Gimnazija „9.

Maj“

Esej iz filozofije na temu:

„ Egzistencijalizam – Karl Japers “

Ucenica: Profesor:
Ana Davitković Aleksa Tokić
 Karl Jasper je bio nemački filozof i psihijatar, rođen je 23.februara.1883 u Oldenburgu a
umro je 26.februara,1996.godine u Bazelu. Imao je veliki uticaj na savremenu teologiju,
psihijatriju i filozofiju. U Nemačkoj su ga često doživljavali kao osnivača egzistencijalizma.
Jasperova najznačajnija dela su: "Filozofija, um i egzistencija" "Filozofija egzistencije"
"Istina i nauka" "Psihologija pogleda na svet" "Filozofska vera" "Uvod u filozofiju" i "Atomska
bomba i budućnost čovečanstva"

Prelazak sa medicine na filozofiju delimično je posledica činjenice da je, iako je medicinski

fakultet imao potpuno osoblje, filozofskom fakultetu bio potreban empirijski psiholog. Ali
tranzicija je takođe odgovarala Jaspersovom intelektualnom razvoju.

A. Većina kritičara povezuje Jasperska sa filozofijom egzistencijalizma, delimično jer se ona

bazira na egzistencijalnim korenima Ničea i Kerkegora, a delimično zato što tema
individualne slobode preovladava u njegovim radovima. Počevši sa savremenom naukom
i empirizmom Jaspers ukazuje da sve dok ispitujemo realnost mi se suprotstavljamo
granicama koje neki empirijski ili naučni metod ne može da prevaziđe.
Kao psiholog Jaspers je otkrio činjenicu da se čovek ne odnosi prema svetu prevashodno sa
ciljem da ga sazna, već pre svega da se praktično orjentiše u njemu.
On izdvaja tri pogleda na svet:
EGZOSTENCIJALIZAM – KARL JASPER 1
1. Prvi tip se odnosi na fizički svet kao skup svih čulnih stvari u prirodi, što je predmet
prirodnih nauka.
2. Drugi tip se odnosi na samoposmatranje čoveka kao subjekta i obuhvata duhovno –
kulturno delovanje, što je premet duhovnih nauka.
3. Treći tip pogleda na svet uočava rascep između čoveka i sveta i teži da ih obuhvati u
jedno.takvo viđanje sveta on naziva metafiziko.

B. Jaspers ne odbacuje nauku već ukazuje na njene granice upogledu razumevanja

egzistencije. Po njemu suštinu egzistencije izrazavaju doživljaji nesigurnosti i konačnosti,
koje čovek upoznaje u graničnim situacijama, kao što su smrt, borba, krivica ili patnja.
U takvim situacijama čovek mora da se opredeli i da sam izabere jednu od protivrečnih
mogucnosti. Odnosno da samostalno donese egzistencijalnu odluku i preuzme
odgovornost za njene praktične posledice.
Tako on sebe prepoznaje kao slobodno biće jer samostalnim izborom jedne od protivrečni
mogućnosti sam odlučuje kakvu egzistenciju on zapravo želi.
C. Čovek je kroz istoriju razvio različite načine prevazilaženja egzistencijalne nesigurnosti.
Npr. on potčinjava prirodu, ali ne može da ovlada njom jer ne može da je spozna u
potpunosti. Takođe, on stvara društvene ustanove, ali nikada u istoriji nije postigao takvo
 uređenje koje bi bilo sasvim pravedno tj. socijalno i u kome bi sloboda svakog pojedinca
bila zaštićena.

D. Kada postavimo pitanje šta je temelj egzistencije po Jaspersu temelj egzistencije

predstavlja zapravo osnovno pitanje filozofije – šta je biće?
Jaspers smatra da se biće ne može saznati niti kao predmet izvan naše svesti niti kao predmet
unutrašnjeg iskustva odnosno niti kao objekat, niti kao subjekat, već kao nešto što obuhvata i
jedno i drugo.
Jasper to naziva transcendencijom ili obuhvatnim. Pojam transcendencije se može objasniti
samo putem šifri i simbola, što prevazilati saznajnu moć naučnih pojmova. Tako i
egzistencija predstavlja pojavljivanjem večnog u vremenu, beskonačnog u konačnom, pa je i
ona sama šifra transcendencije.
E. Pojedinačna egzistancija tj. konkretni čovek, uvek živi u određenoj situaciji koja
poreazumava i postojanje drugih ljudi. Zbog toga Jaspers smatra da je uzajamna komunikacija,
kao borba za uzajamnu ljubav i solidarnost u društvu, izvor individualnosti i humanog života.

Zaključak:

EGZOSTENCIJALIZAM – KARL JASPER 2

Karl Jaspers filozofska potraga za bićem zasnivala se na potrazi za sveobuhvatnom
egzistencijalnom celovitošću. Za razliku od sistematske celovitosti, gde je uloga njegovog
sistema samo element koji usmerava proces filozofiranja, sveobuhvatna celovitost ne funkcionira
kao „vodeći princip“, već umesto „temeljnog nagona“, duboke motivacije koja se ne može
ušutkati. U ovoj studiji, koja je imala za cilj da stupi u kontakt sa primarnim elementima na
kojima je zasnovana Jaspersova filozofija, kako su se razvijali tokom dugih godina njegovog
rada, pokušao sam da nađem element koji povezuje različite filozofske teme kojima se bavio.

Literatura:

1) Udžbenik iz filozofije za 4. razred gimnazije i stučne skole – izvod.

2) Wikipedija - https://sr.wikipedia.org/sr/Karl_Jaspers