KVANTITATIVNA HEMIJSKA ANALIZA

VOLUMETRIJA
VOLUMETRY (lat. volumen = zapremina)
Principi, tehnika i osnovne operacije u volumetriji.
Titracija. Proračuni u volumetriji. Titar.
Primeri konkretnih volumetrijskih odreĎivanja.
Hemijska ravnoteže u homogenim sistemima.
• Ravnoteže u rastvorima kiselina i baza
(izračunavanje pH vrednosti rastvora)
• Ravnoteže u rastvorima kompleksnih jedinjenja
• Ravnoteže u rastvorima teško rastvornih soli
• Ravnoteže u redoks sistemima
 Principi, tehnika i osnovne operacije u
volumetriji. Titracija.

• Titrant je titraciono sredstvo koje se dodaje iz birete

(rastvor tačno odreĎene poznate koncentracije).
• Titrand je ispitivana supstanca (koja se titriše u
erlenmajeru).
• Titracija – osnovna operacija u volumetriji,
predstavlja dodavanje titranta poznate standardne
koncentracije do potpune reakcije sa ispitivanom
supstancom.
Reakcije titracije u volumetriji

Titrant:
• Kiselina ili baza (REAKCIJE NEUTRALIZACIJE)
• Kompleksirajući reagens (KOMPLEKSOMETRIJSKE
TITRACIJE)
• Taložni reagens (TALOŢNE TITRACIJE)
• Oksido-redukcioni reagens (REDOKS REAKCIJE)

Prilikom titracije, standardni rastvor titranta se dodaje kontrolisano do zapremine koja

sadrţi količinu koja je stehiometrijski ekvivalentna sa supstancom sa kojom u toku
titracije reaguje. To je, ili supstanca koja treba da se odredi u toku titracije (direktna
titracija), ili neka druga koja je u stehiometrijskom odnosu sa supstancom koja se
odreĎuje (indirektna titracija). Kaţe se da je tada dostignuta ekvivalentna tačka.
VOLUMETRIJSKE METODE

• KISELINSKO-BAZNE (NEUTRALIZACINE)
• KOMPLEKSOMETRIJSKE
• TALOŽNE
• REDOKS
------------------------------------------------------------------
Titraciono sredstvo ili TITRANT (standardizacija)
- indikator
- primena
- izračunavanje
Standardizacija rastvora titranta

• Primarni standardni rastvori (pripremljeni su od hemijski

čistih supstanci tzv. primarnih standarda, npr: Na2CO3,
Na2B4O7 10 H2O, Na2C2O4 2H2O).
• Sekundarni standardni rastvori ili standardizovani
rastvori (pripremljeni su od supstanci koje nemaju odlike
prim. standarda). Tačna konc. odreĎuje se naknadno reakcijom
sa primarnim standardom, u postupku koji se naziva
standardizacija (svaka standardizacija mora da se zasniva bar
na tri paralelna odreĎivanja, pri čemu rezultati treba da se
slaţu u opsegu od 0,2 %).
Standardizacija rastvora titranta

Da bi se neka supstanca koristila u svojstvu primarnog

standarda ona mora da zadovolji sledeće kriterijume:

• da bude analitički čista, p.a. kvaliteta, da se lako odrţava u

čistom stanju. Ne sme za vreme merenja da reaguje sa
atmosferilijama, da upija vlagu ili CO2 iz vazduha;
• treba da ima veliku molarnu masu, u tom slučaju će greška,
koja se čini prilikom merenja, imati manji uticaj na tačnost
rezultata;
• mora da reaguje sa titrantom stehiometrijski, uz mogućnost
odreĎivanja završne tačke titracije.
Reakcije u volumetriji

Da bi neka reakcija mogla da se primeni za volumetrijsku analizu,

mora da zadovolji sledeće uslove:
• Da bude brza (ostvareno kod neutralizacionih, ali ne i kod
većine taloţnih i redoks reakcija).
• Ispitivana supstanca mora da reaguje stehiometrijski sa dodatim
titrantom, pri čemu ne smeju da se javljaju sporedne reakcije.
• Ostale supstance koje se nalaze u rastvoru, ne smeju da reaguju
sa titrantom i ne smeju da na bilo koji način ometaju reakciju
titracije.
• Neophodno je da postoji pogodan indikator za odreĎivanje z.t.
titracije.
EKVIVALENTNA I ZAVRŠNA TAČKA TITRACIJE
(E.T. I Z.T.)

• Ekvivalentna tačka (teorijski pojam)

aA + bB = proizvodi r-je
• Završna tačka titracije (eksperimentalno)
Vizuelno pomoću indikatora (promena boje rastvora, pojava
ili iščezavanje boje rastvora, promena boje taloga, nastajanje
ili rastvaranje taloga itd.)
Poţeljno je da z.t. bude što bliţa vrednosti e.t.
Vaţno: odabrati pravi indikator i eliminisati uticaj ljudskog
faktora.
Indikatori

• Pomoćni reagensi
• Supstance koje ne utiču na tok reakcije, ali nekom
vidljivom promenom označavaju kraj titracije.
EKVIVALENTNA I ZAVRŠNA TAČKA TITRACIJE
(E.T. I Z.T.)
• Z.T. titracije se moţe odrediti i merenjem neke veličine
koja je u vezi sa promenom koncentracije ispitivane
supstance u toku titracije.
• Grafički prikaz zavisnosti merene veličine (pH, pM, pX,
E) od dodate V titranta - KRIVE TITRACIJE
 PODELA VOLUMETRIJSKIH METODA

• ACIDO-BAZNE (NEUTRALIZACINE)
H3O+(aq) + OH-(aq) = 2H2O(l)
ALKALIMETRIJA (titrant je baza)
ACIDIMETRIJA (titrant je kiselina)
• KOMPLEKSOMETRIJSKE (zasnivaju na stvaranju stabilnih
kompleksnih jedinjenja jona metala sa kompleksirajućim agensom. Najveći
značaj imaju reakcije stvaranja helatnih kompleksa metala sa kompleksonima
koji predstavljaju aminopolikarbonske kiseline i njihove soli. Najčešće se koristi
komplekson III ili EDTA.
Mg2+(aq) + H2Y2-(aq) = MgY2-(aq) + 2H+(aq)
• TALOŽNE (najčešće su reakcije sa Ag+-jonom, pa odatle i naziv
argentometrija)
Cl-(aq) + Ag+(aq) = AgCl(s)
• REDOKS (permanganometrija, jodometrija, bromatometrija)
5Fe2+(aq) + MnO4- (aq)+ 8H+(aq) = 5Fe3+(aq) + Mn2+(aq) + 4H2O(l)
 KARAKTERISTIČNE HEMIJSKE RAVNOTEŽE PRI
VOLUMETRIJSKIM ODREĐIVANJIMA

• HEMIJSKA RAVNOTEŢA U KISELO-BAZNIM SISTEMIMA

(neutralizacione titracije) koja podrazumeva sledeće procese definisane
konstantama ravnoteţe: disocijacija vode (jonski proizvod vode, Kw ),
disocijacija slabih kiselina i baza (Ka i Kb), hidroliza soli (Kh) i disocijacija
u sloţenim sistemima, višebazne kiseline (Ka1, Ka2,…) i višekisele baze (Kb1,
Kb2, …).
• HEMIJSKA RAVNOTEŢA PRI STVARANJU KOMPLEKSA
(kompleksometrijske titracije) kod kojih se na osnovu vrednosti konstante
stabilnosti kompleksa, Kst, ili konstante disocijacije kompleksa, Kd, vrši
procena kvantitativnosti reakcije;
• HETEROGENA RAVNOTEŢA (taloţne titracije), kod kojih se analiza
ispitivanog sistema vrši na osnovu proizvoda rastvorljivosti teško
rastvornog taloga, KXY, i
• HEMIJSKA RAVNOTEŢA PRI OKSIDACIONO-REDUKCIONIM
PROCESIMA (redoks titracije), kod kojih se analiza sistema vrši na osnovu
vrednosti konstanti ravnoteţe redoks reakcija, K, odnosno standardnog
elektrodnog potencijala E .
 KRIVE TITRACIJE

• Krive koje prikazuju promenu koncentracije (ili

log c) neke supstance u zavisnosti od zapremine
titranta nazivaju se krive titracije. Krive tiracije
se mogu teorijski izračunati i eksperimentalno
odrediti. Postoje LINEARNE i
LOGARITAMSKE krive titracije.
Kod linearnih krivih titracije koncentracije ispitivanih jona se linearno
menjaju sa povećanjem zapremine dodatog reagensa. Dimenzije skale
dijagrama linearnih titracionih krivih morale bi da budu ogromne kako bi
se obuhvatile velike promene koncentracije ispitivanih jona (na primer
konc. H3O+ , odnosno OH- jona 1,00-1,00 10-7mol/dm3), Zbog toga se
one retko koriste.
KRIVE TITRACIJE
Logaritamske krive titracije se dobijaju ako se na ordinatu
nanosi veličina koja je direktno proporcionalna logaritmu
numeričke vrednosti koncentracije neke od reagujućih
supstanci u toku volumetrijske titracije. Te veličine se
nazivaju p-funkcije i one mogu biti:
• pH (-log[H3O+]),
• pAg (-log[Ag+] ) ili pX (-log[X-]
• pM (-log[Mn+] ), pri čemu Mn+ označava jon nekog
metala.
Na osnovu krivih titracije moţe se najbolje i najlakše izvršiti izbor indikatora. Na
taj način će se greška titracije, tj. razlika izmeĎu završne i ekvivalentne tačke svesti
na najmanju meru.
KRIVE TITRACIJE

Osnovne prednosti logaritamskih krivih titracije:

• Merena veličina naglo se menja upravo u okolini
ekvivalentne tačke. Završna tačka titracije određuje se
kao tačka u kojoj je priraštaj merene veličine najveći
(skok na krivoj);
• Promena merene veličine u ekvivalentnoj tački vezana je
za konstante ravnoteže reakcija koje se odigravaju u
toku titracije. Promena je veća ako je konstanta
disocijacije kiseline veća, proizvod rastvorljivosti teško
rastvornog jedinjenja manji i konstanta stabilnosti
kompleksa veća.
KRIVE TITRACIJE

Karakteristične tačke (oblasti) titracije:

• I PRE POČETKA TITRACIJE
• II TOK TITRACIJE
• III EKVIVALENTNA TAČKA
• IV POSLE EKVIVALENTNE TAČKE
Izračunavanja u volumetriji
V (cm3)
nA : nB = a : b, 0,05 cm3
m A VB c B
: a : b,
M A 1000
a VB cB M A
mA ,
b 1000

a VB c B M A 100
wA (%) =
b 1000 mu
Kiselinsko-bazne ili neutralizacione titracije

Kiselinsko-bazne ili neutralizacione titracije se zasnivaju na

reakcijama elektrolita koji imaju kiselinsko/bazna svojstva
pri čemu nastaje slabo disosovano jedinjenje – voda.
Titrant
U acidimetriji se kao standardni titracioni rastvori koriste
rastvori kiselina: HCl ili H2SO4.
U alkalimetriji se kao standardni titracioni rastvori koriste
rastvori baza: NaOH ili KOH.

Standardizacija titranta
Rastvori HCl i H2SO4 nemaju odlike primarnog standarda, posle pripremanja
rastvora neophodna je standardizacija. Za standardizaciju kiselina koriste se
primarni standardi: bezvodni natrijum-karbonat, Na2CO3, ili natrijum-tetraborat-
dekahidrat (boraks), Na2B4O7 10H2O.
Kiselinsko-bazne ili neutralizacione titracije

Indikatori
Izbor indikatora vrši se na osnovu analize vrednosti pH
rastvora u ekvivalentnoj tački titracije i na osnovu analize
krive titracije. Kao indikatori koriste se slabe organske
kiseline ili slabe organske baze tzv. kiselinsko-bazni indikatori,
od kojih su najpoznatiji metiloranž, fenolftalein,
bromtimolplavo i drugi.
Karakteristična reakcija u toku titracije:
H3O+(aq) + OH-(aq) = 2H2O
Odnos molova u toku titracije: odreĎuje se posebno za pojedinačna odreĎivanja.
Osetljivost, Granica određivanja
Najmanja koncentracija koja moţe da se odredi neutralizacionom titracijom je
oko 5 mg/dm3.
Kiselinsko-bazne ili neutralizacione titracije

Karakteristična izračunavanja
 Pri titraciji HCl rastvorom NaOH:
HCl + NaOH = NaCl + H2O
n(HCl): n(NaOH) = 1: 1
a=b=1
V ( NaOH)c( NaOH) M (HCl)
m(HCl) =
1000
 Pri titraciji Na2CO3 rastvorom HCl:
Na2CO3 + 2HCl = 2NaCl + H2CO3
n(Na2CO3): n(HCl) = 1: 2
a = 1, b = 2
1 V ( NaOH) c( NaOH) M ( Na 2CO 3 )
m(Na2CO3) = a VHCl c HCl M Na CO
m 2 1000 2 3
Na 2 CO3
b 1000
INDIKATORI

14

pH 12
IV. NaCl + NaOH

10

e.t. III. NaCl + H2O

6

2 II. HCl + NaCl

I. HCl
0
0 10 20 30 40 50
3
VNaOH (cm )

Slika III.2.1 Kriva neutralizacione titracije, titracije jake kiseline, HCl, jakom bazom, NaOH
INDIKATORI

14
I. NaOH
13 II. NaOH + NaCl

pH 12
11
10 fenolftalein
9
8
7 e.t. III. NaCl + H2O
6
5
metiloranţ
4
3 IV. NaCl + HCl
2
1
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
3
VHCl (cm )

Slika III.2.1.1 Titraciona kriva za titraciju 25,00 cm3 rastvora NaOH koncentracije
0,100 mol/dm3 rastvorom HCl iste koncentracije
 INDIKATORI
14
13
12
pH I. NH3
14 11

13 10 II. NH3 / NH4Cl

pH 12 9

11 8
IV. CH3COONa + NaOH
7
10
6
9
5
e.t. III. NH4Cl
8 e.t. III. CH3COONa
4
7
3
6 IV. NH4Cl + HCl
2
5
II. CH3COOH / CH3COONa 1
4
0
3 0 5 10 15 20 25 30 35 40
I. CH3COOH
3
2 VHCl (cm )
1
0
Slika III.2.1.4 Titraciona kriva za titraciju 25,00 cm3 rastvora NH3 koncentracije
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
3
0,100 mol/dm3 rastvorom HCl iste koncentracije
VNaOH (cm )

Slika III.2.1.2 Titraciona kriva za titraciju 25,00 cm3 rastvora CH3COOH koncentracije
0,100 mol/dm3 rastvorom NaOH iste koncentracije
INDIKATORI

14
14 13
13 pH 12 2- 3-
VI. HPO4 / PO4
pH 12 I. Na2CO3 11
11 (e.t.)2 V. HPO42-
II. Na2CO3 / NaHCO3 10
10
9
9
8 - 2-
8 (e.t.)1 III. NaHCO3 IV. H2PO4 / HPO4
7
7
IV. NaHCO3 / H2CO3
6
6
-
5 (e.t.)2 V. H2CO3
5 (e.t.)1 III. H2PO4
4
4

3 3
VI. H2CO3 / HCl 2
2 -
II. H3PO4 / H2PO4
1 1 I. H3PO4
0 0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
3 3
VHCl (cm ) VNaOH (cm )

Slika III.2.1.5 Titraciona kriva za titraciju 25,00 cm3 rastvora Na2CO3 koncentracije Slika III.2.1.3 Titraciona kriva za titraciju 25,00 cm3 rastvora H3PO4
0,100 mol/dm3 rastvorom HCl iste koncentracije koncentracije 0,100 mol/dm3 rastvorom NaOH iste koncentracije
 Kompleksometrijske titracije

Metode kompleksometrijske titracije zasnivaju se na stvaranju stabilnih kompleksa u toku

titracije.
Titrant
Rastvor kompleksona, Na2H2Y 2H2O koji pri rastvaranju daje hidratisane H 2Y2--
jone. Komplekson reaguje sa jonima metala gradeći stabilna kompleksna
jedinjenja helatnog tipa.
Standardizacija titranta
Rastvor kompleksona ima odlike primarnog standarda, posle pripremanja
rastvora nije neophodna naknadna standardizacija. Ukoliko je potrebno proveriti
koncentraciju koristi se standardni rastvor jona cinka ili magnezijuma. Za
kompleksometrijske titracije obično se priprema rastvor kompleksona
koncentracije oko 0,01 mol/dm3 (sa tačnošću od najmanje tri značajne cifre).
Titrand, Primena
Kompleksometrijske titracije koriste za odreĎivanje jona metala (Mn+) i ukupne tvrdoće vode.
Kompleksometrijske titracije
Indikatori
Metal-indikatori, najpoznatiji su eriohromcrno T i mureksid.
Karakteristična reakcija u toku titracije:
Mn+(aq) + H2Y2-(aq) = MY(n - 4)+-(aq) + 2H+(aq)
Odnos molova u toku titracije: n(Mn+): n(H2Y2-) = 1: 1
Osetljivost, Granica određivanja
Najmanja koncentracija koja moţe da se odredi kompleksometrijskom titracijom
je oko 1 mg/dm3.
Karakteristična izračunavanja
Karakteristični izrazi za izračunavanje mase i masenog udela nekog metala, na
primer bakra, odreĎivanog kompleksometrijski u rastvorenom uzorku su:
V (K III ) c(K III ) M (Cu )
m(Cu) = q;
1000
V (K III ) c(K III ) M (Cu ) 100
w(Cu) = q .
1000 mu
Kompleksometrijske titracije

10

pMg
8
2- 2-
IV. [MgY ] + [H2Y ]

6
e.t. III. [MgY2-]

2+ 2-
II. Mg + [MgY ]

2
2+
I. Mg

0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
3
VEDTA (cm )

Slika III.2.2.1 pMg kriva Kriva titracije 25,00 cm3 rastvora MgCl2, koncentracije 0,01 mol/dm3
standardnim rastvorom EDTA iste koncentracije, pH=10,00
 Taložne titracije
Volumetrijska odreĎivanja, koja se zasnivaju na stvaranju teško rastvornih jedinjenja u
toku titracije, nazivaju se taloţne titracije.
Titrant
Rastvor AgNO3, zbog čega se ove metode nazivaju još i argentometrijske metode
(argentum, lat.=srebro).
Standardizacija titranta
Priprema se rastvor AgNO3 koncentracije oko 0,1 mol/dm3 (sa tačnošću od
najmanje tri značajne cifre). Za standardizaciju rastvora AgNO3 u taloţnim
metodama koristi se čist, bezvodni NaCl.
Titrand, Primena
Taloţne titracije se koriste za odreĎivanje anjona, najviše za odreĎivanje
halogenid-jona: Cl-, Br- i I--jona, a mogu se primeniti i za odreĎivanje CO 32-,
CrO42-, CN-, SCN- i PO42--jona..
Taložne titracije

Indikatori
Jedinjenja koja sa viškom titracionog sredstva grade ili obojene taloge ili obojene
rastvore: K2CrO4,, FeNH4(SO4)2
Osetljivost, Granica određivanja
Najmanja koncentracija koja moţe da se odredi titracijom je oko 5 mg/dm3.
Karakteristična izračunavanja
Karakteristični izrazi za izračunavanje mase i masenog udela nekog anjona, na
primer Cl--jona, odreĎivanog taloţnom titracijom u rastvorenom uzorku su:
Cl-(aq) + Ag+(aq) = AgCl(s)
n(Cl-) : n(AgNO3) = 1: 1
V (AgNO 3 ) c(AgNO 3 ) M ( NaCl)
m(NaCl) q
1000
m( NaCl)
w(NaCl)= 100.
mu
 Taložne titracije
Od svih taloţnih titracija najčešće se primenjuju Morova (Mohr) i Folhardova (Volhard)
metoda za odreĎivanje hlorid-jona.

Morova metoda se primenjuje za odreĎivanje hlorid-jona u neutralnim i/ili slabo alkalnim

rastvorima, pri čemu se kao indikator koristi K 2CrO4.
Cl-(aq) + Ag+(aq) = AgCl(s) reakcija
titracije
beo
+
Ag (aq) + CrO42-(aq) = Ag2CrO4(s) reakcija indikacije
crven

Folhardova metoda se primenjuje za odreĎivanje hlorid-jona u jako kiselim rastvorima. Višak

dodatog titranta, AgNO3 retitriše se rastvorom NH4CNS ili KCNS uz indikator FeNH4(SO4)2.
Cl-(aq) + Ag+(aq) = AgCl(s) reakcija titracije
višak beo
+ -
Ag (aq) + SCN (aq) = AgSCN(s) reakcija retitracije
beo
- 3+ 2+
SCN (aq) + Fe (aq)= [Fe(SCN)] (aq) reakcija indikacije
crvena boja rastvora
TALOŽNE TITRACIJE

10
10
I. NaCl
pAg II. NaCl + AgCl
pCl
8
8

IV. AgCl(s) + AgNO3

6
6

e.t. III. AgCl(s) e.t. III. AgCl

4 4

IV. AgCl + AgNO3

2 II. NaCl + AgCl 2

I. NaCl
0 0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 5 10 15 20 25 30 35 40
3 3
VAgNO (cm ) VAgNO (cm )
3 3

pCl funkcija pAg funkcija

Slika III.2.3.1 Kriva titracije 25,00 cm3 rastvora NaCl koncentracije 0,100 mol/dm3
standardnim rastvorom AgNO3 iste koncentracije
Redoks metode
• Volumetrijske metode zasnovane na reakcijama oksidacija i
redukcija nazivaju se redoks titracije.

• Naziv je nastao spajanjem i skraćivanjem izraza redukcija i

oksidacija. Ova jezgrovitost u formi izraţavanja označava ujedno i
suštinu, jer ističe da se ove reakcije (oksidacija – otpuštanje
elektrona i redukcija – primanje elektrona), povezane prelazom
elektrona, odigravaju istovremeno u toku titracije.
• Mehanizam redoks titracija razlikuje se od mehanizma drugih
titracija razmatranih u okviru klasičnih volumetrijskih metoda
(kiselinsko-baznih, taloţnih i kompleksometrijskih) jer u toku
redoks titracija dolazi do promene oksidacionog broja reaktanata.
Redoks metode
U redoks titracije spadaju:
• permanganometrija,
• jodimetrija,
• bromatometrija i dr.
Permanganometrija

Titrant
Rastvor KMnO 4, koristi se za titraciju u kiseloj i neutralnoj ili slabo alkalnoj
-
sredini. U kise loj sredini MnO 4 -joni se redukuju do Mn 2+- jona, primajući 5
elektrona:
MnO4 (aq) + 8H (aq) +5e ⇌ Mn (q) +4H 2O,
- + 2+

E (MnO +8H /Mn +4H O) =1,5 V.

4
- + 2+
2
-
U neutralnoj ili slabo alkalnoj sredini, MnO 4 -joni redukuju se do MnO 2 ,
primajući tri elektrona:
MnO4(aq) + 2H2O + 3e ⇌ MnO 2(s) + 4OH ,
- -

E (MnO +2H O/Mn O +4OH )=0,59 V.

4
-
2 2
-
Permanganometrija

Standardizacija titranta

KMnO4 nije primarna standardna supstanca. Rastvor KMnO4 se standardizuje

pomoću H2C2O4 ili Na2C2O4 u kiseloj sredini:

5H2C2O4(aq) + 2MnO4-(aq) + 6H+(aq) = 10CO2(g) + 2Mn2+(aq) + 8H2O

n(H2C2O4): n(KMnO4)= 5: 2

PRIMENA

Rastvorom KMnO4 mogu da se oksiduju i pri tome odrede Fe2+ i Mn2+-joni

(pojedinačno i u smeši), Sn2+, C2O42-, NO2--joni kao i As2O3, H2O2.
Permanganometrija

Indikator
Prva kap viška rastvora KMnO4 označava kraj titracije, pojavom bledo-ružičaste
boje. Pored KMnO4 koji predstavlja specifični indikator koriste se i redoks
indikatori.
Permanganometrija

Primena
Rastvorom KMnO4 mogu da se oksiduju i pri tome odrede Fe2+ i Mn2+-joni
(pojedinačno i u smeši), Sn2+, C2O42-, NO2--joni kao i As2O3, H2O2.
Permanganometrija: krive titracije

1.6
3+ 2+ -
IV. Fe , Mn /MnO4

E (V)
1.4 e.t. III. Fe3+, Mn2+
I. Pre pocetka titracije
II. Tok titracije
1.2
III. E.T.
IV. Posle E.T.; Pretitrisano
1.0

2+ 3+ 2+
II. Fe /Fe , Mn
0.8

2+
I. Fe
0.6
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
3
VKMnO (cm )
4

Kriva titracije 25,00 cm3 rastvora Fe2+-jona (koncentracije 0,100 mol/dm3)

rastvorom KMnO4 (koncentracije 0,0200 mol/dm3), pri pH=0.
Jodimetrijske titracije

U direktnim jodimetrijskim titracijama: rastvor I2.

U indirektnim jodimetrijskim titracijama: rastvor Na2S2O3.

U slučaju indirektne jodimetrije neutralnom ili slabo kiselom rastvoru

titranda dodaje se KI u višku, pri čemu se izdvaja I 2 koji se zatim titriše
rastvorom Na2S2O3. U toku titracije S2O32--joni oksiduju se do S2O42--jona:

I2(aq) + 2S2O32-(aq) ⇌ 2I-(aq) + S4O62-(aq)

Jodimetrijske titracije

STANDARDIZACIJA TITRANTA

Rastvor I2 ima odlike primarnog standarda, ako je sveže pripremljen,

rastvor ne treba standardizovati!

Rastvor Na2S2O3 nema odlike primarnog standarda i mora se

standardizovati. Za standardizaciju rastvora Na 2S2O3 mogu se upotrebiti
različite oksidacione supstance: I2, KBrO3, K2Cr2O7, KMnO4 itd.

KBrO3 reaguje sa KI u kiseloj sredini pri čemu se izdvaja I2 koji se zatim

titriše rastvorom Na2S2O3:

BrO3-(aq) + 6I-(aq) + 6H+(aq) = Br-(aq) + 3I2(aq) + 3H2O

I2(aq) + 2S2O32-(aq) = 2I-(aq) + S4O62-(aq)

n(KBrO3): n(I2): n(Na2S2O3)= 1: 3: 6

Jodimetrijske titracije

INDIKATOR

Rastvora skroba. I2 gradi sa skrobom adsorpciono jedinjenje intenzivno

plave boje. Pored skroba koji predstavlja specifični indikator koriste se i
redoks indikatori.
Jodimetrijske titracije

PRIMENA

Indirektne jodimetrijske titracije primenjuju se za određivanje uzoraka

koji sadrže: Cr2O72-, ClO3-, Sn2+, Cu2+-jona, ili rastvore Cl2, Br2, HClO,
MnO2, H2SO3, H2O2, itd.
Jodimetrijske titracije

P R I M E N A primeri: OdreĎivanje sadržaja bakra i hroma u legurama

OdreĎivanje bakra indirektnom jodimetrijom zasniva se na reakciji bakar(II)-jona sa jodid-
jonom koji je dodat u višku:
2Cu2+(aq) + 4I-(aq) = Cu2I2(s) + I2(aq)
I2(aq) + 2S2O32-(aq) = 2I-(aq) + S4O62-(aq)
n(Cu2+): n(Na2S2O3)= 1: 1.

Dvovalentni bakar redukuje se do jednovalentnog (taloţi se teško rastvorni bakar(I)-jodid

ţućkaste boje), pri čemu se izdvaja ekvivalentna količina joda. Izdvojeni jod titriše se
standardnim rastvorom Na2S2O3. Optimalno pH za ovu reakciju je 4,0. Kao indikator koristi
se skrob.

OdreĎivanje hroma indirektnom jodimetrijom u kiseloj sredini zasniva se na redukciji

šestovalentnog hroma pomoću KI u trovalentni hrom, pri čemu se izdvaja ekvivalentna
količina I2, koji se titriše standardnim rastvorom Na2S2O3.

Cr2O72-(aq) + 6I-(aq) + 14H+(aq) = 2Cr3+(aq) + 3I2(aq) + 7H2O

I2(aq) + 2S2O32-(aq) = 2I-(aq) + S4O62-(aq)
n(Cr3+): n(Na2S2O3)= 1: 3.
Bromatometrijske titracije
TITRANT
U kiseloj sredini KBrO3 je jako oksidaciono sredstvo, pri čemu se BrO 3--jon
redukuje do Br--jona:

BrO3-(aq) + 6H+(aq) = Br-(aq) + 3H2O,

E (BrO3-+6H+/Br-+3H2O) =1,4 V.

STANDARDIZACIJA TITRANTA
KBrO3 je primarna standardna supstanca, rastvor nije potrebno standardizovati.

INDIKATORI
Indikatori su brom, metiloranţ, metilcrveno i skrob. Pored ovih
specifičnih indikatora koriste se i redoks indikatori.
Bromatometrijske titracije
PRIMENA
Bromatometrijske titracije se koriste za kvantitativno odreĎivanje
antimona i kalaja u uzorcima belog metala.