:
qx = q0 erfc λ (3.89)
gde je:
q0 - proticaj po jedinici {irine toka (jedini~ni proticaj) na konturi kontakta filtracionog toka i
{ematizovanog savr{enog rova, [L2T-1],
qx - proticaj po jedinici {irine toka (jedini~ni proticaj) na udaljenju x od konture filtracionog
toka, [L2T-1].
Promena nivoa du` filtracionog toka, koja je izazvana konstantnim crpenjem iz
vodotoka, dobija se iz izraza:
q0 x  e− λ 
2
∆H ( x , t ) =  − erfcλ  (3.90)
2T  λ π 
Promena nivoa na granici toka izraèna je jedna~inom:
q0 at
∆H (0, t ) = (3.91)
T π
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zamenjuju}i veli~inu q0 iz gornje jedna~ine u jedna~inu za veli~inu ∆H(x,t), moè se
dobiti izraz za promenu nivoa izdani du` filtracionog toka, u funkciji promene nivoa na
granici:
( 2
∆H ( x , t ) = ∆H (0, t ) ⋅ e− λ − λ π ⋅ erfcλ ) (3.92)
3.5.2 NUMERI^KE METODE RE[AVANJA - METODA KONA^NIH

PRIRA[TAJA
Numeri~ke metode re{avanja sistema diferencijalnih jedna~ina se koriste, kao {to je
ranije re~eno, za re{avanje sloènijih slu~ajeva, kada nije mogu}e izvr{ti {ematizaciju prirode
i posmatranih procesa u tolikoj meri da se mogu na}i odgovaraju}a analiti~ka re{enja
diferencijalne jedna~ine Busineska. Numeri~ke metode spadaju u grupu iterativnih metoda i
za prakti~nu upotrebu pretpostavljaju kori{}enje ra~unara. Rezultati dobijeni ovim metodama
su pribli`ni, sa unapred zadatom ta~no{}u.
Postoji vi{e metoda numeri~ke integracije sistema diferencijalnih jedna~ina, koje se
baziraju na razli~itim tipovima diskretizacije, zadavanja ulaznih parametara i metoda
prora~una. Me|u najra{irenijim su metoda kona~nih prira{taja, kona~nih elemenata, grani~nih
elemenata, itd.
Primena numeri~kih metoda je prakti~na i jednostavna, ali primena na dati fizi~ki
sistem moè biti komplikovana i zahteva solidno znanje i ve{tinu u postavci problema i
interpretaciji rezultata. Numeri~ke metode se ne smeju posmatrati kao zamena za analiti~ke
metode, nego kao "alat" za izu~avanje kompleksnog strujanja podzemnih voda. U op{tem
slu~aju, izbor neke od tehnika (analiti~ki, numeri~ki, ili fizi~ki modeli) zavisi od iskustva i
znanja korisnika, kompleksnosti problema koji se re{ava, usvojenih pretpostavki i izme|u
ostalog, od mogu}nosti kompjutera, matemati~kog aparata i podataka.
Ovde nije namera da se prikaù sve numeri~ke metode koje se koriste. Umesto toga,
daje se prikaz metode i razlika izme|u re{enja jedna~ina, dobijenih eksplicitnim i implicitnim
tehnikama prora~una. Osnovna namera ovog poglavlja je da principijelno prikaè model,
primenljiv za prakti~nu analizu problema strujanja podzemnih voda.
Sistem linearizovanih Busineskovih jedna~ina, napisanih u obliku kona~nih prira{taja,
formira se na bazi diskretizacije strujnog polja (u planu, profilu). Svako polje diskretizacije
{ematizuje se kao homogeno, sa reprezentativnim parametrima. Veli~ina polja zavisi od
karaktera postavljenog zadatka, kvaliteta i obima ulaznih podataka, zahtevane ta~nosti
rezultata, metode prora~una, kao i znanja i iskustva inènjera.
Isti~e se problem reprezentativnosti usvojenih parametara, kao i dobijenih rezultata, u
odnosu na datu prora~unsku {emu, koji se javlja u vezi sa veli~inom polja mreè
diskretizacije. O~igledno je da, teoretski posmatrano, sitnija polja omogu}avaju verniju
simulaciju realnih uslova, ali u praksi to ne mora uvek da bude slu~aj. êsto se de{ava da, za
delove terena za koje ne postoje pouzdani podaci, sitnija (detaljnija) mreà daje rezultate sa
ve}im odstupanjem od realnosti.
3.5.2.1 JEDNODIMENZIONALNO STRUJANJE
Za ilustraciju metode kona~nih prira{taja, kao jednostavniji slu~aj, analizira}e se

nestacionarno strujanje jednodimenzionalnog filtracionog toka. Pre postavljanja sistema
jedna~ina, neophodno je prethodno izvr{iti odgovaraju}u {ematizaciju prirodnih karakteristika
porozne sredine i strujnog toka. Oblast strujanja se diskretizuje (izdeli) na deonice (polja),
koje u op{tem slu~aju mogu biti razli~ite veli~ine (slika 3.16.). Za svaku deonicu moraju biti
zadate reprezentativne vrednosti koeficijenta filtracije (Ki), duìne deonice (∆xi), debljine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
vodonosnog sloja (Mi), specifi~ne izda{nosti izdani (µi) i po~etne vrednosti pijezometarskog
nivoa (Πi).
Slika 3.16: [ematizacija i diskretizacija jednodimenzionalnog strujnog toka

U konkretnom slu~aju, da bi se pojednostavila analiza, razmatra se homogeni
izotropni vodonosni sloj, kontantne debljine, u kome su poznate vrednosti K, µ, M i ∆x (slika
3.17).
Slika 3.17: Strujni tok u homogenoj izotropnoj vodonosnoj sredini

Diferencijalne jedna~ine su izvedene iz Busineskove jedna~ine strujanja, u kojoj je
sadràn zakon strujanja (Darsijev zakon) i jedna~ina kontiuiteta. Radi lak{eg analiziranja
posmatra se jedini~na {irina strujnog toka (b = 1).
Bilans masa vode (jedna~ina kontinuiteta) za polje (i) zahteva da razlika ulaza
(doticaj, Qi-1→i) iz polja (i-1) u polje (i), i izlaza (oticaj, Qi→i+1) iz polja (i) u polje (i+1), mora
biti jednak promeni zapremine vode (∆Vi/∆t) u polju (i), slika 3.18.
Usvojena je pretpostavka da nema vertikalnih parametara bilansa podzemnih voda -
infiltracije iz podine, ili povlate vodonosnog sloja, ili crpenja, ili nalivanja u njega.
U ovom slu~aju proticaj iz deonice (i-1) u deonicu (i) je:
Π in − Π in−1
Q i −1→i = −K ω (3.93)
∆x
gde:
- indeks (i) ozna~ava deonicu pod brojem (i),
- eksponent (n) ozna~ava posmatrani vremenski trenutak,
Qi-1→i - (jedini~ni) proticaj iz deonice (i-1) u deonicu (i), [L3T-1]
K - koeficijent filtracije porozne sredine, [LT-1],
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 3.18: Bilans voda u polju diskretizacije
ω - povr{ina, popre~ni presek filtracionog toka, [L2]. U ovom slu~aju povr{ina je proizvod
debljine vodonosnog sloja (M) i jedini~ne {irine toka (b = 1):
ω = M⋅b (3.94)
Πin - reprezentativni pijezometarski nivo u deonici (i), nivo u centru polja diskretizacije, [L],
Πi-1n - reprezentativni pijezometarski nivo u deonici (i-1), nivo u centru polja diskretizacije,
[L],
∆x - duìna deonice, [L].
U jedna~ini (3.93) pretpostavljen je pravolinijski pad pijezometarskog nivoa izme|u
dve susedne deonice: gradijent pijezometarskog nivoa filtracionog toka u vremenu (n) je
razlika reprezentativnih nivoa dve susedne deonice, podeljena sa rastojanjem izme|u centara
tih deonica. Obzirom da je ∆x kona~no mala veli~ina, ova aproksimacija se moè usvojiti kao
ta~na.
Povr{ina ω je proizvod jedini~ne {irine toka b i debljine vodonosnog sloja M, i po{to
je b jedinica, a M je konstanta, jedna~ina (3.93) postaje:
Π in − Π in−1
Q i −1→i = −T (3.95)
∆x
Tako|e, proticaj iz deonice (i) u deonicu (i+1) je:
Π in+1 − Π in
Q i →i +1 = −T (3.96)
∆x
Brzina promene zapremine vode u deonici (i) za vremenski interval ∆t je:
∆Vi Π it + ∆t − Π it
= µ ∆x (3.97)
∆t ∆t
Jedna~ina kontinuiteta za deonicu (i) je:
∆V i
Q i −1→i − Q i →i +1 = (3.98)
∆t
koja sa zamenama iz jedna~ina (3.95), (3.96) i (3.97) daje:
Π in+1 − Π in Π n − Π in−1 Πt + ∆t − Πti
T −T i = µ ∆x i (3.99)
∆x ∆x ∆t
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sre|ivanjem gornje jedna~ine dobija se:
µ ∆x 2 t + ∆t
Π in+1 − 2Π in + Π in−1 = (Π i − Πti ) (3.100)
T ∆t
Ako je u jedna~ini (3.100), n = t (sada{nja, ili poznata vrednost), dobija se eksplicitna
forma diferencijalne jedna~ine. Sa druge strane, ako je n = t+∆t (budu}a vrednost, koja se
ra~una), dobija se implicitna forma jedna~ine.
3.5.2.1.1 Eksplicitna metoda
Ova metoda se jo{ naziva metoda re{avanja diferencijalne jedna~ine unapred.

Jedna~ina se dobija stavljaju}i u jedna~inu (3.100) n = t:
µ ∆x 2 t + ∆t
Π t
i +1 − 2Π + Π
t t
i −1 = (Π i − Πti ) (3.101)
i
T ∆t
i sre|ivanjem, dobija se:
T ∆t  2T ∆t 
Πti + ∆t = 2 ( Π i +1 + Π i −1 ) + Π i 1 −
t t t
 (3.102)
µ∆x  µ ∆x 2 
Jedna~ina (3.102) se za svaku deonicu moè eksplicitno re{iti. Re{enje zavisi samo od
poznatih vrednosti nivoa u susednim deonicama na po~etku (t) vremenskog koraka ∆t, tako da
se prora~un za Πti + ∆t u bilo kojoj deonici, moè sprovesti u svakom slu~aju, bez obzira na
vrednosti Πti + ∆t u susednim.
Re{enje prikazano jedna~inom (3.102) je naravno samo aproksimacija realno ta~nog
re{enja. Stepen aproksimacije ta~nog re{enja nije dovoljno uniforman u vremenu i prostoru i
zavisi od izbora veli~ine deonice, ∆x i vremenskog koraka, ∆t. Mogu}e je, na primer, izabrati
∆x i ∆t tako da razlika izme|u aproksimativnog i ta~nog re{enja raste sa pove}anjem
vremena. Za aproksimativno re{enje se tada kaè da je nestabilno. Stabilno re{enje je
osigurano u jednodimenzionalnom slu~aju strujanja, ako je zadovoljen uslov:
∆x 2 µ 1
> (3.103)
4T ∆t 2
Tako|e, vremenski interval ne moè biti izabran nezavisno od veli~ine polja
diskretizacije. Nagla{ava se da gornja nejednakost obezbe|uje samo stabilnost ra~una, a ne i
dobru aproksimaciju ta~nog (realnog) re{enja.
3.5.2.1.2 Implicitna metoda
Re{avanje diferencijalne jedna~ine unazad (implicitno re{enje) se dobija stavljaju}i za

n=t+∆t u jedna~inu (3.100):
t + ∆t t + Λt t + ∆t µ ∆x 2 t + ∆t
Π i +1 − 2Π +Π i −1 = ( Π i − Πti ) (3.104)
i
T ∆t
Ure|enjem jedna~ine (3.104) tako da su sve poznate veli~ine na desnoj strani dobija
se:
 2T∆t  T∆t
Π 1t + ∆t 1 + (
 − Π ti ++1∆t + Π ti −+1∆t
2 
)= Π ti (3.105)
 µ∆x  µ∆x 2
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz jedna~ine (3.105) vidi se da pijezometarski nivo u polju (i), u vremenu t+∆t, zavisi
od vrednosti nivoa u susednim poljima (i+1) i (i-1). Tako, jedna~ina (3.105) reprezentuje skup
algebarskih jedna~ina koje se moraju re{avati iterativno.
Rezultati analize pokazuju da stabilnost prora~una nije problem kod implicitne metode
i teoretski, izbor veli~ine deonice (∆x) i vremenskog koraka (∆t) je me|usobno nezavisan.
Izbor vrednosti inkrementa prostora i vremena zavisi od korisnikove potrebe za ta~no{}u,
detaljnosti analize i kvaliteta podataka.
3.5.2.2 DVODIMENZIONALNO STRUJANJE
Ve}ina strujanja podzemnih voda, zahvaljuju}i genezi i uslovima stvaranja porozne

sredine, moè se {ematizovati, posmatrati i analizirati kao ravansko strujanje u planu.
Uvo|enjem hipoteze Dipuija i drugih neophodnih pretpostavki, omogu}ena je primena
relativno jednostavnog matemati~kog aparata.
Kod primene numeri~ke metode kona~nih prira{taja, uobi~ajena je diskretizacija
strujnog polja u planu mreòm paralelograma, slika 3.19. O~igledno je da je za re{avanje
zadatka neophodno prethodno postaviti sistem jedna~ina kojih ima koliko i diskretizovanih
polja. Skup linearnih algebarskih jedna~ina se iterativno re{ava za usvojene grani~ne uslove
odgovaraju}im numeri~kim postupkom (kao najprihvatljivija, preporu~uje se Gausova
metoda eliminacije).
Slika 3.19.: Mreà diskretizacije, koordinatni i numeri~ki sistem za primer ravanskog strujanja
Za generalni dvodimenzionalni slu~aj, promenljivi parametri filtracione propusnosti,
specifi~ne izda{nosti izdani i "vertikalnog bilansa" voda se tretiraju kao prose~ne konstantne
(i reprezentativne) vrednosti u polju konstantnih dimenzija. U vremenu, t, svako polje moè
imati razli~ite vrednosti vertikalnog bilansa voda. Za izdan sa slobodnim nivoom, nelinearna
diferencijalna jedna~ina strujanja se linearizuje usvajaju}i konstatnu vrednost debljine
izdanske zone u vremenskom intervalu ∆t. Simbol ”M” se koristi za debljinu izdanske
(saturisane) zone, da bi se izbegla konfuzija sa nivoom slobodne vodene povr{ine, h. Debljina
vodonosnog sloja, M, postaje jednaka sa h samo kada je njegova podina horizontalna i kada se
koristi kao referentna ravan. Kod strujanja pod pritiskom, koristi se debljina vodonosnoog
sloja, ozna~ena tako|e sa “M”, kao reprezentativna veli~ina za diskretizovano polje i
nepromenljiva tokom vremena (u najve}em broju zadataka).
U slede}oj analizi posmatra se strujanje pod pritiskom i koristi se linearizacija
@ukovskog (ili, u zapadnoj literaturi poznata kao Dipui-Forhajmer5 aproksimacija).
5
Dupuit - Forcheimer
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Polje (i, j) i njegova ~etiri susedna polja su prikazana na slici 3.20. Strujanje iz polja
(i-1, j) u polje (i, j) se izraàva Darsijevom jedna~inom, kao proticaj kroz povr{inu koja je
proizvod {irine diskretizovanog polja ∆xi,j i veli~ine debljine izdanskog toka (saturacije)
M it −1/ 2 , j , koja je na konturi izme|u polja (i-1, j) i polja (i, j).
Slika 3.20: Sistem diskretizacije za dvodimenzionalno (ravansko) strujanje sa slobodnim nivoom

Izvo|enje jedna~ina strujanja izme|u susednih polja je ilustrovano izvo|enjem
jedna~ine za proticaj izme|u polja (i-1, j) i (i, j). Prema slici (3.21.), tok iz polja (i-1, j) u
polje (i, j) je Qi-1/2,j. Gradijent pijezometarskog nivoa (nagib vodene povr{ine) u (i-1)/2, se
mora izra~unati kori{}enjem vrednosti nivoa u (i-1, j) i (i, j). Dalje, Qi-1/2,j zavisi od vrednosti
koeficijenta filtracije i debljine izdanske zone (debljine vodonosnog sloja u uslovima strujanja
pod pritiskom) u poljima (i-1, j) i (i, j). Uslov kontinuiteta zahteva da proticaj Qi-1/2,j ima istu
vrednost, koja se izra~unava kori{}enjem vrednosti parametara u polju (i-1, j), kao i vrednost
proticaja, dobijena na osnovu parametara u polju (i, j).
Slika 3.21: Proticaj izme|u dva susedna polja - 1) realna pijezometarska linija; 2) linearna aproksimacija
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tako se dobija par jedna~ina, koje imaju istu vrednost:
Π in−1, j − Π in−1/ 2 , j
Qi −1/ 2 , j = Ki −1, j M i −1, j ∆yi −1, j (3.106)
∆xi −1, j
2
Π in−1/ 2 , j − Π in, j
i Qi −1/ 2 , j = Ki , j M i , j ∆yi , j (3.107)
∆x i , j
2
Eliminacijom nepoznate Π in−1/ 2 , j u jedna~inama (3.106) i (3.107) i njihovim
simultanim re{avanjem, dobija se:
Π in−1, j − Π in, j
Qi −1/ 2 , j = (3.108)
∆xi −1, j ∆xi , j
+
2 Ki −1, j M i −1, j ∆yi −1, j 2 K i , j M i , j ∆y i , j
Koeficijent kojim se mnoì razlika nivoa u jedna~ini (3.108) je dat kao simbol Ci,j i
jedna~ina (3.108) postaje:
Qi −1/ 2 , j = Ci , j (Π in−1, j − Π in, j ) (3.109)
Na sli~an na~in se dolazi do:
Qi +1/ 2 , j = Di , j (Π in, j − Π in+1, j ) (3.110)
gde je Di,j isto {to i Ci,j , sa indeksom (i-1) zamenjenim sa (i+1). Tako|e je,
Qi , j −1/ 2 = Ai , j (Πin, j −1 − Πin, j ) (3.111)
za tok u pravcu j-ose. Koeficijent Ai,j je:
1
Ai , j = (3.112)
∆xi , j −1 ∆x i , j
+
2 Ki , j −1 M i , j −1 ∆yi , j −1 2 K i , j M i , j ∆y i , j
Na kraju: Qi , j +1/ 2 = Bi , j (Π in, j − Π in, j +1 ) (3.113)
gde je koeficijent Bi,j dobijen iz Ai,j, zamenom indeksa (j-1) sa (j+1).

Brzina promene zapremine vode u okviru polja (i,j), u vremenskom intervalu ∆t, je:
∆Vi , j Π it ,+j∆t − Π it , j
= µ i , j ∆x i , j ∆y i , j + Qit, j (3.114)
∆t ∆t
ΛVi , j
odnosno = E i , j (Π it ,+j∆t − Π it , j ) + Qit, j (3.115)
Λt
gde je Q it , j dodatni ulaz ili izlaz vode, koji se koristi da reprezentuje doticaj ili oticaj iz polja.
Realno moè pretstavljati crpenje ili nalivanje, infiltraciju iz podinskih, ili povlatnih
vodonosnih slojeva, sa povr{ine terena, itd., [L3T-1].
Na osnovu bilansa masa za polje (i, j), razlika ulaza (jedna~ine 3.109 i 3.111) i izlaza
(jedna~ine 3.110 i 3.112) jednaka je brzini promene zapremine vode (jedna~ina 3.114,
odnosno 3.115), tako da se dobija:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
( ) ( )
Ci , j Π in−1, j − Π in, j − Di , j Π in, j − Π in+1, j + Ai , j Π in, j −1 − Π in, j − ( )
(3.116)
( ) (
− Bi , j Π in, j − Π in, j +1 = E i , j Π it ,+jΛt − Π it , j + Qit, j )
Za strujni tok pod pritiskom, veli~ina Mi,j u koeficijentu Ai,j (i sli~ne veli~ine u ostalim
koeficijentima) je debljina vodonosnog sloja, koja moè varirati u prostoru, ali je konstantna
u vremenu.
U slu~aju sa slobodnim nivoom, Mi,j predstavlja debljinu izdanske zone (saturacije)

na po~etku vremenskog koraka, koja ostaje konstantna u toku intervala vremena ∆t. Na taj
na~in, svi koeficijenti su poznati na po~etku prora~unskog vremenskog koraka.
Sli~no, kao kod analize jednodimenzionalnog strujanja, ako je u jedna~ini (3.116), n =
t (sada{nja, ili poznata vrednost), u pitanju je eksplicitna forma diferencijalne jedna~ine. Ako
je n = t+∆t (budu}a vrednost, koja se ra~una), tada je u pitanju implicitna forma jedna~ine.
U eksplicitnoj formi, jedna~ina (3.116) dobija oblik:
Ci,j (Πti-1,j - Πti,j) - Di,j (Πti,j - Πti+1,j) +Ai,j (Πti,j-1 - Πti,j) -
- Bi,j (Πti,j - Πti,j+1) = Ei,j (Πit ,+jΛt - Πti,j) + Qti,j (3.117)
iz koje se nepoznata Πit ,+jΛt moè eksplicitno izraziti:
Π t + Λt
=
( ) (
Ci , j Πit −1, j − Πit , j − Di , j Πit , j − Πit +1, j )+
i, j
Ei , j
(3.118)
+
( ) (
Ai , j Πit , j −1 − Πit , j − Bi , j Πit , j − Πit , j +1 − Qit, j ) + Πit , j
Ei , j
Dalje re{avanje se sprovodi kao kod jednodimenzionalnog strujanja. Na àlost, za
dvodimenzionalno strujanje u nehomogenoj vodonosnoj sredini nije mogu}e definisati op{ti
uslov stabilnosti. Ipak, kao uslov, i to kod mreè diskretizacije kod koje su polja kvadratnog
oblika (∆x = ∆y), uzima se da je:
∆x 2 µ
> ( 1 ÷ 10 ) (3.119)
4 T∆ t
Ta~na vrednost navedenog uslova odre|uje se u svakom konkretnom slu~aju.

U praksi je ina~e poèljno koristiti metod gde stabilnost nije problem. Implicitna
metoda zadovoljava ovaj uslov, metoda je veoma jednostavna, kompletno stabilna i bez
problema fluktuacija oscilacija.
U implicitnoj formi, jedna~ina (3.116) glasi:
( ) ( ) (
Ci , j Π it −+1Λ, tj − Π it ,+jΛt − Di , j Π it ,+jΛt − Π it ++1Λ, tj + Ai , j Π it ,+jΛ−1t − Π it ,+jΛt − )
(3.120)
− Bi , j Π ( t + Λt
i, j −Π t + Λt
i , j +1 ) = E (Π i, j
t + Λt
i, j −Π t
i, j )+Q
t
i, j
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sre|ivanjem se dobija, na osnovu svih poznatih vrednosti koje su preba~ene na
desnu stranu jedna~ine:
Ai , j Π it ,+j∆−t1 + Bi , j Π it ,+j∆+t1 + Ci , j Π it−+1∆,tj + Di , j Π it++1∆,tj −
(3.121)
− ( Ai , j + Bi , j + Ci , j + Di , j + E i , j )Π it ,+j∆t = Qit, j − E i , j Π it , j
U matri~noj notaciji, gornja jedna~ina je:
[COEF] [Πt+∆t]= [Qt - E⋅Πt] (3.122)
3.5.2.3 OSETLJIVOST RE[ENJA NA PROMENE ULAZNIH PARAMETARA
Analiza jedna~ina, dobijenih bilo kojim metodom pokazuje da moraju biti poznate
vrednosti filtracionih karakteristika, specifi~ne izda{nosti izdani, debljine izdanske zone,
grani~nih uslova, podzemnog i "vertikalnog" ulaza i po~etnog nivoa.
U mnogim ta~kama istraìvanog prostora, ove vrednosti su nepoznate, ali rezultati
prora~una moraju biti u skladu sa odgovorom prirodne sredine na ulazni poreme}aj.
Posledi~no, korisno je imati indikacije efekata promene svake promenljive na
re{enje. Mada se ovde govori samo o oscilacijama nivoa, moè se posmatrati i distribucija
proticaja u datom vremenskom trenutku, ili lokaciji.
Nagla{ava se, da, po{to se po{tuje zakon (jedna~ina) kontinuiteta, gre{ke postoje
samo u vremenu i prostoru rasporeda brzine toka. Prose~na gre{ka u prora~unu brzina, za dati
slu~aj je nula (t.j. obra~unava se ukupna zapremina vode).
Strogo posmatrano, stvarni efekti gre{aka u ulaznim podacima na rezultate, zavise od
konkretnog problema i analize osetljivosti u datom slu~aju. Ina~e, iskustvo generalno
pokazuje da neki parametri uti~u na re{enje vi{e od ostalih.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4. GLAVA
RADIJALNO NESTACIONARNO
STRUJANJE
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 4 - Nestacionarno radijalno strujanje 73
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
C rpenjem iz bunara (ili drugih "ta~kastih" crpnih centara), formira se strujanje,

koje se moè u prostoru posmatrati kao osnosimetri~no, ili kao radijalno,
posmatrano u ravni. Ovakvo strujanje, iako se u prirodi relativno retko sre}e, od
velike je va`nosti za hidrogeolo{ku praksu, posebno metodiku hidrogeolo{kih istraìvanja,
gde crpenje i nalivanje bunara zauzimaju zapaèno mesto.
Obradom podataka opitnih i eksploatacionih crpenja dobijaju se dragocene
informacije o genitetu, tropiji, filtracionim karakteristikama i rasprostranjenju kaptirane
porozne sredine, kao i podaci o hidrauli~kim parametrima samog bunara i njihovoj promeni
tokom vremena.
Slika 4.1: Strujanje prema usamljenom bunaru u razli~itim uslovima: a) strujanje pod pritiskom; b)
strujanje sa slobodnim nivoom; c) strujanje prema nesavr{enom bunaru u uslovima pod
pritiskom; d) kombinovano strujanje prema bunaru, pod pritiskom i sa slobodnim nivoom
Iz navedenih razloga, "hidraulici bunara" je u dosada{njem periodu posve}ena velika

pa`nja, kako u teorijskom, tako i prakti~nom pogledu. Razra|eni su brojni postupci
interpretacije i analize radijalnog strujanja.
4.1 DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA RADIJALNOG

STRUJANJA U HOMOGENOJ IZOTROPNOJ POROZNOJ
SREDINI
Strogo posmatrano, kao radijalno strujanje moè se posmatrati samo strujanje pod
pritiskom, odnosno strujanje prema bunaru koji kaptira sloj pod pritiskom, konstantne
debljine, kada se strujanje moè {ematizovati i posmatrati kao ravansko u planu. Strujanje
prema bunaru koji kaptira izdan sa slobodnim nivoom je prostorno, pri ~emu je vertikalna
komponenta strujanja sve vi{e izraèna sa pribliàvanjem prema bunaru. Me|utim, primenom
hidrauli~ke teorije strujanja, uvo|enjem odre|enih hipoteza i ovo strujanje se moè
posmatrati kao ravansko, odnosno radijalno. Posledica gornjeg je da, iako se polazni
parametri izvo|enja diferencijalnih jedna~ina strujanja za uslove pod pritiskom i sa
slobodnim nivoom donekle razlikuju, njihov krajnji oblik je identi~an.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Analiti~ka re{enja, koja se za odre|ene grani~ne i po~etne uslove mogu dobiti,
primenjuju se i za uslove strujanja pod pritiskom, kao i sa slobodnim nivoom.
Oslanjaju}i se na rezultate istraìvanja Darsija (Henry Darcy) i Dipuija (Jules Dupuit),
Tajs (Charles Theiss) je 1935. godine izveo diferencijalnu jedna~inu nestacionarnog strujanja
podzemnih voda prema usamljenom savr{enom bunaru u homogenoj i izotropnoj izdani
neograni~enog (horizontalnog) prostiranja. Za ovakvo strujanje Tajs je dao i analiti~ko
re{enje jedna~ine, koje je u praksi na{lo veliku primenu.
4.1.1 STRUJANJE SA SLOBODNOM VODENOM POVR[INOM

Jedna~ina kojom se opisuje strujanje prema usamljenom bunaru u izdani sa slobodnim
nivoom je op{tija, obzirom da je ovo strujanje kompleksnije, slika 4.2., dok se strujanje pod
pritiskom moè posmatrati kao poseban slu~aj prethodnog. Za izvo|enje jedna~ine, uvode se
slede}e hipoteze:
Slika 4.2.: Strujanje prema bunaru sa slobodnim nivoom
1. Porozna sredina je {ematizovana modelom kontinuuma, kao homogena, izotropna,

neograni~enog prostiranja, posmatrano u planu.
2. Podina vodonosnog sloja je horizontalna, a izdan je pre po~etka crpenja konstantne
debljine.
3. Strujanje podzemnih voda je u skladu sa zakonom Darsija.
4. Zanemaruje se vertikalna komponenta strujanja, odnosno, primenjuje se hipoteza Dipuija.
5. Strujanje prema bunaru je radijalno, posmatra se kao ravansko u planu.
Iz strujnog toka se izdvaja ise~ak kru`nog prstena, beskona~no malih dimenzija, koji
se moè aproksimirati kao prizma sa dimenzijama: rdθ, dr i h (slika 4.3.):
Diferencijalna jedna~ina strujanja se moè izvesti, polaze}i od jedna~ine kontinuiteta,
analiziraju}i bilans zapremina voda, koje u vremenskom intervalu dt ulaze, zadràvaju se, ili
izlaze iz elementarne prizme:
dV1 + dV2 - dV3 = dV (4.1)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 4.3: Elementarna prizma strujnog toka sa slobodnim nivoom, prema usamljenom savr{enom
bunaru
gde je:
dV1 - zapremina vode koja u vremenu dt uti~e u prizmu kroz povr{inu rdθ, [L3]:
dV1 = qrrdθdt (4.2)
qr - jedini~ni proticaj, proticaj po jedinici obima cilindra ({irine) strujnog toka, na udaljenju r
od ose koordinatnog sistema (koja je ujedno i osovina bunara). Jedna~ina za jedini~ni
proticaj predstavlja ujedno i dinami~ku jedna~inu, kojom se izraàva zakon strujanja
(Darsijev zakon) u diferencijalnom obliku i cilindri~nim koordinatama, [L2T-1]:
∂Π
q r = Kh (4.3)
∂r
dV2 - zapremina vode koja se u vremenu dt infiltrira u elementarnu prizmu sa povr{ine terena.
U op{tem slu~aju, ova zapremina moè biti i negativna, {to zavisi od realnih uslova na
terenu (infiltracija od padavina, evapotranspiracija, navodnjavanje, itd.), [L3]:
dV2 = W rdθdrdt (4.4)
W - infiltracija (sa pozitivnim), ili evapotranspiracija (sa negativnim predznakom), [LT-1],
dV3 - zapremina vode, koja u datom vremenskom intervalu dt izlazi iz elementarne prizme, je,
[L3]:
 ∂ (q r rdθdt ) 
dV3 = − q r rdθdt − dr  (4.5)
 ∂r 
 ∂ (q r r ) 
odnosno dV3 = − q r r − dr dθdt (4.6)
 ∂r 
dV - prira{taj zapremine vode, kao rezultat razlike zapremine vode koja ulazi, ili izlazi iz
elementarne prizme, izraàva se kao:
∂Π
dV = −ε rdrdθdt (4.7)
∂t
Ako pretpostavimo da }e tokom intervala vremena dt do}i do opadanja
pijezometarskog nivoa, izraz (4.7) bi}e sa negativnim predznakom, [L3].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ε - specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom, u koju su uklju~eni i elementi
vertikalnog bilansa voda. Pri izdizanju nivoa manifestuje se kao nedostatak
vlage nadizdanske zone, a pri opadanju nivoa kao efektivna poroznost (ovako
definisana, predstavlja ponderisanu veli~inu), [-].
Zamenom izraza za veli~ine dV1 , dV2 , dV3 i dV u jedna~inu (4.1), dobija se:
 ∂ (q r r )  ∂Π
q r rdθdt + Wrdrdθdt −  q r r − dr dθdt = −ε rdrdθdt (4.8)
 ∂r  ∂t
Deljenjem (4.8) sa rdrdθdt i njenim sre|ivanjem:
1 ∂ (q r r ) ∂Π
=ε +W (4.9)
r ∂r ∂t
1 ∂q r 1 ∂r ∂Π
r + qr =ε +W (4.10)
r ∂r r ∂r ∂t
dobija se jedna~ina kontinuiteta u obliku:
∂q r q r ∂Π
+ =ε +W (4.11)
∂r r ∂t
Uvo|enjem dinami~ke jedna~ine (4.3) u jedna~inu kontinuiteta (4.11), dobija se
diferencijalna jedna~ina radijalnog strujanja u homogenoj izotropnoj poroznoj sredini
(jedna~ina Busineska napisana u polarnim koordinatama):
 ∂Π 
∂  Kh 
 ∂r  Kh ∂Π ∂Π
+ =ε +W (4.12)
∂r r ∂r ∂t
Gornja parcijalna diferencijalna jedna~ina radijalnog strujanja sa slobodnim nivoom, u
op{tem slu~aju nema re{enje. Osim toga, ni u posebnim jednostavnim slu~ajevima, nije
pogodna za integraciju. Da bi se prevazi{ao ovaj problem, uvodi se njena linearizacija,
pretpostavkom da je debljina izdani konstantna. Ova metoda linearizacije, nazvana po njenom
autoru, linearizacijom po metodi Busineska, uspe{no se primenjuje u slu~ajevima relativno
velike debljine izdani i relativno malih sniènja nivoa (kao posledice crpenja iz bunara).
Dakle, usvaja se pretpostavka da je:
h ∼ h0 = Const. (4.13)
Gornjom linearizacijom se dobija jedna~ina strujanja:
 ∂ 2 Π 1 ∂Π  ∂Π
Kh0  2 +  = ε +W (4.14)
 ∂r r ∂r  ∂t
∂ 2 Π 1 ∂Π ε ∂Π W
odnosno + = + (4.15)
∂r 2
r ∂r Kh0 ∂t Kh0
Ukoliko se u jedna~inu (4.15) uvede depresija S (razlika izme|u stati~kog, po~etnog nivoa i
realnog nivoa u posmatranoj ta~ki strunog polja) umesto pijezometarskog nivoa Π, slika 4.2.:
S = Π0 - Π (4.16)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
Π0 - po~etni (stati~ki) pijezometarski nivo izdani, [L],
i parametar a, koji predstavlja koeficijent nivoprovodnosti izdani, [L2T-1]:
Kh0
a= (4.17)
ε
zatim, ako se usvoji za infiltraciju (W) da je nula:
W=0 (4.18)
dobija se osnovna diferencijalna jedna~ina (linearizovana), za strujanje prema bunaru:
∂ 2 S 1 ∂S 1 ∂S
+ = (4.19)
∂r 2 r ∂r a ∂t
4.1.2 STRUJANJE POD PRITISKOM
Jedna~ina strujanja prema usamljenom bunaru u izdani pod pritiskom predstavlja

poseban slu~aj jedna~ine strujanja u uslovima sa slobodnim nivoom. Pored ve} navedenih
hipoteza, ovde se uvode i slede}e pretpostavke:
1. vodonosni sloj je horizontalan, konstantne debljine (M = Const.).

2. podina i povlata sloja su vodonepropusne konture, slika 4.4.,
3. strujanje je pod pritiskom u svim ta~kama strujnog polja i u svakom trenutku.
Slika 4.4: Strujanje prema bunaru pod pritiskom
Izvo|enje jedna~ine kontinuiteta je analogno prethodnom slu~aju, s tim {to je debljina

(visina) strujnog toka konstantna i iznosi M = Const., slike 4.4. i 4.5.
Analogno prethodnom, dobija se jedna~ina kontinuiteta u obliku:
∂q r q r ∂Π
+ =µ +W (4.20)
∂r r ∂t
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
W - infiltracije vode u izdan, koja je teorijski nula (obzirom da se podina i povlata
vodonosnog sloja posmatraju kao vodonepropusne konture). U praksi me|utim,
infiltracija u izdan pod pritiskom moè biti rezultat pretakanja vode iz susednih
vodonosnih slojeva, ce|enja vode iz glina (podine, povlate, so~iva u vodonosnom sloju)
usled njihove prekonsolidacije, itd., [LT-1].
Slika 4.5: Elementarna prizma strujnog toka pod pritiskom, prema usamljenom savr{enom bunaru
µ - specifi~na izda{nost izdani pod pritiskom. Teorijski posmatrano, u njoj su sadràna

elasti~na svojstva vode i porozne sredine, me|utim, obzirom na uvedene pretpostavke,
ona ovde predstavlja tzv. ponderisanu veli~inu, [-].
Preko veli~ine qr (jedini~ni proticaj), za uslove strujanja pod pritiskom izraàva se
dinami~ka jedna~ina, u obliku:
∂Π
q r = KM (4.21)
∂r
∂Π
odnosno qr = T (4.22)
∂r
Ako se jedna~ina (4.22) uvede u jedna~inu kontinuiteta (4.20), dobija se parcijalna
diferencijalna jedna~ina nestacionarnog strujanja prema usamljenom bunaru, koji kaptira
izdan pod pritiskom, homogenih i izotropnih karakteristika i neograni~enog prostiranja:
 ∂Π 
∂ T 
 ∂r  1 ∂Π ∂Π
+ T =µ +W (4.23)
∂r r ∂r ∂t
∂ 2 Π 1 ∂Π 1 ∂Π W
ili, sre|ivanjem: + = + (4.24)
∂r 2 r ∂r a ∂t T
gde je:
a - koeficijent pijezoprovodnosti izdani, [L2T-1]:
T KM
a= = (4.25)
µ µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prema istom postupku kako je izvedena jedna~ina strujanja prema bunaru sa
slobodnim nivoom, uvo|enjem depresije (S, jedna~ina (4.16), i isklju~ivanjem infiltracije (W
= 0), jedna~ina (4.18), dobija se jedna~ina strujanja za uslove pod pritiskom, koja, kako je
re~eno, predstavlja poseban slu~aj op{tijeg strujanja sa slobodnim nivoom:
∂ 2 S 1 ∂S 1 ∂S
+ = (4.26)
∂r 2 r ∂r a ∂t
Upore|enjem jedna~ina (4.19) i (4.26) moè se videti da su one, zahvaljuju}i
uvo|enju navedenih pretpostavki, prakti~no identi~ne.
Za uslove stacionarnog strujanja, desna strana jedna~ina (4.19) i (4.26) je nula, tako da
se dobija jedna~ina Laplasa, napisana u polarnim koordinatama:
∂ 2 S 1 ∂S
+ =0 (4.27)
∂r 2 r ∂r
4.2 RE[ENJE DIFERENCIJALNE JEDNAÎNE

RADIJALNOG STRUJANJA U POSEBNOM SLUÂJU -
RE[ENJE THEISS-A
Re~eno je da parcijalna diferencijalna jedna~ina neustaljenog strujanja prema bunaru u

uslovima pod pritiskom i linearizovana parcijalna diferencijalna jedna~ina neustaljenog
strujanja sa slobodnim nivoom imaju isti oblik:
∂ 2 S 1 ∂S 1 ∂S
+ = (4.28)
∂r 2 r ∂r a ∂t
gde je:
a - koeficijent pijezoprovodnosti, odnosno nivoprovodnosti, u op{tem smislu, [L2T-1].
Gornja diferencijalna jedna~ina nema re{enja u op{tem slu~aju. U posebnom slu~aju,
uvode se pretpostavke i jednostavni grani~ni i po~etni uslovi, za koje je mogu}e na}i
analiti~ko re{enje.
U nastavku se daje re{enje koje je dao Tajs (Theiss, 1935.), koje je na{lo veliku
prakti~nu primenu. To je slu~aj crpenja iz usamljenog savr{enog bunara, sa konstantnim
proticajem, koji je trenutno po~eo, slika 4.6.
Slika 4.6: Hidrogram crpenja iz bunara, sa trenutnim uklju~enjem i konstantnim proticajem

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pretpostavlja se da nema doticaja u izdan i da je specifi~na izda{nost izdani
konstantna po prostoru i tokom vremena. U tom slu~aju pretpostavljaju se slede}i grani~ni i
po~etni uslovi (slika 4.7):
Slika 4.7: [ema nestacionarnog strujanja prema bunaru
Grani~ni uslovi:
Qb  ∂Π 
1. za r → 0 i t > 0 : = lim  r  (4.29)
2πT r →0 ∂r 
Proticaj iz bunara (r → 0) u periodu crpenja (t > 0) je konstantan (Qb = Const.).
∂S
2. za r → ∞ i t > 0 : S = 0; = 0 ; Π(∞,t) = Π0 (4.30)
∂r
Na beskona~nom udaljenju od bunara (r → ∞), na po~etku i tokom vremena crpenja iz njega
(t > 0), sa proticajem Qb = Const., depresija je nula (S = 0), pijezometarski nivo izdani je
horizontalan (∂S/∂r = 0) i neporeme}en (jednak je nivou pre po~etka crpenja, po~etnom
nivou, Π(∞,t) = Π0).
Po~etni uslov:
3. za t < 0 : S = 0; Π(r, 0) = Π0 (4.31)
U periodu pre po~etka crpenja (t < 0), depresija je nula (S = 0), a pijezometarski nivo u
svim ta~kama strujnog polja je isti, Π(r, 0) = Π0.
Za gornje grani~ne i po~etne uslove, Tajs je 1935. godine dao re{enje diferencijalne
jedna~ine (4.28) u slede}em obliku:
Qb ∞ e −u
4πT ∫u u
S= du (4.32)
gde je:
r 2µ
u - bezdimenzionalni parametar, [-]: u= (4.33)
4Tt
µ - specifi~na izda{nost izdani, [-],
t - vreme od po~etka crpenja, [T].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Eksponencijalni integral u gornjoj jedna~ini se ~esto u stru~noj literaturi ozna~ava kao
bunarska funkcija, W(u) i pi{e se kao:
∞
e −u
W (u ) = ∫ du = − Ei (−u ) (4.34)
u
u
Bunarska funkcija se moè izraziti u obliku reda:
u2 u3 u4
W (u ) = −0.5772 − ln u + u − + − + ... (4.35)
2 ⋅ 2! 3 ⋅ 3! 4 ⋅ 4!
gde je: 0.577215665... - veli~ina, u matematici poznata kao Ojlerova konstanta, odnosno:
0.5615 n =∞ un
W (u ) = ln + ∑ (−1) n +1 (4.36)
u n =1 n ⋅ n!
Funkcija W(u) se moè grafi~ki interpretirati i prikazati na semilogaritamskom
dijagramu, u zavisnosti od bezdimenzionalnog parametra u, slika 4.8:
Slika 4.8: Grafi~ki prikaz bunarske funkcije W(u) u zavisnosti od bezdimenzionalnog parametra u
Za male vrednosti u, funkcija W(u) se svodi na prva dva ~lana reda:

0.5615
W (u ) = −0.5772 − ln u = ln (4.37)
u
koji su na dijagramu W(u) = log(u) predstavljeni pravom linijom, slika 4.8.
Zbog jednostavnosti izraza, oblik funkcije W(u), izraèn preko prva dva ~lana reda,
nai{ao je na veliku primenu u praksi. Pri tome se postavlja pitanje gre{ke koja se pri tome
~ini. Na slici 4.9. grafi~ki je dato upore|enje ta~ne i aproksimirane vrednosti funkcije W(u),
kao procenta dobijene gre{ke.
Kao grani~na vrednost (sa gre{kom od 2%), u praksi se uzima vrednost u = 0.05. U
tom slu~aju, za vrednosti u manje od 0.05 (u < 0.05), bunarska funkcija se moè aproksimirati
izrazom:
2.25Tt
W (u ) = ln (4.38)
r 2µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
T - koeficijent vodoprovodnosti vodonosne sredine, [L2T-1],
t - vreme od po~etka crpenja iz bunara, [T],
r - udaljenje posmatrane ta~ke od koordinatnog po~etka (centra bunara), [L],
µ - specifi~na izda{nost izdani, [−].
Slika 4.9: Relativna gre{ka funkcije W(u) u procentima (razlika ta~ne i aproksimirane vrednosti), u
zavisnosti od veli~ine parametra u
U tom slu~aju, depresija u ta~ki strujnog polja na udaljenju r od ose bunara je:
Qb 2.25Tt
S= ln 2 (4.39)
4πT r µ
gde je:
Qb - (konstantni) proticaj kojim se crpi iz bunara, [L3T-1].
Na udaljenju za koji vaì uslov u < 0.05 i jedna~ina (4.39), u jednom vremenskom
trenutku, ukoliko se ta~ke depresione linije prikaù na semilogaritamskom dijagramu S(t1) =
f(log r), pruàju se du` prave. Izvan udaljenja, za koji vaì navedeni uslov, kriva depresije se
pokorava zavisnosti, izraènoj bunarskom funkcijom W(u), slika 4.10. U slede}em trenutku,
zona u kojoj je ispunjen uslov u < 0.05 se pro{iruje, a pravi deo linije depresije S(t2) = f(log r)
translatorno se pomera za veli~inu ∆S.
Deo oblasti strujanja, u kojoj je bezdimenzionalni parametar u < 0.05, za koji se linija
depresije u semilogaritamskom dijagramu moè prikazati pravom linijom, nalazi se u
kvazistacionarnom reìmu strujanja. Osnovna (o~igledna) karakteristika ove oblasti je da se
depresiona povr{ u okviru ove oblasti tokom vremena crpenja translatorno pomera (paralelno
samoj sebi).
Oblast dalje od bunara, gde nije ispunjen navedeni uslov (u datom vremenskom
trenutku), gde bezdimenzionalni parametar u nije manji od 0.05, nalazi se u izrazito
nestacionarnom reìmu strujanja (slika 4.10).
Za velike vrednosti parametra u (za u > 5) funkcija W(u) se moè aproksimirati
izrazom:
−u
 0.8  e
W (u ) = 1 −  (4.40)
 u  u
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
odnosno, depresija je u tom slu~aju:
Qb  0.8  e − u
S= 1 −  (4.41)
4πT  u  u
Za vrednosti parametra u ve}e od 7 (u > 7) funkcija W(u) je prakti~no nula (W(u) ≅ 0),
tako da se u tom slu~aju i depresija moè zanemariti.
Slika 4.10: Kvazistacionarna i nestacionarna (1 i 2) oblast strujanja prema bunaru, u dva vremenska
preseka (primer)
4.3 PRIMENA JEDNAÎNE THEISS-A
4.3.1 RASPORED PROTICAJA U STRUJNOM POLJU

Za proticaj, Qr, po konturi cilindra koji se nalazi u radijalnom strujnom toku, sa
centrom u osovini bunara i polupre~nikom r od bunara, slika 4.11, vaì jedna~ina Darsija, u
obliku:
dS
Q = 2rπT (4.42)
dr
Slika 4.11: Proticaj Qr na udaljenju r od bunara

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Gradijent pijezometarskog nivoa dobija se diferenciranjem Tajsove jedna~ine za
depresiju:
Q ∞ e −u
S= b ∫ du (4.43)
4πT u u
dS Q e −u du
= b (4.44)
dr 4πT u dr
r 2µ du 2rµ 2
Kako je u= → = = u , (4.45)
4Tt dr 4Tt r
smenom u jedna~inu (4.44) dobija se izraz za gradijent pijezometarskog nivoa:

dS Qb e − u 2 Qb e − u
= u= (4.46)
dr 4πT u r 2πT r
Zamenom gradijenta (jedna~ina (4.46) u jedna~inu za proticaj (4.42) i njenim
sre|ivanjem, dobija se relacija koja izraàva funkcionalnu zavisnost proticaja, Qr, na
udaljenju r od bunara i proticaja u bunaru, Qb:
dS Qb e −u
Q = 2rπT = 2rπT (4.47)
dr 2πT r
Qr = Qbe-u (4.48)
Filtraciona brzina u bilo kojoj ta~ki strujnog polja, na udaljenju r od centra bunara,
dobija se iz izraza za Darsijevu (filtracionu) brzinu:
dS
vr = K (4.49)
dr
ili, preko proticaja Qr, iz jedna~ine (4.47):
Qr
vr = (4.50)
2rπM
Qb
odnosno vr = e −u (4.51)
2rπM
Analiza odnosa filtracionog proticaja, Qr i proticaja bunara, Qb moè da ukaè na
oblasti formiranja podzemnog doticaja prema bunaru. Neka se jedna~ina (4.48) napi{e u
slede}em obliku:
Qr
= e −u (4.52)
Qb
Grafi~ki prikaz relativnog proticaja (koli~nika Qr/Qb) prikazan je na slici 4.12.:

U zoni bunara, gde je u < 0.05, kao {to se sa dijagrama slike 4.12 vidi, formira se
manje od 5 % proticaja bunara. Ova zona se naziva tranzitnom zonom, a sa gledi{ta reìma
strujanja podzemnih voda ova oblast se smatra zonom kvazistacionarnog strujanja.
Oblast izvan tranzitne zone se zove zona rezervoara. Prostire se u oblasti gde je u >
0.05, dakle, gde se formira ostalih 95 % proticaja bunara. Teoretski, ova oblast se pruà u
beskona~nost i poklapa se sa delom strujnog polja u izrazito nestacionarnom reìmu strujanja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Me|utim, ako se usvoji da se u zoni rezervoara formira 90 % vode koja se crpi iz
bunara, odnosno da se izvan nje formira 5% proticaja bunara, moè se re}i da se zona
rezervoara nalazi u granicama parametra u, od 0.05 do 3, slika 4.12.
Slika 4.12: Zavisnost veli~ine relativnog proticaja prema bunaru (Qr/Qb) od veli~ine bezdimenzionalnog
parametra u (tranzitna zona i zona rezervoara)
4.3.2 BRZINA SNI@ENJA NIVOA PODZEMNIH VODA

Brzina promene nivoa izdani (depresije) tokom crpenja, vS, data je izrazom:
dS
vS = (4.53)
dt
Iz jedna~ine za depresiju:
Qb ∞ e −u
4πT ∫u u
S= du (4.54)
diferenciranjem po vremenu, (t), dobija se brzina promene depresije u posmatranoj ta~ki

strujnog polja:
dS Qb e −u du
vS = = (4.55)
dt 4πT u dt
r 2µ du r 2µ 1
u= → =− 2
=− u (4.56)
4Tt dt 4Tt t
Qb e − u 1
vS = − u (4.57)
4πT u t
Qb − u
vS = − e (4.58)
4πTt
Odre|ivanje (progoza) promene depresije na razli~itim udaljenjima od bunara iz koga
se crpi ima prakti~nog zna~aja, naro~ito kod planiranja intenziteta i trajanja opitnog crpenja u
uslovima postojanja prate}ih pijezometara. Tako|e, prognoza brzine promene depresije ima
zna~aja uop{te u analizi efekata eksploatacije podzemnih voda iz pojedina~nog bunara, ili
slu~ajeva koji se mogu posmatrati kao takvi.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.3.3 RADIJUS DEJSTVA BUNARA
Radijus dejstva bunara ima vi{estruki, prakti~ni i teoretski zna~aj. U pogledu
njegovog definisanja i danas vladaju odre|ene nedoumice. Naivno shvatanje, (~esto u praksi),
da je "radijus dejstva bunara udaljenje do koga se "ose}a" uticaj crpenja", ne moè se (iz vi{e
razloga) prihvatiti.
Radijus dejstva bunara se izvodi iz definicije depresije i jedna~ine strujanja prema
usamljenom bunaru u stacionarnim uslovima (jedna~ina Dipuija), jedna~ina 4.59:
Qb R
S= ln A (4.59)
2πT r
gde je:
S - depresija na udaljenju r od bunara, razlika po~etnog pijezometarskog nivoa izdani (pre
po~etka crpenja) i Dipuijeve parabole (slika 4.13), [L]:
S = Π0 - Π (4.60)
RA - radijus dejstva bunara, udaljenje od bunara na kome je depresija nula (S = 0), odnosno na
kome je Dipuijeva parabola jednaka po~etnom (tzv. stati~kom) nivou. Ovako shva}en,
naziva se radijusom dejstva bunara u smislu Dipuija , slika 4.13, [L].
Slika 4.13: Radijus dejstva bunara u smislu Dipuija, RA
Prema hipotezama koje su usvojene kod stacionarnog strujanja (Dipuijeva hipoteza):

"radijus dejstva bunara predstavlja udaljenje od ose bunara na kome po~etni pijezometarski
nivo ostaje neporeme}en i izvan koga nema strujanja prema bunaru".
O~igledno je da radijus dejstva bunara, definisan u smislu Dipuija, u praksi nema ba{
mnogo fizi~kog smisla. Stacionarni uslovi strujanja pri crpenju iz bunara se retko postiù, a
jedini slu~aj kada je strogo zadovoljena jedna~ina (4.59) je kada se crpi iz bunara u centru
kru`nog ostrva (slika 4.14). Analiza slu~ajeva stacionarnih strujanja prema bunaru, kada je
mogu}e izraziti radijus dejstva bunara u smislu Dipuija, pokazuje da je za njegovo definisanje
neophodno postojanje obnavljanja izdani (u bilo kom vidu)1.
O~igledno je da u neograni~enoj izdani, bez obnavljanja, ne moè do}i do stabilizacije
nivoa tokom crpenja. Teoretski posmatrano, uticaj crpenja se propagira do beskona~nosti od
trenutka njegovog po~etka, tako da o radijusu dejstva bunara koji bi imao neku realnu
veli~inu nema ni govora.
1
Vidi: M. Pu{i} - HIDRAULIKA PODZEMNIH VODA - STACIONARNA STRUJANJA, Slavija-pres, Novi
Sad, 1994.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 4.14: Radijus dejstva bunara (u smislu Dipuija), u slu~aju crpenja iz bunara u centru kru`nog
ostrva (u stacionarnim uslovima strujanja)
Me|utim, mogu}e je uspostaviti funkcionalnu vezu izme|u nestacionarnog strujanja i

radijusa dejstva bunara u smislu Dipuija, uvaàvaju}i pretpostavke i hipoteze, uvedene pri
izvo|enju (i re{avanju) jedna~ine strujanja prema bunaru.
Jedna~ina nestacionarnog strujanja prema bunaru u neograni~enoj izdani glasi:
Qb
S= W (u ) (4.61)
4πT
dok je jedna~ina Dipuija, za stacionarno strujanje prema bunaru:
Qb R
S= ln A (4.62)
2πT r
Izjedna~avanjem gornje dve jedna~ine dolazi se do izraza kojim je izraèna veza
izme|u radijusa dejstva bunara u smislu Dipuija i bunarske funkcije W(u):
RA = r eW(u)/2 (4.63)
Po{to se bunarska funkcija menja u zavisnosti od promene bezdimenzionalnog
parametra u, koji se menja sa vremenom:
r 2µ
u= (4.64)
4Tt
zaklju~ak je da je u (navedenim) uslovima nestacionarnog strujanja, radijus dejstva Dipuija
tako|e u funkciji vremena crpenja:
RA = f(t) (4.65)
Depresija u delu strujne oblasti, gde je ispunjen uslov da je u < 0.05, moè se izraziti
logaritamskom zavisno{}u:
Qb 2.25Tt
S= ln 2 (4.66)
4πT r µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Radijus dejstva bunara u smislu Dipuija pri nestacionarnom strujanju podzemnih voda
prema bunaru, moè se tada dobiti izjedna~avanjem izraza (4.62) i (4.66) i sre|ivanjem, u
obliku:
2.25Tt
RA = (4.67)
µ
Tt
odnosno: R A = 1.5 (4.68)
µ
Radijus dejstva bunara u smislu Dipuija u nestacionarnim uslovima strujanja nema
fizi~kog smisla. Relacija izme|u Dipuijeve parabole i realne linije depresije nestacionarnog
strujanja prema bunaru, u nekom vremenskom preseku, moè se sagledati iz slika 4.15 i 4.16.
Njegovo odre|ivanje ima samo teoretski zna~aj, osim kod re{avanja odre|enih zadataka
sloènih strujanja i odre|ivanja veli~ina zona napajanja bunara.
Prema navedenim definicijama tranzitne zone i zone rezervoara, njihova veli~ina u
odnosu na radijus dejstva bunara u smislu Dipuija, kod nestacionarnog strujanja, izraàva se
na slede}i na~in:
r0 < tranzitna zona < 0.3 RA < zona rezervoara < 2.3 RA (4.69)
gde je:
r0 - polupre~nik bunara, [L],
RA - radijus dejstva bunara u smislu Dipuija, [L].
Parabola
Dipuija
Zona rezervoara
Slika 4.15: Uporedni prikaz realne depresione linije i Dipuijeve parabole u nestacionarnom reìmu
strujanja prema bunaru sa konstatnim proticajem
Na ve}em udaljenju od 2.3RA od bunara, formira se 5% njegovog proticaja, tako da

se ova zona moè zanemariti.
Interesantno je napomenuti da u izrazu za radijus dejstva bunara u smislu Dipuija
(4.67 i 4.68) ne figuri{e proticaj bunara, dakle ne zavisi od njega. Radijus dejstva bunara je
funkcija filtracionih parametara izdani (koeficijenta vodoprovodnosti, T, i specifi~ne
izda{nosti izdani, µ) i menja se sa kvadratnim korenom vremena, t.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 4.16: Upore|enje zavisnosti S = f(log r), za realnu liniju depresija i Dipuijevu parabolu
Radijus dejstva bunara mogu}e je definisati i na druge na~ine, kao na primer:
• radijus dejstva bunara definisan depresijom,

• radijus dejstva bunara definisan proticajem,
gde se kao kriterijumi usvajaju dogovorene, relativne (bezdimenzionalne) veli~ine navedenih

parametara. Me|utim, i u ovim izrazima ne figuri{e proticaj bunara2. Ovo se nagla{ava zbog
toga, {to se u praksi ~esto me{a funkcionalna veza izme|u proticaja bunara i radijusa dejstva
bunara (u gore navedenom smislu), gde ona ne postoji, i veza izme|u proticaja bunara i
depresije, gde je ona nesumnjiva.
Za razliku od prethodnih, realni radijus dejstva bunara (R0) predstavlja udaljenje od
ose bunara na kome se zadràva prvobitni pijezometarski nivo, odnosno izvan koga nema
strujanja prema bunaru. Stvarni radijus dejstva bunara se vezuje samo za uslove kada se izdan
prihranjuje, odnosno za uslove stacionarnog strujanja.
Za slu~aj konstantnog prihranjivanja izdani (W = Const.), realni radijus dejstva bunara
se izraàva u slede}em obliku:
Qb
R0 = (4.70)
πW
Odnos izme|u radijusa dejstva bunara u smislu Dipuija i realnog radijusa dejstva
bunara je izraèn u obliku:
R0
RA = (4.71)
e
2
âk i za slu~aj radijusa dejstva bunara, definisanog proticajem, u izrazu kojim se on defini{e, ne stoji proticaj
bunara, nego relativni proticaj, Qr/Qb, gde je Qr - proticaj kroz omota~ cilindra, polupre~nika radijusa dejstva
bunara (vidi M. Vukovi}, A. Soro: “Hidraulika bunara”, Beograd, 1990.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.3.4 SUPERPOZICIJA STRUJANJA
Linearni karakter diferencijalne jedna~ine strujanja prema bunaru (kao i mogu}nost
njenog svo|enja na Laplasovu jedna~inu, (4.27), omogu}ava analiti~ko opisivanje radijalnog
strujanja i u sloènijim uslovima. To se postiè razlaganjem sloènog strujanja na skup
elementarnih, a zatim algebarskim sabiranjem njihovih analiti~kih izraza3. Slaganje strujanja
je mogu}e samo za elementarna strujanja istih karakteristika i sa istim grani~nim uslovima.
Izdvojeni su neki tipski slu~ajevi nestacionarnog sloènog strujanja podzemnih voda
prema usamljenom bunaru, ili grupi bunara, kao karakteristi~ni primeri, na koje se mogu
svesti ve}ina prakti~nih problema. Njihovom kombinacijom mogu se re{avati i kompleksniji
slu~ajevi strujanja. To su:
1. istovremeni rad grupe bunara sa konstantnim proticajima,
2. strujanje u poluograni~enoj i ograni~enoj izdani (sa {ematizovanim granicama,
tipa φ = Const., ili ψ = Const.),
3. crpenje iz bunara sa naglim po~etkom crpenja sa konstantnim proticajem i naglim
prekidom crpenja,
4. crpenje iz usamljenog bunara sa vi{e proticaja.
4.3.4.1 ISTOVREMENI RAD GRUPE BUNARA SA KONSTANTNIM

PROTICAJIMA
Analizira se rad grupe savr{enih bunara, koji se nalaze u homogenoj, izotropnoj

izdani, neograni~enog prostiranja. U op{tem slu~aju, svi bunari rade sa razli~itim
kapacitetima, koji su konstantni. Vreme po~etka crpenja iz svakog pojedinog bunara je tako|e
proizvoljno. U proizvoljnoj ta~ki strujnog polja, M, pojedina~ni uticaji svakog bunara, koji su
rezultat njihovog rada (depresije), mogu se predstaviti sistemom jedna~ina (4.72):
Q r12 µ
S1 = 1 W (u1 ) u1 =
4πT 4T (t − t1 )
Q r22 µ
S2 = W (u 2 ) u2 =
4πT 4T (t − t 2 )
. (4.72)
Q r µ 2
Sn =
W (u n ) un = n
4πT 4T (t − t n )
Na slici 4.17 prikazani su elementarni i sumarni nivogrami (depresije) grupe od 4
bunara u ta~ki M, koji su rezultat rada pojedina~nog svakog bunara.
Rezultantnu depresiju u ta~ki M, (SM), predstavlja zbir pojedina~nih depresija u istoj
ta~ki (slika 4.17):
i =n
S M = ∑ S iM (4.73)
i =1
U op{tem slu~aju, uticaj rada pojedinih bunara u ta~ki M, izraèn kroz depresiju, je:
Q ri 2 µ
Si = W (u i ) ui = (4.74)
4πT 4T (t − t i )
dok je ukupna, sumarna depresija u ta~ki M:
i =n
S M = ∑ S iM (4.75)
i =1
3
Vukovi}, Soro, 1990.; Pu{i}, 1994.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
n - ukupan broj bunara.
Slika 4.17: Elementarni i sumarni nivogrami (depresije) - uticaj rada grupe bunara u ta~ki M
4.3.4.2 STRUJANJE U POLUOGRANIÊNOJ I OGRANIÊNOJ IZDANI SA

[EMATIZOVANIM GRANICAMA TIPA ϕ = Const., ILI ψ = Const.
Kada se bunar nalazi pored konture koja se moè {ematizovati pravolinijskom

granicom, tipa vodonepropusne granice (ψ = Const.), ili granice konstantnog potencijala (ϕ =
Const.), analiti~ko opisivanje strujanja se postiè uvo|enjem fiktivnih bunara, koji zamenjuju
fizi~ku {ematizovanu granicu (slika 4.18). Ovaj slu~aj se primenom metode ogledalnih slika
svodi na prethodnu ta~ku:
Slika 4.18: Fizi~ka i prora~unska {ema strujanja prema bunaru pored pravolinijske konture, tipa ψ =
Const. (a), ili ϕ = Const.(b) - primena metode ogledalnih slika
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.3.4.3 CRPENJE IZ BUNARA SA KONSTANTNIM PROTICAJEM I
TRENUTNIM PREKIDOM CRPENJA
Posmatra se usamljeni bunar u izdani neograni~enog prostiranja. Primer hidrograma

sa trenutnim uklju~enjem konstantnog proticaja i naglim isklju~enjem, dat je na slici 4.19.a.
Razlaganjem na elementarne hidrograme dobija se grafik kao na slici 4.19.b. Sumarna i
elementarne depresije tako|e su prikazane na slici 4.19.
Slika 4.19: Sumarni (a) i elementarni (razloèni) hidrogrami i nivogrami (b), za slu~aj naglog uklju~enja i
isklju~enja proticaja bunara
U periodu rada bunara (t0 < t < t1 ) depresija je u op{tem slu~aju:

Q
S= W (u 0 ) (4.76)
4πT
r 2µ
gde je: u0 = (4.77)
4T (t − t 0 )
U periodu posle isklju~enja bunara (t > t1), depresija se dobija kao zbir elementarnih
depresija, koje su rezultat dva elementarna proticaja (slika 4.19):
Q
S= [W (u 0 ) − W (u1 )] (4.78)
4πT
r 2µ
gde je: u0 = (4.79)
4T (t − t 0 )
r 2µ
u1 = (4.80)
4T (t − t1 )
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.3.4.4 CRPENJE IZ USAMLJENOG BUNARA SA SLO@ENIM
HIDROGRAMOM
Kao {to je u prethodnom slu~aju dati realni hidrogram predstavljen sumom dva
elementarna proticaja, isti princip se moè primeniti i u slu~aju sloènog, proizvoljnog
hidrograma. Na slici 4.20 prikazan je mogu}i slu~aj sloènog hidrograma, koji je razloèn na
elementarne.
Slika 4.20: a) sloèni hidrogram, b) razloèn na elementarne
Po{tuju}i navedene principe mogu}e je interpretirati i analizirati i sloènije slu~ajeve

strujanja, sa vi{e bunara i sa sloènijim hidrogramima.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.4 DOPUNSKI HIDRAULI^KI GUBICI U BUNARU I
PRIFILTARSKOJ ZONI
Ovo poglavlje donekle odstupa od koncepcije izlaganja materije, ali zbog zna~aja
poznavanja i kvantifikacije parazitskih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj zoni, neophodno je da
im se posveti du`na pa`nja. U stru~noj literaturi na na{em jeziku ima relativno malo
informacija o ovim pokazateljima kvaliteta bunara, a i u (na{oj) praksi je ova oblast prili~no
zanemarena. Zbog toga je cilj autora, da ovom prilikom malo vi{e osvetli navedenu
problematiku i ~itaocima pruì osnovne informacije.
Poznato je da registrovana depresija u bunaru sadrì, pored depresije koja je rezultat
filtracije vode kroz poroznu sredinu i depresiju, koja je posledica pojave dopunskih
“parazitskih” hidrauli~kih gubitaka, koji se formiraju u samoj konstrukciji bunara i njegovoj
prifiltarskoj zoni.
Ovi parazitski gubici su posledica delom laminarnog, delom turbulentnog strujanja
podzemnih voda.
Ukupna depresija u bunaru je suma depresija koje su posledica filtracije vode kroz
poroznu sredinu (prema zakonu Darsija) i dopunskih hidrauli~kih gubitaka laminarnog i
turbulentnog (kvadratnog) karaktera (slika 4.21):
Sb = S0 + SL + ST (4.81)
ili Sb = A0Q + A1Q + BQ2 (4.82)

gde je:
Sb - registrovana (ukupna) depresija u bunaru, [L],
S0 - depresija u bunaru, kao rezultat strujanja u poroznoj sredini (u skladu sa Darsijevim
zakonom strujanja), [L]:
S0 = A0Q (4.83)
A0 - koeficijent gubitka energije, koji je posledica filtracije vode u poroznoj sredini, [L-2T].
Izraàva se kao:
Slika 4.21: Ukupna depresija i parazitski gubici u bunaru i prifiltarskoj zoni
1 R
A0 = ln A ; RA = f(t) (4.84)
2πT r0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SL - dopunska, parazitska depresija u bunaru, posledica hidrauli~kih gubitaka u bunaru i
prifiltarskoj zoni, linearnog karaktera, [L]:
SL = A1Q (4.85)
A1 - koeficijent gubitka energije, odnosno hidrauli~kih gubitaka u laminarnom reìmu
strujanja, [L-2T],
ST - dopunska, parazitska depresija u bunaru, posledica hidrauli~kih gubitaka u bunaru i
prifiltarskoj zoni, kvadratnog karaktera, [L]:
ST = BQ2 (4.86)
B - koeficijent hidrauli~kih gubitaka, u turbulentnom reìmu strujanja, [T2L-5].
4.4.1 DOPUNSKI HIDRAULI^KI GUBICI LINEARNOG

KARAKTERA
Postoji vi{e mogu}ih uzroka pojave dopunskih hidrauli~kih gubitaka, odnosno
parazitske depresije u bunaru linearnog karaktera (u laminarnom reìmu strujanja):
a) usled nesavr{enstva bunara, kada dolazi do zakrivljenosti (produètka) strujnica u
blizini bunara,
b) zbog formiranja sloja isplake ("ispla~nog kola~a") na zidu bu{otine, kao posledica
izrade bunara uz kori{}enje isplake,
c) usled neodgovaraju}e izrade, razrade, ili eksploatacije bunara.
Uzroci mogu biti i drugi, ali su izvan ovog razmatranja.
4.4.1.1 DOPUNSKA DEPRESIJA USLED NESAVR[ENSTVA BUNARA

Nesavr{eni, ili nepotpuni bunar je relativno ~est slu~aj u praksi. Umesto da bunar
filtarskim, vodoprijemnim delom kaptira vodonosni sloj po celoj njegovoj visini, ovakav tip
bunara kaptira (zahvata) samo jedan njegov deo. Obi~no se nesavr{eni bunar izra|uje tako da
kaptira gornji deo vodonosne sredine (slika 4.22), mada moè biti i druga~iji slu~aj.
Kod strujanja prema nesavr{enom bunaru dolazi do zakrivljenja i razlike u duìni
pojedinih strujnica. Sa pribliàvanjem bunaru, sve vi{e dolazi do izraàja trodimenzionalni
karakter strujanja i zna~ajnije odstupanje od (usvojene pretpostavke) Dipuijeve hipoteze o
dvodimenzionalnom, ravanskom strujanju.
Dopunska depresija (hidrauli~ki gubitak) koja se pri tome javlja u bunaru, moè se
izraziti preko relacije, kao funkcija proticaja bunara, filtracionih karakteristika sredine i
geometrijskih odnosa bunara i vodonosnog sloja:
Q  L M
∆S1n = f  ,  (4.87)
T  M r0 
odnosno ∆S1nes = A1nQ (4.88)

gde je:
∆Slnes - dopunska depresija u bunaru, posledica njegovog nesavr{enstva, [L],
Q - proticaj bunara, [L3T-1],
T - koeficijent vodoprovodnosti, [L2T-1],
l - duìna filtarskog (vodoprijemnog) dela bunara, [L],
M - debljina vodonosnog sloja, [L],
r0 - polupre~nik bunara (polupre~nik bu{enja), [L],
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A1nes - koeficijent dopunske depresije, linearnog karaktera, [TL-2].
Na slici 4.23 je u obliku dijagrama, prikazana zavisnost bezdimenzionalne veli~ine
 L M
A1nes T = f  ,  u uslovima stacionarnog strujanja, preko koje se moè odrediti ova
 M r0 
dopunska parazitska depresija.
Slika 4.22: Razli~iti slu~ajevi nesavr{enstva bunara: a) vodoprijemni deo u gornjem delu vodonosnog
sloja, b) u sredi{njem delu sloja, c) pri dnu sloja, d) vodoprijemni deo u dva vodonosna sloja,
delimi~no kaptira donji
 L M
Slika 4.23: Funkcija A1nes T = f  ,  za
 M r0 
odre|ivanje dopunske
depresije u bunaru,
koja je posledica
njegovog
nesavr{enstva
Hantu{ (Hantush) je 1964. godine, izveo analiti~ki izraz za depresiju u slu~aju

strujanja prema nesavr{enom bunaru, koji se "oslanja" na klasi~no re{enje Tajsa. U re{enju
Hantu{a, bunarska funkcija W je funkcija nekoliko parametara, a njeno izra~unavanje je
relativno sloèno te se na ovom mestu ovo re{enje ne prezentira4.
4
Za ovaj i druge, relativno sloène slu~ajeve, preporu~ujemo knjigu autora M. Vukovi}a i A. Soro: “Hidraulika
bunara”, u izdanju “Gra|evinske knjige”, Beograd, 1990.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.4.1.2 DOPUNSKA DEPRESIJA U BUNARU USLED FORMIRANJA SLOJA
ISPLAKE NA ZIDU BU[OTINE
Kada se bu{otina, u koju se kasnije ugra|uje bunarska konstrukcija, bu{i uz upotrebu

isplake, mestimi~no na zidu bu{otine obavezno ostane deo isplake i pored kasnijeg ispiranja,
u obliku tzv. "ispla~nog kola~a", u vidu relativno tankog sloja ("filma"), lo{ih filtracionih
karakteristika. Ako se formira relativno homogeni sloj po celom zidu bu{otine, tada se pri
eksploataciji takvog bunara javlja dopunski hidrauli~ki gubitak linearnog karaktera, koji se
moè izraziti, prema prora~unskoj {emi prikazanoj na slici 4.24, kao:
Q r + ∆r Q r + ∆r
∆S 1isp = ln 0 − ln 0 (4.89)
2πK isp M r0 2πKM r0
gde je:
Kisp - koeficijent filtracije slabopropusnog "filma" isplake na zidu bu{otine, [LT-1],
K - koeficijent filtracije porozne sredine, [LT-1],
M - debljina vodonosnog sloja (jasno je da su u ovom slu~aju posmatra savr{eni bunar), [L],
r0 - polupre~nik bu{otine, [L],
∆r - debljina slabopropusnog "filma" isplake na zidu bu{otine, [LT-1],
 r0 K 
Slika 4.24: Funkcija A1isp T = f  ,  za odre|ivanje dopunske depresije u bunaru, koja je
 ∆r K 
 isp 
posledica formiranja “ispla~nog kola~a” na zidu bu{otine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dopunska depresija u bunaru, koja je posledica formiranja "ispla~nog kola~a" na
zidu bu{otine, moè se izraziti preko relacije, kao funkcija proticaja bunara, filtracionih
karakteristika sredine i geometrijskih odnosa bunara i vodonosnog sloja:
Q r K 
∆S1isp = f 0 ,  (4.90)
T  ∆r K 
 isp 
odnosno ∆S1isp = A1ispQ (4.91)
gde je:
A1isp - koeficijent dopunske depresije, [TL-2].
Na slici 4.24 grafi~ki je prikazana zavisnost bezdimenzionalne veli~ine
Q r K 
∆S1isp = f  0 , u uslovima stacionarnog strujanja, odakle se lako moè na}i veli~ina
T  ∆r K isp 
A1isp .
4.4.1.3 DOPUNSKA DEPRESIJA USLED NEODGOVARAJU]E IZRADE,

RAZRADE ILI EKSPLOATACIJE BUNARA
U uslovima neodgovaraju}e izrade, razrade, ili eksploatacije bunara, moè do}i do

formiranja slabije propusnog sloja ("filma") na konturi bu{enja, ili filtarske konstrukcije
bunara. Ovaj sloj moè delimi~no, ili potpuno da pokriva konturu prifiltarske zone i
konstrukcije bunara. Materijal "filma" moè da bude ostatak od medijuma kori{}enog pri
bu{enju (isplaka). Usled neodgovaraju}e razrade bunara, ili njegove eksploatacije, moè do}i
do povla~enja sitnije frakcije materijala porozne sredine u okolini bunara (naru{avanje
filtracione stabilnosti porozne sredine) i nagomilavanja najsitnijih ~estica u prifiltarskoj zoni i
na filtarskoj konstrukciji bunara (kolmiranje bunara). Ovaj proces je jo{ izraèniji, ako su
otvori na filtru suvi{e sitni, ili ako je ugra|en neodgovaraju}i filtarski zasip.
Hidrauli~ki otpori, koji se javljaju, rezultat su pre svega zakrivljenja strujnica i
pove}anih lokalnih otpora u prifiltarskoj zoni bunara (slika 4.25) i linearnog su karaktera.
Slika 4.25: [ematski prikaz strujanja u prifiltarskoj zoni bunara, u uslovima neodgovaraju}e izrade,
razrade, ili eksploatacije bunara: a) ostatak isplake na zidu bu{otine, b) ostatak isplake koji se
usled crpenja “preselio” sa zida bu{otine, c) kolmiranje usled neodgovaraju}e veli~ine otvora
na filtru i neodgovaraju}e veli~ine zrna {ljun~anog zasipa
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dopunsku parazitsku depresiju, koja je posledica neodgovaraju}e izrade, razrade, ili
eksploatacije bunara, u op{tem slu~aju je nemogu}e definisati i izdvojiti od ostalih linearnih
gubitaka. U praksi, oni se defini{u u sklopu ostalih linearnih gubitaka, a njihovo razgrani~enje
je mogu}e samo u pojedinim, konkretnim uslovima.
4.4.2 DOPUNSKI HIDRAULI^KI GUBICI KVADRATNOG

KARAKTERA
Dopunska depresija, koja se registruje u bunaru, i koja je rezultat hidrauli~kih otpora
usled turbulentnog strujanja u bunarskoj konstrukciji i prifiltarskoj zoni, izraàva se kao:
ST = BQ2 (4.92)
Poreklo turbulencije (hidrauli~kih gubitaka kvadratnog karaktera) moè biti
vi{estruko, ali, izraèna su tri dominantna uzroka, koji se naj~e{}e ispoljavaju. To su:
• pojava turbulencije, odnosno odstupanje od laminarnog reìma strujanja, u uòj
zoni bunara,
• hidrauli~ki gubici na ulazu vode u bunar, kroz otvore filtarske konstrukcije,
• gubici na trenje du` cevi filtarske konstrukcije i eksploatacione kolone bunara.
Obzirom na vi{ezna~nost uzroka pojave hidrauli~kih gubitaka turbulentnog karaktera,
ne postoji op{ti model za njihovo odre|ivanje i prognozu, kao mogu}i kriterijum za ocenu
kvaliteta pojedinog bunara. U praksi je neophodno u svakom konkretnom slu~aju izvr{iti
ocenu o~ekivane veli~ine koeficijenta turbulentnih gubitaka i uporediti dobijenu vrednost sa
realnom.
4.4.2.1 DOPUNSKA DEPRESIJA USLED TURBULENTNOG RE@IMA

STRUJANJA U PRIFILTARSKOJ ZONI BUNARA
U intervalu 3 < Re < 200, strujanje podzemnih voda odvija se u tzv. prelaznom reìmu
strujanja, u kome jo{ nije do{lo do punog razvoja turbulencije. Pravi turbulentni reìm
strujanja podzemnih voda u intergranularnoj poroznoj sredini javlja se pri vrednostima
Rejnoldsovog broja ve}im od 200 (odnosno kod odgovaraju}ih vrednosti filtracionih brzina).
U realnim uslovima strujanja prema bunaru, retko dolazi do prekora~enja uslova
laminarnog strujanja, posebno u intergranularnoj poroznoj sredini. Do pojave turbulencije
obi~no dolazi kada bunar kaptira izrazito krupnozrne materijale ({ljunak), ili kada je u pitanju
sredina sa pukotinskom, odnosno karstnom porozno{}u.
Za razliku od strujanja kroz originalnu (prirodnu) poroznu sredinu, u oblasti filtarskog
zasipa znatno ~e{}e dolazi do pojave turbulencije. Uzroke ovoj pojavi treba traìti pre svega
u:
• pove}anju filtracionih brzina na ulazu u filtarsku cev, kao posledice radijalnog

strujanja. U odnosu na brzine na ulasku u filtarski zasip, pove}anje filtracionih
brzina se kre}e od 30% do 100%,
• (naglom) pove}anju efektivnog pre~nika zrna, koji je kod filtarskog zasipa
nekoliko puta (5 do 15 puta) ve}i od efektivnog pre~nika zrna originalnog
materijala.
[ematski prikaz promene efektivnog pre~nika porozne sredine i {ljun~anog zasipa,

poroznosti i Rejnoldsovog broja, u zavisnosti od udaljenja od filtarske konstrukcije bunara,
prikazan je na slici 4.26. Iz ove slike je mogu}e razumeti za{to je filtarski zasip kriti~na oblast
sa gledi{ta pojave i razvoja turbulencije kod strujanja prema bunaru.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Imaju}i u vidu kriterijume za odre|ivanje uslova pojave turbulencije pri pove}anju
ulaznih filtracionih brzina u bunar, data je relacija relativnog odnosa kriti~nih (grani~nih)
proticaja bunara na konturi bu{enja i konturi filtarske konstrukcije, pri kojima dolazi do
naru{avanja laminarnog reìma strujanja. U zavisnosti od konkretnih uslova, ovaj odnos se
kre}e u granicama:
Qkrb
7< < 30 (4.93)
Qkrf
gde je:
Qkrb - kriti~ni proticaj bunara, iznad koga je naru{en laminarni reìm strujanja na konturi
bu{enja bunara (Re > 3, na r = r0 ), [L3T-1],
Qkrf - kriti~ni proticaj bunara, iznad koga je naru{en laminarni reìm strujanja na konturi
filtarske konstrukcije bunara (Re > 3, na r = rf), [L3T-1].
Slika 4.26: [ematski prikaz promene efektivnog

pre~nika porozne sredine i
{ljun~anog zasipa (def), poroznosti
(n) i Rejnoldsovog broja (Re) u
zavisnosti od udaljenja od filtarske
konstrukcije bunara
Obzirom na prirodu procesa pojave turbulencije u prifiltarskoj zoni bunara, prakti~no

je nemogu}e direktno ih razgrani~iti od ostalih vidova dopunskih gubitaka i kvantifikovati.
Okvirnu veli~inu ovih gubitaka mogu}e je odrediti posredno, prethodnom eliminacijom
ostalih vidova hidrauli~kih gubitaka kvadratnog (turbulentnog) karaktera.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4.4.2.2 DOPUNSKA DEPRESIJA KAO REZULTAT HIDRAULI^KIH
GUBITAKA NA ULAZU U BUNARSKU KONSTRUKCIJU
Dodatni hidrauli~ki gubitak, na ulazu u bunarsku konstrukciju, koji se javlja pri

strujanju vode kroz otvore filtra, izraàva se kao:
∆STu = BuQ2 (4.94)
gde je:
∆STu - dopunska depresija, [L],
Bu - koeficijent hidrauli~kog gubitka, koji je posledica prolaska vode kroz otvore filtra, [L-
T ].
5 2
Prolazak vode kroz otvore na filtru predstavlja u hidrauli~kom smislu isticanje

te~nosti kroz potopljene male otvore, slika 4.27, koje se izraàva poznatim izrazom:
v = µ 2 g∆H (4.95)
gde je:
v - brzina isticanja kroz potopljeni otvor, [LT-1],
µ - koeficijent isticanja, kao orijentaciona vrednost za prakti~ne prora~une moè se usvojiti
µ ∼ 0.58, [-],
∆H - razlika pijezometarskih nivoa ispred i iza otvora na filtarskoj cevi, [L].
Slika 4.27: Strujanje vode kroz otvore na filtarskoj konstrukciji bunara
Ukupni doticaj u bunar kroz otvore filtarske konstrukcije bunara predstavlja zbir svih
proticaja kroz pojedina~ne otvore:
( )
i=N i= N
Qb = ∑ qi = 2 g ∑ ωµ ∆H i (4.96)
i =1 i =1
gde je:
Qb - proticaj bunara, [L3T-1],
qi - proticaj kroz jedan otvor na filtarskoj cevi, [L3T-1],
ω - povr{ina jednog otvora, [L2],
N - ukupan broj otvora na filtarskoj cevi, [−].
Ako se usvoji osrednjena, reprezentativna razlika pijezometarskih nivoa ispred i iza
otvora na filtru, tj. da je ∆H = ∆STu, jedna~ina 4.98 se pojednostavljuje:
Qb = Nϖµ 2 g∆S Tu (4.97)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako se ukupna povr{ina otvora izrazi preko poroznosti filtarske konstrukcije, {to je u
praksi relativno ~est slu~aj:
Nω = nDfπlf (4.98)
gde je:
n - poroznost filtarske konstrukcije, [-],
Df - pre~nik filtarske konstrukcije, [L],
lf - duìna filtarske konstrukcije, [L],
proticaj bunara se moè izraziti na slede}i na~in:
Qb = nD f πl f µ 2 g∆S Tu (4.99)
Zamenom koeficijenta parazitskog gubitka, koji je posledica prolaska vode kroz
otvore filtra, u jedna~inu 4.96, usvajaju}i za µ = 0.58, dobija se izraz:
1
Bu = (4.100)
65n D 2f l 2f
2
Kod korektno izra|enih bunara i u po~etnom periodu eksploatacije, gubitak na ulazu u

filtarsku konstrukciju je obi~no mali (prakti~no zanemarljiv). Kasnije, razvojem procesa
starenja bunara, ovi parazitski gubici se pove}avaju tokom vremena.
4.4.2.3 DOPUNSKA DEPRESIJA USLED GUBITAKA NA TRENJE DU@

FILTARSKE KONSTRUKCIJE I EKSPLOATACIONE KOLONE BUNARA
Strujanje vode du` filtarske i eksploatacione cevi (kolone) bunara je uglavnom u

turbulentnom reìmu strujanja, tako da se hidrauli~ki gubitak, koji se manifestuje kroz
dodatnu parazitsku depresiju u bunaru, moè napisati kao:
∆STb = BbQ2 (4.101)
Obzirom da se navedeno strujanje moè posmatrati kao strujanje kroz cevi, hidrauli~ki
gubitak se izraàva Darsi-Vajzbahovom jedna~inom:
l v2
∆h = λ (4.102)
D 2g
gde je:
∆h - hidrauli~ki gubitak, [L],
λ - koeficijent trenja u cevima, [-], moè se izra~unati na osnovu koeficijenta rapavosti po
Maningu:
n2
λ = 124.6 3 (4.103)
D
n - Maningov koeficijent rapavost, [L1/3],
l - duìna cevi, [L],
D - pre~nik cevi, [L],
v - brzina u cevi, [LT-1],
g - gravitacija, [LT-2].
Du` filtarske cevi proticaj se pove}ava (kao i brzina), od nule do ukupnog proticaja
bunara:
0 < Qf < Qb (4.104)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
Qf - proticaj du` filtarske konstrukcije, [L3T-1],
Qb - proticaj du` eksploatacione kolone, [L3T-1].
Proticaj du` eksploatacione kolone je konstantan, sve do ulaska u usisni deo bunarske
pumpe (ukoliko nije u pitanju samoizlivni bunar), gde opada na nulu, slika 4.28.
Osim toga, du` filtarske konstrukcije dolazi do promene pravca kretanja vode i
zna~ajnog zakrivljenja strujnica, tako da se hidrauli~ki gubici mogu razdvojiti na:
• gubitke kroz filtarsku konstrukciju, i
• gubitke kroz eksploatacionu kolonu bunara.
Prema rezultatima istraìva~a (UNESKO, 1972. - Vukovi}, Soro, 1990.) dopunska
parazitska depresija u bunaru, koja je posledica strujanja vode kroz filtarsku i eksploatacionu
cev, izraàva se kao:
l c v c2 l f v 2f
∆S Tb = λ c + 1.3λ f (4.105)
Dc 2 g D f 2g
Slika 4.28: Raspored brzina (i proticaja) du` filtarske i eksploatacione kolone bunara
 l  2
odnosno ∆S Tb =
8  λ c l c + 1.3λ f f Qb (4.106)
gπ 2  D 5
D 5f 
 c 
gde se:
- indeks (c) odnosi na eksploatacionu kolonu (cev) bunara,
- indeks (f) odnosi na filtarsku kolonu (cev).
Koeficijent kvadratnog gubitka Bb u op{tem slu~aju (ra~unaju}i do usisnog dela
bunarske pumpe, ili celu duìnu eksploatacione cevi bunara u slu~aju samoizliva), izraàva se
kao:
8  lc lf  2
Qb
∆STb = λ + 1 . 3λ (4.107)
gπ 2  Dc5 D 5f 
c f
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 l lf 
odnosno Bb = 0.083 λ c c5 + 1.3λ f 5  (4.108)
 D D f 
 c
U posebnom slu~aju, kada su pre~nici filtarske i eksploatacione kolone isti (Df = Dc =

D) i ako se usvoji za koeficijent trenja (λf = 2λc ), koeficijent kvadratnog gubitka Bb se daje
kao izraz:
l c + 2.6l f
Bb = 0.083λ c (4.109)
D5
4.4.3 PROMENA DOPUNSKIH HIDRAULI^KIH GUBITAKA

Poznata pojava "starenja" bunara, rezultat je promene koeficijenata koji kvantifikuju
dopunske parazitske gubitke u bunaru i prifiltarskoj zoni. Smanjenje kapaciteta (izda{nosti,
proticaja) bunara, odnosno relativno pove}anje depresije u njemu, rezultat je kolmiranja,
inkrustacije i korozije bunarske i filtarske konstrukcije, kao i prifiltarske zone bunara. Uzroci
pojave i razvoja ovih procesa su raznovrsni, ali ovde }e se dati osvrt samo na njihovu
promenu koja je uslovljena proticajem bunara.
Koeficijent linearnog parazitskog gubitka, koji se javlja u uslovima laminarnog reìma
strujanja (A1), menja se samo u uslovima kada bunar nije korektno razra|en, odnosno, kada za
date eksploatacione kapacitete nije formirana stabilna zona filtracije u prifiltarskoj zoni
bunara. U tom slu~aju, dolazi do naknadnog kolmiranja ove zone sitnijim ~esticama
materijala porozne sredine.
Kolmiranje izazvano pove}anjem proticaja bunara iznad dozvoljenog (za date uslove)
se relativno brzo odigrava, u prvih nekoliko sati, najduè nekoliko dana i ne moè se unapred
pronozirati njegov intenzitet.
U normalnim uslovima korektne izrade, razrade i eksploatacije bunara, moè se
smatrati da koeficijent linearnog parazitskog gubitka u bunaru ne zavisi od proticaja, tj.:
A1 ≠ f(Q) (4.110)
Koeficijent kvadratne dopunske parazitske depresije u bunaru moè da se menja u
zavisnosti od proticaja u uslovima kada se menja i veli~ina zone turbulencije u prifiltarskoj
zoni bunara u zavisnosti od proticaja. Ovo se de{ava kada bunar kaptira pukotinsku poroznu
sredinu sa izraènom velikim pukotinskim sistemima, {to je posebno izraèno kod karstne
izdani, ili kod izdani u krupnozrnom {ljunku. Me|utim, ako se turbulentno strujanje zadràva
isklju~ivo u filtarskoj i eksploatacionoj cevi bunara, tada koeficijent kvadratnog parazitskog
gubitka ne zavisi od proticaja ({to treba razlikovati od parazitske depresije, ~ija veli~ina zavisi
od kvadrata proticaja).
5. GLAVA
INTERPRETACIJA PODATAKA OPITNIH

CRPENJA U USTALJENOM I
NEUSTALJENOM RE@IMU STRUJANJA U
HOMOGENOJ IZOTROPNOJ POROZNOJ
SREDINI
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 5 - Interpretacija podataka opitnih crpenja ... 107
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.1 UVOD
Neophodnost sprovo|enja razli~itih prora~una u re{avanju hidrogeolo{kih problema

uslovljava potrebu utvr|ivanja karaktera i veli~ine osnovnih hidrogeolo{kih parametara. Na
primer, u svim jedna~inama kojima se opisuje strujanje podzemnih voda figuri{e parametar
hidrauli~kog otpora strujanju - koeficijent filtracije. Dalje, kod nestacionarnih strujanja,
zna~ajni parametar koji ih karakteri{e jeste specifi~na izda{nost izdani.
Problem odre|ivanja filtracionih karakteristika je sloèn i mora se posmatrati sa vi{e
aspekata. Obzirom na metode odre|ivanja i veli~inu analiziranog uzorka porozne sredine,
dobijene vrednosti mogu reprezentovati manju, ili ve}u oblast (prakti~no od “ta~ke”, pa do
regiona). Kod odre|ivanja filtracionih karakteristika izdani uvek se postavlja pitanje
reprezentativnosti dobijenih rezultata. Pored ostalih, gre{ke u odre|ivanju filtracionih
karakteristika direktno se reflektuju na realnost prora~una.
Standardna terenska metoda kojom se odre|uje koeficijent filtracije i specifi~na
izda{nost izdani, jeste opit probnog crpenja iz bunara. Ovim opitom se dobijaju i jo{ neke
dodatne informacije o bunaru i strujnom polju. Opitno crpenje predstavlja eksperiment u
prirodi, gde se crpenjem iz bunara (ili odgovaraju}eg objekta) inicira promena
pijezometarskog nivoa izdani, koja se prati i registruje u izabranim ta~kama strujnog polja.
Adekvatnom interpretacijom dobijenih podataka ustvari se re{ava standardni inverzni
zadatak1.
U zavisnosti od tehni~kih i prirodnih uslova na terenu, ova metoda se moè primeniti
sa vi{e ili manje uspeha. Dobijeni rezultati interpretacije tako|e zavise i od stepena
poznavanja prirodne sredine. U svakom slu~aju, rezultati obrade podataka opitnog crpenja su
po kvalitetu daleko ispred vrednosti koeficijenta filtracije dobijenih na osnovu empirijskih
formula, koje se baziraju na granulometrijskom sastavu uzoraka porozne sredine.
Interpretacija podataka opitnog crpenja bazira se na primeni Tajsovog re{enja
diferencijalne jedna~ine strujanja prema usamljenom bunaru, za koju vaè pretpostavke o
homogenoj izotropnoj poroznoj sredini neograni~enog prostiranja, Darsijev zakon filtracije i
Dipuijeva hipoteza o vertikalnosti ekvipotencijalnih povr{i i srednjoj brzini filtracije u
preseku toka. O~igledno je da je striktna primena navedenih pretpostavki prakti~no
nemogu}a. Ipak, metoda odre|ivanja reprezentativnih vrednosti filtracionih karakteristika na
osnovu podataka opitnog crpenja je najra{irenija metoda u praksi. Rezultati interpretacije
dobijeni grafoanaliti~kim postupkom, moraju biti potkrepljeni rezultatima drugih istra`nih
radova.
Metodologija realizacije opitnog crpenja i interpretacije podataka pra}enja je ve} dugo
poznata i razvijena. Postoje mnogobrojne metode, zasnovane na grafoanaliti~koj obradi
podataka, koje nose (uglavnom neopravdano) imena svojih “autora”. înjenica je da se skoro
sve zasnivaju na Tajsovom re{enju diferencijalne jedna~ine strujanja podzemnih voda prema
usamljenom bunaru. U novije vreme, masovnim kori{}enjem ra~unara u inènjerskoj praksi,
omogu}eno je davanje novog kvaliteta opitu crpenja. Analiza kompletnog hidrograma
crpenja, sa vi{e proticaja i sa vi{e bunara, koja je relativno lako izvediva uz primenu ra~unara,
prakti~no svako crpenje iz pojedina~nog, ili grupe bunara, svrstava u red istra`nog rada
(“opitnog crpenja”).
1
Inverzni zadatak se zasniva na ~injenici da jedan sistem, u ovom slu~aju hidrogeolo{ki sistem, za dati ulaz
daje uvek odgovaraju}i odziv. Poznavaju}i zadati ulaz i registrovani odziv, mogu}e je odrediti (izra~unati)
reprezentativne parametre sistema. Kod direktnog zadatka se na osnovu poznatih karakteristika sistema i
zadatog ulaza, moè odrediti (izra~unati) izlaz.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.2 GRAFOANALITI^KA OBRADA PODATAKA OPITNOG
CRPENJA
Metoda grafoanaliti~ke obrade podataka opitnog crpenja bazira se na prakti~noj
primeni Tajsove jedna~ine strujanja podzemnih voda prema usamljenom savr{enom bunaru,
koji kaptira homogenu, izotropnu izdan neograni~enog prostiranja, jedna~ina (5.1):
Qb
S= W (u ) (5.1)
4πT
Za uslov da je bezdimenzionalni parametar u < 0.05, odnosno:
r2µ
u= ≤ 0.05 (5.2)
4Tt
jedna~ina (5.1) se moè napisati u obliku logaritamske zavisnosti:
Qb 2.25Tt
S= ln 2 (5.3)
4πT r µ
U odnosu na jedna~inu (5.3), kojom se daje veli~ina depresije u ostalim ta~kama
strujnog polja, izraz za ukupnu depresiju u bunaru, uklju~uju}i i dopunske, parazitske gubitke
u bunaru i prifiltarskoj zoni, glasi:
Qb 2.25Tt
Sb = ln 2 + A 1Q + BQ 2 (5.4)
4πT r0 µ
gde je:
A1Q - dopunski gubitak (dopunska depresija) u samom bunaru i prifiltarskoj zoni, usled
strujanja vode u laminarnom reìmu (dopunski gubitak linearnog karaktera), [L],
BQ2 - dopunski gubitak (dopunska depresija) u bunaru i prifiltarskoj zoni, usled strujanja vode
u turbulentnom reìmu (dopunski gubitak kvadratnog karaktera), [L],
A1 - koeficijent dopunskog gubitka u uslovima laminarnog strujanja, [L-2T],
B - koeficijent dopunskog gubitka u uslovima turbulentnog strujanja, [L-5T2].
Za nezavisnu promenljivu t i zavisno promenljivu S, jedna~ine (5.3) i (5.4) u
semilogaritamskom koordinatnom sistemu predstavljaju jedna~ine prave. Beziraju}i se na toj
~injenici (da se, teorijski posmatrano, eksperimentalne ta~ke depresija, registrovane tokom
vremena trajanja crpenja, re|aju du` prave), razra|ena je grafoanaliti~ka metoda
interpretacije.
Grafoanaliti~ka obrada podataka opitnog crpenja moè se primeniti samo na opitno
crpenje sa jednostavnim hidrogramom iz usamljenog savr{enog bunara u homogenoj
izotropnoj izdani pod pritiskom, neograni~enog prostiranja. Samo tada se mogu dobiti
jednozna~ni rezultati filtracionih karakteristika. Me|utim, kada realni uslovi odstupaju od ove
idealizovane prora~unske {eme, u op{tem slu~aju se ne mogu dobiti jednozna~ni rezultati.
Grafoanaliti~ka obrada podataka opitnog crpenja primenjuje se i u slu~aju strujanja sa
slobodnim nivoom. Me|utim, treba imati u vidu ~injenicu da, usled primene hipoteze Dipuija
kod postavljanja pora~unske {eme i izvo|enja jedna~ine strujanja u uslovima sa slobodnim
nivoom, dolazi do razlike izme|u realnih i prora~unskih vrednosti pijezometarskih nivoa. Ove
razlike (razlika izme|u realne linije slobodne vodene povr{ine i linije dobijene prora~unom,
tzv. Dipuijeve parabole) su sve izraènije sa pribliàvanjem bunaru, slika 5.1. Kao rezultat
navedene razlike, dobijaju se i odstupanja u prora~unskim vrednostima koeficijenta filtracije,
vodoprovodnosti i specifi~ne izda{nosti izdani u odnosu na realne veli~ine.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.1: [ema strujanja prema usamljenom bunaru u izdani sa slobodnim nivoom
Kod strujanja sa slobodnim nivoom, interpretacija podataka se sprovodi kao i u
slu~aju strujanja pod pritiskom. Pri tome je neophodno da se jedna~ine kojima se opisuje
strujanje podzemnih voda sa slobodnim nivoom transformi{u u oblik jedna~ina koje opisuju
strujanje pod pritiskom. Dakle, Dipuijevu jedna~inu stacionarnog strujanja prema
usamljenom bunaru u izdani sa slobodnim nivoom (5.5), oznake prema slici 5.1:
Qb r
h22 − h12 = ln 2 (5.5)
K π r1
treba izraziti u obliku jedna~ine za strujanje pod pritiskom, oznake prema slici 5.2.:
Q r
S = b ln 2 (5.6)
2πT r1
Slika 5.2: [ema strujanja prema usamljenom bunaru u izdani pod pritiskom
Visina izdanskog toka sa slobodnim nivoom moè se izraziti preko depresije na
slede}i na~in (slika 5.1):
h=H-S (5.7)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uvode}i gornji izraz u jedna~inu (5.5), dobija se:
Qb r
(H − S 2 ) 2 − (H − S 1 ) 2 = ln 2 (5.8)
K π r1
Mnoènjem leve strane jedna~ine (5.8) sa jedan (2H/2H) i njenim sre|ivanjem:
2H Q r
2H
[ (H − S 2 ) 2 − (H − S 1 ) 2 ] = b ln 2
K π r1
(5.9)
H 2 − 2 HS 2 + S 22 − H 2 + 2 HS1 − S12 Q r
2H = b ln 2 (5.10)
2H Kπ r1
dobija se:
 S 12   S 22  Qb r
S 1 −  − S 2 − = ln 2 (5.11)
 2H   2H  2HK π r1
Ako se uvede tzv. korigovana depresija, S*:
S2
S =S −
*
(5.12)
2H
jedna~ina (5.5) se moè napisati u obliku jedna~ine (5.6) na slede}i na~in:
Qb r
S 1* − S 2* = ln 2 (5.13)
2HK π r1
Pri tome treba imati u vidu da Dipuijeva parabola ne predstavlja realnu liniju slobodne
vodne povr{ine, {to naro~ito dolazi do izraàja u blizini bunara, o ~emu treba voditi ra~una.
Tokom izvo|enja opita crpenja, uslovi strujanja naj~e{}e mogu biti nestacionarni, ili
kvazistacionarni (pravi stacionarni uslovi se na terenu relativno retko ostvaruju). I u jednom i
u drugom slu~aju mogu}e je, uz adekvatno realizovane uslove opita, sprovesti grafoanaliti~ku
obradu podataka.
5.2.1 OPITNO CRPENJE U KVAZISTACIONAROM RE@IMU

STRUJANJA
Opitno crpenje sa vi{e proticaja (sniènja), pri ~emu je u toku trajanja svakog proticaja
nastupilo kvazistacionarno strujanje, moè se interpretirati preko dijagrama S/Q = f(Q).
Tako|e, svako takvo sniènje moè se interpretirati na dijagramu S = f(log r).
5.2.1.1 Metoda S/Q = f(Q)
Metoda interpretacije podataka pra}enja opitnog crpenja u obliku S/Q = f(Q) relativno
~esto nalazi primenu u praksi i opiti crpenja se ~esto prilago|avaju zadatom uslovu, odnosno
teì se ostvarivanju kvazistacionarnih uslova strujanja. Ovom metodom mogu}e je dobiti
pokazatelje kvaliteta bunara, koeficijente hidrauli~kih gubitaka, linearnog i kvadratnog
karaktera u bunaru i njegovoj prifiltarskoj zoni, odnosno vrednost dopunske (parazitske)
depresije u bunaru.
Metoda je zasnovana na pretpostavci da se depresija u bunaru moè izraziti kao zbir
depresija:
Sb = A0Q + A1Q + BQ2 (5.14)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
odnosno Sb = AbQ + BQ2 (5.15)
gde je:
A0Q - depresija na konturi bunara (bez dopunskih gubitaka), posledica filtracije kroz poroznu
sredinu, [L],
A1Q - dopunska depresija, posledica dopunskih hidrauli~kih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj

zoni, linearnog karaktera (u laminarnom reìmu strujanja), [L],
BQ2 - dopunska depresija, posledica dopunskih hidrauli~kih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj

zoni kvadratnog karaktera (u turbulentnom reìmu strujanja), [L],
AbQ - ukupna depresija u bunaru, linearnog karaktera (u laminarnom reìmu strujanja), [L].
Slika 5.3: Gubici (depresija) u bunaru i prifiltarskoj zoni
Obzirom da u pijezometru nema strujanja, pa ni dopunskih parazitskih gubitaka

(pijezometar treba posmatrati kao ta~ku strujnog polja u op{tem slu~aju, posmatrano u planu),
izraz za depresiju glasi:
Sp = ApQ (5.16)
U stacionarnom strujanju, jedna~ine (5.14) i (5.16) se mogu izraziti preko Dipuijeve
jedna~ine:
Q R
za bunar Sb = ln + A 1Q + BQ 2 (5.17)
2πT r0
Q R
za pijezometar Sp = ln (5.18)
2πT rp
U uslovima kvazistacionarnog strujanja (za uslov 5.2), gde je u < 0.05, kada se izdan
moè posmatrati kao neograni~ena, radijus dejstva bunara u smislu Dipuija, (R) je funkcija
vremena, tako da se moè napisati:
Tt
R = R t = f (t ) = 15
. (5.19)
µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kod primene ove metode u kvazistacionarnim uslovima strujanja, neophodno je da
radijusi dejstva bunara u smislu Dipuija za svako sniènje (svaki pojedina~ni proticaj) budu
isti, odnosno, neophodan je uslov:
Rt1 = Rt2 = ... = Rtn = Const. (5.20)
gde je:
Rt1 = Rt2 = ... = Rtn - odgovaraju}i radijus dejstva bunara u smislu Dipuija za svako sniènje
(pojedina~ni proticaj), [L].
Uslov (5.20) se u praksi ostvaruje zadavanjem istog trajanja sniènja (proticaja) tokom
opitnog crpenja2, kao i sa~ekivanjem povratka pijezometarskog nivoa izdani posle svakog
sniènja na po~etni (stati~ki) nivo.
Ako se jedna~ine (5.15) i (5.16) podele sa Q, dobija se funkcionalna zavisnost
specifi~ne depresije bunara i proticaja u obliku:
Sb
za bunar = A b + BQ (5.21)
Q
Sp
odnosno, za pijezometar = Ap (5.22)
Q
Za uslov da su Ab, Ap i B konstante, jedna~ine (5.21) i (5.22) predstavljaju jedna~ine
prave, gde su Ab i Ap otse~ci na ordinati, a B koeficijent pravca prave u jedna~ini (5.21), slika
5.4.
Ab
Slika 5.4: Funkcija S/Q = f(Q): a) za bunar; b) za pijezometar
Grafoanaliti~kom interpretacijom podataka opitnog crpenja koji se odnose na bunar,

slika 5.4.a, mogu}e je dobiti:
1. koeficijent ukupnog gubitka (depresije), linearnog karaktera (u laminarnom reìmu

strujanja), Ab, ~ija je veli~ina definisana otse~kom prave na ordinati koordinatnog
sistema, [L-2T]:
1 R
Ab = ln + A 1 (5.23)
2πT r0
2
Navedeni uslov (5.20) je neophodan, jer je za princip slaganja strujanja, koji je u ovoj metodi primenjen,
neophodno da, pored karakteristika strujne oblasti i uslovi na granicama budu isti (odnosno, da se strujne
oblasti elementarnih strujanja poklapaju).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. koeficijent dopunske, parazitske depresije, kvadratnog karaktera (u turbulentnom
reìmu strujanja), B, kao koeficijent pravca prave (tangens ugla β), [L-5T2]:
B = tg β (5.24)
Na osnovu podataka koji se odnose samo na bunar ne mogu se razdvojiti linijski

gubici A0 i A1 (vidi izraze 5.17., 5.21. i 5.23), tako da se ne moè odrediti koeficijent
vodoprovodnosti, T.
Pijezometar se moè posmatrati kao bilo koja ta~ka strujnog polja (posmatrano u
ravni), tako da kod njega nema dopunskih gubitaka. Interpretacijom podataka crpenja, koji se
odnose na pijezometar, u homogenoj izotropnoj izdani neograni~enog prostiranja, dobija se
horizontalna prava, koja je na udaljenju Ap od apscise (jedna~ina (5.22), slika 5.4.b:
1 R
Ap = ln (5.25)
2πT rp
Iz podataka za jedan pijezometar, nije mogu}e direktno izra~unati koeficijent
vodoprovodnosti, T, obzirom da treba dokazati i dodatni uslov, a to je da se pijezometar
nalazi u tranzitnoj zoni strujanja, {to izlazi iz uslova da je u < 0.05.
Navedeni uslov se dokazuje pravolinijskim rasporedom registrovanih ta~aka tokom
trajanja crpenja, na dijagramu S = f(log t).
Da bi se ostvario uslov Rt1 = Rt2 = ... = Rtn = Const. (uslov 5.20.), u praksi se opitno
crpenje izvodi sa vi{e razli~itih proticaja istog trajanja, sa povratkom nivoa izdani na po~etni,
posle svakog sniènja, slika 5.5.
Slika 5.5: Hidrogram i nivogram opitnog crpenja sa prekidima
Prema ovoj metodologiji, ukoliko se raspolaè sa podacima opitnog crpenja za

najmanje dva pijezometra, mogu}e je odrediti koeficijent vodoprovodnosti, T, i specifi~nu
izda{nost izdani, µ.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U tom slu~aju, izrazi za specifi~nu depresiju, Sp/Q, na dva pijezometra (pod uslovom
da se izdan moè smatrati homogenom izotropnom, neograni~enog prostiranja i da se
pijezometri nalaze u tranzitnoj zoni strujanja prema bunaru), glase:
S p1 1 R
= A p1 = ln (5.26)
Q 2πT rp1
S p2 1 R
= A p2 = ln (5.27)
Q 2πT rp2
Sre|ivanjem jedna~ina (5.26) i (5.27), dobija se:
1 R 1 R
A p1 - A p 2 = ln - ln (5.28)
2πT rp1 2πT rp2
1 rp
A p1 - A p 2 = ln 2 (5.29)
2πT rp1
Ako se razlika koeficijenata gubitaka za pijezometre (Ap1- Ap2) usvoji sa dijagrama

Sp/Q = Q, slika 5.6, re{avanjem jedna~ine (5.29), po T, dobija se vrednost za koeficijent
vodoprovodnosti izdani:
1 rp 2
T = ln (5.30)
2π ( A p1 − A p 2 ) r p1
Slika 5.6: Dijagram Sp/Q = Q za dva pijezometra
Veli~ina radijusa dejstva bunara u smislu Dipuija moè se dobiti, ili iz jednog
pijezometra, jedna~ina (5.26):
2πTAp1
R = rp1 e (5.31)
ili iz podataka za dva pijezometra, iz jedna~ina (5.26) i (5.30):
1 R 1 rp
ln = ln 2 (5.32)
2πA p1 rp1 2π ( A p1 − A p2 ) rp1
A p1 rp2
ln
Ap1 − Ap rp1
R=e 2
(5.33)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Izraz za radijus dejstva bunara u smislu Dipuija pri konstantnom proticaju u
vremenskom intervalu ∆t glasi:
T ⋅ ∆t
R = 15
. (5.34)
µ
gde je:
∆t - vreme trajanja crpenja , koje isto u svim “sniènjima”, [T],
odakle se moè dobiti specifi~na izda{nost izdani, µ, u obliku:
2.25T ⋅ ∆t
µ= (5.35)
R2
Razdvajanje linearnih gubitaka (depresija) mogu}e je prema ovoj metodi, ukoliko se
raspolaè sa podacima za bunar i najmanje dva pijezometra (prema gornjem). Koeficijent
linearne parazitske depresije se odre|uje preko izraza (5.23), u obliku:
1 R
A1 = Ab − ln (5.36)
2πT r0
U slu~aju crpenja prema hidrogramu sa tri uzastopna proticaja (bez pauze),
registrovane depresije se ne mogu direktno interpretirati ovom metodom. Razlog za to je {to
kod ovakvog hidrograma dolazi do superpozicije elementarnih strujanja sa razli~itim
radijusima dejstva bunara u smislu Dipuija. Razli~iti radijusi dejstva su posledica razli~itog
trajanja pojedina~nih elementarnih proticaja, slika 5.7.
Zbog toga je neophodno sprovesti redukciju registrovanih depresija na istu vremensku
bazu (isti radijus dejstva u smislu Dipuija). Drugim re~ima, treba na}i depresije koje bi se
dobile za pojedina~ne (elementarne) hidrograme, sa istim trajanjem crpenja (istom
vremenskom bazom), slika 5.7.
Kod stepenastog hidrograma uvodi se redukcija registrovanih depresija, svo|enjem na
vremenski interval prvog sniènja.
Do izraza za veli~inu redukciju depresije na kraju drugog sniènja dolazi se na slede}i
na~in:
Izraz za depresiju S2 na kraju drugog sniènja, koriste}i princip superpozicije
strujanja, u kvazistacionarnim uslovima strujanja, glasi:
Q1 R (t 2 ) Q 2 − Q1 R (t 2 − t 1 )
S2 = ln + ln (5.37)
2πT r 2πT r
gde je:
R(t2), R(t2-t1) - odgovaraju}i radijusi dejstva bunara u smislu Dipuija, u uslovima
kvazistacionarnog strujanja, [L].
Depresija S*2, koja bi se dobila crpenjem sa proticajem Q2, u vremenu ∆t = t1, koje
predstavlja usvojenu vremensku bazu, data je u obliku:
Q2 R (t 1 )
S 2* = ln (5.38)
2πT r
∆S2 = S2 - S*2 (5.39)
1  R (t 2 ) R (t 2 − t 1 ) 
odnosno ∆S 2 = Q1 ln + Q 2 ln  (5.40)
2πT  R (t 2 − t 1 ) R (t 1 ) 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.7: Hidrogram i nivogram “stepenastog” opitnog crpenja - sumarni i razloèni
Redukcija depresije ∆S2, veli~ine za koju treba umanjiti registrovanu depresiju na

kraju drugog sniènja, dobija se iz razlike jedna~ina (5.37) i (5.38):
Uvo|enjem jedna~ine za radijus dejstva bunara u smislu Dipuija u homogenoj
izotropnoj sredini i kvazistacionarnom reìmu strujanja (jedna~ina (5.34) i sre|ivanjem,
dobija se za ∆S2:
1  t2 t −t 
∆S 2 = Q1 ln + Q 2 ln 2 1 (5.41)
4πT  t 2 − t1 t1 
Jednostavniji oblik jedna~ine (5.41) dobija se zadavanjem istog vremena svakog
sniènja, kako se ina~e u praksi naj~e{}e programira opitno crpenje:
t2 - t1 = t1, (5.42)
odnosno t1 = ∆t (5.43)
t2 = 2∆t (5.44)
U tom slu~aju je redukcija depresije:
Q1
∆S 2 = ln 2 (5.45)
4πT
Redukovana depresija na kraju drugog sniènja, S*2, dobija se umanjenjem
registrovane depresije (na kraju drugog sniènja) za veli~inu ∆S2:
S*2 = S2 - ∆S2 (5.46)
Na sli~an na~in sprovodi se redukcija depresija na istu vremensku bazu i za ostala
sniènja.
Na primer, depresija na kraju tre}eg sniènja (u kvazistacionarnim uslovima strujanja)
izraàva se jedna~inom:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Q1 R(t 3 ) Q2 − Q1 R(t 3 − t1 ) Q3 − Q2 R(t 3 − t 2 )
S3 = ln + ln + ln (5.47)
2πT r 2πT r 2πT r
Depresija S*2, sa proticajem Q3 i za usvojenu vremensku bazu t1, data je u obliku:
Q3 R (t 1 )
S 3* = ln (5.48)
2πT r
Redukcija ∆S3 se dobija iz razlike jedna~ina (5.47) i (5.48):
∆S3 = S3 - S*3 (5.49)
1  t3 t −t ) t −t )
∆S 3 = Q 1 ln + Q 2 ln 3 1 + Q 3 ln 3 2  (5.50)
4πT  t 3 − t1 t3 −t2 t1 
Uvo|enjem uslova: t1:t2:t3 = 1:2:3 (5.51)

dobija se jednostavniji oblik jedna~ine (5.50):
1  3 
∆S 3 = Q 1 ln + Q 2 ln 2  (5.52)
4πT  2 
Daljim pojednostavljenjem uslova crpenja, za uslov da se hidrogram opitnog crpenja
programira tako, da je:
Q2 = 2Q1 (5.53)
dobija se:
Q1
∆S 3 = ln 6 (5.54)
4πT
Dakle, redukovana depresija na kraju drugog sniènja S*3, dobija se kada se od
registrovane depresije S3 oduzme redukcija depresije ∆S3.
Metodom obrade podataka opitnog crpenja u stacionarnim, odnosno
kvazistacionarnim usovima strujanja, S/Q = f(Q), pretpostavljeno je da su koeficijenti
dopunskih parazitskih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj zoni konstantni.
Me|utim, u praksi se interpretacijom podataka crpenja relativno ~esto dobijaju ta~ke,
koje se ne raspore|uju du` prave linije, nego odstupaju od nje (u obliku glatke, ili izlomljene
krive linije, slika 5.8). Direktan zaklju~ak koji se moè izvesti na osnovu ovakvog dijagrama
jeste da je koeficijent kvadratnih parazitskih gubitaka na neki na~in u funkcionalnoj
zavisnosti od proticaja.
Grafik a) sa slike 5.8 ukazuje na pove}anje parazitskih gubitaka kvadratnog karaktera
sa pove}anjem proticaja, dok grafik b) ukazuje na njihovo relativno smanjenje. Grafik c)
indicira na procese koji skokovito menjaju veli~inu koeficijenta B sa promenom proticaja, u
jednom i drugom smeru.
Uzroci promenljive vrednosti koeficijenta B mogu biti razli~iti:
1. Ukoliko je ugra|ena neodgovaraju}a konstrukcija bunara, ili bunar nije korektno ura|en i
razra|en, mogu}e je da tokom opitnog crpenja dolazi do naknadnog pro~i{}avanja ili
kolmiranja filtra i prifiltarske zone bunara. U tom slu~aju, dijagram S/Q = f(Q) moè da
poprimi bilo koji od oblika grafika sa slike 5.8.
2. Mogu}e je da se sa pove}anjem filtracionih brzina (odnosno proticaja) pove}ava i zona
turbulencije u prifiltarskoj zoni bunara. Ova pojava moè biti naro~ito izraèna u
vodonosnoj sredini sa pukotinskom, ili karstnom porozno{}u.
3. Pojava filtracione nestabilnosti u prifiltarskoj zoni bunara, usled neadekvatno izabranog
proticaja izaziva promenu strukture porozne sredine i zasipa bunara, sa prate}im
efektima, koji mogu dovesti do totalne havarije bunara.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
B(Q)
Slika 5.8: Grafik S/Q = f(Q) za slu~aj promenljive vrednosti koeficijenta B
Promena koeficijenta linearnih parazitskih gubitaka u bunaru, A1, najlak{e se moè

detektovati pri ponovljenom opitu crpenja. Uzroci njegove promene su sli~ni uzrocima
promene koeficijenta kvadratnih gubitaka, s tim {to je ovde u pitanju laminarni reìm
strujanja.
Prilikom eksploatacije bunara, dragocene su informacije o njegovom starenju (pod
starenjem bunara podrazumeva se opadanje njegove specifi~ne izda{nosti, Q/S, tokom
vremena). Prognoza ovog procesa je od izuzetne va`nosti za planiranje perspektive
eksploatacije bunara. Periodi~nim opitima crpenja iz bunara moè se do}i do empirijske
(grafi~ke, ili grafoanaliti~ke) zavisnosti ovog procesa za date uslove eksplotacije. Na slici 5.9.
dat je {ematski prikaz rezultata interpretacije opitnih crpenja iz bunara, koja su periodi~no
realizovana i promena parametara A1 i B tokom vremena.
t0 t0
Slika 5.9: [ematski prikaz promene parazitskih gubitaka tokom vremena eksploatacije bunara
5.2.1.2 METODA S = log r
Strujanje prema usamljenom savr{enom bunaru u homogenoj izotropnoj poroznoj

sredini neograni~enog prostiranja, pri konstantnom proticaju, opisano je preko izraza za
depresiju:
Qb
S= W (u ) (5.55)
4πT
r2µ
gde je: u= (5.56)
4Tt
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U tranzitnoj zoni, za koju vaì uslov da je u < 0.05, jedna~ina (5.55) se moè napisati
u logaritamskom obliku:
Qb 2.25Tt
S= ln 2 (5.57)
4πT r µ
Tt
15
.
Qb µ
ili S= ln (5.58)
2πT r
Tt
gde je 15
. =R radijus dejstva bunara u smislu Dipuija.
µ
Usvojeno je da tranzitna zona (oblast u kojoj je formirano kvazistacionarno strujanje)
iznosi 1/3 radijusa dejstva bunara u smislu Dipuija.
Jedna~ina (5.58) se moè napisati u obliku:
Qb  Tt  Qb
S= ln15
. − ln r (5.59)
2πT  µ  2πT
Za navedene uslove crpenja iz bunara, u jednom vremenskom trenutku
eksperimentalne ta~ke depresija, registrovane u tranzitnoj zoni (zoni u kojoj je u < 0.05),
re|aju se u semilogaritamskom koordinatnom sistemu (S = f(log r)) du` prave linije, slika
5.10.
Qb  Tt  Q
S = 0.366 log1.5  − 0.366 b log r
 (5.60)
T  µ  T
Koeficijent pravca ove prave, iz jedna~ine (5.60) i prema slici 5.10, predstavlja
tangens ugla α:
Qb
tgα = −0.366 (5.61)
T
S 2 − S1
gde je tgα = − (5.62)
log r2 − log r1
Slika 5.10: Dijagram S = f(log r)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz (5.61) i (5.62) moè se odrediti koeficijent vodoprovodnosti:
Qb S 2 − S1
0.366 = (5.63)
T log r2 − log r1
log r2 − log r1
odnosno: T = 0.366Qb (5.64)
S 2 − S1
Produènjem prave S = f(log r) do preseka sa apscisom (S = 0), dolazi se do radijusa
dejstva bunara u smislu Dipuija (R). Za ovako odre|en radijus dejstva bunara mogu}e je
izra~unati veli~inu specifi~ne izda{nosti izdani iz jedna~ine (5.65):
2.25Tt
µ= (5.65)
R2
gde je t vreme od po~etka trajanja proticaja bunara, Qb, na koje se odnosi dati dijagram S =
f(log r).
Dopunska depresija u bunaru, koja je posledica parazitskih gubitaka na filtru i
prifiltarskoj zoni bunara, δS, moè se odrediti iz razlike registrovane depresije, Sb i vrednosti
ekstrapolirane prave S = f(log r) do polupre~nika bunara r0.
Pod pretpostavkom da su koeficijenti parazitskih gubitaka konstantni, odnosno da ne
zavise od proticaja i ne menjaju se sa vremenom, na osnovu podataka opitnog crpenja sa
jednim sniènjem (proticajem) nije mogu}e izvr{iti njihovo razdvajanje.
Prema ovoj metodi, determinaciju koeficijenata linearnih i kvadratnih parazitskih
gubitaka, mogu}e je sprovesti interpretacijom podataka opita crpenja sa vi{e sniènja
(proticaja). Svedeni na istu vremensku bazu, registrovani podaci za pijezometre (u okviru
tranzitne zone, ili za uslov u < 0.05) nalaze se na istoj pravoj dijagrama S/Q = f(log r), slika
5.11.
O~itavanjem dopunskih depresija u bunaru za razli~ita sniènja i nano{enjem ovih
podataka na dijagram δ(S/Qb) = f(Q), dobija se funkcionalna zavisnost iz koje je mogu}e
odrediti veli~inu koeficijenta A1 i B, slika 5.12. Koeficijent parazitskih linearnih gubitaka u
bunaru, A1, se dobija kao otse~ak prave na ordinati, dok je koeficijent parazitskih kvadratnih
gubitaka, B, koeficijent pravca prave δ(S/Qb) = f(Q), odnosno tangens ugla β, slika 5.12:
Slika 5.11: Dijagram S/Qb = f(log r)

Interpretacijom podataka opitnog crpenja sa vi{e sniènja, mogu}e je izra~unati
koeficijent vodoprovodnosti, sli~no kao na osnovu podataka jednog sniènja, prema izrazu:
0.366
T= (5.66)
tgα '
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tako|e, specifi~na izda{nost izdani se moè izra~unati kori{}enjem izraza (5.65).
B = tg β (5.67)
Slika 5.12: Dijagram δ(S/Qb) = f(Qb)
5.2.2 OPITNO CRPENJE U NESTACIONARNOM RE@IMU

STRUJANJA
Grafoanaliti~ke metode obrade podataka opitnog crpenja u nestacionarnom reìmu
strujanja svode se prakti~no na primenu Tajsovog (Theiss) re{enja deferencijalne jedna~ine
strujanja prema usamljenom bunaru (Busineskove jedna~ine izraène u polarnim
koordinatama). Brojni autori, po kojima su nazivane metode grafoanaliti~ke obrade,
uglavnom su parafrazirali pomenuto re{enje.
U praksi su se pokazale najprikladnijim najjednostavnije metode, koje omogu}avaju i
odre|enu kontrolu ulaznih podataka. Ovo se odnosi na one metode kod kojih se
eksperimentalne ta~ke grafi~kom interpretacijom pruàju du` prave linije.
Ograni~enja ovakve interpretacije odnose se pre svega na uslove strujanja u ta~kama
strujnog polje u kojima se registruju depresije (uslov kvazistacionarnog strujanja, odnosno u
< 0.05) i naravno, na osnovne karakteristike porozne sredine, koja je, po teoriji, homogena,
izotropna i neograni~enog rasprostranjenja. Odstupanje od teoretskih oblika dijagrama,
dobijenih interpretacijom eksperimentalnih ta~aka, omogu}ava, pored odre|ene kontrole
ulaznih podataka i izvo|enje dodatnih zaklju~aka o karakteristikama sredine i uslovima
strujanja podzemnih voda. Ove dodatne informacije, potpomognute rezultatima drugih
odgovaraju}ih istraìvanja, mogu da budu dragocene indicije, ili putokazi, u istraìva~kom
procesu re{avanja datog problema.
Standardnim grafoanaliti~kim metodama obuhva}ena je interpretacije podataka
opitnog crpenja koje se sastoji od jednostavnog hidrograma (jednog sniènja). Ne treba
izgubiti iz vida ({to se u praksi ponekad de{ava), da u opit crpenja ulazi, kako period
efektivnog crpenja (sniènja), tako i period povratka nivoa izdani na po~etni, po prestanku
crpenja. Sloèniji oblik hidrograma (popularni “step test” opit, koji }e se kasnije detaljnije
objasniti), svodi se na takav, koji se analiti~ki tako|e moè izraziti preko jedna~ine prave,
slika 5.13.
Grafoanaliti~kom metodom obrade podataka opitnog crpenja mogu}e je interpretirati
eksperimentalne podatke koji se odnose na (prvo) sniènje i povratak nivoa. U slu~aju
sloènog hidrograma, podaci drugog i slede}ih sniènja se ne mogu obraditi ovom metodom.
Tada se pristupa drugim, odgovaraju}im metodama, namenjenim interpretaciji podataka
kompletnog hidrograma crpenja u nestacionarnim uslovima strujanja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
“Jednostavni” hidrogram “Step test” hidrogram
Slika 5.13: Jednostavni i “step test” oblik hidrograma opitnog crpenja
5.2.2.1 METODA S = f(log t)
Metoda obrade podataka opitnog crpenja u obliku dijagrama S = f(log t) poznata je u

literaturi kao metoda Dèkoba (Jacob). Primenjuje se na podatke opitnog crpenja sa
konstantnim proticajem iz usamljenog savr{enog bunara. Ovom metodom mogu se obraditi
podaci koji se odnose na bunar i pijezometre koji se nalaze u tranzitnoj zoni strujnog polja
(oblasti, obuhva}enoj uslovom da je u < 0.05). Za uslov da je strujna oblast homogena
izotropna i neograni~enog prostiranja (odnosno, tako se moè {ematizovati), jedna~ina
strujanja prema bunaru u op{tem slu~aju se moè napisati u obliku:
Qb 2.25T Q
S= ln 2 + b ln t (5.68)
4πT r µ 4πT
{to u semilogaritamskom koordinatnom sistemu predstavlja jedna~inu prave, S = f(ln t), ili,
{to je prakti~nije, S = f(log t):
Qb 2.25T Q
S = 2.3 log 2 + 2.3 b log t (5.69)
4πT r µ 4πT
odnosno
Qb 2.25T Qb
S = 0183
. log 2 + 0183
. log t (5.70)
T r µ T
- DEPRESIJA U BUNARU -
Za vreme crpenja iz homogene izotropne izdani, neograni~enog prostiranja, ukupna

depresija u bunaru, zajedno sa dopunskim “linearnim” i “kvadratnim” gubicima, izraàva se
jedna~inom:
Qb 2.25T Q
S= ln 2 + A1Qb + BQb2 + b ln t (5.71)
4πT r0 µ 4πT
gde je:
r0 - polupre~nik bunara, [L].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U uslovima konstantnog proticaja (Qb = Const.) i nepromenljivih koeficijenata
parazitskih gubitaka (A1 = Const., B = Const.), na semilogaritamskom dijagramu, S = f(ln t),
jedna~ina (5.71), je jedna~ina prave:
Qb
S= ln t + Const . (5.72)
4πT
odnosno, u koordinatnom sistemu gde je apscisa sa dekadnom logaritamskom osnovom, log t,
slika 5.14:
Qb
S = 0183
. log t + Const . (5.73)
T
Slika 5.14: Podaci prvog sniènja interpretirani kao dijagram funkcije S = f(log t) - depresija u bunaru
Koeficijent vodoprovodnosti, T, moè se izra~unati iz koeficijenta pravca prave, koji

je predstavljen tangensom ugla α, slika 5.14.
Qb
tgα = 0183
. (5.74)
T
S 2 − S1
odnosno tgα = (5.75)
log t 2 − log t 1
gde se indeksi 1 i 2 odnose na proizvoljno izabrane ta~ke na pravoj. Sre|ivanjem jedna~ina
(5.74) i (5.75), dobija se izraz kojim je mogu}e izra~unati koeficijent vodoprovodnosti izdani
na osnovu interpretacije registrovanih podataka opitnog crpenja:
Qb S 2 − S1
0183
. = (5.76)
T log t 2 − log t 1
log t 2 − log t1
T = 0183
. Qb (5.77)
S2 − S1
Ako se eksperimentalne ta~ke izaberu sa vremenima u odnosu t2=10t1, dobija se za

koeficijent vodoprovodnosti izraz u slede}em obliku:
Qb
T = 0183
. (5.78)
S 2 − S1
{to je pogodno za rad naro~ito u terenskim uslovima.
Analiziraju}i jedna~inu (5.71), moè se zaklju~iti da veli~inu parazitskog gubitka u
bunaru i prifiltarskoj zoni i specifi~ne izda{nosti izdani nije mogu}e odrediti samo na osnovu
podataka pra}enja opitnog crpenja na bunaru. Za njihovo odre|ivanje neophodno je
raspolagati sa podacima pra}enja, registrovanim u pijezometru (pijezometrima), odnosno,
merenim u ta~ki (ta~kama) strujnog polja u kojoj se ne manifestuju parazitski gubici.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- DEPRESIJA U PIJEZOMETRU -
Depresija u pijezometru, koji se nalazi u tranzitnoj zoni strujanja prema bunaru u

homogenoj izotropnoj izdani neograni~enog prostiranja, moè se izraziti jedna~inom (5.70):
Qb 2.25T Qb
S = 0183
. log 2 + 0183. log t
T r µ T
gde je:
r - udaljenje od ose bunara do pijezometra, [L].
Uslov da se pijezometar u datom vremenskom trenutku nalazi u tranzitnoj zoni
strujnog polja, je da je bezdimenzionalni parametar u manji od 0.05 (u < 0.05), odnosno, za
posmatrani pijezometar, slika 5.15:
r2µ
t >5 (5.79)
T
Vrednost koeficijenta vodoprovodnosti dobija se, kao i za bunar, izborom dve
proizvoljne ta~ke na pravoj S = f(log t), i uvr{tavanjem veli~ina sa apscise i ordinate, u
jedna~inu (5.77):
log t 2 − log t1
T = 0183
. Qb
S2 − S1
ili, ako se eksperimentalne ta~ke izaberu sa vremenima u odnosu t2 = 10t1, kori{}enjem
jedna~ine (5.78).
Slika 5.15: Podaci prvog sniènja interpretirani kao dijagram funkcije S = f(log t) - depresija u pijezometru
Veli~ina specifi~ne izda{nosti izdani se moè dobiti interpretacijom eksperimentalnih

podataka pra}enja opitnog crpenja na pijezometru, na dva na~ina:
1. Ako se postavi uslov da je S = 0, slika 5.15, produènjem eksperimentalne prave do
preseka sa apscisom:
Qb 2.25Tt
S = 0.183 log 2 =0 (5.80)
4πT r µ
dolazi se do izraza:
2.25Tt
log =0 (5.81)
r 2µ
2.25Tt
odnosno =1 (5.82)
r 2µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
t = t0 - vreme na apscisi za S = 0.
Iz gornje jedna~ine, specifi~na izda{nost izdani je:
2.25Tt 0
µ= (5.83)
r2
2. Obzirom na ~injenicu da mala promena nagiba prave (prilikom njenog povla~enja kroz
eksperimentalne ta~ke) ima za posledicu relativno veliku promenu vremena, t0, specifi~na
izda{nost izdani se moè dobiti i iz podataka za jednu eksperimentalnu ta~ku, re{avanjem
jedna~ine za pijezometar po µ, na primer:
Qb 2.25Tt
S1 = ln 2 1 (5.84)
4πT r µ
4πTS1 2.25Tt
= ln 2 1 (5.85)
Q r µ
 4 πTS1 

 Q 
 2.25Tt1
e = (5.86)
r2 µ
2.25Tt1
µ=  4πTS 1  (5.87)
 
2  Q 
r e
Slika 5.16: Uporedni prikaz interpretiranih podataka pra}enja “prvog sniènja” opitnog crpenja za
bunar i satelitske pijezometre
Ako se uporede podaci za bunar i pijezometre na istom dijagramu S = f(log t), moè
se lako zaklju~iti da su nagibi ovih pravih isti. Odnosno, interpretacijom podataka
registrovanih depresija za bunar i pijezometre, dobija se familija me|usobno paralelnih
pravih, slika 5.16. Iz toga se moè zaklju~iti da se na osnovu interpretacije podataka opitnog
crpenja, kako za bunar, tako i za pijezometre, moè izra~unati vrednost koeficijenta
vodoprovodnosti.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Me|utim specifi~na izda{nost izdani se moè dobiti samo iz podataka koji se odnose
na pijezometre. Izuzetak od ovog pravila predstavljao bi slu~aj kada bi se poznavali
koeficijenti parazitskih gubitaka u bunaru (A1 i B, jedna~ina (5.71)).
5.2.2.2 Metoda S = log(t/r2)

U slu~aju kada se opitno crpenje na bunaru prati i na grupi satelitskih pijezometara,
registrovani podaci se mogu interpretirati u obliku dijagrama S = log(t/r2). Pri tome vaè
uslovi da je izdan homogena i izotropna, neograni~enog prostiranja, a crpenje se odvija iz
savr{enog bunara sa konstantnim proticajem. U zoni u kojoj je parametar u manji od 0.05
(tranzitnoj zoni), jedna~ine za depresiju u bunaru i pijezometrima se mogu napisati u
slede}em obliku:
Qb 2.25T Qb t
- za bunar: Sb = ln + A1Qb + BQb2 + ln 2 (5.88)
4πT µ 4πT r0
Qb 2.25T Qb t
odnosno Sb = 0183
. log + A1Qb + BQb2 + 0183
. log 2 (5.89)
T µ T r0
Qb 2.25T Qb t
- za pijezometre: S = 0183
. log + 0183
. log 2 (5.90)
T µ T r
Analizom jedna~ine (5.90), moè se zaklju~iti da se registrovani podaci sa svih
osmatranih satelitskih pijezometara (za prethodno postavljene uslove) re|aju du` jedne prave,
na dijagramu S = f(log t/r2), slika 5.17. Podaci za bunar su translatorno pomereni u odnosu na
pijezometarske podatke, a vertikalna razlika (po ordinati) predstavlja veli~inu dopunskih
hidrauli~kih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj zoni δS :
δS = A1Qb + BQb2 (5.91)
Slika 5.17: Interpretacija registrovanih podataka pra}enja opitnog crpenja na dijagramu S = f(log t/r2):
a) bunar; b) pijezometri
Interesantno je napomenuti da se ne poklapaju ta~ke na dijagramu S = f(log t/r2), koje

se odnose na depresije u istom vremenskom trenutku, za pijezometre koji se nalaze na
razli~itim udaljenjima od bunara. Podaci depresija za pijezometar koji je bliì bunaru, nalaze
se u vi{em delu prave S = f(log t/r2), u odnosu na podatke udaljenijeg pijezometra. U periodu
dok se posmatrani pijezometar ne nalazi u tranzitnoj zoni strujanja prema bunaru (period kada
je u > 0.05), registrovane ta~ke odstupaju od prave S = f(log t/r2), odnosno formiraju krivu
liniju. Sa porastom vremena, ova kriva linija konvergira pravoj S = f(log t/r2) i u momentu
ispunjenja uslova u < 0.05, “ulazi” u nju (slika 5.17).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Upore|enjem jedna~ina (5.89) i (5.90), zaklju~uje se da podaci depresija za bunar i
pijezometre formiraju dve paralelne prave, sa istim koeficijentom pravca, koji je grafi~ki
predstavljen uglom α, slika 5.17. Odre|ivanjem tangensa ugla α, izborom dve proizvoljne
ta~ke na pravama S = f(log t/r2), za bunar, ili pijezometre, moè se izra~unati vrednost
koeficijenta vodoprovodnosti izdani, prema slede}em izrazu, slika 5.18:
 t   t 
log 2  − log 2 
 r 2  r 1
T = 0183
. Qb (5.92)
S 2 − S1
Ako se eksperimentalne ta~ke sa dijagrama S = f(log t/r2) izaberu sa vremenima u
odnosu (t/r2)2 = 10(t/r2)1, izraz za koeficijent vodoprovodnosti je u obliku:
Qb
T = 0183
. (5.93)
S 2 − S1
Ekstrapolacijom prave S = f(log t/r2) za pijezometre, do preseka sa apscisom, za uslov
da je S = 0, dobija se vrednost (t/r2)0, iz koje se moè izra~unati specifi~na izda{nost, µ:
Qb  2.25T  t  
S= ln   =0 (5.94)
4πT  µ  r 2  0 
t 
odnosno µ = 2.25T  2  (5.95)
 r 0
Slika 5.18: Grafoanaliti~ko odre|ivanje koefcijenta vodoprovodnosti preko dijagrama S = f(log t/r2) - a)
bunar, b) pijezometri
Dakle, na osnovu opitnog crpenja sa konstantnim proticajem iz usamljenog savr{enog

bunara, koji kaptira homogenu izotropnu izdan neograni~enog prostiranja, a koje se prati na
bunaru i vi{e satelitskih pijezometara, mogu se odrediti filtracione i akumulacione
karakteristike porozne sredine, koeficijent vodoprovodnosti i specifi~na izda{nost izdani.
Veli~ina dopunskog hidrauli~kog (parazitskog) gubitka u bunaru i prifiltarskoj zoni moè se
odrediti samo sumarno. Samo na osnovu ove metode ne mogu se razdvojiti linearni od
kvadratnih gubitaka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.2.2.3 METODA S = log(t/t-t1)
Kada se opitno crpenje izvodi sa jednim konstantnim proticajem, onda je mogu}e

primeniti grafoanaliti~ku metodu obrade i na podatke koji se odnose na period povratka
nivoa, po prestanku crpenja.
Primenjuju}i princip superpozicije strujanja, strujanje po
prestanku crpenja sa jednim konstantnim proticajem se moè predstaviti kao zbir dva
strujanja sa proticajem beskona~nog trajanja: Q, sa po~etkom u t = 0 i -Q, sa po~etkom u t =
t1, slika 5.19.
Depresija u bilo kojoj ta~ki strujnog polja (za uslov da je u posmatranoj ta~ki ispunjen
uslov u < 0.05), dobija se sabiranjem elementarnih strujanja:
S = S1 + S2 (5.96)
Qb 2.25Tt
gde je: S1 = ln 2 (5.97)
4πT r µ
−Qb 2.25T (t − t 1 )
S2 = ln (5.98)
4πT r2µ
t - teku}e vreme, [T],
t1 - vreme prestanka crpenja, [T].
Sre|ivanjem gornje dve jedna~ine, prema izrazu (5.96), dolazi se do jedna~ine za
depresiju u bilo kojoj ta~ki strujnog polja:
Qb t
S= ln (5.99)
4πT t − t 1
ili, u obliku logaritma sa dekadnom osnovom:
Qb t
S = 0183
. log (5.100)
T t − t1
Slika 5.19: Sumarni i elementarni hidrogrami crpenja sa konstatnim proticajem i naglim prestankom: a)
sumarni; b) i c) elementarni hidrogrami
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kao {to se vidi iz jedna~ina (5.99) i (5.100), depresija po prestanku crpenja ne zavisi
od udaljenja od bunara, {to zna~i da je u posmatranom vremenskom trenutku u celoj strujnoj
oblasti ista, pod uslovom da je ispunjen uslov u < 0.05.
U tranzitnoj zoni, eksperimentalne ta~ke registrovanih depresija u bunaru i
pijezometrima, re|aju se na semilogaritamskom dijagramu S = f(log t/(t-t1)) du` jedne prave,
slika 5.20.
Ekstrapolacijom prave S = f(log t/(t-t1)) do preseka sa apscisom, S = 0, dobija se, za
uslove homogene izotropne izdani neograni~enog prostiranja, odse~ak:
t
=1 (5.101)
t − t1
Svako odstupanje od ove prave ukazuje da neki od pretpostavljenih uslova
(homogenost, izotropnost, neograni~enost) nije zadovoljen.
Slika 5.20: Grafi~ka interpretacija podataka registrovanih depresija na bunaru i pijezometrima po

prestanku crpenja - povratak nivoa: dijagram S = f(log t/(t-t1))
Koeficijent vodoprovodnosti se odre|uje iz koeficijenta pravca prave S = f(log t/(t-t1)),

odnosno tangensa ugla njenog nagiba, α :
Qb
tgα = 0183
. (5.102)
T
S 2 − S1
odnosno tgα = (5.103)
 t   t 
log  − log 
 t − t 1 2  t − t 1 1
Izjedna~avanjem izraza (5.102.) i (5.103.) i sre|ivanjem, dobija se izraz za koeficijent
vodoprovodnosti, T:
 t   t 
 log  −  log 
 t − t1  2  t − t 1 1
T = 0183
. Qb (5.104)
S 2 − S1
Iz jedna~ina (5.99) i (5.100), koje opisuju strujanje podzemnih voda po prestanku
crpenja, vidi se da se specifi~na izda{nost izdani ne figuri{e u navedenim izrazima, odnosno,
prema ovoj metodi, ova veli~ina se ne moè dobiti.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U slu~aju da se crpenje izvodi sa vi{e sniènja, prema stepenastom hidrogramu,
redukuje se ovaj hidrogram na jedan proticaj (obi~no poslednji, koji je i najve}i), uz uslov da
iscrpena zapremina vode ostane ista, slika 5.21.
Fiktivno vreme trajanja crpenja, t*, na ~iji po~etak se postavlja nula nove apscise,
ra~una se prema izrazu:
Q1t 1 + Q 2 (t 2 − t 1 ) + Q 3 (t 3 − t 2 )+...+Q n (t n − t n −1 )
t*= (5.105)
Qn
gde je:
n - ukupan broj proticaja [-],
tn - n-to vreme po~etka promene proticaja, [T],
Qn - n-ti proticaj, [L3T].
Slika 5.21: Svo|enje hidrograma crpenja sa tri proticaja na fiktivni hidrogram, sa jednim konstantnim
proticajem: a) realni hidrogram; b) fiktivni ({ematizovani) hidrogram
Interpretacija podataka povratka nivoa, sprovodi se tada kao da je u pitanju crpenje sa

konstantnim proticajem i naglim prekidom.
[ematizacijom stepenastog hidrograma na jednostavni, sa jednim konstatnim
proticajem, uvodi se odre|eni stepen gre{ke u rezultate prora~una koeficijenta
vodoprovodnosti prema ovoj metodi. Me|utim, analize su pokazale da je gre{ka, koja je
posledica {ematizacije stepenastog hidrograma na jednostavni, manja od gre{aka, koje se ~ine
pri radu na terenu tokom pra}enja opitnog crpenja i registrovanja podataka.
5.3 CRPENJE SA PROMENLJIVIM PROTICAJEM

5.3.1 CRPENJE SA NEUJEDNAÊNIM PROTICAJEM
Konstantni proticaj tokom opitnog crpenja nije mogu}e u praksi uvek realizovati.
Relativno ~esto, on se menja, u zavisnosti od razli~itih uzroka. Oblici hidrograma,
{ematizovanih u obliku histograma, mogu biti razli~iti, ali naj~e{}a su dva slu~aja: u prvom,
proticaj osciluje tokom vremena oko neke srednje vrednosti, slika 5.22.a, ili se proticaj
postepeno smanjuje, u zavisnosti od pove}anja depresije, slika 5.22.b. Drugi slu~aj je u vezi
sa kapacitetom bunarske pumpe, koji je obrnuto proporcionalan sa visinom dizanja
(depresijom).
Ukoliko proticaj osciluje u relativno malom dijapazonu (10 do 15%), u praksi se
podaci mogu interpretirati grafoanaliti~kom metodom, prema zavisnostima, koje nisu
teoretski korektne:
S S  t 
= f (log t ) ili = f log 2  (5.106)
Qb Qb  r 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.22: [ematizovani hidrogram crpenja sa promenljivim proticajem: a) proticaj osciluje oko neke
srednje vrednosti; b) proticaj se smanjuje sa pove}anjem depresije
Za ispunjene ostale uslove (homogena izotropna neogani~ena izdan, posmatrana ta~ka

strujnog polja je u tranzitnoj zoni strujanja), eksperimentalne ta~ke relativne depresije (S/Qb)
se raspore|uju pribli`no du` prave, slika 5.23.
Koeficijent vodoprovodnosti izdani se odre|uje analogno slu~aju opitnog crpenja sa
konstantnim proticajem, prema izrazima:
Slika 5.23: Dijagrami: a) S/Q = f(log t); b) S/Q = f(log t/r2), za slu~aj neujedna~enog kapaciteta crpenja
log t 2 − log t 1
Slika 5.23.a: T = 0183
. (5.107)
S  S 
  − 
Qb 2 Qb 1
t  t 
log 2  − log 2 
 r 2  r 1
Slika 5.23.b: T = 0183
. (5.108)
S  S 
  − 
Qb 2 Qb 1
Specifi~na izda{nost izdani moè se odrediti samo na osnovu podataka koji se odnose
na pijezometre, produènjem pravih S = f(log t) i S/Qb = f(log t/r2) do preseka sa apscisom S =
0. Odse~ak na apscisi je vreme t0, koje se uvr{tava u jedna~inu (5.109) :
2.25Tt 0
µ= (5.109)
r2
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.3.2 CRPENJE SA DVA, ILI VI[E PROTICAJA
Grafoanaliti~ke metode obrade podataka opitnih crpenja iz bunara u nestacionarnom
reìmu strujanja, zasnovane su na primeni jedna~ine Tajsa (Theiss), kojom se opisuje
strujanje podzemnih voda prema usamljenom savr{enom bunaru, koji kaptira homogenu
izotropnu izdan neograni~enog rasprostranjenja i iz koga se crpi voda sa konstantnim
proticajem. Grafoanaliti~kom interpretacijom podataka registrovanih depresija, u periodu
crpenja i povratka nivoa vode (po naglom prestanku crpenja), mogu}e je dobiti osnovne
filtracione karakteristike izdani (koeficijent vodoprovodnosti i specifi~nu izda{nost) i veli~inu
parazitskih gubitaka u bunaru i prifiltarskoj zoni. Me|utim, podaci dobijeni na osnovu crpenja
sa sloènijim hidrogramom u nestacionarnim uslovima strujanja, ne mogu se obraditi na ovaj
na~in.
Ako se, kao najjednostavniji primer, posmatra crpenje sa dva proticaja, vidi se da
jedna~ine, kojima se opisuju ovo strujanje, ne predstavljaju jedna~inu prave u
semilogaritamskom koordinatnom sistemu. Izraz za depresiju u ta~ki strujnog polja koja je u
tranzitnoj zoni u periodu trajanja drugog proticaja glasi, slika 5.24:
Slika 5.24: Hidrogram i nivogram crpenja sa dva proticaja (sniènja): a) sumarni; b) elementarni
(razloèni)
Q1 2.25Tt Q − Q1 2.25T (t − t 1 )
S= ln 2 + 2 ln (5.110)
4πT r µ 4πT r2µ
Q1 t Q 2.25T (t − t 1 )
ili S= ln + 2 ln (5.111)
4πT t − t 1 4πT r2µ
Depresija u periodu povratka nivoa po prestanku crpenja, u ovom slu~aju (uz uslov da
je posmatrana ta~ka strujnog polja u tranzitnoj zoni, uslov u < 0.05) izraàva se izrazom, slika
5.24:
Q1 2.25Tt Q − Q1 2.25T (t − t 1 ) Q 2 2.25T (t − t 2 )
S= ln 2 + 2 ln − ln (5.112)
4πT r µ 4πT r µ
2
4πT r2µ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Q1 t Q t − t1
ili S= ln + 2 ln (5.113)
4πT t − t 1 4πT t − t 2
Iz navedenih primera (jedna~ine (5.110), (5.111), (5.112) i (5.113), moè se

zaklju~iti da primena grafoanaliti~kih metoda interpretacije podataka nije mogu}a kod
opitnog crpenja sa sloènijim hidrogramom. Ostaje konstatacija da je grafoanaliti~ku obradu
mogu}e korektno realizovati samo za podatke prvog sniènja i povratka nivoa, dakle samo u
slu~aju jednostavnog hidrograma.
5.4 GRAFOANALITI^KA OBRADA PODATAKA OPITNOG

CRPENJA IZ IZDANI KOJA NIJE NEOGRANIÊNA
Grafoanaliti~ku metodu obrade podataka opitnog crpenja mogu}e je primeniti i na
neke slu~ajeve koji odstupaju od osnovne prora~unske {eme (kontinualno crpenje iz
usamljenog savr{enog bunara, sa konstantnim proticajem, iz homogene izotropne izdani,
neograni~enog rasprostranjenja). Neophodno je da budu ispunjena dva uslova: da se moè
primeniti princip superpozicije strujanja (da se strujanje moè opisati primenom jedna~ine
Tajsa, jer to je pretpostavka metode) i da se registrovani podaci depresija, ostvarenih tokom
opita crpenja, mogu interpretirati u obliku prave u semilogaritamskom koordinatnom sistemu.
Prvi uslov je ispunjen u slu~ajevima kada se izdan moè posmatrati kao homogena i
izotropna, ograni~ena sa jednom, ili vi{e granica, jednostavnog (pravolinijskog) oblika. Za
jednostavne geometrijske odnose granica i njihove osnovne tipove (granica konstantnog
potencijala, ili vodonepropusna granica), ovakva strujanja se opisuju preko jedna~ine Tajsa,
kao strujanje prema grupi bunara u neograni~enog izdani.
Drugi uslov se ispunjava ako se na dijagramu depresija u funkciji vremena moè
izdvojiti interval u kome se registrovani podaci raspore|uju du` prave, a koji predstavljaju
rezultat dominantnog uticaja bunara iz koga se crpi (realnog bunara). U postupku obrade
podataka, ovaj interval na po~etku crpenja se analizira kao da je u pitanju strujanje prema
usamljenom bunaru u neograni~enoj izdani. Iz ovih podataka je mogu}e kvantifikovati
koeficijent vodoprovodnosti i specifi~nu izda{nost izdani, kao i ukupne parazitske gubitke u
bunaru i prifiltarskoj zoni.
Podaci koji su rezultat zajedni~kog uticaja rada bunara i granica rasprostranjenja
izdani na registrovane depresije, obi~no se na semilogaritamskom dijagramu raspore|uju po
nekom drugom zakonu, koji odstupa od prethodne prave linije. Ovaj deo podataka obi~no se
koristi za odre|ivanje tipa i udaljenja granice rasprostranjenja izdani.
O~igledno je da interpretacija podataka opitnog crpenja u slu~ajevima koji odstupaju
od elementarne {eme, ne omogu}ava jednozna~nu determinaciju parametara, nego je
neophodno dobijene rezultate dopuniti, odnosno bazirati na drugim rezultatim istraìvanja,
pre svega terenskim geolo{kim i hidrogeolo{kim istraìvanjima.
5.4.1 IZDAN OGRANIÊNA JEDNOM PRAVOLINIJSKOM

GRANICOM KONSTANTNOG POTENCIJALA
Ako se posmatrana izdan moè {ematizovati kao homogena izotropna, sa
pravolinijskom granicom konstatnog potencijala, pored koje se nalazi bunar iz koga se crpi,
takvo strujanje se primenom principa superpozicije strujanja moè svesti na strujanje prema
grupi od dva bunara u neograni~enoj izdani, slika 5.25. Realni bunar je sa pozitivnim
proticajem, dok je fiktivni bunar (kojim se simulira granica), sa negativnim.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.25: Crpenje iz bunara pored granice konstantnog potencijala: a) fizi~ka {ema; b) prora~unska
{ema
U slu~aju konstantnog proticaja bunara, depresija u proizvoljnoj ta~ki (npr.

pijezometru P) realnog strujnog polja, definisana je slede}om jedna~inom:
Qb Q
Sp = W (u p ) − b W (u p' ) (5.114)
4πT 4πT
r12 µ
gde je: up = (5.115)
4Tt
r1 - udaljenje pijezometra P do realnog bunara B, [L],
r22 µ
u p, = (5.116)
4Tt
r2 - udaljenje pijezometra P do fiktivnog bunara -B, [L].
Izraz za depresiju u bunaru je:
Qb Q
Sb = W (u b ) − b W (u b, ) + δS (5.117)
4πT 4πT
r02 µ
gde je: ub = (5.118)
4Tt
r0 - polupre~nik realnog bunara B, [L],
(2a) 2 µ
u =
,
b (5.119)
4Tt
2a - rastojanje izme|u realnog i fiktivnog bunara, dvostruko udaljenje realnog bunara B0 do
hidrauli~ki {ematizovane granice konstantog potencijala, [L],
δS - dopunski parazitski gubici u bunaru i prifiltarskoj zoni bunara, [L].
Ako se podaci registrovanih depresija u bunaru iz koga se crpi i prate}em
(satelitskom) pijezometru prikaù grafi~ki u obliku zavisnosti S = f(log t), dobi}e se
dijagram kao na slici 5.26.
Povezivanjem eksperimentalnih ta~aka za bunar i pijezometar, dobijaju se krive linije
koje se u odre|enim vremenskim intervalima mogu aproksimirati pravom.
Analizom dijagrama na slici 5.26, mogu se izdvojiti nekoliko karakteristi~nih
vremenskih intervala: tri za bunar i ~etiri za pijezometar.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na po~etku crpenja, uticaj fiktivnog bunara je veoma mali, tako da on prakti~no ne
uti~e na razvoj depresije u realnom bunaru, sve dok je ispunjen uslov:
Slika 5.26: Dijagram S = f(log t) za slu~aj opitnog crpenja iz bunara pored granice konstantnog
potencijala
(2a) 2 µ
> 4, (5.120)
4Tt
a za proizvoljnu ta~ku (pijezometar P) realnog strujnog polja uslov je:
r22 µ
up = >4 (5.121)
4Tt
U tom periodu (prema uslovu (5.120)), depresija u bunaru B0 se formira po zakonu
strujanja prema bunaru u neograni~enoj izdani. Za bunar ovo vreme iznosi, iz (5.120):
a2 µ
t< (5.122)
4T
a za pijezometar P:
r22 µ
t< (5.123)
16T
Sa druge strane, da bi se podaci o depresijama re|ali du` prave linije u
semilogaritamskom koordinatnom sistemu, neophodno je da bezdimenzionalni parametar u
bude manji od 0.05. Kako se za bunar prakti~no trenutno postiè zadovoljenje ovog uslova,
obzirom na relativno malu veli~inu r0, na dijagramu S = f(log t), slika 5.26, moè se izdvojiti
deo prave linije, u intervalu vremena obeleènom sa A.
Ako se posmatraju podaci za pijezometar u periodu vremena kada je zadovoljen uslov
(5.123), mogu se razlikovati dve zone: A’ i A.
Na po~etku crpenja (interval A’) vrednost parametra up je ve}a od 0.05 i u ovom
periodu registrovane depresije se ne re|aju du` prave linije na dijagramu S = f(log t). Po
zadovoljenju uslova:
r12 µ
up < 0.05, odnosno t >5 , (5.124)
T
dobija se prava linija (interval A). Dakle, vrednosti depresija u pijezometru se re|aju du`
prave linije u intervalu vremena:
r12 µ r2µ
5 <t < 2 (5.125)
T 16T
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jasno je da ovaj (pravolinijski) deo dijagrama S = f(log t), koji se odnosi na
pijezometar, u praksi ne mora uvek da bude jasno, ili uop{te izraèn, {to zavisi od udaljenosti
pijezometra od bunara i granice.
Re~eno je da se za pravu u intervalu vremena A moè primeniti zakon strujanja prema
bunaru u neograni~enoj izdani. Jedna~ina za depresiju u bunaru u ovom slu~aju glasi (za
uslov u0 < 0.05):
Qb 2.25Tt
Sb = ln 2 + δS (5.126)
4πT r0 µ
a za pijezometar P (tako|e uz uslov up < 0.05):
Qb 2.25Tt
Sp = ln 2 (5.127)
4πT r1 µ
Kao {to se vidi, iz jedna~ina (5.126) i (5.127), primenjuju}i standardni postupak
grafoanaliti~ke obrade podataka, mogu}e je u datom slu~aju (pravolinijski deo grafika na slici
5.26, obeleèn sa A), odrediti koeficijent vodoprovodnosti, specifi~nu izda{nost izdani, i
ukupne parazitske gubitke u bunaru i prifiltarskoj zoni.
Deo grafika na slici 5.26, koji je obeleèn sa B, predstavlja interval vremena u kome
se uticaj fiktivnog bunara (-B0) ne moè zanemariti, ali se ne moè aproksimirati pravom
linijom. Ako se posmatra razvoj depresije u tom periodu, u:
• bunaru, bezdimenzionalni parametar u’0 je manji od 4, ali je ve}i od 0.05. Pri tome
se podrazumeva da je u0 manji od 0.05;
• pijezometru, bezdimenzionalni parametar, u’p je tako|e manji od 4, ali je ve}i od
0.05. Parametar up je manji od 0.05.
Na kraju, deo dijagrama S = f(log t) na slici 5.26., obeleèn sa C, odnosi se na period
kada su svi bezdimenzionalni parametri u0, u’0, up i u’p manji od 0.05, odnosno pojedina~ni
uticaji rada realnog i fiktivnog bunara se mogu aproksimirati pravom linijom. Superpozicijom
depresija dobija se linija koja se moè aproksimirati horizontalnom pravom. Ovaj period se u
praksi moè smatrati periodom stabilizacije nivoa.
Treba naglasiti, da se, teorijski posmatrano, podaci depresija u slu~aju crpenja sa
konstantnim proticajem iz savr{enog usamljenog bunara u homogenoj izotropnoj izdani,
ograni~enoj sa granicom koja se moè {ematizovati kao pravolinijska granica konstantnog
potencijala, re|aju tokom vremena du` glatke krive linije, koja sa porastom vremena
konvergira horizontali. “Stabilizacija nivoa”, horizontala, dostiè se u beskona~no velikom
vremenu.
Na deo linije koji se moè aproksimirati horizontalom (deo grafika obeleèn sa C),
primenjuje se jedna~ina za depresiju u stacionarnim uslovima strujanja prema bunaru pored
granice konstantnog potencijala:
Qb 2a
za bunar: Sb = ln + δS (5.128)
2πT r0
Qb r
za pijezometar: Sp = ln 2 (5.129)
2πT r1
Vreme preseka prave, koja se odnosi na depresiju u neograni~enoj izdani (deo A) sa
horizontalnom asimptotom (depresijom u stacionarnim uslovima strujanja, deo C), dobija se
izjedna~avanjem izraza (5.126) i (5.128), odnosno (5.127) i (5.129) i sre|ivanjem:
Qb 2.25Tt Q 2a
za bunar: Sb = ln 2 + δS = b ln + δS (5.130)
4πT r0 µ 2πT r0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Qb 2.25Tt Q r
za pijezometar: Sp = ln 2 = b ln 2 (5.131)
4πT r1 µ 2πT r1
odakle je “vreme stabilizacije”:
4a 2 µ
t= za bunar, (5.132)
2.25T
r22 µ
t= za pijezometar. (5.133)
2.25T
Grafi~kim odre|ivanjem vremena stabilizacije, iz preseka ekstrapolacije prave du`
koje se re|aju podaci, sa horizontalnom asimptotom (deo grafika A i C), moè se odrediti
udaljenje hidrauli~ke granice od bunara, odnosno, uz pomo} pijezometarskih podataka, njen
poloàj, slika 5.27.
Slika 5.27: Odre|ivanje “vremena stabilizacije” nivoa u bunaru i pijezometru
U periodu povratka nivoa po prestanku crpenja sa konstantnim proticajem iz

usamljenog savr{enog bunara u izdani pored granice konstantnog potencijala, depresija u
bunaru u op{tem slu~aju, definisana je jedna~inom:
Qb
S=
4πT
( W ( u0 ) − W (u0, ) − W (u1 ) + W (u1, )) (5.134)
gde je:
r02 µ ( 2a ) 2 µ r02 µ (2a) 2 µ
u0 = ; u =
,
; u1 = ; u1 =
,
(5.135)
4Tt 0
4Tt 4T (t − t 1 ) 4T (t − t 1 )
Prethodna jedna~ina (5.134) rezultat je superpozicije elementarnih strujanja realnog i
fiktivnog bunara, koja se dobijaju {ematizovanjem strujanja prema bunaru pored granice
konstantnog potencijala na strujanje prema grupi (koja se u ovom slu~aju sastoji od dva)
bunara i razlaganjem sumarnog (realnog) hidrograma na elementarne, prema slici 5.28.
U zavisnosti od vremena kada je nastupio prekid (prestanak) crpenja, mogu se u
principu razlikovati dva slu~aja povratka nivoa:
1. prestanak crpenja je nastupio pre uspostavljanja uslova potpune stabilizacije nivoa

(interval vremena B na slici 5.26),
2. prestanak crpenja je nastupio po uspostavljanju uslova stabilizacije nivoa, interval
vremena C, na slici 5.26.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.28: Sumarni i razloèni hidrogrami realnog i fiktivnog bunara, za slu~aj crpenja iz bunara pored
granice konstantnog potencijala: a) sumarni (realni) hidrogram; elementarni hidrogrami: b)
crpenje - realni bunar, c) crpenje - fiktivni bunar, d) “prestanak crpenja” - realni bunar, e)
“prestanak crpenja” - fiktivni bunar
Ovde }e se razmatrati slu~aj kada je prestanak crpenja iz bunara nastupio po

uspostavljanju stabilizacije nivoa (slu~aj 2).
Po{to se moè smatrati da je u realnom bunaru prakti~no trenutno po prestanku
crpenja ispunjen uslov da je bezdimenzionalni parametar u1 manji od 0.05, ostaje da se
analizira uticaj prestanka rada fiktivnog bunara (kojim se simulira granica konstantnog
potencijala). Mogu da se izdvoje tri slu~aja:
Slu~aj 1.
u0 < 0.05; u’0 < 0.05; u1 < 0.05; u’1 > 4 (5.136)
U ovom slu~aju se prakti~no moè zanemariti uticaj fiktivnog bunara na povratak
nivoa u realnom:
Qb  2.25Tt 2.25Tt 2.25T (t − t1 ) 
S=  ln 2 − ln − ln  (5.137)
4πT  r0 µ ( 2a ) µ
2
r02 µ 
Qb  t 2.25Tt 
S=  ln − ln  (5.138)
4πT  t − t1 ( 2a ) 2 µ 
odnosno, u semilogaritamskom koordinatnom sistemu, sa osnovom 10:
Qb  t 2.25Tt 
S = 0183
.  log − log  (5.139)
T  t − t1 ( 2a ) 2 µ 
U praksi grafoanaliti~ke obrade podataka opitnih crpenja uobi~ajeno je da se povratak
nivoa po prestanku crpenja prikazuje u obliku zavisnosti S = f(log t/t-t1). U slu~aju
neograni~ene homogene i izotropne izdani, registrovane ta~ke se re|aju du` prave linije i tada
je lako odrediti koeficijent vodoprovodnosti izdani (iz nagiba prave, slika 5.29., A). Me|utim,
kao {to se iz oblika jedna~ine (5.138) moè zaklju~iti, u slu~aju poluograni~ene izdani sa
granicom konstantnog potencijala, grafi~ka interpretacije podataka u periodu povratka nivoa
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
u obliku zavisnosti S = f(log t/(t-t1)), nije sasvim korektna. Dodu{e, u po~etnom periodu
(odnosno pri vi{im vrednostima promenljive t/t-t1), ta~ke se re|aju du` pribli`no prave linije,
ali je ona pomerena za veli~inu drugog ~lana u zagradi jedna~ine (5.138), odnosno (5.139),
(na slici 5.29, to je linija 2, deo A). Radi o~iglednijeg upore|enja, linija 2 je translatorno
preslikana u liniju 2’, tako da se moè videti razlika u nagibu, u odnosu na neograni~enu
izdan. Ovakav na~in prikazivanja podataka je koristan za kvalitativnu analizu tipa granice, a
opravdanje za prakti~no odre|ivanje koeficijenta vodoprovodnosti, nalazi se u (naj~e{}e)
relativno maloj vrednosti ~lana
2.25Tt
ln , (5.140)
(2a) 2 µ
u jedna~ini (5.138), kada se on zanemaruje.
Slika 5.29: Funkcija S = f(log t/(t-t1)) - povratak nivoa: 1) neograni~ena izdan; 2) poluograni~ena izdan
Slu~aj 2.
u0 < 0.05; u’0 < 0.05; u1 < 0.05; 0.05 < u’1 < 4 (5.141)
Depresija u ovom slu~aju je odre|ena izrazom
Q  t 2.25Tt 
S = b  ln
4πT  t − t1
− ln
( 2a ) 2 µ
+ W ( u ,
1 ) (5.142)

Period kada je ispunjen ovaj uslov, na slici 5.29 je obeleèn sa B
Slu~aj 3
u0 < 0.05; u’0 < 0.05; u1 < 0.05; u’1 < 0.05 (5.143)
Depresija se u ovom slu~aju izraàva jedna~inom:
Qb  t 2.25Tt 2.25T ( t − t1 ) 
S=  ln − ln + ln  (5.144)
4πT  t − t1 ( 2a ) 2 µ ( 2a ) 2 µ 
odnosno, posle odgovaraju}ih skra}enja: S=0
Iz prakti~nih razloga, lak{e je podatke povratka nivoa po prestanku crpenja iz bunara

pored granice konstantnog potencijala interpretirati u obliku zavisnosti:
S* = f(log t-t1) (5.145)
Gornju zavisnost mogu}e je izraziti, ako je u periodu crpenja do{lo do “stabilizacije”
nivoa vode, odnosno, ako su ispunjeni uslovi kvazistacionarnog strujanja:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
u0 < 0.05, u’0 < 0.05. (5.146)
U tom slu~aju, depresija u bunaru na kraju crpenja izraàva se jedna~inom Dipuija:
Qb 2a
S= ln + δS (5.147)
2πT r0
Iz razlike jedna~ina (5.147) i (5.137), dobija se jedna~ina (5.148):
Qb 2.25T (t − t1 )
S* = ln + δS (5.148)
4πT r02 µ
Qb
odosno S * = 0183
. log(t − t1 ) + Const . (5.149)
T
Grafi~ki prikaz promene depresije u periodu povratka nivoa dat je na slici 5.30.
Slika 5.30: Zavisnost S = f(log t-t1) kod povratka nivoa po prestanku crpenja iz bunara pored granice
konstantnog potencijala (φ = Const.)
Povratak nivoa u ovakvim uslovima dakle treba posmatrati prakti~no kao strujanje u
slu~aju nalivanja vode u bunar sa proticajem Q, koje se superponira na prethodno postignuto
stacionarno stanje.
Odre|ivanje parametara izdani i bunara grafoanaliti~kom obradom podataka povratka
nivoa po prestanku crpenja, preko dijagrama S* = f(log t-t1), sprovodi se potpuno analogno,
odnosno prema metodologiji interpretacije podataka registrovanih tokom crpenja iz bunara
pored granice konstantnog potencijala, slika 5.31.
Slika 5.31: Povratak nivoa, kao zavisnost S* = f(log t-t1)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.4.2 IZDAN OGRANIÊNA JEDNOM PRAVOLINIJSKOM
VODONEPROPUSNOM GRANICOM
U slu~aju crpenja sa konstantnim proticajem iz usamljenog savr{enog bunara koji
kaptira homogenu izotropnu izdan, ograni~enu sa jednom pravolinijskom vodonepropusnom
granicom, tada se takvo strujanje moè {ematizovati kao na slici 5.32.
Slika 5.32: Crpenje iz bunara pored vodonepropusne granice: a) fizi~ks {ema; b) prora~unska {ema
U op{tem slu~aju, depresija u proizvoljnoj ta~ki (npr. pijezometru P) strujnog polja,

definisana je slede}om jedna~inom:
Qb Qb
Sp = W (u p ) + W (u ,p ) (5.150)
4πtT 4πT
r12 µ
gde je: up = (5.151)
4Tt
r1 - udaljenje pijezometra P do realnog bunara, [L],
r22 µ
u p, = (5.152)
4Tt
r2 - udaljenje pijezometra P do fiktivnog bunara, [L].
Izraz za depresiju u bunaru je:
Qb Qb
Sb = W ( u0 ) + W (u0, ) + δS (5.153)
4πT 4πT
gde je:
r02 µ
u0 = (5.154)
4Tt
r0 - polupre~nik realnog bunara, [L],
(2a) 2 µ
u =
,
0 (5.155)
4Tt
2a - rastojanje izme|u realnog i fiktivnog bunara, dvostruko udaljenje realnog bunara B0 do
hidrauli~ki {ematizovane vodonepropusne granice, [L],
δS - dopunski hidrauli~ki gubici u bunaru i prifiltarskoj zoni bunara, [L].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Grafi~ka interpretacija registrovanih depresija u obliku zavisnosti S = f(log t),
prikazana je na slici 5.33.
Slika 5.33: Podaci opitnog crpenja za slu~aj konstantnog proticaja iz bunara pored vodonepropusne
granice - S = f(log t)
Na po~etku crpenja, fiktivni bunar prakti~no ne uti~e na razvoj depresije u realnom

bunaru, sve dok je ispunjen uslov:
(2a) 2 µ a2 µ
u 0, = >4 , odnosno t< , (5.156)
4Tt 4T
a za proizvoljnu ta~ku (pijezometar P):
r22 µ r22 µ
u p, = > 4, odosno t< . (5.157)
4Tt 16T
U tom periodu, dok su ispunjeni uslovi (5.155) i (5.156), depresije u bunaru i
pijezometrima formiraju se po zakonu strujanja prema bunaru u neograni~enoj izdani. Na slici
5.33 to je deo grafika ozna~en sa A i A’. Ovaj deo grafika, koji se moè aproksimirati
pravom, grafoanaliti~kom metodom se analizira po metodologiji obrade podataka crpenja u
neograni~enoj izdani.
Uticaj fiktivnog bunara, odnosno vodonepropusne granice na razvoj depresije tokom
crpenja, manifestuje se na oblik dijagrama S = f(log t) kroz zakrivljenje (deo B), a zatim
uspostavljanje nove prave linije, ~iji je nagib dvostruko ve}i od nagiba prave dela grafika A.
Deo grafika B karakteri{u uslovi:
 (2a) 2 µ 
za bunar: 0.05 < u 0, = <4 (5.158)
 4Tt 
 , r22 µ 
za pijezometar : 0.05 < u p = < 4 (5.159)
 4Tt 
Pravu C na grafiku karakteri{u uslovi:
 , (2a) 2 µ 
bunar: u 0 =  < 0.05 (5.160)
 4Tt 
 , r22 µ 
pijezometar: u p =  < 0.05 (5.161)
 4Tt 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jedna~ine kojima se izraàvaju depresije u bunaru i pijezometrima za uslove (5.159) i
(5.160), dobijaju se superpozicijom elementarnih strujanja prema realnom i fiktivnom bunaru,
sa konstantnim (istim) proticajem:
Qb 2.25Tt Qb 2.25Tt
za bunar: Sb = ln 2 + ln + δS (5.162)
4πT r0 µ 4πT (2a ) 2 µ
2
Qb  2.25Tt 
Sb = ln  + δS (5.163)
4πT  r0 2aµ 
Qb 2.25Tt
Sb = ln + δS (5.164)
T r0 2aµ
4π
2
Qb 2.25Tt Qb 2.25Tt
za pijezometar: Sp = ln 2 + ln 2 (5.165)
4πT r1 µ 4πT r2 µ
Qb 2.25Tt
Sp = ln (5.166)
T r1r2 µ
4π
2
Iz dela dijagrama C, iz nagiba prave, mogu}e je dobiti vrednost koeficijenta
vodoprovodnosti, dvostruko manji od realne, {to se i vidi iz izraza (5.163) i (5.165).
Udaljenje fiktivnog bunara od realnog (dvostruko rastojanje do granice), ili do
pijezometra, dobija se iz preseka dve ekstrapolirane prave, “skidanjem” odgovaraju}eg
vremena, t*, (slika 5.33) i uvr{tavanjem dobijenih vrednosti u izraze:
Tt b*
za bunar 2a = 15
. (5.167)
µ
Tt p*
za pijezometar r2 = 15
. (5.168)
µ
Depresija, tokom povratka nivoa po prestanku crpenja iz bunara, koji kaptira
homogenu iztropnu izdan, ograni~enu sa pravolinijskom vodonepropusnom granicom
(strujnom povr{i, odnosno posmatrano u planu linijom ψ = Const.), u op{tem slu~aju se
izraàva jedna~inom:
Qb
S=
4πT
[W (u0 ) + W (u0, ) − W (u1 ) − W (u1, )] (5.169)
gde je:
W(u0) - funkcija bezdimenzionalnog parametra u0 realnog bunara, u periodu crpenja, [−],
W(u0’) - funkcija bezdimenzionalnog parametra u0’ fiktivnog bunara, u periodu crpenja, [−],
W(u1) - funkcija bezdimenzionalnog parametra u1 realnog bunara, u periodu povratka nivoa,
[−],
W(u1’) - funkcija bezdimenzionalnog parametra u1’ fiktivnog bunara, u periodu povratka
nivoa, [−].
Gornja jedna~ina je dobijena razlaganjem realnog hidrograma na elementarne, slika
5.34, i sabiranjem pojedina~nih (elementarnih) strujanja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.34: Sumarni i razloèni hidrogrami realnog i fiktivnog bunara, za slu~aj crpenja iz bunara pored
vodonepropusne granice: a) sumarni (realni) hidrogram; elementarni hidrogrami: b) crpenje
- realni bunar, c) crpenje - fiktivni bunar, d) povratak nivoa - realni bunar, e) povratak nivoa
- fiktivni bunar
Ako se, prema uobi~ajenoj metodologiji, registrovani podaci depresija interpretiraju u

obliku grafi~kog prikaza funkcije S = f(log t/(t-t1)), dobi}e se dijagram kao na slici 5.35.
Slika 5.35: Funkcija S = f(log t/(t-t1)) za bunar pored vodonepropusne granice - povratak nivoa
Na dijagramu slike 5.35, mogu se povezivanjem registrovanih ta~aka za bunar
aproksimirati dve prave. Na po~etku povratka nivoa, kada se uticaj fiktivnog bunara (sa
hidrogramom e) na slici 5.34) moè zanemariti, odnosno, kada su ispunjeni uslovi:
u0 < 0.05, u0’ < 0.05, u1 < 0.05, u1’ > 4 , (5.170)
depresija u bunaru se izraàva jedna~inom (prava A):
Qb  2.25Tt 2.25Tt 2.25T (t − t1 )
Sb = ln 2 + ln − ln  (5.171)
4πT  r0 µ ( 2a ) µ
2
r02 µ 
Qb  t 2.25Tt 
Sb =  ln + ln  (5.172)
4πT  t − t1 (2a) 2 µ 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz koeficijenta pravca (tangensa ugla α) prave A moè se dobiti koeficijent
vodoprovodnosti izdani (zanemaruju}i pri tome drugi ~lan u zagradi jedna~ine (5.171), prema
izrazu:
Qb
T= (5.173)
4πtgα
odnosno, u logaritamskom koordinatnom sistemu sa osnovom 10:
Qb
T = 0183
. (5.174)
tgα
U kasnijem periodu povratka nivoa, sa pove}anjem uticaja fiktivnog bunara, podaci
depresija u bunaru postepeno se re|aju du` nove prave (prava B na slici 5.35), ~iji je
koeficijent pravca dvostruko ve}i od koeficijenta pravca prave A (2tgα = tgβ). Jedna~ina
prave B se dobija superpozicijom elementarnih strujanja, slika 5.34., i uz ispunjenje uslova
kvazistacionarnosti strujanja za “sve” bunare:
u0 < 0.05, u0’ < 0.05, u1 < 0.05, u1’ < 0.05 , (5.175
Qb  2.25Tt 2.25Tt 2.25T (t − t1 ) 2.25T ( t − t1 ) 

S=  ln 2 + ln − ln − ln  (5.176)
4πT  r0 µ ( 2a ) 2 µ r02 µ ( 2a ) 2 µ 
Qb  t 
S= 2 ln  (5.177)
4πT  t − t1 
Qb  t 
S=  ln  (5.178)
T t − t1 
4π 
2
Iz tangensa ugla β prave B sa slike 5.35, dobija se dvostruko manja vrednost
koeficijenta vodoprovodnosti, T.
Analizom jedna~ina (5.171) i (5.177) moè se zaklju~iti da se ta~na vrednost
koeficijenta vodoprovodnosti izdani moè dobiti iz podataka koji odnose na kasniji period
povratka nivoa (prava B, slika 5.35). Me|utim, sa zadovoljavaju}om ta~no{}u se moè dobiti
koeficijent vodoprovodnosti i iz podataka sa po~etka povratka nivoa (prava A, slika 5.35).
Specifi~nu izda{nost izdani i udaljenje do fiktivnog bunara, 2a, nije mogu}e direktno
dobiti grafoanaliti~kom interpretacijom podataka samo povratka nivoa za slu~aj crpenja iz
bunara pored vodonepropusne granice (jedna~ine (5.171) i (5.177).
Me|utim, za jednu poznatu veli~inu (dobijenu interpretacijom podataka u toku
crpenja) mogu}e je odrediti drugu, izborom proizvoljne ta~ke na pravoj A i uvr{tavanjem
dobijenih vrednosti za depresiju S = f(log t/(t-t1)) u jedna~inu
 t 
2.25Tt 
 t − t1 
µ=  4πTS  (5.179)
 
2  Q 
( 2a ) e
 t 
Tt 
 t − t1 
odnosno 2a = 15
.  4πTS  (5.180)
 
 Q 
µe
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5.4.3 IZDAN OGRANIÊNA SA VI[E GRANICA
Pokazano je teorijski, da se jednozna~ni rezultati grafoanaliti~kom metodom obrade
mogu dobiti samo u slu~aju neograni~ene homogene iizotropne izdani. Na dva jednostavna
primera izdani ograni~ene sa jednom pravolinijskom granicom, koja se moè {ematizovati
kao granica konstantnog potencijala, ili vodonepropusna granica, pokazane su mogu}nosti
identifikacije parametara izdani grafoanaliti~kim postupkom i ograni~enja ove metode.
U slu~aju izdani koja se moè {ematizovati kao homogena i izotropna, postoji
prakti~no neograni~eni broj kombinacija poloàja i tipova granica i me|usobnog odnosa
poloàja bunara i pijezometara. O~igledno je da su u tim uslovima prili~no suène
mogu}nosti primene grafoanaliti~ke metode obrade podataka opitnog crpenja iz usamljenog
bunara. Oblici krivih na dijagramima u toku crpenja i po njegovom zavr{etku (povratka
nivoa), pokazuju veliku raznovrsnost i ukazuju na nemogu}nost korektne grafoanaliti~ke
interpretacije u cilju dobijanja jednozna~nih rezultata.
U principu, mogu se razlikovati dva tipska slu~aja razvoja depresija tokom crpenja i
povratka nivoa, koji se manifestuju razlli~itim oblicima krivih.
U prvom slu~aju, kada je izdan ograni~ena sa jednom, i ili vi{e granica, od kojih se
bar jedna granica moè {ematizovati kao granica konstantnog potencijala (φ = Const.), posle
izvesnog vremena crpenja dolazi do “stabilizacije nivoa”, odnosno do kvazistacionarnog
strujanja, koje se prakti~no moè usvojiti (prihvatiti) kao stacionarno. Grafi~ki prikaz
podataka (depresija) crpenja zavr{ava se linijom koja asimptotski teì horizontali. Dijagram
podataka povratka nivoa po prestanku crpenja je u svom zavr{nom delu (po~etak linije S =
f(log t/t-t1)) konkavnog oblika, a sama linija u beskona~nom vremenu preseca apscisu u
vrednosti log t/(t-t1) = 1.
U drugom slu~aju, kada je izdan ograni~ena sa jednom, ili vi{e vodonepropusnih
granica, tokom vremena se ne postiè stabilizacija nivoa u bunaru i pijezometrima, nego, {to
je u zavisnosti od trajanja crpenja, grafi~ki prikaz podataka moè da pre|e u pravu liniju, ~iji
je nagib ve}i nego nagib prave na po~etku crpenja. Generalni oblik krive za period crpenja je
konkavnog oblika. Nasuprot tome, podaci koji se odnose na povratak nivoa daju krivu
konveksnog oblika, sa tendencijom zavr{etka u ta~ki S = 0 za log t/(t-t1) = 1.
Specifi~an slu~aj predstavlja strujanje prema usamljenom bunaru koji kaptira izdan
potpuno ograni~enu vodonepropusnim granicama. Na po~etku crpenja, kada uticaj granica
prakti~no nije izraèn, strujanje se moè posmatrati i analizirati kao strujanje prema bunaru u
neograni~enoj sredini. Iz ovih podataka mogu}e je grafoanaliti~ki dobiti vrednosti parametara
vodonosne sredine (prava A, slika 5.36.a). U kasnijem periodu crpenja, depresija u
posmatranim ta~kama se razvija sve vi{e u skladu sa linearnim zakonom crpenja iz izolovane
izdani bez prihranjivanja. Izraz za depresiju u ovim uslovima je (prava B, slika 5.36.a):
S = S0 + ∆h (5.181)
gde je:
S0 - lokalna depresija, rezultat strujanja prema bunaru u ograni~enoj izdani bez prihranjivanja,
[L],
∆h - generalni pad pijezometarskog nivoa izdani, posledica iscrpljivanja izdani, [L]:
Qt
∆h = (5.182)
ωµ
ω - povr{ina (horizontalno rasprostranjenje) izdani, [L2].
Podaci povratka nivoa tako|e se mogu aproksimirati pravom na dijagramu S = log

t/(t-t1), slika 5.36.b. Iz nagiba prave moè se odrediti koeficijent vodoprovodnosti izdani.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 5.36: Bunar u izdani ograni~enoj vodonepropusnim granicama: a) crpenje - dijagram S = log t; b)
povratak nivoa - dijagram S = log t/t-t1
Osobenost povratka nivoa u slu~aju crpenja iz bunara u potpuno ograni~enoj izdani

bez prihranjivanja je da se ne vra}a na po~etni nivo. Na kraju povratka nivoa ostaje
rezidualna depresija, koja predstavlja nedostatak iscrpene zapremine vode iz izdani. Veli~ina
rezidualne depresije data je izrazom
Qt
Sr = (5.183)
ωµ
Za poznati proticaj i vreme crpenja (zapreminu iscrpene vode), registrovanu
rezidualnu depresiju i specifi~nu izda{nost izdani, iz jedna~ine (5.182) mogu}e je odrediti
horizontalno rasprostranjenje izdani.
5.5 PRIMENA RAÛNARA KOD OBRADE PODATAKA

PROBNIH CRPENJA
U slu~aju crpenja iz usamljenog bunara sa dva, ili vi{e proticaja, ili crpenja iz grupe
bunara, nije mogu}e sprovesti interpretaciju kompletnih podataka crpenja grafoanaliti~kim
metodama.
Kod crpenja relativno kra}eg trajanja, dovoljno pouzdane i reprezentativne
karakteristike mogu se dobiti modeliranjem izdani kao homogene izotropne, sa
neograni~enim prostiranjem, ili modeliranjem homogene izdani, ograni~ene jednostavnim
oblikom i tipom granica. Me|utim, pri tome treba naglasiti da i oblast koju reprezentuju
dobijene filtracione karakteristike obuhvata samo uù zonu bunara. Za ove uslove pokazalo se
kao pogodno, kori{}enje jedna~ine Tajsa, u postupku re{avanja tzv. inverznog problema.
U datom slu~aju, razlaganjem realnog hidrograma na niz elementarnih, sloèno
strujanje u prirodi se posmatra kao zbir (superpozicija) elementarnih, za koje postoje
analiti~ki izrazi. Kako se ovim postupkom obi~no dobijaju relativno veliki (mada ne uvek i
komplikovani) matemati~ki izrazi, koji zahtevaju obimne prora~une, njihovo sprovo|enje se
realizuje na ra~unaru.
Re{avanje inverznog problema u praksi podrazumeva da se za dati (poznati) ulaz i
izlaz, iterativnim postupkom dobijaju reprezentativne karakteristike posmatranog sistema, u
ovom slu~aju porozne sredine, ili {ire posmatrano, izu~avanog hidrogeolo{kog sistema. U
stru~noj praksi re{avanje inverznog problema je poznato i kao identifikacija reprezentativnih
parametara prirodne sredine.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ukratko, re{avanje inverznog problema se moè predstaviti na primeru interpretacije i
obrade podataka opitnih i eksploatacionih crpenja, kao iterativni postupak, koji se sastoji iz
nekoliko elemenata, odnosno faza:
• pretpostavi se geometrija izdani, na bazi poznatih podataka, koja se {ematizuje kao
homogena izotropna, bez, ili sa jednostavnim oblicima i tipovima granica
rasprostranjenja,
• pretpostave se reprezentativne vrednosti koeficijenta vodoprovodnosti i specifi~ne
izda{nosti izdani, koje karakteri{u izdan,
• pretpostave se vrednosti koeficijenata dopunskih, parazitskih gubitaka (depresija) u
bunaru (bunarima) i prifiltarskoj zoni,
• izvr{i se {ematizacija realnog hidrograma, dekompozicijom na elementarne,
• za usvojene veli~ine, sprovodi se hidrodinami~ki prora~un, a kao rezultat se dobijaju
depresije u odabranim ta~kama strujnog polja i za date vremenske trenutke,
• sprovodi se proces identifikacije reprezentativnih parametara sredine i karakteristika
bunara, usagla{avanjem rezultata prora~una (depresija) sa registrovanim podacima,
izmenom prethodno usvojenih vrednosti parametara i ponavljanjem prora~una, sve do
postizanja zadovoljavaju}e (zadate) ta~nosti.
Metoda modeliranja, koja bazira na pojednostavljenoj prora~unskoj {ematizaciji
prirodnih uslova, moè se primeniti i u uslovima duèg trajanja crpenja iz ve}eg broja
vodozahvatnih objekata, s tim {to se tada mora prihvatiti ~injenica da se dobijeni model
izdani nalazi izme|u “realnog fizi~kog” modela i modela “crne kutije” - predstavlja model
“sive kutije”3.
5.6 KONCEPCIJA POSTAVLJANJA OPITA CRPENJA
Planiranje i programiranje opitnog crpenja, kao elementa terenskih istra`nih radova,
nije nimalo jednostavno. Ovaj, relativno skupi istra`ni rad treba uvek po mogu}stvu
koncipirati u sklopu optimizacije istraìvanja. Prema na{em vi|enju, postoje ~etiri osnovne
grupe kriterijuma, koje treba uvaìti kod planiranja i projektovanja opitnog crpenja:
1. ~emu sluì opit, {ta se od njega o~ekuje,
2. koncepcija postavke objekata realizacije opitnog crpenja,
3. metode obrade podataka pra}enja crpenja,
4. ekonomski faktori.
ad. 1. - Ciljevi opita su uglavnom: eksploatacioni kapacitet vodozahvatnog objekta,
provera njegove tehni~ke funkcionalnosti, definisanje karakteristika izdani u uòj zoni
bunara, me|usobni uticaji vodozahvatnih objekata, reprezentativne karakteristike izdani u
{iroj zoni, karakteristike izdani u celini (uslovi na granicama), probna eksploatacija (reìm
izdani u eksploatacionim uslovima), itd.
ad. 2. - Poloàj, dubina i konstruktivne karakteristike bunara i prate}ih pijezometara,
zatim reìm realizacije opita crpenja, zavise pre svega od postavljenog cilja, a tako|e i od
prirodnih geolo{kih i hidrogeolo{kih uslova, tehni~kih uslova na terenu i mogu}nosti
izvo|a~a.
ad. 3. - Metode obrade podataka pra}enja diktiraju da li je crpenje iz pojedina~nog
bunara, ili grupe bunara, sa jednim, ili vi{e proticaja, u stacionarnom, ili nestacionarnom
reìmu, itd.
ad. 4. - Ekonomski momenat je od veoma velike va`nosti za koncipiranje opitnog
crpenja. Ponekad, na àlost, ekonomska strana realizacije, moè da kompromituje i najbolji
opit, tako da je optimizacija opita, kako u tehni~kom, tako i u ekonomskom smislu, izuzetno
zna~ajna.
3
“crna kutija” - model kod koga nisu poznate zakonitosti strujanja podzemnih voda, nego se preko odre|enih
relacije (naj~e{}e statisti~ke prirode), za poznati ulaz dobija traèni izlaz,
“siva kutija” - model kod koga je poznat osnovni zakon strujanja, ali se ostale nepoznate karakteristike sistema
simuliraju naj~e{}e preko fiktivnih parametara.
6. GLAVA
NEUSTALJENO STRUJANJE U
USLOVIMA DVOSLOJEVITE POROZNE
SREDINE
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 6 - Neustaljeno strujanje u uslovima dvoslojevite sredine 151
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.1 UVOD
Pod dvoslojevitom poroznom sredinom podrazumeva se intergranularna porozna

sredina, sastavljena iz dva horizontalna sloja, razli~itih filtracionih karakteristika, koji leè na
vodonepropusnoj podini. Slojevi su postavljeni jedan iznad drugog: gornji sloj, ~ija je povlata
ujedno i povr{ina terena, ima lo{ije filtracione karakteristike, dok je donji sloj glavni
vodonosni sloj i on se odlikuje ve}im vrednostima koeficijenta filtracije. Podinu ovog
kompleksa predstavlja sloj sa izrazito slabim filtracionim svojstvima, tako da se strujanje
podzemnih voda kroz njega moè zanemariti. U {emi dvoslojevite porozne sredine,
vodonepropusna podina je povr{ koja se moè posmatrati kao vodonepropusna povr{ (ψ =
Const.), slika 6.1.
Strujanje podzemnih voda u vodonosnom (donjem) sloju posmatra se kao u uslovima
pod pritiskom. Ono je horizontalno (zanemaruje se vertikalna komponenta brzine) i odvija se
usled razlike pijezometarskih nivoa u horizontalnom pravcu. U slabije propusnom
(povr{inskom) sloju strujanje je u uslovima sa slobodnim nivoom. Strujanje u gornjem sloju
je vertikalno (zanemaruje se horizontalna komponenta strujanja) i rezultat je razlike izme|u
pijezometarskog nivoa u vodonosnom sloju i nivoa slobodne vodene povr{ine u povr{inskom
sloju. Pravac filtracionog toka u povlatnom sloju moè biti upravljen navi{e, ili naniè, slika
6.1.
Slika 6.1: Strujanje u dvoslojevitoj poroznoj sredini: 1) vodonepropusna podina (ψ=Const.); 2) vodonosni
(glavni, donji) sloj; 3) slabije propusni (gornji) sloj; 4) pijezometarski nivo u vodonosnom sloju;
5) nivo slobodne vodene povr{ine u gornjem, slabije propusnom sloju
Aluvijalni tereni, naro~ito priobalni pojasevi velikih reka (Dunav, Sava, Morava, itd.),
predstavljaju prirodne sredine na koje se naj~e{~e moè primeniti hidrogeolo{ka {ema
dvoslojevite sredine. Ovi sedimenti se po pravilu formiraju na slede}i na~in: preko
vodonepropusne, starije podloge, taloè se prvo krupnozrni, {ljunkoviti i peskoviti sedimenti,
a u njihovoj povlati se nalaze prete`no glinovito - muljevite tvorevine. [ljunkovito -
peskoviti, glavni vodonosni sloj je obi~no vi{e puta deblji od povlatnog, slabije propusnog, a
po svojim granulometrijskim i filtracionim karakteristikama je predisponiran za intenzivnu
(horizontalnu) cirkulaciju podzemnih voda. êst je slu~aj da je vodonosni sloj prese~en
povr{inskim vodotokom, tako da su me|usobno u direktnom hidrauli~kom kontaktu. Ova
veza uslovljava dominantnu zavisnost reìma podzemnih voda vodonosnog sloja od reìma
povr{inskih voda vodotoka, koja opada sa udaljavanjem od reke. Tako|e, sa udaljavanjem od
reke, reìm voda u gornjem, slabije propusnom sloju sve vi{e potpada pod uticaj tzv. faktora
vertikalnog bilansa (od kojih su glavni infiltracija od padavina i evapotranspiracija).
Izu~avanje reìma podzemnih voda, kori{}enjem {eme dvoslojevite porozne sredine,
ima veliki prakti~an interes, imaju}i u vidu da se ovom hidrogeolo{kom {ematizacijom moè
obuhvatiti najve}i deo na{ih aluvijalnih terena, zatim na{i veliki hidrotehni~ki objekti (kanal
Dunav - Tisa - Dunav, Novi Beograd, HE \erdap, Morava, itd.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.2 OSNOVNE DIFERENCIJALNE JEDNAÎNE
NESTACIONARNOG STRUJANJA U DVOSLOJEVITOJ
POROZNOJ SREDINI
6.2.1 USVOJENE HIPOTEZE
Na hidrogeolo{ku {emu dvoslojevite porozne sredine moè se primeniti princip
grani~ne anizotropije, na slede}i na~in:
• u donjem vodonosnom sloju strujanje je isklju~ivo horizontalno (zanemaruje se
vertikalna komponenta strujanja),
• u povr{inskom slabije propusnom sloju strujanje je isklju~ivo vertikalno
(zanemaruje se horizontalna komponenta strujanja), slika 6.2.
Slika 6.2: Raspored pijezometarskih nivoa i nivoa slobodne vodene povr{ine kod strujanja u dvoslojevitoj
poroznoj sredini
Sa gledi{ta inènjerske prakse smatra se da primena principa grani~ne anizotropije na

strujanje podzemnih voda u dvoslojevitoj poroznoj sredini daje zadovoljavaju}u ta~nost
rezultata prora~una, u uslovima kada je odnos koeficijenata filtracije vodonosnog sloja (KM) i
povr{inskog (slabije propusnog) sloja (Km) ve}i od pedeset:
KM : Km > 50 (6.1)
Strujanje kroz poroznu sredinu se pokorava Darsijevom zakonu filtracije. Osim toga,
za strujanje u vodonosnom sloju se smatra da odgovara hipotezi Dipuija, prema kojoj su
strujnice paralelne (i horizontalne), a ekvipotencijalne povr{i (linije, posmatrano u profilu) su
vertikalne.
Za potrebe izvo|enja diferencijalnih jedna~ina kojima se opisuje strujanje u
dvoslojevitoj poroznoj sredini uvode se i dodatne hipoteze (pretpostavke):
• i vodonosni i povr{inski sloj imaju homogene i izotropne filtracione karakteristike,
• strujanje je toliko sporo, da se moè zanemariti inercijalni ~lan kretanja vode, ∂v/∂t,
• specifi~na izda{nost izdani u povr{inskom, slabijepropusnom sloju je konstantna po
vremenu i ne zavisi od smera i brzine kretanja vode,
• oscilacije nivoa slobodne vodene povr{ine odvijaju se isklju~ivo u povr{inskom
sloju.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.2.2 POSTAVKA I IZVO\ENJE JEDNAÎNA
Za izvo|enje jedna~ine nestacionarnog strujanja u dvoslojevitoj poroznoj sredini
posmatra se bilans voda izdvojenog beskona~no malog elementa (prizme), duìne dx i
jedini~ne {irine strujnog toka, slika 6.3.
Slika 6.3: Prora~unska {ema nestacionarnog strujanja podzemnih voda u dvoslojevitoj poroznoj sredini
Postavlja se sistem jedna~ina kojima se opisuje dato strujanje, posebno za vodonosni,
a posebno za povr{inski sloj (oznake su date na slici 6.3.), gde je:
KM - koeficijent filtracije vodonosnog sloja, [LT-1],
Km - koeficijent filtracije povr{inskog sloja, [LT-1],
M - debljina vodonosnog sloja, [L],
H - pijezometarski nivo u vodonosnom sloju, [L],
h - nivo slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju, [L],
µ - specifi~na izda{nost povr{inskog sloja, [-],
W - rezultantna veli~ina infiltracije sa povr{ine terena ("vertikalni bilans"), pozitivan znak
zna~i punjenje podzemlja, a negativan - pra`njenje, [LT-1].
Postavlja se sistem od ~etiri jedna~ine, za svaki sloj po dve i to po jedna dinami~ka
jedna~ina i jedna~ina kontinuiteta.
6.2.2.1 VODONOSNI SLOJ
- Dinami~ka jedna~ina -
U donjem, vodonosnom sloju strujanje se pokorava zakonu Darsija (i u skladu sa
hipotezom Dipuija), a rezultat je gradijenta pijezometarskog nivoa (pada) du` ose x:
∂H
Q = −MK M (6.2)
∂x
- Jedna~ina kontinuiteta -
U posmatrani element vodonosnog sloja, u vremenskom intervalu dt ulazi zapremina
vode sa proticajem Q, a izlazi sa proticajem Q - (∂Q/∂x)dx, slika 6.3. Istovremeno, iz
vodonosnog sloja doti~e u gornji zapremina vode qdxdt.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vaì pretpostavka da u okviru vremenskog intervala dt, nema promene
pijezometarskog nivoa u vodonosnom sloju. Promena horizontalnog proticaja (∂Q/∂x)dx i
doticaja u povr{inski sloj, qdx, su u ravoteì, tako da jedna~ina kontinuiteta za vodonosni sloj
glasi:
∂Q ∂Q
qdxdt = dxdt odnosno q= (6.3)
∂x ∂x
6.2.2.2 POVR[INSKI SLABIJE PROPUSNI SLOJ

- Dinami~ka jedna~ina -
U povr{inski, gornji sloj, u vremenskom intervalu dt, doti~e zapremina vode iz
vodonosnog sloja sa proticajem qdx. Ovo strujanje je posledica razlike pijezometarskog nivoa
i nivoa slobodne vodene povr{ine:
H −h H −h
qdx = K m dx odnosno q = Km (6.4)
h h
- Jedna~ina kontinuiteta -
Pored zapremine vode qdx, u povr{inski sloj doti~e i zapremina voda Wdx, koja
predstavlja rezultantnu veli~inu infiltracije voda sa povr{ine terena (vertikalni bilans).
Promena zapremine vode u povr{inskom sloju koja je rezultat doticaja iz vodonosnog sloja i
sa povr{ine terena, manifestuje se preko promene nivoa slobodne vodene povr{ine u vremenu
dt:
∂h ∂h
µ dxdt = qdxdt +W dxdt odnosno µ = q +W (6.5)
∂t ∂t
Prethodne ~etiri diferencijalne jedna~ine predstavljaju polaznu osnovu za izvo|enje
jedna~ina strujanja u dvoslojevitoj sredini. Zamenom q iz (6.4) u (6.5), dobija se:
∂h H −h
µ = Km +W (6.6)
∂t h
Jedna~ina (6.2) se diferencira po x, ~ime se omogu}ava kori{}enje relacije (6.3):
∂Q ∂ 2H
= −MK M (6.7)
∂x ∂x 2
Smenom gornje jedna~ine i jedna~ine (6.4) u jedna~inu (6.3), dobija se:
∂ 2H H −h
−MK M 2 = Km (6.8)
∂x h
Sre|ivanjem (6.8) i (6.6) dobija se sistem parcijalnih diferencijalnih jedna~ina kojim
se opisuje nestacionarno strujanje u dvoslojevitoj poroznoj sredini (jedna~ine (6.9) i (6.10)):
∂ 2H Km H −h
2 =− (6.9)
∂x KM M h
∂h K m H − h W
= + (6.10)
∂t µ h µ
Gornji sistem parcijalnih diferencijalnih jedna~ina nema re{enje u op{tem obliku.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.2.3 RE[AVANJE SISTEMA JEDNAÎNA
U sistemu jedna~ina (6.9) i (6.10) javljaju se reprezentativne veli~ine koje karakteri{u
poroznu sredinu: koeficijent filtracije vodonosnog, KM i povr{inskog sloja, Km, debljina
vodonosnog sloja M, i specifi~na izda{nost povr{inskog sloja, µ. Veli~ine koje su u funkciji
poloàja i vremena su pijezometarski nivo u vodonosnom sloju, H i nivo slobodne vodene
povr{ine u povr{inskom sloju, h. Pored navedenih, u jedna~ini (6.10) figuri{e i parametar
vertikalnog bilansa, W, koji je rezultat dejstva ve}eg broja ~inilaca i koji se tako|e menja po
prostoru i sa vremenom. U zavisnosti od raspoloìvih podloga i podataka, kao i tipa zadatka1,
re{avanjem postavljenog sistema jedna~ina u svakom konkretnom slu~aju dobijaju se traène
veli~ine.
Prakti~no re{avanje sistema diferencijalnih jedna~ina nestacionarnog strujanja
podzemnih voda u dvoslojevitoj poroznoj sredini, svodi se na aproksimaciju nestacionarnog
strujanja na seriju stacionarnih, sa kona~nim vremenskim intervalima ∆t. U tom slu~aju,
promenljive H(x,t) i h(x,t) postaju zavisne samo od nezavisno promenljive x, kao H(x) i h(x),
tako da parcijalna diferencijalna jedna~ina (6.9) prelazi u obi~nu diferencijalnu jedna~inu, u
slede}em obliku:
d 2H Km H −h
2 =− (6.11)
dx KM M h
Analiti~ko re{enje jedna~ine (6.11) u op{tem obliku se ne moè na}i. Posebna re{enja
se mogu na}i za karakteristi~ne funkcije h(x) kojima se moè aproksimirati oblik linije
slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju.
Parcijalna diferencijalna jedna~ina strujanja vode kroz povr{inski sloj (6.10) re{ava se
metodom kona~nih prira{taja. Za x = Const., moè se napisati:
ht + ∆t − ht K m H − ht W
= + (6.12)
∆t µ ht µ
gde je:
ht - nivo slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju na po~etku posmatranog vremenskog
intervala ∆t, [L],
ht+∆t - nivo slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju na kraju posmatranog vremenskog
intervala ∆t, [L],
∆t - vremenski interval izme|u dva "stacionarna" stanja kretanja podzemnih voda, [T].
Sistem jedna~ina (6.11) i (6.12) se re{ava tako {to se rezultati, dobijeni re{avanjem
jedna~ine (6.11) za po~etni trenutak vremena t posmatranog nestacionarnog strujanja, koriste
za re{avanje jedna~ine (6.12). Tako dobijeni rezultati iz jedna~ine (6.12) se dalje koriste za
ponovno re{avanje jedna~ine (6.11) u slede}em vremenskom koraku t+∆t, itd.
Zadatak se re{ava kao ravanski, dvodimenzionalni problem u profilu, izdvajanjem iz
strujnog toka trake jedini~ne {irine, ograni~ene strujnim povr{ima (strujnim linijama,
posmatrano u planu).
Postupak prora~una nivoa podzemnih voda i pijezometarskih nivoa je slede}i:
Za dati po~etni raspored nivoa podzemnih voda (slobodne vodene povr{ine u
povr{inskom sloju) u prora~unskom profilu, na po~etku posmatranog vremenskog intervala,
koji je u op{tem slu~aju aproksimiran funkcijom h = h(x), izra~unava se raspored
pijezometarskih nivoa u vodonosnom sloju, H = H(x), koriste}i jedna~inu (6.11).
1
Direktnim re{avanjem sistema jedna~ina, za poznate karakteristike porozne sredine i parametre vertikalnog
bilansa, dobija se raspored pijezometarskog nivoa i nivoa slobodne vodene povr{ine, dok se kod re{avanja tzv.
inverznog zadatka, na osnovu poznatog rasporeda pijezometarskog nivoa i nivoa slobodne vodene povr{ine,
mogu dobiti karakteristike porozne sredine, ili veli~ina vertikalnog bilansa.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Veli~ina nivoa podzemnih voda na kraju vremenskog intervala ∆t izra~unava se
kori{}enjem jedna~ine (6.12) za zadate vrednosti rastojanja du` prora~unskog profila (x1, x2,
..., xn). Na osnovu dobijenih rezultata, linija nivoa podzemnih voda se aproksimira
prethodnom, ili nekom drugom funkcijom h = h(x), koja se dalje koristi kao po~etni uslov za
prora~un jedna~inom (6.11) u slede}em vremenskom preseku.
Stepen ta~nosti aproksimacije parcijalnih diferencijalnih jedna~ina zavisi najvi{e od
veli~ine usvojenog kona~nog vremenskog intervala ∆t. Prema dosada{njem iskustvu,
pokazalo se da je za ra~unski vremenski interval ∆t pogodno usvojiti period od 5 do 30 dana,
{to zavisi od hidrogeolo{kog sklopa terena i konturnih uslova.
6.3 RE[AVANJE POSEBNIH SLUÂJEVA

Iz navedenog pristupa re{avanja parcijalnih diferencijalnih jedna~ina nestacionarnog
strujanja podzemnih voda u dvoslojevitoj poroznoj sredini vidi se da je za svaki vremenski
presek, kada je nestacionarno strujanje aproksimirano stacionarnim, neophodno re{iti
jedna~inu (6.11):
d 2H Km H −h
2 =−
dx KM M h
odnosno raspored pijezometarskih nivoa u vodonosnom sloju du` prora~unskog profila.
Me|utim, kako je raspored nivoa vode u povr{inskom sloju u op{tem slu~aju proizvoljan,
diferencijalna jedna~ina (6.11) se ne moè re{iti u op{tem slu~aju.
Za slu~aj da se linija nivoa podzemnih voda moè aproksimirati nekom
karakteristi~nom funkcijom h = h(x) mogu}e je izraziti re{enje jedna~ine (6.11) u analiti~kom
obliku.
6.3.1 POSEBNO RE[ENJE ZA SLUÂJ KADA JE NIVO PODZEMNIH

VODA h = Const.
Kada se linija slobodne vodene povr{ine du` prora~unskog profila moè aproksimirati
horizontalom, h = h0 = Const., diferencijalna jedna~ina (6.11) prelazi u oblik:
∂ 2H K m H − h0
2 = − (6.13)
∂x K M M h0
∂ 2H
odnosno = − λ2 (H − h0 ) (6.14)
∂x 2
gde je:
h0 - nivo slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju, h0 = Const., [L],
λ - parametar u jedna~ini, λ = Const., ~iji kvadrat predstavlja proizvod filtracionih i
geometrijskih karakteristika porozne sredine, [L-1]:
Km
λ2 = (6.15)
K M Mh0
Re{enje diferencijalne jedna~ine (6.13) dato je u obliku:
H - h0 = C1eλx + C2e-λx (6.16)
gde su:
C1 i C2 - integracione konstante, koje se odre|uju iz grani~nih uslova, [L].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Proticaj kroz vodonosni sloj dobija se, polaze}i od (Darsijeve) parcijalne
diferencijalne jedna~ine za proticaj (na jedinicu {irine toka):
∂H
Q = −MK M (6.17)
∂x
Na slici 6.4., prikazana je op{ta {ema strujanja podzemnih voda u dvoslojevitoj
poroznoj sredini, kada je nivo slobodne vodene povr{ine u povr{inskom sloju horizontalan. U
ovoj prora~unskoj {emi usvaja se {ematizacija povr{inskog vodotoka (reke, jezera) kao
savr{enog rova, ~iji je hidrauli~ki kontakt sa vodonosnim slojem bez hidrauli~kih gubitaka.
Slika 6.4: [ema strujanja u dvoslojevitoj poroznoj sredini, kada je nivo podzemnih voda horizontalan (h0
= Const.)
Prora~unski profil, dat slikom 6.4., predstavlja {ematizaciju mogu}ih realnih uslova
profila na terenu, koji se sastoji od plavnog podru~ja, inundacije (deo A), nasipa (deo B) i
branjenog podru~ja (deo C).
6.3.1.1 DISKRETIZACIJA PRORAÛNSKOG PROFILA I POSTAVLJANJE

SISTEMA JEDNAÎNA
Deonice A, B i C predstavljaju homogene delove prora~unskog profila, sa gledi{ta

uslova strujanja, geometrijskih i filtracionih karakteristika porozne sredine. Zbog toga se u
ovom slu~aju postavlja sistem od tri jedna~ine, kojima se opisuje strujanje podzemnih voda
kroz vodonosni sloj.
Zona inundacije - A
U zoni inundacije strujanje kroz povr{inski sloj se odvija usled razlike nivoa slobodne
vode u vodotoku HA i pijezometarskog nivoa u vodonosnom sloju H1, kroz povr{inski sloj
(HA - H1), ~ija je debljina mA, slika 6.4. Diferencijalna jedna~ina (6.14) u ovom slu~aju glasi:
∂ 2H
2 = − λA ( H 1 − H A )
2
(6.18)
∂x
Km
gde je: λA2 = (6.19)
K M Mm A
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Njeno re{enje je:
H1 − H A = C1e λA x + C2 e − λA x (6.20)
Zona nasipa - B
U stacionarnim uslovima strujanja, na ovoj deonici prora~unskog profila slobodni

nivo podzemnih voda se izjedna~ava sa pijezometarskim nivoom vodonosnog sloja, H = h,
tako da nema kretanja u vertikalnom pravcu. Tako|e, i dalje vaì hipoteza da nema
horizontalnog strujanja u povr{inskom sloju. Diferencijalna jedna~ina (6.14) prelazi u slede}i
oblik:
∂ 2H
=0 (6.21)
∂x 2
~ije je re{enje: H2 = C3x + C4 (6.22)
Branjena zona - C
U branjenoj zoni nivo vode u povr{inskom sloju je h0 = Const. Diferencijalna

jedna~ina kojom se opisuje strujanje u vodonosnom sloju, jedna~ina (6.14) prelazi u slede}i
oblik:
∂ 2H
= − λC2 ( H 3 − h0 ) (6.23)
∂x 2
Km
gde je: λC2 = (6.24)
K M Mh0
Re{enje jedna~ine (6.23) je u obliku:
H 3 - hC = C 5 e λC x + C 6 e − λC x (6.25)
6.3.1.2 GRANI^NI USLOVI, ODRE\IVANJE INTEGRACIONIH KONSTANTI
Re{avanje integracionih konstanti sistema jedna~ina (6.20), (6.22) i (6.25) sprovodi se

za date grani~ne uslove, slika 6.4. Koordinatni sistem se postavlja tako da je referentna ravan
(osa x) postavljena u nivou kontakta vodonosnog i povr{inskog sloja, sa koordinatnim
po~etkom na konturi kontakta vodonosnog sloja i {ematizovanog vodotoka. Postavljaju se
slede}i grani~ni uslovi:
1. x=0 H1 = HA
2. x = LA H1 = H2
3. x = LA qA = qB
dH 1 dH 2
Kako je MA = MB = M = Const., gornji uslov prelazi u oblik =
dx dx
4. x = LB H2 = H3 (6.26)
5. x = LB qB = qC
dH 2 dH 3
Za uslov M = Const. =
dx dx
6. x→∞ H3 → h0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Smenom grani~nih uslova u jedna~ine (6.20), (6.22) i (6.25) i re{avanjem dobijenog
sistema od {est jedna~ina sa {est nepoznatih veli~ina, dobijaju se vrednosti integracionih
konstanti. U datom slu~aju izrazi za konstante glase2:
h0 − H A
C1 =
 1 
2 λA chλA L A LB − L A + + shλA L A 
 λC 
C2 = −C1
C3 = C1 2 λA chλA L A (6.27)
C4 = H A + 2C1 ( shλA L A − λA L A chλA L A )
C5 =0
λA
C6 = − C1 2chλA L A e λC LB
λC
Smenom izraza za integracione konstante (6.27) u re{enja parcijalnih diferencijalnih
jedna~ina, za svaku od {ematizovanih deonica strujnog toka, dobija se sistem jedna~ina kojim
se opisuje strujanje u datom slu~aju:
h0 − H A
H1 = H A + e λA x −
 1 
 λC 
Za deo A: (6.28)
h0 − H A − λA x
− e
 1 
 λC 
( h0 − H A ) λA ch( λA L A )
H2 = H A + x+
1
λA ch( λA L A LB ) − L A + + sh( λA L A )
λC
Za deo B: (6.29)
+
[
( h0 − H A ) sh( λA L A ) − λA L A ch( λA L A ) ]
1
λA ch( λA L A LB ) − L A + + sh( λA L A )
λC
(h
− H A ) ch( λA L A ) e λC LB
0 λA − λC x
Za deo C: H 3 = h0 − e (6.30)
1 λC
λA ch( λCA L A LB ) − L A + + sh( λA L A )
λC
6.3.1.3 ODRE\IVANJE PROTICAJA KROZ VODONOSNI I POVLATNI SLOJ

Proticaj kroz vodonosni sloj dobija se, kako je re~eno, iz Darsijeve jedna~ine za
proticaj (jedna~ina (6.17), uvode}i prvi izvod jedna~ine kojom se opisuje strujanje kroz
vodonosni sloj na odgovaraju}oj deonici prora~unskog profila, umesto gradijenta
pijezometarskog nivoa filtracionog toka, ∂H/∂x.
Na primer, na profilu x = LB , ukupna koli~ina vode koja se infiltrira kroz vodonosni
sloj u branjeno podru~je dobija se iz izraza:
2
Za brojne konkretne slu~ajeve, re{enja su data u literaturi: M. Vukovi} - “Prilog izu~avanju reìma podzemne
vode u uslovima dvoslojevite porozne sredine”, Institut za vodoprivredu “Jaroslav êrni”, Saopštenje br. 39,
Beograd, 1966.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
dH 3
Q = − MK M (6.31)
dx
u slede}em obliku: Q = −MK M λC C 6e − λC LB (6.32)
Doticaj u povr{inski sloj iz vodonosnog, du` prora~unskog profila, odre|uje se iz
slede}e jedna~ine:
H (x ) − h
dq = K m dx (6.33)
h
odnosno, u datom slu~aju, na deonici branjenog podru~uja
Km
dq = ( H 3 (x ) − h0 )dx (6.34)
h0 C
integracijom u zadatim granicama od L1 do L2:
q x = L2
Km
∫0 dq = h0 ∫ ( H (x ) − h
x = L1
3 0 )dx (6.35)
6.3.2 POSEBNO RE[ENJE ZA SLUÂJ PROMENLJIVOG NIVOA

PODZEMNIH VODA, h = h(x)
Naj~e{}i slu~aj u prirodi je kada je nivo podzemnih voda u povr{inskom sloju
promenljiv. Iako jedna~ina (6.11):
d 2H Km H −h
2 =−
dx KM M h
u op{tem slu~aju nema re{enje, za slu~aj da se nivo podzemnih voda moè izraziti u funkciji
x, kao h = h(x), u nekim konkretnim slu~ajevima se mogu na}i aproksimativna re{enja. U
nastavku se navode dva pristupa re{avanju ovako postavljenog zadatka.
6.3.2.1 APROKSIMATIVNO RE[ENJE PRIMENOM METODE KONA^NIH

PRIRA[TAJA
Diferencijalna jedna~ina (6.11) se moè napisati u slede}em obliku:

d 2H H
2 +α =α (6.36)
dx h
Km
gde je: α= (6.37)
KM M
U obliku kona~nih prira{taja, za presek xi, oznake prema slici 6.5, prvi ~lan jedna~ine
(6.36) se moè napisati u obliku:
d2H Hi +1 − 2 Hi + Hi −1
2 ( xi ) = (6.38)
dx ∆xi2
Diferencijalna jedna~ina (6.36) tada glasi, u formi kona~nih prira{taja:
Hi +1 − 2 Hi + Hi −1 H
+α i = α (6.39)
∆xi2
h( x )
i
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 6.5: Primena metode kona~nih prira{taja - prora~unska {ema strujanja u dvoslojevitoj poroznoj
sredini
Metoda kona~nih prira{taja se zasniva na pretpostavci da je poznat raspored nivoa
podzemnih voda h(xi), du` prora~unskog profila.
Usvojeni hidrogeolo{ki profil, du` koga se u op{tem slu~aju menjaju geometrijske,
hidrogeolo{ke i hidrodinami~ke karakteristike (kote terena, kote kontakta vodonosnog i
slabije propusnog povr{inskog sloja, kote podine vodonosnog sloja, koeficijenti filtracije
vodosnosnog i povlatnog sloja i specifi~na izda{nost izdani), deli se ({ematizuje) na deonice,
duìne ∆x, sa homogenim i reprezentativnim karakteristikama.
Za svaku deonicu diskretizovanog prora~unskog profila postavlja se po jedna
jedna~ina, oblika (6.39). Za poznate grani~ne uslove, na primer za x = 0, H(0) = H0 i za x =
n∆x, H(n∆x) = Hn, dobija se sistem od n-2 jedna~ine sa n-2 nepoznate, koji se moè relativno
lako re{iti:
αH1 ∆x 2
H 2 − 2 H1 + H 0 + = α∆ x 2
h( ∆x )
αH 2 ∆ x 2
H 3 − 2 H 2 + H1 + = α∆ x 2
h( 2 ∆x )
. (6.40)
.
.
αH n −1 ∆x 2
H n − 2 H n −1 + H n − 2 + = α∆x 2
h( n∆x )
Ta~nost re{enja jedna~ine (6.11) primenom metode kona~nih prira{taja, odnosno
sistema jedna~ina (6.40), zavisi pre svega od usvojene veli~ine kona~nih prira{taja ∆x. Izbor
optimalne veli~ine prira{taja se sprovodi u svakom konkretnom slu~aju i on je predmet
inènjerske analize.
6.3.2.2 APROKSIMATIVNA ANALITI^KA RE[ENJA

Po{to se jedna~ina (6.11) ne moè re{iti u op{tem obliku, za poznate funkcije
rasporeda nivoa podzemnih voda u povr{inskom sloju mogu se na}i aproksimativna re{enja
ove jedna~ine
d 2H K m H − h (x )
2 =− (6.41)
dx K M M h (x )
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
zamenjuju}i ~lan h(x) u imeniocu desne strane konstatnom veli~inom h = m = Const. Ovo se
moè usvojiti za relativno male promene vrednosti nivoa vode u gornjem sloju h u odnosu na
njenu ukupnu veli~inu:
d 2H Km
dx 2 =−
K M Mm
[ H − h (x )] (6.42)
d 2H
odnosno = − λ2 [ H − h (x )] (6.43)
dx 2
Km
gde je: λ2 = (6.44)
K M Mm
Re{enje diferencijalne jedna~ine (6.42) u op{tem obliku glasi:

H = C1eλx + C2e-λx + ϕ(x) (6.45)
gde je ϕ(x) - partikularno re{enje nehomogene linearne diferencijalne jedna~ine.
Linija nivoa podzemnih voda moè se aproksimirati razli~itim funkcijama, pri ~emu
treba voditi ra~una o njihovoj podobnosti u svakom konkretnom slu~aju. Odre|ivanje
reprezentativne veli~ine m predstavlja poseban problem, jer odstupanje ove veli~ine od
stvarne vrednosti nivoa podzemnih voda direktno uti~e na ta~nost dobijenih rezultata.
TABLICA 6.1.
Analiti~ki izraz za
oblik slobodne vodene Re{enje diferencijalne jedna~ine
povr{ine
2a
h = ax2 + bx + c H − h = C1e λx + C2 e − λx +
λ2
h = ae-bx + c λx 1λx b2 − bx
H − h = C1e + C2 e − 2 2 αe
b −λ
b2 d2
h = ae-bx + ce-dx + f H − h = C1e λx + C2 e − λx − α e − bx
− ce − dx
b 2 − λ2 d 2 − λ2
αce − c( x−b ) 2 λ2
h = a(x-b)e-c(x-b) + d H − h = C1e λx + C2 e − λx − c( x − b ) +
c 2 − λ2 c 2 − λ2
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.4 STRUJANJE U TROSLOJEVITOJ POROZNOJ SREDINI
Pod troslojevitom poroznom sredinom podrazumeva se hidrogeolo{ka sredina, koja
se sastoji iz tri sloja (slika 6.6.):
1. vodonosnog sloja, na vodonepropusnoj podini, sa koeficijentom filtracije KM i

debljinom M,
2. slabije propusnog me|usloja, sa koeficijentom filtracije Km i debljinom m,
3. povr{inskog sloja, sa koeficijentom filtracije Kp, koji je mnogo ve}i od Km:
Kp >> Km , odnosno Kp / Km > 10 (6.46)
Slika 6.6: [ema troslojevite porozne sredine
U povr{inskom sloju formira se nivo sa slobodnom vodenom povr{inom. Horizontalno

strujanje se u ovom sloju zanemaruje.
Diferencijalna jedna~ina strujanja kroz vodonosni sloj za troslojevitu poroznu sredinu
je:
∂ 2H Km
∂x 2 = −
K M Mm *
[ H − h (x )] (6.47)
Km
gde je: m * = m + (h − m ) (6.48)
Kp
Km
Za uslov kada je Kp : Km > 10, izraz ( h − m ) se moè zanemariti u odnosu na m.
Kp
Diferencijalna jedna~ina (6.43) se tada svodi na slede}i oblik:
∂ 2H Km
∂x 2 = −
K M Mm
[ H − h (x )] (6.49)
pa se re{enja gornje jedna~ine svode prakti~no na slu~aj dvoslojevite sredine.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6.5 RE[AVANJE PRAKTI^NIH ZADATAKA
Primenom hidrogeolo{ke {eme dvoslojevite porozne sredine mogu}e je izvr{iti analizu
reìma podzemnih voda u velikom broju slu~ajeva priobalnog strujanja, pored reka, ili jezera.
Najve}u te{ko}u u re{avanju jedna~ina (6.9) i (6.10):
∂ 2H Km H −h
2 =− (6.9)
∂x KM M h
∂h K m H − h W
= + (6.10)
∂t µ h µ
predstavlja utvr|ivanje ulaznih veli~ina za prora~un, reprezentativnih vrednosti parametara
sredine i vertikalnog bilansa. Zbog toga se u praksi prvo pribegava re{avanju tzv. inverznog
zadatka.
Postupak re{avanja se sastoji u slede}em: na osnovu analize podataka terenskih
istraìvanja, usvajaju se reprezentativne veli~ine parametara sredine i veli~ine W, sa kojima
se sprovode prora~uni (za date po~etne i konturne uslove), ~iji se rezultati upore|uju sa
rezultatima osmatranja oscilacija pijezometarskog nivoa podzemnih voda.
Menjaju}i karakteristike porozne sredine, prora~uni se sprovode sve dotle dok se ne
dobije zadovoljavaju}a saglasnost rezultata prora~una i osmatranja. Ovaj proces, etaloniranje
modela, predstavlja neophodan proces verifikacije, prvi korak u izradi matemati~kog modela
posmatranog strujanja3.
Za upore|enje rezultata prora~una i rezultata terenskih osmatranja uglavnom se
koriste podaci pijezometarskih nivoa vodonosnog sloja, koji integri{u uticaje na {irem
prostoru. Podaci o nivoima podzemnih voda u povr{inskom sloju se obi~no ne mogu koristiti
za upore|enje, obzirom da su rezultat lokalnih uticaja (topografije terena, litolo{kog i
mehani~kog sastava terena, vegetacije, itd.).
Primenom matemati~kog modela strujanja, du` posmatranog prora~unskog profila
dvoslojevite porozne sredine, mogu}e je sprovesti prognozu reìma podzemnih voda,
uvo|enjem izmenjenih grani~nih uslova, usled dejstva razli~itih hidrotehni~kih mera
(drenaè, kanali, nasipi, itd.).
Na slici 6.7., prikazane su deonice sa reprezentativnim vrednostima parametara
prirodne sredine, jednog prora~unskog profila, {ematizovanog kao dvoslojevita porozna
sredina. Profil je postavljen du` strujne liniju, upravno na vodotok (Dunav) i diskretizovan je
deonicama razli~ite duìne. Na profilu se mogu razlikovati: zona ispred nasipa (inundacija),
zona nasipa i zona iza nasipa (branjeno podru~je). Nekoliko pijezometara je postavljeno u
vodonosni sloj.
Rezultati prora~una, upore|eni sa registrovanim vrednostima pijezometarskog nivoa,
na lokacijama pojedinih pijezometara, dati su u slici 6.8. Ovi rezultati predstavljaju potvrdu,
odnosno verifikaciju realnosti usvojenog matemati~kog modela strujanja ({ematizovanog
hidrogeolo{kog profila, sa svojim reprezentativnim karakteristikama).
Kao {to je gore navedeno, poseban problem u primeni {eme dvoslojevite sredine
predstavlja odre|ivanje (i zadavanje) rezultante vertikalnog bilansa - infiltracije W. Ovaj
parametar, koji je rezultat uzajamnog dejstva vi{e ~inilaca, moè se u odre|enim uslovima
ra{~laniti na infiltraciju od padavina i evapotranspiraciju sa nivoa podzemnih voda.
3
Metoda matemati~kog modeliranja predstavlja danas standardnu metodu za re{avanje problema iz oblasti
strujanja podzemnih voda - simulacijom prirodnog i prognozom reìma podzemnih voda u zadatim uslovima.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 6.7: Primer {ematizovanog hidrogeolo{kog profila dvoslojevite porozne sredine - lokacija "Brza
Vrba"
Slika 6.8: Rezultati prora~una oscilacija pijezometarskog nivoa - upore|enje registrovanih (1) i
izra~unatih (2) vrednosti
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 6.9: a) Zavisnost evapotranspiracije sa nivoa podzemnih voda i isparavanja sa slobodne vodene
povr{ine u funkciji dubine nivoa podzemnih voda; b) zavisnost izme|u padavina (mese~ne
sume) i infiltracije (mese~ne sume)
Na osnovu podataka dugogodi{njeg osmatranja sprovedenih na lizimetrima,
uspostavljena je zavisnost izme|u isparavanja sa slobodne vodene povr{ine i
evapotranspiracije na razli~itim dubinama nivoa podzemnih voda, koja je reprezentativna za
uslove koji vladaju u {iroj zoni rasprostranjenja akumulacije HE \erdap (priobalje Dunava),
kao i zavisnost izme|u padavina i infiltracije.
Ove zavisnosti su utvr|ene po mesecima u toku godine, a kao osnova za vremensku
jedinicu uzet je mesec (slika 6.9).
7. GLAVA
RE[AVANJE PROBLEMA IZ OBLASTI

STRUJANJA PODZEMNIH VODA
PRIMENOM MATEMATI^KOG
MODELIRANJA RE@IMA PODZEMNIH
VODA
168 M. Pu{i}: Dinamika podzemnih voda
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 7 - Re{avanje problema iz oblasti strujanja podzemnih voda ... 169
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7.1 UVOD
Osnovni zadatak kod re{avanja prakti~nih problema iz oblasti hidrogeologije jeste
prognoza reìma podzemnih voda, naro~ito u uslovima eksploatacije, odnosno primene
razli~itih tehni~kih re{enja. U zavisnosti od postavljenog zadatka, znanja istraìva~a, uslova
na terenu i tehni~kih mogu}nosti, razli~it je metodolo{ki pristup i koncepcija re{avanja datog
problema.
Sloèniji problemi zahtevaju i odgovaraju}i nivo re{avanja. Naj~e{}e se izu~avanje
reìma podzemnih voda u okviru izu~avane strujne oblasti sprovodi preko modela strujanja,
razli~itih karakteristika, namena i mogu}nosti. Njihova zajedni~ka osobina je da na
odgovaraju}i na~in mogu da simuliraju (opona{aju) prirodnu sredinu (u na{em slu~aju to je
hidrogeolo{ki sistem) i odre|ene elemente reìma podzemnih voda. O~igledno je da ne
postoji model koji moè da simulira prirodu u svim njenim aspektima. Kvalitet jednog
modela ogleda se kroz nekoliko osobina. To su, pre svega, realnost rezultata dobijenih
njegovim kori{}enjem, jednostavnost kod njegove izrade i pri radu sa njim, kao i mogu}nost
ekstrapolacije, odnosno mogu}nost sprovo|enja prognoze u izmenjenim uslovima (u
uslovima primene predvi|enog tehni~kog re{enja).
Pored ostalih, ve} klasi~nih metoda modeliranja (fizi~ki, analogni modeli),
matemati~ko modeliranje reìma podzemnih voda danas predstavlja prakti~no osnovno
sredstvo u inènjerskom re{avanju problema vezanih za podzemne vode. Prednost primene
matemati~kog modeliranja u odnosu na druge metode izu~avanja podzemnih voda ogleda se u
mogu}nosti simulacije sloènih uslova i oblika strujanja i prognozi efekata planiranog
tehni~kog re{enja, za prakti~no neograni~eni broj prora~unskih {ema. Matemati~kim
modelom mogu}e je determinisati parametre porozne sredine (strujne oblasti) i elemente
reìma podzemnih voda, koji se drugim metodama ne mogu, ili se veoma te{ko, mogu
odrediti. Najzad, mogu}nost relativno lakog sprovo|enja velikog broja hidrodinami~kih
prora~una strujanja podzemnih voda na matemati~kom modelu, omogu}ava optimizaciju u
svim fazama terenskih istraìvanja (radova po pravilu daleko skupljih), kao i samog
planiranog re{enja.
7.2 POJAM MATEMATI^KOG MODELA STRUJANJA

PODZEMNIH VODA
Matemati~ki model strujanja podzemnih voda (dela, cele, ili vi{e izdani) u su{tini
predstavlja skup matemati~kih izraza (jedna~ina) kojima se opisuje dato strujanje.
Re{avanjem sistema jedna~ina, za date grani~ne i po~etne uslove, dobijaju se numeri~ke
vrednosti traènih parametara izu~avanog prirodnog (hidrogeolo{kog) sistema, njihov
raspored po prostoru, kao i njihova promena tokom vremena. Matemati~ki model kojim se
simulira neko strujanje podzemnih voda, baziran je na primeni numeri~kih metoda re{avanja
diferencijalnih jedna~ina, kojima se izraàva dato strujanje.
Strogo posmatrano, matemati~ki model moè biti pretstavljen i analiti~kim, odnosno
partikularnim re{enjima op{tih diferencijalnih jedna~ina kojima se opisuje strujanje
podzemnih voda. Me|utim, iako su ovakva re{enja nalazila relativno veliku primenu u
dosada{njoj inènjerskoj praksi, ne mogu se primeniti na sloènije uslove strujanja, zbog
svojih o{tro postavljenih ograni~enja. Zbog toga se danas sve vi{e pribegava primeni
numeri~kih metoda re{avanja op{tih diferencijalnih jedna~ina strujanja podzemnih voda, u
okviru kojih se primenjuju pribli`ne, iterativne metode re{avanja. Na ovaj na~in je
omogu}eno izu~avanje i sloènih slu~ajeva strujanja, ~ime je dinamika podzemnih voda
dobila mo}no “oru`je” u prakti~nom re{avanju konkretnih problema: mogu}nost realne
simulacije i prognoze reìma podzemnih voda.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Matemati~ki modeli se mogu grupisati, u zavisnosti od razli~itih kriterijuma, na
razli~ite na~ine:
• Ako se modelom simulira strujanje podzemnih voda u skladu sa fizikom procesa (koji je
kao zakon strujanja izraèn odgovaraju}im diferencijalnim jedna~inama), u pitanju je
deterministi~ki model. Stohasti~ki model u sebi sadrì vi{e, ili manje, slu~ajnu
komponentu, (odstupanje neke veli~ine, ili pojave od onih, datih zakonom, odnosno
utvr|enom funkcionalnom vezom). Dakle, stohasti~ki modeli obavezno sadrè i odre|eni
stepen verovatno}e pojave.
• Numeri~ke metode re{avanja sistema jedna~ina mogu biti: metoda kona~nih prira{taja,
kona~nih elemenata, grani~nih elemenata, itd. Tako|e, postoje razli~ite metode re{avanja
sistema jedna~ina: eksplicitna, implicitna, Gausova metoda eliminacije, metoda
relaksacije i nadrelaksacije, metoda alternativnih pravaca, metoda konjugovanih
gradijenata, itd. Obi~no je primenjenoj metodi prilago|en i odgovaraju}i na~in
diskretizacije strujnog polja.
• Pored simulacije strujanja podzemnih voda sa ~isto hidrodinami~kog aspekta,
matemati~kim modelom se simuliraju i procesi migracije materija sadrànih u vodi,
fizi~ko-hemijske reakcije u vodi, procesi interakcije vode i porozne sredine, procesi
izmene toplotne energije, itd.
Ne mora se posebno ni napominjati, da je nagla ekspanzija primene matemati~kog
modeliranja u izu~avanju podzemnih voda, posledica pre svega tehni~kog razvoja, razvitka
ra~unarske tehnike, koja je danas dostupna svakom inènjeru. Zahvaljuju}i primeni ra~unara
u svakodnevnoj upotrebi, davno razra|ene numeri~ke (iterativne) metode re{avanja sistema
diferencijalnih jedna~ina, doìvele su svoju punu ekspanziju.
U re{avanju prakti~nih problema, kori{}enjem metode matemati~kog modeliranja,
dolaze do izraàja dva konceptualno razli~ita pristupa re{avanja. To su: re{avanje
• direktnog zadatka i re{avanje
• inverznog zadatka.
Naj~e{}e su oba zastupljena, s tim, {to je u procesu rada re{avanje inverznog zadatka
obi~no prvi po redosledu.
Pod re{avanjem direktnog zadatka se podrazumeva takav proces re{avanja, kod koga
se za poznate karakteristike izu~avanog prirodnog sistema i zadati ulaz, prora~unom dobija
traèni izlaz. Kod hidrodinami~kog matemati~kog modela parametri sredine su uglavnom
geometrija i filtracione karakeristike, dok se kao ulazni parametri zadaju (poznati)
pijezometarski nivoi i proticaji, a kao rezultat ovakvog prora~una dobijaju se tako|e nivoi i
proticaji.
Kod re{avanja inverznog zadatka se, naprotiv, ne znaju parametri izu~avanog sistema,
nego se oni traè i nalaze, kroz prora~une (naj~e{}e iterativno). Pri ovim prora~unima poznati
su ulaz i izlaz, i to su, kao kod re{avanja direktnog zadatka, naj~e{}e pijezometarski nivoi i
proticaji.
Inverzni zadatak se re{ava u fazi izrade i verifikacije matemati~kog modela, dok je
re{avanje direktnog zastupljeno u prora~unima simulacije i prognoze reìma podzemnih voda.
7.3 ELEMENTI MATEMATI^KOG MODELA

Matemati~ki model je, kako je prethodno re~eno, skup jedna~ina kojima se izraàvaju
me|usobne zakonitosti stanja, odnosa i kretanja unutar hidrogeolo{kog sistema. Me|utim,
matemati~ke relacije predstavljaju samo osnovu, "kostur", na koji treba nadograditi konkretne
parametre koji karakteri{u dati analizirani hidrogeolo{ki sistem. To su pre svega fizi~ke,
hidrogeolo{ke i hidrodinami~ke (i to reprezentativne) veli~ine. Tako|e, neophodno je
prirodnu sredinu “smestiti” u odgovaraju}e stanje reìma podzemnih voda, {to se postiè
preko odgovaraju}ih po~etnih i konturnih uslova. Tek posle “ugradnje” odgovaraju}ih
reprezentativnih parametara prirodnog hidrogeolo{kog sistema u matemati~ki model i
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
postavke po~etnih i konturnih uslova, mogu}e je sprovoditi tzv. hidrodinami~ke prora~une,
odnosno simulaciju i prognozu pojedinih elemenata reìma podzemnih voda.
[ematski, osnovni elementi matemati~kog (hidrodinami~kog) modela se mogu
predstaviti na slede}i na~in:
1. “skup jedna~ina” - ustvari, to je kompjuterski program, kompletan matemati~ki aparat,

koji pored sistema jedna~ina kojima se opisuje analizirano strujanje, uklju~uje u sebe i
numeri~ke metode njihovog re{avanja, postupak zadavanja ulaznih parametara i izbora i
na~ina prezentacije dobijenih rezultata;
2. reprezentativni parametri prirodne sredine - obi~no su to: geometrija, filtracione
karakteristike oblasti strujanja (porozne sredine), hidrogeolo{ke pojave i objekti, itd.;
3. po~etni i konturni (grani~ni) uslovi - “stanje” reìma podzemnih voda u odnosu na koje se
prora~un nadovezuje. U stacionarnim uslovima strujanja, konturni uslovi su fiksni, dok u
nestacionarnim oni mogu da se menjaju tokom vremena.
Slika 7.1: Osnovni elementi matemati~kog modela strujanja podzemnih voda
7.4 FAZE IZRADE MATEMATI^KOG MODELA

U izradi (formiranju) matemati~kog modela strujanja podzemnih voda i radu sa njim
mogu se razlikovati (izdvojiti) vi{e faza, od kojih se neke ponavljaju, ili me|usobno prepli}u.
Me|utim, generalno se mogu izdvojiti
• faza izrade matemati~kog modela i
• faza eksploatacije modela (simulacije i prognoze reìma podzemnih voda).
Osobenost rada na matemati~kom modelu je, kako je re~eno, zastupljenost re{avanja i
direktnog i inverznog zadatka. Faza izrade matemati~kog modela1 predstavlja tipi~an primer
re{avanja inverznog zadatka, dok je proces simulacije i prognoze ustvari re{avanje direktnog
zadatka. Imaju}i u vidu ovakav konceptualni pristup primene metode matemati~kog
modeliranja, moè se zaklju~iti da je kvalitetno poznavanje izu~avanog terena neophodan
preduslov za uspe{no re{avanje postavljenog zadatka. Iluzorno je o~ekivati da i najsavr{eniji
kompjuterski program i savremeni ra~unar mogu sami po sebi da re{avaju problem.
7.4.1 DEFINISANJE PROBLEMA

Pre po~etka rada na izradi i eksploataciji modela, neophodno je imati jasno i precizno
postavljen problem, zadatak koji treba re{iti. Bez jasno postavljenog cilja, nije mogu}e dobiti
ni racionalno, ni inènjerski korektno re{enje. Da bi se uop{te moglo pristupiti re{avanju,
neophodno je znati {ta se ho}e, moraju se definisati kriterijumi za ocenu valjanosti dobijenih
rezultata.
1
U {irem smislu, po{to bi ispravnije bilo re}i da samo prora~uni u ovoj fazi predstavljaju re{avanje inverznog
zadatka
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U praksi je ~est slu~aj da se èlje korisnika (koji je naj~e{}e i investitor), ne
izraàvaju na potrebnom stru~nom nivou, tako da u toku re{avanja dolazi do nesporazuma sa
izvo|a~em, odnosno inènjerom istraìva~em. Zbog toga je od izuzetnog zna~aja prisustvo (i
aktivno u~estvovanje) kompetentnog stru~njaka (u ovom slu~aju hidrogeologa) od samog
po~etka formulisanja projektnog zadatka.
Po zavr{etku preliminarnih analiza postoje}ih i raspoloìvih podataka o izu~avanom
terenu (naàlost, iskustvo iz prakse je pokazalo da ih naj~e{}e nema dovoljno, ili nisu
zadovoljavaju}eg kvaliteta), radi se program namenskih istra`nih radova, koji treba da
obezbede dovoljno kvalitetne podloge. Po njihovoj realizaciji, sintetizuju se svi rezultati
interpretacije i sprovodi analiza raspoloìvih podataka u cilju dobijanja potpune slike prirodne
sredine, sa gledi{ta re{avanja postavljenog problema.
7.4.2 TEORIJSKA RAZMATRANJA, IZBOR KARAKTERISTIKA

MODELA
Na osnovu dobijenih saznanja o izu~avanom terenu, analiziraju se karakteristike
prirodne sredine, oblici strujanja i elementi reìma podzemnih voda, sve u cilju njihove
{ematizacije, odnosno prilago|avanja uslovima hidrodinami~kih prora~una. U zavisnosti od
tipa poroznosti i razmere posmatranja usvaja se odgovaraju}i model strujnog polja. Naj~e{}e
(ukoliko je to mogu}e) se primenjuje model kontinuuma, na koji se mogu primeniti
standardne teorijske postavke i diferencijalne jedna~ine strujanja podzemnih voda. Ukoliko je
porozna sredina sa pukotinskom porozno{}u i izraènim sistemom pukotina u jednom, ili vi{e
pravaca, primenjuje se anizotropni model strujanja. Kod sredina sa izraènim privilegovanim
pravcima i putevima filtracije podzemnih voda, {to je naj~e{}e slu~aj kod karstnih sistema,
nekada se mora primeniti kombinovani model kontinuuma (u kome je strujanje laminarno -
pokorava se zakonu Darsija) sa modelom strujanja kroz cevi, ili otvorene tokove (gde je
strujanje turbulentno). U zavisnosti od prostornog oblika strujnog polja i izraènih pravaca
strujanja, primenjuju se jedna~ine kojima se opisuje jednodimenzionalno, ravansko, ili
prostorno strujanje. Neizmerni doprinos hidrauli~koj teoriji filtracije dao je Dipui (Dupuit),
~ija je hipoteza nezaobilazna u prakti~nom re{avanju. Njenom primenom omogu}eno je
razmatranje ina~e prostornog strujanja podzemnih voda kao ravanskog, {to je umnogome
olak{alo integraciju diferencijalnih jedna~ina strujanja.
U zavisnosti od tipa strujanja, {ematizacije i diskretizacije, primenjuje se
odgovaraju}a numeri~ka metoda re{avanja diferencijalnih jedna~ina. U uslovima homogeno
raspore|enih podataka, adekvatnija je primena metode kona~nih prira{taja, dok je u uslovima
neravnomernog rasporeda i gustine informacija o prirodnoj sredini, adekvatnija metoda
kona~nih elemenata.
Karakteristike modela, (diskretizacija, konfiguracija i specifi~nosti) zavise od
dominantnih elemenata reìma, uslova strujanja (pod pritiskom - sa slobodnim nivoom), tipa
grani~nih uslova, da li se posmatra samo kretanje podzemnih voda, ili i procesi u njima
(difuzija, disperzija, apsorpcija rastvorenih materija, izmena mase ili toplote, itd.).
7.4.3 PRIPREMA ULAZNIH PODATAKA
7.4.3.1 [EMATIZACIJA, DISKRETIZACIJA
Priprema ulaznih podataka za matemati~ki model predstavlja jedan od najva`nijih

segmenata u procesu matemati~kog modeliranja. U zavisnosti od obima i kvaliteta podloga
(kao i postavljenog zadatka), usvaja se odgovaraju}a {ematizacija karakteristika prirodne
sredine i uslova strujanja podzemnih voda. Tako|e, od razmere posmatranja zavisi
diskretizacija izu~avanog prostora i vremenskog intervala.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
[ematizacija karakteristika prirodne sredine i uslova strujanja predstavlja jedan od
najdelikatnijih i najodgovornijih zadataka istraìva~a, jer se posledice direktno odraàvaju
kako na dalji rad, tako i na ta~nost, a posebno na realnost dobijenih rezulta (o ovome }e biti
vi{e govora u analizi stepena gre{ke).
U lancu istraìvanja, prvo se defini{e istra`no podru~je - hidrogeolo{ki sistem, koji
moè predstavljati deo, celu, ili vi{e izdani. Zatim se sprovodi {ematizacija, tako {to se prvo
formira hidrogeolo{ki, a zatim i hidrodinami~ki (matemati~ki) model (“lanac” istraìvanja,
slika 7.2).
Slika 7.2: “Lanac” istraìvanja - postepena {ematizacija i prelazak sa prirodnih uslova na matemati~ki
model
Diskretizacija izu~avanog podru~ja se sprovodi sa ciljem da se izdvoje celine koje se
mogu smatrati homogenim. Za svako diskretizovano polje se postavlja po (u principu) jedna
jedna~ina strujanja, sa reprezentativnim vrednostima karakteristi~nih parametara za celo
polje. Tako se dobija sistem od onoliko jedna~ina koliko ima diskretizovanih polja u strujnoj
oblasti.
Oblici polja diskretizacije mogu biti razli~iti, {to zavisi i od primenjene numeri~ke
metode. Naj~e{}e se primenjuju polja oblika paralelograma (i to kvadrata i pravougaonika) i
trougla, posmatrano u planu. Ina~e, u prostoru, to su prizme, naj~e{}e ~etvorostrane.
Od veli~ine polja diskretizacije zavise preciznost i reprezentativnost, a samim tim i
realnost dobijenih rezultata prora~una. O~igledno je da }e sitnija diskretizacija obezbediti
ve}u preciznost i ve}u gustinu dobijenih rezultata. Me|utim, u nedostatku odgovaraju}ih
podataka sa terena, postavlja se pitanje svrsishodnosti preteranog “usitnjavanja” mreè
diskretizacije.
7.4.3.2 NEOPHODNE PODLOGE
Re~eno je da u osnovi karakteristike modela u uèm smislu (pored jedna~ina

strujanja), ~ine: geometrija (rasprostranjenje i prostorni poloàj oblasti strujanja), raspored i
veli~ina filtracionih, odnosno hidrodinami~kih karakteristika i grani~ni (konturni i po~etni)
uslovi.
U zavisnosti od usvojene prora~unske {eme, izra|uju se karte ili profili porozne
sredine strujanja, u skladu sa diskretizacijom strujnog polja. Veli~ine kota podine, povlate, ili
debljine kolektora, povr{ine terena, itd., zadaju se kao reprezentativne vrednosti u svakom
diskretizovanom polju, ili deonici. Na isti na~in se pripremaju karte rasporeda koeficijenta
vodoprovodnosti, koeficijenta filtracije, specifi~ne izda{nosti izdani, parametri tzv.
vertikalnog bilansa, itd., {to zavisi i od same prirode problema.
7.4.3.3 IZBOR GRANI^NIH I POÊTNIH USLOVA
Grani~ni uslovi se usvajaju kao delovi, ili konture, u okviru posmatranog strujnog
polja, za zadatim konstantnim, ili promenljivim veli~inama, koje su u osnovi, ili pritisci
(pijezometarski nivoi), ili proticaji (brzine, odnosno gradijenti). Obi~no su to konture reka ili
jezera, zone hranjenja ili dreniranja izdani, hidrotehni~ki objekti (akumulacije, vodozahvati),
bunari, izvori, ponori, itd. Kao grani~ni uslov se javlja infiltracija i evapotranspiracija sa
povr{ine terena kod strujanja sa slobodnim nivoom, ili doticaj iz dubljih vodonosnih
horizonata, kao posledica pretakanja, kod strujanja pod pritiskom. Izbor, odnosno definisanje
i usvajanje grani~nih uslova ponekad predstavlja delikatan i neizvestan posao. Problem se
naj~e{}e javlja kod utvr|ivanja stvarne hidrauli~ke uloge date konture ({ematizovane kao
linija ili povr{) na analiziranu strujnu oblast.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na primer, kontakt reke, ~ije korito preseca vodonosni sloj, hidrauli~ki je oteàn
zbog kolmiranosti dna usled taloènja vu~enog i suspendovanog nanosa. Ili, nivo u bunaru ne
predstavlja i nivo izdani zbog dopunskih parazitskih hidrauli~kih otpora na filtru i u
prifiltarskoj zoni.
Da bi hidrodinami~ki prora~un mogao uop{te da se sprovede, primenom numeri~kih
iterativnih metoda re{avanja diferencijalnih jedna~ina strujanja, neophodno je zadati po~etne
uslove, koji se u dinamici podzemnih voda defini{u kao raspored pijezometarskih nivoa u
svakoj ta~ki strujnog polja, odnosno, u datom slu~aju, u svakom polju diskretizacije. Kada se
raspolaè sa kartom rasporeda nivoa podzemnih voda, koja predstasvlja rezultat interpretacije
dovoljno kvalitetnih registrovanih podataka, zadavanje po~etnog stanja za prora~un ne
predstavlja problem. U nedostatku ovih podataka, {to je u praksi redovan slu~aj, pribegava se
jedinoj preostaloj mogu}nosti: kao po~etni uslov se zadaje proizvoljni pijezometarski nivo, od
kojeg po~inje prora~un. U skladu sa zadatim parametrima sistema i konturnim uslovima
dobija se raspored pijezometarskih nivoa u strujnoj oblasti, koji se proverava u ta~kama za
koje postoje registrovani podaci.
7.4.3.4 ISTORIJAT PROMENE POJEDINIH PARAMETARA
Za kvalitetnu izradu matemati~kog modela, neophodno je, po mogu}stvu, prikupiti i

analizirati promenu pojedinih (naro~ito dominantnih) parametara reìma podzemnih voda
tokom vremena. Ovo je naro~ito va`no kada je u pitanju eksploatacija, ili drugi vid kori{}enja
podzemnih voda koji traje odre|eno vreme. Za razliku od standardnih terenskih istra`nih
radova, koji su po pravilu veoma skupi, pra}enje rada ve} izgra|enog sistema je neuporedivo
jeftinije, a sa druge strane, dobijeni podaci su kvalitetniji, jer se baziraju na dugoro~nom
opaànju i registrovanju, {to ina~e u istraìva~koj praksi nije uvek slu~aj. U ovom smislu,
podaci pra}enja eksploatacije (proticaja i oscilacija pijezometarskog nivoa izdani) su
dragocene informacije, koje se ne mogu nadoknaditi drugim istra`nim radovima.
7.4.3.5 IZBOR PRORAÛNSKOG INTERVALA, NJEGOVA DISKRETIZACIJA
U zavisnosti od raspoloìvih podataka, njihovog kvaliteta i distribucije po vremenu i

prostoru, kao i reìma izdani (a tako|e i zahteva postavljenog zadatka), izdvaja se jedan, ili
vi{e vremenskih intervala, ili preseka, za koje se sprovode hidrodinami~ki prora~uni. Ukoliko
je mogu}e, izdvaja se stanje reìma podzemnih voda koje se moè smatrati stacionarnim, ili
se, u slu~aju prora~una u nestacionarnim uslovima, izdvajaju karakteristi~ni periodi vremena.
Od raspoloìvih podataka i postavljenog zadatka zavisi i veli~ina intervala vremena u
vremenskom koraku (prora~unskom intervalu) kod prora~una nestacionarnog strujanja.
7.4.4 IZRADA MATEMATI^KOG MODELA - PRVA

APROKSIMACIJA
Kada se pripreme sve neophodne podloge i ulazni podaci na odgovaraju}i na~in, pravi
se prva aproksimacija (verzija) matemati~kog modela. Ona se realizuje tako {to se od
numeri~kih vrednosti parametara porozne sredine i strujanja formiraju datoteke koje
predstavljaju ulaz za sprovo|enje prora~una. Ova faza rada na matemati~kom modelu
predstavlja uglavnom fizi~ki posao, koji zahteva dosta pa`nje i koncentracije. Problemi koji
se javljaju, nastaju uglavnom zbog gre{aka pri uno{enju podataka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7.4.5 ETALONIRANJE I VERIFIKACIJA MODELA
Reìm oscilacija pijezometarskog nivoa izu~avane izdani rezultat je kompleksnog i
uzajamnog delovanja mnogobrojnih ~inilaca i nalazi se u funkciji velikog broja prirodnih
faktora (geometrijskog oblika izdani, poloàja vodozahvatnih objekata u odnosu na granice,
tipova granica, rasporeda filtracionih karakteristika, reìma eskploatacije izdani, elemenata
"vertikalnog bilansa", itd.).
U tehni~koj praksi se vrlo ~esto postavlja problem da se na osnovu podataka pra}enja
reìma prirodnih oscilacija nivoa podzemnih voda (a u posebnom slu~aju efekata
eksploatacije), inverznim postupkom do|e do reprezentativnih parametara izdani i uslova
njenog reìma, kroz postupak koji je u tehni~koj terminologiji poznat kao identifikacija,
etaloniranje, kalibracija, ili tariranje modela.
7.4.5.1 IDENTIFIKACIJA REPREZENTATIVNIH PARAMETARA
Proces identifikacije predstavlja skup postupaka, koji, za usvojenu {ematizaciju

prirodnih i eksploatacionih uslova (model), rezultuje reprezentativnim parametrima datog
izu~avanog sistema. Identifikacija reprezentativnih karakteristika izdani sprovodi se u
zavisnosti od obima i karaktera raspoloìvih podataka i èljenog cilja. Svaki fond podataka,
odre|enog obima i kvaliteta, ima po pravilu i odgovaraju}i nivo pouzdanosti dobijenih
reprezentativnih karakteristika: {to su obimniji i kvalitetniji raspoloìvi podaci sa kojima se
ulazi u proces identifikacije, to je i model, sa reprezentativnim podacima, bliè prirodi.
Proces identifikacije, koji u osnovi predstavlja re{avanje inverznog problema,
sprovodi se na taj na~in, {to se prema raspoloìvim podacima analiziraju mogu}e realne {eme
(modeli prirodnih uslova), izme|u kojiH se, na osnovu analize rezultata prora~una i
upore|enja sa rezultatima osmatranja u prirodi, usvaja ona za koju se smatra da je najrealnija.
Ovako dobijen model ({ematizacija prirodnih uslova) odgovara raspoloìvim obimu i
karakteru postoje}ih podataka. Kao {to se iz ovog moè zaklju~iti, identifikacija po pravilu
mora da predstavlja stalni proces, kojim se periodi~no, sa uvo|enjem novih podataka,
rezultata istraìvanja i osmatranja, model (odnosno prora~unska {ema) sve vi{e pribliàva
prirodnim uslovima i daje izlaz iz sistema najsli~niji prirodi.
Etaloniranje modela predstavlja najvi{i stepen obrade istra`nih radova. Cilj
etaloniranja predstavlja optimalno uskla|ivanje karakteristika modela sa informacijama,
dobijenim preko svih istra`nih radova. Ova konstatacija je fundamentalna u kona~noj
interpretaciji rezultata tariranja i oceni njene vrednosti.
Etaloniranje modela je savremeni proces interpretacije istra`nih radova. Etaloniranje
je jedini na~in da se na relativno objektivan na~in istovremeno obuhvate i sintetizuju razli~ite
informacije, koje su u vezi sa izu~avanim problemom. Da bi se model mogao maksimalno
iskoristiti, treba dobro poznavati mogu}nosti modeliranja.
Osnovu za etaloniranje modela predstavljaju podaci registrovani u prirodi, kao rezultat
pra}enja elemenata reìma podzemnih voda. U tu svrhu mogu da posluè:
• postoje}i podaci, koji su rezultat ranijih istraìvanja, po pravilu nenamenski

koncipiranih za rad na modelu,
• rezultati namenski koncipiranih i programiranih istra`nih radova za potrebe izrade
i verfikacije matemati~kog modela,
• rezultati pra}enja efekata postoje}e eksploatacije podzemnih voda, ili primene
tehni~kih mera, naro~ito ako se odnose na duì vremenski period.
Ovi poslednji su naro~ito dragoceni, jer se pokazalo da registrovani efekti rada

eskploatacionog sistema podzemnih voda (u naj{irem smislu), nikakvim naknadnim istra`nim
radovima ne mogu da se zamene. S druge strane, sistematsko pra}enje eskploatacije u
najve}oj mogu}oj meri smanjuje potrebu za dopunskim istra`nim radovima.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U vezi sa prethodnim, treba naglasiti zna~aj veli~ine perioda za koji se sprovodi
etaloniranje. O~igledno je da, {to je duì period za koji se sprovodi etaloniranje, obuhva}en je
ve}i dijapazon uslova reìma podzemnih voda. To zna~i da model implicira ve}u
fleksibilnost, odnosno ve}u mogu}nost realnog odziva na {iri dijapazon promene ulaznih
veli~ina.
7.4.5.2 PARAMETARSKA ANALIZA
U toku etaloniranja modela javljaju se razli~iti problemi, od kojih se navode slede}i:

⇒ Kroz etaloniranje se pokazuje da se ne raspolaè sa nizom relevantnih podataka,
neophodnih za pouzdani zavr{etak procesa. Zbog toga se ~esto planiraju dopunski istra`ni
radovi, na osnovu prethodnih ispitivanja na modelu.
⇒ Etaloniranjem se konstatuje da su neke informacije (rezultat istra`nih radova), prividno
protivre~ne. Na osnovu jedne grupe informacija dobijaju se jedne vrednosti parametara
sistema, a na osnovu druge grupe informacija, druge vrednosti tih istih parametara.
Postoje dva osnovna pristupa u re{avanju problema:
A. kori{}enje (jo{) sloènijeg modela u cilju maksimalnog usagla{avanja sa svim
informacijama,
B. determinacija dominantnih parametara i utvr|ivanje njihovih reprezentativnih
vrednosti na relativno jednostavnijem modelu.
Teoretski posmatrano, svi podaci, registrovani u prirodi, mogu se uskladiti sa
modelom kroz proces tariranja, uvo|enjem novih parametara, odnosno uslo`njavanjem
modela. Ako bi broj uvedenih parametara bio jednak broju informacija, tada bi se moglo
dobiti idealno slaganje modela sa svim informacijama. Postoje razra|ene matemati~ke
metode koje koriste taj postupak. Naàlost, idealno slaganje u fazi tariranja, uvo|enjem
sloènijih modela nije nikakva garancija za njegov uspe{an zavr{etak. Neposredno kori{}enje
takvog postupka se smatra nedozvoljenim u primeni modelske tehnike.
U praksi se teì da se izdvoje dominantni parametri, parametri, ~ija promena, za
zadati ulaz izaziva najve}e promene u rezultatima prora~una (odzivu modela). Njihovim
izborom i kroz njihove reprezentativne vrednosti se u model uklju~uju i mnogobrojne
neizvesnosti realne prirodne sredine, koje se ina~e standardnim postupcima ne mogu lako
identifikovati. Ove neizvesnosti, nazovimo ih manje zna~ajnim parametrima, po prirodi stvari
nemaju zna~ajniji uticaj na realnost modela.
Determinacija (utvr|ivanje) dominantnih parametara sprovodi se kroz parametarsku
analizu, odnosno kroz analizu intenziteta promene odziva modela na promenu vrednosti
pojedinih parametara. Parametarska analiza se naziva jo{ i analiza osetljivosti modela
(odnosno hidrogeolo{kog sistema). Selekcija, izbor i kvantifikacija dominantih parametara
sprovode se u datom slu~aju u zavisnosti od konkretnih uslova. Zato ovo predstavlja delikatan
zadatak za inènjera hidrogeologa - modelara, koji se sa vi{e uspeha i za kra}e vreme re{ava
sa pove}avanjem njegovog iskustva.
7.4.5.3 ANALIZA STEPENA GRE[KE
Kvalitet identifikacije reprezenativnih parametara na modelu se verifikuje zadatim

stepenom usagla{enosti rezultata prora~una sa podacima registrovanim u prirodi. Veli~ina
dozvoljenog odstupanja (gre{ke) predstavlja rezultat uticaja mnogobrojnih faktora:
karakteristika izu~avanog hidrogeolo{kog sistema, tipa postavljenog zadatka, obima i
karaktera raspoloìvih podataka, razmere posmatranja, karakteristika modela, itd. Ovde se ne
uzimaju u obzir gre{ke koje su posledica primene neadekvatne numeri~ke metode, ili ta~nosti
sa kojom ra~unar radi. One su izvan razmatranja i prevazilaze se posebnim postupcima. U
odre|ivanju veli~ine dozvoljene gre{ke ima dosta subjektivnosti i ona u velikoj meri zavisi od
znanja i iskustva inènjera modelara.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slaganje sa izmerenim vrednostima nije jedini kriterijum uspe{nosti etaloniranja
modela. Su{tina problema je sloènija, jer etaloniranje modela ne dovodi do jednozna~nog
re{enja.
Razli~iti modeli mogu zadovoljiti postavljene kriterijume simulacije rada prirodnog
sistema. Zato se postavlja ispunjenje i drugog uslova, a to je: vrednosti parametara prirodne
sredine dobijene etaloniranjem moraju zadovoljiti kriterijum pouzdanosti, odnosno, mali rizik
da }e rezultati u prirodi biti izvan intervala dozvoljene gre{ke.
7.5 EKSPLOATACIJA MATEMATI^KOG MODELA -

SIMULACIJA I PROGNOZA RE@IMA PODZEMNIH
VODA
7.5.1 CILJEVI
Krajnji cilj svake identifikacije, u ovom slu~aju identifikacije parametara
hidrogeolo{ko - hidrodinami~kog sistema, predstavlja obezbe|enje pouzdane osnove za
prognozu eksploatacije datog sistema u zadanim uslovima i za naredni period. Pored
prognoze budu}eg reìma podzemnih voda, na etaloniranom i verifikovanom modelu je
mogu}e sprovesti prora~une reìma u proteklom periodu, {to je ponekad od posebnog
interesa.
Rekonstitucijom reìma podzemnih voda u proteklom periodu, ili stanja u pojedinim
vremenskim presecima, sprovodi se i naknadna dodatna verifikacija usvojenog matemati~kog
modela.
Prognoza, odnosno simulacija reìma podzemnih voda predstavlja re{enje direktnog
zadatka. Na modelu se zadaje èljeni, pretpostavljeni ulaz, a kao rezultat se dobijaju vrednosti
odre|enih parametara reìma podzemnih voda, koji se obi~no izraàvaju preko proticaja i
nivoa.
Pored toga {to pouzdanost prognoze zavisi od karakteristika koje su rezultat korektno
sprovedene identifikacije, ona zavisi i od perioda za koji se sprovodi. Sa pove}anjem
prognoznog perioda pouzdanost rezultata prognoze je sve manja, jer po pravilu nije mogu}e
da se kroz proces identifikacije, sa dovoljno reprezentativnosti defini{u parametri u {iroj zoni
koju zahvata dugotrajna eksploatacija, a {to moè biti od velikog zna~aja za delovanje datog
sistema.
7.5.2 PROBLEMI PROGNOZE ULAZNIH PARAMETARA

S obzirom da prelazak sa faze etaloniranja modela na prognozu pojedinih varijanti
re{enja, predstavlja ekstrapolaciju uslova za koje je izvr{eno etaloniranje na nove uslove,
logi~no je pretpostaviti da je prognoza utoliko pouzdanija ukoliko je ekstrapolacija manja. S
tim u vezi, javlja se problem ekstrapolacije, odnosno problem prognoze ulaznih parametara.
Kada se jedan problem razmatra na nivou idejnog re{enja, zna~i kroz upore|enje vi{e
varijanti, uobi~ajeno je da se prora~uni prognoze efekata primene tehni~kog re{enja (po
varijantama) sprovode za izabrani karakteristi~ni vremenski interval, ili presek (ili vi{e njih),
koji predstavlja odre|enu verovatno}u pojave reìma podzemnih voda.
Na taj na~in se, pored deterministi~ke komponente sadràne u samom modelu, uvodi
odre|eni stepen slu~ajne, stohasti~ke komponente u prognozirani reìm podzemnih voda.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7.5.3 IZRADA RE[ENJA PO VARIJANTAMA
Prognoza reìma podzemnih voda u novim, pretpostavljenim uslovima, primenom
matemati~kog modela, daje ovoj metodi odlu~uju}u prednost u odnosu na sve druge metode
interpretacije i prognoze.
Lako}a zadavanja ulaznih parametara, brzina prora~una i mogu}nost efektnog
prikaza dobijenih rezultata su glavne operativne prednosti ove metode. O~igledno je da ostaju
mnogobrojni problemi, ve} navedeni, koji metodu matemati~kog modeliranja svrstavaju u
grupu pribli`nih (iterativnih) inènjerskih metoda.
U procesu re{avanja postavljenog problema, nalaènje optimalnog re{enja je ~esto
mukotrpno i veoma komplikovano. Analiza rezultata i upore|enje izme|u ponu|ene lepeze
mogu}ih i logi~nih re{enja, omogu}ava da se zna~ajno suzi mogu}i izbor. Tehnoekonomska
analiza realno verovatnih varijanti treba da omogu}i izbor kona~ne, kao osnove za razradu
kona~nog re{enja.
7.5.4 NOVELIRANJE MATEMATI^KOG MODELA, PRA]ENJE I

PROGNOZA EKSPLOATACIJE
Po usvajanju kona~ne varijante re{enja ne zavr{ava se rad na modelu. Kroz fazu
realizacije neophodno je obezbediti odgovaraju}i monitoring i pra}enja na terenu, tako da se
na osnovu novih podataka moè vr{iti dodatno etaloniranje i verifikacija modela, a samim tim
i eventualne korekcije re{enja.
Ovo, noveliranje modela je veoma dragoceno, jer, po pravilu, istra`ni radovi za nivo
projektovanja i izrade re{enja su daleko detaljniji od istra`nih radova u prethodnim fazama.
Posebno, oni omogu}avaju detaljnu analizu uslova u razmeri predvi|enog tehni~kog objekta
(ili objekata), {to je zna~ajno naro~ito u slu~aju njihovog me|usobnog uticaja.
Proces rada na matemati~kom modelu, u okviru re{avanja nekog zadatka, treba
shvatiti kao nerazdvojivu celinu, po~ev{i od faze istraìvanja, preko realizacije re{enja i
tokom rada izgra|enog sistema.
7.5.5 PROGNOZA EFEKATA EKSPLOATACIJE U NAREDNOM

PERIODU
Ve} je re~eno da realnost, odnosno pouzdanost prognoze zavisi od duìne
predvi|enog prognoznog perioda. Kra}i period prognoze, baziran na modelu, etaloniranom
prema podacima iz duèg vremenskog intervala (naro~ito ako je to period prethodne
eksploatacije), omogu}ava ve}u pouzdanost.
Prakti~no, moè se zaklju~iti da je analiza (i prognoza) efekata rada izgra|enog
sistema nemogu}a bez odgovaraju}eg kori{}enja matemati~kog modela.
Povremeno noveliranje modela na bazi rezultata pra}enja eksploatacije i prognoza za
naredni period, predstavljaju dovoljnu garanciju za pouzdano upravljanje sistemom.
8. GLAVA
IZABRANA POGLAVLJA
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Glava 8 - Izabrana poglavlja 181
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8.1. UTICAJ PROMENE ATMOSFERSKOG PRITISKA -
BAROMETARSKI EFEKAT
Pojam barometarskog efekta javlja se u uslovima strujanja (ili mirovanja) podzemnih voda
pod pritiskom. Manifestuje se kao promena nivoa vode u bunarima i pijezometrima koji
kaptiraju ovakvu izdan, usled promene atmosferskog (barometarskog) pritiska. Ova pojava je
posledica elasti~nih svojstava izdani. Odnos promene nivoa izdani prema veli~ini promene
atmoseferskog pritiska naziva se "barometarski efekat" (BE) i izraàva se slede}om relacijom:
ρg∆Π
BE = − (8.1)
∆p a
gde je:
ρ − gustina vode, [ΜL-3],
g - gravitacija, [LT-2],
∆Π - promena (amplituda) pijezometarskog nivoa, [L],
∆patm - amplituda atmosferskog pritiska, [Pa].
Za izvo|enje jedna~ine (8.1), postavlja se odgovaraju}a prora~unska {ema, data slikom 8.1:
Slika 8.1: Prora~unska {ema za izvo|enje jedna~ine barometarskog efekta

U povlati vodonosnog sloja (koji je pod pritiskom) vlada ravnoteà sila. Zbir
atmosferskog pritiska i pritiska koji formira povlatni sloj (njegova teìna), stoje u ravnoteì sa
sumom pritisaka vode na povlatu vodonosnog sloja i napona koji vlada u skeletu porozne
sredine:
patm + pp = pv + pps (8.2)
gde je:
patm - atmosferski pritisak, [Pa]
pp - pritisak povlatnog sloja (njegova teìna po jedinici povr{ine na koju deluje), [Pa],
pv - (hidrostati~ki) pritisak vode na povlatu vodonosnog sloja, [Pa]
pps - (efektivni) pritisak (u skeletu) porozne sredine, koja moè imati intergranularnu,
pukotinsku, ili kavernoznu poroznost, [Pa].
Uz uslov da je pritisak povlatnog sloja konstantan (pp = Const.), odnosno, da se
njegova teìna ne menja, promena atmosferskog pritiska se moè izraziti kao:
∆patm = ∆pv + ∆pps (8.3)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sa druge strane, zbir pritiska vodenog stuba u osmatra~kom bunaru (pijezometru) i
atmosferskog pritiska (u odnosu na referentnu ravan, koja je na povlati vodonosnog sloja),
jeste u ravnoteì sa pritiskom vode u izdani, koji vlada na istoj (referentnoj) ravni (slika 8.1):
ρgΠ + patm = pv (8.4)
Promena atmosferskog pritiska izaziva i promenu visine stuba vode u bunaru i pritiska
vode u vodonosnom sloju:
ρg∆Π + ∆patm = ∆pv (8.5)
odnosno: ∆patm = ∆pv - ρg∆Π (8.6)
Izjedna~avanjem izraza (8.3) i (8.6), dobija se izraz (8.7) iz kojeg se moè zaklju~iti
da promena pijezometarskog pritiska u izdani direktno zavisi od promene veli~ine napona
koji vlada u skeletu porozne sredine:
ρg∆Π = - ∆pps (8.7)
Uvode}i jedna~ine (8.7) i (8.3) u jedna~inu (8.1), dobija se za barometarski efekat
izraz:
∆p ps
BE = (8.8)
∆pv + ∆p ps
U uslovima pretpostavljenog elasti~nog reìma koji vladaju u posmatranoj izdani,
moè se primeniti Hukov zakon, za promenu zapremine vode u porama porozne sredine:
∆Vv ∆p
za vodu → =− v (8.9)
nV ps Ev
∆Vv
∆pv = − Ev (8.10)
nV ps
gde je:
∆Vv - promena zapremine vode usled promene pritiska vode, ∆pv, [L3],
n - poroznost stenske mase (porozne sredine), [-],
Vps - ukupna zapremina porozne sredine, [L3],
nVps = Vv - zapremina vode u porama sredine, [L3],
∆pv - promena pritiska u vodi, [Pa],
Ev - moduo elasti~nosti vode, za vodu pod pritiskom do 50 Mpa, Ev ≈ 2 GPa, [Pa].
Za poroznu sredinu (skelet kod intergranularne poroznosti, ili osnovnu stensku masu,
kod pukotinske poroznosti), Hukov zakon se moè napisati u obliku:
∆V ps ∆p ps
=− (8.11)
V ps E ps
∆V ps
∆p ps = − E ps (8.12)
nV ps
Smenom jedna~ina (8.10) i (8.12) u (8.8), dobija se:
∆ V ps
E ps
V ps
BE = (8.13)
∆Vv ∆ V ps
Ev + E ps
nV ps V ps
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
nE ps ∆V ps
odnosno BE = (8.14)
Ev ∆Vv + nE ps ∆V ps
U ovom slu~aju primenjuje se pretpostavka da su zrna porozne sredine (ili osnovna
stenska masa, ako je u pitanju pukotinska poroznost) nesti{ljiva, odnosno ne menjaju
zapreminu. Ukupna deformacija vodonosnog sloja, koja je ustvari posledica promene napona
skeleta porozne sredine (jedna~ina 8.7), odvija se na ra~un smanjenja zapremine pora
ispunjenih vodom, odnosno, promena zapremine porozne sredine ∆Vps, odgovara promeni
zapremine vode u porama, ∆Vv, tako da se moè napisati:
∆Vv = ∆Vps (8.15)
Uvode}i relaciju (8.15) u jedna~inu (8.14) i zatim njenim sre|ivanjem, dobija se izraz
za barometarski efekat za datu izdan:
nE ps
BE = (8.16)
E v + nE ps
{to je dokaz da barometarski efekat jedne izdani pod pritiskom predstavlja rezultat elasti~nih
svojstava sredine i vode (koje se izraàvaju preko modula elasti~nosti) i poroznosti stenske
mase.
Za slu~aj da se porozna sredina ne deformi{e (Eps → ∞), promena naponskog stanja,
izazvana promenom atmosferskog pritiska, manifestuje se isklju~ivo kroz promenu zapremine
vode. Tada barometarski efekat teì jedinici (BE → 1), odnosno:
∆pv = ∆patm (8.17)
Rezultati terenskih merenja pokazuju da je barometarski efekat uvek manji od jedan,
{to je o~igledan efekat kompresibilnosti porozne sredine. U praksi, veli~ina barometarskog
efekta se kre}e izme|u 0.2 i 0.75.
*
* *
Po{to i specifi~na izda{nost izdani, µ, zavisi od deformabilnih svojstava porozne

sredine, postoji odre|ena kvantitativna veza izme|u nje i barometarskog efekta. Ukoliko je
BE manji, dominantnija je uloga deformabilnosti porozne sredine na specifi~nu izda{nost
izdani, koja se pri tome pove}ava. Kako se specifi~na izda{nost izdani izraàva jedna~inom:
Mρgn  nE ps + E v 

µ= (8.18)
E v  nE ps 

Mρgn 1
to je µ= (8.19)
E v BE
Kao orijentacioni podatak za procenu specifi~ne izda{nosti izdani, u uslovima

strujanja pod pritiskom, moè se (uzimaju}i za BE = 0.5) ra~unati prema obrascu:
µ = M n ⋅10-5 (8.20)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8.2. KONTAKT SLATKE I SLANE VODE
8.3.1. GIBEN-HERTZBERGOV ZAKON

8.2.1.1. OSNOVNE POSTAVKE
U odre|enim uslovima prostiranja vodonosnih slojeva u priobalnom pojasu mora, kao i na

ostrvima, kada je porozna sredina u direktnom kontaktu sa morskom vodom, dolazi do
kontakta slatkih izdanskih sa slanom vodom. Formira se povr{ kontakta, koja je u obliku
relativno uske zone. U odnosu na povr{ kontakta, slana voda, koja ima ve}u gustinu, nalazi se
ispod, dok je slatka voda, sa manjom gustinom, iznad njega (slika 8.2.). Zona kontakta voda
razli~itih gustina je relativno uska zona i posledica je njihovog me{anja u uslovima filtracije
kroz poroznu sredinu.
Dok u priobalnom pojasu izdanske vode naleù na slanu morsku vodu, na ostrvima se
formira so~ivo slatke vode, koje “pliva” na slanoj, slika 8.2.
Promene nivoa podzemnih voda u priobalju, usled promene uslova hranjenja i
dreniranja izdani, (lokalne, ili sezonske promene infiltracije od padavina, evapotranspiracija,
eksploatacija podzemnih voda, itd.), izazivaju pomeranje, odnosno preme{tanje povr{i
kontakta dve vode.
Ukoliko se slatka voda intenzivno (prekomerno) eksploati{e, tada dolazi do intruzije
slane vode u priobalje i podizanja, odnosno pribliàvanja fronta slane vode povr{ini terena.
Na taj na~in se zaslanjuje porozna sredina i onemogu}ava za kori{}enje u humane svrhe (slika
8.2.a). Poznati su primeri (Bliski Istok, Amerika) gde je slana morska voda zna~ajno za{la u
priobalje, ba{ usled intenzivne i dugotrajne eksploatacije slatkih podzemnih voda. Deficit
zapremine slatke vode “nadokna|en” je intruzijom (prodorom) slanih voda u zale|e.
Slika 8.2: So~ivo slatke vode u slanoj vodi na ostrvu, (a) i kontakt slatke i slane vode u priobalju mora, (b)
Oblik i veli~ina povr{i kontakta dve vode nije uvek isti: on zavisi od gustine voda,
karakteristika porozne sredine, intenziteta i u~estalosti promena nivoa podzemnih (slatkih)
voda u zale|u, itd. U prirodnim uslovima formira se zona disperzije (prelazna zona na slici
8.2.b) u okviru koje je voda delimi~no zasla|ena.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odnos te~nosti razli~itih gustina, u ovom slu~aju slatke i slane vode, izraàva se preko
Giben-Hertzbergovog (Gyben-Hertzberg) zakona, koji se bazira na nekoliko hipoteza:
• te~nosti razli~itih gustina se ne me{aju,
• analizira se stacionarno strujanje,
• usvaja se hipoteza Dipuija (pretpostavka o vertikalnosti ekvipotencijalnih
linija i povr{i).
Za izvo|enje ovog zakona, postavlja se uslov hidrostati~ke ravnoteè, prema
{ematizovanoj skici, datoj slikom 8.3. Stub slane vode h i gustine ρsv, stoji u hidrostati~koj
ravnoteì sa stubom slatke vode h+∆h, ~ija je gustina ρ, posmatrano u odnosu na ta~ku A.
Slika 8.3: Prora~unska {ema za izvo|enje jedna~ine ravnoteè slane i slatke vode
ρ (h+∆h) = ρsvh (8.21)

Iz gornje jedna~ine dobija se dubina do kontakta slane i slatke vode u odnosu na nivo
morske povr{ine:
ρv
H = ∆h (8.22)
ρs − ρv
Ako se usvoji da je gustina slatke vode ρ = 1000 kg/m3 , a slane vode ρsv = 1028
÷1033 kg/m3, dobija se relacija izme|u dubine do kontakta slane i slatke vode i nivoa visine
slatke vode, u odnosu na nivo mora:
h = (30 ÷36)∆h (8.23)
{to zna~i da, ako se (u stacionarnim uslovima), nivo slatke vode promeni (poraste ili opadne)
za 1 m, dubina "so~iva" slatke vode }e se pove}ati, ili smanjiti za 30 ÷36 m. Terenska
merenja su potvrdila ispravnost Gyben-Hertzberg-ovog zakona.
8.2.1.2. OGRANIÊNJA GIBEN-HERTZBERGOVOG ZAKONA
Ranije je re~eno koje su pretpostavke usvojene kod izvo|enja Gyben-Hertzberg-ovog

zakona. Odstupanja koja se javljaju kao razlika izme|u ra~unskih vrednosti (primenom ovog
zakona) i realnih u prirodi, javljaju se u blizini morske obale, kada je izraèn ve}i gradijent
pijezometarskog nivoa izdani (odnosno, kada osnovne pretpostavke zna~ajnije odstupaju od
hipoteze Dipuija) i kada su zastupljene ve}e brzine filtracionog toka.
Iz slike 8.4 moè se zaklju~iti kako dolazi ove razlike. Ako se nivo izdani registruje na
vertikali ta~ke A, dobi}e se pijezometarski nivo ekvipotencijalne linije kojoj pripada ta~ka B.
Realni pijezometarski nivo u ta~ki A odre|en je visinom ∆hA, dok se registrovani nivo odnosi
na pijezometarski nivo koji je u ta~ki B. Razlika izme|u ova dva nivoa je veli~ina δ, u odnosu
na nivo mora to je:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
δ = ∆hA - ∆hB (8.24)
Slika 8.4: Oblast gde Giben-Hertzbergov zakon odstupa od realnosti
8.2.1.3. DU@INA INTRUZIJE SLANE VODE U ZALE\U PRIOBALJA

U slu~aju intruzije slane vode u priobalje, mogu}e je u pojedinim jednostavnim
slu~ajevima izra~unati pribli`nu veli~inu njene duìne. U ovom slu~aju pretpostavlja se
stacionarno strujanje pod pritiskom, u vodonosnom sloju horizontalnog prostiranja,
konstantne debljine, M i homogenih izotropnih filtracionih karakteristika sa koeficijentom
filtraciije, K, slika 8.5. I dalje vaè pretpostavke Dipuijeve hipoteze i Darsijevog zakona
filtracije.
Slika 8.5: [ematski prikaz duìne intruzije slane vode u zale|e
Proticaj po {irini strujnog toka moè se izraziti jedna~inom:

∆h
q = KM (8.25)
L
Iz uslova hidrostati~ke ravnoteè slane i slatke vode, moè se dobiti veli~ina ∆h:
ρ(h+∆h)=ρsvh (8.26)
ρ∆h=ρsvh - ρh (8.27)
ρ∆h=(ρsv-ρ)h ( 8.28)
ρ sv − ρ
∆h = h (8.29)
ρ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jedna~ina za proticaj (8.25) se moè, zamenjuju}i u nju izraz za ∆h (8.29), napisati
kao:
KM ρ sv − ρ
q= h (8.30)
L ρ
Iz jedna~ine (8.30) prose~na duìna intruzije se moè izra~unati preko izraza:
KM ρ sv − ρ
L= h (8.31)
q ρ
Zna~i, poznavaju}i vrednosti gustina slatke i slane vode, kao i srednju debljinu i
dubinu do podine vodonosnog sloja, moè se izra~unati osrednjeni, reprezentativni proticaj
kroz vodonosni sloj.
Gornja jedna~ina se moè primeniti i za uslove strujanja sa slobodnim nivoom, ako
su strujnice pribli`no horizontalne.
8.2.1.4. MERE PREVENCIJE I SANACIJE INTRUZIJE SLANE VODE

Intruzija slanih voda u priobalje, koja je posledica eksploatacije slatkih voda, kao
rezultat ima zaga|enje vodonosne porozne sredine, odnosno ugroàvanje postoje}ih i
potencijalnih izvori{ta.
Proces revitalizacije izdani za potrebe vodosnabdevanja je dugotrajan proces, tako da
je bolje i jeftinije re{enje unapred spre~iti prodor slanih voda u priobalje. Mere prevencije i
sanacije intruzije slanih voda svode se u praksi na primenu hidrauli~kih metoda, odnosno
izmeni pravca i gradijenta strujanja podzemnih voda.
Jedna od najjednostavnijih mera prevencije jeste dirigovana eksploatacija podzemnih
voda, pri ~emu se vodi ra~una da jedan deo slatkih voda iz zale|a prolazi izme|u objekata
vodozahvatnog sistema i na taj na~in odràva front slane vode na zadovoljavaju}em
udaljenju, slika 8.6.a.
Drugi na~in je izme{tanje vodozahvatnih objekata na dovoljnom udaljenju od obale
mora, tako da slana vode ne dostiè do objekata, slika 8.6.b.
Slika 8.6: Modifikacija eksploatacije slatkih voda:

a) “prirodni” uslovi rada
vodozahvatnog sistema;
b) strujni tok u uslovima izme{tenog
vodozahvatnog sistema
U drugom slu~aju, primenjuje se tzv. hidrauli~ka zavesa i to tako, {to se moè

postaviti niz vodozahvatnih bunara, ili niz nalivaju}ih bunara, slika 8.7.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 8.7: "Hidrauli~ka zavesa":

a) crpenjem;
b) nalivanjem
8.3.2. SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI U USLOVIMA

KONTAKTA SLANE I SLATKE VODE
U oblasti priobalja mora, ili na ostrvima, eksploatacija podzemnih (slatkih) voda
izaziva formiranje “negativne” depresione kupe slane vode. Pri tome, obzirom na uslove
ravnoteè debljine izdanske zone slatke i slane vode (jedna~ine 8.22 i 8.23), za jedan metar
sniènja nivoa izdani neophodno je iscrpeti srazmerno mnogo ve}u zapreminu vode.
Slika 8.8: Promena “so~iva” slatke vode, kao rezultat promene pijezometarskog nivoa izdani
Po{to je u ve}ini hidrodinami~kih prora~una neophodno poznavanje veli~ine
specifi~ne izda{nosti izdani (µ), to je odre|ivanje ove veli~ine u datim uslovima od posebnog
interesa. Mogu se razlikovati dve vrste specifi~ne izda{nosti izdani u uslovima kontakta slatke
i slane vode: sa slobodnim nivoom i pod pritiskom.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8.2.2.1. SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI U USLOVIMA STRUJANJA SA
SLOBODNIM NIVOOM
Specifi~na izda{nost izdani se moè opisati, kako je ranije re~eno, kao zapremina
iscrpene vode koja se dobije jedini~nim sniènjem pijezometarskog nivoa. Prema definiciji, to
je bezdimenzionalna veli~ina, koli~nik iscrpene zapremine vode prema zapremini jedini~ne
depresije (na jedinicu povr{ine).
Za izvo|enje odgovaraju}eg izraza posmatra se prizma, elementarne povr{ine dxdy,
izdvojena iz izdani, na koti kontakta slatke i slane vode, pre po~etka promene nivoa (t = t0).
Prema skici (slika 8.9), specifi~na izda{nost izdani je:
dV
ε∗ = (8.32)
dxdy∆Π
gde je:
ε∗ - specifi~na izda{nost izdani sa slobodnim nivoom u uslovima vaènja Gyben-Hertzberg-
ovog zakona, [-],
dV - zapremina iscrpene vode (iz elementarne prizme), [L3],
dxdy∆Π - zapremina porozne sredine (u okviru elementarne prizme), kao posledica promene
pijezometarskog nivoa, ∆Π, [L3].
Slika 8.9: Elementarna prizma - prora~unska {ema za

izvo|enje jedna~ine za specifi~nu izda{nost
u uslovima strujanja sa slobodnim nivoom
u slu~aju kontakta slane i slatke vode
Zapremina iscrpene vode jednaka je sumi zapremina slatke vode dobijene iz porozne
sredine pri obaranju pijezometarskog nivoa izdani i zapremini slatke vode dobijenoj na ra~un
podizanje fronta slane vode:
dV = εdxdy∆Π + εdxdy∆H
ρ
dV = εdxdy∆Π + εdxdy∆Π (8.33)
ρ sv − ρ
gde je:
ε - specifi~na izda{nost izdani, u uslovima sa slobodnim nivoom, [−],
εdxdy∆Π - zapremina vode koja se dobija crpenjem, obaranjem nivoa za ∆Π, [L3],
ådxdy ∆H - zapremina vode koja se dobija crpenjem, iz visine porozne sredine u okviru slatke
vode, na ra~un podizanja fronta slane vode (∆H na slici 8.9.), [L3], gde je:
ρ
∆H = ∆Π (8.34)
ρ sv − ρ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sre|ivanjem jedna~ine (8.33) dobija se
 ρ 
dV = ε 1 + dxdy∆Π (8.35)
 ρ sv − ρ 
 
Smenom izraza za dV (jedna~ina 8.35) u jedna~inu (8.32) dobija se izraz za specifi~nu
izda{nost izdani sa slobodnim nivoom i u uslovima vaènja zakona Gyben-Hertzberg-a:
 ρ 
ε ∗ = ε 1 +  (8.36)
 ρ sv − ρ 
ρ
Kako je ≈ 30 ÷ 36 , dobija se, za specifi~nu izda{nost izdani pribli`na relacija:
ρ sv − ρ
ε* ∼(31÷37)ε (8.37)
Ako je se usvoji za ε ∼ 0.2 ({to je realna vrednost za peskovite sedimente i za izdan sa
slobodnim nivoom), onda je orijentaciona vrednost specifi~ne izda{nosti sa slobodnim
nivoom, u uslovima vaènja Gyben-Hertzberg-ovog zakona:
ε* = 6.2 ÷ 7.4 (8.38)
8.2.2.2. SPECIFI^NA IZDA[NOST IZDANI U USLOVIMA STRUJANJA POD

PRITISKOM
Za slu~aj strujanja pod pritiskom uspostavlja se prora~unska {ema, data skicom na
slici 8.10., a specifi~na izda{nost izdani je:
dV
µ∗ = (8.39)
dxdydΠ
gde je:
dV - zapremina iscrpene vode, [L3]:
dV = µdxdy∆Π + εdxdy∆H
ρ
dV = µdxdy∆Π + εdxdy∆Π (8.40)
ρ sv − ρ
µ - specifi~na izda{nost izdani u uslovima pod pritiskom (usled elasti~nih svojstava vode i
porozne sredine), [−].
Slika 8.10: Elementarna prizma - prora~unska {ema

za izvo|enje jedna~ine za specifi~nu
izda{nost u uslovima strujanja pod
pritiskom, u slu~aju kontakta slane i
slatke vode
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Specifi~na izda{nost u uslovima strujanja pod pritiskom, u slu~aju kontakta slane i
slatke vode (vaènja Gyben-Hertzberg-ovog zakona), je:
ρ
µ∗ = µ + ε (8.41)
ρ sv − ρ
Obzirom da je specifi~na izda{nost izdani usled elasti~nih svojstava vode i porozne
sredine reda veli~ine 10-3, izlazi da su jedna~ine (8.36) i (8.41) pribli`no iste, odnosno:
ε* ≅ µ∗ (8.42)
8.3. PRIMENA HIDROLO[KIH METODA IZUÂVANJA I

PROGNOZE RE@IMA PODZEMNIH VODA
Poznato je da se danas primenjuju razli~iti pristupi i metode izu~avanja i prognoze
reìma podzemnih voda, kojima se, vi{e ili manje uspe{no, defini{u sumarno, ili pojedina~no,
parametri reìma, kako u prirodnim, tako i ve{ta~kim uslovima (usled primene raznih
tehni~kih mera, kao {to su izgradnja vodozahvatnog sistema, nasipanje terena, izgradnja
nasipa u cilju ure|enja vodotoka, itd.)
Danas su, u praksi zastupljeni razli~iti metodski pravci izu~avanja i prognoze reìma
podzemnih voda, rezultat teorijskog i empirijskog razvoja istraìvanja i izu~avanja
podzemnih voda u {irem smislu. Mogu se izdvojiti nekoliko osnovnih grupa metoda:
1. statisti~ke, korelacione (hidrolo{ke) metode,

2. metode op{teg vodnog bilansa,
3. analiti~ka re{enja diferencijalnih jedna~ina,
4. numeri~ka re{enja diferencijalnih jedna~ina (metoda matemati~kog modeliranja),
5. analogne metode modeliranja (elektroanalogija, hidroanalogija, analogija
viskoznog te~enja, itd.),
6. kombinacija prethodnih metoda.
Hidrolo{ke metode se zasnivaju na statisti~koj obradi rezultata dugogodi{njeg

osmatranja pojedinih parametara reìma podzemnih voda - uspostavljanju korelativnih veza
meteorolo{kih i hidrolo{kih veli~ina sa podzemnim vodama.
Hidrolo{ke metode izu~avanja podzemnih voda ne omogu}avaju kompleksnu analizu,
ve} analiziraju sumarno dejstvo faktora bilansa i uspostavljaju postoje}e zakonitosti u datim
prirodnim (ili ve{ta~kim) uslovima. Hidrolo{ke metode se zbog toga ne mogu koristiti za
prognozu reìma podzemnih voda u izmenjenim uslovima (na primer usled primene razli~itih
tehni~kih mera).
U primeni se koristi se samo bilansna jedna~ina, od koje se polazi, bez
hidrodinami~kih relacija. Hidrolo{ke metode se ne mogu koristiti za prognozu reìma
podzemnih voda u uslovima promene parametara bilansa.
Za jedno definisano podru~je, bilansna jedna~ina, u odre|enom vremenskom periodu
glasi:
P - E + Dpovr - Opovr + Dpodz - Opodz ± ∆R = µ ∆H (8.43)
gde je:
P - padavine, [L]1,
E - evapotranspiracija, [L],
Dpovr - povr{inski doticaj u podru~je, [L],
1
Sve navedene veli~ine u gornjoj jedna~ini, ~ije su dimenzije date preko [L], izraène su u vidu visine vodenog
stuba.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Opovr - povr{inski oticaj iz podru~ja, [L],
Dpodz - podzemni doticaj, [L],
Opodz- podzemni oticaj, [L],
∆R - promena vla`nosti u zoni aeracije (negativan znak predstavlja pove}anje vla`nosti u
aeracionom sloju), [L],
µ - specifi~na izda{nost izdani, [−],
∆H - promena nivoa podzemnih voda, [L].
[ematski, jedna~ina bilansa je ilustrovana slikom 8.11.
Iz gornje jedna~ine samo se dve veli~ine mogu lako meriti i to :
− padavine i
− nivo (promene nivoa) podzemnih voda,
tako da je mogu}e uspostaviti funkcionalnu vezu:
P = f(∆H) (8.44)
Slika 8.11: [ema za bilansnu jedna~inu
Mogu}a je korelacija ovih dveju veli~ina, u slede}im uslovima:

− tamo gde dominiraju “vertikalni faktori” bilansa (padavine i evapotranspiracija),
− u periodu kada evapotranspiracija ima malu, ili konstantnu vrednost.
Tako|e, isparavanje sa slobodne vodene povr{ine (E0 ) se moè relativno lako meriti.
Isparavanje sa slobodne vodene povr{ine i evapotranspiracija nalaze se u odre|enoj
zavisnosti, {to omogu}ava uspostavljanje i funkcionalne veze izme|u padavina,
evapotranspiracije i promene nivoa podzemnih voda, u slu~aju kada su ostali faktori bilansne
jedna~ine konstantni, ili se mogu zanemariti.
8.3.1. KORELACIONA VEZA PADAVINA I PROMENE

NIVOA PODZEMNIH VODA, ZA PODRU^JE VAN UTICAJA
POVR[INSKIH VODOTOKA
U oblastima izdani koje su udaljene od povr{inskih tokova, mogu}e je ostvariti
funkcionalnu vezu P = f(∆H) i to u periodu kada su padavine dominantne (zimski i prole}ni
period) i kada je evapotranspiracija mala. U na{im uslovima, ova pojava je karakteristi~na za
neogene bazene (kao {to je Panonski).
Pretpostavke koje se usvajaju za primenu izmenjene bilansne jedna~ine (8.44) su:
− postoji linearna zavisnost padavina i ~lanova bilansa, koji zavise od njih,
− ~lanovi bilansa koji ne zavise od padavina imaju konstantnu vrednost u
vi{egodi{njem periodu.
U tom slu~aju jedna~ina bilansa se moè napisati u slede}em obliku:
P = C0 + ∆C + α(P - C0) + µ ∆H (8.45)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
C0 = E + ∆R - deo padavina koji ne stiè do nivoa podzemnih voda, odlazi na
evapotranspiraciju i zadovoljenje nedostatka vlage u nadizdanskoj zoni, [L],
∆C = Dpodz - Opodz - suma ~lanova bilansa koji ne zavise od padavina, razlika podzemnog
doticaja i oticaja (+ predstavlja podzemni oticaj), [L],
α(P - C0) = Dpovr - Opovr - suma ~lanova bilansa koji zavise od padavina (sumarni povr{inski
oticaj ili doticaj, itd.), [L],
α - koeficijent proporcionalnosti (uz ~lanove bilansa koji zavise od padavina).
Na slici 8.12., dat je {ematski prikaz nivoa podzemnih voda i rasporeda vla`nosti Θ(z)
u nadizdanskoj zoni na po~etku (a) i na kraju (b) zimskog perioda, kada dolazi do generalnog
podizanja nivoa podzemnih voda usled dominatnog uticaja infiltracije vode od padavina. U
tom periodu, pored podizanja nivoa podzemnih voda, dolazi i do pove}anja sadràja vlage u
nadizdanskoj zoni po vertikali, i to kako direktno od infiltracije od padavina, tako i usled
podizanja nivoa podzemnih voda.
Sre|ivanjem jedna~ine (8.45) dobija se:
∆C µ
P = C0 + + ∆H (8.46)
1−α 1−α
odnosno: P = C + a ∆H , (8.47)
{to predstavlja jedna~inu prave, gde je:

∆C
C - odse~ak na ordinati: C = C0 + (8.48)
1−α
µ
a - koeficijent pravca prave: a= (8.49)
1− a
Slika 8.12: [ematski prikaz prihranjivanja podzemnih voda tokom zimskog perioda, pod uticajem
vertikalnih faktora bilansa; a) na po~etku i b) na kraju zimskog perioda - 1) raspored
vla`nosti na po~etku zimskog perioda, 2) deo padavina koji odlazi na popunjavanje
deficita vla`nosti zemlji{ta, 3) deo padavina koji izaziva porast nivoa podzemnih voda
Kao {to se iz jedna~ina (8.47) i (8.49) moè zaklju~iti, iz nagiba prave P=f(∆H) moè
se dobiti vrednost specifi~ne izda{nosti izdani, za uslov da je α=0. U tom slu~aju, kada su
~lanovi bilansa nezavisni od padavina, specifi~nu izda{nost izdani (µ) je mogu}e dobiti iz
izraza:
P − (C 0 + ∆C )
µ= (8.50)
∆H
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U slu~aju kada reìm podzemnih voda zavisi isklju~ivo od vertikalnih ~lanova
bilansne jedna~ine, odnosno padavina i kada nema horizontalnog kretanja podzemnih voda
(nema ni povr{inskog, ni podzemnog doticaja, ili oticaja), kada je α=0 i ∆C=0, jedna~ina
(8.47) se moè napisati u pojednostavljenom obliku:
P= C0+µ∆H (8.51)
iz koje se moè tako|e dobiti specifi~na izda{nost izdani:
P − C0
µ= (8.52)
∆H
Nagib prave P=f(∆H) u op{tem slu~aju moè biti razli~it od realne vrednosti
specifi~ne izda{nosti izdani, on moè biti ve}i, ili manji od nje. Ako se, me|utim, zna veli~ina
specifi~ne izda{nosti u datim uslovima, tada je mogu}e odrediti i deo bilansa podzemnih voda
koji je linearna funkcija padavina. Iz jedna~ina (8.47) i (8.48) i za uslov ∆C=0 (nema
podzemnog doticaja i oticaja), dobija se:
P − C 1−α
∆H = = (P − C 0 ) (8.53)
a µ
odakle je lako dobiti C0, odnosno deo padavina koji ne stiè do nivoa podzemnih voda (tro{i
se na popunjavanje deficita vlage u nadizdanskoj zoni.
8.3.1.1. SLUÂJ POSTOJANJA SAMO VERTIKALNIH FAKTORA BILANSA
Deluju samo “vertikalni faktori” bilansa, ne postoji podzemni i povr{inski doticaj, ili
oticaj (pijezometarska povr{ina je u {iroj zoni horizontalna). Oscilacije nivoa podzemnih voda
su rezultat isklju~ivo padavina i evapotranspiracije. Prema tome, za pretpostavke da su:
• podzemni doticaj ili oticaj, ∆C = 0 i

• povr{inski doticaj ili oticaj, α = 0,
∆C µ
osnovna jedna~ina: P = C0 + + ∆H (8.54)
1−α 1−α
prelazi u oblik: P = C0 + µ ∆H (8.55)
P − C0
odakle je: µ= (8.56)
∆H
gde je:
C0 - deo padavina koji ne dopire do nivoa podzemnih voda (evapotranspiracija i popunjavanje
deficita vlage), [L].
U datom slu~aju i za navedene uslove iz podataka vi{egodi{njeg pra}enja oscilacija
nivoa podzemnih voda na jednom pijezometru i sume mese~nih padavina (slika 8.13),
interpretirane su u obliku korelativne zavisnosti P=f(∆H), pri ~emu je u obzir uziman period
od XI do IV meseca (zimski period kada je evapotranspiracija mala, prakti~no zanemarljiva),
slika 8.14.
U skladu sa jedna~inom (8.51) odnosno (8.55), odse~ak na ordinati grafika na slici
8.14, predstavlja veli~inu C0 , dok je nagib prave (tangens ugla α) specifi~na izda{nost izdani.
Prema slici 8.14: C0 = 120 mm; µ = tgβ = 0.24.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 8.13: Pluviogram i nivogram za vi{egodi{nji period
Slika 8.14: Primer korelativne zavisnosti P = f(∆H),

uspostavljene za zimski period, za slu~aj
delovanja isklju~ivo “vertikalnih
parametara” bilansa
8.3.1.2. SLUÂJ POSTOJANJA VERTIKALNIH FAKTORA BILANSA I

PODZEMNOG DOTICAJA
U podru~je doti~e konstantna koli~ina vode, nezavisna od padavina (podzemni doticaj,
∆C). Pri tome se smatra da je u vi{egodi{njem ciklusu:
• ∆C = Const.,
• povr{inski doticaj ili oticaj je zanemarljivo mali, ili ga nema, odnosno α = 0.
Osnovna jedna~ina (8.46):
∆C µ
P = C0 + + ∆H
1−α 1−α
postaje: P = C0 + ∆C + µ ∆H (8.57)
odnosno: P = C + µ ∆H (8.58)
Iz gornje jedna~ine, specifi~na izda{nost je jednaka tangesu ugla nagiba prave,
odnosno:
P − C P − (C 0 + ∆C )
µ= (8.59)
∆H ∆H
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za dobijanje vrednosti parametra ∆C neophodno je prethodno poznavati sumu
vetikalnih parametara bilansa podzemnih voda, C0, odakle se dobija vrednost podzemnog
doticaja (ili oticaja):
∆C = C - C0 (8.60)
Slika 8.15: Korelativna zavisnost P = f(∆H), u zimskom periodu, za slu~aj postojanja podzemnog doticaja,
koji ne zavisi od padavina: - 1) uspostavljena korelativna zavisnost, 2) procenjena
zavisnost, za uslove delovanja isklju~ivo vertikalnih faktora bilansa
Prema slici 8.15, specifi~na izda{nost izdani je :
µ = tg β (8.61)
Otse~ak na ordinati C predstavlja fiktivni gubitak padavina, obzirom da je procenjeno, ili

utvr|eno na drugi na~in, da je deo padavina koji ne stiè do nivoa podzemnih voda C0.
Podzemni doticaj (oticaj) se moè izra~unati prema relaciji (8.60), u milimetrima
vodenog stuba.
∆C = C - C0 (8.62)
Negativna vrednost ∆C u jedna~ini (8.62) odnosni se na podzemni doticaj, dok je u

pitanju podzemni oticaj, ako je ∆C pozitivno. Prema dijagramu na slici 8.15, o~igledno je da
je u datom slu~aju u pitanju podzemni doticaj, Dpodz.
Znaju}i veli~inu ∆C, odnosno Dpodz u zimskom periodu, mogu}e je izra~unati prose~ni
podzemni doticaj po kvadratnom kilometru u l/s:
Q=
[ ] [l / s / km ]
D podz [m]⋅ km 2 2
(8.63)
( XI − IV mesec)[s ]
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8.3.1.3. SLUÂJ POSTOJANJA VERTIKALNIH PARAMETARA BILANSA I
POVR[INSKOG OTICAJA
Iz podru~ja oti~e, ili u njega doti~e, deo voda koje predstavljaju funkciju padavina,
izraèn kroz visinu dela padavina u milimetrima, ∆P. To je deo padavina koji se ne infiltrira u
podzemlje, nego povr{inski oti~e. U ovom slu~aju, pretpostavlja se da nema podzemnog
doticaja, ili oticaja:
• nema podzemnog doticaja (oticaja), ∆C = 0,

• povr{inski oticaj (doticaj) je konstantan i u linearnoj je zavisnosti od
padavina, {to se izraàva preko koeficijenta proporcionalnosti, α = Const.
Polaze}i od osnovne jedna~ine (8.46):
∆C µ
P = C0 + + ∆H
1−α 1−α
µ
dobija se P = C0 +
∆H = C 0 + a∆H (8.64)
1−α
a−µ
odakle je koeficijent proporcionalnosti α: α= (8.65)
a
{to zna~i, za usvojene pretpostavke, da sumarni parametar vertikalnog bilansa, C0 (infiltracija

od padavina i evapotranspiracija) ima realnu vrednost, dok je nagib prave a, odnosno tangens
ugla β, ve}i od realne veli~ine specifi~ne izda{nosti izdani, iz (8.53):
( P − C 0 )(1 − α )
µ= (8.66)
∆H
Deo padavina koji otekne iz podru~ja (∆H=∆P) predstavlja proizvod razlike padavina
(P) i dela padavina, koji se tro{i na evapotranspiraciju i popunjavanje deficita vlage iznad
nivoa podzemnih voda (C0), i koeficijenta proporcionalnosti α :
∆P = α ( P − C 0 ) (8.67)
ili, smenom izraza za α (jedna~ina 8.65):
a−µ
∆P = ( P − C0 ) (8.68)
a
Sa slike 8.16, suma parametara vertikalnog bilansa, C0=75 mm, dok je izra~unata
(fiktivna) vrednost specifi~ne izda{nosti izdani:
tgβ , = a = 0.36 (8.69)
dok je, kao realna vrednost, procenjena na µ = 0.22 . Iz jedna~ine (8.65) izra~unata je
vrednost koeficijenta proporcionalnosti:
a − µ 0.36 − 0.22
α= = = 0.39 (8.70)
a 0.36
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prose~na suma {estomese~nih padavina u zimskom periodu, u vi{egodi{njem ciklusu
je:
IV
∑ P = 270mm
XI
(8.71)
tako da se deo padavina, koji otekne iz podru~ja (∆H=∆P), dobija iz jedna~ine (8.67):
∆P = 0.39 (270 - 75) = 76 mm (8.72)
Prose~ni vi{egodi{nji povr{inski oticaj iz analiziranog podru~ja (od padavina) izraèn
u litrima u sekundi po kvadratnom kilometru, je:
76mm ⋅ 10 6 m 2
Q0 = = 4.89 l/s/km2 (8.73)
6 ⋅ 30 ⋅ 86400s
Slika 8.16: Korelativna zavisnost P = f(∆H), u zimskom periodu, za slu~aj postojanja podzemnog doticaja,
koji zavisi od padavina: - 1) uspostavljena korelativna zavisnost, 2) procenjena zavisnost
8.3.1.4. OP[TI SLUÂJ
Kao op{ti slu~aj primene osnovne jedna~ine
∆C µ
P = C0 + + ∆H (8.74)
1−α 1−α
daje se primer hidrolo{ke interpretacije podataka registrovanih na pijezometru, gde se, pored
oscilacija pijezometarskog nivoa izdani, registruje i konstantni podzemni doticaj (nezavisan
od padavina) , kao i oticaj vode, koji je u funkciji padavina (na primer povr{inski oticaj),
dakle:
• podzemni oticaj (doticaj), ∆C= Const.,
• povr{inski oticaj (doticaj), α = Const.
Iz osnovne jedna~ine, specifi~na izda{nost izdani je:
 ∆C 
P −  C0 + 
 1−α 
µ= (1 − α ) (8.75)
∆H
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Veza odse~ka na ordinati prave, C (slika 8.17.), podzemnog doticaja (oticaja), ∆C, i
sume parametara vertikalnog bilansa je, C0, prema jedna~ini (8.74):
∆C = (C - C0)(1 - α) (8.76)
Prividna (fiktivna) vrednost specifi~ne izda{nosti izdani je:
µ
tgβ , = a = (8.77)
1−α
Deo padavina koji povr{inski oti~e, dobija se, analogno prethodnom slu~aju, iz
jedna~ina (8.67), odnosno (8.68):
a−µ
∆P = α ( P − C 0 ) = ( P − C0 ) (8.78)
a
Slika 8.17: Korelativna zavisnost P = f(∆H), u zimskom periodu, za slu~aj postojanja podzemnog i
povr{inskog doticaja, koji ne zavisi od padavina: - 1) uspostavljena korelativna zavisnost,
2) procenjena zavisnost
Za prethodno definisane (procenjene, ili izra~unate) vrednosti realne specifi~ne

izda{nosti izdani, µ, sume parametara vertikalnog bilansa podzemnih voda, C0 i prose~nih
IV
vi{egodi{njih padavina u zimskom periodu, ∑ P , mogu}e je izra~unati veli~inu povr{inskog
XI
i podzemnog doticaja (oticaja) u analizirano podru~je.
Prema podacima (procenjenim, ili izra~unatim) sa slike 8.17.: µ = 0.18 (procenjeno),
IV
C0 = 125 mm (procenjeno), tgβ’ = a = 0.36 (izra~unato), ∑P=
XI
268 mm (procenjeno),
dobijene su slede}e vrednosti:

•
koeficijent proprcionalnosti, α = 0.5,
•
prose~ni povr{inski oticaj, ∆P = 71.5 mm, ili Q0 = 4.6 l/s/km2,
•
prose~ni podzemni doticaj, ∆C = - 25 mm, ili Qd = 1.6 l/s/km2.
•
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8.3.2. HIDROLO[KE METODE U IZUÂVANJU RE@IMA
PODZEMNIH VODA PRIOBALNOG PODRU^JA
U priobalnom podru~ju, uticaj vodostaja vodotoka na reìm izdani sa kojom je u
hidrauli~kom kontaktu, dominantniji je od uticaja parametara vertikalnog bilansa. U
zavisnosti od intenziteta i brzine promene vodostaja, formira se i strujni tok u pravcu, ili iz
pravca reke. U priobalnom pojasu (reke, jezera) dominantni parametri bilansa su podzemni
doticaj i oticaj. Ovaj uticaj se smanjuje sa udaljenjem od linije kontakta vodotoka i porozne
sredine. Iako se prethodna analiza ne moè primeniti na ovaj slu~aj, mogu}e je ostvariti
korelaciju izme|u nivoa vode u povr{inskom toku i nivoa podzemnih voda.
Jedna~ina bilansa za ovaj slu~aj glasi ({ematski prikaz je dat na slici 8.18):
(qz + qr)∆t + ∑V = µ ∆F (8.79)
gde je:
qz - koli~ina vode koja doti~e iz zale|a, [L2T-1],
qr - koli~ina vode koja doti~e iz pravca reke, [L2T-1],
∆t - dati vremenski interval, [T],
∑V - zbir “vertikalnih” i ostalih faktora bilansa, [L2]:
∑V = ∑(P - ET + D - O ± ∆R) ⋅ L (8.80)
P - padavine, [L],
ET - evapotranspiracija, [L],
D - povr{inski doticaj, navodnjavanje, itd., [L],
Ο - povr{inski oticaj, odvodnjavanje, itd., [L],
∆R - promena vlage u nadizdanskoj zoni, [L],
L - {irina priobalnog pojasa, pod uticajem reìma reke, [L],
∆F - povr{ina koju zatvaraju dve linije slobodne vodene povr{ine, u trenucima t i t+∆t.
Slika 8.18: [ematski prikaz strujanja podzemnih voda u zoni uèg priobalnog podru~ja
Ako se zanemari O i D, onda gornja jedna~ina glasi:

∑V = ∑(P - ET ± ∆R)L = ∑(P - C0)L (8.81)
gde je:
C0 = E + ∆R - deo padavina koji ne stiè do nivoa podzemnih voda, odlazi na
evapotranspiraciju i zadovoljenje nedostatka vlage u nadizdanskoj zoni, [L].
Parametar C0 se moè pribli`no odrediti preko podataka osmatranja iz unutra{njosti
podru~ja, iz jedna~ine za prvi slu~aj prethodnog razmatranja:
P= C0+µ∆H
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iz jedna~ine (8.79) se moè na}i zbir podzemnog doticaja u priobalno podru~je:
µ∆F − ∑ V
q z ± qr = (8.82)
∆t
Pretpostavljaju}i da se qz ne menja mnogo tokom vremena i da se moè proceniti,
dobija se:
µ∆F − ∑ V
qr = − qz (8.83)
∆t
Dobijeni rezultati se odnose isklju~ivo na postoje}i reìm reke. Ukoliko do|e do
promene reìma (regulacija reke, regulacija slivnog podru~ja, itd.) postoje}a analiza ne vaì.
Tada se primenjuju druge metode, preko hidrodinami~kih relacija.
8.3.3. METODA TARISMANA

Metoda tarismana je hidrolo{ka metoda interpretacije podataka izda{nosti izvora, koja
je na{la primenu u izu~avanju reìma i rezervi podzemnih voda izdani sa pukotinskom, a
naro~ito karstnom porozno{}u. Bazirana je na funkcionalnoj zavisnosti proticaja izvora i
zapremine izdani u periodu kada nema padavina, odnosno obnavljanja izdani.
Ako se proticaj izvora u periodu bez padavina (slika 8.19.a) izrazi u obliku log Q = f(t)
, dobija se po pravilu prava linija (slika 8.19.b).
Slika 8.19: Hidrogram izvora: a) registrovan, u normalnoj razmeri; b) u semilogaritamskoj razmeri
Op{ta jedna~ina ove prave linije, jedna~ina tarismana, glasi:

Q = Q0 e-at (8.84)
gde je:
3 -1
Q - proticaj u vremenskom trenutku t, (L T ),
3 -1
Q0 - po~etna izda{nost u periodu tarismana, (L T ),
-1
a - koeficijent tarismana, (T ),
t - posmatrani vremenski trenutak, od po~etka perioda tarismana, (T).
Ukupna zapremina podzemne akumulacije, iznad kote izvora (slika 8.20.) izra~unava
se iz izraza:
∞ ∞
V = ∫ Qdt = ∫ Q0 e − at dt (8.85)
t0 t0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 8.20: Zapremina vode u podzemnoj akumulaciji, ra~unato od trenutka t0

gde je:
V - zapremina vode u podzemnoj akumulaciji, ra~unato od trenutka t, [L3].
Q - registrovani proticaj u trenutku to, (L3T-1),
t - vremenski presek, (T).
Q0 - proticaj izvora na po~etku perioda tarismana, (L3T-1).
U posebnom slu~aju, ako je t0 = 0, jedna~ina (8.85.) prelazi u oblik:
Q0
V = (8.86)
a
prema kome se ra~una zapremina vode u podzemnoj akumulaciji, iznad kote izvora.
Zapremina vode, koja istekne od po~etka perioda tarismana do vremenskog trenutka t,
izra~unava se kao razlika zapremina podzemne akumulacije V0 i Vt, u vremenskim presecima
t0 i t:
∆V=V0 - Vt (8.87)
Q0
gde je: V0 = (8.88)
a
Q0 − at
Vt = e (8.89)
a
Smenom jedna~ina (8.88) i (8.89) u (8.87), dobija se izraz za zapreminu istekle vode:
∆V =
Q0
a
(
1 − e − at ) (8.90)
Prose~na debljina vodenog sloja, koji istekne u vremenskom intervalu t (ra~unaju}i od

po~etka tarismana t = t0 = 0), je:
∆H v =
∆V Q0 1 − e − at
=
( ) (8.91)
Ω aΩ
gde je:
∆Hv - prose~na debljina sloja vode, (L),
Ω - prose~no horizontalno rasprostranjenje izdani, (L2).
U slu~aju karstne izdani, moè se desiti da je zakonitost pra`njenja izdani izraèna sa
vi{e pravih linija (u logaritamskoj podeli):
Q = Q01e −α1t1 + Q02 e −α 2t2 + ... (8.92)
DODATAK I
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dodatak I 205
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Funkcija erfc λ = f(λ)

2 λ − λ2
erfcλ = 1 − erf λ = 1 − ∫ e dλ
π 0
λ erfcλ λ erfcλ λ erfcλ λ erfcλ

0.002 0.9977 0.064 0.9279 0.23 0.745 0.54 0.4451
0.004 0.9955 0.066 0.9256 0.24 0.7343 0.55 0.4367
0.006 0.9932 0.068 0.9234 0.25 0.7237 0.56 0.4284
0.008 0.991 0.07 0.9211 0.26 0.7131 0.57 0.4202
0.01 0.9887 0.072 0.9189 0.27 0.7026 0.58 0.4121
0.012 0.9865 0.074 0.9167 0.28 0.6921 0.59 0.4041
0.014 0.9842 0.076 0.9144 0.29 0.6817 0.6 0.3961
0.016 0.9819 0.078 0.9122 0.3 0.6714 0.61 0.3883
0.018 0.9797 0.08 0.9099 0.31 0.6611 0.62 0.3806
0.02 0.9774 0.082 0.9077 0.32 0.6509 0.63 0.373
0.022 0.9752 0.084 0.9054 0.33 0.6407 0.64 0.3654
0.024 0.9729 0.086 0.9032 0.34 0.6306 0.65 0.358
0.026 0.9707 0.088 0.901 0.35 0.6206 0.66 0.3506
0.028 0.9684 0.09 0.8987 0.36 0.6107 0.67 0.3434
0.03 0.9662 0.092 0.8965 0.37 0.6008 0.687 0.3362
0.032 0.9639 0.094 0.8942 0.38 0.591 0.69 0.3292
0.034 0.9616 0.096 0.892 0.39 0.5813 0.7 0.3222
0.036 0.9594 0.098 0.8898 0.4 0.5716 0.71 0.3153
0.038 0.9571 0.1 0.8875 0.41 0.562 0.72 0.3086
0.04 0.9549 0.11 0.8764 0.42 0.5525 0.73 0.3019
0.042 0.9526 0.12 0.8652 0.43 0.5431 0.74 0.2953
0.044 0.9504 0.13 0.8541 0.44 0.5338 0.76 0.2825
0.046 0.9481 0.14 0.8431 0.45 0.5245 0.77 0.2762
0.048 0.9459 0.15 0.832 0.46 0.5153 0.78 0.27
0.05 0.9436 0.16 0.821 0.47 0.5063 0.79 0.2639
0.052 0.9414 0.17 0.81 0.48 0.4973 0.8 0.2579
0.054 0.9391 0.18 0.7991 0.49 0.4883 0.81 0.252
0.056 0.9369 0.19 0.7882 0.5 0.4975 0.82 0.2462
0.058 0.9346 0.2 0.7773 0.51 0.4708 0.83 0.2405
0.06 0.9324 0.21 0.7665 0.52 0.4621 0.84 0.2349
0.062 0.9301 0.22 0.7557 0.53 0.4535 0.85 0.2293
0.86 0.2239 1.05 0.1376 1.38 0.051 1.76 0.0128
0.87 0.2186 1.06 0.1339 1.4 0.0477 1.78 0.0118
0.88 0.2133 1.07 0.1303 1.42 0.0446 1.8 0.0109
0.89 0.2082 1.08 0.1267 1.44 0.0417 1.84 0.0093
0.9 0.2031 1.09 0.1232 1.46 0.0389 1.88 0.0078
0.91 0.1981 1.1 0.1198 1.48 0.0363 1.92 0.0066
0.92 0.1932 1.12 0.1132 1.5 0.0339 1.96 0.0056
0.93 0.1884 1.14 0.1069 1.52 0.0316 2 0.0047
0.94 0.1837 1.16 0.1009 1.54 0.0294 2.1 0.003
0.95 0.1791 1.18 0.0952 1.56 0.0274 2.2 0.0019
0.96 0.1746 1.2 0.0897 1.58 0.0255 2.3 0.0012
0.97 0.1701 1.22 0.0845 1.6 0.0237 2.4 0.0007
0.98 0.1658 1.24 0.0795 1.62 0.022 2.5 0.0004
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
λ erfcλ λ erfcλ λ erfcλ λ erfcλ
0.99 0.1615 1.26 0.0748 1.64 0.0204 2.6 0.0002
1 0.1573 1.28 0.0703 1.66 0.0189 2.7 0.0001
1.01 0.1573 1.3 0.066 1.68 0.0175 2.8 0.0001
1.02 0.1492 1.32 0.0619 1.7 0.0162 2.9 0
1.03 0.1453 1.34 0.0581 1.72 0.015 3 0
1.04 0.1414 1.36 0.0545 1.74 0.0139
erfcλ
1
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0
0.001 0.01 0.1 1 10
λ
DODATAK II
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dodatak II 209
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
PRIMER 1
Izdanski filtracioni tok sa slobodnim nivoom formiran je u vodonosnoj poroznoj
sredini, homogenih izotropnih filtracionih karakteristika. Sa jedne strane, tok je ograni~en
rekom, dok se sa druge strane moè smatrati da nije ograni~en. Nivo u reci je nepromenjen
dovoljno dugo da su uspostavljeni stacionarni uslovi strujanja. Nivo izdani je u ovim
uslovima horizontalan (tako da strujanja realno i nema). Debljina (visina) izdanskog toka je
11 m, a filtracione karakteristike izdani su: koeficijent filtracije, K = 2.3x10-4 m/s, specifi~na
izda{nost izdani, ε = 0.14. U vremenskom trenutku t0 = 0, po~inje serija skokovitih promena
nivoa u reci, koje izazivaju i promene nivoa filtracionog toka (tablica 1 i slika 1).
TABLICA 1
t(dani) ∆t(dani) H0(m) ∆H0(m)
<0 0 11 0
t0=0 ∆t1=10 13 2
t1=10 ∆t2=12 15.8 2.8
t2=22 ∆t3=18 10.8 -5
t3=40 ∆t4=20 9.4 -1.4
t4=60 ∆t5=8 13.4 4
t5=68 Slika 1: [ematizovani nivogram promena nivoa na granici toka
Zadatkom se traì da se sprovede analiza promene nivoa i proticaja u razli~itim

presecima filtracionog toka i odabranim vremenskim trenucima.
Re{enje:
Na slici 2 prikazan je {ematski prikaz profila filtracionog toka, gde je reka za potrebe
prora~una {ematizovana kao savr{eni rov. Pre po~etka promene vodostaja, nivo izdani je
identi~an nivou u reci i horizontalan je.
Slika 2: [ematizovani poluograni~eni filtracioni tok
U trenutku t0 dolazi do skokovite promene nivoa na granici (reci), ∆H(0,0), koja se u

vremenskom intervalu ∆t1 propagira du` filtracionog toka, (u pravcu ose x, na slici 2).
Promena nagiba izdanskog (filtracionog) toka, izazvana promenom nivoa, tako|e ima za
posledicu i promenu filtracionog proticaja, koja je u funkciji veli~ine promene nivoa na
granici, udaljenja od granice toka i vremenskog intervala od po~etka promene.
Izraz za promenu nivoa filtracionog toka u posmatranom preseku toka i datom
vremenskom trenutku, za navedene uslove, glasi:
∆H(x,t) = ∆H0 erfc λ
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
gde je:
∆H(x,t) - promena nivoa na udaljenjenju x, u vremenskom trenutku t, koja se ra~una od
po~etka skokovite promene na granici toka, [L],
∆H0 - skokovita promena nivoa na granici toka, u vremenskom trenutku t = 0, [L],
λ - bezdimenzionalni parametar:
x
λ=
2 at
x - udaljenje od granice filtracionog toka, [L],
a - koeficijent nivoprodnosti porozne sredine, [L2T-1],
Khsr
a=
ε
K - koeficijent filtracije, [LT-1],
hsr - srednja debljina izdanskog toka, u ovom slu~aju hsr = H(x,0) = H0, [L],
ε- specifi~na izda{nost izdani, [-],
t - vreme od trenutka skokovite promene nivoa na granici, [T].
Jedini~ni proticaj filtracionog toka (proticaj po jedinici {irine toka), uz pretpostavku
da nema podzemnog doticaja iz zale|a, ra~una se prema jedna~ini:
 x2 
T ∆H 0 − 
 4 at 
eq (x ,t ) =
πat
Raspored promene nivoa filtracionog toka, na kraju vremenskog intervala ∆t1 (u
vremenskom preseku t1), dobija se prora~unom veli~ine ∆H1(x,t). Rezultati prora~una, za
odabrana udaljenja od reke, prikazani su u tablici 2. Rezultati prora~una jedini~nog proticaja,
izraènog u l/s na 1 m {irine toka, analogno prora~unu nivoa, dati su tako|e u tablici 2.
TABLICA 2
t(dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 700
λ1 0.081 0.2 0.4 0.601 0.802 1.203 1.604 2 2.406 2.8

erfc λ1 0.91 0.777 0.571 0.395 0.257 0.089 0.023 0.004 0.001 0
10 ∆H1 1.819 1.553 1.141 0.79 0.513 0.178 0.047 0.009 0.001 0
q(l/s) 0.0278 0.0244 0.0201 0.016 0.012 0.005 0.002 0
Grafi~ka interpretacije rezultata prora~una promene nivoa, kao funkcija ∆H1 = f(x,t),
i jedini~nog proticaja, q(x,t), koji su dati u tablici 2, prikazana je na slici 3. Kao {to se vidi iz
rezultata prora~una, uticaj promene nivoa na granici, posle deset dana, propagira se prakti~no
do udaljenja od oko 500 m.
Slika 3: Dijagrami promene nivoa (∆H) i proticaja q, deset dana od po~etka promene nivoa na granici
filtracionog toka
Dodatak II 211
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Gornji dijagrami prikazuju situaciju, u pogledu rasporeda nivoa (kao razliku po~etnog
i trenutnog stanja, ∆H) i proticaja na kraju vremenskog intervala ∆t1, odnosno na kraju
desetog dana od trenutka promene nivoa u reci, neposredno pre po~etka slede}e promene.
Postavlja se slede}e pitanje: {ta se de{ava sa nivoima (i proticajima) u nastavku vremena,
kada dolazi do novih promena nivoa na granici ?
Za ovako formulisan zadatak, primenjuje se poznati princip superpozicije strujanja,
kod koga je sloèno strujanje mogu}e dobiti jednostavnim sabiranjem elementarnih.
Prora~uni promene nivoa izdani i proticaja, sprovode se posebno za svaku izdvojenu
elementarnu promenu na granici toka. Zatim se dobijeni rezultati, za odgovaraju}e vremenske
preseke i odabrana udaljenja, aritmeti~ki saberu.
U ovom slu~aju, neophodno je prvo razloìti sloèni nivogram promene na granici
(slika 1) na niz elementarnih, slika 4.
Slika 4: Realni nivogram promene na granici filtracionog toka (a) i elementarni nivogrami, nastali
razlaganjem realnog (b, c, d, e, f)
Kao {to se vidi, zadati nivogram promene nivoa na granici, mogu}e je dobiti i kao
rezultat superpozicije (sabiranja) pojedina~nih (elementarnih) promena. Promene nivoa izdani
(filtracionog toka) ra~unaju se pojedina~no za svaki elementarni nivogram, polaze}i od
vremenskog trenutka njegove promene.
Za prvu promenu nivoa na granici toka, ∆H01, propagacija promene se ra~una prema
izrazu
x
∆H 1 (x , t ) = ∆H 01erfc
2 at
gde je:
∆H01 - skokovita promena na granici toka, nastala u vremenu t1 = 0, [L],
∆H1(x,t) - promena nivoa izdani (filtracionog toka) izazvana promenom na granici (∆H01), u
odabranom vremenskom trenutku i na proizvoljnom udaljenju od granice, [L],
x - udaljenje od granice filtracionog toka, [L]. Usvojene vrednosti su prikazane u tablicama 3,
4, 5, 6 i 7,
t - vreme od po~etka datog poreme}aja nivoa na granici toka, [T].
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Proticaj po jedinici {irine filtracionog toka se ra~una prema izrazu:
 x2 
T ∆H 01 − 
 4 at 
q 1 (x ,t ) = e
πat
gde je:
q1(x,t) - jedini~ni filtracioni proticaj, na proizvoljnom udaljenju i u odabranom vremenskom
trenutku posle promene nivoa na granici, [L2T-1].
Rezultati prora~una promene nivoa du` filtracionog toka i jedini~nog filtracionog
proticaja, koji su posledica prve skokovite promene na ganici, prikazani su tabelarno u tablici
3.
Na slici 5 data je grafi~ka interpretacije rezultata prora~una promene nivoa izdani i
filtracionog proticaja, koje su rezultat promene nivoa na granici na po~etku prora~unskog
perioda (t = 0).
TABLICA 3
t(dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 700 800 1000
λ1 0.081 0.2 0.4 0.601 0.802 1.203 1.604 2 2.406 2.8
erfc λ1 0.91 0.777 0.571 0.395 0.257 0.089 0.023 0.004 0.001 0
t1=10 ∆H1 1.819 1.553 1.141 0.79 0.513 0.178 0.047 0.009 0.001 0
q1(l/s) 0.0278 0.0244 0.0201 0.016 0.012 0.005 0.002 0
λ1 0.054 0.135 0.27 0.405 0.541 0.811 1.081 1.351 1.622 1.892 2.162
erfc λ1 0.939 0.848 0.702 0.566 0.449 0.251 0.126 0.056 0.022 0.007 0.002
t2=22 ∆H1 1.878 1.696 1.4 1.133 0.889 0.503 0.252 0.112 0.043 0.015 0.004
q1(l/s) 0.0176 0.0164 0.0146 0.0131 0.0113 0.008 0.005 0.002 0.0006 0
λ1 0.04 0.1 0.2 0.301 0.401 0.601 0.802 1.002 1.203 1.403 1.604 2.005
erfc λ1 0.955 0.887 0.777 0.671 0.571 0.395 0.257 0.156 0.089 0.047 0.023 0.005
t3=40 ∆H1 1.909 1.774 1.553 1.341 1.141 0.79 0.513 0.313 0.178 0.094 0.047 0.009
q1(l/s) 0.0126 0.0121 0.0114 0.0106 0.01 0.008 0.006 0.004 0.003 0.002 0.001 0
λ1 0.033 0.082 0.164 0.245 0.327 0.491 0.655 0.818 0.982 1.146 1.309 1.637
erfc λ1 0.963 0.908 0.817 0.728 0.643 0.487 0.354 0.247 0.165 0.105 0.064 0.02
t4=60 ∆H1 1.926 1.816 1.634 1.457 1.287 0.975 0.709 0.494 0.33 0.21 0.128 0.041
q1(l/s) 0.0099 0.0094 0.009 0.0084 0.008 0.007 0.006 0.005 0.004 0.003 0.002 0.001
λ1 0.031 0.077 0.154 0.231 0.307 0.461 0.615 0.769 0.922 1.076 1.23 1.537
erfc λ1 0.965 0.913 0.828 0.744 0.664 0.514 0.384 0.277 0.192 0.128 0.082 0.03
t5=68 ∆H1 1.931 1.827 1.656 1.489 1.327 1.028 0.76 0.553 0.384 0.256 0.164 0.059
q1(l/s) 0.0099 0.0097 0.009 0.0083 0.008 0.007 0.006 0.005 0.004 0.003 0.0022 0.001
Slika 5: Promena nivoa i proticaja du` filtracionog toka u vremenskim presecima posle: t1 = 10 dana, t2 =
22 dana, t3 = 40 dana, t4 = 60 dana, t5 = 68 dana. Promena na granici ∆H01 je nastupila u t = 0
Za drugu promenu nivoa na granici, ∆H02, (elementarna) promena nivoa du`

filtracionog toka se ra~una prema izrazu:
x
ΛH 2 (x ,t ) = ΛH 02erfc
2 a(t − t 1 )
Dodatak II 213
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
a proticaj je:
 x2 
T ∆H 02  − 
 4 a ( t −t 1 ) 
q 2 (x ,t ) =
e
πa(t − t 1 )
Rezultati prora~una su prikazani u tablici 4 i grafi~ki interpretirani na slici 6.
O~igledno je da se vreme poreme}aja ra~una od t1 = 10 dana, kada je nastupila promena ∆H02.
TABLICA 4
ukupno ∆t (dani)
vreme x(m)= 20 50 100 145 200 300 400 500 600 800 1000 1200
(dani)
λ2 0.073 0.183 0.366 0.549 0.732 1.098 1.464 1.83 2.196
erfc λ2 0.917 0.796 0.605 0.437 0.3 0.12 0.038 0.01 0.002
22 ∆t1=12 ∆H2 2.569 2.228 1.693 1.225 0.841 0.337 0.107 0.027 0.005
q2(l/s) 0.029 0.028 0.026 0.022 0.017 0.009 0.003 0.001 0
λ2 0.046 0.116 0.231 0.347 0.463 0.694 0.926 1.157 1.389 1.852 2.315
erfc λ2 0.948 0.87 0.743 0.623 0.513 0.326 0.19 0.102 0.049 0.009 0.001
40 ∆t2=30 ∆H2 2.654 2.436 2.081 1.745 1.435 0.913 0.533 0.285 0.139 0.025 0.003
q2(l/s) 0.0185 0.018 0.017 0.016 0.015 0.011 0.008 0.005 0.003 0.0006 0
λ2 0.036 0.09 0.179 0.269 0.359 0.538 0.717 0.896 1.076 1.434 1.793 2.152
erfc λ2 0.959 0.899 0.8 0.704 0.612 0.447 0.31 0.205 0.128 0.042 0.011 0.002
60 ∆t3=50 ∆H2 2.687 2.517 2.239 1.97 1.714 1.251 0.869 0.573 0.359 0.119 0.031 0.006
q2(l/s) 0.0144 0.0142 0.014 0.0136 0.013 0.011 0.0087 0.006 0.004 0.002 0.001 0
λ2 0.033 0.083 0.166 0.25 0.333 0.499 0.666 0.832 0.999 1.332 1.664 1.998
erfc λ2 0.962 0.906 0.814 0.724 0.638 0.48 0.346 0.239 0.158 0.06 0.018 0.005
68 ∆t4=58 ∆H2 2.695 2.538 2.279 2.027 1.786 1.344 0.97 0.669 0.442 0.167 0.052 0.013
q2(l/s) 0.0133 0.0132 0.013 0.0124 0.012 0.01 0.008 0.0061 0.0043 0.002 0.0008 0
Slika 6: Promena nivoa i proticaja du` filtracionog toka u vremenskim presecima posle: t2 = 22 dana
(prora~unski period ∆t1 = 12 dana), t3 = 40 dana (∆t2 = 30 dana), t4 = 60 dana (∆t3 = 50 dana), t5
= 68 dana (∆t4 = 58 dana). Promena nivoa na granici ∆H02 nastupila je u t1 = 10 dana.
Tre}a promena nivoa filtracionog toka, prouzrokovana je promenom nivoa na granici,

∆H03, koja je u suprotnom pravcu u odnosu na prethodne. Zato je ona sa negativnim
predznakom. Ra~una se prema izrazu:
x
∆H s ( x, t ) = ΛH 03 erfc
2 a (t − t 2 )
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 x2 
T ∆H 03  −
 4 a ( t −t )
2 

dok je proticaj: q 3 (x ,t ) = − e
πa(t − t 2 )
Rezultati prora~una promene nivoa i proticaja su prikazani u tablici 5 i na slici 7.

Po~etak poreme}aja (∆H03) u ovom slu~aju je u trenutku t2 = 22 dana.
êtvrta promena nivoa na granici filtracionog toka, ∆H04, tako|e je sa negativnim
predznakom. Promena nivoa du` toka i (elementarni) proticaj se ra~unaju prema slede}im
izrazima:
x
ΛH 4 (x , t ) = − ΛH 04erfc
2 a(t − t 3 )
 2 
− x 
T∆H 04  4 a ( t −t ) 
q 4 ( x, t ) = e  3 
πa (t − t 3 )
TABLICA 5
ukupno ∆t
vreme (dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 800 1000 1200
t(dani)
λ3 0.06 0.149 0.299 0.448 0.597 0.896 1.195 1.494 1.85 2.39 0
40 ∆t1=18 erfc λ3 0.933 0.833 0.672 0.526 0.398 0.205 0.091 0.034 0.011 0.001 0
∆H3 -4.66 -4.16 -3.36 -2.63 -1.99 -1.02 -0.45 -0.17 -0.06 0
q3(l/s) -0.043 -0.042 -0.039 -0.035 -0.03 -0.019 -0.01 -0.005 -0.002 0
λ3 0.041 0.103 0.206 0.308 0.411 0.617 0.823 1.028 1.234 1.645 2.057 2.468
60 ∆t2=38 erfc λ3 0.954 0.884 0.771 0.663 0.561 0.383 0.245 0.146 0.081 0.02 0.004 0
∆H3 -4.77 -4.42 -3.86 -3.31 -2.80 -1.91 -1.22 -0.73 -0.40 -0.1 -0.02 0
q3(l/s) -0.033 -0.032 -0.03 -0.028 -0.025 -0.02 -0.013 -0.009 -0.006 -0.002 0
λ3 0.037 0.093 0.187 0.28 0.374 0.561 0.748 0.935 1.122 1.495 1.869 2.243
68 ∆t3=46 erfc λ3 0.958 0.895 0.791 0.692 0.597 0.428 0.29 0.186 0.113 0.034 0.008 0.001
∆H3 -4.79 -4.47 -3.96 -3.46 -2.98 -2.14 -1.45 -0.93 -0.56 -0.17 -0.04 0
q3(l/s) -0.027 -0.027 -0.026 -0.025 -0.023 -0.019 -0.014 -0.010 -0.007 -0.003 -0.001 0
Slika 7: Promena nivoa i proticaja du` filtracionog toka u vremenskim presecima posle: t3 = 40 dana (∆t1
= 18 dana), t4 = 60 dana (∆t2 = 38 dana), t5 = 68 dana (∆t3 = 46 dana). Promena nivoa na
granici ∆H03 nastupila je u t2 = 22 dana.

Po~etak poreme}aja (∆H04) je u trenutku t3 = 40 dana.
Dodatak II 215
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TABLICA 6
ukupno ∆t (dani)
vreme x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 700 800
t(dani)
λ4 0.057 0.141 0.283 0.425 0.567 0.851 1.134 1.417 1.701 1.984 2.268
erfc λ4 0.936 0.841 0.688 0.547 0.422 0.229 0.109 0.045 0.016 0.005 0.001
60 ∆t1=20 ∆H4 -1.31 -1.18 -0.96 -0.77 -0.59 -0.32 -0.15 -0.06 -0.02 -0.01 0
q4(l/s) -0.011 -0.011 -0.01- -0.009 -0.008 -0.005 -0.003 -0.002 07 0
λ4 0.048 0.12 0.24 0.359 0.479 0.719 0.958 1.198 1.438 1.678 1.92
erfc λ4 0.946 0.865 0.735 0.611 0.498 0.309 0.175 0.09 0.042 0.018 0.007
68 ∆t2=28 ∆H4 -1.32 -1.21 -1.03 -0.86 -0.7 -0.43 -0.24 -0.13 -0.06 -0.02 -0.01
q4(l/s) -0.01 -0.01 -0.009 -0.008 -0.008 -0.006 -0.004 -0.002 -0.001 0 0
Slika 8: Promena nivoa i proticaja du` filtracionog toka u vremenskim presecima posle: t4 = 60 dana (∆t1
= 20 dana), t5 = 68 dana (∆t2 = 28 dana). Promena nivoa na granici ∆H04 nastupila je u t3 = 40
dana.
Poslednja, peta promena nivoa na granici filtracionog toka, ∆H05, nastupila je 60-tog
dana od po~etka ukupnog posmatranog intervala vremena (t4 = 60 dana). Promena nivoa du`
toka se ra~una prema slede}em izrazu:
x
ΛH 5 (x , t ) = ΛH 05erfc
2 a(t − t 4 )
Elementarni proticaj je:
 x2 
T ∆H 05  − 
 4 a ( t −t 4 ) 
q 5 (x , t ) = e
πa(t − t 4 )
TABLICA 7
ukupno ∆t
vreme (dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600
t(dani)
λ5 0.089 0.224 0.448 0.672 0.896 1.344 1.793 2.241 2.689
erfc λ5 0.899 0.751 0.526 0.342 0.105 0.057 0.011 0.001 0
68 ∆t1=8 ∆H5 3.596 3.005 2.104 1.366 0.819 0.229 0.045 0.006 0
q5(l/s) 0.051 0.049 0.042 0.033 0.023 0.008 0.002 0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 9: Promena nivoa i proticaja du` filtracionog toka posle t5 = 68 dana (∆t1 = 8 dana). Promena nivoa
na granici ∆H05 nastupila je u t4 = 60 dana.
Kao {to je re~eno, rezultantna, sumarna, ili ukupna promena nivoa na odabranim
udaljenjima strujnog toka, dobija se sabiranjem propagacije uticaja elementarnih promena na
granici, u odgovaraju}im vremenskim presecima:
i =n
ΛH ( x , t ) = ∑ Λ H i ( x , t )
i =1
Sumarni proticaj u datom trenutku je:

i =n
q ( x , t ) = ∑q i ( x , t )
i =1
Kompletni rezultati prora~una ukupne promene nivoa du` analiziranog filtracionog
toka dati su u tablici 8.
TABLICA 8
ukupno vreme
t(dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 800 1000 1200
10 ∆H1 1.819 1.553 1.141 0.79 0.513 0.178 0.047 0.009 0.001
q1(l/s) 0.028 0.024 0.020 0.016 0.012 0.005 0.002 0
∆H1 1.878 1.696 1.4 1.133 0.889 0.503 0.252 0.112 0.043 0.004 0
∆H2 2.569 2.228 1.693 1.225 0.841 0.337 0.107 0.027 0.005 0 0
22 Σ∆Η2 4.447 3.924 3.093 2.358 1.73 0.84 0.359 0.139 0.048 0.004 0
q1(l/s) 0.018 0.016 0.015 0.013 0.011 0.008 0.005 0.002 0.001
q2(l/s) 0.029 0.028 0.026 0.022 0.017 0.009 0.003 0.001 0
Σq2 0.047 0.044 0.041 0.035 0.028 0.017 0.008 0.003 0.001
∆H1 1.909 1.774 1.553 1.341 1.141 0.79 0.513 0.313 0.178 0.047 0.009 0
∆H2 2.654 2.436 2.081 1.745 1.435 0.913 0.533 0.285 0.139 0.025 0.003 0
∆H3 -4.663 -4.163 -3.363 -2.63 -1.99 -1.024 -0.454 -0.173 -0.056 -0.003 0 0
40 Σ∆Η3 -0.1 0.047 0.271 0.456 0.586 0.679 0.592 0.425 0.261 0.069 0.012 0
q1(l/s) 0.013 0.012 0.011 0.011 0.01 0.008 0.006 0.004 0.003 0.001 0
q2(l/s) 0.018 0.018 0.017 0.016 0.015 0.011 0.008 0.005 0.003 0.001 0
q3(l/s) -0.043 -0.042 -0.039 -0.035 -0.03 -0.019 -0.01 -0.005 -0.002 0 0
Σq3 -0.012 -0.012 -0.011 -0.008 -0.005 0 0.004 0.004 0.004 0.002 0
∆H1 1.926 1.816 1.634 1.457 1.287 0.975 0.709 0.494 0.33 0.128 0.041 0.011
∆H2 2.687 2.517 2.239 1.97 1.714 1.251 0.869 0.573 0.359 0.119 0.031 0.006
∆H3 -4.768 -4.421 -3.856 -3.313 -2.804 -1.914 -1.223 -0.729 -0.405 -0.1 -0.018 -0.002
∆H4 -1.31 -1.177 -0.964 -0.766 -0.591 -0.32 -0.152 -0.063 -0.022 -0.001 0 0
Dodatak II 217
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
nastavak tablice 8:
ukupno vreme
t(dani) x(m)= 20 50 100 150 200 300 400 500 600 800 1000 1200
60 Σ∆Η4 -1.465 -1.265 -0.947 -0.652 -0.394 -0.008 0.203 0.275 0.262 0.146 0.054 0.015
q1(l/s) 0.01 0.01 0.009 0.008 0.008 0.007 0.006 0.005 0.004 0.002 0.001 0
q2(l/s) 0.014 0.014 0.014 0.014 0.013 0.011 0.009 0.006 0.004 0.002 0.001 0
q3(l/s) -0.033 -0.032 -0.030 -0.028 -0.025 -0.02 -0.013 -0.009 -0.006 -0.002 0 0
q4(l/s) -0.011 -0.011 -0.010 -0.009 -0.008 -0.005 -0.003 -0.002 -0.001 0 0 0
Σq4 -0.02 -0.019 -0.018 -0.016 -0.012 -0.007 -0.001 0.000 0.001 0.002 0.002 0
∆H1 1.931 1.827 1.656 1.489 1.327 1.028 0.76 0.553 0.384 0.164 0.059 0.018
∆H2 2.695 2.538 2.279 2.027 1.786 1.344 0.97 0.669 0.442 0.167 0.052 0.013
∆H3 -4.789 -4.474 -3.957 -3.458 -2.985 -2.138 -1.451 -0.931 -0.563 -0.172 -0.041 -0.007
∆H4 -1.324 -1.212 -1.029 -0.856 -0.697 -0.433 -0.245 -0.126 -0.059 -0.009 0 0
∆H5 3.596 3.005 2.104 1.366 0.819 0.229 0.045 0.006 0 0 0 0
68 Σ∆Η5 2.109 1.684 1.053 0.568 0.25 0.03 0.079 0.171 0.204 0.15 0.07 0.024
q1(l/s) 0.001 0.001 0.009 0.008 0.008 0.007 0.006 0.005 0.004 0.002 0.001 0
q2(l/s) 0.013 0.013 0.013 0.012 0.012 0.01 0.008 0.006 0.004 0.002 0.001 0
q3(l/s) -0.027 -0.027 -0.026 -0.024 -0.023 -0.019 -0.014 -0.010 -0.007 -0.003 -0.001 0
q4(l/s) -0.010 -0.010 -0.009 -0.009 -0.008 -0.006 -0.003 -0.002 -0.001 0 0 0
q5(l/s) 0.051 0.049 0.042 0.033 0.023 0.008 0.002 0 0 0 0 0
Σq5 0.037 0.035 0.029 0.020 0.012 0.000 -0.002 -0.001 0.000 0.001 0.001 0
Grafi~ki prikaz dobijenih rezultata dat je na dijagramima slike 10.
Slika 10: Ukupna promena nivoa i proticaja du` fitlracionog toka, usled niza usastopnih skokovitih
promena na granici, posle t1 = 10 dana, t2 = 22 dana, t3 = 40 dana, t4 = 60 dana, t5 = 68 dana
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
DODATAK III
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dodatak III 221
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
PRIMER 2
Kao primer primene eksplicitne metode analizira se slu~aj, prikazan na slici 3.17. U
ovom slu~aju, posmatra se filtracioni tok pod pritiskom u homogenom izotropnom
vodonosnom sloju, konstantne debljine. Koeficijent vodoprovodnosti izdani je T = 0.001
m2/s, a specifi~na izda{nost µ = 0.003. Tok je izdeljen na homogene deonice, duìne ∆x = 50
m. Prva i poslednja deonica predstavljaju polja sa zadatim nivoom (potencijalom, Π =
Const.). U vremenskom periodu t < 0, (po~etni) pijezometarski nivo izdani je horizontalan, sa
visinom od Π0 = 28 m. U vremenu t = 0 dolazi do skokovite promene nivoa u deonici 7, na
nivo od 13 m, koji se zadràva u narednom periodu.
Zadatkom se traì da se izra~una promena nivoa tokom vremena od 20 sati u
pojedinim deonicama {ematizovanog profila (strujnog polja).
Slika 1.: [ematizovani prora~unski profil za primer 2
RE[ENJE:
Filtracioni tok je podeljen na, efektivno, {est deonica. Prva i sedma deonica predstavljaju
grani~ni uslov filtracionog toka. Prema tome, neophodno je postaviti sistem od {est jedna~ina
sa {est nepoznatih.
Za date parametre, postavlja se pitanje izbora veli~ine vremenskog koraka, da bi
re{enje bilo stabilno. Za eksplicitnu metodu, napred izloènu, uslov stabilnosti je:
∆x 2 µ 1
> (1)
4T∆t 2
Prema zadatim vrednostima, dobija se kao kriti~no vreme, vremenski interval od
Λx 2 µ
∆t ≤ (2)
2TΛt
Kao vremenski korak usvojen je interval od ∆t = 3600 s (1h).
Sistem jedna~ina, kojim se izra~unavaju nivoi u svakom vremenskom koraku, izvodi
se iz jedna~ine:
T ∆t  2T ∆t 
Πti + ∆t = 2 ( Π i +1 + Π i −1 ) + Π i 1 −
t t t
 (3)
µ∆x  µ ∆x 2 
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
T∆t 0.001 ⋅ 3600
Zamenom konstanti: = = 0.48 (4)
µ∆x 2 0.003 ⋅ 50 2
 
1 − 2T∆t  = 1 − 2 ⋅ 0.001 ⋅ 3600  = 0.04 (5)
   
 µ∆x 2   0.003 ⋅ 50 2 
u prethodnu jedna~inu, dobija se jednostavniji oblik:
Π it + ∆t = 0.48 ⋅ (Π it+1 + Π it−1 ) + 0.04 ⋅ Π it (6)
Postavljaju}i jedna~ine za sve deonice filtracionog toka, dobija se slede}i sistem

(nivoi Π1 i Π7 su, kao grani~ni uslovi, sa konstatnim vrednostima tokom celog ciklusa
prora~una (Π1 =13 m, a Π7 = 28 m)):
Πt2+ ∆t = 0.48 ⋅ (Π3t + 13) + 0.04 ⋅ Π2t (7)
Πt3+ ∆t = 0.48 ⋅ (Π4t + Π2t ) + 0.04 ⋅ Π3t (8)
Πt4+ ∆t = 0.48 ⋅ (Π5t + Π3t ) + 0.04 ⋅ Π4t (9)
Π5t + ∆t = 0.48 ⋅ (Π6t + Π4t ) + 0.04 ⋅ Π5t (10)
Πt6+ ∆t = 0.48 ⋅ (28 + Π5t ) + 0.04 ⋅ Π6t (11)

Rezultati prora~una za svaki vremenski korak prikazani su u tablici 1. Moè se
primetiti da u svakom narednom koraku, po~ev{i od po~etka, u prora~un se uklju~uje po jedna
deonica. Smanjenjem koraka, postiè se kra}e vreme uklju~enja svih deonica u prora~un. Iz
toga se moè zaklju~iti da se ve}a realnost i ta~nost prora~una mogu posti}i smanjenjem
prora~unuskog koraka.
TABLICA 1
t(h) Π1 Π2 Π3 Π4 Π5 Π6 Π7
0 13 28 28 28 28 28 28
1 13 20.68 28 28 28 28 28
2 13 19.79 24.49 28 28 28 28
3 13 18.79 23.92 26.31 28 28 28
4 13 18.47 22.6 25.97 27.19 28 28
5 13 17.82 22.23 24.94 26.99 27.61 28
6 13 17.62 21.41 24.62 26.3 27.5 28
7 13 17.22 21.13 23.89 26.07 27.16 28
8 13 17.07 20.58 23.61 25.55 27.04 28
9 13 16.8 20.35 23.09 25.33 26.79 28
10 13 16.68 19.96 22.85 24.96 26.67 28
11 13 16.49 19.77 22.48 24.77 26.49 28
12 13 16.39 19.5 22.28 24.5 26.4 28
13 13 16.26 19.34 22.01 24.34 26.26 28
14 13 16.17 19.14 21.85 24.14 26.17 28
15 13 16.07 19.01 21.65 24.01 26.07 28
16 13 16.01 18.87 21.52 23.87 26.01 28
Dodatak III 223
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
nastavak tablice 1:
t(h) Π1 Π2 Π3 Π4 Π5 Π6 Π7
17 13 15.94 18.77 21.38 23.77 25.94 28
18 13 15.89 18.66 21.27 23.66 25.89 28
19 13 15.83 18.58 21.16 23.58 25.83 28
20 13 15.79 18.5 21.08 23.5 25.79 28
Grafi~ka interpretacija rezultata prora~una, oscilacije reprezentativnih pijezometarskih

nivoa u deonicama, data je na dijagramu, slika 2.
Slika 2: Rezultati prora~una oscilacija pijezometarskog nivoa izdani po deonicama - eksplicitna metoda.
Prora~unski korak, ∆t = 1 h
Kao ilustraciju nestabilnosti prora~una, na slici 3 su prikazani rezultati prora~una

nivoa u deonici 4, sa vremenskim korakom od 1.2 sata. Kao {to se vidi, rezultati prora~una
osciluju oko ta~ne vrednosti, sa tendencijom pove}anja amplitude oscilacija. Sa pove}anjem
vremenskog koraka, brè se postiè nestabilnost. Na slici 4 su prikazani rezultati prora~una,
sa vremenskim korakom od 1.5 h. Kao {to se vidi, sa pove}anjem vremenskog koraka
nestabilnost prora~una jo{ brè i intenzivnije nastupa.
Slika 3: Uporedni rezultati prora~una nivoa - eksplicitna metoda: a) vremenski korak ∆t = 1h, b)
vremenski korak ∆t = 1.2 h
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slika 4: Uporedni rezultati prora~una nivoa - vremenski korak ∆t = 1.5 h
Prema implicitnoj metodi, prema kojoj je op{ta jedna~ina za izdvojenu deonicu:

 µ∆x 2  t + ∆t µ∆x 2 t
Π t + ∆t 
− 2+ Π +Π t + ∆t =− Πi (12)
i +1  T∆t  i i −1 T∆t
 
za postavljeni zadatak se formira slede}i sistem od pet jedna~ina (usvojen je vremenski korak
od ∆t = 1 h):
Π3i+∆t – 4.083 Π2i+∆t + 13 = -2.083 Π2i (13)
Π4i+∆t – 4.083 Π3i+∆t + Π2i+∆t = -2.083 Π3i (14)
Π5i+∆t – 4.083 Π4+∆t + Π3i+∆t = -2.083 Π4i (15)
Π6i+∆t – 4.083 Π5i+∆t + Π4i+∆t = -2.083 Π5i (16)
28 – 4.083 Π6i+∆t + Π5i+∆t = -2.083 Π6i (17)
Navedeni sistem se re{ava iterativnim postupcima, a rezultati sprovedenih prora~una

su dati u tablici 2.
Dodatak III 225
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TABLICA 2
t(h) Π1 Π2 Π3 Π4 Π5 Π6 Π7
0 13 28 28 28 28 28 28
1 13 24.04 26.97 27.73 27.93 27.98 28
2 13 21.77 25.77 27.26 27.77 27.93 28
3 13 20.33 24.66 26.68 27.52 27.85 28
4 13 19.36 23.71 26.08 27.22 27.73 28
5 13 18.67 22.92 25.5 26.89 27.59 28
6 13 18.16 22.25 24.96 26.55 27.44 28
7 13 17.76 21.69 24.47 26.22 27.28 28
8 13 17.44 21.22 24.02 25.9 27.12 28
9 13 17.18 20.82 23.62 25.6 26.96 28
10 13 16.96 20.47 23.27 25.33 26.82 28
11 13 16.78 20.17 22.95 25.08 26.68 28
12 13 16.62 19.91 22.67 24.85 26.55 28
13 13 16.48 19.69 22.42 24.64 26.43 28
14 13 16.36 19.49 22.2 24.46 26.34 28
15 13 16.26 19.31 22 24.3 26.25 28
16 13 16.17 19.16 21.83 24.15 26.16 28
17 13 16.09 19.02 21.68 24.02 26.09 28
18 13 16.02 18.91 21.55 23.9 26.02 28
19 13 15.96 18.8 21.43 23.8 25.96 28
20 13 15.9 18.71 21.32 23.71 25.91 28
Rezultati prora~una su grafi~ki interpretirani na slici 5, a kao {to se vidi, prema ovoj
metodi prora~una, uticaj promene nivoa na granici se propagira du` celog filtracionog toka,
odmah na kraju prvog prora~unskog perioda.
Slika 5: Rezultati prora~una oscilacija pijezometarskog nivoa izdani po deonicama - implicitna metoda.
Prora~unski korak, ∆t = 1 h
Kod implicitne metode, stabilnost prora~una ne dolazi u pitanje, me|utim ta~nost,

odnosno realnost dobijenih rezultata zavisi od veli~ine usvojenog prora~unskog koraka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za deonicu 2 dat je uporedni prikaz dobijenih rezultata prora~una nivoa tokom
vremena, za usvojene veli~ine prora~unskog koraka od ∆t = 1 h, ∆t = 2 h i ∆t = 5 h, slika 6.
Slika 6: Implicitna metoda - upore|enje prora~una sa razli~itom veli~inom prora~unskog koraka
Interesantno je uporediti rezultate prora~una dobijene primenom obe metode,

eksplicitne i implicitne. Upore|enje rezultata prora~una za jednu deonicu (deonica 2) ukazuje
na odre|ene karakteristike obe metode. Razlike mogu biti zna~ajne. Ovo treba imati u vidu
prilikom prakti~nog re{avanja zadataka, gde u svakom konkretnom slu~aju treba izvr{iti
proveru i verifikaciju kako ulaznih parametara, tako i dobijenih rezultata.
Slika 7: Upore|enje rezultata prora~una dobijenih eksplicitnom (E) i implicitnom (I) metodom
LITERATURA
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Literatura 229
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. Agroskin I. I., Dmitrijev G. T., Pikalov F. I.: HIDRAULIKA (prevod sa ruskog),

Tehni~ka knjiga, Zagreb, 1969.
2. Avakumovi} Dimitrije: HIDROTEHNI^KE MELIORACIJE - ODVODNjAVANjE,

Gra|evinska knjiga, Beograd, 1991.
3. Bear J., Zaslavsky D., Irmay S.: PHYSICAL PRINCIPLES OF WATER PERCOLATION
AND SEEPAGE, UNESCO, Arid zone research - XXIX, Place de Fontenoy, Paris-7 ,
France, 1968.
4. Ber J., Zaslavski D., Irmej S.: FIZIKO-MATEMATIÊSKIE OSNOVY FIL\TRACIJ

VODY (prevod sa engleskog), "Mir", Moskva, 1971.
5. Bear Jacob: HYDRAULICS OF GROUNDWATER, McGraw-Hill Book Company,

Israel, 1979.
6. Bennett D. Gordon: INTRODUCTION TO GROUND-WATER HYDRAULICS,

Techniques of Water-Resources Investigations of the United States Geological Survey,
Book 3, Alexandria, USA, 1985.
7. Boreli Mladen: ODRE\IVANjE KARAKTERISTIKA VODONOSNIH SLOJEVA

PROBNIM CRPENjEM U NESTACIONARNOM RE@IMU, Seminar: Bilans podzemnih
voda, Beograd, 1967.
8. Boreli Mladen: HIDRAULI^KI (FILTRACIONI) OTPORI, Seminar: Bilans podzemnih

voda, Beograd, 1967.
9. Boreli Mladen: PODZEMNA VODA U ZONI AERACIJE TRETIRANA JEDNAÎ-

NAMA STRUJANjA VODE U NEZASI]ENIM SREDINAMA, Seminar: Bilans
podzemnih voda, Beograd, 1967.
10. Boreli Mladen: RADIJUS DEJSTVA BUNARA, Seminar: Bilans podzemnih voda,
Beograd, 1967.
11. Boreli Mladen: HIDRAULIKA, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,

1984.
12. Castany G.: TRAITE PRATIQUE DES EAUX SOUTERRAINES, DUNOD, Paris, 1963.
13. Chow Te Ven : ADVANCES IN HYDROSCIENCE, Vol. 13-1982., Academic Press, Inc.
(London) LTD, 1982.
14. ârniy A. I.: PODZEMNAÂ GIDROGAZODINAMIKA, Gostoptehizdat, Moskva, 1963.
15. ûgaev Romanovi~ Roman: GIDRAVLIKA, Zenergoizdat, Leningrad, 1982.
16. Dzvis S., de Uist R.: GIDROGEOLOGIÂ, (prevod sa engleskog), "Mir", Moskva, 1970.
17. Domenico A. Patrick: CONCEPTS AND MODELS IN GROUNDWATER HYDRO-

LOGY, McGraw-Hill Book Company, USA, 1972.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
18. Eriksson E., Gustafsson Y., Nilsson K.: GROUND WATER PROBLEMS, Proceedings of
the International Symposium held in Stockholm, Ostober 1966.
19. Harr E. M.: GROUNDWATER AND SEEPAGE, McGraw-Hill Book Company, New
York, 1962.
20. Hajdin Georgije: MEHANIKA FLUIDA I, Gra|evinska knjiga, Beograd,
21. Huisman L.: GROUNDWATER RECOVERY, The Macmillan Press Ltd, London, 1972.
22. Klimentov P. P., Kononov V. M.: DINAMIKA PODZEMNÀH VOD, Vis{a® {kola,
Moskva, 1985.
23. Komatina Miomir: HIDROGEOLO[KA ISTRA@IVANjA (Prora~uni II), Geozavod,

Beograd, 1986.
24. Marsily Ghislan de: QUANTITIVE HYDROGEOLOGY (GROUNDWATER

HYDRLOGY FOR ENGINEERS), Academic Press Inc., (London ) Ltd., 1986.
25. McWhorther B. David, Sunada K. Daniel: GROUND-WATER HYDROLOGY AND

HYDRAULICS, Water Resources Publications, Fort Collins, Colorado, USA, 1977.
26. Milojevi} Nikola: HIDROGEOLOGIJA, Zavod za izdavanje ud`benika SR Srbije,

Beograd, 1967.
27. Mironenko V. A.: DINAMIKA PODZEMNÀH VOD, "Nedra", Moskva, 1983.
28. Mitrinovi} S. Dragoslav: PREDAVANjA O DIFERENCIJALNIM JEDNAÎNAMA

(DRUGO DOPUNjENO IZDANjE), Gra|evinska knjiga, Beograd, 1983.
29. Mucha Igor, [estakov Vsevolod: HYDRAULIKA PODZEMNYCH VOD, ALFA -

Bratislava, SNTL - Praha, 1986.
30. Najdanovi} Nikola, Obradovi} Radmilo: MEHANIKA TLA U IN@ENjERSKOJ

PRAKSI, Rudarski institut, Beograd, 1979.
31. Pietraru V.: STUDII DE GEOTEHNICA, FUNDATII SI CONSTUCTII

HIDROTEHNICE, Comitetul De Stat Apelor, Institul De Studii si Cercetari hidrotehnice,
Bucuresti, 1966.
32. Polubarinova-Ko~ina P. Â.: TEORIÂ DVI@ENIÂ GRUNTOVÀH VOD, Gosudarstvenoe

izdatelÍstvo tehniko-teoreti~eskoŸ literaturì, Moskva, 1952.
33. Proki} Dobrivoje: ZAKONSKE MERE U SFRJ, Tehnika, specijalno izdanje, Savez
inènjera i tehni~ara Jugoslavije, Beograd, 1981.
34. Pu{i} Milenko: PRILOG SPROVO\ENjU PROCESA IDENTIFIKACIJE

REPREZENTATIVNIH PARAMETARA IZDANI POD PRITISKOM NA OSNOVU
REZULTATA PRA]ENjA DUGOGODI[NjE EKSPLOATACIJE PODZEMNIH VODA
(magistarski rad), Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1983.
Literatura 231
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
35. Pu{i} Milenko: VE[TA^KO PRIHRANjIVANjE DUBOKIH IZDANI U
INTERGRANULARNOJ POROZNOJ SREDINI (doktorski rad), Rudarsko geolo{ki
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1990.
36. Pu{i} Milenko: HIDRAULIKA PODZEMNIH VODA - STACIONARNA STRUJANjA,

Slavija-pres, Novi Sad, 1994.
37. Raudkivi J. A., Callander A. R., ANALYSIS OF GROUNDWATER FLOW, Edward

Arnold (Publishers) Ltd, London, 1976.
38. Reilly E. Thomas, Franke O. Lehn, Bennett D .Gordon: THE PRINCIPLE OF

SUPERPOSITION AND ITS APPLICATION IN GROUND WATER HYDRAULICS,
Techniques of Water-Resources Investigations of the United States Geological Survey,
Book 3, Chapter B6, Washington, 1987.
39. Schneebeli G.: HYDRAULIQUE SOUTERRAINE, Eyrolles, Collection du Centre de

Recherches et D'Essais de Chatou, Paris, 1966.
40. Schoeller H.: LES EAUX SOUTERRAINES, Masson & C , Editeurs, Paris, 1962.
41. Silin-Bek~urin AlekseŸ Ivanovi~ : DINAMIKA PODZEMNÀH VOD (s osnovami

gidravliki), Moskovski universitet, Moskva, 1965.
42. Todd Keith David: GROUND WATER HYDROLOGY, John Wiley & Sons, Inc., New
York and London, 1959.
43. Topolac @ivotije: FIZIKA, Nau~na knjiga, Beograd,1973.
44. Verruijt A.: GROUNDWATER FLOW, Macmillan And Co Ltd, London, 1970.
45. Vladisavljevi} @ivko: O VODOPRIVREDI, Gra|evinski fakultet univerziteta u Beogradu,

Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni", Beograd, 1969.
46. Vukovi} Milan: PRILOG IZUÂVANjU RE@IMA PODZEMNE VODE U USLOVIMA

DVOSLOJEVITE POROZNE SREDINE, Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni",
Saop{tenja, god XIII, br.39, Beograd, 1966.
47. Vukovi} Milan: ODRE\IVANjE PARAMETARA VODONOSNE SREDINE I

FAKTORA BILANSA U DVOSLOJEVITOJ I VI[ESLOJEVITOJ POROZNOJ
SREDINI ANALIZOM PRIOBALNOG RE@IMA, Seminar: Bilans podzemnih voda,
Beograd, 1967.
48. Vukovi} Milan: KRATAK OSVRT NA HIDROLO[KE (STATISTI^KE) METODE

IZUÂVANjA I PROGNOZE RE@IMA PODZEMNIH VODA, Seminar: Bilans
podzemnih voda, Beograd, 1967.
49. Vukovi} Milan: HIDRAULIKA PODZEMNIH VODA (autorizovana predavanja),

Rudarsko geolo{ki fakultet, OOUR Grupa za hidrogeologiju, Beograd, 1984.
50. Vukovi} Milan, Soro An|elko: DINAMIKA PODZEMNIH VODA KROZ RE[ENE
PROBLEME - USTALjENA STRUJANjA, Institut za vodoprivredu "Jaroslav êrni",
posebna izdanja, knjiga 25, Beograd, 1984.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
51. Vukovi} Milan, Soro An|elko: OSNOVI HIDRAULIKE, Rudarsko geolo{ki fakultet,
Beograd, 1985.
52. Vukovi} Milan, Pu{i} Milenko: PRIKAZ SAVREMENOG PRISTUPA SANACIJI

NASIPA NA PRIMERU NASIPA "BRZA VRBA", Vode Vojvodine, br. 17, Novi Sad,
1989.
53. Vukovi} Milan, Soro An|elko: HIDRAULIKA BUNARA - TEORIJA I PRAKSA,

Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.
54. Vukovi} Milan, Soro An|elko: ODRE\IVANjE KOEFICIJENTA FILTRACIJE PREKO

PODATAKA O GRANULOMETRIJSKOM SASTAVU, Institut za vodoprivredu
"Jaroslav êrni", posebna izdanja, Beograd, 1991.
55. Walton C. William: GROUNDWATER RESOURCE EVALUATION, McGraw-Hill

Book Company, USA, 1970.
56. Walton W. William: GROUNDWATER PUMPING TESTS, Lewis Publishers, Inc.,

Michigan, USA, 1987.
57. Wilson M. E.: ENGINEERING HYDROLOGY, MacMilan and co. LTD, London, Great
Britain, 1970.
Literatura 233
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Knjiga 4 - Komplet PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga 4 - Komplet PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

“Bez modernih u~ila nema ni novih saznanja”

Tira` 300 primeraka

GLAVA 2: HIDRODINAMI^KA TEORIJA 11.

2.4.1. Definisanost problema 33.

GLAVA 3: RAVANSKO NESTACIONARNO STRUJANJE 39.

3.5.2.1.2 Implicitna metoda 64.

GLAVA 4: RADIJALNO NESTACIONARNO STRUJANJE 71.

4.1.2. Strujanje pod pritiskom 77.

4.2. RE[ENJE DIFERENCIJALNE JEDNA^INE RADIJALNOG 79.

4.3.1. Raspored proticaja u strujnom polju 83.

4.3.2. Brzina sni`enja nivoa podzemnih voda 85.

4.3.3. Radijus dejstva bunara 86.

4.3.4. Superpozicija strujanja 90.

4.3.4.1. Istovremeni rad grupe bunara sa konstantnim proticajima 90.

4.4.3. Promena dopunskih hidrauli~kih gubitaka 104.

GLAVA 5: INTERPRETACIJA PODATAKA OPITNIH 105.

GLAVA 6: NEUSTALJENO STRUJANJE U USLOVIMA 149.

6.2.2.1. Vodonosni sloj 153.

6.3.2.1. Aproksimativno re{enje primenom metode kona~nih prira{taja 161.

GLAVA 7: RE[AVANJE PROBLEMA IZ OBLASTI 167.

7.4.5.2. Parametarska analiza 176.

GLAVA 8: IZABRANA POGLAVLJA 179.

DODATAK III 219.

In`enjersko re{avanje prakti~nih problema iz oblasti strujanja podzemnih voda

Beograd, mart 1996. Autor

1.1 POJAM DINAMIKE PODZEMNIH VODA

1.2 PRAKTI^AN INTERES IZU^AVANJA DINAMIKE

1.3 USLOVI STRUJANJA PODZEMNIH VODA

1.4 [EMATIZACIJA STRUJANJA I POROZNE SREDINE

1.4.1 [EMATIZACIJA POROZNE SREDINE

Slika 1.2: Genitet i tropija porozne sredine (posmatrano u mikrorazmeri)

• homogena izotropna - filtracione karakteristike, naprimer koeficijent filtracije, su isti u

1.4.2 [EMATIZACIJA STRUJANJA PODZEMNIH VODA

• dvodimenzionalno (ravansko) strujanje - Odvija se u jednoj ravni (u planu, ili u profilu),

Slika 1.4: Dvodimenzionalno strujanje ispod tela brane, posmatrano u profilu

• radijalno (osnosimetri~no) strujanje - predstavlja specijalan slu~aj ravanskog strujanja u

Slika 1.5: Radijalno strujanje - strujanje prema bunaru

1.5 PARAMETRI STRUJANJA PODZEMNIH VODA

Slika 1.7: Strujni tok sa - a) slobodnim nivoom; b) pod pritiskom

Slika 1.8: Komponente brzine u pravouglom koordinatnom sistemu

1.7 USTALJENO I NEUSTALJENO KRETANJE

2.1.1 METODE IZU^AVANJA KRETANJA TE^NOSTI

Tako|e, neophodno je poznavati i gustinu te~nosti, tako|e u funkciji koordinata i

Za elementarnu zapreminu, ~ije su koordinate poznate, brzina je prakti~no funkcija

2.1.2 POJAM IDEALNE I REALNE TE^NOSTI

2.2 OP[TA JEDNA^INA NESTACIONARNOG STRUJANJA

2.2.1 JEDNA^INA STANJA

Slika 2.3: Ukupni, neutralni i efektivni pritisak

2.2.2 JEDNA^INA KONTINUITETA - KINEMATSKA JEDNA^INA

Slika 2.5: Promena mase vode elementarne zapremine dV u vremenskom intervalu dt

koja karakteri{e nestacionarno strujanje podzemnih voda u elasti~noj poroznoj sredini.

2.2.3 OJLEROVE JEDNA^INE STRUJANJA IDEALNE TE^NOSTI -

1. sila hidrostati~kog pritiska (povr{inska sila),

1. Sila hidrostati~kog pritiska - u centru elementarne prizme deluje hidrostati~ki pritisak p.

O~igledno je da gravitacija deluje samo u pravcu ose z, tako da se, polaze}i od

Za izotropnu, ali nehomogenu sredinu, gornji izraz postaje:

Jedna~ina Laplasa ima primenu u teorijskim postavkama mnogih nau~nih disciplina:

2.3 OSNOVNI POJMOVI POTENCIJALNOG STRUJANJA

2.3.1 POJAM VRTLO@NOG I BEZVRTLO@NOG STRUJANJA

2.3.3 FUNKCIJA TOKA

Slika 2.9: Strujna linija - {ema za izvo|enje funkcije toka

Analogno prethodnom, u pravcu ose y:

odnosno vxdy - vydx = 0 (2.80)