Идеал физичког изгледа

Како се време мењало тако су се и идеали лепоте мењали са њим. Такође идеал физичког
изгледа се разликује у различитим културама. Осим тога идеал физичког изгледа се
разликује код сваког човека. Због овако подељеног мишљења о идеалу физичког изгледа
јако је тешко одлучити се за искључиво један. Уместо тога приказаћу како се идеал
физичког изгледа мењао кроз векове и разликује кроз народе.

 Идеал женске физићке лепоте

 Античка Грчка (8. век.п.н.е — 146 век.п.н.е)

У Античкој Грчкој идеал женске физичке леппоте се губи у Слика бр.1

идеалу мушке лепоте. Леп мушкарац је сматран добрим, док је лепа жена
сматрана лошом и злом. На њих се пре свега посматрало као „бића која
подржавају врсту“. Иако се ценио мушки изглед у грчкој митологији се
сусрећемо са идеалом женског физичког изгледа тојест женској лепоти.
Идеал женског фитичког изгледа у Антчкој Грчкој престављала Хелена,
супруга спартанског краља Менелаја. На основу историјских извора знамо
да је Хелена истицала очи калајем, имала природно руменило, плаву дугу
косу (слика бр. 1).

 Ренесанса(14.век – 16.век)

За ренесансни период појам женствености је била пуначка девојка, Слика бр.2

бледе пути и плаве косе,слика бр.2 пуне груди, широки бокови и
заобљен стомак били су синоними лепоте у том времену (слика бр.2).
У овом периоду су жене биле крупније него у било ком историјском
времену. Данас би се такво тело сматрало гојазним и непривлачним,
док је за време ренесасне баш таква жена била симбол сексипила.
  19. век

Са доласком 19. века као и романтизма и реализма Слика бр.3

женска лепота добија нову дефиницију. Виока жена
избачених груди, уског струка, наглашене задњице и кукова,
бујне коврџаве косе предстаља појам идеала женског тела
почетком 19. века. Полао се уводи изглед „пешчаног сата“ као
појам лепоте. Идеал женске фигуре у овом периоду
обликовао је амерички илустратор Чарлс Дана Гибсон по
узору на познату глумицу Камилу Килфорд (слика бр.3).
Поред ње, представнице идеалне лепоте 19. века су биле и
краљица Викторија, Емил Бронте, Марија Кири и Емили
Диксон.

 Belle Epoque (1870 – 1914)

Овај период се називао и Едвардијанско доба по енглеском краљу Едварду. Епоха

Едвардијанког доба је међу идеал лепоте поново вратио жену беле пути са црном или
смеђом косом. Истицане су крупну браон очи и велики нос. Слика бр.4
Крајем 19. и почетком 20. века појам женске лепоте се у
потпуности мења. Јавља се раздобље Флаппер девојака,
односно жена које с еманцишпвале и пркосиле свим нормама
друштва. Пушиле су и пиле, носиле кратке сукње слушале џез
и провокативно плесале. Тежња је била изједначавање са
мушкарцима те су жене сакривале груди и носиле кратке боб
фризуре (скила бр.4). Представнице овог периода су Ева вон
Берне, Ен Хардинг, Маргарет Ливингстон, Лилијан Харвеј.
  Pin up (1910–1990)

Овај тренд у свету је завладао између два светска. Тада су се Слика бр. 5
као идеал женске лепоте сматрале девојке дугачких ногу,
танког струка и избачених груди. Кристијан Диор је први
промовисао такозвани „Нови изглед“. Представница овог
периода је Мерлин Монро (слика бр.5).

 Идеал мушке физичке лепоте

Идеал мушке лепоте се кроз историју није драстично мењао. За идеал мушке лепоте се
сматра Витрувијев човек (слика бр. 6). То је Слика бр. 6
светски познати цртеж који је нацртао Леонардо
да Винчи из око 1487. године. Уз цртеж се
налазе и белешке темељене на делу славног
староримског архитекта Витрувија. Изведен је
тушем и пером на папиру, а приказује фигуру
мушкарца у два полажаја који се преклапају, с
раширеним рукама (у једној) те раширеним
рукама и ногама (у другој), док су око њих
описани кружница и квадрат. Цртеж и текст се
понекад називају Законом пропорција или, ређе,
Пропорцијама човека. Чува се у Галлерији
делл'Аццадемиа у Венецији и, попут већине
радова на папиру, приказује се само повремено.
Код Витрувијевог човека тело треба да је седам
пута дуже од главе. Цртеж припада епохи
хуманизма. Према Леонарду важе следеће
пропорције:Према Леонарду важе следеће
пропорције: длан је широк колико и 4 прста,
стопало треба да је дугачко колико и 4 длана, раздаљина измедју браде и врха главе износи
1/8 човекове висине, дужина шаке је 1/10 човекове висине, дужина ува је 1/3 дужине лица,
висина човека износи 4 корака (тј. 24 длана), дужина човекових раширених руку (распон
руку) једнак је његовој висини, размак између почетка косе на челу и дна браде јесте 1/10
човекове висине, размак између дна врата и до почетка косе износи 1/6 човекове висине,
максимална ширина рамена износи 1/4 човекове висине, размак између средине прса до
врха главе износи 1/4 човекове висине, размак од лакта до врха шаке износи 1/4 човекове
висине, размак од лакта до пазуха износи 1/8 човекове висине, размак између дна браде и
носа износи 1/3 висине главе, размак између почетка косе и обрва износи 1/3 дужине лицаи
дужина човековог стопала износи 1/6 његове висине. Ово су савршене пропорције мушког
тела које важе и данас.

Аранђел Јовичић