Original title:

Oscar Wilde
The Soul of Man under Socialism
First published in the
Fortnightly Review, February 1891.

Izdavač se srdačno zahvaljuje na finansijskoj pomoći

Ireland Literature Exchange (fond za prevode),
Dablin, Irska.

www.irelandliterature.com
info@irelandliterature.com
 Oskar Vajld

Duša čovekova
u socijalizmu

Sa engleskog preveo:
Dušan Maljković

2009
Karpos
 G l a v n a p r e d n o s t uspostavljanja S o c i j a l i z m a nesu­
mnjivo je u činjenici da će nas on o s l o b o d i t i b e d n e
n e o p h o d n o s t i da živimo za druge. N e o p h o d n o s t i koja
t a k o t e g o b n o p r i t i s k a g o t o v o s v a k o g pri s a d a š n j e m
stanju stvari. Z a i s t a , j e d v a d a joj iko m o ž e izmaći.
U toku veka, veliki čovek od n a u k e k a o D a r v i n ,
veliki p e s n i k k a o K i t s , i s t a n č a n i kritički d u h k a o R e ­
n a n , 1 vrhunski u m e t n i k k a o Flober m o g a o je s vreme­
na na v r e m e da se o s a m i , držeći se dalje od d o m a š a j a
b u č n i h zahteva d r u g i h , stajući „ p o d z a k l o n b e d e m a "
k a k o Platon k a ž e . O s t v a r i l i s u t a k o savršenstvo o n o ­
ga u sebi, na svoju n e u p o r e d i v u dobrobit i na n e u p o -
redivu i trajnu dobrobit celog sveta. M e đ u t i m , to su
izuzeci. Većina ljudi z a g o r c a sebi život n e z d r a v i m i
preteranim d o b r o č i n s t v o m (altruism) — na to su zai­
sta p r i m o r a n i . O k r u ž e n i s u o d v r a t n i m s i r o m a š t v o m ,
odvratnom ružnoćom i odvratnom glađu. Neizbežno
je da time b u d u d u b o k o p o g o đ e n i . Osećanja čovekova
p o k r e ć u se brže od njegove mislenosti; i, k a o što s a m

1
Ernest Renan (1823—1892), francuski filozof i pisac. Bavio
se uglavnom kritikom crkve i političkom teorijom. Sve dalje
primedbe u tekstu su p r i m e d b e prevodioca.
17]
pre izvesnog vremena naglasio u č l a n k u o ulozi kri­
tike, daleko je lakše saosećati sa o n i m a u patnji, ne­
goli biti sklon misli. S h o d n o t o m e , hvale v r e d n i m , ali
p o g r e š n o u s m e r e n i m n a m e r a m a , oni se vrlo ozbiljno
i vrlo osećajno posvećuju z a d a t k u izlečenja z â l a koja
uviđaju. M e đ u t i m , njihovi melemi ne isceljuju, već
s a m o produžuju bolest. D o i s t a , ti lekovi d e o su b o ­
lesti s a m e .
O n i pokušavaju, p r i m e r a radi, d a reše p r o b l e m
bede održavajući s i r o m a š n e u životu; ili ih zabavljaju,
u slučaju onih najnaprednijih.
M e đ u t i m , to nije rešenje — to s a m o p o v e ć a v a te­
š k o ć e . Ispravno je učiniti n a p o r i p o n o v n o s a g r a d i ­
t i društvo n a t a k v i m o s n o v a m a d a s i r o m a š t v o b u d e
nemoguće. Vrline čovekoljublja s a m o su sprečile ostva­
renje t o g cilja. K a o š t o su najgori robovlasnici bili
dobri p r e m a svojim r o b o v i m a i tako sprečili da u ž a s
tog p o r e t k a s p o z n a j u oni koji su od njega s t r a d a l i
i o n e m o g u ć i l i da ga r a z u m e j u oni koji su o njemu
promišljali, t a k o , u s a d a š n j i m p r i l i k a m a u E n g l e s k o j ,
najviše štete n a n o s e ljudi koji pokušavaju da u č i n e
najviše dobra. N a kraju s m o imali čitavu p o v o r k u oz­
biljnih poznavaoca t o g problema i života — školovanih
ljudi iz 1st E n d a ( E a s t E n d ) — koji istupaju u javnosti,
preklinjući zajednicu na suzdržavanje od nesebičnih
poriva ka m i l o s r đ u , d o b r o n a m e r n o s t i i t o m e slično,
jer takvo m i l o s r đ e u n i ž a v a i obeshrabruje. U p o t p u -

(8]
 nosti su u pravu. M i l o s r đ e stvara m n o š t v o grehova.
Valja i o v o reći: n e m o r a l n o je koristiti privatnu
svojinu radi o l a k š a n j a stravičnih zâla, p o s l e d i c a in­
stitucije p r i v a t n o g vlasništva. T o j e i s t o v r e m e n o ne­
m o r a l n o i nepravično.
N a r a v n o , S o c i j a l i z a m ć e sve o v o p r o m e n i t i . Lju­
di više neće živeti u s m r a d n i m s o b i č c i m a i smrdlji­
v i m dronjcima, odgajajući n e z d r a v u , izgladnelu d e c u
u s r e d nepodnošljivog i p o t p u n o o d v r a t n o g ambijenta.
S i g u r n o s t d r u š t v a neće zavisti, k a o d a n a s , o d vremen­
s k i h prilika. U k o l i k o z a v l a d a m r a z , s t o t i n e hiljada
b e s p o s l e n i h r a d n i k a n e ć e lutati u l i c a m a u odvrat­
n o b e d n o m stanju, preklinjući svoje s u s e d e d a i m
udele milostinju, skupljajući se ispred vrata o g a v n i h
prihvatilišta ne bi li se d o k o p a l i korice hleba i nečistog
prenoćišta. S v a k i član d r u š t v a učestvovaće u njego­
v o m o p š t e m blagostanju i sreći. A k o m r a z i n a s t u p i ,
n i k o m e neće z b o g t o g a biti gore.

S d r u g e strane, S o c i j a l i z a m će predstavljati vred-

nost s a m p o sebi, zato što ć e dovesti d o I n d i v i d u a ­
lizma.2
Pretvarajući privatnu u d r u š t v e n u svojinu i s m e -
njujući s u p a r n i š t v o s a r a d n j o m , Socijalizam, K o m u n i ­
z a m , m a k a k o g a nazvali, o b n o v i ć e d r u š t v o d o ispra-

2
O s k a r Vajld u tekstu koristi velika slova za pojedine ap­
straktne imenice (Socijalizam, Individualizam kd). U pre-
vodu s m o poštovali njegovu ortografiju.
(9]
v n o g stanja p o t p u n o zdravog o r g a n i z m a i o s i g u r a č e
materijalno blagostanje s v a k o g s v o g č l a n a . U stva­
ri, on će Ž i v o t u pružiti p o g o d n u o s n o v u i p o g o d ­
no okruženje. M e đ u t i m , da bi se Ž i v o t u p o t p u n o s t i
razvio do najvišeg s t e p e n a savršenstva, p o t r e b n o je
j o š nešto. I n d i v i d u a l i z a m . U k o l i k o je S o c i j a l i z a m au­
toritaran, a k o postoje V l a d e n a o r u ž a n e p r i v r e d n o m
m o ć i k a o što su d a n a s naoružane političkom, ukoliko,
rečju, b u d e m o i m a l i Industrijske Tiranije, o n d a ć e
poslednje stanje čovekovo biti gore od prvog. Veliki
broj ljudi k a d a r je i d a n - d a n a s da razvije izvesnu, veo­
m a ograničenu m e r u i n d i v i d u a l i z m a zahvaljujući p o ­
stojanju privatne svojine. O n i n e moraju d a zarađuju
za život, ili su u m o g u ć n o s t i da biraju d e l o k r u g r a d a
koji im o d g o v a r a i u k o m e uživaju. To su pesnici, fi­
lozofi, naučnici, ljudi od k u l t u r e — rečju, pravi ostva­
reni ljudi, preko kojih c e l o k u p n o C o v e č a n s t v o za-
dobija delimično ostvarenje. S d r u g e strane, postoji
p u n o ljudi uvek na r u b u izgladnelosti jer n e m a j u s o p -
stveni imetak, n a g n a n i da rade poslove tegleće mar-
ve. Obavljaju d e l a t n o s t i p o t p u n o i m strane, p r i m o ­
rani b e s p o g o v o r n o m , n e r a z u m n o m , u n i ž a v a j u ć o m
tiranijom n e m a š t i n e . To su siromasi, i m e đ u njima
nema uzvišenog držanja, ljupkog govora, civilizacije,
kulture, i s t a n č a n o s t i u uživanjima ili životne r a d o ­
sti. Covečanstvo crpi m n o g o u smislu materijalnog
procvata od njihove zajedničke snage. M e đ u t i m , to

[10]
su isključivo materijalni plodovi, a s i r o m a š a n čovek je
s a m po sebi u p o t p u n o s t i beznačajan. J e d v a da pred­
stavlja beskrajno s i ć u š a n a t o m sile koja ga n i k a k o ne
uvažava, već s l a m a : o d i s t a , o n a ga više voli skršenog,
jer j e takav u m n o g o m e pokorniji.
N a r a v n o , m o ž e se reći da I n d i v i d u a l i z a m stvoren u
u s l o v i m a privatne svojine nije uvek, ili č a k po pravilu
nije od izvrsne ili velelepne sorte, k a o i da siromasi
imaju m n o g o vrlina, iako nemaju kulture ni ljupkosti.
O b e tvrdnje s a s v i m s u tačne. Posedovanje privatnih
d o b a r a često čini ljude d o z l a b o g a n e m o r a l n i m . N a r a ­
vno, t o j e j e d a n o d razloga z b o g kojih Socijalizam želi
da se reši te institucije. U stvari, i m e t a k zaista predsta­
vlja n e u g o d n o s t . Pre nekoliko g o d i n a , ljudi koji su pu­
tovali u z d u ž i p o p r e k o ove zemlje, govorili su da svoji­
na n a m e ć e obaveze. G o v o r i l i su to često, n a d u g a č k o
i naširoko, t a k o da je na kraju i C r k v a p o č e l a to da
ponavlja. D a n a s se taj glas čuje sa svake govornice. I
savršeno je istinit. Svojina ne s a m o da obavezuje, već
o n a stvara toliko obaveza d a j e prava m u k a posedova-
ti je u većem o b i m u . Iziskuje beskrajna potraživanja,
beskrajne posvećenosti poslu, beskrajne brige. K a d a
b i i m e t a k d o n o s i o s a m o uživanja, m o g l i b i s m o g a
p o d n e t i — ali ga obaveze čine n e s n o s n i m . M o r a m o
ga se resiti u interesu b o g a t i h . B e z ustezanja treba
priznati vrline s i r o m a s i m a , ali o n e su žaljenja vred-
ne. C e s t o n a m govore d a s u s i r o m a š n i zahvalni n a

[11]
m i l o s r đ u . N e k i od njih bez s u m n j e j e s u , ali najbolji
m e đ u njima n i s u n i k a d a zahvalni. O n i s u nezahvalni,
nezadovoljni, neposlušni i b u n t o v n i . I imaju pravo da
b u d u takvi. M i l o s r đ e doživljavaju k a o t r a g i k o m i č n i ,
n e p r i k l a d n i v i d d e l i m i č n e n a d o k n a d e ili b o l e ć i v o g
davanja, koje često slede d r z a k p o k u š a j m i l o s r d n i k a
d a zavede tiraniju n a d njihovim p r i v a t n i m ž i v o t i m a .
Z a r d a b u d u zahvalni zbog m r v i c a palih s a b o g a t a š k i h
trpeza? T r e b a l o bi da sede za s t o l o m i počinju to da
shvataju. S t o se tiče nezadovoljstva, čovek zadovoljan
t a k v i m okruženjem i t a k o b e d n i m n a č i n o m života
bio bi savršeno beslovesan. U o č i m a p r o u č a v a l a c a
istorije neposlušnost je i s k o n s k a ljudska vrlina. K r o z
neposlušnost je ostvaren n a p r e d a k — n e p o k o r n o š ć u i
p o b u n o m . P o n e k a d , siromasi s u p r e d m e t hvale z a r a d
svoje štedljivosti. A l i preporučiti štednju s i r o m a š n o m
groteskno je i uvredljivo. N a l i k je savetovanju č o v e k a
koji u m i r e o d g l a d i d a m a n j e jede. Z a g r a d s k o g ili
seoskog r a d n i k a štednja bi bila p o t p u n o n e m o r a l n a .
Č o v e k ne bi trebalo da p o k a ž e da m o ž e živeti k a o be-
d n o hranjena životinja. T r e b a l o bi da odbije da t a k o
živi, i da ili k r a d e ili zahteva socijalnu p o m o ć , što opet
m n o g i smatraju v i d o m k r a đ e . U vezi sa prošenjem, si­
gurnije je prositi n e g o uzeti, ali je izvrsnije uzeti n e g o
prositi. N e , s i r o m a h koji j e nezahvalan, n e č u v a r a n ,
nezadovoljan i b u n t o v a n jeste prava o s o b a i i m a m n o ­
go vrednog u sebi. U s v a k o m slučaju, on predstavlja

(12]
zdrav protivglas. Vrle s i r o m a h e m o ž e m o sažaljevati,
n a r a v n o , ali i m s e n i k a k o n e m o ž e m o diviti. S k l o ­
pili su lično primirje sa neprijateljem i za n e u k u s n i
čorbuljak p r o d a l i prava koja im rođenjem pripadaju.
S i g u r n o je i da su izuzetno glupi. M o g u u p o t p u n o ­
sti da r a z u m e m čoveka što prihvata z a k o n e koji štite
privatno vlasništvo i p o d l e ž e p o r i v u g o m i l a n j a svojih
d o b a r a , sve d o k j e s p o s o b a n d a p o d t i m u s l o v i m a
ostvari n e k a k a v oblik bajnog i m i s a o n o g života. Ali
mi je g o t o v o neverovatno k a k o čovek, k o m e je život
u n a k a ž e n i k o j e m ga je z a k o n u č i n i o m r s k i m , m o ž e
prećutno p o d r ž a v a t i njegov o p s t a n a k .
I p a k , nije t e š k o t o m e n a ć i objašnjenja. J e d n o s t a ­
vno, b e d a i s i r o m a š t v o su u p o t p u n o s t i unižavajući,
i u s p e š n o parališu prirodu čovekovu t a k o da ni jed­
n a k l a s a n i k a d a nije svesna s o p s t v e n o g stradanja. T o
treba da im saopšte d r u g i ljudi, a njima se najčešće
ne veruje. O p t u ž b e k r u p n i h p o s l o d a v a c a protiv agi­
tatora neupitno su istinite. Agitatori su g r u p a s m e t a l a
koja se u sve m e š a , ljudi koji o d l a z e n e k o m savršeno
zadovoljnom d r u š t v e n o m sloju i posipaju po njemu
s e m e nezadovoljstva. Z a t o s u agitatori t a k o preko p o ­
trebni. U n a š e m n e p o t p u n o m stanju, b e z njih ne bi
bilo napretka ka civilizaciji. R o p s t v o je iskorenjeno
u Americi, ne k a o p o s l e d i c a delatnosti robova ili č a k
naročite želje njih s a m i h da b u d u s l o b o d n i . U p o t p u ­
nosti je u k i n u t o s a s v i m n e z a k o n i t i m delanjem izve-

(131
snih agitatora u B o s t o n u i d r u g d e , agitatora koji nisu
bili robovi ni robovlasnici, niti su z a i s t a i m a l i bilo
k a k v e veze s a t i m pitanjem. B e z s u m n j e , abolicioni-
sti su upalili zublje i započeli čitavu stvar. Zanimljivo
je primetiti — ne s a m o da ih robovi n i s u značajnije
p o d r ž a l i , n e g o abolicionisti t e š k o da su pridobili i
njihovu n a k l o n o s t . K a d a s u s e n a i z m a k u rata robovi
našli s l o b o d n i m , našli zaista toliko p o t p u n o slobod­
n i m d a s u bili s l o b o d n i i d a u m r u o d gladi, m n o g i
o d njih g o r k o s u zažalili z b o g n o v o g stanja stvari. Z a
mislioca, najtragičnija činjenica cele F r a n c u s k e revo­
lucije nije s m a k n u ć e Marije A n t o a n e t e zato što je bila
kraljica, već dobrovoljni o d l a z a k izgladnelih seljaka
Vandeje da g i n u z a r a d g n u s n o g cilja o d b r a n e feuda­
lizma.

J a s n o je, d a k l e , d a n i k a k a v autoritarni Socijali­

z a m nije pravo rešenje. I d o k u s a d a š n j e m p o r e t k u
v e o m a veliki broj ljudi m o ž e živeti ž i v o t o m koji p o -
seduje o d r e đ e n u m e r u s l o b o d e i izražaja i sreće, u
režimu industrijsko-vojnom, ili u sistemu privredne
tiranije, n i k o u o p š t e n e b i m o g a o i m a t i bilo k a k v u
slobodu. D e o n a š e zajednice praktično je u r o p s t v u
i to je žaljenja v r e d n o , ali je detinjasto predlagati p o ­
robljavanje c e l o k u p n e zajednice k a o rešenje. S v a k o m
čoveku treba ostaviti s l o b o d u izbora z a n i m a n j a . N e
sme biti izložen n i k a k v o m obliku prisile. U k o l i k o je
to slučaj, njegov rad neće biti dobar za njega, neće biti

[14]
d o b a r s a m po sebi, i neće biti d o b a r za d r u g e . P o d ra­
d o m prosto m i s l i m n a delatnost bilo koje vrste.
T e š k o je i p o m i s l i t i da bi d a n a s bilo koji socija­
lista ozbiljno p r e d l a g a o d a k a k a v i n s p e k t o r s v a k o g
jutra proverava da li je svaki g r a đ a n i n u s t a o i obavio
o s a m sati f i z i č k o g p o s l a . C o v e č a n s t v o j e prevazišlo
tu etapu, zadržavajući takav oblik života za ljude
koje s a s v i m proizvoljno izabira da n a z o v e k r i m i n a l ­
c i m a . M e đ u t i m , m o r a m priznati d a m i s e m n o g a
socijalistička stanovišta čine iskvarena i d e j a m a auto­
ritarnosti, a k o ne i stvarne prisile. N a r a v n o , autoritar­
nost i p r i n u d a ne d o l a z e u obzir. S v a k o udruživanje
m o r a biti s a s v i m dobrovoljno. S a m o se u s l o b o d n o m
udruživanju ljudi osećaju dobro.
M o ž e se postaviti pitanje k a k o će I n d i v i d u a l i z m u ,
sada manje-više z a v i s n o m od postojanja privatne svo­
jine, koristiti njeno ukidanje? O d g o v o r je v e o m a jed­
nostavan. Istina je: u postojećim uslovima, nekolicina
koja je p o s e d o v a l a vlastiti imetak, k a o š t o je Bajron,
Seli, B r a u n i n g , Viktor I g o , B o d l e r i drugi, bila je u
m o g u ć n o s t i da svoju ličnost ostvari s k o r o u p o t p u ­
nosti. N i j e d a n o d ovih ljudi n i k a d a nije n a j a m n o
radio n i j e d a n j e d i n i d a n . Nije i h pritiskalo b r e m e
siromaštva i bili su u o g r o m n o j prednosti. S a d a je pi­
tanje da li bi ukidanje takve p r e d n o s t i štetilo Indivi­
d u a l i z m u . Z a m i s l i m o d a j e d o t o g a došlo. Š t a s e t a d a
dešava s a I n d i v i d u a l i z m o m ? K a k v u ć e korist imati

[15]
o d toga?
K o r i s t i ć e mu ovo — u n o v i m u s l o v i m a , Individuali­
z a m će biti d a l e k o slobodniji, d a l e k o istančaniji, i da­
leko snažniji n e g o što je s a d a . Ne g o v o r i m o velikom,
u m a š t i ostvarenom Individualizmu p e s n i k a koje s a m
p o m e n u o , već o v e l i k o m s t v a r n o m I n d i v i d u a l i z m u
pritajenom, ali p r i s u t n o m u č o v e č a n s t v u u o p š t e . Priz­
navanje privatne svojine zaista je naštetilo Individua­
l i z m u i p o m r a č i l o ga, zamenjujući č o v e k a o n i m što
poseduje. I n d i v i d u a l i z a m je na taj n a č i n d o s p e o na
stranputicu. Cilj mu više nije bio lični rast, nego dobit.
Č o v e k je t a k o p o m i s l i o da je najvažnije i m a t i , a nije
znao da je najvažnije biti. Istinska savršenost čovekova
ne leži u o n o m e š t o poseduje, već u o n o m e što jeste.
Privatna svojina s k r h a l a je pravi i u s p o s t a v i l a lažni
I n d i v i d u a l i z a m . J e d n o m delu zajednice o d s t r a n i l a g a
je izgladnjivanjem. D r u g i d e o zajednice sprečen je u
individualizmu t a k o što je sputavan i p o g r e š n o u s m e -
ravan. Z a i s t a , toliko je p o t p u n o čovekova ličnost obu­
zeta o n i m š t o p o s e d u j e d a s u zakoni E n g l e s k e oduvek
strožije kažnjavali prekršaje protiv svojine negoli pro­
tiv ličnosti, a svojina je i dalje uslov ostvarivanja p u n o ­
pravnog državljanstva. T a k o d e , delatnost n e o p h o d n a
da bi se n o v a c z a r a d i o v e o m a obeshrabruje. U zajed­
nici kao što je n a š a — g d e i m e t a k osigurava neizmerne
prednosti, p o l o ž a j u d r u š t v u , čast, p o š t o v a n j e , titu­
le i prijatnosti slične vrste - čovek, po naravi ž u d a n ,

(16]
k a o svoj cilj postavlja gomilanje svojine. U p u š t a se u
m u k o t r p a n i z a m o r a n p o s a o njenog prisvajanja d u g o
n a k o n što i m a i više n e g o što želi, ili m o ž e da k o ­
risti ili da uživa, ili m o ž d a č a k i n a k o n što više ni
ne z n a šta p o s e d u j e . Č o v e k je u stanju da se ubije
radeći previše ne bi li o s i g u r a o sebi vlasništvo. Z a i s t a ,
u z i m a j u ć i u obzir o g r o m n e p r e d n o s t i koje o n o d o ­
nosi, teško da se t o m e m o ž e m o čuditi. Ž a l o s n o je što
j e d r u š t v o s a g r a đ e n o n a t a k v i m temeljima d a čoveka
primorava na učešće u poretku g d e ne m o ž e s l o b o d n o
razvijati ono što je lepo, očaravajuće i z a n o s n o u nje­
m u , a u k o m e , u stvari, p r o p u š t a prave užitke i radost
življenja. T a k o đ e , u p o s t o j e ć i m o k o l n o s t i m a , čovek
je v e o m a nesiguran. Prebogati veletrgovac m o ž e biti
- često i jeste - izložen- na m i l o s t i n e m i l o s t o n o m e
č i m e ne m o ž e upravljati. U k o l i k o vetar j a č e d u n e , ili
se v r e m e i z n e n a d a promeni, ili se desi n e k a o b i č n a
n e z g o d a , njegove lađe m o g u potonuti, r a č u n m u s e
m o ž e izjaloviti i on postaje siromah, i gubi društveni
položaj. S a d , ništa ne bi trebalo da m o ž e č o v e k u nau­
diti s e m njega s a m o g . N i š t a n e b i trebalo d a g a m o ž e
lišiti bilo čega. Č o v e k zaista i m a o n o što nosi u sebi.
O n o v a n njega trebalo bi biti beznačajno.

S t o g a , u k i d a n j e m privatnog vlasništa, i m a ć e m o
pravi, divan, zdrav I n d i v i d u a l i z a m . N i k o n e ć e tra-
ćiti svoj život u g o m i l a n j u stvari i s i m b o l a stvari.
Z i v e ć e m o . Ziveti je nešto najdragocenije na svetu.

[17]
V e ć i n a ljudi postoji, i to je sve.
Pitanje je da li s m o i k a d a videli p u n izraz ličnosti,
sem na stvaralačko-maštovitom planu Umetnosti. U
stvarnosti g a n i k a d a n i s m o sreli. C e z a r j e bio p o t p u n
i savršen čovek, k a ž e M o m z e n . 3 Ali k a k o je t r a g i č n o
nesiguran o n bio! G d e g o d čovek s p r o v o d i svoju vlast,
t a m o m u s e o p i r u . C e z a r j e b i o s a s v i m savršen, ali s e
njegovo savršenstvo uvek kretalo p o o p a s n o m p u t u .
M a r k o Aurelije bio je savršen čovek, k a ž e R e n a n . O d i ­
sta, veliki car bio je takav. Ali k a k o su nepodnošljiva
bila beskrajna iziskivanja njemu u p u ć e n a ! P o s r t a o
j e p o d teretom imperije. B i o j e svestan k o l i k o j e j e ­
d a n čovek n e p o d e s a n da nosi breme A t l a s o v o i s v u
težinu sveta. P o d savršenim čovekom p o d r a z u m e v a m
čovekov razvoj u s a v r š e n i m o k o l n o s t i m a , o n o g a ko
nije ranjen, o p h r v a n b r i g o m , obogaljen ili u opasnosti.
Većina ljudi prisiljena je na p o b u n u . Polovina njiho­
ve snage straćena je u s u k o b i m a . Bajronova ličnost,
na primer, strašno se trošila u borbi s g l u p o š ć u , lice-
merjem i filistarstvom E n g l e z a . T a k v e bitke ne d o ­
prinose uvek o s n a ž i v a n j u ličnosti, one č e s t o jačaju
slabosti. Bajron n i k a d a nije m o g a o d a n a m p o d a r i
sve što je bio u stanju da pruži. Seli je bolje p r o š a o .

3
Theodor M o m m s e n (1817—1903), nemački istoričar, prav­
nik, novinar, političar, arheolog i pisac. S m a t r a se najvećim
klasičarem X I X veka. D o b i t n i k j e Nobelove n a g r a d e z a
književnost 1902. g o d i n e .
(18)
 N a l i k Bajronu, n a p u s t i o j e E n g l e s k u što j e pre m o g a o .
A l i o n nije b i o toliko p o z n a t . D a s u E n g l e z i i naj­
m a n j e znali k o l i k o je on zaista veliki p e s n i k ostrvili
bi se na njega drvljem i k a m e n j e m , i učinili mu život
što nepodnošljivijim. M e đ u t i m , on nije bio istaknu­
ta d r u š t v e n a figura i t a k o je u o d r e đ e n o j meri ovo
izbegao. Č a k i k o d Selija, beleg b u n t o v n i š t v a i p a k je
k a t k a d bio previše istican. Obeležje savršene ličnosti
nije bunt, već mir.
B i ć e velelepna — prava ličnost čovekova - k a d a je
u g l e d a m o . R a š ć e p r i r o d n o i j e d n o s t a v n o , n a l i k cve-
tu, ili k a k o drvo raste. N i k a d a n e ć e biti u neskla­
d u . N i k a d a se neće s v a đ a t i ili raspravljati. N e ć e ništa
dokazivati. Z n a ć e sve. Pa ipak, neće se zamajavati
znanjem. Posedovaće m u d r o s t . N j e n a v r e d n o s t neće
s e meriti materijalnim d o b r i m a . N e ć e i m a t i ništa.
I p a k će posedovati sve i k a d a joj neko nešto o d u z m e
i dalje će imati sve, toliko b o g a t a biće. N e ć e se na­
metati o s t a l i m a , ili o d njih tražiti d a b u d u k a o ona.
Voleće ih, jer će biti drugačiji. I a k o se neće n a m e t a t i
d r u g i m a , p o m o ć i ć e s v i m a , k a o š t o sve lepe stvari
p o m a ž u s a m i m t i m što postoje. Ličnost čovekova biće
predivna. Bajna k a o ličnost detetova.

U njenom razvoju p o m o ć i će joj hrišćanstvo, a k o

čovek to bude želeo; ali, u k o l i k o to ne želi, razviće se
ništa manje sigurno. N e ć e se opterećivati prošlošću,
niti će mariti da li se nešto d o g o d i l o ili nije. N e ć e

(19)
priznavati n i k a k v e z a k o n e s e m svojih, ni j e d n u vlast
s e m sopstvene. Ipak, voleće o n e koji s u nastojali d a
je ojačaju i o njima će govoriti. J e d a n od njih bio je
Hristos.
„ S p o z n a j s a m o g s e b e " pisalo j e n a d v r a t i m a sta­
rog sveta. N a d k a p i j o m n o v o g sveta biće i s t a k n u t o
„ B u d i o n o š t o jesi". I p o r u k a H r i s t o s a č o v e k u bila
je j e d n o s t a v n a : „ B u d i o n o što jesi". U t o m e je tajna
Hristova.
K a d a Isus govori o s i r o m a š n i m a on prosto misli na
ličnost, d o k govoreći o b o g a t i m a on prosto misli na
ljude nerazvijenih ličnosti. I s u s se k r e t a o u zajednici
koja je dozvolila g o m i l a n j e privatnog vlasništva b a š
kao što to čini naša. Ali jevanđelje ne p r o p o v e d a da je
u takvoj zajednici p r e d n o s t za čoveka život na o s k u d ­
noj, nezdravoj h r a n i , nošenje iscepane, istrošene o d e -
će, spavanje u o d v r a t n i m , n e u s l o v n i m b o r a v i š t i m a ,
a da je loše živeti u zdravim, prijatnim i pristojnim
uslovima. T a k v o stanovište bilo bi p o g r e š n o t a m o i
tada, a j o š je pogrešnije s a d a i u E n g l e s k o j , jer š t o
s e više k r e ć e m o k a severu o n o materijalno, n u ž n o
za život, postaje od sve presudnijeg značaja, a n a š e
društvo je b e s k o n a č n o složenije, i i m a u sebi d a l e k o
izraženije krajnosti — raskoši i siromaštine — n e g o ije­
dno društvo s t a r o g veka. Isus je hteo da k a ž e sledeće.
Rekao j e čoveku: „ I m a š d i v n u ličnost. Razvij je. B u d i
ono što jesi. Ne umišljaj da tvoje savršenstvo leži u

[20]
g o m i l a n j u ili p o s e d o v a n j u spoljašnjih stvari. Tvoje
savršenstvo je u tebi. K a d a bi to s p o z n a o , ne bi više
hteo da budeš bogat. O b i č n a bogatstva m o g u ć e je
ukrasti. S t v a r n a nije. U riznici tvoje d u š e postoje be­
skrajne vrednosti koje ti n i k o ne m o ž e o d u z e t i . S t o ­
ga, p o k u š a j da svoj život uobličiš t a k o da ti spoljašnje
stvari ne m o g u nauditi. T a k o d e , probaj d a se r e s i š
privatne svojine. Z a h t e v a o d tebe sebičnu preobuze-
tost, beskrajnu marljivost, večitu nepravdu. Privatni
i m e t a k koči I n d i v i d u a l i z a m n a s v a k o m koraku". Tre­
b a primetiti d a Isus n i k a d a n e govori d a s u siroma­
si n u ž n o dobri, d o k su b o g a t i po pravilu loši. To ne
bi bilo istinito. B o g a t i ljudi su k a o klasa bolji od si­
r o m a h a , moralniji, umniji, vaspitaniji. S a m o j e d n a
k l a s a u zajednici misli više na n o v a c od b o g a t i h , a to
su siromasi. S i r o m a š n i ni o č e m u d r u g o m ne m o g u
da misle. U t o m e leži njihov j a d . I s u s zapravo k a ž e
da čovek ne dostiže svoje savršenstvo o n i m što i m a ,
č a k ni o n i m što čini, već u p o t p u n o s t i o n i m što je­
ste. I t a k o je dobrostojeći m l a d i ć koji prilazi I s u s u
predstavljen k a o p o t p u n o u z o r a n g r a đ a n i n koji nije
prekršio ni j e d a n z a k o n svoje države, ni j e d n u od za-
povesti svoje vere. V e o m a je u g l e d a n , u o b i č n o m smi­
slu ove neobične reči. Isus mu govori: „Trebalo bi da
se odrekneš svoje imovine. K o č i te na p u t u ostvarenja
tvog savršenstva. Prepreka je. B r e m e . Tvoja ličnost je
ne treba. N a ć i ćeš ono što zaista jesi i ono što stvar-

[21]
no želiš u sebi, a ne van sebe". Svojim prijateljima g o ­
vorio je isto. B u d i t e ono što ste i ne brinite v e ć m a o
n e č e m d r u g o m . Z a r j e išta važnije o d toga? Č o v e k j e
po sebi p o t p u n . K a d a Isusovi sledbenici p o d u u svet,
svet se s njima neće slagati. To je neizbežno. Svet mrzi
I n d i v i d u a l i z a m . A l i to ne treba da ih onespokojava.
T r e b a d a b u d u smireni i n a s e b e usredsredeni. A k o
im neko o t m e o g r t a č treba da daju i kaput, s a m o da
bi p o k a z a l i da su materijalne stvari nevažne. A k o ih
ljudi nagrđuju, ne treba da uzvrate. S t a to znači? S t a
g o d ljudi govorili o čoveku, to njega ne menja. On je
o n o što jeste. J a v n o mnjenje je u p o t p u n o s t i bezvre-
d n o . Č a k i k a d a ljudi p r i b e g n u ozbiljnom nasilju, ne
treba nasiljem odgovoriti. Z n a č i l o bi to spustiti se
na isti, n i z a k nivo. K o n a č n o , č a k i u zatvoru, čovek
m o ž e biti s a s v i m s l o b o d a n . N j e g o v a d u š a m o ž e biti
s l o b o d n a . N j e g o v a ličnost m o ž e biti bezbrižna. M o ž e
biti spokojan. I z n a d svega, ne treba se m e š a t i u živote
drugih ljudi i n i p o š t o im suditi. L i č n o s t je vrlo tajno­
vita stvar. I čovek ne m o ž e uvek biti d o b r o procenjen
na osnovu o n o g a š t o čini. M o ž e se držati z a k o n a , ali
i dalje biti b e z v r e d a n . M o ž e kršiti z a k o n , a da ipak
bude dobar. M o ž e biti loš, a da nije učinio ništa loše.
M o ž e počiniti k a k v u d r u š t v e n u nepravdu, a i p a k t i m
prekršajem ostvariti svoje pravo savršenstvo.

J e d n a žena uhvaćena je u preljubi. Nije n a m rečeno

kakva je povest njene ljubavi, s a m o da je njena lju-

[22]
 bav m o r a l a biti velika, jer Isus je k a z a o da su joj gresi
oprošteni ne z b o g pokajanja, već s t o g a što je njena lju­
bav bila t a k o s n a ž n a i divotna. K a s n i j e , nešto pre smr­
ti, d o k je bio na gozbi, ž e n a je d o š l a i polila Ga s k u p o -
c e n i m m i r i s o m p o kosi. N j e g o v i prijatelji p o k u š a l i s u
da se umešaju, govoreći da je to besmisleno rasipanje i
d a j e n o v a c d a t z a miris trebalo utrošiti n a p o m o ć oni­
ma u bedi, ili na nešto t o m e slično. Isus se nije složio.
I s t a k a o je da su materijalne p o t r e b e C o v e k a velike i
v e o m a postojane, ali d a s u d u h o v n e potrebe čoveka
j o š veće, k a o i da u j e d n o m b o ž a n s k o m trenu, birajući
sopstveni izraz, ličnost m o ž e sebe načiniti savršenom.
C a k i d a n a s , svet se i dalje klanja toj ženi k a o svetici.

D a , u I n d i v i d u a l i z m u i m a m n o g o toga što navo­

di na razmišljanje. Na primer, u S o c i j a l i z a m u n e m a
p o r o d i č n o g života. B r a k u s a d a š n j e m o b l i k u m o r a
nestati zajedno sa u k i d a n j e m privatne svojine. To je
deo p r o g r a m a . I n d i v i d u a l i z a m to prihvata i od t o g a
stvara nešto dobro. O n pretvara ukidanje z a k o n s k i h
ograničenja u oblik s l o b o d e koja će p o m o ć i p u n ra­
zvitak ličnosti i učiniti ljubav žene i m u š k a r c a j o š
čudesnijom, l e p š o m i plemenitijom. I s u s je to z n a o .
O d b a c i o je obaveze p o r o d i č n o g života, i a k o su u N j e ­
g o v o m v r e m e n u i zajednici o n e i m a l e vrlo i s t a k n u t
oblik. „ K o j e m o j a majka? K o s u m o j a b r a ć a ? " rekao
j e k a d a s u oni želeli d a s a N j i m razgovaraju. K a d a j e
j e d a n sledbenik z a m o l i o da o d e i s a h r a n i o c a , N j e g o v

[23]
zastrašujući o d g o v o r bio j e : „ N e k a m r t v i p o k o p a j u
svoje m r t v e " . N i j e dozvoljao svojatanje t u đ e ličnosti.
I t a k o bi čovek, života n a l i k H r i s t o v o m , b i o sa­
v r š e n o i p o t p u n o svoj. M o ž e biti veliki p e s n i k ili ve­
liki čovek n a u k e , m l a đ a n i s t u d e n t k a k v o g univerzi­
teta ili pastir koji čuva ovce u stepi, d r a m s k i pisac,
n a l i k S e k s p i r u ili m i s l i l a c š t o o B o g u u m u j e , k a o
S p i n o z a , dete koje se igra u b a š t i ili ribar što zaba­
cuje u m o r e svoje m r e ž e . N i j e v a ž n o ni ko je, ni š t a
je, sve d o k ostvaruje savršenstvo svoje d u š e . S v a k o
p o d r a ž a v a n j e života ili m o r a l a p o g r e š n o j e . U l i c a ­
m a J e r u s a l i m a d a n a s s e g e g a s a m o l u đ a k , noseći dr­
veni krst n a svojim r a m e n i m a . O n j e s i m b o l ž i v o t a
u n a k a ž e n i h o p o n a š a n j e m . O t a c D a m i e n 4 bio j e na­
lik H r i s t o s u otišavši da živi sa g u b a v c i m a , jer je u
takvoj službi s a s v i m ostvario o n o najbolje u sebi.
M e đ u t i m , nije n i š t a više n a l i k o v a o H r i s t o s u o d Va-
gnera k a d a je svoju d u š u ostvario u m u z i c i , ili od
Selija, k a d a j e svoju d u š u ostvario u p e s m i . N e p o ­
stoji s a m o j e d a n tip čoveka. Savršenstava je na broju
koliko i nesavršenih ljudi. I d o k z a h t e v i m a m i l o s r đ a
čovek m o ž e udovoljiti i o p e t ostati s l o b o d a n , d o t l e
pred z a h t e v i m a p o s l u š n i š t v a n i k o n e m o ž e p o p u s t i t i

4
O t a c D a m i e n (1840—1889), katolički misionar poreklom
iz Belgije, kasnije i svetac. Poznat po tome š t o se pridružio
leproznima u k a r a n t i n u na Havajima, z b o g čega je i pre­
minuo.
(24]
i ostati s l o b o d a n ni u najmanjoj meri.
S t o g a , d o I n d i v i d u a l i z m a treba stići p o s r e d s t v o m
Socijalizma. K a o p r i r o d n i rezultat toga, D r ž a v a m o r a
o d u s t a t i o d bilo k a k v e primisli d a v l a d a . M o r a s e t o g a
odreći. J e r s e c o v e č a n s t v o m o ž e ostaviti n a m i r u , ali
se č o v e č a n s t v o m ne m o ž e upravljati, k a o š t o je je­
d a n m u d a r čovek rekao m n o g o vekova pre H r i s t o s a .
Svaki oblik vladavine p o k a z a o s e n e u s p e š n i m . D e s p o -
t i z a m je nepravedan p r e m a s v i m a , uključujući i de­
s p o t a , verovatno stvorenog za nešto bolje. Oligarhije
su nepravedne p r e m a m n o g i m a , a ohlokratije p r e m a
manjini. N e k a d a s u velike n a d e p o l a g a n e u d e m o -
kratiju, ali demokratija znači s a m o da n a r o d batinja
n a r o d u i m e n a r o d a . T o saznanje j e n e o s p o r n o . M o ­
r a m reći da je bilo krajnje vreme da se to prizna, jer
s v a k a vlast unižava. Ponižava one na vlasti, k a o i one
n a d k o j i m a s e vlast sprovodi. K a d a j e nasilna, g r u b a
i o k r u t n a , d o b a r u č i n a k koji stvara, ili m a k a r budi,
jeste d u h p o b u n e i individualizma koji će je dokrajčiti.
K a d a s e s p r o v o d i s a izvesnom d o z o m blagosti, u z na­
grade i priznanja, t a d a čini ljude strašno pokvareni­
m a . U t o m slučaju, ljudi su manje svesni izloženosti
stravičnom pritisku i idu k r o z život u nekoj vrsti „zlat­
n o g kaveza", k a o pripitomljene životinje, ne shvatajući
d a verovatno misle o n o što s u mislili d r u g i , d a žive
p o m e r i l i m a d r u g i h ljudi, noseći zapravo o n o što

(25]
m o ž e m o zvati t u đ o m , već n o š e n o m o d e ć o m , n i k a d a
svoji' ni za trenutak. „ K o želi biti s l o b o d a n " — k a ž e
veliki mislilac — „ n e s m e se potčiniti". Potkupljujući
ljude da joj se povinuju, vlast stvara vrlo g r u b u sortu
preuhranjenog varvarizma.
Z a j e d n o sa v l a š ć u nestaće i kažnjavanja. B i ć e to
velika d o b i t - dobit o d neprocenjive vrednosti. D o k
č i t a m o istoriju — ne iz pročišćenih izdanja za školarce
i studentariju, već iz izvornih s v e d o č a n s t a v a s v a k o g
v r e m e n a — i m a m o osećaj m u č n i n e n e z b o g z l o č i n a
koji su p o č i n i l i o p a k i , već z b o g k a z n i koje su odredi­
li dobri. D r u š t v o beskrajno više čini s v i r e p i m redov­
no izvršenje k a z n i negoli p o v r e m e n a pojava zločina.
Prema t o m e , što više k a ž n j a v a m o , više i z l o č i n a stva­
r a m o i v e ć i n a je m o d e r n i h z a k o n o d a v s t a v a to j a s n o
uvidela i sebi za cilj postavila da umanji kažnjavanje
što j e više m o g u ć e . G d e g o d j e zaista d o š l o d o toga,
rezultati su uvek bili odlični. M a n j e k a z n i — m a n j e i
zločina. T a m o g d e u o p š t e n e m a kažnjavanja nestaće
i zločina. A k o se i pojavi, lečiće se, k a o v e o m a m u č a n
oblik u m n o g p o r e m e ć a j a , brižnošću i d o b r o t o m . Jer,
oni koje d a n a s z o v e m o z l o č i n c i m a to u o p š t e nisu. Iz-
gladnelost, a ne greh, roditelj je savremenog zločina.
Upravo to je razlog z b o g kojeg su naši k r i m i n a l c i k a o
klasa tako p o t p u n o nezanimljivi s bilo koje p s i h o l o ­
ške tačke gledišta. N e m a tu čudesnih M a k b e t a i gro-

[26]
 z o m o r n i h V o t r e n a . 5 S a m o s u o n o što b i obični, ugle­
d n i , n o r m a l n i ljudi bili k a d a n e b i i m a l i š t a d a j e d u .
N a k o n u k i d a n j a p r i v a t n e svojine n e ć e biti p o t r e b e
za z l o č i n o m , ni p o b u d e za njim. Z l o č i n će prestati
da postoji. N a r a v n o , ne tiču se svi zločini privatne
svojine. V i š e ceneći č o v e k a p o t o m e š t a i m a n e g o p o
t o m e š t a jeste, takve zločine z a k o n E n g l e s k e kažnjava
s n a j s t r o ž o m i najužasnijom s u r o v o š ć u , u k o l i k o izuz­
m e m o zločin u b i s t v a i a k o s m a t r a m o d a j e s m r t n a
k a z n a g o r a od d o ž i v o t n e robije, s č i m se, verujem, ne
slažu naši zločinci. I a k o zločin ne m o r a biti u vezi sa
svojinom, on m o ž e n a ć i svoj u z r o k u b e d i , razjare-
nosti i p o t i š t e n o s t i izazvanoj n a š i m n e p r a v e d n i m si­
s t e m o m p r i v a t n o g vlasništva. S t o g a , u k i d a n j e m t o g
režima, nestaće i z l o č i n a . K a d a s v a k i član zajednice
i m a dovoljno d a p o d m i r i svoje p o t r e b e i k a d a m u su-
s e d n e s m e t a n a t o m p u t u , n i o n n e ć e i m a t i interesa
d a d r u g o m staje n a p u t . K a o n e o b i č n o veliki izvor
zločina u s a v r e m e n o m životu, l j u b o m o r a predstavlja
emociju u s k o p o v e z a n u sa n a š i m p r e d s t a v a m a o svoji­
ni, o s u đ e n a na i z u m i r a n j e u S o c i j a l i z m u i Individua­
lizmu. O d i z v a n r e d n o g j e značaja d a p l e m e n a z a s n o ­
vana na k o m u n i z m u uopšte ne poznaju ljubomoru.

S o b z i r o m da D r ž a v a neće upravljati, m o ž e se p o s t a ­
viti pitanje šta D r ž a v a treba da radi. D r ž a v a će biti d o -

5
Vautrin, lik iz Balzakove serije r o m a n a Ljudska komedija.
(27]
brovoljno udruženje za organizaciju r a d a , p r o i z v o đ a č
i dostavljač n e o p h o d n i h robâ. D r ž a v a treba da stvara
korisno. P o j e d i n a c treba d a stvara lepo. K a k o s a m
već p o m e n u o rad, n e m o g u d a n e k a ž e m d a s e d a n a s
m n o g o b r o j n e b e d a s t o ć e pišu i govore u vezi sa d o ­
stojanstvom fizičkog rada. D o s t o j a n s t v o u o p š t e nije
n u ž n o svojstvo fizičkog rada, i v e ć m a je u p o t p u n o s t i
unižavajuće. U m n o j e i m o r a l n o štetno z a č o v e k a d a
obavlja p o s a o b e z uživanja, i m n o g i oblici r a d a pre­
dstavljaju s a s v i m neprijatne delatnosti, i t a k v i m ih
i treba smatrati. Č i s t i t i blatnjavo raskršće o s a m sati
dnevno d o k d u v a istočni vetar o g a v n o j e z a n i m a n j e .
Čistiti g a s a u m n i m , m o r a l n i m ili f i z i č k i m dostojan­
s t v o m izgleda mi n e m o g u ć e . Čistiti ga s r a d o š ć u bilo
bi tek zastrašujuće. Č o v e k je stvoren za n e š t o bolje od
okretanja i prevrtanja blata. Sve takve p o s l o v e treba
da obavljaju m a š i n e .
N e s u m n j a m d a ć e t a k o i biti. Sve d o d a n a da­
našnjeg, čovek je u izvesnoj meri bio rob m a š i n e . I m a
nečeg t r a g i č n o g u činjenici da je p o č e o u m i r a t i od
gladi č i m je i z u m e o m a š i n u za obavljanje njegovog
posla. N a r a v n o , o v o je rezultat našeg svojinskog p o ­
retka i n a š e g s i s t e m a z a s n o v a n o g na s u p a r n i š t v u . J e ­
dan čovek poseduje m a š i n u koja obavlja p o s a o za pet
stotina ljudi. K a o p o s l e d i c u t o g a i m a m o pet stotina
ljudi bez posla, i k a k o nemaju posla, o n i postaju gla­
dni i počinju da k r a d u . J e d a n jedini č o v e k pribavlja

(28)
sve što ta m a š i n a napravi i to zadržava za sebe, i p o ­
seduje p e t s t o t i n a p u t a više n e g o što b i trebalo d a
i m a i verovatno, što je d a l e k o značajnije, m n o g o više
n e g o što zaista želi. D a j e t a m a š i n a vlasništvo svih,
svi bi od nje i m a l i koristi. Bila bi to o g r o m n a dobit
za zajednicu. M a š i n e m o r a j u da obavljaju sav r a d koji
nije u m n i , sav j e d n o l i č a n , d o s a d a n p o s a o , sav rad sa
k o j e k a k v i m o d v r a t n i m s t v a r i m a u neprijatnim uslo-
v i m a . M a š i n e moraju d a rade u r u d n i c i m a uglja u m e -
sto nas, obavljaju sve sanitarne usluge, b u d u ložači na
p a r o b r o d i m a , čiste ulice, raznose p o r u k e k a d a su d a n i
kišni, i rade sve što je d o s a d n o ili m u č n o . D a n a s su
m a š i n e u s u p a r n i š t v u sa č o v e k o m . P o d p r a v i m okol­
n o s t i m a one će služiti čoveku. N e m a s u m n j e da je to
b u d u ć n o s t m a š i n a , i k a o što drveće raste d o k seoski
p o s e d n i k spava, m a š i n e će raditi sav n e o p h o d a n i ne­
prijatan p o s a o , d o k se C o v e č a n s t v o zabavlja ili uživa
u kulturnoj razonodi, što je cilj čovekov; ili pravi lepe
stvari, čita lepe knjige ili j e d n o s t a v n o razmišlja o sve­
tu sa divljenjem i uživanjem. S t i m u vezi, G r c i su bili
u pravu. K u l t u r a i m i s a o postaju gotovo n e m o g u ć i
u k o l i k o n e m a r o b o v a da rade ružne, o d v r a t n e i ne­
zanimljive poslove. L j u d s k o ropstvo je p o g r e š n o , ne­
p o u z d a n o i m o r a l n o kvari. B u d u ć n o s t sveta zavisi od
m a š i n s k o g ropstva, o d robovanja m a š i n a . K a d a ljude
od n a u k e ne b u d u više pozivali da u j a d u i b e d i 1st
E n d a dele loš k a k a o i j o š goru ć e b a d izgladnelima, oni

[29]
će uživati u dokolici i pronalaziti divne i č u d e s n e izu­
m e , na svoju i radost svih d r u g i h . Postojaće velike za­
lihe energije za svaki grad, a k o je p o t r e b n o i za s v a k u
k u ć u , a o v u energiju će čovek pretvarati u t o p l o t u ,
svetlost ili kretanje, u s k l a d u sa svojim p o t r e b a m a .
Nije li ovo Utopija? M a p a sveta na kojoj n e m a Utopije
nije v r e d n a ni j e d n o g j e d i n o g p o g l e d a , jer izostavlja
zemlju na koju se C o v e č a n s t v o n e p r e k i d n o iskrcava.
I k a d a nju naseli, o n o g l e d a u daljinu, i k a d a spazi j o š
bolju zemlju, opet ka njoj razapinje svoja jedra. P r o ­
gres jeste ostvarivanje niza Utopija.
R e k a o s a m , d a k l e , d a ć e zajednica organizovanjem
m a š i n s k e proizvodnje o b e z b e d i t i korisne stvari, a
d a ć e lepe stvari praviti pojedinci. N e s a m o d a j e
to n e o p h o d n o , već je j e d i n i m o g u ć i n a č i n na koji
m o ž e m o ostvariti i j e d n o i d r u g o . Pojedinac koji m o ­
ra da izrađuje stvari za d r u g e , s o b z i r o m na njiho­
ve zahteve i želje, ne radi sa z a n i m a n j e m i s t o g a ne
može u svoj rad uneti o n o najbolje u njemu. S d r u ­
ge strane, k a d a g o d zajednica ili njen m o ć n i d e o , ili
kakva vlada p o k u š a d a zapovedi u m e t n i k u šta treba
da radi, U m e t n o s t ili u p o t p u n o s t i iščezava, ili postaje
šablonskom, ili se i z o p a č u j e u niski i neotesani oblik
zanatstva. U m e t n i č k o delo jedinstveni j e p l o d jedin­
stvene prirode. N j e g o v a lepota proističe iz činjenice
da je stvaralac o n o što jeste. To n e m a n i k a k v e veze
sa činjenicom da d r u g i ljudi žele ono što žele. Z a i s t a ,

[301
u t r e n u t k u k a d a u m e t n i k o b r a ć a pažnju n a t o š u
d r u g i žele i p o k u š a v a da o d g o v o r i na njihove zahte­
ve, on prestaje da b u d e u m e t n i k i postaje d o s a d a n
ili p a k z a b a v a n zanatlija, p o š t e n ili n e p o š t e n trgovac.
N e m a više prava d a s m a t r a sebe u m e t n i k o m . U m e t ­
n o s t je najsnažniji v i d i n d i v i d u a l i z m a koji svet p o z ­
naje. S k l o n s a m da k a ž e m - to je j e d i n i pravi vid in­
d i v i d u a l i z m a koji je svet i k a d a u p o z n a o . I a k o se m o ž e
činiti d a zločin p o d o d r e đ e n i m o k o l n o s t i m a stvara
i n d i v i d u a l i z a m , on m o r a r a č u n a t i na d r u g e ljude i sa
njima i m a t i p o s l a . Z l o č i n se nalazi u oblasti akcije.
M e đ u t i m , u m e t n i k m o ž e s a m d a uobliči k a k v u lepu
stvar, b e z o d n o s a sa svojim bližnjima, bez bilo k a k v o g
uplitanja sa strane, i a k o to ne čini s a m o z a r a d s o p -
stvenog užitka, on u o p š t e nije u m e t n i k .

T r e b a primetiti d a j e U m e t n o s t zaista s n a ž n i oblik

individualizma, navodeći javnost n a pokušaj d a j e p o ­
dredi svojoj vlasti, što je n e m o r a l n o koliko i s m e š n o ,
izopačuje koliko i ž a l o s n o . N o , to nije u celosti kri­
vica javnosti. O n a je o d u v e k i u s v a k o m d o b u loše
odgojena. J a v n o s t s t a l n o traži d a U m e t n o s t b u d e p o ­
pularna, d a u g a đ a njenom n e d o s t a t k u u k u s a , laska
njenoj nerazložnoj sujeti, govori joj o n o što je već čula,
pokazuje o n o što bi joj već m o r a l o dosaditi, da je
t r o m u zabavlja n a k o n o b i l n o g o b r o k a , skrene misli
k a d a joj dozlogrdi vlastita g l u p o s t . U m e t n o s t n i k a d a
n e b i trebalo d a nastoji d a b u d e p o p u l a r n a . J a v n o s t

[31]
treba d a p o k u š a d a sebe n a č i n i u m e t n i č k o m . T u p o ­
stoji velika razlika. K a d a bi čoveku od n a u k e rekli da
nalazi njegovih ogleda i zaključci do kojih je d o š a o
treba d a b u d u takve vrste d a n e d o v o d e u pitanje
uvreženo, n a r o d s k o shvatanje t o g p r e d m e t a , ili da ne
d i r a u opšteprihvaćene p r e d r a s u d e , ili da ne v r e d a
osećanja ljudi koji o nauci nemaju p o j m a , k a d a bi fi­
lozofu rekli da i m a s v a k o pravo da u m u j e u najvišim
sferama misli sve d o k dolazi do istih z a k l j u č a k a koje
imaju i oni koji n i k a d a n i s u razmišljali ni u k a k v i m
sferama — p a , d a n a s bi se n a u č n i k i filozof t o m e sla­
tko nasmejali. A zaista n e m a ni nekoliko g o d i n a od
k a d a su i filozofiju i n a u k u p o d v r g l i s v i r e p o m n a d ­
zoru javnosti, a zapravo n a d z o r u vlasti, vlasti o p š t e g
neznanja zajednice ili zastrašivanju i pohlepi za m o ć i
crkvene ili vladajuće klase. N a r a v n o , u velikoj s m o se
meri resili svih p o k u š a j a delà zajednice ili C r k v e , ili
V l a d e , da se m e s a u i n d i v i d u a l i z a m u m n o g mišljenja,
ali i dalje postoje pokušaji da se upliću u individuali­
z a m u m e t n i č k e uobrazilje. U stvari, oni ne s a m o da
su prisutni, već su n a p a d n i , uvredljivi i o k r u t n i .

U Engleskoj su najbolje prošle u m e t n o s t i koje p u ­

bliku u o p š t e ne z a n i m a j u . Poezija je d o b a r primer.
M o ž e m o i m a t i d o b r u poeziju u E n g l e s k o j , jer je p u ­
blika ne čita i s h o d n o t o m e na nju ne utiče. O n a voli da
vređa pesnike jer su individualisti, ali k a d a to j e d n o m
učini, ostavlja ih na m i r u . U slučaju r o m a n a i d r a m e ,

(32]
 u m e t n o s t i koje p u b l i k u zaista z a n i m a j u , u č i n a k jav­
n o g mnjenja bio je u p o t p u n o s t i t r a g i k o m i č a n . Ni u
j e d n o j zemlji ne objavljuje se t a k o loše p i s a n a proza,
t a k o d o s a d n a , o t r c a n a delà u formi r o m a n a , t a k o b u -
dalaste, p r o s t a č k e d r a m e k a o u E n g l e s k o j . D r u g a č i j e
ni ne m o ž e biti. M e r i l a publike su t a k v a da ih "niko
n e m o ž e dostići. Biti p o p u l a r a n r o m a n o p i s a c isto­
v r e m e n o je o d v e ć l a k o i previše teško. L a k o je, jer
su očekivanja publike što se tiče radnje, stila, p s i h o ­
logije, o d n o s a s p r a m života i p o i m a n j a književnosti
na dohvat r u k e v e o m a n e t a l e n t o v a n i m i ponajviše
n e p r o s v e ć e n i m u m o v i m a . O p e t je i teško, jer da bi
i s p u n i o t a očekivanja u m e t n i k m o r a d a p o č i n i nasilje
n a d s v o j o m p r i r o d o m , d a n e piše z a r a d u m e t n i č k o g
užitka, već da zabavi p o l u o b r a z o v a n svet. M o r a o bi
da p o t i s n e svoj i n d i v i d u a l i z a m , zaboravi svoju kultu­
ru, uništi svoj stil i o d r e k n e se svega v r e d n o g u sebi.
U slučaju d r a m e , stvari stoje nešto bolje: istina je da
p o z o r i š n a p u b l i k a voli ono što je o č i g l e d n o — ali ne
voli ništa d o s a d n o — a burleska i farsa, dve najomi­
ljenije forme, izraziti su oblici u m e t n o s t i . Sjajno delo
m o ž e nastati u s k l a d u sa pravilima burleske i farse, i u
radu ovakve vrste u m e t n i k u je u Engleskoj dozvoljena
velika s l o b o d a . T e k k a d a s t i g n e m o d o viših formi dra­
m e v i d i m o posledice javnog nadzora. P u b l i k a n i k a k o
ne voli novitete. Izuzetno joj je o d b o j a n svaki pokušaj
proširenja tematike umetnosti, a životnost i n a p r e d a k

(331
u u m e t n o s t i u velikoj meri zavise od s t a l n o g širenja
t e m a t s k o g o p s e g a . P u b l i k a ne voli novitete jer ih se
pribojava. O n i za nju predstavljaju v i d Individualiz­
m a , potvrđivanje prava u m e t n i k a d a s a m o s t a l n o bira
t e m u i obrađuje je k a k o izabere. P u b l i k a i m a pravo da
se t a k o postavi. U m e t n o s t jeste I n d i v i d u a l i z a m , a In­
d i v i d u a l i z a m je sila koja remeti i razgrađuje. U t o m e
leži njegova neprocenjiva v r e d n o s t . J e r on nastoji da
poremeti tipizacije, ropstvo običajima, tiraniju navike
i svođenje čoveka na nivo m a š i n e . U u m e t n o s t i pu­
blika prihvata ono što je bilo, ne zato što to voli, n e g o
zato što to ne m o ž e da izmeni. U j e d n o m zalogaju
guta svoje klasike i n i k a d a im ne oseti u k u s . P o d n o s i
ih k a o k a k v u n e m i n o v n o s t , i k a k o ih ne m o ž e osuje­
titi, o njima n a k l a p a . Bilo to č u d n o ili ne, već k a k o ko
to r a z u m e , ovakvo prihvatanje klasika n a n o s i veliku
štetu. N e k r i t i č k o divljenje Bibliji i S e k s p i r u u E n g l e ­
skoj d o b a r je primer t o g a . S t o se Biblije tiče, mišljenje
crkvenih vlasti ovde igra o d r e đ e n u u l o g u , te se time
sada neću baviti.
U slučaju S e k s p i r a s a s v i m je o č e v i d n o da publi­
ka ne vidi ni l e p o t e , ni n e d o s t a t k e njegovih k o m a ­
da. K a d a bi u v i đ a l a lepote, ne bi i m a l a ništa protiv
razvoja d r a m e , a k a d a bi videla nedostatke — ni t a d a
ne bi i m a l a n i š t a protiv o v o g razvitka. Činjenica je
da publika upotrebljava klasike j e d n e zemlje k a o sred­
stvo za kočenje razvoja u m e t n o s t i . Srozava ih i pretva-

[34]
 ra u m o ć n i k e . N j i m a se koristi k a o b a t i n o m , ne bi li
sprečila s l o b o d u izražavanja L e p o t e u n o v i m oblicima.
Večito zapitkuje p i s c a zašto ne piše k a o n e k o drugi, ili
s l i k a r a z a š t o n e slika k a o neko d r u g i , zaboravljajući
činjenicu da bi oni prestali biti u m e t n i c i k a d a bi tako
nešto učinili. S v e ž v i d L e p o t e publici j e p o t p u n o
o d v r a t a n i k a d a g o d se pojavi toliko je razljuti i zbu­
ni da uvek koristi dve g l u p e fraze — da je u m e t n i č k o
delo s a s v i m nerazumljivo i da je u m e t n i č k o delo u
p o t p u n o s t i n e m o r a l n o . Č i n i m i s e d a p o d t i m zapra­
v o p o d r a z u m e v a sledeće. K a d a k a ž e d a j e delo s a s v i m
nerazumljivo, p u b l i k a misli da je u m e t n i k rekao ili
napravio nešto lepo i novo. K a d a opisuje r a d k a o u
p o t p u n o s t i n e m o r a l a n , misli da je u m e t n i k rekao ili
napravio nešto lepo i istinito. Prvo se o d n o s i na stil,
a d r u g o na t e m u . A l i p u b l i k a verovatno koristi ove
reči vrlo n e o d r e đ e n o , k a o što o b i č n a rulja koristiti ka­
menje iz k a l d r m e . Na primer, u o v o m veku n e m a ni
j e d n o g j e d i n o g p e s n i k a ili p r o z n o g p i s c a k o m e britan­
s k a j a v n o s t nije s v e č a n o dodelila d i p l o m u nemoral­
nosti. O v e d i p l o m e k o d nas s e računaju k a o formal­
no priznanje Književne akademije u Francuskoj, t a k o
da je uspostavljanje slične institucije, na s v u sreću, u
Engleskoj s a s v i m n e p o t r e b n o . N a r a v n o , j a v n o s t vrlo
lakomisleno koristi tu reč. Bilo je za očekivati da će
Vordsvorta proglasiti n e m o r a l n i m p e s n i k o m . O n j e

[35]
z a i s t a bio p e s n i k . A l i proglasiti Č a r l s a K i n g s l i j a 6 ne­
m o r a l n i m v e o m a j e neobično. N j e g o v a p r o z a nije
naročito vredna. Pa ipak, eto te reči, a p u b l i k a je k o ­
risti k a k o najbolje zna i u m e . N a r a v n o , u m e t n i k t i m e
nije u z n e m i r e n . Pravi u m e t n i k u p o t p u n o s t i veruje
u sebe, jer je p o t p u n o svoj. M e đ u t i m , m o g u zamisli­
t i d a u m e t n i k , k a d a b i stvorio delo koje o d m a h p o
s v o m pojavljivanju javnost p r e p o z n a , p r e k o s v o g m e ­
dija, š t a m p e , k a o rad v e o m a razumljiv i v i s o k o m o ­
ralan, p o č n e ozbiljno preispitivati da li je u stvaranju
delà bio zaista i najmanje svoj, i s t o g a nije li rad njega
sasvim nedostojan, da li je skroz-naskroz d r u g o r a z r e -
d a n ili je m o ž d a i b e z ikakve u m e t n i č k e vrednosti.
M o ž d a s a m se ogrešio o p u b l i k u ograničavajući joj
rečnik na „ n e m o r a l a n " , „nerazumljiv", „ e g z o t i č a n " i
„nezdrav". Postoji j o š j e d n a reč k o j o m se služi — „mor­
bidno". P u b l i k a je ne rabi toliko često. Z n a č e n j e te
reči toliko je j e d n o s t a v n o , te se pribojava da je u p o ­
trebi. I p a k je k a t k a d koristi i ona se m o ž e naći u p o ­
pularnim n o v i n a m a s vremena na vreme. N a r a v n o ,
ta reč dobija t r a g i k o m i č n i s m i s a o k a d a se p r i m e n i na
u m e t n i č k o delo. S t a j e m o r b i d n o s t d r u g o d o e m o ­
cije ili m i s l i koje se ne m o g u izraziti? P u b l i k a je sva
morbidna, jer n i k a d a ne nalazi pravi izraz ni za š t a .

6
Charles K i n g s l e y ( 1 8 1 9 - 1 8 7 5 ) , engleski univerzitetski pro­
fesor, istoričar i r o m a n o p i s a c .
(361
U m e t n i k n i k a d a nije m o r b i d a n i m o ž e da izrazi sve.
Stoji izvan svoje t e m e i njome oblikuje neuporedive
i umetničke učinke. Nazvati umetnika morbidnim,
jer m o r b i d n o s t čini s v o j o m t e m o m blesavo je koliko
i nazvati S e k s p i r a l u đ a k o m zato što je n a p i s a o Kralja
Lira.
Sve u s v e m u , u m e t n i k u Engleskoj i m a koristi od
takvih n a p a d a . N j e g o v a individualnost j e o s n a ž e n a .
Postaje svoj sve više i potpunije. N a r a v n o , n a p a d i su
v e o m a g a d n i , bezobzirni i p u n i prezira. M e đ u t i m ,
u m e t n i k n e očekuje m i l o s t o d p r o s t a č k o g d u h a , n i
stil od m a l o g r a đ a n s k e p a m e t i . P r o s t a k l u k i g l u p o s t
sastavni su d e o s a v r e m e n o g života, vidljivo prisut­
ni. Ž a l o s n o j e , ali oni su n a p r o s t o t u . I njih treba
proučavati, k a o i sve ostalo. A u vezi sa s a v r e m e n i m
novinarima, j e d i n o je p o š t e n o reći da se o n i uvek pri­
vatno izvinjavaju z b o g o n o g a što su protiv n e k o g na­
pisali u javnosti.
U poslednjih nekoliko g o d i n a m o ž e se reći da su
j o š dva prideva d o d a t a v e o m a o g r a n i č e n o m rečniku
p o r u g e u m e t n o s t i kojim p u b l i k a raspolaže. J e d a n j e
„nezdravo" („unhealthy"), d r u g i j e „egzotično". P o t o ­
njim p u b l i k a p r o s t o izražava bes kratkotrajne gljive
p r e m a besmrtnoj, zanosnoj i i z v a n r e d n o ljupkoj orhi­
deji. To jeste pohvala, ali beznačajna p o h v a l a . R e č
„nezdrav" ostavlja m e s t a razmatranju. Prilično je za­
nimljiva. U stvari, toliko je zanimljiva da ljudi koji je

(37]
koriste ne znaju š t a znači.
S t a ta reč znači? S t a je z d r a v o ili n e z d r a v o u m e ­
t n i č k o delo? Sve reči pripisane u m e t n i č k o m delu,
u k o l i k o se koriste r a z u m n o , o d n o s e se na stil ili na
temu, ili na oboje. S o b z i r o m na stil, zdrav u m e t n i č k i
rad prepoznaje l e p o t u k o r i š ć e n o g materijala, bio on
reč ili b r o n z a , b o j a ili slonovača, i služi se t o m le-
p o t o m k a o s a s t o j k o m u stvaranju e s t e t s k o g u č i n k a .
S o b z i r o m na t e m u , zdravo u m e t n i č k o delo i m a te­
mu uslovljenu u m e t n i k o v o m p r i r o d o m i iz nje ne­
p o s r e d n o proizilazi. N a r a v n o , forma i sadržaj su u
u m e t n i č k o m delu nerazdvojivi — oni uvek č i n e j e d n o .
M e đ u t i m , m o ž e m o i h razlučiti u u m u razmatranja
radi, ostavljajući po strani celinu e s t e t s k o g u g o đ a j a . S
druge strane, nezdrav u m e t n i č k i rad stilski je otrcan,
s t a r o m o d a n i priprost, a njegova t e m a n a m e r n o je iza­
brana, ne da bi u m e t n i k u njemu p r o n a š a o užitka, već
zato što misli d a ć e m u p u b l i k a d o b r o platiti. Z a p r a v o ,
popularni r o m a n koji p u b l i k a s m a t r a z d r a v i m uvek
je p o t p u n o nezdrava tvorevina, a p u b l i k a uvek naziva
nezdravim r o m a n o m l e p o i zdravo delo u m e t n o s t i .

N e treba d a p o m i n j e m d a se, n i n a trenutak, n e

žalim na p u b l i k u i š t a m p u zato što p o g r e š n o koriste te
reči. Ne v i d i m k a k o bi ih u o p š t e i upotrebljavali ispra­
vno, s o b z i r o m da im nedostaje razumevanje suštine
Umetnosti. S a m o n a g l a š a v a m ovu zloupotrebu. S t o
se tiče njenog p o r e k l a i značenja koje se iza t o g a krije,

[38]
t o j e v e o m a j e d n o s t a v n o objasniti. O n a dolazi o d var-
v a r s k o g p o i m a n j a vlasti. O d prirocjne n e m o g u ć n o s t i
zajednice iskvarene v l a š ć u da r a z u m e ili ceni Indivi­
d u a l i z a m . Rečju, ta z l o u p o t r e b a stiže od č u d o v i š n e i
neznalačke stvari zvane J a v n o Mnjenje (Public O p i ­
nion), loše i d o b r o n a m e r n e d o k p o k u š a v a da upravlja
j a v n i m p o s l o v i m a , a n e č a s n e i z l o n a m e r n e k a d a se
upinje d a n a d g l e d a M i s a o ili U m e t n o s t .
U i s t i n u , m o ž e se više t o g a reći u prilog fizičkoj sili
javnosti, negoli u p r i l o g j a v n o m mnjenju. Prvo m o ž e
biti ispravno. D r u g o m o r a biti b u d a l a s t o . C e s t o s e
k a ž e d a sila nije a r g u m e n t . M e đ u t i m , t o zavisi o d
t o g a š t a ž e l i m o d a d o k a ž e m o . M n o g i o d najvažnijih
p r o b l e m a u nekoliko poslednjih vekova — k a o što je
održanje lične vlasti u E n g l e s k o j , ili f e u d a l i z a m u
Francuskoj — rešeni su isključivo u p o t r e b o m fizičke
sile. R e v o l u c i o n a r n o nasilje s â m o m o ž e načiniti jav­
nost velikom i v e l i č a n s t v e n o m na trenutak. K o b a n je
bio d a n k a d a j e j a v n o s t otkrila d a j e pero m o ć n i j e o d
k a m e n j a iz k a l d r m e i da se o n o m o ž e načiniti o p a ­
s n i m k a o što j e u d a r a c c i g l o m . J a v n o s t j e z a tili č a s
potražila novinara, p r o n a š l a ga i napravila po svojim
u z u s i m a , i učinila ga radljivim i d o b r o p l a ć e n i m slu­
g o m . Velika je to šteta, i za j a v n o s t i za novinare. Iza
b a r i k a d a m o ž e biti p u n o p l e m e n i t o g i j u n a č k o g . Ali
šta je iza novinskih u v o d n i k a , s e m predrasude, g l u p o ­
sti, licemerja i brbljarija? K a d a se ovo četvoro u d r u ž i

(39]
nastaje s t r a h o t n a sila, i n o v a vlast je t a k o o s n o v a n a .
N e k a d a s u ljudi i m a l i m u č i l i š t a . D a n a s i m a j u
š t a m p u . Z a s i g u r n o , to je n a p r e d a k . M e đ u t i m , to je i
dalje loše, p o g r e š n o i obespokojavajuće. N e k o je — da
li B e r k ? 7 — nazvao novinarstvo četvrtim s t a l e ž o m . Ne
treba sumnjati d a j e svojevremeno bilo t a k o . A l i da­
nas je novinarstvo zapravo j e d i n i stalež. P r o ž d r a l o je
ostala tri. Svetovni G o s p o d a r i ćute, D u h o v n i G o s p o ­
dari nemaju šta reći, a D o n j i D o m n e m a šta d a k a ž e ,
a i p a k to govori. N o v i n a r s t v o caruje. U A m e r i c i Pre-
d s e d n i k v l a d a četiri g o d i n e , a N o v i n a r s t v o zanavek.
Srećom, u Americi je N o v i n a r s t v o svoju vlast doteralo
do najodvratnije i najsvirepije krajnosti. P r i r o d n a p o -
sledica t o g a bio j e n a s t a n a k d u h a p o b u n e . N o v i n a r ­
stvo ili ljude zabavlja, ili ga se gnušaju, u zavisnosti od
svoje naravi. A l i o n o više nije prava sila, k a o n e k a d .
N i k o j e n e u z i m a z a ozbiljno. S e m u m a l o b r o j n i m ,
dobro p o z n a t i m slučajevima, N o v i n a r s t v o u E n g l e ­
skoj nije d o g u r a l o do takve, preterane surovosti, te i
dalje predstavlja v a ž a n činilac, o d i s t a z n a č a j n u silu.
Strahovlada koju želi d a n a m e t n e p r i v a t n o m životu
izgleda m i s a s v i m n e o b i č n o . Činjenica j e d a j a v n o s t
poseduje n e z a s i t u r a d o z n a l o s t i h o ć e da d o z n a sve,

7
E d m u n d B u r k e (1729—1797), britanski državnik, poli­
tički teoretičar i filozof roden u D a b l i n u . S m a t r a se ro-
donačelnikom a n g l o - a m e r i č k e konzervativne m i s a o n e tra­
dicije.
[40]
 s e m o n o g zaista v r e d n o g znanja. S v e s n o t o g a , N o ­
v i n a r s t v o , n a v i k a n a l i k k a k v o m trgovcu, udovoljava
njenim z a h t e v i m a . U v e k o v i m a p r e našeg, javnost je
zabijala uši n o v i n a r i m a n a s t u b s r a m a . T o j e bilo zai­
sta g n u s n o . U o v o m veku, novinari su pribili svoje uši
n a ključaonicu. T o j e d a l e k o gore. N o v i n a r i koje treba
najviše kriviti nisu oni zabavni, saradnici t a k o z v a n e
m o n d e n s k e š t a m p e , što ovo nedelo čini j o š g o r i m .
Š t e t u prave ozbiljni, promišljeni, revnosni n o v i n a r i
koji će svečano, k a o što d a n a s čine, razvlačiti pred
o č i m a javnosti neki i s p a d iz privatnog života velikog
d r ž a v n i k a , čoveka koji je p r v a k političke misli koliko
i stvaralac političke sile, i pozivati javnost da o t o m e
raspravlja, da se p o k a ž e n a d l e ž n o m u toj stvari, da
k a ž e š t a o t o m e misli. I ne s a m o da k a ž e , već da to
što govori sprovede u delo, da z a p o v e d a t o m čoveku
u vezi sa s v i m o s t a l i m , da naređuje njegovoj stranci,
da izdaje naloge njegovoj zemlji; zapravo, oni pozivaju
javnost da učini sebe t r a g i k o m i č n o m , uvredljivom i
š t e t n o m . Privatni životi ne bi smeli da se iznose u ja­
vnost. Ni najmanje se nje ne tiču.

U Francuskoj je to bolje uređeno. Nije dozvoljeno

j a v n o objavljivanje p o j e d i n o s t i sa suđenja u b r a k o ­
r a z v o d n i m p a r n i c a m a z a r a d zabave ili j a v n o g kriti-
zerstva. Sve što j e javnosti dozvoljeno d a s a z n a jeste
da je r a z v o d a bilo i da je o d o b r e n na z a h t e v jed­
n o g , d r u g o g ili o b a b r a č n a p a r t n e r a . U F r a n c u s k o j

(41]
z a p r a v o ograničavaju novinara, a u m e t n i k u daju
s k o r o savršenu s l o b o d u . O v d e dozvoljavamo bezu-
slovnu s l o b o d u novinaru, a u m e t n i k a u p o t p u n o ­
sti o g r a n i č a v a m o . E n g l e s k o j a v n o mnjenje takoreći
p o k u š a v a da z a u z d a , o m e t e i izvitoperi s t v a r a o c a delà
iz kojih ishodi lepota i primorava novinara da razvlači
zaista ružne, odvratne ili č a k ogavne stvari po novina­
m a , t a k o da i m a m o najozbiljnije novinare na svetu i
najnepristojnije novine. Govoriti o primoravanju nije
preterivanje. M o g u ć e j e d a i m a novinara koji zaista
uživaju u objavljivanju u ž a s n i h stvari, ili koji, z a r a d
svog siromaštva, vide s k a n d a l e k a o o s n o v u z a s t a l a n
izvor p r i h o d a . Uveren s a m da postoje i d r u g i novina­
ri, obrazovani i vaspitani, koji zaista ne vole da obja­
vljuju takve stvari, koji znaju da je to p o g r e š n o činiti.
R a d e to s a m o z b o g nezdravih uslova u k o j i m a se bave
svojim p o z i v o m , š t o ih primorava da javnosti d o b a ­
vljaju ono što javnost h o ć e , i da se t a k m i č e sa d r u g i m
novinarima u što p o t p u n i j e m zadovoljenju prostačkog
apetita svetine. O v a j položaj je unižavajući za s v a k o g
obrazovanog č o v e k a i ne s u m n j a m da ga većina njih
doživljava vrlo b o l n i m .

N o , o s t a v i m o p o strani t u vrlo p o d l u s t r a n u ove

teme i v r a t i m o se pitanju javne uprave u U m e t n o ­
sti. M i s l i m na n a r e d b e J a v n o g Mnjenja u m e t n i k u u
vezi sa f o r m o m koju treba da koristi, n a č i n o m na koji
treba da je koristi i materijalom sa k o j i m treba da

(42]
 radi. N a g l a s i o s a m da su u E n g l e s k o j najbolje prošle
u m e t n o s t i koje p u b l i k u n e z a n i m a j u . M e đ u t i m , o n a
se za d r a m u interesuje, i k a k o je izvestan n a p r e d a k
načinjen u razvoju d r a m e t o k o m deset-petnaest g o ­
d i n a , v a ž n o je naglasiti da ovaj p o m a k u p o t p u n o s t i
d u g u j e nekolicini u m e t n i k a - i n d i v i d u a l i s t a koji su o d ­
bili d a prihvate k a o merilo o p š t e p o m a n j k a n j e u k u s a ,
n e prihvatajući d a s e p r e m a U m e t n o s t i o d n o s e k a o
p r e m a p u k o m pitanju p o n u d e i potražnje. S v o j o m
č u d e s n o m i ž i v o p i s n o m l i č n o š ć u , s t i l o m koji istin­
ski sadrži vlastitu boju, svojom n e u b i č a j e n o m m o ć i u
m a š t o v i t o m i u m n o m s t v a r a l a š t v u — a ne u mimikriji
— g o s p o d i n I r v i n g 8 m o g a o je na n e o t e s a n način napi­
sati k a k a v priprosti k o m a d i i m a t i u s p e h a i novca ko­
liko s a m o poželeti m o ž e , d a m u j e cilj bio d a udovolji
publici. Ali on je težio da ostvari svoje savršenstvo kao
umetnik, p o d određenim okolnostima i u određenim
o b l i c i m a U m e t n o s t i . U p o č e t k u se d o p a d a o nekoli­
cini, a s a d a je m n o g o b r o j n e izobrazio. K o d publike
je stvorio o d r e đ e n i u k u s i n a k l o n o s t . O n a neizmerno
ceni njegov u m e t n i č k i u s p e h . I p a k , često se p i t a m
r a z u m e li p u b l i k a da je taj u s p e h p o s t i g n u t t i m e što
on nije prigrlio njena merila, već je ostvarivao svoja.
Prihvatajući merila publike, L i c e u m ( L y c e u m ) b i p o -

8
Irving W a s h i n g t o n ( 1 7 8 3 - 1 8 5 9 ) , američki pisac, esejista,
biograf i istoričar.
(43)
s t a o n e k a vrsta d r u g o r a z r e d n e v a š a r s k e šatre, k a o
što su d a n a s to neka p o s e ć e n a p o z o r i š t a u L o n d o ­
nu. R a z u m e l a to p u b l i k a ili ne, činjenica i p a k ostaje
- u k u s i naklonosti stvoreni su k o d nje u izvesnoj meri
i o n a m o ž e dalje da razvija ove osobine. Problem je
što p u b l i k a ne postaje civilizovanijom, i a k o poseduje
tu s p o s o b n o s t . S t a je u t o m e zaustavlja?
M o r a m p o n o v o reći — zaustavlja je želja da spro­
v o d i vlast n a d u m e t n i k o m i d e l i m a u m e t n o s t i . I z ­
gleda k a o d a p u b l i k a u n e k a p o z o r i š t a , k a o što s u
L i c e u m i H e j m a r k e t ( H a y m a r k e t ) , dolazi u p r a v o m
raspoloženju. U o b a pozorišta radili su pojedini umet-
nici, k o j i m a je p o š l o za r u k o m da stvore u sopstve-
noj publici — a s v a k o pozorište u L o n d o n u i m a svoju
publiku — t a k v u sklonost da joj U m e t n o s t b u d e po
u k u s u . A k a k v e je naravi ta sklonost? O d g o v o r je
- sklonost ka prijemčivosti. I to je sve.
A k o p r i s t u p i m o u m e t n i č k o m delu s a željom d a
z a g o s p o d a r i m o n a d njim i u m e t n i k o m , p r i s t u p a m o
u t a k v o m d u h u d a n e m o ž e m o primiti n i k a k v e u m e -
tničke utiske. U m e t n i č k o delo treba da v l a d a gle­
daocem, a ne g l e d a l a c u m e t n i č k i m d e l o m . G l e d a l a c
treba d a b u d e prijemčiv. T r e b a d a b u d e k a o violi­
na koju će maestro svirati. S t o p o t p u n i j e m o ž e poti­
snuti sopstvene blesaste nazore, b u d a l a s t e predrasu­
de, svoje besmislice o t o m e šta U m e t n o s t treba ili ne
treba da b u d e , verovatnije je da će r a z u m e t i i uvažiti

[44]
u m e t n i č k o delo. N a r a v n o , ovo j e s a s v i m o č i g l e d n o
u slučaju n e o t e s a n e pozorišne p u b l i k e u E n g l e s k o j .
M e đ u t i m , isto važi i za t a k o z v a n e o b r a z o v a n e lju­
d e . O č e k i v a n o , svoje predstave o U m e t n o s t i z a d o -
bijaju od o n o g što je U m e t n o s t n e k o ć bila, d o k je nov
u m e t n i č k i rad lep jer je ono što U m e t n o s t n i k a d a nije
bila. Ocenjivati ga m e r i l i m a prošlosti znači ocenjivati
ga m e r i l i m a od čijeg odbacivanja zavisi njegova stvar­
n a savršenost. N a r a v s p o s o b n a d a p r i m i — k r o z m e ­
dij stvaralačke uobrazilje i u u s l o v i m a s t v a r a l a č k i m i
m a š t o v i t i m - nov i lep utisak j e d i n a je narav koja je
u stanju da uvaži u m e t n i č k o delo. K o l i k o je ovo isti­
nito u slučaju doživljaja vajarstva i slikarstva, j o š je
istinitije u doživljaju umetnosti k a k v a je d r a m a . S l i k a
i s t a t u a n i s u u ratu s V r e m e n o m . Ne o b a z i r u se na
njegovo proticanje. J e d a n jedini trenutak dovoljan je
da bi se uvideo njihov sklad. D r u g a č i j e je u slučaju
književnosti. T r e b a da p r o đ e izvesno v r e m e da bi se
shvatila s k l a d n o s t njenih u m e t n i č k i h u č i n a k a . N a l i k
t o m e , k a d a je o d r a m i reč, m o ž e se u p r v o m č i n u o d i ­
grati nešto čiju pravu u m e t n i č k u v r e d n o s t g l e d a l a c
ne spoznaje sve do trećeg ili četvrtog čina. T r e b a li
neko budalast da se z b o g toga razljuti, povikne, omete
predstavu i g l u m c e dovede u n e l a g o d u ? N e . Pošten
gledalac m i r n o sedi i s m i l i n o m o s e ć a čuđenje, radoz­
nalost i neizvesnost. Ne ide na predstavu da bi davao
o d u š k a svojoj neotesanoj naravi, već da bi ostvario

(48)
svoju u m e t n i č k u ć u d . N i j e p r e s u d i l a c u m e t n i č k o g
delà, v e ć g a s p o s v e ć e n o š ć u r a z m a t r a . U k o l i k o j e d o ­
bro, g l e d a l a c u njemu g u b i sve n a g r đ u j u ć e samolju­
blje - u o b r a ž e n o s t svog neznanja ili s a m o d o p a d l j i v o s t
s v o g znanja. T e š k o da je, izgleda m i , ovaj z a k l j u č a k o
d r a m i s p o z n a t u dovoljnoj meri. K a d a bi Makbet bio
p r i k a z a n prvi p u t p r e d s a d a š n j o m p u b l i k o m u L o n d o ­
n u m o g a o b i h s a s v i m r a z u m e t i z a š t o b i m n o g i o d pri­
sutnih oštro i ž u č n o prigovorili pojavljivanju veštica
u p r v o m činu, njihovim g r o t e s k n i m r e č e n i c a m a i su­
m a n u t i m r e c i m a . M e đ u t i m , k a d a s e p r e d s t a v a završi,
s p o z n a j e m o da je veštičji s m e h u Makbetu stravičan
koliko i k i k o t l u d i l a u Liru, užasniji od smejanja J a -
gova u Otelu. Ni j e d n o m e od o n i h koji prate umet­
nost nije toliko p o t r e b n o savršeno stanje prijemčivosti
k a o p o z o r i š n o m g l e d a o c u . K a d a p o k u š a d a zavlada
n a d u m e t n i č k i m d e l o m , t o g trenutka postaje otvoreni
neprijatelj U m e t n o s t i i s a m o g a sebe. U m e t n o s t to ne
dotiče. O n s a m s t r a d a .
S r o m a n o m stoji isto t a k o . P o g u b n a je vlast ja­
9
vnosti i njeno uvažavanje. Tekerijev Ezmond jeste
lepo u m e t n i č k o d e l o , jer j e p i s a n o z a r a d lične u g o d e .

9
William M a k e p e a c e Thackeray (1811-1863), engleski pisac
i satiričar. Svetsku slavu d o n e o mu je r o m a n Vašar taštine.
U njemu je e p s k i m z a m a h o m satirički p r i k a z a o društvene
prilike i sve važnije predstavnike engleskog g r a đ a n s k o g i
aristokratskog društva.
(46]
U o s t a l i m r o m a n i m a , u Pendenisu, u Filipu, č a k i u
Vašaru taštine, on k a t k a d previše pažnje o b r a ć a na
p u b l i k u , i svoj r a d kvari n e p o s r e d n o se dodvoravajući
n a k l o n o s t i p u b l i k e , ili joj se neuvijeno r u g a . Pravi
u m e t n i k s e n e obazire n a p u b l i k u . Z a njega o n a n e
postoji. N e m a m a k o v n j a č u ili m e d e n j a k e k o j i m a ć e
uspavati ili zasititi tu a ž d a h u . To prepušta p o p u l a r n i m
romanopiscima. U Engleskoj danas i m a m o neupore-
divo d o b r o g r o m a n o p i s c a , g o s p o d i n a D ž o r d ž a M e r e -
d i t a . 1 0 F r a n c u s k a i m a bolje u m e t n i k e , ali n e m a n i k o g
čiji su p o g l e d i toliko široki, t a k o raznovrsni, t a k o isti­
niti u svojoj m a š t o v i t o s t i . U Rusiji neki p r i p o v e d a č i
p o s e d u j u upečatljiviji osećaj za to š t a bi m o g l a biti
patnja u prozi. M e đ u t i m , M e r e d i t u suvereno p r i p a d a
filozofija u prozi. N j e g o v i likovi ne s a m o da žive, oni
žive u misli. M o g u ć e ih je p o s m a t r a t i iz bezbroj u g l o ­
va. Sadržajno su izgrađeni. D u š a je u njima i o k o njih.
D a j u se t u m a č i t i i s i m b o l i č n i su. S t v a r a l a c tih divnih,
hitrih likova n a p r a v i o i h j e s v o g u ž i t k a radi. N i k a d a
nije pitao p u b l i k u š t a želi, nije m a r i o da s a z n a š t a o n a
h o ć e . N i k a d a joj nije dozvolio d a m u g o s p o d a r i ili d a
n a njega bilo k a k o utiče, v e ć j e s a m o o s n a ž i v a o svoju
ličnost i stvarao svoj i n d i v i d u a l n i o p u s . U p o č e t k u je
bio u o s a m i . Nije se na to obazirao. O n d a mu je prišla

10
G e o r g e M e r e d i t h ( 1 8 2 8 - 1 9 0 9 ) , britanski r o m a n o p i s a c i
pesnik.
[47J
nekolicina. T o g a nije p r o m e n i l o . S a d a i m a m n o g o
pristalica. I dalje je isti, r o m a n o p i s a c b e z p r e m c a .
N i s a d e k o r a t i v n o m u m e t n o š ć u nije drugačije. Ve-
rujem da se p u b l i k a srceparajuće tvrdoglavo drži ne­
p o s r e d n e tradicije Velike I z l o ž b e 1 1 m e đ u n a r o d n o g
prostaštva, tradicije toliko grozne da su k u ć e u koji­
ma su ljudi živeli bile prikladne s a m o za slepce. Počele
su da se prave lepe stvari, divne boje došle su n a m iz
r u k u bojadžija, bajne m u s t r e iz glava u m e t n i k a i usta­
novljena je u p o t r e b a lepih stvari i njihova v r e d n o s t .
J a v n o s t je zaista bila ogorčena. I z g u b i l a je p r i b r a n o s t i
izrekla p u n o koještarija. N i k o nije za to m a r i o . N i k o m
nije zafalila d l a k a s glave. N i k o nije prihvatio uticaj
javnog mnjenja. I s a d a je gotovo n e m o g u ć e ući u neku
m o d e r n u k u ć u , a da se ne primeti izvesno usvajanje
dobrog ukusa, vrednosti ljupkog ambijenta, neki z n a k
uvažavanja lepote. U stvari, kuće su d a n a s po pravilu
dražesne. Ljudi su u velikoj meri civilizovani. Istini za
volju, i p a k treba n a p o m e n u t i da n e o b i č a n u s p e h re­
volucije u u k r a š a v a n j u k u ć a , n a m e š t a j u i t o m e slično
nije n a s t a o z b o g razvoja i s t a n č a n o g u k u s a većine u
tim stvarima. R a z l o g t o m e j e činjenica d a s u zanatlije
izuzetno cenile u ž i t a k u izradi lepog i p r o b u d i l e u sebi
tako živu svest o o d v r a t n o s t i i neotesanosti o n o g a š t o

11
„Velika svetska izložba" („The G r e a t E x h i b i t i o n of the
Works of I n d u s t r y of all N a t i o n s " ) o d r ž a n a je u L o n d o n u ,
1852. godine.
(481
je javnost ranije htela, da su je j e d n o s t a v n o toga lišili.
D a n a s j e s a s v i m n e m o g u ć e o p r e m i t i s o b u k a o što w
t o radilo pre n e k o l i k o g o d i n a b e z o d l a s k a n a aukciju
već k o r i š ć e n o g n a m e š t a j a iz n e k o g trećerazrednog ho­
tela. T a k v i p r e d m e t i s e više n e prave. M a koliko t o m e
prigovarali, ljudi d a n a s moraju i m a t i n e š t o d r a ž e s n o
u svojoj okolini. S r e ć o m po njih, p r e u z i m a n j e vlasti
na o v o m p l a n u u m e t n o s t i u p o t p u n o s t i se neslavno
završilo.

Postoje tri vrste d e s p o t a . D e s p o t strahovlade n a d

telom. D e s p o t k a o kakav tiranin duše. D e s p o t što
surovo g o s p o d a r i i n a d d u š o m i n a d telom. Prvi je
Kraljević. D r u g i j e P a p a . Treći j e N a r o d . Princ m o ž e
biti prosvećen. M n o g i od njih su bili. I p a k u s v a k o m
Princu i m a o p a s n o s t i . D o v o l j n o j e p o m i s l i t i n a D a n ­
tea, na gorkoj g o z b i u Veroni, na T a s a 1 2 u ćeliji lu­
d n i c e u Ferari. Bolje je za u m e t n i k a da ne živi sa
Kraljevićima. P a p e m o g u biti prosvećene. M n o g e s u
bili, č a k i oni loše. L o š e p a p e volele su L e p o t u sa g o ­
tovo i s t o m s t r a š ć u — ne, sa j e d n a k o m s t r a š ć u ! — sa
k o j o m s u d o b r e p a p e mrzele M i s a o . Pokvarenjaštvu
Papstva covečanstvo m n o g o duguje. D o b r o t a Pap-
stva d u g u j e p u n o č o v e č a n s t v u . I p a k , iako j e V a t i k a n

12
T o r q u a t o T a s s o (1544—1595), kalijanski p e s n i k i autor
epa Oslobođeni Jerusalim, j e d n o g od najreprezentativnijih
delà italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a
njegova poezija inspirisala je G e t e a i Bajrona.
(49)
z a d r ž a o b e s e d n i š t v o svojih g r o m o v a i i z g u b i o m o ć
svojih m u n j a , bolje j e z a u m e t n i k a d a n e obitava
m e d u P a p a m a . Papa je pred konklavom K a r d i n a l a
rekao da obični z a k o n i i o b i č n a vlast nisu stvoreni za
ljude k a o što j e C e l i n i . 1 3 M e đ u t i m , o n g a j e o s u d i o
na zatvor i d r ž a o t a m o d o k se ovaj od b e s a nije razbo-
leo i p o č e o i m a t i priviđenja — videvši z l a ć a n o s u n c e
k a k o ulazi u njegovu ćeliju, p o s t a o je toliko opčinjen
da se d a o u beg, puzajući od kule do kule, te je p a o
z b o g vrtoglavice od jutarnjeg v a z d u h a i i s k a s a p i o se.
V i n o g r a d a r ga je p o k r i o l i š ć e m vinove loze, i o d v e z a o
kolicima o n o m e ljubitelju lepih stvari koji se za njega i
pobrinuo. O p a s n o s t vreba i z Papa. S t o s e N a r o d a tiče,
šta sa njim i n j e g o v o m vlašću? M o ž d a je o t o m e već
dovoljno rečeno. V l a s t N a r o d a j e šlepa, gluva, g n u ­
sna, groteskna, tragična, zabavna, ozbiljna i s k a r e d n a .
N e m o g u ć j e u m e t n i k o v život s N a r o d o m . Svi d e s p o t i
potkupljuju. N a r o d p o t p l a ć u j e i p r i t o m svirepo p o ­
stupa. K o m u j e r e k a o d a vlada? Stvoren j e d a živi,
sluša i voli. N e k o mu je učinio veliko zlo. N a r o d se
unazadio o p o n a š a j u ć i svoje nadređene. U z e o je žezlo
Kraljeviću. K a k o g a koristi? Preoteo j e Papi trostruku
tijaru. K a k o treba d a iznese ovaj teret? N a r o d j e na­
lik klovnu slomljenog srca. Poput sveštenika je, d u š e

13
Benvenuto Cellini (1500—1571), renesansi vajar, zlatar i
pisac, autor verovatno prve moderne autobiografije — Moj
život.
(501
 još nerođene. N e k a ga sažaljevaju svi ljubitelji Lepote.
I a k o s a m N a r o d n e voli L e p o t u , i p a k n e k a m u bude
dozvoljeno d a oplakuje s a m o g sebe. K o g a j e p o d u č i o
majstorstvu tiranije?
S t o g a , očigledno j e d a j e s v a k a vlast n a d u m e t n o š ć u
loša. Ljudi se p o n e k a d raspituju koji oblik vladavine je
najpodesniji za život u m e t n i k a . Na ovo pitanje postoji
s a m o j e d a n odgovor. Najpodesniji oblik vlasti za umet­
n i k a je da vlasti n e m a . V l a d a v i n a n a d u m e t n i k o m i
njegovom u m e t n o š ć u j e t r a g i k o m i č n a . U s t v r đ e n o
j e d a s u p o d d e s p o t i z m o m u m e t n i c i proizveli d i v n a
delà. N i j e s a s v i m tako. U m e t n i c i su posećivali d e s p o ­
te, ne k a o p o d a n i c i da bi ih ovaj ugnjetavao, već k a o
lutajući čudotvorci, k a o z a n o s n a skitala, da bi uživali
u svim č a r i m a gostoprimstva, i da bi izmolili svoj m i r
i dozvolu da stvaraju. U prilog d e s p o t u treba reći da
o n , k a o p o j e d i n a c , m o ž e biti kulturan, d o k rulja, k a o
g n u s o b a , n e m o ž e . C a r i Kralj m o g u s e sagnuti d a
p o d i g n u kist slikaru, ali se demokratija sagiba j e d i n o
da bi g a đ a l a blatom. Pa ipak, demokratija ne m o r a da
se saginje koliko i C a r . U stvari, k a d a h o ć e da n e k o g
izblati, ne m o r a ni najmanje da se sagiba. M e đ u t i m ,
nije n e o p h o d n o razlikovati m o n a r h a od rulje — sva
vlast j e d n a k o ne valja.

M o g l o bi se j o š d o s t a t o g a reći. Tvrditi k a k o je re­

nesansa bila velika jer nije težila rešavanju društvenih
problema, niti se t i m e u o p š t e bavila, n e g o je d o p u -

(51
stila p o j e d i n c u da se razvija s l o b o d n o , lepo i prirod­
no, te je s t o g a i m a l a velike umetnike-individualiste
i velike ljude-individualiste. N a g l a s i t i da je L u j X I V ,
stvorivši m o d e r n u d r ž a v u , razorio i n d i v i d u a l i z a m
u m e t n i k a i načinio sve stvari č u d o v i š n i m u njihovoj
j e d n o l i č n o s t i ponavljanja, ž a l o s n o p r i l a g o đ e n e pra­
v i l i m a i uništio u celoj F r a n c u s k o j sve divne s l o b o ­
de izražavanja koje daruju tradiciji n o v u l e p o t u i sje­
dinjuju nove vidove u m e t n o s t i sa a n t i č k o m f o r m o m .
A l i prošlost je beznačajna. Sadašnjost t a k o đ e . T r e b a se
baviti b u d u ć n o š ć u . Jer prošlost je o n o što čovek nije
s m e o da b u d e . S a d a š n j o s t je o n o što čovek ne treba
da bude. Budućnost je ono što umetnici jesu. '
N a r a v n o , neki će reći da je plan ovde izložen sa­
s v i m neizvodljiv i da je uperen protiv ljudske prirode.
To je savršeno t a č n o . Neizvodljiv je i stoji n a s u p r o t
ljudskoj prirodi. Z a t o je i v r e d a n sprovodenja, i to je
r a z l o g z a š t o j e predložen. J e r š t a j e izvodljiv p l a n ? O n
ili već postoji, ili se da izvesti p o d već p o s t o j e ć i m uslo-
v i m a . M e đ u t i m , upravo s m o t i m u s l o v i m a protivni,
i s v a k i plan koji njih prihvata p o g r e š a n je i b u d a l a s t .
U s l o v i će nestati, a ljudska p r i r o d a će se izmeniti. J e ­
d i n o p o z n a t o o ljudskoj p r i r o d i jeste da se o n a menja.
P r o m e n a j e j e d i n a o s o b i n a koja joj s e m o ž e pripisati.
R e ž i m i koji se oslanjaju na nepromenjivost ljudske
p r i r o d e propadaju. Luj X I V bio je u zabludi misleći
da će ljudska priroda ostati zanavek ista. G r e š k e vlasti

(52]
 stvaraju rezultate vredne divljenja.
T r e b a istaći d a I n d i v i d u a l i z a m n e d o l a z i čoveku s a
bolećivim f r a z a m a o dužnosti, š t o n a p r o s t o znači ra­
diti k a k o drugi žele, zato što oni to žele. Ne prilazi mu
ni sa g n u s n i m n a k l a p a n j i m a o s a m o ž r t v o v a n j u , tom
z a o s t a t k u divljačkog kasapljenja. U stvari, Individua­
l i z a m ne dolazi čoveku ni sa k a k v i m zahtevima. Priro­
d n o i n e m i n o v n o proističe iz s a m o g čoveka. Težište je
s v a k o g razvitka. Svaki o r g a n i z a m n a r a s t a zahvaljujući
toj d e o b i {differentiation). To je savršenstvo svojstve­
n o s v a k o m v i d u života, k a k o m e s e svi oni upravljaju.
S t o g a I n d i v i d u a l i z a m ne prisiljava č o v e k a ni na šta.
N a p r o t i v , o n m u govori d a n e treba trpeti n i k a k v e
p r i n u d e . N e p o k u š a v a d a ljude natera d a b u d u dobri,
jer z n a d a s u dobri k a d a i h ostave n a m i r u . Č o v e k
će s a m od s e b e razviti I n d i v i d u a l i z a m . Pitati da li
je I n d i v i d u a l i z a m p r a k t i č a n isto je što i pitati da li
je Evolucija p r a k t i č n a . Evolucija je z a k o n života, a
n e m a evolucije o s i m p r e m a I n d i v u d u a l i z m u . G d e ne­
m a o v o g pravca, veštački j e zaustavljen razvoj ili j e
reč o bolesti ili s m r t i .

I n d i v i d u a l i z a m će biti i nesebičan i neizveštačen.

Već s a m n a g l a s i o d a j e j e d n a o d p o s l e d i c a izuzetno
snažne tiranije vlasti iskrivljenje pravog i j e d n o s t a v n o g
s m i s l a reči i njihova u p o t r e b a da izraze o n o s u p r o t n o
s v o m p r a v o m značenju. Istinito z a U m e t n o s t istini­
to je i za Ž i v o t . D a n a s , n e k o g nazivaju i z v e š t a č e n i m

(S3]
a k o se oblači k a k o voli. A l i on se zapravo p o n a š a
savršeno n o r m a l n o . Biti izveštačen u t a k v i m stvarima
znači oblačiti se u s k l a d u sa n a z o r i m a bližnjih, čiji će
stavovi verovatno biti krajnje glupi, zato što su stavo­
vi većine. Ili ga smatraju s e b i č n i m a k o živi na način
koji mu se čini najpodesnijim za ostvarivanje njegove
ličnosti u celosti, a k o je zaista o s n o v n i cilj njegovog
života s a m o r a z v i t a k . Ali to je stil kojim svako treba
da živi. Nije sebično živeti k a k o ž e l i m o , sebično je
tražiti o d d r u g i h d a žive k a k o m i ž e l i m o . N e s e b i č n o
je ostaviti d r u g e na m i r u i ne petljati se u njihov život.
Sebičluk uvek p o k u š a v a da o k o sebe stvori p o t p u n u
j e d n o o b r a z n o s t . N e s e b i č n o s t prepoznaje beskrajnu
raznolikost k a o valjan razlog ushićenju, prihvata je,
odobrava i u njoj uživa. Nije sebično misliti svojom
glavom. N e misliti s v o j o m g l a v o m znači n e misliti
uopšte. V e o m a j e sebično zahtevati o d bližnjega d a
misli na isti način i i m a isto mišljenje k a o i m i . Z a š t o
bi to radio? A k o u m e da misli, verovatno će misliti
drugačije. A k o ne m o ž e da misli, č u d o v i š n o je tražiti
da misli i najmanje. C r v e n a r u ž a nije sebična zato š t o
želi d a b u d e crvena ruža. B i l o b i s t r a š n o s a m o ž i v o
k a d a bi htela da sve cveće u bašti b u d e i crveno i ruža.
U Individualizmu ljudi će biti s a s v i m prirodni i posve
nesebični, z n a ć e recima pravi s m i s a o , i ostvarivaće
sebe živeći s l o b o d n o i divno. N e ć e biti samoljubivi
k a o d a n a s . J e r samoljubiv čovek d r u g i m a postavlja

(541
 zahteve, a Individualista to n e ć e želeti. U tome neće
nalaziti u ž i t k a . K a d a čovek o s t v a r i Individualizam,
s a o s e ć a ć e s a d r u g i m a s l o b o d n o i s p o n t a n o . D o dana
d a n a š n j e g teško da je u o p š t e i razvijao saosećanje.
S a o s e ć a s a m o sa o n i m a u boli, a saosećati sa njima nije
najviši oblik saosećanja. S v a k o saosećanje je ispravno,
ali saosećanje sa patnjom njegov je najmanje ispravan
vid. I s k v a r e n o j e s a m o ž i v o š ć u . O l a k o postaje mor­
b i d n o . S a d r ž i izvesnu m e r u s t r a h a za s o p s t v e n u si­
gurnost. P l a š i m o se da ć e m o i s a m i p o s t a t i gubavci
ili slepci, i da se niko o n a m a n e ć e starati. T a k o d e ,
veoma je ograničeno. Treba saosećati sa vaskolikim
životom, ne s a m o sa njegovim r a n a m a i boljkama, već
i sa ž i v o t n o m r a d o š ć u i l e p o t o m i s n a g o m i zdravljem
i s l o b o d o m . S t o je saosećanje obuhvatnije, to je i teže.
S v a k o m o ž e saosećati sa stradanjem s v o g prijatelja, ali
saosećati sa njegovim u s p e h o m zahteva vrlo istančanu
prirodu. Z a i s t a zahteva p r i r o d u i s t i n s k o g Indivudu-
aliste. U s a d a š n j e m , p r e n a g l a š e n o m n a d m e t a n j u i
borbi z a unapređenja, t a k v o saosećanje j e o č e k i v a n o
retko, a u g u š e n o je i s v u d a raširenim, n e m o r a l n i m
i d e a l o m j e d n o o b r a z n o s t i i prilagođavanja pravilima,
m o ž d a najodvratnije p r i s u t n i m u E n g l e s k o j .

N a r a v n o , uvek će biti saosećanja sa p a t n j o m . To

j e j e d a n o d prvih čovekovih n a g o n a . D e l i m o g a s a
p o j e d i n i m životinjama, t a k o z v a n i m v i š i m v r s t a m a .
M e đ u t i m , treba u p a m t i t i — saosećanje sa r a d o š ć u

(55)
povećava količinu sreće u svetu, d o k saosećanje sa
patnjom zapravo ne umanjuje njen iznos. M o ž e učiniti
d a ljudi bolje p o d n o s e zlo, ali zlo ostaje. N a u k a l e c i
tuberkulozu, a ne saosećanje sa t u b e r k u l o z n i m bole­
s n i k o m . I k a d a S o c i j a l i z a m reši problem siromaštva,
a N a u k a reši p r o b l e m bolesti, o p s e g dirljivog će se
smanjiti i saosećanje će biti veliko, zdravo i s p o n t a n o .
Č o v e k će se radovati d o k gleda srećne živote d r u g i h .
Z a i s t a , p o m o ć u radosti, biće razvijen I n d i v i d u a ­
l i z a m b u d u ć n o s t i . H r i s t o s nije p o k u š a o d a obnovi
d r u š t v o i s t o g a j e I n d i v i d u a l i z a m koji j e O n p r o -
p o v e d a o č o v e k u m o g u ć e ostvariti s a m o p a t n j o m i
u s a m o ć i . Ideali koje d u g u j e m o H r i s t o s u ideali su
č o v e k a s a s v i m i z o p š t e n o g iz d r u š t v a ili č o v e k a koji
se d r u š t v u u p o t p u n o s t i odupire. Ali čovek je po pri­
14
rodi društven. Č a k j e i T e b a i d a n a kraju naselje­
na. I a k o i s p o s n i k ostvaruje svoju ličnost, često je ta
ličnost o s i r o m a š e n a . S d r u g e strane, s t r a š n a istina
d a j e patnja j e d a n o d puteva k a ostvarenju čoveka,
č u d e s n o je o p č i n i l a svet. Plitki govornici i p o v r š n i
mislioci na p r o p o v e d a o n i c a m a i g o v o r n i c a m a često
govore o t o m e k a k o svet o b o ž a v a užitke, i n a d t i m
jadikuju. M e đ u t i m , retko su u istoriji sveta idea­
li bili s a z d a n i od radosti i lepote. S v e t o m je d a l e k o
češće vladalo idolopoklonstvo patnje. Srednjovekovlje

14
Najjužnija oblast drevnog Egipta.
(56]
— sa svojim svecima i m u č e n i c i m a , ljubavlju prema
kaštigovanju s a m o g sebe, s v o j o m divljom strašću za
samokažnjavanjem, ranjavanjem n o ž e v i m a i šibanjem
— jeste pravo hrišćanstvo i srednjovekovni Hristos je
pravi H r i s t o s . K a d a j e renesansa o s v a n u l a n a d svetom
i sa s o b o m donela nove ideale lepote života i rado­
sti življenja, ljudi nisu m o g l i r a z u m e t i H r i s t o s a . Č a k
n a m i U m e t n o s t to p o k a z u j e . R e n e s a n s n i slikari
prikazivali s u H r i s t o s a k a o m a l o g d e č a k a d o k s e igra
sa d r u g i m d e č a k o m u palati ili vrtu ili d o k leži u
m a j č i n o m naručju, smešeći se njoj, cvetu ili živopisnoj
ptici; ili k a o plemenitu, dostojanstvenu priliku koja
se o t m e n o kreće po svetu; ili k a o č u d e s n i lik što se u
z a n o s u izdiže iz smrti u život. Č a k i k a d a su ga slikali
raspetog, slikali s u g a k a o l e p o g B o g a k o g a s u zlotvo­
ri stavili na m u k e . Ali On ih nije previše zaokupljao.
U s h i ć e n o su slikali m u š k a r c e i žene k o j i m a su se di­
vili i prikazivali lepote o v o g prekrasnog, zemaljskog
sveta. N a s l i k a l i su m n o š t v o verskih slika — zapravo
previše — a j e d n o l i č n o s t o b r a z a c a i m o t i v a z a m a r a

i š k o d i u m e t n o s t i . T o j e p o s l e d i c a j a v n e vlasti n a d
u m e t n o š ć u , žaljenja v r e d n a . Ali u m e t n i c i n i s u uneli
d u š u u svoja delà. R a f a e l o je b i o veliki u m e t n i k k a d a
j e n a s l i k a o portret p a p e . K a d a j e slikao M a d o n e i
m a l o g I s u s a nije u o p š t e b i o veliki u m e t n i k . P r e d i v n a
H r i s t o v a p o r u k a nije bila namenjena renesansi, jer je
renesansa donela ideal u neskladu sa N j e g o v i m . Da

[57]
b i s m o otkrili pravi prikaz H r i s t o s a m o r a m o se obra­
titi srednjovekovnoj u m e t n o s t i . On je izmrcvaren i
iskasapljen, nije Ga lepo gledati, jer L e p o t a je radost;
nije u l e p o m ruhu, jer i to m o ž e doneti radost. P r o ­
sjak je velelepne d u š e , g u b a v a c s d u š o m b o ž a n s k o m .
Nije m u p o t r e b a n i m e t a k n i zdravlje - O n j e B o g što
p a t n j o m ostvaruje svoje savršenstvo.
Evolucija čoveka je spora. L j u d s k a je nepravda ve­
lika. N u ž n o je bilo predstaviti patnju k a o vid ostva­
renja s a m o g sebe. Č a k j e i d a n a s H r i s t o v n a u k n a
n e k i m m e s t i m a u svetu n e o p h o d a n . S v a k i s t a n o v n i k
m o d e r n e Rusije m o g a o je svoje savršenstvo ostvariti
j e d i n o k r o z patnju. N e k o l i k o r u s k i h u m e t n i k a ostva­
rilo je sebe u U m e t n o s t i , u prozi srednjevekovnoj po
osobenosti, jer je njeno preovladujuće obeležje ostva­
renje čoveka b o l o m . M e đ u t i m , za one koji nisu u m e t ­
nici, i za koje ne postoji drugačiji n a č i n života do
o n o g stvarnog, činjeničkog, j e d i n o vrata b o l a v o d e
k a savršenstvu. R u s koji srećno živi p o d s a d a š n j i m
režimom u Rusiji m o r a ili verovati da čovek n e m a
duše ili da nije v r e d n a razvoja a k o je i m a . N i h i l i s t a
je pravi h r i š ć a n i n i o d b a c u j e svu vlast, jer z n a da je
ona zla, i s d o b r o d o š l i c o m p r i m a na sebe sav bol, jer
kroz njega ostvaruje svoju ličnost. H r i š ć a n s k i ideal
je njegova istina.

Hristos se i p a k nije b u n i o protiv vlasti. Prihvatio je

vlast cezara i R i m s k o g carstva i plaćao je d a n a k . Tr-

(58
p e o je crkvenu vlast jevrejske vere i nije nasiljem o d g o ­
v a r a o n a njeno nasilje. K a o što s a m ranije rekao, O n
nije i m a o n i k a k v i h p l a n o v a za o b n o v u d r u š t v a . Ali
savremeni svet ih i m a . N a m e r a v a da ukine siromaštvo
i patnje koje izaziva. Ž e l i da se reši b o l a i stradanja,
koje bol sa s o b o m nosi. Taj z a d a t a k poverava sred­
s t v i m a Socijalizma i N a u k e . N a s t o j i da d o s t i g n e In­
d i v i d u a l i z a m izražen r a d o š ć u . O v a j I n d i v i d u a l i z a m
biće širi, puniji i lepši n e g o ijedan I n d i v i d u a l i z a m
do s a d a . Patnja nije završni v i d savršenstva. T e k je
privremena b u n a protiv lošeg, nezdravog i nepraved­
n o g okruženja. K a d a se p o g r e š n o , bolest i nepravda
uklone, neće joj više biti m e s t a . Patnja je obavila š t a
je imala. B i o je to velik p o s a o , ali je on gotovo završen.
D e l o k r u g stradanja s v a k i m j e d a n o m manji.

Patnja neće nedostajati čoveku, jer nije s t r e m i o ni

patnji, ni užitku, već n a p r o s t o Ž i v o t u . Težio je da živi
p u n i m p l u ć i m a , p o t p u n o , savršeno. K a d a t o b u d e
m o g u ć e , a da s a m nije s p u t a n i da ne sputava d r u g e ,
i k a d a sve njegove delatnosti b u d u prijatne, čovek će
biti duševno i fizički zdraviji, civilizovaniji i više svoj.
U ž i t a k je ispit Prirode, njen z n a k odobravanja. K a d a
je čovek srećan, u s k l a đ e n je sa s a m i m s o b o m i svojom
o k o l i n o m . Socijalizam, hteo-ne hteo, radi za savršeno
s k l a d n i N o v i I n d i v i d u a l i z a m . G r c i s u njemu težili,
ali ga nisu postigli s e m u M i s l i , jer su imali robove i
hranili ih; renesansi je to bio cilj, ali ga nije p o t p u n o

(59]
ostvarila s e m u U m e t n o s t i , jer je i m a l a robove i iz­
gladnjivala ih. I n d i v i d u a l i z a m će biti p o t p u n i njime
će svaki čovek dostići svoje savršenstvo. N o v i Indivi­
d u a l i z a m je novi helenizam.

[60]
Indeks imena

A
Antoaneta Marija (Marie Antoinette) 14
Atlas 18
Aurelije M a r k o (Marcus Aurelius) 18

B
Bajron (George Gordon Byron) 15, 18
Berk ( E d m u n d Burke) 40
Bodler (Charles-Pierre Baudelaire) 15
Brauning (Robert Browning) 15

c
Carls Kingsli (Charles Kingsley) 36
Celini (Benvenuto Cellini) 50
Cezar (Gaius Julius Caesar) 18

D
Damien (otac Damien) 24
Darvin (Darwin) 7

F
Flober (Gustave Flaubert) 7

H
Hristos 2 0 , 23, 24, 25, 56, 57

[61]
 I
Irving (Washington Irving) 43

J
Jago 46

K
Kits (John Keats) 7
Kralj Lir 3 7 , 4 6

L
Luj X I V (Louis X I V ) 5 2

M
Makbet (Macbeth) 26, 46
Marija Antoaneta, vidi Antoaneta 14
Meredit Džordž (George Meredith) 47
Momzen (Theodor M o m m s e n ) 18

0
Otelo 46

P
Platon 7

R
Rafaelo (Raffaello) 57
Renan (Ernest Renan) 7, 18

(62]
 s
Šekspir (William Shakespeare) 24, 34, 37
Seli (Percy Bysshe Shelley) 15, 19, 24
Spinoza (Baruch Spinoza) 24

T
Taso (Torquato Tasso) 49
Tekeri (William Makepeace Thackeray) 46

V
Vagner (Richard Wagner) 24
Vandeja (Vendée) 14
Viktor Igo (Victor Hugo) 15
Vordsvort (William Wordsworth) 35
Votren (Vautrin) 27

[63]
 biblioteka
alografije

objavljeno:

S i g m u n d F r o j d — K r i t i č k e evaluacije
(zbornik)

Iv Levin
Seksualnost i društvo kod pravoslavnih
Slovena od X do X V I I I veka

Mišel Fuko
Volja za znanjem

Fragmenta philosophica I
(zbornik)

Mišel Fuko
Poredak diskursa

D i o n Stjuart Mil
Prirodno i neprirodno

J a n Asman
M o n o t e i z a m i jezik nasilja

O s k a r Vajld
D u š a č o v e k o v a u socijalizmu

H o r a s Engdal
Meteori
 u najavi:

Luj Altiser
I d e o l o g i j a i d r ž a v n i ideološki a p a r a t i

Fragmenta philosophica II

Klaus Tevelajt
Logical, Radical, Criminal

Ernst Tugendhat
O smrti

Niklas L u m a n
A r h i m e d i mi

Rolan Bart
Fragmenti ljubavnog govora

Džudit Batler
Nevolja s rodom

Dordo Agamben
H o m o Sacer

Cvetan Todorov
Strah od varvara

www.karposbooks.com
 Oskar Vajld
Duša č o v e k o v a u socijalizmu
Izdavač
K A R P O S , Loznica
www. karposbooks.com
Za izdavača
Dubravka Prokić
dubravka@karposbooks.com
Lektura i korektura
Dejan Aničić

Korice
Vladimir Opsenica
Dizajn i prelom
Zoran Dobrilović
dobrilovic@verat.net

Štampa
Z U H R A , Beograd
Tiraž
500

i CIP - Katalogizacija u publikaciji

: Narodna biblioteka Srbije, Beograd

I VAJLD, Oskar
Duša čovekova u socijalizmu / Oskar Vajld ; sa engleskog preveo Dušan
Maljković. - Loznica : Karpos, 2009 (Beograd : Zuhra). - 57 str. ; 17 cm. -
(Biblioteka Alografije)

; Prevod delà: The Soul of Man under Socialism / Oscar Wilde. - Tiraž 500. -
i Napomene uz tekst.

! ISBN 978-86-85941-18-4

\ 141.8
i 821.111-83

j COBISS.SR-ID 167799564