PITANJA 3.

PREDAVANJE:

1.Šta obuhvataju mere zastite od pozara?

. Urbanisticke mere
. Podela zgrade na sektore
. Otpornost zgrade na požar
. Obezbedenje sredstava za gašenje
. Obezbedenje evakuacije
1. Aktivne mere
• Ugradivanje alarmnih sistema
• Ugradivanje sistema za kontrolu i odvodenje dima
• Obezbedenje mobine opreme za gašenje pocetnih požara
• Ugradivanje sistema i uredaja za automatsko gašenje požara
• Kontrola zapaljivih materija
• Obezbedenje pristupa za vatrogasnu intervenciju
• Sistem upravljanja zaštitom od poažara
2. Pasivne mere
• Podela na požarne sektore
• Kontrola zapaljivosti gradevinskih elemenata i/ili konstrukcija
• Projektovanje evakuacije
• Obezbedenje otpornosti na dejstvo požara gradevinskih elemenata i/ili konstrukcija

2.Kako se vrši i od cega zavisi kategorizacija objekata prema ugroženosti od požara?

Уредбом о разврставању објеката, делатности и земљишта према
угрожености од пожара у категорије (Сл.гласник РС бр. 76/10),
МУП врши категоризацију у зависности од:
-технолошког процеса који се у њима одвија
-врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти
-врсте материјала употребљеног за изградњу објекта
-значаја и величине објекта
-врсте биљног покривача
Категоризација је тростепена:
1. категорија угрожености – високи ризик од избијања пожара
2. категорија угрожености – повећани ризик од избијања пожара
3. категорија угрожености – извесни ризик од избијања пожара

-Класификација стамбених, пословних и јавних објеката по

аспектима заштите од пожара врши се по критеријуму висине
-Високи објекти су они код којих је под највише етаже на висини
већој од 30м од најниже коте саобраћајнице са које је могућа
интервенција ватрогасним возилом
-Високи објекти се пројектују и изводе према Правилнику о
техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара

KATEGORIZACIJA OBJEKATA
Ministarstvo vrši kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljišta prema ugro ženosti od požara u zavisnosti od:
• tehnološkog procesa koji se u njima odvija;
• vrste i kolicine materijala koji se proizvodi, preraduje ili skladišti;
• vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta;
• znacaja i velicine objekta i
• vrste biljnog pokrivaca.
Objekti, delatnosti i zemljišta razvrstavaju se u sledece kategorije:
1. sa visokim rizikom od izbijanja požara -prva kategorija ugroženosti od požara;
2. sa povecanim rizikom od izbijanja požara -druga kategorija ugroženosti od požara;
3. sa izvesnim rizikom od izbijanja požara -treca kategorijaugroženosti od požara.

3.Kako se vrši klasifikacija objekta po aspektu zaštite od požara?

Klasifikacija stambenih, poslovnih i javnih objekata vrši se pokriterijumu visine objekta (nezavisno od namene)
• visoki objekti: su oni kod kojih je pod najviše etaže na visini vecoj od 30m od najniže kote
saobracajnice sa koje je moguca intervencija vatrogasnim vozilom (svrstavaju se u kategoriju VISOKIH objekata).
• Objekti svrstani u kategoriju visokih sa aspekta zaštite od požara projektuju se i izvode prema Pravilniku o
tehnickim normativima za zaštitu visokih objekata od požara ( « Sl. list SFRJ» br. 7/84 , 86/2011).

4.Šta je požarski segment, a šta požarski sektor, iz čega se sastoje i po kojim principima
funkcionišu?
СЕКТОР
Пожарни сектор је основна просторна јединица објекта која се може самостално
третирати у погледу неких техничких и организационих мера заштите од пожара
-процена ризика у смислу настајања и ширења пожара
-план извршних функција зона дојаве пожара алармом
-функционисање зона аутоматског запреминског гашења пожара
-планирање евакуације и гашења пожара, итд
Пожарни сектор је одељен од осталих делова објекта конструкцијама или елементима
отпорним према пожару
-зид, мин. ватроотпорности 90 мин, који пресеца објекат по целој висини и изнад крова
-међуспратна конструкција
-врата и клапне отпорни на пожар, једнаке отпорности као зид у којем се налазе, и са системом
аутоматског затварања при регистровању дима
Као пожарни сектор обично се изводи:
-спрат у вишеспратној стамбеној згради
-просторије које чине једно производно, пословно, складишно и слично одељење
-техничке и комуникационе просторије
ПОЖАРНИ СЕКТОР
¨ Пожарни сектор је основна просторна јединица објекта која се може самостално
третирати у погледу неких техничких и организационих мера заштите од пожара
¤ процена ризика у смислу настајања и ширења пожара
¤ план извршних функција зона дојаве пожара алармом
¤ функционисање зона аутоматског запреминског гашења пожара
¤ планирање евакуације и гашења пожара, итд
-Пожарни сектор је одељен од осталих делова објекта конструкцијама или елементима
отпорним према пожару
-зид, мин. ватроотпорности 90 мин, који пресеца објекат по целој висини и изнад крова
-међуспратна конструкција
-врата и клапне отпорни на пожар, једнаке отпорности као зид у којем се налазе, и са системом
аутоматског затварања при регистровању дима
-Као пожарни сектор обично се изводи:
-спрат у вишеспратној стамбеној згради
-просторије које чине једно производно, пословно, складишно и слично одељење
-техничке и комуникационе просторије
ПОЖАРНИ СЕГМЕНТ
-Пожарни сегмент се дефинише као извдојени део објекта који
конструктивно и функционално чини грађевинску целину пожарно
издвојену од осталих делова зграде помоћу конструкција или елемената
отпорних према пожару
-Пожарни сегмент може да чини једна стамбена ламела у оквиру блока,
складишни део робне куће, технички блок болнице, спортско‐
рекреативни део хотела, и сл.
-Пожарни сегмент обично има више спратова повезаних јединственим
путевима за комуникацију и евакуацију, јединствене инсталације
вентилације и климатизације, електрични развод, што га све чини
једном функционалном грађевинском целином
-Пожарни сегмент обично се састоји од најмање два пожарна сектора,
али је могуће да се цео сегмент изведе као један сектор
ПОЖАРНИ СЕКТОРИ ‐ ПРИНЦИПИ
-Стамбени објекти – дужина ходника без врата је макс. 25м
-Позоришта и сцене – бински простор, гледалиште, администрација, складишта, и
декор, су посебни пожарни сектори
-Биоскопи – гледалиште је посебан пожарни сектор; уколико је капацитет преко 200
особа, забрањено је смештање у подземне етаже
-Дискотеке – уколико је капацитет преко 150 особа онда је посебан пожарни сектор, а
уколико је преко 300 особа онда је забрањено смештање у подземне етаже и на
висину изнад 8м
-Хотели и мотели – смештајни део капацитета преко 100 особа је посебан пожарни
сектор; ресторани, кафеи, конференцијске сале, такође посебни пожарни сектори
-Школе и факултети – макс. 5 етажа; забрањен је смештај учионица у подземне етаже
ПОЖАРНИ СЕКТОРИ ‐ ПРИНЦИПИ
-Робне куће и тржни центри – складиште и администрација су посебни пожарни
сектори; макс. површина пож.сектора у продајном делу је 1500m2 за робне куће,
а 800 m2 за тржне центре; сваки пожарни сектор обавезно има два степеништа
-Музеји, архиви, библиотеке – изложбени простори су посебни пожарни сектори
макс. површине 2000m2; депои у подруму су посебни пожарни сектори
-Спортски објекти – обавезни су посебни путеви евакуације; посебни захтеви за
кровну конструкцију и примењене материјале
-Гараже – за преко 5 возила у стамбеној згради посебан пожарни сектор; у јавним
гаражама за преко 500 возила обавезно степениште са тампон зоном;
подрумске гараже површине преко 1500m2 треба да имају систем за природно
испуштање дима и гасова
POZARNI SEGMENT
Požarno izdvojeni deo zgrade (objekta) koji konstrukciono i funkcionalno cini jednu gradevinsku
celinu koja je i požarno izdvojena od ostalih delova zgradekonstrukcijama ili elementima otpornim prema požaru.
• Na primer to može biti jedna stambena lamela u okviru stambenog bloka sa više lamela, skladišni deo
robne kuce,tehnicki blok bolnice, sportsko-rekreativni deo hotela, termoenergetski blok hotela sl.
• Požarni segment ima obicno više spratova koji su povezani jedinstvenim putevima za komunikaciju i
evakuaciju, koriste jedinstvene instalacije ventilacije i klimatizacije, elektricni razvod -požarni segment treba da
bude jedna funkcionalna gradevinska celina.
• Požarni segment obicno ima najmanje dva požarna sektora.
• Medutim moguce je ceo segment objekta izvesti kao jedanpožarni sektor pa se onda požarni segment i
požarni sektrorpodudaraju.
POZARNI SEKTOR
osnovna prostorna jedinica objekta koja se može samostalno tretirati u pogledu nekih tehnickih i organizacionih
mera zaštite od požara (
• procena rizika u smislu nastajanja i širenja požara,
• alarmni plan izvršnih funkcija zona dojave požara,
• funkcionisanje zona automatskog zapreminskog gašenja požara,
• planiranje evakuacije i gašenja itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema
požaru.
Elementi/konstrukcije koji sacinjavaju jedan požarni sektor su zid, meduspratna konstrukcija, vrata i klapne otporne
na požar.
Kao požarni sektor izvodi se:
• stan u višespratnoj stambenoj zgradi,
• prostorije koje cine jedno proizvodno, poslovno, skladišno i slicno odeljenje zatim na primer kotlarnica,
pogonsko/prirucno Skladište, evakuaciono stepenište, liftovski kanal.
PODELA ZGRADA NA POZARNE SEKTORE
Podrazumeva podelu objekta zidovima koji su vatrootporni min 1,5h (90min) i koji presecaju ceo ojekat do
iznad krova.
Otvori u ovakvim zidovima treba da budu obezbedeni vratima koja imaju istu vatrootpornost i koja se na pojavu
dima automatski zatvaraju.
PRINCIPI
.Kod stambenih objekata dužina hodnika je do 25m, za vece dužine treba da postoje vrata.
.Pozorišta i scene-binski prostor, gledalište, administracija, skladišta za dekor su posebni požarni sektori
.Bioskopi-gledalište je poseban PS. ukoliko je za više od 200 ljudi, zabranjeno je smeštanje u podzemne etaže.
.Diskoteke-ako prima više od 150 osoba, poseban PS. Ako prima više od 300 osoba, zabranjeno je smeštanje
u podzemne etaže i na visinu iznad 8m.
.Hoteli i moteli-stambeni deo za preko 100 osoba poseban PS. Restorani, kafei, konferencijske sale, takode
posebni PS.
.Škole i fakulteti-max. 5 etaža. Ucionice se ne smeštaju u podzemne etaže.
• Robne kuce i tržni centri-skladište i administracijakao posebni PS. Prodajni delovi-max. PS je 1500m2,
a za šoping molove 800m2. Svaki PS treba da imadva stepeništa.
• Muzeji, arhive, biblioteke-izložbeni prostori PS max. 2000m2. Depoi u podrumu poseban PS.
• Klinike i bolnice-PS do 1000m2. tehnicke prostorije poseban PS.
• Sportski objekti-obezbediti posebne puteveevakuacije. Posebni zahtevi za krovnu konstrukciju i
primenjene materijale.
• Garaže-za preko 5 vozila u stambenoj zgradiposeban PS. U javnim garažama sa preko 500 vozilaobezbediti
stepenište sa tampon zonom. Podrumskegaraže od preko 1500m2 treba da imaju prirodnoispuštanje dima i
gasova.

5.Koje su posebne mere zaštite za visoke objekte?

ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ВИСОКИХ ОБЈЕКАТА
-Мора бити омогућен прилаз ватрогасном возилу са оне стране где
има отвора на објекту
-Растојање између два објекта који имају отворе је мин. ½ висине
вишег објекта
-Површина пожарних сектора износи 500‐1500 m2, у зависности од
висине објекта
-Сваки пожарни сектор мора да има мин. једно сигурносно
степениште, удаљености макс. 30м од сваке просторије
ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ВИСОКИХ ОБЈЕКАТА
¨ Врата степеништа код објеката висине 22‐40м морају имати механизам
за затварање и не смеју да пропуштају дим
¨ За објекте преко 40м висине степениште мора да има тампон зону која
се вентилира (природно или вештачки), и није дозвољено спајање
подрума и виших етажа истим степеништем
¨ Објекти висине 22‐40м могу имати степениште до подрума, али са
тампон зоном
¨ Излазна врата из објекта мин. висине 2,30м, са отварањем ка споља
¨ Ширина излазних врата се прорачунава према броју људи за евакуацију
¨ Подрумске етаже треба да имају посебан излаз или сигурносно
степениште, и површину пожарног сектора до 250m2
ПОСЕБНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ВИСОКИХ ОБЈЕКАТА
¨ Сваки пожарни сектор мора да има мин. један лифт
¨ У објектима преко 40м висине лифтови треба да имају посебан
вентилирани претпростор
¨ У објектима висине 22‐40м лифтови и степениште могу да имају
заједнички претпростор
¨ У објекте преко 40м висине не може се смештати котларница, већ у
посебни објекат
¨ У објектима висине 22‐40м може да се смести котларница која испуњава
остале услове (посебан излаз, проветравање, итд)
¨ Остале техничке просторије морају да се третирају као посебни пожарни
сектори, са отпорношћу на пожар од 90 минута

POSEBNE MERE ZASTITE KOD VISKIH OBJEKATA

-Mora biti omogucen prilaz vatrogasnom vozilu sa one strane gde ima otvora na objektu (prozori)
-Rastojanje izmedu dva objekta koji imaju otvore je min ½ visine višeg objekta
Visoki objekti-požarni sektori
• Kod visokih objekata požarni sektori su 500 do 1500m2 (zavisno od visine)
• Svaki požarni sektor mora imati min. jedno sigurnosno stepenište. Put do stepeništa max. 30m iz svake
prostorije.
Visoki objekti-stepeništa
Za objekte 22-40m visine vrata stepeništa ne propuštaju dim i imaju automatski mehanizam za zatvaranje
Za objekte preko 40m visine:
• stepenište treba da ima tampon zonu koja sa ventilira(prirodno ili veštacki)
• nije dozvoljeno spajanje podruma stepeništem sa višim etažama.
Niži objekti (22-40m) mogu imati stepenište do podruma, ali sa tampon zonom.
Visoki objekti-izlazi
Izlazna vrata min visine 2,30m, otvaraju se ka spolja. Širina vrata se proracunava prema broju ljudi za
evakuaciju.
Podrumske etaže treba da imaju poseban izlaz ili siguronosnostepenište. PS za podrume je 250m2.
Visoki objekti-liftovi
• Svaki požarni sektor mora imati min. jedan lift.
• U objektima preko 40m liftovi treba da imaju provetravani meduprostor.
• U objektima 22-40m dozvoljen je zajednicki predprostor za liftove i stepenište.
Visoki objekti-tehnicke prostorije
• U objekte preko 40m ne može se smeštati kotlarnica, vec pored objekta, s tim da je potpuno pregradena.
• U objetima 22-40m može da bude kotlarnica ako ispunjava sve ostale uslove (poseban izlaz, provetravanje i
dr.)
• Ostale tehnicke prostorije (za agregat, klima komora, priprema tople vode) su posebni PS sa otpornišcu
zidova min 90 min.

6.Šta je stepen otpornosti prema požaru (SOP) i kako se određuje?

СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ (СОП)
-Степен отпроности према пожару (СОП) зграде или дела зграде (конструктивни и
пожарно издвојени део зграде – пожарни сегмент) је оцена отпорности према
пожару, усклађена према отпорностима појединачних грађевинских елемената
и конструкција које чине објекат
-За одређивање потребног СОП‐а примењује се методологија дефинисана у
техничкој препоруци СРПС ТП 21
-Зграда или њен део може имати следеће степене отпорности према пожару, на
основу SRPS U.J1.240:
I степен – незнатна отпорност (без отпорности) - NO
II степен – мала отпорност - MO
III степен – средња отпорност - SO
IV степен – већа отпорност - VO
V степен – велика отпорност – WO

ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА

-Лифтовска окна морају да имају зидове отпорне на пожар у трајању од 90
мин. у стамбеним зградама, а у пословним и јавним објектима мин. као
носећи зидови унутар сектора према одређеном СОП‐у
-Врата лифта морају да спрече продор дима у окно, што се доказује
одговарајућим атестима
-Степеништа морају увек да имају отпорност према пожару исту као и
конструкција евакуационог пута
-Степеништа могу да буду јединствен сектор са ходницима, пожарно
издвојена од ходника, или пожарно издвојена са тампон просторијом
-Спољне конструкције (фасаде, балкони, и др) морају бити тако изведене
да се спречи пренос пожара преко отвора на фасади, што се постиже
применом негоривих материјала и мин. одстојањем од 1м између отвора
од два суседна пожарна сектора

Stepen otpornosti prema požaru (SOP) zgrade ili dela zgrade (konstrukcioni i požarno izdvojeni deo zgrade
-požarni segment) je ocena otpornosti prema požaru, uskladena prema otpornostimapojedinacnih gradevinskih
elemenata i konstrukcija koje cine objekat .

Potreban stepen otpornosti elemenata konstrukcije prema požaruodreduje se na osnovu:

-namene objekta,
-tehnologije koja ce se u njemu odvijati,
-broja ljudi,
-površine požarnog sektora i
-ostalih kriterijuma koji su definisani propisima za odredenu vrstu objekata.

Za odredivanje potrebnog stepena otpornosti elemenata konstrukcije prema požaru u stambenim, javnim i
poslovnim objektima primenjujemo metodologiju definisanu u tehnickoj preporuci SRPS TP 21.
Kriterijumi predloženi tehnickom preporukom SRPS TP21 ne primenjuju se za stambene, poslovne i javne objekte
koji se zbogvisine svrstavaju u kategoriju «visokih objekata».

OTPORNOST PREMA POZARU

Svojstva konstruktivnih elemenata koji moraju imati odredeni integritet u požaru definišu se kao otpornost prema
požaru – vatrootpornost i obradeni su mnoštvom standarda

7.Koji su kriterijumi za odredjivanje otpornosti na dejstvo požara za gradjevinske elemente i

konstrukcije?
СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ (СОП)
Критеријуми за одређивање отпорности на дејство пожара за
грађевинске елементе и конструкције:
“R” – носивост/стабилност: конструкција, њен део или појединачни
елемент морају да сачувају својство носивости, односно не смеју се
срушити у пожару, за време гашења, или непосредно по гашењу пожара
“E” – интегритет/целовитост: у деловима конструкције изложеним дејству
пожара не смеју настати пукотине кроз које би пламен и запаљиви гасови
могли да продру у суседну просторију
“I” – термичка изолованост: средња температура на страни конструкције
која није изложена дејству пожара не сме да порасте за више од 140⁰С у
односу на почетну температуру пре настанка пожара

OTPORNOST PREMA POZARU GRADJEVINSKIH KONSTRUKCIJE KOJE NISU OBUHVACENE STANDARDOM

Liftovska okna moraju imati zidove odgovarajuce otpornosti prema požaru u zavisnosti od namene objekta :
• u stambenim zgradama 90 minuta
• u poslovnim i javnim objektima minimalno kao i noseci zidovi unutar sektora prema odredenom SOP-u. Vrata
lifta moraju sprecavati prodor dima u okno lifta, a proizvode se u nekoliko varijanti koje se dokazuju
odgovarajucim atestom i to:
• otporna prema požaru
• otporna prema prodoru vatre i dima
• otporna prema prodoru razblaženog dima
Stepeništa – moraju uvek imati otpornost prema požaru kao i konstrukcija evakuacionog puta. Stepeništa se mogu
pojektovati na sledece nacine:
• kao jedinstven prostor sa hodnicima
• požarno izdvojena od hodnika
• požarno izdvojena sa tampon prostorijom izmedu hodnika i stepeništa.

Konstrukcije fasada, balkona i druge spoljne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se spreci paljenje gorivih
materijala u njima i prenos požara preko otvora na fasadi. Rešenje se postiže primenom
negorivih materijala i prekidnim rastojanjima od minimum 1m izmedu otvora dva susedna požarna sektora.

8.Podela gradjevinskih materijala na klase po kriterijumu zapaljivosti

СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА ПРЕМА ЊИХОВОЈ ЗАПАЉИВОСТИ
Гориви материјали су они који се под дејством пламена и високе
температуре пале и почињу да тињају, и овај процес се наставља и након
укидања извора пламена
-тешко запаљиви – класа Б1 (лаке плоче на бази минералне вуне, гипс‐картонске
плоче, PVC цеви и подне облоге, винил‐азбестне подне облоге, паркети, итд)
-нормално запаљиви – класа Б2 (дрво дебљине преко 2мм, пресоване плоче
обложене синтетичким материјалом, плоче од пенастих синтетичких материјала,
плоче од тврдог PVC‐а, РЕ цеви, полистирол и полиуретан масе, текстилне подне
облоге, асфалт, кровне лепенке, итд)
Негориви материјали су они који се под дејством пламена и високе
температуре не пале, не тињају, и не угљенишу, али код којих услед
високих температура може доћи до угрожавања неких механичких
особина материјала
-негориви материјали – класа А1 (камен, песак, цемент, креч, гипс, глина, стакло,
перлит, вермикулит, малтер, бетон и армирани бетон, азбест‐цементна и
минерална влакна, опека, керамика, метали)

Svojstva materijala prema njihovoj zapaljivosti definišu se kaoreakcija na vatru – gorivost i definišu se standardima
SRPS U.J1.040 (Ispitivanje negorivosti materijala) i SRPS U.J1. 050,051 i 055 (Ispitivanje gorivih gradevinskih
materijala).
Gorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena i visoke temperature pale ili pocinju tinjati i ovaj proces se
nastavlja nakon uklanjanja izvora plamena. (sve organskematerije – drvo, trska, bitumenski i katranski proizvodi,
pluta i dr.)Gorivi materijali podeljeni su na više podvrsta – teško gorivi, lako gorivi, brzo gorivi i sl.
Negorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena i visoke temperature ne pale, ne tinjaju i ne ugljenišu,ali
kod kojih usled visokih temperatura može doci do ugrožavanja nekih mehanickih osobina materijala. U ovu grupu
materijala spadaju kamen, beton, armirani beton, opeka, malter, gips,
staklo i dr.
KLASIFIKACIJA GRADJEVINSKI MATERIJALA
Prema standardu SRPS JUS U.J1.050 – Ponašanje gradevinskih materijala u požaru izvršena je klasifikacija
gradevinskih materijala u sledece klase gorivosti:
• negorivi gradevinski materijali – klasa A1 ( kamen,pesak, cement, krec, gips, glina, staklo, perlit,
vermikulit, malter, beton armirani beton, azbestnocementna i mineralna vlakna, opeka, keramika,
metali )
• gorivi gradevinski materijali klase B
• teško zapaljivi – klasa B1 ( lake ploce nabazi mineralne vune, gips-kartonske ploce, cevi i fazonski
delovi od tvrdogPVC-a, PVC podne obloge, podne obloge od vinil-azbestnih ploca, hrastov parket, lamelni parket
)
• normalno zapaljivi – klasa B2 ( drvo debljine vece od 2mm, dekorativne presovane ploce obložene
sintetickim materijalom, ploce od penastih sintetickih materijala, tvrde ploce PVC-a, cevi io fazonski komadi od
polipropilena, tvrdog polietilena, polistirol masa, polietilen, mase na bazi poliuretana, tekstilne podne obloge, asfalt,
krovne lepenke ).
POJMOVI
Reakcija na vatru, kao svojstvo, odnosi se na materijal i karakteriše se njegovom gorivošcu.

Otpornost prema vatri se odnosi na konstrukciju i zavisi od uloge koju u konkretnom objektu taj sklop ima
( noseci ili nenoseci element ).

Standardna kriva požara ili kriva rasta temperature u funkciji vremena prihvacena je kao medunarodna mera
vatrootpornosti konstrukcije, što je omogucilo unificiranje i u pogledu ispitivanja materijala i njihove primene.
EVROPSKE NORME
U oblasti gradevinarstva jedan od najbitnijih standarda je evropska norma EN 13501 (sa svojim delovima br. 1,
2, 3, 4, 5). -osnov i „usmeravanje“ za postavljanje parametara za izbor konstrukcije,
materijala i njihovu primenu, a na osnovu precizinih laboratorijskih ispitivanja prilagodenih svakoj pojedinacnoj
nameni.
Kao najbitniji deo ovog evropskog standarda je EN-13501-1, koji još nije usvojen kao srpski, i on predstavlja
opštu klasifikaciju.
Vrlo precizno definiše parametre cijom kombinacijom kasnije odedujemo konstrukciju i materijale.
Na osnovu ovog standarda razlikujemo parametre u odnosu na:
.-gorivost klase: A1, A2, B, C, D, E i F. Ukoliko se radi o materijalima koji se primenjuju kao podne obloge
onda se uz navedenu klasu dodaje i indeks fl. Klasa A1 predstavlja
negorive materijale, dok klasa F predstavlja najnižu klasu u smislu gorivosti;
.-produkte dima: s1, s2 i s3 kao najnepovoljniju u smislu kolicine dima;
.-kapanje: d0 (bez kapanja materijale pod dejstvom vatre), d1 i d2 (sa kapanjem);
Evroklasa
Bezbedosni cilj ka kome se stremi SRBS
A1 I u uslovima potpunog požara ne doprinosi požaru A1
A2 I u uslovima potpunog požara doprinos požaru je zanemarljiv; u fazi razvoja požara nema
širenja požara iz podrucja primarnog požara A2
B U fazi razvoja požara nema širenja požara iz podrucja primarnog požara i veoma mali
doprinos požaru B1
C Pod uslovima nekog požara u fazi razvoja veoma ograniceno širenje požara i ograniceno
oslobadanje energije i ogranicena zapaljivost
D Pod uslovima nekog požara u fazi razvoja veoma ograniceno širenje požara i prihvatljivo
oslobadanje energije i prihvatljiva zapaljivost B2
E Kod veoma malog požara (plamen potpalnog drveta) prihvatljivo ponašanje pri požaru
(zapaljivost, širenje plamena)
F Nema zahteva po pitanju ponašanja pri požaru B3
Napomena: Trenutno u Nemackoj za negoriv materijal važi jedino A1 iA2-s1,d0!

9.Osnovni pojmovi iz oblasti energetske efikasnosti

-Унапређење енергетске ефикасности јесте смањење потрошње
свих врсти енергије, уштеда енергије, и обезбеђење одрживе
градње применом техничких мера, стандарда и услова планирања,
пројектовања, изградње, и употребе објектата.
-Енергетска својства објекта јесу стварно потрошена или оцењена
количина енергије која задовољава различите потребе које су у
вези са стандардизованим коришћењем објекта (што укључује
грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију, и
осветљење).
-Сертификат о енергетским својствима објекта високоградње, или
енергетски пасош, приказује енергетска својства објекта, и
саставни је део техничке документације која се подноси уз захтев
за издавање употребне дозволе.

10.Koje su zakonske i ugovorne obaveze, prava i odgovornosti

Уговор представља сагласност воље два или више лица, коју они
постижу са циљем остваривања одређеног правног дејства
¨ Уговором се ступа у облигационе односе на основу којих једна
страна (поверилац) захтева од друге стране (дужника) одређено
давање или чињење
¨ Услови за закључење уговора:
¤ способност уговарања
¤ сагласност воље уговорних страна
¤ предмет уговора
¤ основ уговора
n понуда
n прихватање понуде
УГОВОР О ПРОЈЕКТОВАЊУ
¨ Уговор о пројектовању је уговор о делу, којим се пројектант
обавезује да према одређеном пројектном задатку у уговореном
року изради техничку документацију, док се наручилац обавезује
да му за то исплати одређену цену.
¨ Обавезе и одговорности пројектанта су:
¤ да поступа у складу са правилима струке
n обавеза ангажовања стручњака из одговарајућих области
¤ да штити интересе инвеститора
n уколико наручилац инсистира на решењу које се коси са правилима струке,
пројектант је дужан да одбије израду пројекта
¤ да сноси одговорност за грешке у пројектној документацији
n пројектант одговара и за грешке својих сарадника
¤ да сноси одговорност за процену трошкова изградње објекта
n инвеститор на основу процене трошкова доноси одлуку о изградњи
УГОВОР О ГРАЂЕЊУ
¨ Уговор о грађењу је уговор о делу, којим се извођач радова обавезује да
према одређеном пројекту сагради у уговореном року одређену
грађевину на одређеном земљишту, односно да на већ постојећем
објекту изврши неке друге грађевинске радове, док се наручилац
обавезује да му за то исплати одређену цену.
¨ Уговор о грађењу мора да буде закључен у писменој форми.
Битни елементи уговора:
-предмет уговора
-цена
-рок
-писмена форма
Саставни делови уговора: техничка документација, посебни и други услови наручиоца.

Начини избора извођача:

-јавно надметање (отворени тендер)
-прикупљање понуда по позиву (селективни тендер)
-непосредна погодба
Процедура тендера је регулисана Законом о јавним набавкама
Позив за подношење понуда по тендеру садржи:
-јавни позив, односно писмо са позивом
-упутство понуђачима
-услове уговора
-захтеве наручиоца којима се специфицирају радови

UGOVOR
Posebne uzanse o gradjenju
Zakon o obligacionim odnosima
-Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili više lica koju oni postižu sa ciljem da ostvare odredeno
pravno dejstvo
-Ugovor predstavlja obligacioni odnos(na osnovu koga jedna strana –poverilac zahteva od sruge
strane-dužnika odredeno davanje ili cinjenje)
-Uslovi za zakljucenje ugovora
-sposobnost ugovaranja
-saglasnost volja strana
-predmet ugovora
-osnov ugovora
-ponuda
-prihvat ponude

Ugovor o gradjenju je ugovor o delu kojim se izvodacradova obavezuje da prema odredenom projektu sagradi u
ugovorenom roku odredenu gradevinu na odredenom zemljištu, odnosno na vecpostojecem objektu izvrši kakve
druge gradevinske radove, a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredenu cenu. Ugovor o gradenju mora
biti zakljucen u pismenoj formi. (ZOO clan 630)

Bitni elementi ugovora:

-predmet ugovora
-cena
-rok
-pismena forma

.Sastavni delovi ugovora: tehnicka dokumentacija, posebni i drugi uslovi narucioca, dainamicki plan radova (ako
su ugovaraci tako odredili)

Nacini izbora izvodaca

.javno nadmetanje (otvoreni tender)
.prikupljanje ponuda po pozivu (selektivni tender)
.neposredna pogodba

Zakljucivanje ugovora o gradenju

Procedura tendera je regulisana Zakonom o javnim nabavkama

Poziv za podnošenje ponuda sadrži:

.javni poziv, odnosno pismo sa pozivom
.uputstvo ponudacima
.uslove ugovora
.zahteve narucioca koji specificiraju radove

11.Šta se reguliše posebnim uzansama o gradjenju i kako se primenjuju

ПОСЕБНЕ УЗАНСЕ О ГРАЂЕЊУ
-Посебним узансама о грађењу уређују се односи између наручиоца и извођача
(уговарача) у пословима извођења радова на грађевинским објектима
-Посебне узансе о грађењу се примењују ако су уговарачи пристали на њихову
примену
-Неке теме обухваћене посебним узансама о грађењу
¤ рачунање рокова
¤ проучавање и измена техничке документације
¤ одступање од предмета уговора (накнадни и непредвиђени радови)
¤ право на измену цене (клизна скала)
¤ утицај аванса и кашњења радова
¤ уступање радова трећем лицу
¤ начин плаћања (обрачунске ситуације)
¤ квалитет радова и примењених материјала
¤ гарантни рок и отклањање недостатака
¤ мере сигурности и заштите на градилишту
¤ примопредаја радова и коначни обрачун

Posebnim uzansama o gradenju ureduju se odnosi izmedu narucioca i izvodaca (u daljem tekstu ugovaraci) u
poslovima izvodenja radova na gradevinskim objektima
Posebne uzanse o gradenju primenjuju se ako su ugovaraci pristali na njihovu primenu. (nisu obavezne) u
svetu je ova materija regulisana u FIDICovom vodicu za consultante

TEME OBUHVACENE UZANSAMA

• racunanje rokova
• proucavanje i izmena tehnicke dokumentacije
• odstupanje od predmeta ugovora (naknadni i nepredvideni radovi)
• pravo na izmenu cene-klizna skala.
• uticaj avansa i kašnjenja radova.
• ustupanje radova trecem licu
• nacin placanja(situacije)
• kvalitet radova i materijala.
• odgovornost za kvalitet materijala
• garantni rok. Otklanjanje nedostataka
• mere sigurnosti (HTZ higijensko-tehnicke mere zaštite). Obezbedenje gradilišta.
• Primopredaja radova. Konacan obracun
Inženjering
• Inženjering u užem smislu obuhvata prethodna istraživanja, izradu tehnicke dokumentacije, ocenjivanje ponuda i
pripremanje ugovora, kao i strucni nadzor nad izvodenjemradova
• Kompletni inženjering obuhvata pored gore navedenog još i gradenje objekta, nabavku opreme, stavljanje objekta
u pogon i obuku kadrova

Kljuc u ruke
• Naglašena je povecana odgovornost izvodacaza izvršenjegrupe radova iz ugovora koji sadrže sve radnje i
obaveze do završetka objekta da bi se objekat u potpunosti osposobio zasvoju namenu i predao naruciocu.
(Podrazumeva fiksnu cenu).
• U ovom slucaju obaveza izvodaca (nosioca ugovora) da koordinira sve ostale ucesnike u izgradnji objekta.
• Ukoliko u ugovaranju “kljuc u ruke” ucestvuje više izvodaca,njihova odgovornost je solidarna.
• Najcešce je kombinovan sa inženjeringom, ali nije obavezno

СПЕЦИЈАЛНИ ВИДОВИ УГОВОРА О ГРАЂЕЊУ ИНЖЕЊЕРИНГ

-У ужем смислу обухвата претходна истраживања, израду техничке
документације, оцењивања понуда и припрему уговора, као и стручни
надзор над извођењем радова
-Комплетни инжењеринг обухвата још и грађење објекта, набавку
опреме, стављање објекта у погон, и обуку кадрова
КЉУЧ У РУКЕ
-Наглашена је повећана одговорност извођача за извршење групе радова
из уговора који садрже све радње и обавезе до завршетка објекта, како
би се у потпуности оспособио за своју намену и предао наручиоцу
-Подразумева се фиксна цена радова
-Извођач има обавезу да координира све остале учеснике у изградњи
објекта

12.Šta spada u odstupanja od ugovornih obaveza i kako se ona realizuju

ОДСТУПАЊЕ ОД ПРЕДМЕТА УГОВОРА
-Радови који нису предвиђени уговором могу бити непредвиђени и
накнадни
-Непредвиђени радови нису обухваћени уговором, а морају се
извести (нпр. због сигурности објекта)
-Накнадни радови нису предвиђени уговором, и није нужно да буду
изведени, већ се изводе на захтев инвеститора, и њихово плаћање
се регулише анексом уговора
-Вишкови и мањкови радова су обухваћени уговором, а њихово
плаћање се регулише утврђивање стварних количина изведених
радова
НАКНАДА ШТЕТЕ
-Уколико због пропуста у радовима наручилац
(инвеститор) има штету, извршилац (пројектант или
извођач) је дужан да је надокнади
-Обична штета се дефинише као умањење нечије
имовине
-Измакла корист је спречавање повећања нечије
имовине (добити коју је наручилац очекивао од
реализације уговора)
13.Koje su karakteristike posebnih vidova ugovora o gradjenju
СПЕЦИЈАЛНИ ВИДОВИ УГОВОРА О ГРАЂЕЊУ ИНЖЕЊЕРИНГ
-У ужем смислу обухвата претходна истраживања, израду техничке
документације, оцењивања понуда и припрему уговора, као и стручни
надзор над извођењем радова
-Комплетни инжењеринг обухвата још и грађење објекта, набавку
опреме, стављање објекта у погон, и обуку кадрова

КЉУЧ У РУКЕ
-Наглашена је повећана одговорност извођача за извршење групе радова
из уговора који садрже све радње и обавезе до завршетка објекта, како
би се у потпуности оспособио за своју намену и предао наручиоцу
-Подразумева се фиксна цена радова
-Извођач има обавезу да координира све остале учеснике у изградњи
објекта