Književnost za decu

Prvo predavanje

Od svog nastanka vezana za sudbinu deteta. Stari Grci bili prvi, mislioci hteli da stvore
pedagoški sistem koji će biti normativan. Ostvariti ideal. Prvi je zastupao Platon, sve kao i samu
igru, treba napraviti da bude korisno za dete. Aristotel – pedagogija da se podredi koristi
budućeg čoveka. Podražavanje delatnosti kojom se dete bavi – mimezis.
Pingilijan (Rimsko doba) – iz celokupna književnosti izdvojiti književne vrste – dečija
lektira. Najpodesnije dve vrste – bajke i basne. Biti ambiciozan i postepenouvoditi složenije
vrste. Ciceron se bavio pitanjem obrazovanja. Što ranije steći znanja,
Srednji vek – velika pažnja obrazovanju u funkciji stvaranja dobrog hrišćanina.
Dominantna je negativna antropologija – čovek je skoniji dačini zlo nego dobro. Čovek se ne
vaspitava sa prirodom, no suprotno. Vaspitanje protiv ljudske prirode. Osnovno obrazovno
sredstvo su propovedi i nadzor (kontrola privatnog života). Askeza nastaje preko odricanja
hrišćanskih normi, odricanje od čulnog života i fizičko kažnjavanje.
17./18. Vek – javlja se češki sveštenik Jan Amos Homenski. Nasuprot srednjovekovnoj
negativnoj antropologiji, pozitivna.Stvar se može okrenuti na dobro.Ničega nema tako zlog da
dobrog dalo nebi.
Autor je prve knjige koja je u celini posvećena deci Slika sveta. Ovo je početak knjige za
decu. Deca su po Bibliji dostojna božijeg carstva.Verovalo se da deca poseduju nešto što niko ne
poseduje – anđeosku čednost. Dete treba da bude ideal. Tome se vraćali avangardisti (Rastko
Petrović).
Žan Žak Ruso je veoma važan. Prvi je podstakao razvoj dečije psihologije – Emil ili o
vaspitanju. Ne poznajemo detinjstvo, pozitivna antropologija, sve što izlazi iz tvorčevih ruku je
dobro, ali se sve izobličuje u rukama čoveka! Dete dolazina svet čisto i neiskvareno, pa se
izobličuje. Prirodna ličnost je odvojena, a sloboda je ključna za to. Načelo slobode, mora se
razvijati potreba za igrom. Prvi ukazao na značaj sredine u kojoj se dete formira. Gradska i
seoska sredi a različite, sve što okružuje dte je bitno, u prednost je gradska sredina, u seoskoj
veća sklonostka moralnim iskušenjima.
Knjiga za decu nastala u 19. veku iz dečije lektire. Važno je za decu da se uvek oslanja na
praizvor – folklor, bajkovita slika sveta.
I kod nas kraj 18. početak 19. Veka. Prva bila publikacija – Poučitelni magazin Avrama
Mrazovića. Izašle su samo 4 sveske.
Prvi pisac je bio Dositej Obradović. Pisao basne, ispovesti, poučne priče. Tihomir
Đorđević, Naš narodni život. Dete i običaji iz našeg naroda. Dete je kao ugroženo biće od
rođenja. Funkcija zaštite od zlih sila. Odgajanje dece je spadalo pod narodnu pedagogiju(u
porodici).
Kod nas je značajan romantizam – ne samo kao okretanje nacionalnom, porodici, nego i
stvaranjem KULTA MAŠTE. Spoj prosvetiteljskih i romantičarskih ideja. Dositej u predgovoru
Basnama navodi da ništa nije važnije od obrazovanja, a da je basna najpodesnija kao alat. Bitno
je naučiti mlado ljudsko biće da rasuđuje i razmišlja.
Kod nas književnost za decu puni razvoj doživljava u 19.veku, a u dvadesetom doživljava
pun uspon. Retki su pisci koji pišu isključivo za decu.
VEŽBE

Branko Ćopić

Branko Ćopić ima složen književni opus- pesnik,pripovedač,romansijer, piše za decu, ali
i pedesetih godina je bio ključna politička uloga.
1940. je diplomirao pedagogiju. Porodica obrazovanih ljudi, ime mu dali po Branku
Radičeviću, te je Ćopić bio prvi Branko u Bosanskoj krajni.
Stilski ima sličnosti sa Gogoljem i Čehovim. Ćopić jebio tragična figura. Počeo je kao
angažovani pisac, članpartizanskog pokreta. Pedesetih je objavio Jeretičku priču i Odumiranje
međeda, a Milovan Đilas i Josip Broz su mu bili kritičari. Posle toga je bio ozbiljno psihički
poljuljan.
Ima sklonosti ka lirskom u prozi i bitna je uloga humora. Od bezazlenog – Nikoletina
Bursać, do nesnalaženja brđana u urbanoj sredini Ne tuguj bronzana stražo, kao i satira Osma
ofanziva. On je uz Desanku Maksimović veliki pisac svog doba za decu. Čuvenonjegovo delo je
pionirska trilogija.
1970. godine su objavljeni Rani jadi Danila Kiša i Bašta sljezove boje Branka Ćopića.
Ćopić je opredeljen za sasvim kratku priči, pre njega su začetnici tog žanra bili Bora Stanković i
Milutin Uskoković.
Bašta sljezove boje – tradicijska podloga. Počinje pismom Ziji Dizdareviću koji je 1942. Streljan
u Jasenovcu. Melanholični elementi nestanka i rpolaznosti. Književnost kao nagoveštaj
apokalipese. Lirsko i apokaliptično, položaj pisca u vremenu. Dolazak suštinskog, u priču uvodi i
Otkrovenje Jovanovo,pominje se i Lorka. Lirska prdstava o lepom koje nestaje.
Jutra plavoga sljeza je dečija lektira. Isti, stalni junaci. Dečak Branko uvodi
autobiografsku perspektivu, kao kod Kiša.
-Djed Rade – stožer porodičnog sveta;
-Petar Samardžija – lutalica;
-Stric Nidžo i njegova žena Sava;
-Sava Damjanović – kradljivac.

Počinje se evokacijom – da se obnovi prošlo, nestalo, u uvodnoj priči pripovedač govori kako je
Djed Radu tvrdio nešto čemu su se ljudi suprostavljali. Kad je sljez plav, vuk je zelen!
Problem slobode, stvari da vidimo kako želimo, a ne kako nam se nameće.
Na kraju ciklusa je priča Slijepi konj. Dečak Branko i Djed Rade imali slijepog konja sa
kojim se Rade identifikuje. Stric Nidžo preti da će prodati konja kasapima. Dečak se kasnije
vraća na sahranu dede.
Pohod na mjesec – Djed Rade, Petar Samardžija i dečak.Motiv nezemaljskih vidika.
Dečak kaže kako se menja predstava o svetu. Problem slobode. Čovek dolazi na granicu između
svetova. Javlja se dvostrukost pripovedačke perspektive. Humor ambijenta oko rakijskog kazana.
Svet detinjstva najčešće iz perspektive dečaka.
U književnosti za decu važna jednostavnost,razlike u temama, posebni tok fascinantne
intigre, specifičan izbor likova. U poeziji je specifična upotreba jezika. Dugo je bila
marginalizovana, roman postaje dominantna vrsta vremenom.
 Detinjstvo traje do 15 godine u užem smislu te reči. Koristi se tehnika oneobičavanja.
Ima pragmatične ciljeve, od koristi detetu, ali i institucijama koje se decom bave. Dete mora da
se suoči sa složenošću sveta. Od klasičnih do savremenih dela. Računa se na složenu
emocionalnu reakciju. Ona je oblik raslojavanja književnosti, stvara se sve veći broj književnih
dla za decu.

Usmena književnost
Usmena književnost često ima dete kao junaka,kao i u epici. Neke od formi, zagonetke,
pitalice, uspavanke,direktno su posvećene deci. U našoj usmenoj kulturi čitav sloj vezan za decu.
Tihomir Đorđević koristi izraz partenogeneza – devičansko rođenje. Tragove nalazi u pesmi
Smrt Grozdane kćeri Dušanove.
Zbog slike sveta važne usmene tvorevine za decu. Uspavanke su simbol izobilja.
Meletinski definiše poetiku mita. Mit u savremenoj kulturi ne samo što nije iščezaonego se i
implementirao – Džojs, Tomas Man. Mit je organizujuće načelo, to se direktno primenjuje kod
književnosti za decu.
Sledeći problem je problem separacije – odvajanje, sazrevanje,ulazak u svet odraslih.
Drugi problem je solonjen na mitologiju, predstavlja opasnosti za dete. Treći problem je
upoznavanje sa etičkim kategorijama. Pojedini pisci ukazivali da je usmenost veoma važna.
Srpska usmenost za decu se sastoji od 28 književnih vrsta(po Nikoli Vujičiću). Važni
ritmičnost i jezik.
Đorđević opisujući običaje opisao i ritualne elemente (prohodalice). Posebna pažnja
posvećena mestu, vremenu kao i onima koji izvode ritual. Mlada nedelja, mlada sreda i mlad
petak. Centralna književna vrsta kod nas je basma – ona služi da se detetu olakša da prohoda.
Veliki broj tekstova je o demonskim bićima, dete je anjugroženije. Priče ovešticama,
morije, bauci, aždaje. Pitalice i zagonetke služe da osposobe jezik, razviju dosetljivost. Postoji
više slojeva kulture – kultura knjige i narodna kultura.
Važna uloga jezika – Basma za vedro nebo. Istoričari kulture prave dve podele – speru
profanu i speru sakralno. Nema veće razlike, EmilDirekme razvijao ovuteoriju. Sakralno je došlo
kod nasm preko mita o SvetomSavi. Sakralno stimuliše umnu delatnost. Poseban, simboličan
jezik i zbog toga je taj jezik nastao. Da bi moglo da se predstavi čudesno, poseban jezik i
posebna bića (Čajkanović –srpski demoni).
Najsloženija je usmenabajka. Razlikuje se jer je uvek moguće naići na sveznajućeg
pripovedača. On je posrednik između dva sveta. Bajke pripovedaju o svetu u kome je anrušena
ravnoteža i kako se ta ravnoteža ponovo uspostavlja.
U svim bajkama važan završetak, finalna formula u bajci. Izlazak iz jednog sveta i ulazak
u drugi. Svi junaci su ili dobri ili loši. Nema mešnja etičkih kategorija. U dve sfere- realistički
korpus (onda junaci mogu imati i lična imena) ijunaci fantastičkog kompleksa (mitska bića).
Maks Liti navodi da su junaci u bajci jednodimenzionalni. Najveći broj junaka samo u
jednoj epoizodi, osim glavnih junaka koji se mogu naći u više ili svim. Bajka je čvrsto vezana za
obrede prelaza, usresređuje se na venčanje, ljudsko biće izloženo opasnostima. Svaka bajka se
zasnivana metamorfozama,bez toga ne bi bilo u bajci fantastike. Bruno Betlhem Značenje
bajke.Treba razviti unutrašnja bogatstva. Treba pronaći za sebe smisao života.To je prvi dokaz
naše psihološke zrelosti.
 Posebno važan značaj dečije književnosti. Mora da veže pažnju, razvija maštu, ali i
intelekt i osećanja. I on vidi bajku kao važnu književnu vrstu. Ima elemente fantastike i razvija
intelekt.
Trostepeni zadaci (Aždaja i carev sin). U bajkama po pravilu uloga pomagača (babau
vodenici. Broj tri ka simbol celine, potpunosti. U bajkamase pojavljuje element prelaska iz
carstva u carstvo. Veliku ulogu igra motiv pomagača. Sve usmene vrste pomalo sinkretične
(bajka i epika...).

Međutim, nisu sve zasnovane na fantastici. U prvom planu junaci, ali i socijalni elementi.
Motiv transformacije.Za razliku od svih drugih vrsta, bajka uvek ima srećan završetak.Bajka
treba da pokaže detetu da se svet menja. Bajka treba da ima funkcijusuočavanja deteta sa važnim
situacijama, kao što su smrt voljenog bića. Važnoje it o što dete gubi poverenje u okruženje.
Nosioci vrlina su ređi od nosioca zla. U bajkama zlo može biti prikazano tako da ima
veliku privlačnost. Nosilac zla je vrlo moćan. Junaci nisu ambivalentni i nemaju karakterizaciju.
Bajka govori i o fenomenu iz razvojne psihologije, dete želi da bude voljeno.
Junak u bajci nikad nije apsolutno moralno bezvredan . Dete je u procesu segregacije.
Niz biblijskih priča je pretočen u bajke i neke imaju dubok religiozan smisao. Celokupna
usmena književnost ima i poučnu funkciju.

Šarl Pero

Krajem 19. Veka već imamo antibajku, kao bajka u ogledalu (kod nas kod Ilije
Vukićevića). Početkom dvadesetog vek tokom razvitka autorske bajke, javlja se novi žanr –
roman bajka. Čaobnjak iz Oza.Vezano kasnije za epsku fantastiku.
Proučavan uticaj bajke na naučnu fantastiku.
Kod nas tek u dvadesetom veku nastaju kod nas bajke za decu (Grozdana Oluijić, Stevan
Raičković, Desanka Maksimović).
Šarl Pero – klasicista. Bajke Povesti o vremenima prošlim (Priče moje majke guske)
1697. Pored rada na bajkama, njegovo ime vezano za spor između starih i modernih, rasprava sa
Nikolom Boalom. Peroova teza je da svaki naraštaj ima više znanja od prethodne. Boalo –
veština se ne može uvećavati generacijama, tek vreme može da potvrdi vrednost dela.
Na prvoj zbirci bajki nije potpisao sebe, nego sina. Smatrao ih u svom opusu kao nešto
drugorazredno.
Crvenkapa – didaktičnost i poučnost u prvi plan. Vuk jede crvenkapu na kraju, za razliku
od drugih varijanti. Pero insistira i temu seksualnosti. Ona se skida i odlazi u krevet kod vuka.
Pero se pomera u odnos na sublimirane bajke. Nije skriveno, već je naglašeno, zbog morala,
didaktičnosti. Kod braće Grim lovac ubija vuka, bliže čudesnom, nego kod Peroa. Obraća pažnju
na spoljašnjo opisivanje, modu. Uticaj salonske epohe.
Pepeljuga – spoj realističkog i magijskog – dubi se bundeva.
U to vreme se pojavljivalo vreme gladi, mnogi ratovi Luja XIV osiromašili narod. Neki
smatrali da Pero to kritikuje u svojim bajkama.
Mešaju se govorni idiomi, meša se govor naroda i govor dvora.
Braća Grim
Jakob i Volhem Grim. Jakob zaslužan za popularizaciji srpske usmenosti. I više od
stilskog doterivanja, ali su oni samo stilsko doterivanje priznali kao svoju zaslugu. Za razliku od
Vuka, varijante braće Grim su imale veće prerade. Preko rukopisa koji je pronađen, a koji je
ostavio Klemens Brentano, koji je u isto vreme sakupljao kad i braća Grim, pronađen u 20.
Veku, iz kogsu braća Grim radili prerade. Prerada dovoljno velika da bi se nazvala autorska
bajak. Mnogi proučavaoci i danas smatraju da su b Grim bili na sredini po pitanju prerade, ali to
je dovedeno u pitanje.
Na prvom mestu su mnogi proučavaoci polazili od toga da su braća Grim hteli da
poplarizuju priče, da bi to uradili nužno su morali da prilagode sam jezički izraz ovih književnih
dela. Kada su se opredeljivali na koji način da stignu do pripovetke, koristili si izreke, poslovica,
frazeologizama koji su živi u jeziku, arhaičan jezik doterivali. Hteli da učine priču štov ivše
dostupno za publiku, najširoj i najmlađoj publici. Sižejni tok ostaje. Odstranivanje svih
neugodnih epoizoda iz sižejnog toka.
1812. objavili prvu zbirku bajki, nosila naslov Bajke za decu i dom. Vilhem bio zaslužan
za neka uobličavanja. Unosi hrišćanske elemente, izbacuje skaredna mesta, pročišćava sve
preterane grubosti. I kod braće Grim se zadržavaju neke surove kazne, ali se predočava da su ih
zlikovci i zaslužili.
Peroove bajke se stalno preštampavaju, tek sa ilustracijama Gistava Dorea postaju
kanonske. Nisu sve pripovetke i priče braće Grim bajke, već u njihovom opusu možemo videti
četiri grupe priča. Prvo bajke, drugu grupu čine priče sa realističkim elementom, treća grupa
priče u kojima su glavni junaci životinje i u četvrtoj grupi se nalaze legende (priče sa
religioznimmotivima).
I u bajkama se pokazuje težnja ka realističkommotivu. Crvenkapa-završetak se razlikuje
od peroovog, kod braće Grim se pojavljuje lovac koji spašava junake. Uklanjaju sva mesta koja
supreterano gruba. Fantastčko pripovedanje sa realističkim prikazivanjem. Vuk progutao kod
braće Grim, za razliku od Peroa. Moraju da promene leksiku, izrazda bi prilagodili. Lovac dere
vuku kožu, dodato. Što se tiče didaktičnosti podvučeno na kraju kad Crvenkapa pokazuje da je
naučila lekciju. Nema erotskom momenta koje je posebnonaglašeno kod Peroa.
I na primeru Uspavane lepotice ima i sličnosti i razlike. Zaplet je isti. Različito – kod
braće Grim nema drugog toka bajke sa ljudožderkom koje traži da pojede svoje unuke. Nema u
sceni buđenja uspavane lepotice nema detaljnih opisa enterijera, to ne zanima najširu publiku (za
razliku od Peroa koji piše samo za viskoki salonski stalež). Spušta se pogledom na kuhinju,
služavku, smišljeno. Nema raskoši u centru pažnje, za razliku od Peroa.
Pepeljuga – mnogo jača veza pepeljuge i njene majke kod braće Grim. Varijanta braće
Grim bliža srpskoj narodnoj bajci. Bliža narodnim varijantama, nego Peroova. Nema vile za
pomoćnika, ima ptice i majke na drugom svetu. Majka na početku bajke, na samrti, kazuje
poruku sa hrišćanskim motivima. Ovde postoji u prikazivanju pomoći vile ni nemamo magijsko,
kult predaka je značajniji. Kada posestre pokušavaju da uglave noge u cipele – ostavili surova
mesta. Na kraju Pepeljuga oprosti posestrima kod Peroa, kod braće Grim nemamo uvid u to šta je
bilo posle. Golubice im ikljucaše oči, kažnjeneslepoćom za ceo život. Ostavljaju teške kazne za
one koji su zaslužili, nema srećnog kraja za sve. Didktičnost se podvlači na taj način

Puškin
 Puškinova veza sa Srbima. U napomeni za bajku – 18a srpska pesma. 1820. Godine
prognan na južnu granicu, na prostorima Moldavije. Uticaj se ne može svesti na jedan izvor.
Zlatnu ribicu vezivali proučavaoci najčešće z afolklor Južnih Slovena. Isticanje epiteta isto. Uzeo
obilje motiva različitog porekla i ukomponovao u svoju verziju bajke. Ni u jednoj varijanti nema
ovaj broj želja (5, 4 su ispunjene). Puškin dodaje prvu i poslednju.
Promena forme – bajka je u stihovima. Odvija se lirizacija, dobijamo hibridne žanrove.
Radikalna autorska intervencija, stih je deseterac. Gradacijski niz pet želja babe. Puškin pokazuje
rast želje i pohlepu, i u isto vreme nam pokazuje da baba kada joj se želja ispuni nije zadovoljna.
Didaktički sloj, praktičnost bajke.
Opis mora raste sa željama, more postaje sve tamnije. Puškin ubacuje i socijalnu notu. Ponavlja
istu epizodu kroz pet različitih varijanti.
Da li ti je sad zadovoljna duša? Odnos prema materijalnom, večno nezadovoljstvo koje je
posledica takvog postavljena prema želji. Zašto ne može da bude carica mora baba? Onda bi put
želje bio beskonačan. Granica je insistiranje na beskonačnosti želje. Važno i zbog postavljanja
kontrasta korito-more. Puškin opisao ljudsku prirodu, nikad nismo zadovoljni sa nečim što
imamo. Psihološka verzija u odnosu na bajku – karakteri se razvijaju, nisu crno-beli. Karakter
koji se menja. Postavio priču o duši i zadovoljstvu.
Bajka o zlatnom petliću u kojoj Puškin postavlja temelje za antibajku. Svi junaci propadaju i
umiru. Osnova za tu bajku iz pisane književnosti, uzeo priču iz zbirke priča američkog priča
Vašingtona Irvinga, njegovog savremenika. Roman Jakobson skrenuo pažnju da Puškin u
naslove svojih dela stavlja svoje junake, a često i vrste kojima pripadaju. Samo tri puta postavio
u naslov kipove koji su bili junaci – Kameni gost, bronzani konjanik, zlatni petlić.
Andersen

Postavljanje hrišćanskog podteksta za autorsku bajku. Važno pomenuti uključivanje socijalne

tematike koja je povezana sa hrišćanskom (Devojčicasa šibicama). Prikazivanje velike razlike
kod društvenih slojeva. Tehnički pripovedački postupci karakteristične za njega – funkcija koja
daje za komentare (Čarobno kresivo). Andersen ne opisuje samo svog junaka nego će u
jednomtrenutku početi da komentariše.
Devojčica sa šibicama. Kod Andersena imamo priče imamo bajke koji nije povezan isključivo sa
narodnom. Fantastika data u religijskom ključu.
Ima i bajke i priče za decu. Socijalna tematike koja počinje, primoravanje dece da rade. Unošenje
hrišćanske fantastike, odlaženje nakon smrti na drugi svet. Najpre kao i Puškin u bajci zlatnom
petliću, približava se modelu antibajke – glavni junak strada, ona se smrzava, umire. On svoje
likove posmatra kao božije izabranike. Ranohrišćanski elementi, bog bira i odvodi u nebesko
carstvo. Kompenzacija – junaci stradaju na ovom svetu, ali dobijaju nagradu na onom. Smrt nije
kraj, nego samo prelazak u novu vrstu egzistencije. Vrlo često će to koristiti. Često uvodio
posrednike – baka u Devojčici sa šibicama.
Ova povezanost sa hrišćanstvom se pojavljuje i u osnovi male sirene(1837.). Mora da ima
dušu da bi bila ljudsko biće, morska bića nemaju dušu, pretvaraju se u penu. Zadobijanje ljubavi
smrtnog čoveka je uslov za zadobijanje duše. Oslanjanje na obred inicijacije. Na nekoliko mesta
na kojima se pojavljuje na površini, veza sa hrišćanstvom – vidi zvonike crkava koje vidi. Mora
da ih sveštenik venča, da bi dobila dušu. Sečenje jezika – realistično opisano, mala sirena ne
može više da priča. Nema srećnog kraja. Junak propada, govorimo o antibajci. Uvodi prelazni
oblik, kao Čistilište, ponovno postavljanje prepreka.
 Didaktično – povezuje sudbinu male sirene sa ponašanjem male dece. Direktna funkcija
poučnosti. Obraća se najmlađim čitaocima.
Carevo novo odelo – interesantna, nema čudesnog. Jedino čudesno – varalice kažu da je
tkanina – ne vide je glupi i oni koji rade na mestu koje ne zaslužuju. U središte je postavqena
priča o iluziji. Nema elemente narodne bajke. Sama priča postoji iz 14og veka i veoma jestara.
Udara pravo u sujetu. Samo dete razotkriva prevaru. Sujeta- univerzalna ljudska osobina. Ova
Andersenova bajka praktično jedna satira usmerena prema svima. Ismejava ljudsku prirodu,
usmerena prema čoveku, čovekovoj prirodi. Niko se ne pojavljuje da ospori prevaru dok se dete
ne pojavi. Licemerje – glavni poredak u ljudskom društvu. Svi se pretvaraju. Andersen završava
paradom. Zbog straha svi prihvataju licemerni poredak. Mit u ranijim epohama da dece uvek
govore istinu.

Oskar Vajld
Opšti karakter Vajdovog stvaranja – ispostavljane hrišćanskog protesta. Često srećemo junaka
koji je izgubio veru, posle samospoznaja posle kog ide kajanje, rad na ispravljanju.
Na podtekstu stvara sve, prisutni hrišćanski motivi kao neka vrsta dekora.
Pored hrišćanske tematike prisutna i tema ljubavi, opsesivno pisao o ljubavi. Stalno mesto će biti
i veličanje moći ljubavi. I romantična i prijateljska ljubav.
Česta tema žrtbovanja – Slavuj i ruža, Odani prijatelj. Odani prijatelj - i o prijateljskoj
ljubavi kao socijalna satira. Često unosi socijanu satiru u svoja dela, kritikuje društvo. U bajci
Sebični džin kritika društva, karakteristično za Englesku. Engleska nikada nije imala feudalnu
reformu. I u Srećnom kraljeviću dve panorame društva i kritike društva.
Opšta osobina Vajldovog pravljenja bajki je funkcija komentara. Spcifična, i kod Andersena
komentar kao karaktizacija junaka, a kod Vajlda vrlo često za pokretanje drugih tema koje nisu
vezane za prču. Rasprava o estetici, umetnosti. Usmerenost ka estetici i umetnosti – dugo se
izdržavao kao profesor estetka po Americi. Njegovo shvatanje funkcije umetnosti – samo da
bude lepa.
Srećni princ – iz dva dela. Na kraju još eksplicitnije će pisati o funkciji umetnosti. Uvodna priča
o samoj lasti. Tema o ljubavi – lasta u trsku. Stalno traženja materijalizma u ljubavi. Slično
shvatanje ljubavi kao i shvatanja umetnosti. Kip – u prethodnom životu proživeo nesrećno, sada
gleda tugu svojih podanika. Imamo junaka u kojem se dešava preobražaj i koji se trudi da ispravi
svoja prethodno nedelovanje. Mešanje materijalističkog i idealističkog vezana za hvatanje
ljubavi.
Letovi laste daju panoramu društvo – sjaj bogatih i sirutinju. Treća društvena grupa onih
koji veruju u ideale.
Zlatni listić po listić prenosila lasta, gubi svoj život dabi pomogla kipu. Ljubi pred smrt kip.
Završni okvir-ponovo uvodi gradske odbornike. Kritika političara i vlasti. Besmislenost odluka
koje vlastodršci donose. Uključuje se tema vezana za estetiku, istopljena statua u livnici, ali
olovno sr ce nije moglo da se istopi. Bog šalje anđela da donese najvrednije nešto iz grada –
donosi olovno srce i mrtvu pticu.
U bajci sebični džin – ista osnova. Džin neće dozvoljavati da se deca igraju u njegovoj bašti.
Prisustvo Hrista manifestuje se kroz dečačića.
Branko Ćopić (bajke)
Ivana Brlić Mažuranić – Priča iz davnine., hrvatska autorka.
Umetnički vredne bajke Branka Ćopića i Desanke Maksimović. Desanka tek posle rata
objavljuje bajke, a Ćopić 1940. – U carstvu leptira i medveda.
Transpozicija usmenog nasleđa prvi pol srpske autorske bajke, kao i epske tradicije u celini
(Ćopić i Desanka). Sa druge strane, drugi tok u razvoju autorske bajke se pojavljuje od
šezdesetih godina više će oslanjati na oblike autorske bajke, priče kao parabole, kao Andersen i
Oskar Vajld, antromorfizmna bića i predmeti. Male bajke Stevana Raičkovića, bajke Grozdane
Olujić, Branka V. Radičevića, delom i Desanke Maksimović...Inverzirane, antibajke. Na taj
način priča o sudbini junaka parabola o priči u savremenom svetu. Razvoj autorske bajke pređeni
put folklornogmitskog do satiričnog...
Opus Branka Ćopića, prva zbirka U carstvu leptira i medveda. Neposredno pre i posle
drugog svetskog rata. Kod Ćopića odnos prema usmenom nasleđu, oslanjaju se na tradicionalnu i
narodnu književnost i epski svet će biti osnova njegovih bajki. Sve Ćopićeve bajke se zbivaju u
svetu prirode i po nekim slika sela. Kada pogledamo same bajke videćemo likove iz bajki i
predanja. I odabir pozornice na isti način oslanjanje. Potom bez obzira na veliko ugledanje na
narodno, pronaćićemo motive uzete iz autorskih bajki. Iz bajke braće Grim, pronalazimo
Crvenkapu, fabulu Snežane i sedam patuljaka, u bajci ribar i mačak, trag Puškinove bajke o
ribaru i ribici...Karakteristična lirizaci unosi poeziju u prozu. Čest upliv humora, dobija satirični
oblik. Zatim odnos tradicionalnog i modernog važan, na primerima za bajke Branka Ćopića.
Prisutna vrsta ideološkog pritiska.
Bajka Šarov u zemlji bajci – parodira se strašni sud. Sukob tradicionalnog i savremenog
vidi se na broju tema koje su bliže književnosti, dalje od politike. Pokazivaće da natprirodna bića
poput zmajeva su višak, pokazuje zmaja preoblikovanog u savremeno doba. I kod Desanke se
javlja težnja ka didaktičnosti.
Bajke Desanke Maksimović – 1954. Ako je verovati mojoj baki, 1963. Patuljkova tajna.
Iako pesnik, ogledala se u mnogim žanrovima. Težnja ka ciklizaciji, težnja ka većoj i obimnijoj
formi.
Njene autorske bajke – Uvek vezana za prirodu, nema slike grada. Antromorfizovanje
junaka. Možemo da razdvojimo dva kruga. Jedan krug njenih bajki vezan za podvodni svet u
svim oblicima – Priča o raku i krojaču...Fantastični svet bajke jednodimenzionalan, s’tim što kod
nje imamo na neki način izmenu tog poretka. Pripovedač kao posrednik u fantastičnom svetu
bajki. Sam pripovedač neko ko nas prebacuje u fantastični svet. Razaranje bajkovitog sveta Mali
bauk – obranje perspektive da natprirodna bića nisu ništa drugačija od ljudi. U velikom delu
opusa imamo strukturu koji odgovara narodnim bajkama – Maca prelja, Ukleta ptica, Priča o
razmaženoj carici...
Didaktičnost – važna osobina njenih bajki. Tiče se pitanjem položaja natprirodnog.
Potom praktičnih radnji koji se tiču dece – razmaženost, neumerenost, želja za prekoračenjem
granica...Praktična funkcija na prvom mestu u tim bajkama. Za njen pristup karakteristično
oslanjanje na etiološko predanje kao osnovu. Predanje o postanku stvari, predmeta – Patuljkova
tajna, Bajka o labudu, Ako je verovati mojoj baki... vrlo često prisutno u opusu Desanke
Maksimović. Takve bajke se oblikuju često kao alegorijske priče.
Važan deo pripovedačke tehnike – lirizacija. Praktično imamo bajke ispresecane pesama,
a u nekima dijalog oblikovan stihovima. Nema mnogo savremenih motiva i tematike, ali postoje
bajke koje se pojavljuju aktualne tme. Bajka o Lordu Fordu – o sutomobilu. Bajka sa antiratnom
tematikom.

Гроздана Олујић
1979.првазбирка за децу – Седефна ружа и друге бајке
Друга збирка Небеска река
Касније излазе избори бајки, од 2000. Још неколико збирки бајки. Крај седамдесетих и 21.
Век – разичите бајке. Паралела са Андерсеном, често су само алегоријске приче. Не може
се успоставити сличност директног утицај. Али и велике разлике,нема хришћанског
подтекста код Гроздане. Присутно пантеистичко осећанје света. У њеним бајкама се
појавлјује присуство словенске митологије и источнјачка филозофија.
Za prvu fazu stvaralaštva karakterističan panteizam, a u novijim zbirkama više prisutna
slovenska mitologija. Kod nje se u drugoj fazi su bajke više mračne. Važno pomenuti da se
bavljenjem bajkom, na neki način je sveobuhvatniji autor. Najpre kao pisac bajke, pa kao
teoretičar – 1981. Objavila esej Poetika bajke, izlaže svoju eksplicitnu poetiku kao bajkopisca.
Treći način bavljenja bajkom – antologičar. Sveobuhvatniji pogled na bajku.
Esej Poetika bajke u ovom tekstu opisujući autorsku bajku, ukazivala na posebnost autorske
bajke i odnosu na narodnu bajku i fantastične pričeiona se, za razliku od Todorova, opredelila da
ključnu razliku kod autorske bajke vidi u njenoj funkciji. Shvatanje funkcije bajke – deli sa
Brunom Betelhajm. Važna uloga u vaspitnom i psihološkom razvoju deteta, ta vrsta
pragmatičnog shvatanja bajke, važno za shvatanje specifičnosti autorske bajke. Praktični zadatak
bajke vidi u pružanju pomoći detetu da sazna probleme u odrastanju i traženju smisla života.
Navodi da pomaže detetu da odraste, sastavni deo obreda inicijacije, ali ne samo to, nego i da
uspostavi ravnotežu sa sobom, svetom oko sebe i na tajnačin dostigne zrelost i unutrašnji mir.
Pomae detetu da lični identitet poveže sa kolektivnim. Arhetipski pristup. Daje konkretne
zadatke bajci. Na taj način naznačila mogućnost odbrane bajke. Sastavni deo te funkcije – na
konkretnim primerima pokazuje šta je dobro, a šta loše.
Pokazivala mogućnosti za inovaciju bajke, pošla od pogleda na bajku kao trodelnu strukturu.
Čudesno se nalazi uvek u središnjem delu bajke. Primećuje da se najpre središnji deo menja.
Primećuje da će se promeniti junaci u autorskoj bajci. Zalaže se za unošenje promena i u okvirne
delove bajke, da bi se ustaljena predstava izmenila. Traži uvanje fukcija bajke. U fantastičnoj
priči natprirodno ugrožava sveta,a u bajci jednodimenzionalnost, natprirodno postoji u stvarnom
svetu. Tanka granica svetlosti i mraka. Promena funkciji bajke, ona će je razlikovati od
fantastične priče.

Uvodi sliku velikog grada, izvesna paralela sa narodnom. Soliteri zamene za kule i zamkove.
Deca u tim soliterima se osećaju kao zarobljene princeze u kuli, akcenat prebačen na psihičko
stanje. Knjiga Usamljena gomila. Nekadašnji prinčevi i princeze, u odnosu prema roditeljima i
odnosa u svom domu. Druge teme u kojima odnosi na savremenu tematiku – Zemlja vetrova.
Zebnja i strepnja o mogućoj apokalipsi. Staljno primišljala vezu sa Novim svetskim ratom, užas
koji preti čovečanstvu i savremeni čovek nasuprot takvoj mogućnosti.
Bajka Zvono koje je opominjalo – pitanje životne sredine. Postoji i veliki broj bajki kojima se
drži tema koje tradicionalno postoji. Mesečev cvet i Varalica i smrt – kompoziciono ostvarene
kao tradicionalne bajke. Imamo i krug bajki – nebeska reka i Zlatokosa, po svojoj kompoziciji
nalik na etiološko predanje.treća grupa – one bajke koje su alegorične pripovetke – bajka
Sedefna ruža.
Poučnost i didaktičnost. Stalno isticanje potrebe različitosti među ljudima. Imamo i moderne
junake, novi tip junaka u samoj bajci – Princ oblaka. Najinteresantnije jeste da možemo tačno
videti da je prva faza vezana za panteistički pogled na svet, a posle 2000. Mračnije. Smrt kao
prelazak u novi oblik.

Srpska drama za decu

Drama za decu se pojavljuje tek početkom19og veka. Joakim Vujić – Dobrodeteljni derviš –
prva srpska drama za decu. 1983. – pronađena u rukopisu. Nastala između 1813. i 1825.
Branislav Kravljanac – Antologija drame za decu. Kravljanac imao periodizaciju – urazvoju koji
traje dva veka, prvi period je od pojave Dobrodeteljnog derviša, pa sve do 1903. U toku ove
etape, pored Vujićevog komada imamo Sterijinu jednočinku Volšebni magarac – 1842. Izvedena
i objavljena i interesantani značajan komad – JJ Zmaj, luktarska igra – Nesrećna Kafina 1881.
Specifičnosti ove etape –Joakimova se nije izvodila, Sterijina se dosta dugo izvodila. Posebno
pitanje se otvara kada su u pitanju dela iz 19. Veka – nisu originalna dela, nego su prevodi. Ali
nisu samo to prevodi, već je karakteristični pristup prevođennja karakterističan za 19. Vek, te su
prerađivali. Možemo govoriti o posrbljavanju, te su posrbe neka vrsta prelaznog oblika. Ni Vujić
ni Sterija nisu svoja dela zamišljala kao dela za decu. Sterijino bilo namenjeno najširoj publici,
vremenom postalo lektira za najmlađu publiku. Uktarske igre – sama struktura je ograničena.
Svaka ideja zapleta od radnje mora se prilagoditi. Pozorište od krompira – lutke se pravile od
krompira.
Drugi period – 1903. Pojava Nušićeve jednočinke Naša deca. Drugi period postoji sve do
izbijanja drugog svetskog rata. Prvi put se pojavljuje pozorište za decu. 1905. – Nušić otvara
pozorište za decu sa Mihajlom Sretenovićem, trajalo je smo dve godine. Drama neraskidivo
vezana za kuću drmae, mnoge predstave su naručivane.između dva svetska rata ogromna
ekspanzija amaterskih lutkarskih pozorišta, koji su osnivani prema Sokolskom savezu. Samo
Nušićeve drame za decu imale kvalitet. Pred izbijanje WW2 pojavljuje se još jedno pozorište čiji
je osnivač bio Nušić. Karakteristični komediografski postupak. Deca su glavni likovi njegovih
jednočinki. Savremena tematika, Naša deca – savremena zbivanja vezana za srpsko građansko
društvo s početka XX veka.
Treći period – od 1944. pa sve do 1994. U tom trećem periodu kristališu se tri etape – prva
vezana za posleratno vreme 44-54. Ta prva etapa – vreme društvenog pritiska na umetnost,
vreme kada se slavi pobeda u WW2. 1954. – pojavile se drame za decu koje nisu bile pritisnute
ideologijom. Prvo stalno lutkarsko pozorište – 1949. I drugo dramsko pozorišto Boško Buha –
1950. 1954 – dva dramska teksta Ljubiše Đokića, pojava moderne drame za decu – scenska
bajka predložak za osnov drame za decu. Prvo je objavio komičnu bajku – U cara Trojana kozije
uši, potom romantična Biberče. Kod Aleksandra Popovića, ironična scenska bajka. 1966.
Objavljuje Pepeljugu. Iste godine se otvara treća etapa ovog perioda – pojava moderne lutkarske
drame za decu. Dragan Lukić objavljuje Zvezdu Fifi. Najznačajniji pristup modernizaciji obavlja
Dušan Radović -1969. – Na slovo na slovo. Niz dramaturških manjih celina. Važan i Stevan
Pešić, kojim se završava etapa. Od 1994. – novi period koji još traje. 1994. – pojavljuje se drama
Mačor u čizmama Igora Bojića. Za najočevidniju promenu uzima ironiju kao moćno sredstvo
dramskog postupka.
Šešir profesora Vujića – najpre nastalo kao drama.

Sterija (Volšebni magarac)

Tematska osnova Sterijine jednočinke je đačkašala. Teatar na Đumruku. Sterija u nekoliko slika
pokazuje, nekiliko tematskih osnova. Osnovna fabula da đaci varaju zaspalog seljaka, pa traže da
tog magarca otkupi. Kroz razgovor ovih đaka nekoliko tematskih osnova. Nekoliko
suprostavljenosti koje daje u parovima. Daje filozofsku osnovu nudeći kompoziciju između
idealizma i realizma u viđenju stvarnosti. Realizam u potpunosti karikiran. Suprostavljenost
mudrosti i ludosti kao varijacije koje određuju poredak u svetu i koje na neki način za njih
predstavljaju izvesno opravdanje dolaženja do novca. Svet vide kao opsenu, time Sterija zida
priču o opravdanosti takvog čina i o materijalizmu na kojima svet počiva. Novac je sve, car nad
carevima i materijalistički pristup jedini koji postoji na svetu. U viđanju takvog poretka sveta oni
se odlučuju da naprave prevaru i ukradu magarca. Tuži seljaka da preti da će ga tužiti sudu.
Različiti tipovi komedije – od društvene komedije, prebacuje interes i na same karaktere.
Pohlepa kao nosioc rdnje. Uvećavaju prevaru i prekoračuju mogućnosti da tu prevaru izvedu.
Zbog pohlepe ne samo da mu uzimaju pare, no hoće i da ga tuže sudu. Starac ih motkom na kraju
komedije rastera i prihvata da je prevaren.
Druga jednočinka Nušićeva – Naša deca. Postavljena periodizacijska granica pojavom te
komedije 1903. godine. To je drugi period razvoja srpske drame za decu. Osavremenivljanje
srpske drame za decu. Glavni likovi su dva deteta Pera i Zorica, šest i sedam godina. Nakon ove
dve, napisao još dve pod istim naslovom. Jedino promenio uzrast dece, u drugoj humoreski 10 i
11 godina, a u trećoj 15 godina. Menja se i tematika. Osnova u prvoj je imitiranje roditelja, u
drugoj imitacija odraslih isto, ali sa asocijacijama na ljubavnu tematiku, da bi se u poslednjoj
uvela tematika u punom obliku.
Savremena tematika – imitiranjem roditelja prikzuje običaje i ponašanje jednog dela staleža,
zbiva se u beogradu, u kući nekog činovnika. Time je Nušić uveo komediju naravi u kojima se
ismevaju običaji, naravi jedne društvene grupe. Uzeodecu koja imitirajući svoje roditelje
prikazuju mane svog staleža. Prvo stereotipna shvatanja odnosa muškarca i žene. Najinteresantije
prikazivanje svađe između roditelja, prorčunata i istovetna.
U drugim komedijama istog naslova, ista shema, ali tematika različita.
Nakon WW2u trećem perioda srpske drame – komad Boška Trifunovića – Bajka o caru i pastiru
(1958.) Prvi komad koji donosi komično scensku bajku. Ove godine Radović objavio slikovnicu
poštovana decu. Ima tri čina, čak i predigru koja je postavljena samo kao mogućnost. Kada
pratimo radnu po činovima,neka vrsta razvijanja. Tri brata koja se svađaju oko raspodele
imovine. Vila postavlja pred test. Jedan brat ubija drugog. Drugi čan – vezuje se za sam carev
dvorac u koji najmčađi brat donosi čarobno voće junak. Junak treba da sačuva stotinu zečeva.
Konkretan primer kako je bajka uticala na dramu. Ono gde izlazi iz okvira narodne bajke je u
sprečavanju prepreka – carica ima novu inicijativu, prvo šalje svoju ćerku, na kraju primorava i
samog cara da uzme jednog zeca, čime bi ga praktično i ubio. Sam prikaz karaktera i osobina
ovih likova. Stihovana u osmercu bajka. U izvesnim trenucima se vidi i rezignacija ovog junaka.
Ne ponižava princezu, već pravi kontrauslugu. Nasamario cara, jahao ga. Tim epizodama
Trifunović priprema nizanje prepreka u trećem činu.
Treći čin posvećen novim zadacima, postavljanju tri velika bureta. Ta burad mora da napravi
pričom. Junak se ne spašava magičnim sredstvom sad, nego domišljatost. Za svako bure počinje
priču o juncima iz prethodnog čina, svaki put biva prekinut. Time završava komad, daje dva
varijante kraja, zbog tehničkih mogućnosti. Interesantan primer na kojem počiva omad. Kao
osnova drame za decu bajka, kasnije će to biti čest postupak.

Milovan Vitezović (Šešir profesora Koste Vujića)

1975 / objavljena drama RTB.

1982. objavljeno kao roman
2000. godine proširio dramu.

Odeljenje Prve beogradske gimnazije. Koriste se ssavremenimediji, radio i televizija utiču na

dramaturški postupak, sa druge strane i ograničavaju. To je mnogo više slučaj o radio drami.
Radovićeva radio igra Kapetan DžonPiplfoks predstavlja dramski tekst adaptiran za radio. I radio
drama je zaista novija vrsta dramske književnosti, a pogotovu u srpskoj književnosti i ta oznaka
se upotrebljava za sva radio dela. Radio oslonjen samo na zvučnost, namenjen samo slušanju, a
to kao posledicu ima uslovljenost radio drame i ograničenost izražajnih mogućnosti, topred
autore postavlja težizadatak, oni primorani da samo posredstvom zvučnih percepcija izazivaju
ivizuelne senzacije. To znači da imamo autora koji mora da prilagodi svoj tekst. Mora da bira
leksiku. Mogućnosti – reči, zvučni efekti i muzika. Didaskalije moraju biti pročitane.
Usmerenost na zvučne efekte. Upravo to srž ove književne vrste. Svaki autor maksimalno mora
da iskoristi mogućnosti svojih reči, mora da izazove humor. Ne može biti ni jednog trenutka
komika situacije.
Kapetan – oslonjenost na bajku. Suprostavljenost sedmoglavnom čudovištu. Obesmišljava se
struktura. Sve vreme insistira na igri. Čitav komad naziva radio igra. Travestija savremenog
sveta koristeći na samom početku novinarski stil. Žargonski izrazi školskom uzrastu dece.
Ključna mesta vezana za dijaloge, način da saznaju mogućnost da pobede čudovište. Sam kraj
interesantan završava presecanjem tradicionalnih osnova. Radović postavlja na sam kraj sloj koji
ima drugostepeno značenje, zatvoreno za decu. Dobija orden za koji se navodi da je dobio puk
jurišne konjice. Orden povezan sa Krismskim ratu. Odnos vlasti prema čoveku.
Vitezović komad, sa složenom genezom, pokazuje mogućnosti novog medija. TV drama ima
specifičnosti. Uvod u svaku scenu nam pokazuje kamera. vitezović bira različite scene. Enterijer
škole, sudnica, onda scena vezana za njegove stambene poglede, potom scene na Savi, koje
pokazuje nedeljni dan, i na kraju selidba Koste Vujića. Javni život, pretstavljeno na nekoliko
različitih mesta.
Vitezović napravio filmski roman od TV drame. Proširio je TV dramu, a opet samo imajući pred
sobom samo vreme.
Poezija za decu

Vojislav Ilić
Vojislav Ilić – Prvi sneg, Zimska idila, Sveti Sava
(1860-1894) Kratak životni vek, hronološki spada u period realizma. Poezija je tada
zamrla. Njegovo pesništvo predstavlja jedan prelazni period od romantičarske poezije preko
parnasovstva, sve do začetaka simbolizma. U poznoj fazi stvaralaštva nekoliko pesama koje
pokazuju okretanje ka simbolizmu. Prelazna faza od romantičarske ka modernoj poeziji. Nakon
njegovog preranog odlaska, čitav jedan pokret počeo da stvara po uzoru na njega – vojislavizam(
Mileta Jakšić i Jovan Dučić). U predgovoru Novije srpkse lirike Popovića – pesnik savršen u
svojoj umetnosti, započeo unošenje artizma u srpsku poeziju. Ljubomir Nedić prvi o tome
govorio, jer je Nedić ključnu karakteristiku video u njegovoj veštini, pesnik veštine, hvalio
njegovu formu – složaj reči. Osećanje za lepo veoma važno.
Njegovo pesništvo obogaćuje metrički registar srpskog pesništva, donosi nove vrste
stihova u srpsku poeziju, donosi nove teme, pored klasičnih i antičkih motiva koje unosi
imaćemo i motive vezane za daleki istok i slike iz svakodnevice. Novine i stiha i tema – okreće
se klasicistima, školi objektivne lirike. Deskriptivnost pesama veoma važna. Romantičari se
oslanjali na narodnu poeziju, Ilić iako počinje oslanjajući se na romantičare, on to menja. Koristi
dvanaesterac. Uspeo da pravaziće ono što klasicisti nisu, prilagodio stih samoj prirodi jezika –
dobio Ilićev heksametar, ili srpski heksametar. On prilagođava stih razgovornom jeziku, ali ne
uprošćava previše. Nova poetska leksika, unosi nove reči. Veoma prisutna naracija, stalan
kontrast dinamičnog i statičnog. Uošenje leksike ružnog i zla (Zapušteni istočnik).
Pesma Zimska idila. Lirko-epska pesma koja prikazuje jednostavan život na selu, male scene iz
svakidašnjice, idealizuje scene iz sela. Počinje kao deskriptivna, na taj način se i završava, dok
između se pojavljuje narator. Sadržaj dedine priče – vezano za nestanak dečaka Pavla. Majka se
moli Bogu, Bog ne zna šta se desilo. Imalamo sliku raja. Bog pita zašto Pavle krade rajske
jabuke. Pronašu ga kiridžije i on se vrati u život.
Pesma Sveti Sava – nije se bavio hrišćanskom tematikom. Predstavio kao vezano za nacionalnu
istoriju, očekuje se neka vrsta odgonetke.

Desanka Maksimović
Stvarala preko 70 godina. U obilju pesama izuzetno vrednih ima.nakon WW1 prvi put se
pojavljuje, u časopisu Misao koji uređuju Pandurović 1920 godine, kasnije u Glasniku, Politici,
Letopisu Matice i jedan broj od tih pesama pripada i knj za decu. Pesme za decu u zbirkama i
periodici. Pozdrav reci 1921 sama pesnikinja smestila u knj za decu. Dragiša Živković –
pomenuo kako se susreo sa njom na jednom od skupova MSCa i pitao zašto ne preštampava
pesmu Pozdrav reci, ona kaže da je to dečija pesma, kao da je to nešto po strani. Mnogi
kritikovali pesme Desanke Maksimović da je samo impresionistički pesnik i da ćese pretvoriti
samo u zvučanje. Marko Ristić joj zamerao dosta – kvantitet bez kvaliteta.
Jovan Deretić će zaključiti da je ona dobra pesnikinja. Deretić i Živković daje primere pesama
koje su kvalitetne. Pesma Zmija. Pesma pokošenalivada 1920e godine – Živković upozorava da
je ta pesma pisana neposredno posle WW1 za žrtve tog rata. Pesma objavljena i posle WW2.
Itekako skriveno zanačenje te pesme, mračnije i tamnije. Poslednja strofa unosi potpuno
drugačiju sliku u pesmu. Vraćamo se na egzistencijalna pitanja čovekovog trajanja. Živković
hvali inverzije iz poslednje strofe.
Nisu sve njene pesme dobre, neke jesu samo imresionističke, korišćene zvučne stilske figure,
osim toga nema dubljeg smisla. Neke pokazuju preteranu naivnost, direktno se naslanja na
Zmajevu poeziju. Pojavljuje se u isto vreme i kad avangarda. Sa druge strane, koristi i slobodan
stih. Od narodne preuzima odnos prema prirodi. I kada koristi slobodan stih, zadržava rimu.
Čest naivnost i preterani idealizam, nemoguće je pobediti prirodu. Važan impresionistički
postupak ka stvaranju. Karakteristično prikazivanje nežnih osećanja, sa nijansama raspoloženja.
Obraća mnogo pažnje na zvučanje same pesme, zadržavanje rime i zdržavanje u samim
pesmama. U zbirkama za decu često koristi onomatopeju. Veza sa narodnom poezijom koja je
isto tako važna.
I pored tih tradicionalnih tema, videćemo veliki broj savremenih tema. Čitav jedan tematski krug
vezan za školu – Mače u džepu. Đačko i savremeno doba – od kuće do škole. Sa jedne strane
poezija vezana za tradicionalno, sa druge strane posle WW2 mnoge stvarane u duhu vremena. U
politički akteulnu pesmu ubacuje hrišćanske motive. Rodoljublje.
Pesma Robek Uge – o dečaku koji dolazi iz Slavonije u Srbiju. To je NAŠ stranac. Majstorstvo –
dečiji pesnik sa humorom, ali ispod toga neko značenje mnogo tamnije. U krug pesama o decu
uvodi i baku, ali uz nju dovodi i temu smrti, baka sedi sama i čeka smrt. Pesme o Grigoru Vitez.
Ciklus pesama Tatin odlazak u zemlju snova – peva o bolesti, halucinacijama i temperaturom.
Nešto što je teška i tama tema udene u poeziju za decu. Šta deca u svetu slušaju – aktuelni
trenutak, hipici. Opšte osobine – impresionizam. Nemamo vidljiv razvoj u poeziji za decu. Uvek
prisutna potreba za diealom naivnosti. I pored ideala noivnosti važno mesto motiv praštanja.
Osnova hrišćanske religije.

Grigor Vitez
Grigor Vitez – Srbin iz Hrvatske.
I sam iako nije ostavio preciznije uputstvo kao Vladan Desnica, jasno da je imao na umu što širu
publiku za svoje delo. U poeziju ušao nakon WW2. Poezija naglašeno bile vzane za dati
trenutak, ideologiju posle rata. U saglasju sa aktuelnim dešavanjem.
Poezijom za decu se počeo baviti 1955 godine, objavljuje prvu slikovnicu Vesele zamke.
Godinu dana ranije se pojavljuje slikovnica Poštovana deco, Radovića. Okretanje prema
modernom izrazu – zbirke koje su kao slikovnice. Vitezova se sastoji od zagonetski, bogato
ilustrovane, odgonetke se nalaze u sadržaju. 1956 – Prepelice, prava zbirka za decu.
Nije dugo stvarao knj za decu, umro je 1966. Dobar broj zbirki su zapravo izbori pesama. Za nas
reprezentativna Jednog jutra u gaju – 1960. Ta zbirka je važan izbor iz njegove poezije. Na
primeru te zbirke pokazaćemoosebonosti njegove poezije za decu. Proučavaoci se slažu u tome
daje njegova poezija direktni nastavljač Zmajeve poezije, ali i da se oslanja na poeziju Desanke
Maksimović. Kod Viteza se pojavljuju naznake modernog pristupa. Za razliku od Radovića, nije
njegova poezija okrenuta potpuno modernosti, mnoge pesme napisane na tradicionalnoj liniji. On
se nalazi na prelazu trdicionalnog i moernog izraza. Tematika – neće biti pesnik grada, već će
detinjstvo biti u selu. Priroda bitno mesto u njegovoj poeziji, blizak načinu na koji Desanka peva
o prirodi. Uticaj usmene poezije – Milan Crnković kaže da njegov nonsensni humor i
uključivanja igre koja može biti različito oblikovana, dolazi preko narodne književnosti.
Vodio brigu da se sve zbirke objave dvoazbučno. Pojavljuju se crte modernosti – ali nisu sve
njegove pesme takve. Zbirka izbora Jednog jutra u gaju – pesme nanizane hronološki. Nema
nikakvog složenog kompozicionog organizovanja. U izboru koji je načinio u Zagrebu,
kompoziciono organizovanije. Jednog jutra u gaju – vezano za teme vezane za decu, mali prst
koji se žali na svoj položaj. Radović – Dete je čovek u odelu deteta. Krupna tema u knj za decu.
Sa prelaskom tradicionalne kulture i pojavom grada nestaje patrijahalni odnos u porodici.
Nastupanje prema deci kao prema odraslima, ni jednog trenutka ne snishodljivo.
Branko Miljković vršio prikaz Vitezove zbirke. Poezija za decu je nauk, ne samo zabava. Decu
ne treba zanemarivati. Uvek se voditi računa na koji način, sa puno srca i mašte.
Neke pesme otvoreno didaktičke i poučne, koje govore o dečijim manama, možemo pronaći i
kod Viteza. Pesma Strah – direktno se nadovezuje na zmajevu pesmu U mraku.
Pesma Teška bolest – pronalazimo oslanjanje na ironiju, kao kod Radovića. Kod Viteza ćemo
videti da je njegova poezja na putu kao modernom izrazu. Koristi ironiju, ali i tradicijske motive
(vezanost za školu). U prvom delu zbirke pesme direktno naslonjene na narodnu – razbrajalice,
brojalice, alogični obrati.
Ptičija pjevanka – samo nizanje glagola, ostavruje igru preko samog jezika. Iza brda plava –
izokrenuta slika sveta, mačke i miševi prijatelji.
Veliki udeo u njegovoj poeziji ima humor. U jednoj grupi pesama povezan sa onim što je rekao
Bergson, da je društveni regulator. Smeh se postalja na iznevereno iščekivanje – Krava čita
novine. Kod Viteza postupci bliži situaciji koja odgovara datom poretku. Ima i humora koji
počiva na disproporciji.
Nonsesni humor – počiva na odbacivanju logike i smisla. Pesma Zar mi nevjerujete. Ima i onih
koje nisu lišene smisla, ali imaju fantastike.

Najpoznatija pesma i najuspelija – Kako živi Antun Tun. Dali je pesma rugalica ili promoviše
drugačiji pogled na svet? To vidimo na način na koji je humor aktiviran. Humor iz narodnih
pošalica. Uvek ismevano ono što nije praktično. Pesma postavljena tako da podseća e bajkoviti
svet. Nelogični postupci junaka zaista pokazuju da se smeh pojavljuje kao regulator društvenog
ponašanja. Ima i jezičkih frazeologizama ovde – ćutti kao riba, kvočke i zlatna jaja, polje žita
more. Nisu sve slike nonsensne, ali često je pogrešno zaključivanje dece. Zaključci do kojih
dolaze deca pogrešnim zaključivanjem.
Zašto hukće lokomotiva – važno samo zvučanje, onomatopeja.

Dragan Lukić
Sunce i sneg – pionirske novine 1951.
Radović krajem pedesetih govoreći o poeziji upravo pomenuo Lukićevo ime kao pesnika
najmlađe generacije koji čini kljućnu promenu u poeziji. Izbacio mačke i miđeve uveo trolebuse
i trotinete. Načelne promene važne za njegovu poeziju. Modernističke crte u pevanju za decu.
Sveobuhvatna slika njegovog opusa, nisu sve pesme kao moderne, nema u svim pesmama
humora i igre. Kada obratimo pažnju na čitav opus videćemo da kod Lukića ima pesmaam i u
tradicionalnom klljuču – Pesma proleću, Jutro, pevanje o lepoti.
Bez obzira na to, kod Lukića nema pesama o prirodi, selu, za razliku od Gligora Viteza. On je
pesnik grada. Postavljenjem grada kao glavne pozornice knj zbivanja, napisao je u pozni roman
Tri gusketara.
Jedan krug pesama izrazto tradicionalna linija, ali potpuno sa novom tematikom. U njegovom
opusu vidimo jedan prelaz, za razliku od Radovičća koji je ostvario potpuno novo. Kada
govorimo o prethodnica, moramo govoriti o Aleksandru Vuču, koji je uveo grad u dečiju poeziju
(Moj otac tramvaj vozi). Lukić ima pesmu Moj tata, koja je replika Vučove pesme. Ne zadržava
se samo na Vučovom uzoru, nešto se i na tematskom planu se menja. Vučo – od avangardiste do
socijalne literature. Kod Lukića, praveći repliku na istu temu,viđe nema naglašeno tu socijalnu
tematiku, nema ideologizacije književnosti. Toga nema jer je pedeetih ta ideologija pobedila.
Karakteristično je od postupaka pesničkih unošenje humora. Unošenjem određenih jezičkih
izraza, unošenja novih reči, jednostavan onomapotejski izrazi koji izazivaju smeh. Približavanje
sveta odraslih sa svetom dece, traži dete u odraslom čoveku. Lukić nam se ukazuje kao u isto
vreme i tradicionalan i moderan pesnik.
Prva njegova slikovnica – Zveri kao fudbaleri – 1952 godine. Sa jedne strane pokazuje pesničku
generaciju i odnos prema publici, a interesantno što se bavi populizacijom sporta. I posle te
slikovnice, sredinom pedesetih objavljuje veliki broj pesničkih zbirki – Kako se kome čini 1956
godine, Ovde stanuju pesme – 1961 (nagrada Neven).
Krug pesama vezane za tradicionalne teme – godišnja doba, meseci. Izdvaja se porodični krug
pesama - pesma Šta je otac. Balada o rumenim veknama – i porodični krug i pesma iz gradskog
ciklusa (kupuje se hleb). Tema grada je vrlo kompleksna.
Poseban tematski krug pesme o školi. I kada bira tradicionalnu tematiku, postupak je moderan. U
pesmi Pardon, na kontrastu junaka same pesme – slon i stonoga – zasniva se komični efekat.
Pesma Neboder – grafički oblikovana kao soliter. Pesma Brojanje – zasnoavana na igri jezika.
Pesme vezane za sliku grada –najznačajniji krug tematskih izmena koji uvodi Dragan Lukić.
Najpoznatija je pesma Fifi. Otuđenost u gradu. Pesme o liftu. Sam princip igre unosi u poeziju za
decu, cela ta generacija povezuje pesništvo sa igrom.

Branislav Petrović (Da vidiš čuda)

1990 se pojavila. Slična i nadovezuje se na Ristovićevu Lak kao pero. Uključuje teške teme i
izvesne političke aluzije. Da probude pažnu starijih čitalaca. Pojavljuje se i ono što nikda nije
bilo upleteno u knj za decu – političke teme. Okrenutost savremenoj tematici. Uključuju se
savremeni predmeti – telefon.
Uključuje se i tema stvaranja poezije – pesma televizor. Druga odlika uključivanje socijalne
tematike, već pomenuta pesma Lupa. Naučnofantastični motivi. Od onih koji pevaju zvezdama
do praistorijskih lovaca. Koristeći humor nagoveštava temu koja će se javiti u drugom delu
zbirke koji je u proznoj formi – temu strašne babe.
Uključivanje citata iz narodne poezije. Bliskost čovekov sa prirodom. Tema alkohola.
Nije samo geobgrafski prostor nego uključuje i evropski kontekst. Obrisi ljubavne tematike.
Pevanje o parovima životinja.
Peti deo čine priče kojesu vezane za porodični krug. Centralni lik babe kao glavnog harambaše.
Koristi naivnu svest.
U prvoj priči Ujak Dojčilo. Najstrašnija baba Ikonija.
Vrhunac u priči Pčele – ratni kontekst.

PREDAVANJA

Jovan Jovanović Zmaj

Petar Džadžić Prostori sreće i Povlašćeni prostori Crnjanskog – posebno u prozi uvek
postoje dva prostora, u ojem junak živi i pati, čežne da pobegne u prostor, vrstu sna u koji junaci
Crnjanskog najčešće ne stižu.
Novica Petković Lirske epifanije Miloša Crnjanskog – posmatra kao pesnika u poeziji i
prozi, značajan element čulnog, uveo u književnost vazduh i razne fenomene.
Oko Crnjanskog dolazi do sukoba interpretacije.
Sukobi se javili ranije oko Zmaja. Ljubomir Nedić – Srpski književni život familarijan, ne može
se suditi pravično. Zmaj bio pupularan pesnik, na meti. Smetao mu preveliki obim Zmajevog
pesništva. Ne može pesnik napisati toliko pesama. Međutim, u pozadini ovog spora, stoje i
politički razlozi, pošto su bili zastupnici različitih stavova i uverenja, Ljubomir Nedić je bio
konzervativac, a Zmaj bliži naprednim pokretima, sklon stavovima Svetozara Markovića
Ljubomir Nedić u svojoj kritici izuzeo jedino pesme za decu, smatrao da su autentične, a
kritikovao da je za ostale pesme bio samo stihotvorac, što je bio neizostavan uticaj prevođenja sa
nemačkog i mađarskog. Zmaj je po njemu, bio pesnik racionalizma, previše pedagoški ton
pridaje pesmama.
Kasniji kritičar Zmaja je bio Laza Kostić, da na svečanoj akademiji održi jedno
predavanje o Zmaju u Matici srpskoj. Uništio pobaratimstvo sebe i zmaja, zbog polemike gde
treba sahraniti branka Radičević. Zmaj o pesmi gde želi da se Branko sahrani,a Laza odgovorio
polemičkom pesmu Prava brankova želja. Različito su shvatali funkcije književnosti. Zmaj bio
pragmatičan, u idejama Svetozara Markovića, književnost treba da utiče na društvo, mora da
podstiče promene u društvu, nasuprot tome Kostić bio zastupnik druge funkcije književnosti,
umetničko stvaralaštvo mora biti autonomno, zbog toga i upućivao kritike zmaju, kojem nije
osporavao talenat, ali stavljao u službu sitnih političkoh ciljeva.
Laza je , za razliku od nedića, priznavao talenat u Đulićima.
Kada je Skerlić počeo da pravi osvrt na romantizam, morao da se osvrne i na Zmaja i da
se sam uključi u raspravu. Istakao da Zmaj ima veliki značaj, posebno što se javio u trenutku
kada je srpska poezija prolazila kroz mučnu krizu, kada je prva generacija romantičara već
nestajala, a druga generacja nije postojala ili nije imala autoriteta. Skerlić traga za genezom
svakog pesničkog dela i otkriva uzore, tipično pozitivistička potreba. Tragajući za Zmajevim
uzorima, krenuo od očiglednog – uzor Branko Radičević. Međutim, pedesetih, kada Zmaj
počinje, Branko nije bio ustaljeni pesnik.
 Skerlić tražio uzore u mađarskoj književnosti – Šandor Petefi. Pesnik Bajronovske
sudbine,bio kultni pesnik naših prostora (Vojvodina). Za sve pesnike bio ideal zbog pogibije na
bojištu.
Treći uzor nemački pesnici –tendec poezija (Hajne). Hajne mnogo uticao na anše pesnike
od Zmaja do Šantića. Važna težnja da u svakoj pesmi ima poruku, uticalo da Zmaj ima pna
završetku pesama za decu ima poruku. Skerlić shvatio da je dovio u opasnost njegovu
originalnost i zbog toga je rekao da su svi književnici imali spoljašnju ulogu i potpomogli samo
da dođe Zmajeva pesnička snaga. Skerlić priznavao kod Zmaja bogat opus i univerzalnost
pesama srpskog romantizma, srećemo sve moguće teme romantičara. Naročito dobro uspeo da
opeva tešku klonost posle sloma 1848. Godine. Jaša Prodanović u 16 knjiga objavio Zamjevo
pesničkodelo preko 4000 Zmajevih pesama. Nisu ušli pesnički prevodi i nepesnički tektovi(jedna
drama i nekoliko pripovedaka).
Skerlić-Zmaj opevao sve značajne trenutke u našem narodnom životu. Uspeo da opeva
sva osećanja čovekovog života. Cela drama ljudskoh osećanja.Ključna rasprava oko onih koji ga
nisu osporavali kao pesnika vodila se oko toga što su neki samtrali daje bio pesnik običnog
narodnog života, međutim Skerlić tu vidi pozitivnu osobinu – opšečovečanski karakter daje
Zmajevoj poeziji.
Zmaj najsavršeniji pesnik naše omladinske književnosti i on je maksimum srpske
književnosti, kaže Skerlić. Međutim nije bio slep za nedostatke u Zmajevoj poeziji –ne može da
se zanemari da je Zmaj bio veliki rasipnik koji je svoj talenat trošio za dnevne potrebe svoga
naroda.Kao najbolje pesme izdvaja Đulići i Ćulići uveoci, ali i pesmu Svetli grobovi i
posebnuvrednost spadaju satirične pesme, ali među tim ostvarenjima svrstava i zamjevu poeziju
za decu. Mladen Leskovac se nadovezao za Skerlića, pedesetih godina. Slobodan Jovanović
ubačen zbog Ive Andrića! Srpska književnosti u sto knjiga. – prva oblast Zmajeva Lirske pesme,
druga angažovana poezija, treća pesme za decu i četvrti aspekt koji Leskovac mnogo ceni, su
prepevi stranih pesama. iLeskovac pozitivista i on je nastojao da utvrdi uzore i zato rekao da je
Zmaj Brankov učenik, ali se i tek tad raskrstilo sa klasicističkom lirikom. Leskovac dopunio
važnom komponentom-prvi istakoa da je zmaj nekog vrsta lirskog realiste i da je taj lirski
realizam vrlo slobodan, pristupao svim sferama života i pojavama. Međutim, Leskovac je
preterao sa svojim otkrićem da je lirski realizam tražio tamo i gde ga ne može biti – u Đulićima i
Đulićima uveocima. Jer je osnova u njima daleko od lirskog realizma, ali Leskovca posebno
fasciniralo što je Zmaj u njima dao crpnu isoriju njegove ljubavi. Posebno ističe Svetle grobove i
poetičku pesmu Pesma o pesmi. Vrhunci srpskog romantizma.
Među prvima je zavirio u Zmajevu pesničku zaostavštinu – veliki ciklus Snohatice.
Podražava usmenu liriku i kad je u pitanju leksika, metrika, izražajna tehnika. Dsikusija o Zmaju
i u moderno doba, kada je Dragiša Živković napisao Evropske okvire srpske književnosti –
posvetio Lazi Kostiću najviše. Živković i sam Zmaja video u istoj perspektivi kao Leskovac i
Skerlić. Zmaj i njegova poezija to je naš život, od početka i kraja. Ističe da je zmaj bio jedan od
retkih koji je mogao da opeva sva životna doba.
I Bogdan Popović napisao važnu studiju Šta je veliki pesnik. Četiri elementa misao,
mašta, osećanje i ukus. Kod Zmaja sva četiri elementa, ali nijedan u dominantnoj meri. Zmaj
jeste pesnik, ali nije veliki pesnik. I Živković se osvrnuo na studiju Bogdana Popovića – Zmaj
značajan što je povezo svakodnevan život i poeziju. Put da se objasni kod Zmaja broj tema i
motiva.
 Dragiša Živković rekao da je Zmajeva rodoljubiva poezija najslabija. Nastojao da se
suprostavi nedićevo tvrdnji da je samo vešt stihotvorac, jer je bio više aljkav pesnik. Međutim
Zmajevu aljkavost tumači time što je Zmaj lako pisao i nije radio duže na delu.
Dragiša Živković smatra da je Zmaj uz Vojislava Ilića bili najbolji pesnici 19. Veka. Ono
štoim zamera je što nemaju pojedinačne pesničke domete. Međutim, važno narodsko prirodno
pevanje Zmaja.
Vladan Nedić isticao daje Zmaj sve pesme ispevao u nardonom stihu- osmercu i desetecu
i nije koristio lirski, nego epski deseterac, a voleo da koristi osmerac i peterac koje kombiniju.
I sam Zmaj bio svestan vrednosti usmene književnošću. Veoma važna za njegovu književnost.
Srpski romantičari se za razliku od prethodnika svi odreda pisali programske pesme u kojima su
izlagali svoju poetiku i poglede na književnost i njenu funkciju. Kod Zmaja najpoznatija Pesma o
pesmi.Neophodno mu bilo da iskaže neku vrstu genze poezije. U tipično romantičarskom maniru
stavlja književnost i umetnost visoko.
Zmaj neke od svojih najboljih pesama napisao tipično prigodna. Pesma o pesmi kao
uvodnik za svoj časopis Neven. Ton i struktura ode, što dokazuje da se neprekidno prepliću
romantičarske i klasicističke komponente za vreme srpskog romantizma. O ukazuje na stalnu
potrebu da se povezuju poeziju u život.
Zmaj uvek povezuje pojedinca sa kolektivom kojim pripada, poezija i srpski narod.
Poezija osnovni instrument kojim ljudi tumače položaj u svetu, ali i oblici u kojima se pesme
javljaju.
Svetli grobovi –Dragiša Živković ističe kao nadgrobnu besedu. Ne koristi uobičajene
strofe, rima može biti slobodna i zmaj koristi mogućnost povezivanja pomoću ponavljanja. Svetli
grobovi puni ponavljanja, paralelizmi, ali mnogov više koristi kontraste, uvodi dijalog, obično te
pesme nastoji da poentira paradoksom. Kontrast došli iz usmene književnosti, mitologije –
kontrst svetlost-mrak. Povezivanje stvari sa istorijskom podlogom, sudbina naroda i element
istorije naroda. Važna njegova lirika – Đulići i Đulići uveoci – ostvario ih kao neka vrsta
ljubavne hronike, ljubav prema Eufrasiniji (Ruža) i petoro dece. Svi umri od posledica
tuberkuloze. Međutim često srećemo ambivalenciju, naslućivnje onoga što će tek doći. Druga
pesma Đulića srećemo neku vrstu simboličkog nagoveštaja. Preobražavalačka snaga ljubavi.

21. pesma Đulića uveoka – vizije, kao kod Blejka. Kao vrsta uvoda u Disovu pesmu
Jutarnja idila, jedna vrsta apokalipese isto prikazana, ali ovde nosilac strašnog orkan, prirodna
pojava, ukazuje na neku svoju mističku snagu i tajnu. Nešto strašno da seljudskom biću nemože
ni pordi. Prthodi 22. Pesmi- prisaje se na nužnu stvarnost. Iz ova dva primerase vidi da nije samo
pesnik romantizma, romantičarske teme apokaliptičnog i strašnog, priprema za modernu i Disa.
Zmaju kao pesniku dve činjenice važne – tematski raznolik pesnik, ali i pesnik koji je
svoje pesme pisao u različitim intonacijama. Od humorističnih, satiričnih do parodičnih. Izruguje
se pojavama u političkoj atmosferi. Kao utemeljivač srpske poezije za decu bio u specifičnom
položaju, uzor usmeno stvaralaštvo, u celini se oslanja. Ogleda se u preuzimanju tematike ( ne
samo osnovni podsticaj, no i tip slike sveta koji se javlja), ali očigledno da se u gleda i na
morfološku dimenziju usmene poezije (od jednostavnih oblika do bajke, basne). Da bi mogo što
bolje da čini koristi postupke iz usmene književnosti. Na isti način koristi jezik. Najbolji primer
česte igre reči u pesmama za decu, nastojao da imitira etimološke figure (pesma Šta ja vidim).
Pesma Šta ja vidim – ovde reč mala sadržinski subjekt teksta. Potpuno se prilagođava
izboru jedne reči za sadržinski subjekt. Vešta upotreba ponavljanja određene reči. Nešto slično i
u pesmi Juca sa velikom jabukom.
 Jedna od najvažnijih usmenih vrsta namenje deci – tašunaljke. Verbalna magija, da
prevedu dete iz jednog stanje u drugo, vešta upotreba jezika. Zmaj takve pesme ima često.
Pokušaji da se dete uspava. Ljubomir Simović smatrao da se pojavljuje zaumni jezik – gubi
značenje, ostaje zvuk i melodija. U usmenoj književnosti često srećemo postupak personifikacije.
Zmaj vrlo često koristi personifikaciju, cilj da sve što se javlja u svetu oko deteta da se prikaže
živo.
Zmaj vrlo često pesmu ostvaruje kao igru, Ljubomir Simović to isticao. Naročito u pesmi
Ko si ti. Kad je reč o oblicima iz usmene književnosti kod Zmaja – zagonetka je važna. I sama
postaje neobjašnjiva, čudesna, enigmatična. Jezički rebus. Smatra se da je ima povremeno u
mitovima. Kod nas česte usmene koje za odgovnetke imaju dete. Zmaj čitavu pesmu ponekad
pretvarao u pokušaj da se izgradi odgonetka. Ciklus Daštanja.
Jednu od vrlo važnih oblika u usmenoj knj. – izreke. Opisuje se situacija na preveden
način. Zmaj nastojao da iskoristi takve činjenice. Pesmu Deda i unuk napravio tako da vidimo
jednu izreku koja se u ovoj pesmi pojavljuje – sve u svoje vreme.
Zmaj često koristio i poslovice. Na osnovu onog što je poslovica napravio pesme – Mali
Jova. Važno je prisustvo humor, koristi u svim situacijama u kojima se može protumačiti da
nešto kritkuje.
Još jedna od najvažnijih usmenih vrsta – basna. Ruktre nje i Zmaj koristi i ono što je
strukturni element svake basne – pouka. Patak i žabe. Hulje lepo zbore, ali nitkovski rade. Žaba
čita novine. U svim ovim slučajevima, sve je preuzeto iz usmene književnosti.
Preuzima i tzv. šaljivu priču. Vrlo čest oblik u usmenoj književnosti. Takođe postupak
personifikacije. Prirodne oblike preuzimaju osobine ljudskih bića. Vetar i Sunce.
U usmenoj književnosti široku primenu imaju različiti oblici priče o životinjama koje
ponekad imaju strukturu basne, a ponekad one koje mogu, a ne moraju biti poučne. Ciganin
hvali svoga konja.
Centralna usmena književna vrsta – bajka. Tip književne fantatike, bez toga bajka ne
postoji. Zmaj u dobrom delu koristio u nekim svojim pesmama strukturu bajke izmenjene
elementima basne. Zecovi u očajanju – neobična struktura, bajkovna i elementi basne (zečevi
izvlače pouku i odustaju od kolektivnog samoubistva).
Česta tema ljudska priroda i kod Zmaja i u usmenoj. Zmaj često ima kritički odnos prema
određenim crtama ljudskog karaktra. Često o manama kod deteta – preterana radoznalost. Mali
brata.
Zmaj koristi strukturu rugalice iz usmene književnosti. Lenji Gaša...
Ima često peama u kojima se spajaju različiti elementi usmene književnosti. Mali Maksim
– propagira pismenost. Vrsta humora koja se javlja kod Radovića i Ršumovića, alogičan humor.
Preobražene narodne izreke – govori glasno kao riba.
Zmaj voli da pesma sačini od samih humornih elemenata. Mačak ide mišu u svatove.
Nastojanje da sepriguši otvorena didaktičnost. Zmaj nekad i hvali sam život – Zimska
pesma. Životna vitalnost. Ali pisao i neke pesme koje su sa današnjeg aspekta humoristične
(Kupanje).
Milovan Danojlić – knjiga Naivna pesma – nastojao da ukaže vrednosti Zmajeve poezije.
Zmaj prvi piše pesme koje imaju impliciranu dijalogičnost. Otvorenost Zmajeve pesme,
okrenutost ka drugima. Središnja crta poezije namenjene deci. Posledica činjenice da stvori lični
odnos, jasnost. Da bi pouka morala da deluje, Zmaj morao da žrtvuje složeniji izraz. U najvećim
delama pesama za decu ideal apsolutne jasnosti, potpune komunikativnosti. Zmaj uućivao samo
konstruktivne poruke i pouke. Danojlić zapazio da je Zmaj u svojoj pesmi bio pesnik koji reaguje
na sve položaje ljudi – najveći novinari srpske poezije. Uvek se trudio da bude aktuelan. Ne
samo prvi pesnik za decu, no i prvi prosvetni pesnik. Da bi o postigao,svoje obraćanje nastojao
da prilagodi deci. Proces dveju suprostavljenih namera – rob pedagogije, a na drugojstrani osetio
šta je za dete najvažnije, nalazio se na nekoj vrsti klackalice između dva suprostavljena pola. Na
drugoj strani, insistira na igri, slobodi – dobila značaj u drugoj polovini dvadesetog veka
(Radović, Ršum, Danojlić...).
Zašto je posvećivao toliko pažnje deci? Daje ton idealizacije, u detetu video mogući
ideal. Projektuje određene ideale, on smatra da treba da se okrene detetu koje je simbol
budućnosti.
Romantizam se najbolje vidi u Zmajevoj potrebi da idealizuje element nacionačnog,
obraća se detetu koje nije samo dete, no i Srpče malo. Pojava pevanja o životinjskom svetu,
Zmaj prvi srpski pesnik koji peva o životinjskom svetu. Veslea bestijarija. Danojlić još ističed a
je Zmaj porodični pesnik. Dete je prikazano u porodičnom okruženju, vrednosti kolektiva viđena
kao porodica.
Zmaj je u poeziji za decu bio poklonik vedrine, sklada, harmonij, sreće. Utopijska slika
sveta, svi nesporazumi deo sitnog, prolaznog inventara.
U zaključku o Zmajevoj poeziji možemo reći da je Zmaj pesnik jedinstvene tematske
univerzalnosti. U tome neki od kritičari vide i razlog njegove široke popularnosti, obraća se
najširoj publici. Zbog te širine i mogao da ostvari uticaj na sve poznije pesnike. Radović, Ršum.
Vučo i Dragan Lukić – dete u urbanoj sredini. Morfološka strana njegove poezije, sreću se svi
mogući književni oblici – od jednostavnih do složenih. Mogao da postigne zbog toga što kao
tipični romantičar mogao da usmenu književnost internira u pesničko stvaralaštvo.
Nastojao da deluje u duhu romantičarske poetike, a važna komponenta odnos prema
narodu, naciji. Služi svom rodu i odraslima i deci i to je razlog što je toliko didaktičan. I to je
razlog njegovog uticaja na poznije pisce za decu.

Branislav Nušić

Branislav Nušić – autor sa velikim stvaralačkim opusom, centralno mesto

komedije i humoristička proza, dva specijalno za decu – Autobiografija i Hajduci. Ova dela
približava dominira humor kaoosnovno obležeje tračke gledišta.
Problem humora – prvi Arsitotel, kada je hteo da ispita specifičnosti komedije kao
književne vrste, komedija podražava karaktere koji su gori od prosečnih. Smešno je neka greška i
rugoba koja ne nanosi bol i nije pogubna. Nesavršenstvo u ljudskoj prirodi, što ne nanosi bol.
Proističe iz onog što je slabije u čoveku, prve komedije one koje prikazuju ljudske mane, ono što
je ružno, predmet kod prvih komičara- tvrdličuk, pohlepu, pohotljivost, ali je shvatao kao i
podsmeh slabim ljudskim karakterima i opakim po druge ljude.
Vladimir Prop – Problemi komike i smeha. On humor određuje kao književni postupak u
kome zapažamo prisistvo niskog, sitnog, isticanje negativnog, ali pre svega ti nedostaci dve
kategorije – nedostatke duhovnih vrednosti i mmoralnih svojstava ljudskog bića.
Odstupanje od sistema vrednosti. Anri Bergson – O smehu – kao izvor humora vidi u
mehaničnosti u ljudskom ponašanju. Nefleksibilno ponašanje. Javlja se kao kazna komika.
Kanadski teoretičar Nortrop Fraj, Anatomija kritike, komično razmatrao u širokom aspektu,
komika se ispoljava u tipovima knj likova, izdvaja četiri – 1. Alazov, varalica 2. Potcenitelj 3.
Bomolohijes, lakrdijaš 4.agroikos,neotesan, seljak.
Nedostatak- komično vezuje za likove. Situacije mogu biti komične, kao i zapleti.
Sve koncepcije humora – dominira mimetičnost. Gotovo sve koncepcije imaju u vidu
dramski tekst.U proznimdelima u uđem smislu(pripovetka i roman) osnovni izvor komike sam
pripovedač, tako i kod Nušića. Problemom komike bavio se i Sigmund Frojd, povezivao sa
detinjstvom i dečijom igrom. Bavio se humorom baveći se problemom dosetke. Proces
saznavanja. U svim dečijim igrama ima dosta ponavljanja. Međutim ponavljanje ima funkciju da
lakše zapamte, da lakše dođu do nekog sznanja. Frojd prvi zapazio da veliku ulogu ima priča.
Naročito po njegovom mišljenju zgodno ako se pripovedač ponaša kao glumac. Fenomen
rikošeta smeha. Po Frojdovom mišljenju dobar deo komike proističe iz toga što vrlo često u
postupcima dece prepoznamo postupke odraslih.
Najsloženije se bavio Bahtin, baveći se rableom. Čitava kultura srednjeg veka bipolarna –
ozbiljna i parodijska interpretacija. Pritisak religije, ali čak i kod Nerona postojali dani u godini
kada je Neron dozvoljavao da se podanici sprdaju sa njim – doba karnevala. Povorka prvi bio
magarac. Bahtin – smeh snižava i materalizuje duhovno. Ovakva koncepcija humora ušla u
književnost i nastao postupak karneevalizacija književnosti, vrhunac karnevalizacije je kod
Dostojevskog.
Humoristično pripovedanje staro – osnovni cilja da nas nasmeje, priču organizuje tako,
da elemente koji izazivaju u smeh stavlja u prvi plan. Najstariji oblik kozersko pripovedanje.
Čehov – pripovetka o štetnosti duvana. Uzvišeni tobož stil i trivijalni sadržaj. Sam pripovedač
neprekidno komentariše priču, poigrava se elementimai upravlja čitaočevim doživljajem. Stevan
Sremac najbolji primer kod nas. Nema klasičnih crta pripovetke. Bira sreddstva kojima će
izazvati smeh, karakteeristična silna nabrajanje. Veliku ulogu pripovedačevi komentari, potreba
da se obraća čitaocu.
Anegdostski pripovedač – naročit značaj u realizmu. Aneg pripovedač pripoveda u
prvomlicu, prikazuje kao deo svog iskustva. Auktarijalno pripovedanje po Francu Štancu.
Pripovedač vidljivo organizuje priču, vrrlo često podražava svoje junake ili se distancira od
junaka, osuđuje postupke. Humorističko pripovedanje u vezi sa potrebom da se naglasi neki
nesklad. Osnovno nastojanje da ocenjuje ili postupke junaka ili događaje u koja učestvuje.
U humorističkom pripovedanju vrlo često i sam pripovedač predmet podsmeha, naročito
neaktivnost, nespretnost, predrasude,naročito kod Tristrraama Šendija.
Branislav Nušić – pisac koji se književno formirao osamdesetih godina 19. Veka a
aktivan bio dotridesetih godina 20. Veka, doživeo ozbiljnu starost. Zahvaljujući tome prošao
kroz nekoliko etapa, u početku i kao humorista i kao dramski pisac bio blizak poetici realizma,
međutim neka njegova proozna dela (Pokojnik) pribzna dela (Pokojnik) približava se jednoj vrsti
teatra apsurda. Nušić je kao pisac počeo posle pesme Pogreb dva raba otišao na robiju. Uvek
imao pra vlastima. Komediju Narodni poslanik napisao sa 19 godina, ali čekao na izvođenje 13
godina. Još gora situacija bila sa komedijom Sumnjivo lice – 35 godinanije igrano.
Bio patriotski nastrojen, službovao po krajevima koji su bili pod turskom vlašću. Robija
ga popravila. Umesto satiričara postao zabavni pisac, glavna vrsta komedija. Uticaji –
najznačajniji Molijer i Gogolj. Kad je reč o statusu u knj životu, kritika tokom celog života nije
imala razumevanja, umro duboko nezadovoljan. Počeo kao pripovedač u vreme Srpsko turskog
rata. Pripovetke jednog kaplara, Ramazanske večeri, Listići(novinski tekstovi). Dosta dugo
sarađivao u Politici, tu je objavljivao svoje feljtone, stalnu rubriku. Talenat otkrile dve
pripovetke Vinograd i Frak. Vinograd – u središtu priče dečaci, jednom učitelj rekao jednom
Tikvo nezrela. U pripoveci Frak – mladić na Kalemegdanu iz boljeg sveta, jednoj vetar skine
šešir sa glave, on joj vrati pa ga pozove da dođe kod nje.
Prvo delo za decu – Autobiografija (1924. godine). Filip Ležen – autor autobiografije
mora da piše istinito. Mi ne prihvatamo da nas onaj kiji priča laže i vara. Nušić je rekao da je
uobičajeno da ljudipišu ozbiljna dela, ali da je prevashodni cilj da rekapituliraju svoj život.
Prvi kritičar Simo Cucić – iz dela autobiografije dobro delo za decu. Napisao je na
podlozi svojih novinskih tekstova. Velika egzistencijalna kriza u zatvoru, ali došao do svog
osnovnog načela – SMEJMO SE SVEMU. Sva del koja je kasnije napisao iz te potrebe.
Skerlić će reći za Nušićeve Listiće da je Nušić sklon da se bori protiv zala koje su
zahvatile zemlju. Drugo delo podsticajne za Autobiografiju – tekstovi za Politiku pod
pseudonimom Ben Akiba. Nušićev Ben Akiba putovao kroz Beograd i pokazivao da se ne čudi
ničem, jer očekuje najgore. Humor, šala, dosetke.
U komedijama se bavio malograđanskim svetom koji želi da ostvari vlast i bogatstvo.
Voleo da opisuje redakcije novina, građanske salone. Komički stilizuje. Povodovom Nušićevih
humoreski Ben Akiba vodila se velika rasprava – Skerlić branio Nušića, Matoš napadao da je
krenuo ka industrijalizaciji talenta. Međutim prvi istakao da u Nušiću vidi rođenog novinara, prvi
od pisaca koji nastoji da spoji književnost i novinarstvo.
Nušićeva Autobiografija koristi sve konvencije autobiografije. Nepouzdani pripovedač se
javlja, igra se sa pojedinim detaljima života i biografije. Voleo da se šali i sa stvarima koje su
nekada bili tabui. Obračun sa kritikom u predgovoru. Činjenica i da nije izabran za akademika.
Svoj život opisao od rođenja do ženidbe.
Sam pripovedač pripoveda i spaja humoreske. On se podsmeva nizu važnih stvari, prva
stvar koja je pala pod udar je razvojna psihologija. Imitira faze u razvoju ljudske ličnosti.
Dominira hronološki princip. Goran Maksimović rekao da je humoristički roman. Naročito
humorno prikazano rođenje – pripita babica.
Kritički element usmeren ka dve važne socijalne institucije – porodica i škola. Dete
tiranin. Međutim, glavni predmet kritike je škola. Škola je kalup za dete, koje dete treba oblikuje.
Kritika veronauke. Nastoji da pokaže raskorak načela od prakse.
Pojedini idelogeme iz urbane mitologije. Oženio se 13om ljubavlju. Brak upoređuje sa
tamnicom i vojskom. Naročito zanimljiv završni deo gde se poigrava sa tim akako će biti
objavljena vest o njegovoj smrti. Prikazuje kakav je status humoristee u javnom životu. Potreba
da se našali sa smrću.
1934. godine roman Hajduci. Simo Cucić rekao da nije toliko zanimljiva jer je predmet o
kojem govori vrlo star. Pobuna mladih ljudi protiv poretka. Cucić posmatrao kao sliku jednog
doba. Već tada postalo očigledno da je vrlo važan roman za decu, pun humora. Za osnovu uzeo
anegdotu bekstva dečaka u hajduke, koja je deo njegovog ličnog iskustva. Nekoliko zasebnih
epizoda. Kao i svi humoristički pripovedači, voleo predgovore. On opisuje kako je pošao u
posetu prijatelju i kako je video da njegova deca čitaju njegovo delo za odrasle, pa je obećao da
će napisati i delo za decu. Pišući roman Hajduci hteo da kaže da ne piše poučno delo nego ono
koje će decu da nasmeje. Dečiji smeh najveći radost starosti.Smattrao svoje delo kao
nepretenciozno.
Osnova priče – u vreme srpsko turskih ratova hteOsnova priče – u vreme srpsko turskih
ratova hteo da ode kao dobrovoljac, ali ga je tata uvatio i istukao. Fenomen odvajanja dece od
porodice i kako izgleda i šta može da izazove. Pisao kao delo kojem su realistički elementi
potisnuti u drugi plan. Junak je grupa dečaka koja se okuplja pored Dunava. Pričaju o Mata Muti
i hajduku Đurđiću. Javlja se dinamika u pripovedanju, različititi prostoori Grad-planina-grad.
Suočavanje sa nepoznatim prostorom.
Humoristični roman za decu, nekoliko odlika. Prvo kolektivni junak i komičko
stilizovana imena junaka. Postoji stalna karakterizacija junaka. Posebno se motiviše junakov
nadimak. Zatim u humorističnom romanu negativan odnos prema institucijama,a u romanu
Hajduci – škola i porodica. Škola dovedena opet do karikature.Međutim nekoliko elemenata da
je cilj složeniji – ismevanje ljudskih mana. Međutim, pokazuje vešto baratenje umetnutim
pričama, najznačajnije one koje pričaju prve noći odmetanje u Hajduke. On uvek po pravilu
prikazuje građanski svet – skorojićevski mentalitet (Živka iz Gđa ministarka). Nušić uvodi
veliku galeriju likova – neobrazovani, pohlepni, karijeristi. Međutim, Nušić, mnogo viđe
zasmejava nego što kritikuje. Nije smeo da pretera, jer je njegova publika bila ljudi koje je
karikirao.
Humor gradio na postpku inverzije. Međutim, kao pisac kojije dugo pisao, menjao
dramsku tehniku, posebno u drami Pokojnik. Dominacija onog što je ružno. Socijalno politička
satira.

Aleksandar Vučo
U romantičarskoj poemi pripovetke kao u prirodi, međutim i Živković i popović su
isticali da u poemi semože naći i tematika iz unutarnjeg života junaka, protivrečnih načela i
vrednosti, dramatike.
Ono što je danas vžno- poema kompozitni književni oblik, zahvaljujući svojoj dužini, može da
uključuje manje književne vrste, fragmenti epigrami, ode, lamenti...
Mežutim, za razliku od porze – napisana u stihu od četvorosložnog do neograničenog, stih se
menja iz epohe u epohu. U novije doba vrlo često se javlja u slobodnom stihu. Kad je reč o
metričkim vezama u stihu, naši pesnici deseterac koristili, mada u dvadeetom veku heterometrija.
Zbog dužine, može biti podeljena na pesme, pevanja. Do tga dolazi jer se u poemi
smenjuju deskripcije i prikazi događaja. U romantišarskoj poemi dolazi do poistovećivanja, lirski
subjekat glavni junak. Zato u romantičarskoj poemi dominira kazivanje u prvom licu jednine,
međutim pesnici dvadesetog vek,a kao i Vučo, čestose javljaju ironično parodijski motivi.
Aleksandar Vučo kao pesnik za decu tridesetih godina dvadesetog veka 1933. Družina...
Uticala atmosfera oko nekoliko prevedenih dela, prvo Alisa u zemlji čuda ( Alisa u čudesnoj
zemlji prevedeno), zatim prevedene i popularne izistinskepriče Kiplinga i treće delo uticajno
Emil i dedektivi Kestlera. Promenili tip književnog junaka u knj za decu. Novi tip dete koje ima
avanturistički duh, ulazi u svet, neobične avanture. Druga stvar važna nastojanje da se knj za
decu posveti prikazivanju deteta u društvenom elementu. U svim ovim delima promenjen način
nakoji se pišu dela, nova epoha knj za decu, moderna, vrlo popularna dela i kod frnacuskih
nadrealista, sve vezano za san.
Promenio se jezik u književnosti, počinje da napušta čisto knj jezik, mnogo elemenata
koji će voditi ka žargonu. Pre Podviga Petr Ilića, velika diskusija izmešu Gligorića i Vinareva
1932. Da li književnost može da ostane u tradicionalnom ili da se odmakne i okrene modernom.
Podloga važna jer su aktuelni da se pruži otpor Skerliću i B Popoviću i otvori prostor
slobodnijim aktivnostima Velibor Gligorić blizak levičarima, socijalni elementi književnosti,
Vinaver zagovornik čistog estetizma. Vinaver je govorio da književnost ne treba tolikod as e
intreuje za društvo, nego za samog čoveka. U toj polemici između Gligorića i Vinavera, dotaklis
e našeg jedinog pisca za decu. Vinaver reko da je Zmaj učenik nemačkog građanskog ideala,
tradicija nemačke kulture, hto da uvede etiku radai napor. Vinaver smatra da našu književnost
treba rzvenčati od poruke, ostvariti što veći integral poezije. Gligorić na celu situaciju gleda iz
druge perspektive – dete nosilac budućnost, trba postvti ciljeve, očekuje konkreta doprinos.
Kada se pojavila Vučova poema aktuelizovala probleme. Prvi kritičar oduševljen Vučom
Marko Ristić, predvodinik nadrealista. Prvi književnoistorijski odredio. Ristić rekao da je
Vučova poema moderna, i on je u tekstu koji je objavio 1934. Pod modernoj dečijoj poeziji u
Krležinom Danasu. Osvrće se i na Gligorića i Vinavera, našao se u vrsti procepa, i sam bio
pesnik pa mu je u izvsnoj meri bio bliži Vinaverov stav, koleba se između dveju mogućnosti.
Ipak Ristić na kraju osvrta daje rednost poetskom karakter kod Vuča, fantaziji, slobodnoj igri
mašte pesnikove. Inače Vučova poema ima zanimljivu istoriju nastavka u Politici 1931 prvi put,
a 1933. kao nadrealistička izdanja. Pošto pripadaju avangardi težili ka novom ilustrovanom,
fotografski kolažkao naslovna, crno bela slika zida na kojem se vidi devojčica koja se oslobađa
konopca, a s vrha je gleda grupa dečaka. Naglašava se estetika ružnogi da se prikaže poseban
ambijent sivila, pustoši, praznine. Najpre hto da postigne element provokacije i da bi to postigao,
vrsta kompromisa, nije tipično nadrealističko delo ima dva sloja u fabuli, realistički deo i
nadrealističke pridodati realističkom.
Posebno važno njegovo nastojanje da poemu prikaže kao savremenu, postiže slikom
prostora junaka. Vreme se posredno označava imenima junaka (Milan Vapa, vlasnik fabrike
hartije). Iako za junake bira grupu dečaka, bavi se istraživanjem socijane stvarnosti. Oni
pripadaju marginalnom sloju.
Kad se pogleda način nakoji je napisao poemu, vidi se da je bliska romanu za decu.
Mnogo liči na Nušićeve Hajduke, kolektivni junak. Hijearhija – grupa dečaka i Đorđe Vođa.
Iako se u poemi prikazuju događajikoji na prvi pogled imaju karakter dečije igre, imaju socijane
momente. Uključujelemente fantastike na podlozi folklorne fantastike koja vodi poreklo iz bajke.
Prvi bajkovni elment vezan za devojčicu Miru, po uzoru na začaranu lepoticu. U ovoj Vučovoj
poemi nalazi se u vrsti instituta, namenjnoj vaspitavanju devojčica, kao represivno ustojena
ustnova, zahvaljujući tome što ga drže monahinje. Radikalno kritička perspetiva monahinja
Bigamija. Bjkovni motiv princeze suočena sa nizom problema. Glavna monahinja Kala Vestra.
Ono što je nastojao da izmeni, uvodeći jedan bajkovni motiv nije hteo da uvodi druge, ne
idealizuje svoje junake, junaci će u prvom pokušaju da spasu devojčicu prvi put propasti.
Žderonja se zadrši u špajzu u kojem monahinje čuvaju ključ. Kada se čita Vučova poema veoma
važnoda se u njoj javlja potpuno nova slika društva viđena očima dece. Svet je nasilan, grub,
nepravde, kroz slike sestara.
Vučo nastojao da uvede novi jezik u knj za decu, prvo delo u kojem srećemo žargon.
Lemati, capnuti, zdipiti, keva, pekmez, lova. Elementi kolokvijalnog govora. Elementi iz
trivijalne književnosti, iz sveta filma, istorisjke figure Kazanova, madam Popadur.
Parodijom zahvaćeni važni elementi, svet religijskog, pa je parodirana najpre molitva Oče naš.
Devojčica Mira kad za kaznu mora da je ponavlja.
Druga značajna poema za decu Poema san i java hrabrog Koče. Dugo nastajala i postoji u
dve verzije. Sadržaj maštenjskog života dece. I u ovoj poemi potreba za avanturističkim sižeom,
dečak Koča vožen plemenitim namerama hoće da oslobodi roba. Borba protiv kolonijalizma.
Poema nastala posle drugog svetskog rata. Građanski rat uokviru Svetskog i onda Vučo prikazuje
Građanske ratove u kojima ne učestvuju samo deca i slabe babe. Iako je nastala mnogo kasnije, i
ovojpoemi nadrealista, ukršta san i javu. Elemnti nadrealizma, u činjenici da se dečak Koča vozi
avionom Moja volja. Leti i prikazuje egzotično svet, kao kod Kiplinga. I u ovoj poemi nastojao
da se bavi važnim problemom – dečijim strahovima. Svog Koču hoće da prikaže kao hrabrog.
Pošto poema ima avantursistiki siže, neprekidna drmaatika u prikazivaju života, nestalnost u
sudbini.
Ireali Koče – da bude spretan. Vrhunac ona spretnost kao kod cirkuskih junaka, želi da bude
spretan kao akrobata, gleda ih u cirkusu Kolorado. Za razliku od Poema podvizi.... gde je
ljubavna tematika podsvesno sugerisana, ovde se otvoreno javlja, zahvaljujući tome što će Koga
sreći devojčicu Palmolivu. Važan pozitivni rasplet, ostvari se važan cilj junaka.
Vučo važan jer je uveo novi tip knj junaka, kod njega se ne pojavljuju pitoma i poslušna
deca, već deca avanturisti, potreba da se menja socijali element u društvu. Danojlić pišući o ovoj
poemi piše da su snalažljivi mali probisveti. Najznačajnije ipak njegov prikaz društva, socijalno
se raslojilo društvo, protivrečnosti i sukoba, neugodan po mlade ljude, ograničava im slobodu.
Kad god se govori o njegovim poemama, dete prognano iz Zmajevog rajai pojavljuju se
deca koji imaju ideale koji su i socijalni. Međutim u svim književnoistorisjkim osrtima kaže se
da je preusmerio poeziju za decu i daje prvi moderni pesnik za decu, po tome što je on približio
je socijalnoj literaturi. Pokret socijalne literature, najveći deo avangarde se približio joj. Podvizi
družine – procvat socijalne literature. Novatr na planu knj izraza, novi oblik stiha, piše
heterometrične stihove, zatim u njegovoj poeziji grubi tonovi.
Novi tip knj junaka koji je po pravilu nezadovoljan društvenim elementom, ali ima socijalne
potrebe. Jedino je Koča samo avanturista.
Momak ipo hoću da budem – najslabija njegova poema, treća po redu. Hteo da bude didaktičan,
tako da je njegova poema htela da bude alegorijska, didaktična, nije uspeo da se domogne
umetničkog rezultata.
U svim poemama elementi iz folklora – motiv začarane lepotice, ili savladavanje prepreka, a
tome pomaže uključivanje ljubavnog sižea.
On dobio granični položaj u knj za decu – do njega Zmajovska tradicija, a od njega srpska
moderna knj za decu, bili su mogući Dušan Radović, Ršumović...

Duško Radović
Duško Radovic – Poletarac imao časopis. Beograde, dobro jutro. Ono što je za njega važno –
nastojanje da bude pisac koji se približava životu i govoroorealnom sadržaju. Pisac sasvim
drugačiji izgled. Pisca ne zamišlja odvojenog od života, za njega pisac neko ko se uvak nalazi u
matici života i nijekrio da je zanatlija. Često piše po porudžbini,vatreni partizanovac. Primenjeni
pisac. Dobar zanatlija može da odgovori svakoj porudđbini, po Gustavu Krklecu. Ušao krajem
četrdesetih godina dvadesetog veka u književnost. Tada se ponovo vodila bitka između
tradicionalnog i modernog.
Odmah našao mesto afirmisanja modernog izraza, uz Vaska Popu, Miodraga Pavlovića.
Prvu knjigu objavio – slikovnica Poštovana deco 1954. Godina. Nije objavljena odmah po
predaji rukopisa, čekao je četiri godine. Samo devet pesama, ali neke od njegovih najboljih.
Praveći svoju knjigu ugledao se na podvige družine pet petlića, Vuča. Kao književno i likovno
delo, ilustracije slikara Đorđa Milanovića,objavljene u crvenoj i plavoj boji. Nije imao neki
prijem, otpor prema modernom. Đavoli dolaze Bulatovića – Velibor Gligoriđ smatrao da je
pisano tuđe.
Voja Carić hvalio originalnost prve zbirke, Radović se ne ugleda na pesnike, odbacuje
sve klišee stvorene u našoj knj za decu, nov pesnički izraz. Istakao da jeRadović otkrio nova
područja u knj za decu, obogatio tmatiku knj za decu. Pršlo mnogo godina pre nego što su
kritičari počeli njime da se bave. Smatali da nije spontan, previše realan. Kao mogućiuzori
Radoviać prvi pominjeni Luis Kerol, Aleksandar Mil i Edvard Lir. U ovoj slikovnici objavio
neke od najboljih pesama – Strašan Lav. Opisao i stvaralački proces. Dugo mu se vrzmala dva
stiha – Bio jednom jedan lav...Kolebajućise napisao u dve verzije, prva imala naslov Lav iz
crtanke – 1950 objavio, ali kada je objavio u slikovnici, promenio u Strašan lav. Izmenio naslov
da se ne bi videloo čemu je reč, pohvala dečijoj imaginaciji.
Pored te pesme, samo još jedna u verzija – Da li mi verujete. Na Zmajevu Ala je divota
kada se okupa, Dušan se podsmehnuo toj tendenciji kupanja. Važno kada je reč o slikovnici –
nov odnos prema detetu, ne zahvteva sažaljenje, ljubav, nego se obraća kao nekome ko zaslužuje
poštovanje, treba se uzdići na nivo deteta. Slikovnica Poštovana deco – u potpunosti raskinuo sa
mimetičkom tradicijom, afirmiše princip mašte, koristio postupak knj fantastike. Već prvi
kritičari zapazili sa pesmom Konj Vaska Pope. Konj obično osam noguima, kako to može? Od
početka bio svestan mesta i uloge u srp knj. Kda je pravio antologiju za decu, želeo da napravi
kanonski izraz u stihu. Sačinjena slično Popovićevom, pesme razvrstane u celine.
Ršumović izabrani pesnik, oličava moderan duh, njime se završava važna etapa knj za
decu. Kritičari isticali da nije sebe uvrstio u antologiju, no Ršuma.
Stekla se nova knj iskustva, menjanje horizonta, najviše se promenila predstava o detetu. Iskazao
poštovanje, kasnije u poglavlju Dete i knjiga, definisao dete kao čovek u odelu deteta. Međutim,
smatrado da je drugi Svetski rat u osnovi izmenio sve naše predstave, kao i o detetu. Do WW2
dete na visok pijadestal, tada ubijeno nekoliko miliona dece. Moderna civilizacija ne posmatra
kao bezazleno stvorenje, surovost i grupost. Moderna psihologija ukinula podelu na dobru i lošu
decu. Celokupan sistem se gradi prema najgoroj deci. Radović kaže – u modernoj civilizaciji
smo počelid a brinemo o lošoj deci. Drugi stav – umetnost ne treba da bude nagrada za dobru
decu. On smatrada ni u dečijem svetu nije sve bezazleno, ne treba idealizovati, otvorenih očiju
gledati na dečiji svet. Praveći antologiju, hteo da realizuje stav da se naša knj za decu
izvetoperila, mnogo loših pesnika, mora se boriti protiv lažne vrednosti. Nije idilično stanje u
našoj knj za decu, mnogo loših knjiga. Tu borbu vodio na svoj način.
Među prvima predst davao estetskim merilima. Smatrao da i on ima odnos koji je
zasnovan na estetičkim načelima. Poezija ono područje na koja se pojavljuju novine u knj.
Poezija lbarotorijska vrsta. Radović je eksperimentator sa jedne strane, a sa druge knj
konzervativac. Sedamdesetih godina poveo ozbiljnu polemiku – neki pesnici suviše hermetični,
takva umetnost ne vodi ničemu. Objaviti rat nejasnosti u poeziji. Tražio i da pisano za decu bude
razumljivo, logično, konkretno i precizno. Isticao da lepota pojedinih pesama nije u sadržaju, no
i u veštini pesnika da nešto kaže. Nije voleo duge pesme za decu, pravi i veliki pesnikse razlikuje
po tome što je umeo da napiše kratku i dobru pesmu. Tokom čitavog knj delovanja, stalna meta
loši pesnici za decu. Nedostatak sluha, mislioda dobra pesma za decu uvek može i da se otpeva.
Istotako bio pesnik koji je smatrao da u knj za decu ima ritmilko melodijska komponenta, loši
pesnicise odaju time da nemaju muzički sluh i nemaju odgovarajuću jezičku i pesničku kulturu.
Isticao kao suštinski – poeziju za decu ne mogu da pišu ljudi bez duha. Opisujući kako je
pravio antologiju, rekao da je nastojao da u tu antologiju uvrstu svu vrstu pesama za decu. U
početku jednostavniji oblici, pa složeniji. Koncepcija razvojne psihologije. Pravio oštru razliku
između poezije za decu i dečiji lektire, samo pesme koje su isključivo pisane za decu.
Prva etapa koju simbolizuje slikovnica Poštovana deco. Poetički stavovi u eseju Dete i
knjiga, napisao za festivalu Dečije igre. Sopstveno iskustvo. Nikad nije ludovao za knjigama,
činilo mu se da su sve knjige pisane za drugačiju decu, ne za njega. Idelizovana deca. Tada
mislio da jedni ljudi samo živi, drugi samo čitaju knjige. Radović napada knj koja idealizuje dete
i svet detinjstva, knj za decu treba da govori o stvarnom svetu. Proglasili ga za pesnika koji
predvodi moderni izraz. On kaže za moderno da nije precizan izraz, uvek postji skup
univerzalnih vrednosti koja može natsati u bilo kojem trenutku, ne samo u tom trenutku.
Relativizovati ono što je već postojalo. On kaže da je moderna knj obogatila jezik, učinila da
samo dete promeni odnos prema jeziku.
Voleo da se izražava pomalo paradoksalno. Svaka generacija da bude novo i
posebno.uvek ukazivao daje školski sistem represivan. Ko voli dete, ne može ga podvrgnuti
obrazovnoj torturi. Kritički odnos prema školi, mislioda su dve najveće žrtve dečije slobode i
pravo na individualnost. Da se deci obezbedi sloboda i pravo na individualnost svetova.
Opisujući kako treba da izgleda stvaralaštvo – kad nema velikih stvari, sve stvari su velike. Deca
žive slobodno, bez autoriteta. Insistira na punoći života.
Igra za dete važna. Radović sebe doživljavao kao avangardnog stvaraoca. I kad je reč o
njegovoj knj za decu, pisao po porudžbini. Knjigu pesama Zoološki vrt, pisao kao vodič. Vukovu
azbuku pisao za akciju opismenjavanja odraslih. Mnogo pisao po porudžbini, zanatlijski posao.
Pisac za decu mora, pre svega, da piše kratko. Da realizuje programski cilj, da bude
maštovit, izmišlja nemoguće stvari, mora umeti da se služi humoru. Radović zabranjivao da budu
pesnici sladunjavi. Ironija, sarkazam, cinizam, parodija.
Ulazeći u srpsku knj za decu, uneo onog što pre toga nije bilo. Usmenja kniževnost i
poezija Zmaja. Uzimao Zmajeve motive i potpuno drugačije ih pesnički tretirao. Za Radovića
bitna struktura, dijalogičnost. Imitira prasituaciju pripovedanja. Uspostavljanje žive koleracije.
Obraćanje detetu. Dete je i učensik u stvaranju sveta o kojoj pesma govori. Složeni pesnički
postupak, uzima bajkovnu osnovu. Koristi postupak oneobičavanja.
Često koristi postupke iz usmene – pesme ređalice. Voli da koristi izvanknjiževne forme
– vestern poternice. U svojim pesamama često koristi inicijalnu formule iz bajke. Voli da
započinje imperativnim konstrukcijama. Na početak pesme smešta pitanje – Šta bi listu, zašto li
je pao. Ako je Vučo počeo stidljivo da uvodi žargon, Radović počeo sistematičnije. On ima pese
kao što je Mali život. Od deminutiva pesma.
Radović iako je mnogo promenio, nije hteo da izbaci didaktičnost iz poezije za decu. U
nekim pesmama, kao u pesmi Zamislite – govorio o brodolomu, spašava Razbojnik. U
Radovićevoj poeziji mnogo pesama o školi i školskom životu. Neke motive prevodi u potpuno
drugačiji ton. Umeo da u pesme za decu uvodi teme koje se pre nisu pojavljivale – Tužna pesma
o gospođi Klari i mačaka šest.
Voleo da uključuje mnogo neobičnog humoritičnog sadržaja. Koristio postupke koje
korsitio usmeni pevač, kao i Zmaj – personifikacija.
Dušan Radović u srpskoj književnosti simbol pesnika koji oličava duh novine, uspeo da
izmeni jezik, ali i tematiku srpske knj za decu. Nastojao da poeziju za decu primakne ritmu
epohe, aktuelno i relevantno. Njegova poezija nemoguća bez usmene, Zmaja, ali važno mesto
imaju i nadrealistička iskustva. S jedne strane veliki novator, sa druge nikada nije zanemarivao
tradiciju i nasleđe, ud idjalugu da bi mogao bolje menja određene stvari u poeziji za decu.
Otvoreno pristao da bude didaktičan, nastojao da menja čitalački senzibilite. Otvoreno traži da se
detetu obezbedi sloboda i pravo na individualnost. Počeo da se bavi knj tokom drugog svtskog
rata, ali dugo sazrevao. Imao sam violinu, ali nisam znao šta da sviram. 1949. Godine se
suštinski formirao. Značajan i po tome što je prihvatio o sebi da govori kao zanatliji, majstoru,
poezija rad na jeziku.
Talenat za parodiju – sposobnost da se kroz parodiju kritički odnosi prema stavrima. U
moderno srpskoj knj za decu ima granačni položaj,u mnogo čemu iscrpao neke izražajne
mogućnosti, uticao na nekoliko generacija, Ršuma, Moše Odalovića. Danas je u dubokoj krizi
poezija za decu.

Ivo Andrić
Andrić, pre svega pripovedač, prva pripovetka 1920. ’ put Alije Đerleza. Tri knjige
pripovedaka između dva rata. Pokazuju da je on prešao složen evolutivni put – kretanje od
ekspresionističkog knj izraza – Ex Ponto i Nemiri ka modernizovanom realizmu.
Od početka do kraja pišao posebnu vrste proze – meditativna proza, izrazito lirsko
refleksivni karakter. Natopljeno dubokom melanholijom, filozofska podloga stoičke filozofije,
najdraži mislioc mu bio Marko Aurelije. Fragmetarna forma ga pribižava modernim formama,
kao Uskoković, Isidora Sekulić...
Andrić – pisac koji piše pripovetke i romane na istorijske teme. Prošlost postavljena na
folklorno-mitološku podlogu. Pisac kojeg iznad svega zanima čovekova sudbina, naročito
čovekova nemoć u stvarnom svetu, nastojanje da se prikažu različiti vidovi tragičnosti čovekove
sudbine.
Stvarao od 1911. Do 1975. Kao i svi drugi veliki pisci, počeo kao pesnik, prešao na
pripovetkui tek kao zreo i afirmisani pisac objavio romane koji imaju novelistički kompoziciju,
niz pripovedaka povezanih okvirnim motivom. Na Drini ćuprija – 17 pripovedaka. Izuzetno
dobro pisao kritičke i esejističke tekstove, ali o one koje imju publicistički karakter. Počevši kao
pesnik koji je prve pesme objavio 1914., posle WW1 prešao n lirsko-medatitivnu prozu. Ex
Ponto, Nemiri. One veoma bliske ekspresionističkoj književnosti. Prepiska koju je vodio sa
Durbešićem dok je studirao u Pragu, vidimo da je u prvoj fazi bio blizak ekspresionističkoj
ideologiji, treba opaliti šamar društvenom ukusu. Posle rata uz pomoć profesora Aleuhovića, on
se ustalio u beogradskim književnim krugovima. Već dvadesetih godina napustio
ekspresionistička uverenja. Odbacio avangardni ekstremizam,realistička komponenta se
ustaljuje. Osnovna obeležja pripovednog opusa – tri elementa – folklorno mitološki sloj naše
kulture, vidimo u prvoj fazi, Alija Šerzelez, ali se to okretanje vidi u nizu elemenata.druga
komponenta je njegovo uverenje da pravi pisac treba da se okrene istorijskoj tematici, jer mu ona
omogućava da doše do pročišćenih oblika iskustva, zato što se na taj način može otkriti
univerzalno i u vremenu iu ljudskoj sudbini. Ideja kružnog kretanja u istoriji, mnoge stvari se
ponavljaju i variraju. Anikina vremena – srešćemo priču o Tijani, prethodnici Anike, ono što je
jedanput bilo, ponovo će biti. Treća komponenta koja je značajna je antropološka vizija čoveka
kao tragičnog bića.
Postupna evolucija, prlaženje na oblike koji su svojstveni za mlade pisce – lirika. Šta
sanjam i šta mi se događa – Andrić pesme pisao i do poslednjih trenut
Ka života. Lirski sloj i kada je prešao na pripovetke i romane. Andrić je autor jedine
pesme na zaumnom jeziku srpske književnosti.
Gledajući morfološki apekst – Andrić pre svega pripovedač, pripovetka središnji deo
opusa. Tri knjige između dva rata.
Pripovetka Mustafa Madžar – jedna od najboljih. Dobar deo njegovih pripovedaka o
turskim vremenaima, ali dosta govorio i o savremenom ivota. Razlikuju se i po kompoziciji – put
Alije i Anikine vremena, a Mustafa Madžar i Most na Žepi kratke, aliizuzetno složene.
Mustafa – našla se u prvoj knjizi pripovedaka. Ona se može svrstti u pripovetke portrete.
Junak ratnik, on je junak koji predstavlja ono žto je Andrića uvek interesovalo – on je promenio
veru. Uzet iz muslimanskog epskog prepadanja, jedno u pesmama i pričama, a drugo u
stvarnosti. Na početku pripovetke kada se vraća iz pohoda, a on sitan projaše na konju, više liči
na učena i pobožna putnika. Voli da istakne kod svojih junaka – epska biografija, ukazuje na
učešće u značajnim poduhvatima. Mustafa ratovao na krimu, oko Banjaluke, školovao se u
Sarajevu...kreće se po prostoru koji nije njegov. Prpipovedač se osvrće na duhovnostanje
Mustafe Madžara – ludilo, tipični ekspresionistički motiv. Andrić voli da pripovetke razvije u
više perpektiva u priči Mustafa – jedna perspektiva u kojoj nešto čini – silovanje četvorice
dečaka, u okršajima kod Banjaluke, silovana žena koja se pojavljuje sa detetom i trećitrenutak u
sadašnjosti – usamljeni čovek u čardaku pored vode koji svira u svoju zurlu, iz tog duševnog
stanja se javlja ludilo. Nemogućnost da opravda ono što je činio u tim poduhvatima, silovanja.
Kao i većina njegovih junaka, Mustafa formuliše u jednu lozinku – Svijet je pun gada.
Ono vezano za pojedinca postaj eilustracija onog u celom svetu. Opšte prilike u turskom
carstvu tog doba. Terorisanje ljudi, pa se pojavljuju ljudi koji na surov način poremećeni poredak
varte u prvo stanje. Najnegativnije u ljudskom biću izlazi na površinu kada je narušen poredak.
Njegovi junaci često su putnici, Mustafa putujući dolazi u priliku da ospolji svoje ludilo. Andrić
voli masovne scene u kojima se javlja histerija. Mustafa gubi život u apsurnom trenutku, ubija ga
anonimni ciganin parčetom gvožđa. Tehnika prikazivanja iz usmene – uzimanje dela za celinu.
Kada pokazuje duševno stanje, prikazuje samo nejgovo lice, on prikazuje proces ludila.
Nastojanje da se u unutarnjem svet u junaka pronađe najvažnije, kad god zapadne u najdublju
krizu, sa prekornim izrazom lica pojavajuje se deda Avdaga Madžar.ono što iz lozinke koju
Mustafa izgovara –zlo u čoveku antropološka konstanta, sa zlom ne mogu da izađu na kraj ni
pojedinac, niti društvo, odnos racionalnog i iracionalnog.
Veliki propovedač, ali tokom godina za vreme WW2 on je duboko povučen u prizrenskoj
ulici, tokom ratnih godina napisao tri romana, takvi da pokazuju da je sa pripovetke prešao na
roman, Na drini ćuprija i Travnička hronika. Kuća na osami – vidi se kako komponuje opsežnije
osobine. Znatne razlike Na drini ćuprija – najveći opseg vremena – od 1516. Do 1914. Travnička
hronika – samo godine napoleonovih ratova, godine posebno bile dramatične u čitavoj novijoj
istoriji. Pisao na psoeban način. Midhmad Šamić – Istorijski izvori Travničke hronike. Koristio
pravu istorijsku građu, koristio konkretne prototipove, voelo daogđaje da smešta u male
zatvorene sredine. Najzanimljiviji roman Gospođica, osetio potrebu da preumzme priču o tcrdici.
Vezao motiv za ženu, ne govori toliko o tvrdičliku, produbljena psihiloška analiza koja ima
sudbinski značaj. Nazanimljiviji i umetnički najizazovniji – prokleta avlija. Priča iz biblije o
dvojci braće. Bitan zbog kompozicije, niz pripovedača.
Šezdesetih godina knjiga Deca – nije anjbolje ostvarenje, ali tipično Andrićevo delo. Na
tematskoj ravni posebno zanimljiva. Ako bis e tražila jedan od središnjih tema uukupnom delu –
tema o životu u versko podeljenjoj sredinu, uticaj ratova i sukoba. To je objašnjenje zašto je
smestio u pripovedci Deca jednu od svojih najznačajnijih pripovedaka – Pismo iz 1920.
Označava neposredno vreme o kojem se govori. Samo što se završio WW1 – strahote žive u
svesti ljudi. Istakao kako te ratne godine utiču na jednog čoveka – Maksa Leven... pismo –
šifrovani nagoveštaj onog što će se dogoditi kasnije ww2, tada će se stvri koje Maks samo
naslućuje pojavtiu kataklizmičnom obliku.
Kada pogledamo kako je ispričana pripovatka – simuliranje autobiografske perspektive.
Maks prikazn kao izdanak ugledne jevrejske porodice, odmah se kaže da je pokršten. Važno da
je do tog pokrštavanja proizašlo iz oblika socijalne mimikrije. Glavni junak jese pojedinac, ali
ima i simbolički status. Tragična sudbina jevrejau čitavoj prvoj polovini XX veka. Gine u
španskom ratu.
 Često uvodi evokativni ton, započinje kao evokacije uspomene iz detinjstva. Pozicija
nekoga ko je na socijalnoj periferiji. Čuva se Max nepromišljenog govora. Nikad se više neće
vratiti u Bosnu. Bosanski čovek neće da postane svestan svoje mržnje. Maksposebno sitiče ulogu
religije – najviše zlih i mračnih lica oko bogomolja, manastira. Maksu Lefeldu smeta žto mora da
se stane na neku stranu.
Andrić voli da se koristi ubrazvanjau i skraćivanjem vremena.

Ivo Andrić - Deca

U ovoj pripovetci važno što se obračun hrišćanskih i jevrejskih dečaka dešava u mekteru.
Religijski postupak i podloga. Mile Palika i pripovedač će uspeti da izdvoje jednog od jevrejskih
dečaka i uspevaju da naprave zasedu. Treba da udari tog jevrejskog dečaka. Najdelikatniji
trenutak njegovog života. Kada opsiuje izgled jevrejskog dečaka opisuje njegovo lice. Služi se
tehnikom koja sen koristi u narodnoj – izdvaja jedan deo telo i opisuje ga. Lice koje je
samrtničko, bledo, krvava, usta napola otvorena, oči bez pogleda. To lice je trebao pripovedač da
udari i on to nije mogao. Polumrtvo lice nije mogao da udari, pri susretu sa smrću dečaka je
ustuknuo, ali samim tim postao onaj kome će biti naneto zlo. Nečinjenje zla ne donosi nagradu
nego kaznu, on je toga bio svestan već kad izlazi iz mekteba. Letv koja nije upotrebljena postaje
teret. Društvo počinje da ga prezire, Mile će ga pljunuti.
Velika pažnja komentarima,njima ocenjujeono što se dešava, a pošto ima etičku tematiku
važno kako će čitalac razumeti. Centralno mesto ima komentar –mali ljudi koje zovemo deca
imaju velike bolove i patnje.
Andrić uvodi veliku temu, a to je da je ljudsko ponašanje nešto nerazumljivo, lišeno
svake logike. Važna tema sama ljudska priroda. Na ovu temu se nadovezuje tea suštinske ljudske
usamljenosti. Svako ljudsko biće usamljeno, nikada do kraja prhvaćen. Pripovedač – neko ko je
postao usamljen, odbačen. U najvišim mukama, roditeli nam mogu malo pomoći, malo ili
nimalo. Važan tematski aspekt ljudske patne.
Patnja koja se javlja u najranijem dobu. Ukinuta svaka etička logika koja bi morala da
funkcioniše u jednoj zajednici. Kada se pripovedač seća događaja, za njga je jevrejski dečak
mučenik. Na taj način Andrić tu situaciju postavlja na širu podlogu.
Smrt detinjstva u pripoveci Deca. Smrt detinjstva natupa onog trenutka kada počinje da
slabi osećanje prema ranim patnjama. Deci slična pripovetka Prozor.
Ispripovedana drugačije, priča se u prvom licu, a u središtu samo dva junka – pripovedač
i drug Miško. Periferija Sarajeva i odnos prema neobičnom biću – Baba Kokotovićka. Veštica,
povezuje folklorno mitološku svest o tome. Mržnja čija je motivacija došla iz folklorno-
mitološke sfere. Njih ne interesuje prava sudbina ove žene, da ona iz nužde živi sama na
periferiji Sarajeva. Dečak dobija ponudu da ode sa Miškom i porazbija prozore kod babe u kući.
On se koleba, pokazuje kako u njemu živi moralni regulator. Porodična atmosfera u kojoj odrasta
dečak, kao u Lazinoj Prvi put s ocem na jutrenje. Andrić oca ovog dečaka prikazuje kao strogog
čoveka, on svojim ćutanjem kao da kažnjava svoje ukućane. Želi da se osveti drugu koji učestuje
u takvom poduhvatu, vraća se temi moralnih protivrečnosti. Onaj koji odbija da učini zlo,
dvostruko kažnjen. Dobio batine od oca i razbijeni mu prozori.
Traumatičnost doživaljaja i uspomena.
Knjiga Deca – po tematici teško se mogu povezati sa klasičnom pripovetkom za decu.
Pripovetka Mila i Prelac. Priča dečak koji evocira uspomene iz detinjstva. Jednostavan sistem
likova, postoji samo četiri važna junaka – dečak, teta Mila i Ćorkan. Odnos dečaka i tetke Mile –
tema nedozvoljene ljubavi. Priczno mesto zvivanja – Višegrad, a izbor grada logičan – Ćorkan
samo o pričama u Višegradu. Ako se neki lik pojavljuje u više dela, uvek prikazan na isti način.
Ćorkan – varoška luda, kao nekavrsta božijeg čoveka, koji obalja poslove koji drugi neće da
rade. U ovoj pripovetci važno kontrasno prikazivanje likova – suprostavljen lik Prelca. Prelac
došljak, opsisuje ga kao čoveka koji impresivno deluje. Izdvaja njegov pogled. Takav da kao
žudi, kopa, traži, jer je uvek željan svega. U središtu pažnje tetka Mila. Devojka koja je zrelih
godina i punih oblika. Andrić se bavi temom sudbine lepote. Ovde je lepotu spojio sa socijalnim
položajem. Ne samo što je lepa, živi u bogatoj kući, odbija sve prosce iz čaršije, ali kada bude
videla Prelca, impresioniraće je njegova snaga i zdravlje. Veliki rascep u pripovedaču. Ona ima
simbol izuztne žene. On ima 9 godina ona 22. Ćorkana uveo ne samo sa namerom da ga prikaže
u čaršijskom životu, nego i njegovu smrt. Maštenjski život i stvrni život. U stvarnom životu
sluga i šinter, ali u ovoj pripoveci umire na uzbrdici, sunačajući se. On sebe vidi u amšti kao
veliki i usamljeni čovek, veliki junak i ljubavnik. Odnos stvarnog i nestvarnog. Arkan umire
pevajući, u ambijentu sreće koju je stvorio. Snaga maštenjskog u ljudskom život- maštenjska
ljubav dečaka i Mile. Posebno se posećuje liku Prelca, u simboličnom trenutku se pojavljuje,
kada je Ćorkanova dženaza. Kao neko ko će preuzeti Ćorkanove poslove. Postaje lokalni šinter.
Vidi ambivalentnost u ljudskom ponašanju. Nikada prelac neće biti prihvaćen i neće biti
prihvaćen u društvu, on sam pije rakiju i tako će pasti i izgubiti život. Dečak ga se sa jedne strane
plaši, ali zna da je Mili drag. Trenutak detronizacije tetke Mile. U trenutku kada dečak primeti
koliku naklonost gaji prema Prelcu, on će promeniti mišljenje o Mili. Centralni tematski element
dečija bol.osvetljava traumatično iskustvo iz nečega nemogućeg.
Važan epiloški deo. U tom delu on nas samo u nekoliko rečenica obaveštava kako se
naglo promenila tetka Mila, morala da se uda za trgovca i udovca, sve životne ambicije nestale.
Posle udaje živela tri godine. i umrla od vodene bolesti. Pripovedač na sahrani indiferentan.
Priča Knjiga – dečija patnja koja nema pravog opravdanja. U središtu dečak koji ide u
osnovnu školu, pošto voli da čita, jednog dana će jedva da dočeka trenutak da uzme knjigu.
Ošetetio tu knjigu, plaši se bibliotekara. Pokušaće da zalepi knjigu i kada mora da vrati knjigu.
On kada je vrati bibliotekar je baca u druge knjige.
Najduža pripovetka je Panorama. Osnovna i umetnute priče.andrić se vraća onoj temi
koja ima u njegovim zapisima, pokazuju šta se dešava sa detetom koji odrasta u siromaštvu,
čežnja za onim čega nema može postati podsticaj za nešto značajno. Periferija austrougarske
monarhije, najveće zadovoljstvo nalazi u panorami – slike koje se okreću. Postaje zaljubljenik u
imaginarna putovanja. Dve tematske ravni – jedna nastoja nje da se pokaže kakvu ulogu ima
mašta i druga tema vezana za iskustvo dečaka koji priča priču sa Lazarom. Lazaru panorama ne
znači ništa. Pripovedač vidi da svi ljudi nisu isti. Zbog toga je Lazar ravnodušan prema mrtvim
slikama. Prikazivanje – svaki jad nije ono poslednje što je moguće, uvek ima nešto što je gore.
Panorama se seli u još dalju provinciju, jer se niko ne interesuje za takva putovanja. Uloga novca
u ljudskom životu, strašna reč bankrot. Ova pripovetka takođe govori još o temi Smrt detinjstva.
U novoj svetlosti, iz druge perspektive, gubi iluzije o svetu kome se našao. Izlazak iz ranog
životnog doba. Nekoliko tema – uloga mašte u ljudskom životu. Simbolički status – osnovna
predstava o svetu.

Danilo Kiš (Rani jadi)

Sukob tradicionalnog i jako modernog. Tradicionalniji za svoju publikaciju uzeli časopis
Savremenik, moderniji časopis Delo. U pozadini sukob političkih tendencija.
 Kiš – modernističke tendencije, prozni pisac, prevodilac, važan i kao esejista. Pored
toga, veliki značaj je imao Radio-dramski tekst, i Kiš, kao i drugi pisci i sam pisao dramske
tekstove i filmske i televizijske scenarije. Spada u pisce erudite, mnogo je znao o knj. Prvi
student koji je diplomirao na katedri za Svetsku, prvi koji je diplomirao. Posebno dobro
poznavao modernu knj teorisjku misao. Sapda u pisce koji su posedovali velika znanja o knj.
Posebno ruski formalisti, posebno ono što je njega zanimalo Enhenbaum i Vinogradov. I drugi
pisci kod nas bili upućeni, ali izbegavali da pišu i da tumače sopstvena dela, kiš suprotan primer.
Pisac mora da se uključi u tumačenje svojih dela. Piscu zadatak da se uključi i pomogne, do
izražaja u polemičkoj knjizi Čas anatomije, nastoji da pokaže kako izgleda njegov stvaralački
postupak protumačen iz perspektive svoje.
Napisao nekoliko esejističkih knjiga Po-etika1 i 2. Potreba da se spoje umetnost i
odgovornost umetnikakoja podrazumeva izrazito kritički stav prema socijalnoj stvarnosti, pisac
čovek i visoke etike. Moglo bi se reći da je on u nastojanju tom bio sledbenik Krleže. Pored te
knjige, veliki značaj ima i Čas anatomije, odgovor na veliku književnu aferu, ali kiš i pisac oji je
vrlo rado davao intervjue,u knjizi Gorki talog iskustva. Kišove esejističke knjige usemerene na to
da sečitaocima približi novi knj postupak, zasnivanje na onome što se naziva teorija citatnosti,
preuzimanje misaonih i značenjskih potencijala. Kiš nastojao da pokaže kako se knj hrani knj.
Erudita – pomisli se da je pisac kod kog nema ničeg izvornog, međutim veliki značaj
onome što je empirijsko, jer je smatrao da je to važno. Govoreći otom gorkom talogu iskustva,
hoće da istakne vezu knj i života. Od početka knj delovanja govorio o knj kao o zanatu koji
iziskuje velike pretenzije i potrebe. Kao i svaki zanat, i pisac mora da se pripremi za svoj zanat,
tako što će čitati, spisateljsku veštinu neprekidno da uvećava. Njegov opus nije naročito veliki,
veoma strog prema sebi, insistirao na perfekciji. Treba imati na umu Kišovu rigoroznost. U
njegovom opusu dva ciklusa – jedan obrazuje njegvoa proza od prvih knjiga pa do Peščanika, a
drugi ciklus pozne knjige – Grobnica, Enciklopedija mrtvih i Lauta i ožiljci. Prvi ciklus – neka
vrsta autobiografske podloge. Prve kišove knjige pisane u formi koja podrazumeva
autpbiografsko.
Blizak Krležinim stavovima. Krležijanska fraza,jača kad ima negativni podsticaj, nego
kad ima pozitivan. Otklon od Krleže – posumljao u njegovu etičnost. Sedamdesetih u našem knj
životu počinje da se pojavljuje tema komunističkih zločina, Goli otok. Krleža jedini imao Titov
direktni telefon, ali nigde nije zabeleženo da je kritikovao Tita. Kiš smatrao da je to neoprostivo.
Bavi se traumatičnim iskustvom dvadesetog veka. Međutim nije se mnogo proslavio u odnosu na
Krležu, pisao je o logorima u Sovjetskom savezu. Kiš pravio ciklus televizijskih razgovora sa
ljudima sa Golog otoka, ali birao uglavnom Jevreje.
Prva faza – autobiografski element. U autobiografiji se stapaju autor, pripovedač i junak.
Filip Ležen – autobiografski sporazum, u okviru tog sporazuma – istina. Govori kako u njegovim
delima, koje imaju autobiografsku podlogu, kako je to autob nemoguće odvojiti od fikcionalnog.
Uvek govorio da u knj. Tekst ulazi mnogo autobiograf. ali se oblikuje. U prozu unosio
dokumenta iz porodičnog života, očevo pismo,red vožnje, podaci o očevo polest, uključivao i tu
dokumentaciju.
U knigama kao Grobnica, memoarski izvori, nastojao da koristi kao i Solženjicin
dokumentarnu podlogu. Zbog udela autobiografskog, kasnije je u svoja dela povezao u trilogiju
Porodični cirkus. Treba posmatrati kao roman o odrastanju. Dve ličnosti koje se traže i dopunjuju
– Andreas Sam i otac Edvard Sam.
Nikada nije skrivao da se ugleda na druge pisce. Najpre sa vrlo velikim otporom govorio
o francuskom Novom romanu, koji je bio uticajan – na Pavla Ugrinova i Radomira
Konstantinovića. Kiš je zamerio što se ne interesuje za čoveka kao biće socijalno. Književnost
značaj da osvetljava bitna ljuska iskustva. Kiš je visoko uzdizao Džojsa, on je bio za njega
simbol modernog, nalazi se u temeljima celokupne moderne proze. Kada je pisao Peščanik,
odlučio da imitira Džojsa u celosti. Događaji koji se odvijaju tokom jedne noći, od trenutka kada
Edvard Sam sede za sto, pa do zore narednog dana. Sve se zbiva u svesti Edvarda Sama.
Mećutim Kiš kao svoje uzore pominjao Borheza, a izostavljao pisca Bruna Šulca, koji je na njga
mnogo i neposredno uticao. Kiš uvek isticao da moderno knj delo mora biti i morfološki veoma
složeno. Peščanik – i esejistički pasaži i odjeci pesničkih iskustva, voleo da unosi i dramske
sekvence. Zbog toga se može reći da je nastojao da književni tekst postavi kao enciklopedijsku
formu. Opsesija enciklopedijskom formom. Enciklopedičnost knj, voleo da insistira i da je knj
uvek neka vrsta dokumenta. Dokument – šta je pisac lično video i doživeo. Kiš uvek isticao da je
stvaralački proces, ne ono što donosi radost i veselje, no da je to tekoban i slože zanat, sledbenik
andrićevskog pogleda. Milost uobličenja. Rezimirajući – svi mi moderni smo izašli iz Džojsovog
šinjela ili košmara.
Oduvek cenjen pisac, ali donelo je to i neprijatnost. Uspostavljen odnos knj ideolatrije
niko nije hteo da dovodi u upitnost.
Rani jadi – objavljna 1970. Godine. U prvom izdanju i svim ostalim imala 18
pripovedaka, ali doao i eolski harfu posle. 19 kratkih priča. Povezivao sa romanima Bašta, pepeo
i Peščanik. Određujući odnos izmeću te tri knjige, Rani jadi su skice u bloku, ali skice koje su
rađene u boji. U ranim jadima srećemo sve reprezentativne odlike knj opusa – istarživač, onog
ko hoće da rekonstruiše doživljaj, vezano za detinjstvo. Usmerenost na intertekstualnost,
citatnost. Treća odlika svih priča, to je težnja ka dokumentarsnosti, četvrta odlika je liričnost u
izrazui poslednje odlika koja povezuje ovu knjigu priča sa opusom je enciklopedičnost.
Kad god je govorio o Ranim jadima, nije propuštao da kaže da su to priče sagledane iz
detinjeg ugla, imitirao pogled dečaka na jedno traumatično vreme. Hteo da kaže da ih treba
posmatrati kao osobenu rekonstrukciju prizora iz detinjstva. Zbog te potrebe da se naglašava
udeo autobiografskog, dominira pripovedanje u prvom licu. U nekim pričama koristi treće lice,
zbog toga što je hteo da naruši automatizam. Porodični krug.
Pominjanje rodbine sa Cetinja. Hteo da preko autobiografske podloge dosegne do
dokumentarnog. Dublja istinitost. Smatrao da svi oni pisci, pa i Borhes koji insistiraju na
preterivanjima, artizmu, preteruju. Ali mu se dopalo ono što je Teodor Adorno rekao posle
Aušvica. Važna tema Jevrejstva. Da izrazi tragediju jedne porodice, ali tako što će da je veže
jednim narodom kojipripada. Rani jadi i kao knjiga koja sadrži katalog iskustava iz detinjstva.
Najveći broj priča obeležva figura odsutnog oca. Knjiga komponovana interensantno.
Sudbina lepote, vezana za vreme. Na kraju knjige priča Eolska harfa, proza vezana za muzičke
elemente. Pošto su priče oblikovane da prave veliki ciklus. Krug junka isti – dečak Andreas,
majka, sestra, otac odsutni, učiteljica, pas Dingo. Na početku knjige lirski intonirana priča Ulica
Divljih kestenova. Jedino nam ostaju uspomene, ali i one blede. Jedna motivacija za potreba za
opisivanjem sopstvenog detinjstva.
Priča Igra – dečak imitira oca, Maksa. U drugom delu, umetnuta priča, oblikovana kao
bajka, gde se govori o caru koji se ženi najepšom cigankom iz carstva. Prosi dečak, zbog
arhetipskog u čoveku. Alegorisjki odnos.
Važna dimenzija – trenuci fantazije. O tome je reč u priči Priča od koje se crveni. Kiš
govori o tipičnoj ratnoj situaciji.
Zamak osvetljen Suncem – dečak čuva stoku. Zaboravi zadatak i izgubi najlepša kravu,
koja se zove Narandža. Važno da se pokaže kako igleda trauma u dečakovom životu. Prvo mu
pada na pamet bekstvo u svet. Fantazija pada u vodu kada je krava pronađena. Odnos prema
životinjama, dolazi iz usmene knj. I u ranim jadima nekoliko priča koje za teme imaju životinje.
Priča Mačke – pripovedač nalazi tek okoćene mačiće i pokušava da ih hrani, ali one ne jedu i ne
piju (slepi su, mali), ali ih ubija jer ne vide. Pokušaj da ih spase patnje.
Priča Pas koji govori. Nema mesta za psa Dinga, on trči za kolima, ali ljudi ga izdali. U
knj za decu, naročito u 19om veku, tema siromaštva. Kiš tu temu povezao sa temom surovosti
sveta u kome živi dete – Priča o pečurkama i Dok mu bištu kosu.
Voli da se služi postupkom oneobičavanja – Pas koji govori, da iskoristi vajku – Igra, ili
opet da upotrebi neke druge postupke, međutim voli da uvodi poetičku tematiku, vezano za sam
knj. Zanat. Iz baršunastog albuma – sve

Ljubivoje Ršumović
Ršumović – 1957. Ušao u književnost u lokalnom časopisu i knj novinama.
1965. radio Beograd – autor značajnih emisija- Utorak veče, ma šta mi reče, Veseli
utorak, i Subotom u 2. Prešao na televiziju posle 1968 godine na TV Beograd, delovao kao autor
značajnih serija – Dvogled, sa Draganom Vabićem, Hajde da rastmo i najpopularnija Fazoni i
fore. Pored toga kao Tv autor napravio značajnu seriju – Dijagonale, priče o ljudima i naravima.
Retke etničke grupe u Jugoslaviji, pored etnospecifičnosti duga kult tradicija. On spada u
neprirodne plodne autore za naše krajeve, prema podacima iz 2009 godine njegova bibliografija
iznosila 73 knjige. Kada je reč o knj delovao u tri oblasti – pre svega pesnik, ali i prozni pisac
koji je pisao i za decu i za odrasle, a pošto je od 1986 do 2002 bio upravnik Boško Buha, postao i
dramski pisac – Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Babaroga, U cara Trojana kozije uši.
Pored toga na samom početku objavio veći deo pesama za odrasle, a 2011 objavio svoju
prozu Kuča sa okučnicom, sečanja na detinjstvo, porodično okruženje.
Ršumović delajući kao pisac za decu bavio se obezbeđivanja statusa deteta, napisao
zanimljivu knjigu – Bukvar dečijih prava, poredtoga pokušao da napravi i sopstveni bukvar
Azbukvar. Inače neobična i živopisna pojava, on osnivač, jedan od prvih takmičara i predsednik
karate kluba Crvena zvezda. Danas predsednik Kulturne zajednice Srbije, koja dodeljuje Vukove
nagradeu Predsedništvu Srbije.
Kada je reč o piscu, značajan kao pisac za decu, koji je delovao u onom smeru koji se
naslanja na poetiku Dušana Radovića, sa kojim je srodan i podudaran pesnik. Dušan Radović dao
ključno mesto u Antologiji pesništva za decu. Veliki ciklus za decu – od Zmaja do Ršuma.
U knj za decu ušao 1970 kada je objavio Ma šta mi reče, prva knj za decu, koja je u ono
vreme štampana u preko 120 000 primeraka. Ne samo što je doživela uspeh kod čitalaca, nego
mu je kao autoru prve knjige donele značajne nagrade Neven, Mlado pokoljenje i Brankova
nagrada. I tada se desilo nešto što je ostalo izuzetno, za tu svoju knjigu dobio i nagradu piscima
za životno delo – nagrada Znajevih dečijih igara za doprinosu knj za decu.
Kada se pojavila Ma šta mi reče, knj kritika se svodila na dva, tri imena, reko se za nju da
je čas punog podneva, svi govorili da na neki način doprinosi njenoj važnosti. Najpre Radović se
oduševio. Toliku pažnju privukao Radovića, jer je i sam bio svestan da knj sama po sebi nije
dovoljna, nego mora da s udruži sa medijima i oni su odigrali ogromnu ulogu u afirmaciji
Ršumovog stvaralaštva. Rekao da mu je Ma šta mi reče izgledao kao TV ekran.
 Ršuma sa Radovićem povezuje njihova poetika, poezija za decu mora da ima nekoliko
važnih osobina – humor, pesma kao igračka za dete, a da bi postala igračka za dete, mora da ga
približi sebe, razlog što veliki broj pesama ima dijalošku strukturu. Ršumović otišao korak dalje
od Radovića u uključivanju nonsesnog humora (uticaj kerolove Alise u zemlji čuda). Ršumović
nastojao da nonsesnim humorom dete uključi u izmešten svet u kome će ono moći da doživljava
stvari na drugi način. Međutim ne javlja se nonsens prvo kod Ršumovića, već u nekim Zmajevim
pesmama srećemo neke oblike nonsensnog humora. Zato su kritičari uvažavajuću tu vrstu
humora, tvrdili da se mašata uspela da se oslobodi kontrole razuma. Pored nonsesnog humora,
izuzetno važnu ulogu ima igra. Jezgro Ršumovićeve poezije, ali ne treba gubiti iz vida
paradoksalnu činjenicu, retko opisuje dečije igre, opisuje jezikom koji je zanjega igračka.
Ršumović jezik postavlja kao područje koje jezik može da natera da se ovako ponaša. Veliki
značaj pesme koje za temu imaju sport, jer je među prvima osetio da će postati sport religija
modernog doba, za pesnika osnovni sport je ovladavanje jezikom, nastojao da uključi nove reči –
beskrajon, voleo da pojedine reči skraćuje dlak , slon slonira, telefon telefonira. Vrhunac
uključivanje žargona u meri koju je posle uključivao samo Momo Kapor samo. Svi ovi elemnti
shvatanje pesme kao igračke, doprineli tome da Ršumovićevu poeziju doživimo kao trijumf
pesničke mašte. Ne znači da je okrenuo vređa stvarnosti, nastojao da održava čvrstu vezu sa
stvarnošću u koju su deca dovedena u donos sa odraslima. To se naročito vidi u njegovim
pesmama u kojima slika karakter i naravi, Bio jednom jedan petak, o čoveku koji zna mnogo,
stručnjaci za sve. Nastojao da natavi Zmajevu trdiciju kritike ljudskih karaktera, mana i
nedostataka. Petak – lenčuga koja misli da sve zna i sve može. Ršum voli da uključuje tematiku
stilskih formacija iz prošlost, relaizam. Kada čitamo Sremca, često se susrećemod a je osnovna
opsesija mladih majki i devojaka potencijalna udaja. Bila jedna devojka Mara –kada je bila
mlada i kad se bude udala za Đuru slastičara tad postaje sredovečna goslođa bez ambicija.
Nastojao da prikaže samu ljudsku prirodu, fundamentalni nedostatak.
Veliki značaj ima moralistička komponenta, nik nije skrivao pretenzija da bude poučan i
zato mnogo pažnje poklanja toj dimenziji. Za njega se govorilo da je nogo više poučan nego što
se površnom analizom čini. On je to činio zbog toga što se gledajućui u svet u kojem živi da zlo
ne zna za poraz, niti je bio siguran da dobro ima šense da pobedi u ovakvom svetu kakav je.
Nastojao da formuliše etičku poziciju. Međutim, ima i pesama u kojima se pokazuje i drugačije
naličje. Nastojaći da se spolemički odnosi prema jednoj Zmajevoj pesmi Ide mačak u
svatove,Ršumović ima pesmu Mačak doktor –nema završetak kakav ima u humorističkim
pesmama. Voleo da u pesmama kritici podvrgne stereotipe. Bio jednom jedan vuk – u toj pesmi
pokazuje kako je Vuku dojadilo da bude zao i pokušao da bude dobar i fin, a ljudi su ga ubili
zato što se drže stereotipa. Hteo da ukaže na snagu stereotipa i predrasuda. Ovakve pesme
pokazuje nešto važno za razumevanje moderne poezije za decu, ona ništa ne idealizuje, nego da
dete vidi svu složenost i nesavršenost sveta u kome treba da živi,prikazuje ambivalentnosti. Za
njega važnod a je pesnik, nešto pre Mirosalva Antića nastojao da opeva onaj trenutak koji
predstavlja prelaz iz mladosti u život. Hteo da pokaže koliko je traumatičan prelazak iz
detinjstva, napisao nekoliko pesama koje predstavljuju izlazak iz tog sveta – pesma Iza prvog
ugla. Postoji i pesimistične tačke gledišta. Naštojao da osluškuje teme jednog vremena,
osamdesetih počeo da piše pesme posvećene ishrani. Nastojao da napiše ironične pesme u kojima
se nalazi čovek modernog doba. Među našim savremenim pesnicima razlikuje se pot ome što
uvek koristi vezani stih i rimu i to je razlog što su njegove pesme izuzetno melodične. Veliki broj
pesama je izvožen.
 Retka osobina – mogao je da sarađuje sa drugim piscima. Zajedno sa grupom pesnika za
decu – Moša Odalović, Dobrica Erić, Pero Zubac i Dragan Radulović – petorica iz srpskog.
Najvažniji pesnikmu je bio Dušan Radović jer mu je uputio najveći komliment – Zmaj dvadestog
veka.
Nastojao da u knj uvede nekoliko važnih elemenata diskretna i otvorena didaktičnost,
insistira na ulozi i značaju humora, velika važnost afirmaciji načela igre i slobode, poezija za
decu prostor na kojoj pesnik može jezik da kosristi potpuno slobodno. U nameri da se približi
Radoviću ponekad pisao pesme koje su gotovo replike na Radovićeve pesme. Vestern poternice
– Plavi kaktus i kekinje. Ironija prema svetu nasilja, kritikuje načelo sile. Kao i niz pensika pre
njega nastoji da sačuva vezu sa usmenom tradicijom, često ugrađuje bilo čitave oblike bilo
elemente bajke ili kosristi zagonetku kao oblik ili ređalicu, ili kao zmaj i Radović pesmu kao
šaljivu priču. Često je njemu cilj da afirmiše princip života i zato on u takvim pesamma koristi
zanimljiva stilsko jeziča sredstva. Koliko se oslanja na usmenupodlogu vidi se u pesmi Lake
zagonetke. Ima i složenijih pesama – Ima jedan. Ima i pesme koje kritikuje ljudske sklonosti –
Mamine maze. Ršumović traži da se u detetu vidi čovek. Voli da se služi inverzijom – Molim
vas deco. Vraćao teme za koje se mislilo da su potrošene – rodoljublje. Ršumović mnogo pesama
napisao posvećne rodoljublju Domovina se brani lepomot. Napisao i pesme posvećene majkama.
Nemajući druog posla – o odlasku u inostranstvo. Posebno zanimljiva pesma Tačka gledišta,
vezana za vremensku perspektivu. Jezik u njgovoj poeziji – voli da koristi jezički kliše – Bilo je
proleće, mesec maj. Voli da preko jezika stvara poseban tip jezičke fantastike – Išli smo u Afriku
da sadimo papriku. Kao pesnik ključan za modernizaciju pesničkog izraza, posle njega nastupa
jedna vrsta krize poezije za decu.

Džonaton Свифт
Утопијска књижевност. Грчка реч у топос непостојеће место, врло стара
књежевност , јш од анти. Да се у књ делу гради слика света и људског света према неком
идеалу. Први писац утопијске књижевности у ширем смислу је Платон, пишући државе
писао од идеје савршеног друштва, све негативне компоненте уклоњене, пред очима имао
заједницу из које је елеминисано све лоше. У традицији ут књ велики значај има РОмас
Мор и они писци који су увели иновацију у просторној организацији тог простора, и код
Мора и код следбеника, идеално друштво посматрано као острво. На тај начин се увлачи
метафоричка компонента. Покушава да елеминишелоше утицаје. У развоју ут традиције
велики значај 19и век, посебно у европски културама успон науке, може се говорити о
прододру научних идеја у књ деа. Ствара се посебан тип утопијске књ који се и данас
често јавља – научна фантастика, пројекција будућности људске заједнице, која полази од
научних претпоставки.
За све утопије од античких времена до данас, да се заснивају на позитивној
антропологији, све утопијске тековине се заснивају на вери у човека и човековој
способности да створи боље друштво од оног којем живи.
У двадесетом веку до суштинске трансформације долази, зато што ЊЊ1 и потом
економска криза у ономе што би се могло назвати антропологија, почињу да се јављају и
књ и фил дела која доказују разочарење у људску природу. Дела која се зову негативне
утопије или антиутије. Хаксли, Евгениј Замјатин и Орвел. Za sva ova knj dela važno da se
potpuno menja pogled na čoveka. U antiutop knj dominira negativna antropologija, u toj knj
srećemo kritiku i čoveka i svih tvorevina, naročito nauke,kritika tehnološke civilizacije. Čovek
postaje objekat socijalnih procesa. Važno da se ona počinje baviti ideologijama, naročito
usrećiteljskih ideologija. Ideja komunističkog društva kritikovana. Jako važno – činjenica bilo da
se javlja kao utopijska ili anti, podrazumeva isticanje vrednosti ideje, stavlja se iznad čoveka,
pojedinca, jednako kao što antiutopijka zajednici. Pojava posebnog hronotopa, poseban način
prikazivanja vremnea i prostora, prostor kao idelaizovan ilikao prostori koji su viđeni kao
negativno, mračno. Ono što razlikuje utopijsku od antiutopijske – osnovni ton koji srećemo. U
utopijskoj srećemo idealizaciju, dok u anti dominira apokaliptični ton – nema budućnosti, ili je
mračna. Zbog toga u anti veliki značaj ima groteska, ironija i satira koja vrlo često obuhvata
domen ideološke sfere.
Svift – neobična biografija, imao zanimljiv životni put, najvećid eo života proveo kao
neko ko je bio u službi uglednog čoveka kao sekretar, kad mu je to dojadilo, prihvatio da bude
sveštenik u Irskoj, ali se razočarao u ckvenu organizaciju, pa se vratio službi. Ser Vilijam Templ
– značajan, smatrase da je vanbračni otac. Tamo upoznao Stelu, razvila se neobična ljubav, oni
su uvek živeli odvojeno, kad god bi se sreli, neko je morao da prisustvuje, pa su na kraju
istraživači utvrdili da je ona vanbračna ćerka Templa. Svift je sferu emotivnog život aprikazivao
sa nekom vrstu gađenja i odbojnosti. Svift i njegovo delo ne mogu se razumeti ako se ne uzmu
političke prilike u Engleskoj tog doba. U to doba politički život je bio u dominaciji političkoh
partija – Vigovci i Torijevci. I sam Templ bio vigovac, ali u jednom trenutku, Svift ništa nije
doio od njih, pa je počeo da ih ismeva i da piše satirične tekstove. Pred kraj života utočište
potražio u crkvi, u Dablinu, tu ostao do kraja života. Suptilno progonstvo – zabranjeno da dolazi
u London.
Bio je vrlo plodan pisac, istoričari engleske knj – sva delamogu da se svrstaju u kraća i
duža. Jedan deo ostvarenja objavio pod pseudonimom,jerje bio oštar satiričar.
Prvo značajnije delo – Bitka knjiga. Komičnog karaktera hteo da pokaže kako se u
Engleskoj, pod uticajem francuskih knj sporova, pojavio spor starih i modernih, klasicista i
antiklasicista. Moderni pisci verovali da postoji ideja progresa, besmisleno da se nove generacije
vraćaju u prosšlost, progres mora da postoji uljudskoj istoriji.
U doba kada Svift piše, postojala moda pisanja mistifikacija. Imitiranje antičkih pisaca,
ali ne pod svojim imenom. Cilj da uzdrmaju klasične uzore, a da istoričarima knj daju posao da
odrede šta je pravo delo, a šta mistifikacije. Svift pišući ovo delo, jer je Ser bio kalsicista po
opredeljenju, morao je da vodi računa.
Sledeće značajno delo – Priče o buretu (1704) smtra se najbolje i najpoznatije delo uz
Gulivera. Ima neobičan oblik, naime u osamnaestom cveku pisci voleli da pišu predgovore,
komentare svojih dela. Na početku svog dela napisao nekoliko predgovora koji izruguju
preerano. Priač o bureto – delo humorističko satiričkog karaktera. Samo delo govori o tome kako
su se predstavnici vlasti sastali da se dogovore šta da učine protiv pisaca koji su počeli da
kritikuje nedostatke u vlasti i srkvi. Tražeći rešenje, setilis e nečega što rade mornari u opasnosti.
Bure koje će baciti piscima da bi prestali da napadaju državu i crkvu. Svift je u svoje delo
uključio trojcu braće, tri grane hrišćanstvo. Petar, Martin i Džek. Želi da kritikuje crkvu i
ustrojstvu, renome nekog ko nije poštovalac vere i srkvene organizacije. Vrlo oštra kritika crkve
i drštva.
Najveću slavu mu donela Guliverova putovanja. Ima četiri dela, a samo dva su knj za
decu. Svifr nastojao da psotinge spoj satire i putopisa. Ovo delo podrazumeva žanrovsku
hibridnost,ima putopisne elemente i prikazuje čovekov pokušaj da sebi približi i shvati druge
društvene zajednice. Važno i to da je činjenica da je Svift razvio alegorijski karakter književnog
dela. Aludira se na onu zajednicu kojoj pripada. Pišući Guliverova putovanja koristio različite
izvore, jedan od izvora je bajka, jer je iz bajke preuzeo niz elemenata. I bajka se zasniva na
motivu odlaska u nepoznatu zemlju i na motivu koji se često sreće u bajsci uvećavanje i
umanjivanje, preobražaj junaka.
Pišući ovo delo, nastojao da pokaže kako satirični pisac mora da napusti realističku knj
tehniku,jer bez toga ne moe čitaoca da uvede na pravi način u čudesni svet. Da bi mogao da se
odrekne relističke tehnike, morao bi na drugačiji način da prikaže bića i da je otuda priseljen da
se služi postupkom deformacije. Da bi se izvršila ta deformacija, postoje dva osnovna postupke –
bića se ili umanjuju ili se ljudks i druga bića uvećavaju.
Da bi mogao da prikaže na pravi način Guliverov povratak koristi konvencije usmene knj
– bića ispod čovekove snage ili po snaziprevazilaze čoveka, koristio pripovednu tehniku usmene
knj, bajke. Folklorna imaginacija. Budući da je bio satiričar, morao da se posluži neobičnom
pripovednom tehnikom tradicije utopisjek knj. Kraj 17og, početak 18og veka, t vreme značajno
kao trenutak prosvetiteljskih ideja. Sviftu stalo do ideje preuzete iz vizantijske kulture –
shvatanje sveta kao specifične škole. U trdiciji prosvetiteljstva veliki značaj imaju putovanja, ona
vrsta radoznalosti koja će čoveka dovesti do tajanstvenih krajeva. Zbog tiga je hteo da se posluži
konvencijama putopisa kao žanra – lik putopisca se stavlja u prvi plan i zato je u svoju priču
uveo svog putnika i putopisca Gulivera, on govori u prvom licu. Posledica prosvetiteljske
organizacije. Lično ima nezamenjivu vrednost, konvencija svedoka. Mešutim, koristi još jednu
konvenciju – veliki značaj roman koji prikzuje odrastanje, sazrevanje, uvećavanje junakovih
saznanja. U knj 18og veka – motivacija osnovnog impulsa u nekoj priči. Guliverova želja da
putuje u nepoznate krajeve, Guliver kao mlad čovek počeo da troši zaostavštinu svog oca, počeo
da stiče matematička znanja za plovidbu. Hoće da pokaže svog junaka kao čoveka koji se od
detinjstva priprema da bude avanturista. Nije slučajno što se ponaša kao tipični prosvetiteljski
pisac. Ponašaju se kao pisci postmoderne, zatim neprekidno, svog pripovedača dovodi u poziciju
nekog ko vodi dijalog. Gogolj i Sremac – često čitaoca uključuju kao figuru nekog ko vodi
dijalog. Poništavanje realističke iluzije, reditelj sveta koji gradi delo. Konvencija usmenog
pripovedanja.
Iznenadni obrti u avanturističkoj književnosti – brodolom. Svift brodolom ne koristi
relistički, nije stražno. Guliver tokom prodoloma zaspi, nema relističke dimenzije. Tehnika
deformacije guliverove percepcije. Posebno zanimjliva sfera telesnog. Najvažbiji postupak kojim
se služi je oneobičavanje – opsisali najbolje fomalisti.kanonizovanje stvari i pojava. Pravi cilj
onoga što želi da pokaže je satirično područje, posebno sfere političkog života. Intezivna borba
između političkih partija.

Danijel Defo
Defo je najznačajniji engleski romanopisac s početka 18. Veka, tada u evropskoj knj
dominantno mesto imaju avanturistički sižei. Za njegov roman je važno njegovo nastojanje da
uključi prosvetiteljske ideje u njega. Nastojanje pisaca da naglase istinitost u književnom
stvaralaštvu – mornar Aleksandar Selkler je proveo 4 godine na pustom ostrvu. Defo je plodan
pisac – objavio je preko 250 dela. Dnevnik iz godine kuge, Pukovnik Džek, Roksana, Kapetan
Singlton najpoznatija dela.

Ideja da se obnovi čovekova veza sa prirodom, na to su uticale ideje Žana Žaka Rusoa,
koji je verovao da se čovek toliko iskvario da je neophodno da se vrati onom autentičnom. Defo
piše roman prinudnog povratka prirodi – Robinson u prirodu dospeva posle brodoloma. Kod nas
je ovaj roman objavljivan u cenzurisanom izdanju u vreme komunizma – izbacivalo se sve što se
ticalo Robinsonove vere, koga Bog spasava u najtežim situacijama. Uverenje da deca treba da
budu apsolutno poslušna prema roditeljima – Defo nastoji da pokaže šta se dešava kada
Robinson ne posluša preporuke i savete svoga oca. Preko ovih činjenica Defo želi da islustruje
ideju 18. Veka da čovek nije samo razumsko biće, već da u čoveku ima nešto skriveno, ćud
prema kojoj delamo iako to nije razumski. Vera u Boga i Božiju promisao ima značaj u 18. Veku
– Robinson misli da je zbog Božije pomoći preživeo. Kritika ljudske prirode koja nije savršena -
Robinson Kruso kritikuje sopstvenu prirodu: ’’Ali kako mi je priroda da uvek izaberem najgore,
tako sam i učinio.’’ Nesvesno, iracionalno bira najgore. Verovalo se u 18. Veku da čovek ne
može da propadne u životu, ako ima pomoć dobrih ljudi – put u Afriku, kapetan, ljudi sa plantaže
kafe. Veliki prostor ima važna ideja epohe prosvetiteljstva – susret sa drugim kulturama i
pokušaj da ih razume.U 18. Veku evropski pisci otkrivaju Afriku – veliki značaj ima
Robinsonovo putovanje u Afriku – strahovi su različiti – od leoparda i oružja. Antropološki
pesimizam – težnja ka uništenju. Čovekova gramzivost, potreba da se bespotrebno zatrpava
novim stvarima, koje mu i ne znače. Robinson to shvata na pustom ostrvu.

U romanu Robinson Kruso pratimo promene pripovedne tehnike. Danijel Defo uvodi
pripovedanje u prvom licu, koje podrazumeva da su pripovedač i junak jedno isto – odlučuje kad
će da govori, o čemu će da govori. Sugeriše se kako razumeti priču, insistira na njenoj
neobičnosti. Pripovedač se postavlja kao gospodar priče, ocenjuje njen ton. v se koristi formom
dnevnika – dokumentuje se ono što čini njegov život iz dana u dan, da pravi hroniku svog života.

Priroda je velika tema 18. Veka – priroda je u ambivalentnom savezu sa Robinsonom, čas
mu je saveznik, potom protivnik. Zemljotres – Robinson shvata ljudsku ništavnost.

Tema odnosa duha i tela – ljudska priroda se doživljava kao bipolarna. Duh teži većim
sferama, dok nas telo vezuje za ono što je nisko, materijalno. Čovekova potreba da shvati
sopstveni život, a ne da ga samo proživi, zato Robinson ocenjuje dva dela svog života, pre
dolaska na pusto ostrvo i boravka na njemu. Život se odvija kao borba za opstanak na pustom
ostrvu, a komforan je u Engleskoj.

Komentar kao književni oblik dobija na značaju. Ne svesti tekst na naraciju i deskripciju,
već izreći vrednosni sud u komentaru. Odjedanput se saopštava junakovo iskustvo. Zastupa se
stanovište pragmatzma – samo ono osnovno nam je potrebno. Najveće čovekove nesreće potiču
iz okolnosti u koje su ih Bog i priroda poslali. Lik plemenitog divljaka je čest u književnosti 18.
Veka – Petko. Uvodeći lik Petka, Defo je hteo da prikaže drugi vid odnosa čoveka i prirode, tj.
Prikazuje odnos kretanja čoveka ka civilizaciji, za razliku od Robinsona koji kreće od civilizacije
ka prirodi. Religija – monoteistička i politeistička. Tema čovekove prirode kao mesto na kome
caruje zlo – hanibali – prikaz ljudske prirode koja je okrenuta zlu. Defo sam vrednuje svoju priču
kroz svog glavnog junaka roman označava kao zbirku čudesa, zato što ima mnogo toga što je
neverovatno.

Avanturistički siže – pobuna mornara protiv kapetana. Nijedna situacija nije u životu
definitvna, ona se uvek može poboljšati. Robinson Kruso ima tipičan kraj za književnost 18.
Veka – happy end. Ovaj roman je bio toliko popularan da su ga drugi autori imitirali. Ova dela se
nazivaju robinzonijade.

Luis Kerol
LUIS KEROL je pseudonim pisca koji se zvao ČARLS DONSON. Bio je profesor
matematike na Oksfordu. Pisac je postao slučajno, kad ga je dekan zamolio da pričuva njegove
kćerke. Provozao ih je čamcem po jezeru, a Alisa je tražila da joj priča priču, potm i da joj napiše
da bi mogla da sluša. Alisa u zemlji čuda i Alisa sa one strane ogledala su dva najznačajnija dela.
Postala su izuzetno popularna početkom XX veka, nadrealisti su ga smatrali svojim
prethodnicima. Luis Kerol je, kao pisac koji pripada engleskoj književnosti, morao se osloniti na
dva vida engleske književnosti – usmenu tradiciju (bajku) i na avanturističku dimenziju koja se u
engleskoj književnosti uvek ukršta sa satiričnom dimenzijom. Ovi romani, iako su namenjeni
deci, obiluju aluzijama na englesku zajednicu. Kerol koristi poseban tip humora, stvara alogične
konstukcije kao kod nas Radović i Ršumnović – nonsensni humor. Kerol je napravio poseban
jezik u svojim romanima – nonsensni jezik, a trudio se da njegovi romani budu morfološki
složeni. Bahtin – roman je zbog svog obima pogodan za inkorporirnje drugih književnih vrsta,
npr. Kerol je u svoje romane inkorporirao pesme. (LSD JEFFERSON AIRPLANE WHITE
RABBIT)

Pišući svoje romane, Kerol je želeo da iskoristi konvencije u književnosti, naročito

fantastiku koja je ušla iz bajke. Značaj ima onirička fantastika, koja se zasniva na nečemu što
čovek vidi, čuje ili doživi u snu. Kerol je iskoristio mogućnost da iskoristi konvenciju putovanja
– Alisa putuje u Zemlju čuda i sa one strane ogledala. U bajci junaci često putuju. Okretanje
oniričkoj fantastici je značajno zbog toga što Kerol time pomera stvari u napred, pomera se od
romantičarske književnosti koja poštuje usmene konvencije u književosti za decu. Kerol koristi
sferu nesvesnog. Nesvesno je važno zato što već u realizmu dolazi do otkrivanja junakove
unutarnje svesti. Kerol se bavi unutarnjem svetu svoje junakinje, otkriva sferupodsvesnog kod
devojčisce Alise. Sfera podsvesnog mu je bila potebna da bi promenio perspektivu, prikazuje
svet koji je neobičan na drugi način – junaci su uzeti iz sfere igara koje su deci poznata – šah i
karte. Upravo zbog sfere podsvesnog je bio zanimljiv nadrealistima i psihoanalitičarima.

Osnovna karakteristka moderne književnosti je hibridna, teško je odrediti kom žanru delo
pripada. Hibridnost – neposredno uključivanje pesama, elementi putopisa (Alisa putuje). Svoje
delo Kerol svrstava u delo fantastike. Zbog ukrštanja žanrova, Kerolove romane je teško
žanrovski odrediti – bajka, rman koji nastaje od cikličnih priča koje objedinjavaju ista putovanja
i likovi – ista junakinja, isti prostor, likovi koji se ponavljaju. Isto rešenje – Alisa zaspi na obali
reke i u fotelji. Verižna kompozicija iz usmene književnosti – motiv sa kraja jedne priče je
početak druge. Personifikacija – životinje i predmeti govore. Da bi stvorio fantastičku atmosferu
i iskoristio ono što je donela usmena književnost. Kerol je hteo prema jeziku da uspostavi
specifičan odnos, da etiomološki motiviše naziv za pojedine stvari, npr. Jajčić ovalčić.
Konkretizuje trope, tj. Bukvalizacija tropa – npr. Kupa se u suzama, a Alisa se vozi u čamcu po
jezeru svojih suza. Elementi koji upućuju na satiričnu tradiciju – socijalno- političke aluzije –
kraljica koja ima naziv Kraljica Srce koja odrubljuje glave ljudima – ne postoji oblik poverenja u
ljude. Smatra se da je kroz Kraljicu Srce prikazao englesku kraljicu Viktoriju, viktorijanski
moral koji je licemeran jer važi samo za podanike.
 Pripovedna morfologija u Kerolovim romanima – koristi naraciju, deskripciju i komentar.
Komentar u njegovim romanima ima veliki začaj, koristi ga da bi čitaocu ukazao na drugi, dublji
sloj priče. Zašto je Kerol utemeljivač celokupne moderne književnosti za decu? Zato što je svoje
romane gradio kao vid fantastike i zato što je dobar deo svog romana pretvorio u pripovedanje o
književnosti i jezikom – književnost počinje da se bavi samom sobom – autotematizacija.
Spajanje vizualne komponente sa tekstualnim elementima – pretvaranje tekstau mišiji rep –
spajaju se oblik i sadržaj kao u književnosti baroka. Nastoji da sruši ono što je iluzija odnosa
književnosti i života. – Alisa od pisca traži da postane književni junak. Moderna književnost
mora da bude sinteza tradicije i onoga što je novo. Postupak telesne transformacije junaka,
savlađavanje prepreka čarobnim sredstvom. Nerođendanski poklon – pokazuje kako je jezik
vezan od čitavog niza konvencija. Kerol nastoji da logiku za ovozemaljske prilike preokrene –
obrtanje smisla stvarima i različitim pojavama. Kerol uvodi antropološku tematiku i bavi se
ljudskim karakterima, senka kao kod Junga, vitez, autoidealizacija. U svoja dela uključio je
elemente humora i nastoji prema okolnostima koje koristi da i humor u njegovim delima ima
veliki značaj.

Kipling
Kipling – neko vreme žive u Indiji. Postkolonijalna književnost. Pisao pesme, romane, priče.
Pogrbno ga nazivali pesnikom brintanskog kolonijalizma. Više značajnih dela, važne izistinske
priče, najpopularnije delo knjiga o dŽungli. Bavio se i novinarstvom. Dobio Nobela 1907. Za
njega se uvek kaže da je tipičan predstavnik kulture Džonatana Svifta. Avanturistički duh, obišao
sve kontinente.konjiga o džungli – čine dve knjige od po šest pripovedaka. Atmosfera u indijskoj
džungli. Neke prikazuju i pomorske avanture. U njegovom delo spojena dva reprezentativna
obrasca kulture – kolonijalistička, ali i oličenje avanturističkog duha. Knjiga o džungli
podrazumeva dominaciju knj postupka oneobičavanja. Ostvarivao ga na dva načina – govorio o
svetu koji je dalek evropljanima, egzotičan svet indijske džungle. U tim svojim pripovetkama
evropskom čoveku prikazivao kulturu nepoznatu evropskim kulturima, sve istočne kulture u
osnovi amističke, sve što nas okružuje živo, duh je u svemu i posebno važno, čovek veruje da se
taj duh mora uvažavati. U toj kulturi sačuvana snažna vera u magiju, čarobnjaštvo. Knj ima u
osnovi alegorijski karakter.

Odonos između ljudi – stalna borba između dve zajednice. Povremeno se pretvara u surove
obračune. Drugi oblil zasnovan na osnovu konvencije široke primene postupka personifikacije.
Različite životinjske vrste imaju sposobnost govora, ako su nepoverljive prema ljudima, neguju
oblik solidarnosti. Osnovni problem – kako da poveže svet van džungle sa džunglom. Povezuje
preko lika dečaka Moglija. Ovaj lik ostvaren kao neka vrsta bića sa dvostrukom prirodom.
Odrastao među vukovima (Tomas Hobs – čovek čoveku vuk). Kipling hoće da pokažekako
svaka zajednica ima neku vrstu uređenosti, pravila, zakon džungle i posebno važno svi koji
pripadaju toj zajednici moraju da se pridržavaju tih pravila. Sve zajednice se u osnovi
represivnog karaktera. Osnovni zakon džungle zasniva se na najelementarnijem – od iste smo
krvi ti i ja. Apologija krvnog srodstva. Kipling insistira na toj primarnoj vezi.

Imagonologija – ali umesto ljudima da poveri da gledaju druge zajednice, životinje gledaju ljude.
O Mogliju govore kao o čovekovom mladunčetu. To pokazuje duboko nepoverenje i
nerazumevanja, što će rezultirati proterivanjem Moglija iz džungle. Nepoverenje izazvalo to što
on ume da rukuje vatrom, opasnost za životinje jer može da zapali džunglu. S druge strane
životinje ipak vide da je odrasto mežu njima, ali životinje prema ljudima imaju duboko
nepoverenje. Ako postoji taj oblik prikazivanja nepoverenja, u knjizi o džungli postoji nogo
mesta na kojima srećemo apologiju prijateljstva. Jedan stari medvet će učiti Moglija jezikom
džungle, tu je i tigar koji je odrastao u kavezu, koji zna kakav je čovek. Kipling prikriva vešto
alegorijski karakter priče, ali se on i često otkriva. Na više mesta poredi džunglu i zapadni
poslovni svet i na taj način neprekidno pokazuje tu pozadinu priče o životu u džungli.
Prikazujući različite zajednice negativno prikazao zajednicu majmune. Kod njiv veći stepen
anarhije, nemaju vođu, nemaju jasan cilj, mnogo šta počnu, ali retko kad nešto završe. Naročito
kritici podvrgnuta njihova neracionalost – bacaju hranu. Postoji i dublji kritički aspekt –
majmuni napadaju samo kada su jači,a inače u svim drugim sitacijama velike kukavice. Majmuni
na meti svih ostalih životinjskih zajednica – oni otmu moglija, ali se igraju njime, pokazuju
interesovanje da ih nauči nekim veštinama, ali brzo odustanu. Naročito hteo da pokaže način na
koji ilustruje neke od najvažnijih životnih maksima – niko nije bez neprijatelja. Svaka vrsta ima
nekog neprijatelja. Slon na vrhu hijearhije – on prvi kaže da niko nije bez neprijatelja.

Unošenje dramatičnosti u pripovedanje – odlučio da radikalno menja poziciju svog glavnog

junaka Moglija. Naime, kad primete daMogli barata vatrom, životinje ih odbacuju, s druge strane
sama činjenica da životinje odlučuju da ga oteraju, Kipling prikazuje da je svaka zajednica
sklona represiji. Kipling je želeo da prikaže i donos primitivne kulture i zapadne civilizacije –
nastoji da prikaže neke konvencije – zašto čovek prikriva određene delove svoga tela. Kada bude
proteran u selo, iznenađen kako ljudi koriste novac – zajdenica pala u materijano. Moglija
inenađuje to što je čovek sklon da kultiviše prirodu. Posebno kritici podvrgnuto ustrostvo
kastinskog društva u Indiji. Neshvatljivo ako bi pripadnik višeg sloja prikazao samilsot nižim
slojevima.

Zajednici u selu posmatra u analogiji sa onim što postoji u džunli. Ljudsku zajednicu posmatra
kao čopor. Hteo da iskoristi posban tip sižea koju karakteriše avanturistički siže sa neverovatnim
dogažajima. Mogli kada ode u selo, naći će se u kući svojih bioloških roditelja. Posle nekog
vremena ponovo će doći u poziciju enrazumevanja, otpora, posebno kada seoski lovac govori o
svojim poduhvatima. Lovac laže i Mogli to shvata, kaže da ne govori baš istin u, zameriće se
seoskom lovcu i lovac će ga prikazati kao zlog duha, zbog čega će Mogli biti proteran i iz te
zajednice. Kipling želi da upozori mladog čitaoca da je sklad i harmonija uvek pod opasnošću.

Posebna vrednost – izvanredni opisi.on je poznavao taj svet prirode, ali takođe može da se vidi
da je fasciniram svetom prirode, ali ga ljudsko društvo mnogo manje zanima. Na alegorisjki
karakter ukazuje i toponimija – mesto na kome se okupljaju vukovi zove se Skupštinska stena.
Majmuni uvk žive u mestu Hladna jazbina. Često koristi metafore – životinje metaforu imenuju
kao crveni cvet. Kiplingova knjiga o džungli tipično delo kolonijalne kulture, kada su zaapdni
narodni upravljali kolonijama.

Antoan Egzepiri (Mali princ)

1943 – jedno od najpoznatijih dela knj za decu. Njegovoj popularnosti doprinela likovna
komponenta, sam se potrudio da ilostruje tu priču. Za nejga se može reći da je tipična ličnost
modernog doba i predstavnik savremene civilizacije. Voleo sve ono što ne pripada sferi
uobičajnog. Od detinjstva ga prtila opsesija avionima i letačkom veštinom i već 1927 postao
profesionalni vojni pilot. Obično je leteo iznad Mediterana i Sahare. Prineuđen da često sleće u
Saharu, među beduine, zavoleli ga i nazvali ocem pustinje. Kasnije je uspeo da stekne novca i
psotao vlasnik avio kompanije u americi. Bio pilot dobrovoljac tokom rata kao rpipadnik
američke vojske. Leteo do 1944 kada su ga Nemci oborili iznad Mediterana. Pored toga što je
bio pilot bio je i pisac sve vreme svog života. Pisao knjige o letenju. Prvo delo je Pošta za jug
1929, zatim Noćni let 1931 i delo Ratni pilot 1934. 1943 –Mali princ odmah psotlao izuzetno
popularno. Niko nije uspeo da reši žanrovski prirodu ovog dela. Jedino što je sigurno da se
najčešće govori da je to roman – neki kažu i filozofski roman. Ono što je važno to je što
razumevanje ovog dela počinje od posvete koju je napisao.

Posveta – kako je video odnos između odraslih i dece. Nekoliko razloga – prvi je prijateljstvo.
Mali princ je velika apologija prijateljstva, razumevanja među ljudima. Postoji posebna vrsta
imaginacije kod knj za decu. Ukazje i na praktičnu funkciju priče koje se pričaju – one treba da
budu velika uteha. Potreba da se u svakom ljudskom biću sačuva dečija priroda. Leonu Vertu –
kad je bio mali dečak. Na tja način sevidi važna tematska dimenzija – Mali princa nastojid a iz
posebne perspektive osvetli odnos sveta odraslih i sveta dece. Specifičnost tog odnosa vidimo i
način na koji se završava nekoliko poglavlja – odrasli su veoma čudni. Dete ne može da razume
ljudsku borbu za vlašću nad drugima. Zašto su opsednuti materijalnim vrednostima. Mali princ
ne razume zašto ljdui gomilaju znanja koja ničemu ne služe.

Žanrovska priroda – koristi konvecniju kaučno-fantastične proze. Svog junaka dovodi sa druge
planete na zemlju. Sa asteroida B613. Susret različitih civilizacija, konvencija naučnofantastične
proze. Mali princ biće koje jed ošlos a steroida i to je važno. Na jednom mestu upotrebiće
specifičan komenar – deca mnogo toga mora da oproste starijima.

Kada se kaže da je filozofkso delo, podrazumeva se da ima dublji smisao. Na tu dimenziju priče
ukazuje – jer ja ne volim da se moja knjiga čita površno. Sam siže u Malom princu jednostavan –
pilot u sahari pokušava da osposobi avion, dolazi Mali princ koji je sišao sa druge planete. Spada
u moderne pisce jer se poigrava modernim konvencijama, on na jednom mestu kaže – voleo bih
da sam ovu priču počeo kao bajku. Mali princ će reći – veoma sam tužan dok vam pričam ove
uspomene – blizak memoarskom delu.
Priča koja nstoji da se bori protiv zaborava. U dubljem, alegorijskom sloju, videćemmo da je
Mali princ priča o rpijateljstvu. Mali princ i priča o čovekovoj potrebi da zauvek ostane dete. Ta
potreba vidi se i u jednom pripovedačevom komentaru – mora da sam psotao sličan odraslima,
mora da sam odrastao! Za njegovo delo može se reći da spada u nekoliko knj područja –
fantastika, ali napušta kada uvodi tipično realistični oblik u priču. Susret sa bićima sa druge
planete važna komponenta. Važan element avanturističko-putospinog dela, princ boravio na
nekoliko planeta koji ej tužan jer nema podanika, susreo se sa pijancem koji se stidi što pije, sa
poslovnim čovekom koji ni za što nema vremena, svi su oni nesrećni...jedini čovek koji je srećan
je fenerdžija koji pali i gasi fenjer, drugima daruje svetlost – samo zadovoljan onaj koji čini
nešto za druge, a ne samo za sebe.

Pripovedajući o tome kako sa posebnom strašću govori o svojoj ruži koju je ostavio na
asteroidu...Uključio elemente basne – veliki značaj imaju životinje. Egzoiperi uvodi lisicu u
svoje delo – ona ne seluži se lukavstvom, nego predlaže princu da je pripitomi – da stvore vezu
poverenja među ljudskim bićima. Lisiva kaže malom princu da upoznajemo samo ona bića koja
pripitomimo, neophodno da čovek pripremi srce.

Lisica govori malom princu kako ritali imaju važno mesto. Ritali čine različit jedan dan od
drugog dana. Dobar deo priče ima tzv antropološke kritike. Egziperi – kako čovek treba da
pronađe smisao svog život. Mali princ to našao u ljubavi prema svojoj ruži. Na taj način se
egziperi služi mogućnost da iskaže priču čovekovog života. Mali princ najviše voli svoj asteroid,
svoju ružu i tri vulkana. Neobičnost naše ljubavi. Mali princ na planeti zemlji nije našao
prijateljstvo i ljubav.

Astrid Lindgren
Sledbenik tradiciji – pojavljuje se nekoliko elemenata, koristi sve elemente pustolovno
avanturističkog romana, a potom o njenoj prozi uvek ima elemenata bajke, poseban tip
fantastike.
Obejktivni tip knj junaka za decu 19og veka je siroče, lišeno najužeg porodičnog kruga.
Pipi Duga Čarapa – siroče, veruje da je njen otac živ i da je postao crnačkikralj.rado koristi
tipične sižee avanturističke proze. Često prikzuje junake mornare, gusare. To objašnjava zašto
Pipi raspolaže veštinama karakterističnim za pomorce. U čemu je odstupanje i zbog čega je njan
junakinja novi tip junaka – naime u 19om veku se neguje slika deteta kao o malo slabom i
nezaštićenom biću i da je uvek neophodno da mu se pomaže. Zbog toga se ona suprostavila toj
tendenciji – Pipi ima samo 9 godina. Sasvim nova konvencija ugledanja na dete. Njena junakinja
biće apsolutno slobodno. Pipi ne ide u školu oblači se kako se niko ne oblači, ne ponaša se onako
kako se ponašaju deca, smatra da kada neko govori neistinu mora mu reći da laže. Najvažnije
pravo i mogućnost da iskaže slobodnu volju. U bajkama često srećemo junake koji bez obzira na
uzrast raspolažu velikom snagom –ona preuzela i prenela na svoju junakinju. Pobediće u cirkusu
najjačeg čoveka na sveto.
 Ono što je u knj za decu zastupljeno su junakove avanture – Pipi se neprekidno
sukobljava i na taj način demonstrira svoju snagu. Ona demonstrira i neke vrste hrabrosti retke i
za odrasle ljude – spašava dvojicu dečaka iz plamena. Posebnu pašnju posvetila portretu svoju
junakinje – ona liči na cirkuskog kovna, na njoj zastupljen ceo dijapazon boja. Humorna
groteskna sfera – spoj nespojivog. U knj za decu česta tema nasilja, posebno u novije
vreme.vingren je svoju junakinju prikazala kao protivnika svih oblika nasilja. U roman uvedene
tri važne epizode u kojima pokazuje gnušanje prema nasilju – poigravanje sa dvojicom
policajaca koji žele da je odvedu u dom, uspeva da ih fizički ponizi,kao i njen sukob sa lopovima
koje ponižava. Ne samo što zaustavlja nasilje, već pokazuje da ni sama nije odviše gruba prema
nosiocima zla. Važno i razvijanje istraživačkog duha kod deteta, jer je Pipi prikazana kao
istraživač u sferi života. Taj svoj istraživački duh želi da prenese na svoje prijatelje.
Važanodnosprema školi – prikazana kao devojčica koja odrasta izvan društvenih okvira,
primećuje da njeni vršnjaci i prijatelji idu u školu. Ona dobija želju da ide u školu – dođe temo i
kada radi matematiku vidi materijalistički duh savremene civilizacije. Astri Vingren hoće da
kaže da škola i školovanje počinje da gubi humanističku osnovu. Ako je škola dobila neku vrstu
kritike, onda ipak ovaj roman donosi veliku pohvalu igri. Ovaj roman apologija igre i načela igre
u ljudskom životom. Pipi voli da se igra, ali ne voli pravila. Kada odlazi u cirkus – ne želi da
bude samo posmatrač, ne poštuje pravila, prati cirkuske igrače, dolazi u sukob sa vlasnikom
cirkusa.
Kao što osposrava školu, ona ne može da rpihvati ni svakodnevni život, jer postoji niz
konvencija. Smeta što postoje rođendanski pokloni, nego i nerošendanski poklone. Kad ode u
goste kod Tomija i Anike, ona pojede sve kolače, kad sluša ogovaranje odraslih žena grdi ih i
pokazuje da je ne interesuju malograđanske konvencije.
Roman komponovan kao ciklus priča, velika uloga umetnutih priča, posebno o tome kako
izgleda škola u Argentini koja je potpuno slobodna, u odnosu na Švedske. Priča i priču o kinezu i
njegovom sinu Petru koji ocu za ljubav neće da pojede lastino gnezdo i otac ga kažnjava.
Važan tip junaka koji nastoji da prikaže sasvim novi oblik detinjstva koji proklamuje
apsulutnu slobodu.

Selindžer (Lovac u žitu)

Jedan od najuticajnijih pisaca XX veka . rođen 1919 u imućnoj američkoj porodici, imao
priliku da putuje poEvropi, upoznao Poljsku i Beč. Od detinjstva se pripremao da bude pisac,
pohađao kurseve pisanja na Kolumbiji – upoznao neke od najpoznatijih američkih pisaca, jedno
vreme bio i prijatelj Bukovskog. Počeo da objavljuje uoči WW2 – njegova priča Mladi ljudi. Bio
učesnik iskrcavanja u Normandiji, imao priliku da kasnije upozna Hemingveja. U prepisci sa
Hemingvejem 1946 pisao da žei da napiše osteetljivi roman, ali da ima strah da ga ljudi neće
prepoznati. Zasitio se gradskog života i napustio njujor i otišao da živi uHepširu. Najznačajnije
delo koje je napisao 1951 godine je Lovac u žitu. Taj roman je pisao deset godina. Roman
dočekan sa velikim oduševljenjem. Postao je toliko popularan da je čak i na srpski preeden na
više navrata. 1958 godineje preveden prvi put, veliko interesovanje za delo. Njpoznatiji
prevodioci Nikola Kršić, Dragoslav Andrić i Flavio Rigonat.
Sledeće delo objavio 1961 – roman Freni i Zui
1963 objavio delo – Visoko podignite krovnu gredu, tesari
1964 godine je rekao da je objavljuvanje atak na njegov privatni život. Piše smo za svoje
zadovoljstvo. Selinžer jadikuje što je bio slavan i popularan, imao holivudski život. Mnogo su ga
privlačile mlade dame. Kada je umro, svi mislili da u njegovoj zaostavštini ima mnogo dela, ali
se razočarali – nije bilo ničega. Za njega se može reći da je veliki pisac po jednoj knjizi Lovac u
žitu. Postao popularan jer se u pravom trenutku bavio pravom temom. On je u svom romanu
Lovac nastojao da prikaže duhovnu pustoš moderne civlizacije, da osvetli najugroženije –
položaj senzibilne jedinke, pokazao da je teško imati komunikaciju sa drugim ljudima i osvetlio
problem krize u sistemu vrednosti. Uticao na čitav celu generacije – Flaker – džins proza –
Momo Kapor i Milovan Oklopdžić. Ovaj roman odlikuje da je tipičan izraz duha vremena, ovaj
roman pisan onako kako se piše veliki deo dela, on je dijalog sa književnošću i Selinđer u svom
romanu vodi širki daijalog sa romanom David Koperfild i Hemingvejevom Zbogom oružije.
Takođe treba reći svakako činjenicu da je ovaj svoj roman napisao kao roman koji ukazuje na
duboku krizu svega što je humnističko. U svoj roman uključio dijalog sa knj jer je hteo da se
odredi prema savremnoj američkoj knj, pisao sa namerom da se sav am knj promeni, s druge
strane pokazao da još uvek postoji knj koja nas se tiče. Osetio da je am knj postala izuzetno
složena id a u njoj imamo orijentaciju u pričanju reprezentativne priče.
Američka knj danas u zanku trivijalne knj na koju mnogo utiče film. Odlučio da napiše
knj koja će biti drugačija – piše j u prvom licu, o životu jednog mladog čoveka. Autobiografsko
kazivanje – pristajanje na iskrenost. Oblik pripovedanja koje prikazuje mogučnost da se prikaze
unutrašnji i spoljašnji svet. Pripovedanjem u prvom licu se bavili formalisti –Ejhenbaum – Iluzija
pripovednja. I u srpskoj knj u drugoj polovini dvadesetog veka problem pripvedanja. Petrijin
venac i Kad su cetale tikve pisane u prvom licu. Selinđer u središt epriče postavio mladog
čoveka, prikazanog kao 17ogodšnjak. On i priča priču i u isto vreme je komentariše i ocenjuje.
Gađenje prema sutobiografskoj prozi – David Koperfild. Stavlja do znanja da mu je realističko
pripovedanje dosadno. Iluzija živog pripovednja. Jako važno da njegova priča ima neku vrstu
usresređenosti, pripoveda u prvom licu i bavi se kratkim odsečkom vremena. Prvi se time bavio
Džojs u Uliksu. Vikend i prvi radni dan posle vikenda – uoči vikenda junak izbačen iz koldža,
vraća se u Njujork, ne želi da se vrati kući. Dramatični trenuci u kojima se zgušnjava njegova
životna drama. I u ovom romanu u prvom palnu postavljena škola. Junak pripoveda priča o
životu tako što predočava pojedinosti, ali ih odma i ocenjuje. Posebno izdvaja sestru Febu, koju
poštuje,kao i mrtvog brata Elija. Nastoji da prikaže hipokriziju odraslih. Nastoji da pojave i ljude
razrsta, od profesora jedino izdvaja starog Spensera, profesora istorije. Shvata zasnovanost na
moralnim pricipima.
Kao i svi dečaci njegovih godina, opsednut devojkama i ljubavlju. Posebno ga privlači
devojka Džejn Galager, ali on nju više sažaljeva nego što je voli. Dominantno mesto je njegovo
razumevanja za njenu patnju. Niz sitacija u kojima pokazuje nedoslednost –Sali Hejs mu se sviđa
zato što je lepa, ali neće da pobegne sa njim na zapad – Selindžer želeo da prikaze
ambivalentnost svog junaka.
Kada Holdeholfil ode u Njujork, odlazi u hotel. Naleti na makroa i dobija prostitutkusa
kojom želi samo da priča. Čovek jedino što ima je njegova čistota, sve vreme nastoji da traga za
autentičnim u životu. Veliku pašnju poklanja časnim sestrama. U ovom romanu govori i o
odnosu prema homoseksualizmu.
Junak prezire melodramu, vrlo oštro kritikuje američki film. Smatra da Amerika neguje
licemeran odnos – hrli u ratove a posle žali vojne invalide. Kritikuje i potrošačko društvo.
Neprekidno govori kritički o potrebi za stalnim sticanjem, ne želi da bude rob novca. Iako je
kitički raspoložen prema mnogim apektima života, pokazuje neku vrstu osećajnosti. U teoriji
proze u dvadestom veku veliki značaj dijalogu. Govor junaka se provocira govorom drugog
junaka. Selindžer koristio mnogo dijaloške sekvence. Vodi vrlo razgranate dijaloge i zato njemu
dijalog sredstvo kojim će da iskaže svoj stav. Neprekidno se suočava sa životom kao nekom
vrstom haotičnog kretanja. Taj haos po mišljenju junaka je osnovni izvor stresa, nemira i
depresije. Služi se pripovednom tehnikom neobičnih i efektnih poređenja.
Neprekidno i pripoveda i vrednuje, to prati priču od početka do kraja. Zagonetnost
naslova – preuzet iz jednog hita Robert Bernsa u kojoj se govori o Lovcu o životu. Draž priče u
digresijama.

KRAJ

SREĆNO KOLEGE! 