5.1.

РАСТВОРИ ЕЛЕКТРОЛИТА

Електролити су супстанце чији растопи и водени раствори проводе струју. У електролите

спадају киселине, базе и соли. Неелектролити су супстанце чији раствори не проводе
струју, ту спада већина органских супстанци.

Према теорији електролитичке дисоцијације, коју је поставио шведски научник Сванте

Аренијус, при растварању у води електролити спонтано дисосују (разлажу се) на
позитивне и негативне јоне. Јони преносе струју кроз раствор или растоп при кретању ка
супротно наелектрисаним електродама.

(talina – растоп, истопљена супстанца)

Позитивни јони се крећу ка негативној електроди која се зове катода, па се позитивни јони
зову катјони. Негативни јони се крећу ка позитивној електроди која се зове анода, па се
они зову анјони.

Степен електролитичке дисоцијације α служи за изражавање јачине електролита, и

представља однос броја молекула дисосованих у јоне и укупног броја молекула унетих у
раствор:

α = (Ndis/Nuk) *100(%), α зависи од врсте електролита, врсте растварача, температуре и

концентрације раствора.

Ако је у раствору концентрације с=0,1mol/dm3 α>30%, онда је то јак електролит, а ако је

α<3% онда је то слаб електролит.

Питања за понављање:

- Шта су електролити?
- Како се зову позитивни јони?
- Како се зову негативни јони?
- Шта је степен дисоцијације?