Professional Documents
Culture Documents
Novozavetna Teologija Skripta Sira Verzija
Novozavetna Teologija Skripta Sira Verzija
Novozavetna Teologija Skripta Sira Verzija
скрипта
која садржи предавањâ Митрополитадр Порфирија и доцентадр
Драгана Радића и коментаре из испитне литературе
БЕОГРАД 2017
Теологија Новог Завета
1.
ТЕОЛОГИЈА НОВОГ ЗАВЕТА КАО
БИБЛИЈСКА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА
2
Теологија Новог Завета
3
Теологија Новог Завета
4
Теологија Новог Завета
5
Теологија Новог Завета
6
Теологија Новог Завета
7
Теологија Новог Завета
8
Теологија Новог Завета
9
Теологија Новог Завета
10
Теологија Новог Завета
11
Теологија Новог Завета
12
Теологија Новог Завета
13
Теологија Новог Завета
су Јевреји прали руке пре јела (обичај код Јевреја налагао је да пре
свакога обеда оперу руке); Мк 14,2 када говори о дану бесквасних
хлебова, о празнику Пасхе каже: “У први дан бесквасних хлебова
када жртвују јагње“, док апостол Матеј то уопште не коментарише,
само каже у први дан бесквасних хлебова и тако наставља. Апостол
Марко то тумачи својим реципијентима да би им било јасно то што
он говори (неке познате арамејске изразе који се налазе код Матеја
као што је нпр. Воанергес што значи синови грома).
Садржај
У Јеванђељу по Марку као и у осталим јеванђељима не може
се наћи потпун и на систематичан изложен Христов живопис, него
само неке карактеристичне епизоде из Његовог живота и учења,
које имају сврху да укажу да су се у Христовој личности остварила
обећања Божија о спасeњу човечанства. Садржину Јеванђеља
истраживачи деле на различите начине. Један од тих је начина је
подела на основу постепеног откривања личности Месије и тајне
Царства Божијег:
- Месијански почеци – део текста у којем јевађелист свој текст
назива „Јеванђељем Исуса Христа“. Ова благовест почиње у моменту
када свети Јован Крститељ најављује долазак Христа и када га
крштава, и када Бог Отац изговара да је Он „Син Љубљени“; управо
тада Христос започиње своју проповед „Јеванђеља о Царству
Божијем“.
- Месијина Чуда и Његов сукоб са представницима старог
верског поретка;
- Стварање новог народа Божијег и откривање тајне Царства
Божијег са параболама и чудима;
- Изгон Месије из Израиља и обраћање многобошцима;
14
Теологија Новог Завета
15
Теологија Новог Завета
16
Теологија Новог Завета
тој кући они треба да питају тога домаћина где треба Господ да
уготови Пасху. Сам опис тога догађаја, по светим оцима (Јован
Златоусти), говори да је то морао бити човек који је то заиста
доживео. Немогуће да је то неко описао, а да није био лични сведок
тих догађаја. Други догађај је из Мк. 14,52. Где се описује младић
који је опасан огртачем у Гетсиманији. Према Светим оцима онај
који је то доживео је највероватније написао Јеванђеље. То су
наравно само претпоставке.
Литерарни контекст
Христос је у Јеванђељу по Марку приказан тако што прати
један одређени географски концепт - приказује Христа који почиње
да делује у Галилеји. Из Назарета и Капернаума се полако спушта,
пролазећи градове и проповедајући јеванђеље о Царству Божијем,
чинећи чудеса исцељујући болесне, изгонећи демоне. Тај његов пут
се креће из Галилеје до Јудеје и коначно се завршава у Јерусалиму
где Христос проводи седам дана пре свога страдања на Крсту.
Зашто је апостол Марко осмислио тако Јеванђеље? Он је
желео да Господа Исуса Христа прикаже кроз једну историјску
перспективу, географског кретања где Христос као Месија, као
унапред предсказиван кроз пророке (кроз цео Стари Завет
приказиван као Месија), долази и проповеда о Царству Божијем,
свим људима, а не само изабраном народу Божијем, и који, на
крају, у Јерусалиму страда, васкрсава и узноси се на небеса. Тај
географски контекст је важан да бисмо проникли у Маркову
теологију.
Питање реципијента
Јеванђеље по Марку не подразумева да су његови читаоци
упознати са јудејским обичајима и са Старим заветом. Када
17
Теологија Новог Завета
18
Теологија Новог Завета
19
Теологија Новог Завета
20
Теологија Новог Завета
21
Теологија Новог Завета
22
Теологија Новог Завета
23
Теологија Новог Завета
24
Теологија Новог Завета
25
Теологија Новог Завета
26
Теологија Новог Завета
27
Теологија Новог Завета
28
Теологија Новог Завета
29
Теологија Новог Завета
30
Теологија Новог Завета
31
Теологија Новог Завета
32
Теологија Новог Завета
33
Теологија Новог Завета
34
Теологија Новог Завета
35
Теологија Новог Завета
36
Теологија Новог Завета
37
Теологија Новог Завета
Питање реципијената
Аутор овога Јеванђеља у виду има читаоце који су хришћани
јудејског порекла којима је близак Стари Завет, јудејски ставови и
схватања. У овом Јеванђељу се не објашњавају јудејски ставови и
обичаји као што је то случај код Марка (јер се подразумева да они
којим се пише то знају).
Разлике између Матејевог и Марковог јеванђеља
Када поредимо Матејево са Марковим јеванђељем можемо да
уочимо три карактеристике по којима се разликују:
1) Сам почетак Матејевог јеванђеља је другачији од Марковог
јеванђеља. Марково јеванђеље почиње речима:“Почетак Јеванђеља
Господа Исуса Христа Сина Божијег, глас вапијућег, и крштење“. Матеј
на почетку описује генеалогију Господа Исуса Христа и Рођење, а то
не постоји код Марка.
2) Сам крај је мало другачији код Матеја. Стихови Мт. 27,28 нам
говоре детаљно о Васкрсењу и о јављању Васкрслог Христа
ученицима. И на крају, крај Јеванђеља (Мт. 28,19 ) наговештава да
Јеванђеље треба да се пренесе целом свету.
3) Матеј за своје Јеванђеље, за разлику од Марка, налази материјал и
тај материјал групише по целинама. За разлику од Марковог
јеванђеља, у ком Христос на самом почетку Јеванђеља најављује
своје страдање, које се кроз цело Јеванђеље протеже до саме
Христове смрти на Крсту (Христос у Марковим јеванђељу почиње
да делује у Галилеји, па се спушта кроз Галилеју пролазећи до
галилејских места у Јудеју до Јерусалима где ће да страда и да
васкрсне после три дана), Матеј нам кроз своје Јеванђеље доноси
више чуда и прича и учења која се протежу кроз цело Јеванђеље.
Савремени научници покушали су да Матејево јеванђеље (ако
38
Теологија Новог Завета
изузмемо прве две главе и последње две главе, које су уводне и нека
врста епилога) поделе на пет целина покушавајући да на тај начин
успоставе паралелу са Петокњижјем Мојсијевим јер цело Јеванђеље
Матејево има доста сличности са поменутим. Прва реч која почиње
у Матејевом јевађељу је родослов ГИХ што алудира на Књигу
Постања.
39
Теологија Новог Завета
40
Теологија Новог Завета
41
Теологија Новог Завета
42
Теологија Новог Завета
43
Теологија Новог Завета
44
Теологија Новог Завета
45
Теологија Новог Завета
46
Теологија Новог Завета
47
Теологија Новог Завета
10.Есхатологија
48
Теологија Новог Завета
49
Теологија Новог Завета
50
Теологија Новог Завета
51
Теологија Новог Завета
52
Теологија Новог Завета
Писац
Ко је био апостол Лука? О Лукином јеванђељу и Дап имамо
многобројна црквена сведочанства. Свети оци од почетка 2. века
говоре да је апостол Лука писац и Јеванђеља и Дела апостолских.
Иринеј Лионски крајем 2. века нам сведочи да је апостол Лука
љубљени лекар, и пратилац апостола Павла и да је написао треће
хронолошко Јеванђеље. Мураторијев канон говори о писцу
Јеванђеља и Дап. Целокупно црквено сведочанство говори да је
писац ова два дела апостол и јеванђелист Лука за кога кажу да је
познавао грчки језик који је доста лепши него код Матеја и Марка.
Уочава се да је Лука био лекар на основу термина које наводи у
свом Јеванђељу (говори конкретно о неким болестима од којих су
људи били исцељени).
Прво што морамо имати у виду је то да је апостол Лука, апостол
треће генерације што значи да није био међу дванаесторицом, те
тако постоји једна временска удаљеност од самог историјског
Господа Исуса Христа. Већина апостола је скончала мученичком
смрћу, и апостолска епоха престаје, а почиње постапостолска епоха
у којој живи и делује апостол Лука. Апостол Лука је постао
53
Теологија Новог Завета
54
Теологија Новог Завета
55
Теологија Новог Завета
56
Теологија Новог Завета
57
Теологија Новог Завета
58
Теологија Новог Завета
59
Теологија Новог Завета
60
Теологија Новог Завета
61
Теологија Новог Завета
62
Теологија Новог Завета
63
Теологија Новог Завета
14.Христологија
64
Теологија Новог Завета
65
Теологија Новог Завета
66
Теологија Новог Завета
67
Теологија Новог Завета
68
Теологија Новог Завета
69
Теологија Новог Завета
70
Теологија Новог Завета
71
Теологија Новог Завета
72
Теологија Новог Завета
73
Теологија Новог Завета
74
Теологија Новог Завета
75
Теологија Новог Завета
17.Христологија
76
Теологија Новог Завета
77
Теологија Новог Завета
ΕΓΩΕΙΜΙ - ЈА САМ
Јован повезује христологију и сотирологију објавитељским
речима Ја сам, а при томе користи христолошке наслове. Тај израз
има аналогију у Старом Завету (Изл. 3, 14. “Ја сам Онај који Јесте”;
Ис. 45, 22. “Ја сам Бог и нема другога”).
Христос се сам представља тим изразом и говори обично: Ја
сам хлеб живота 6,35;Ја сам Пастир Добри10,11;Ја сам истински
чокот15,1; Ја сам Пут Истина и Живот14, 6; Ја сам светлост
свету 8, 12; Ја сам васкрсење и живот 11, 25.
Христос понекад говори само да Он јесте без икаквог
додатка:“Заиста вам кажем; прије него Авраам настаде, Ја јесам” 8,
58;“Кад подигнете Сина Човечијег, онда ћете дознати да Јесам” 8,28.
Израз Ја јесам повезује Христову личност са делом спасења и
назива се “посланичка христологија” .
Читаво Јеванђеље представља Исуса као оног који је дошао од
Бога да објави истину о Оцу и вера је једна од главних тема
Јеванђеља. Појам веровања и Христос су неодвојиво повезани што
видимо у стиховима:“Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он
посла”, 6,29;“Ми смо поверовали да си ти Христос Син Бога Живога”,
6,69;“Ако не верујете да Ја Јесам, помрећете у гресима својим”, 8,24.
Појам вере је повезан са изразом „Ја јесам“ и то је посланичка
христологија где Христос говори о себи као о спаситељу и о томе да
само вера у њега као истинскога Сина Божијег и Месију може да
спасе човека од смрти.
„Син Божији” и „Син Човечији”
Син Божији–ΥἱόςτοῦΘεοῦозначава најужу могућу везу коју
Син има са Оцем; „Ко је видео мене видео је и Оца”(Јн 14,9).Признање
да је Исус Син Божији, јесте признање и вера у самога Бога: „Који
призна да је Исус Син Божији, Бог у њему пребива и он у
78
Теологија Новог Завета
79
Теологија Новог Завета
80
Теологија Новог Завета
81
Теологија Новог Завета
Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном
иде“. Христос позива ученике да га следе и у пост-васкрсном
периоду, док то не налазимо код синоптика (Јов 21)
Веома важан појам који се тиче учеништва јесте љубав. Овде
Јован на веома специфичан начин говори о љубави, тако да је
јовановска школа назвала Јована Богослова ,,Љубљени ученик“.
Средишња тема Јовановских списа јесте љубав и она је
врхунац свега. Вера је основни предуслов који је потребан да би се
задобио живот вечни, и та вера доминира кроз Јованово Јеванђеље.
Од ученика се не тражи само конкретно вера, него се тражи да веру
спроведу у дела, да врше заповест коју им је Христос оставио, а то је
да љубе једни друге - 1Јн 4,7-21:“Љубљени, љубимо једни друге; јер је
љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога. Који не
љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав. У томе се показа љубав Божија
према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да
живимо Њиме. У томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што
Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше.
Љубљени, кад овако Бог заволи нас, и ми смо дужни љубити једни друге.
Бога нико никада није видио: ако љубимо једни друге, Бог у нама пребива,
и љубав је његова савршена у нама. По овоме знамо да у Њему пребивамо,
и Он у нама, што нам је дао од Духа својега. И ми смо видјели и
свједочимо да је Отац послао Сина - Спаситеља свијета. Који призна да
је Исус Син Божији, Бог у њему пребива и он у Богу. И ми смо познали и
повјеровали љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав, и који пребива у
љубави, у Богу пребива и Бог у њему. Тиме се љубав показала савршеном
у нама, да бисмо имали смјелости на Дан суда; јер као што је Он, и ми
смо у овоме свијету. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони
страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у
љубави. Ми љубимо њега, јер Он први заволи нас. Ако ко рече: Љубим
82
Теологија Новог Завета
Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега
види, како може љубити Бога, којега није видио? И ову заповијест имамо
од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега“.
Љубав је средиша тема која надограђује и разрађује веру.
Појам љубави је развијен кроз 4 поглавља у опроштајној беседи
Христа са ученицима. Веза овог заједништва и јединства јесте љубав,
која се темељи на Исусовој љубави према ученицима - Јн 13,1:“А
пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога
свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја“.
Основ на коме се заснива јединство Цркве код Јована, није вера
или неки светотајински обред, већ се захтева делатна љубав која ће
бити пројављена у томе, што ћемо да љубимо онако како нас је
Христос сам заволео, и онако како нас је љубио. Из те љубави
Христос иде на страдање предаје живот свој, за своје људе, за свој
народ. Оно што је уочљиво код Јована, када говоримо о љубави,
видимо да постоји љубљени ученик Јн 13,23-25:“А један од ученика
његових, кога Исус љубљаше, бјеше наслоњен на наручје Исусово. Њему,
дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме говори. А
овај, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко је то?“ Христос
пројављује своју љубав према свим ученицима, а не само према
појединим особама, као што се то некад може погрешно
протумачити: Јн 11,5: „А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и
Лазара“; Јн13,34:“Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као
што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге“.
Та љубав се темељи на односу (љубави) између Оца и Сина.
Имамо доста цитата који нам говоре о томе: Јн 14, 31-,,Него да зна
свет да љубим Оца“. Јн 15,9: „Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас;
останите у љубави мојој“.
83
Теологија Новог Завета
84
Теологија Новог Завета
85
Теологија Новог Завета
86
Теологија Новог Завета
87
Теологија Новог Завета
88
Теологија Новог Завета
16, 13 -15:“А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер
неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно
што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.
Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити
вам“.
20.Еклисиологија
89
Теологија Новог Завета
90
Теологија Новог Завета
21.Евхаристија
91
Теологија Новог Завета
22.Есхатологија
92
Теологија Новог Завета
93
Теологија Новог Завета
94
Теологија Новог Завета
95
Теологија Новог Завета
96
Теологија Новог Завета
97
Теологија Новог Завета
98
Теологија Новог Завета
Титу и Филимону).
99
Теологија Новог Завета
100
Теологија Новог Завета
101
Теологија Новог Завета
102
Теологија Новог Завета
103
Теологија Новог Завета
104
Теологија Новог Завета
24.Христологија
105
Теологија Новог Завета
106
Теологија Новог Завета
107
Теологија Новог Завета
108
Теологија Новог Завета
109
Теологија Новог Завета
110
Теологија Новог Завета
111
Теологија Новог Завета
112
Теологија Новог Завета
113
Теологија Новог Завета
114
Теологија Новог Завета
115
Теологија Новог Завета
116
Теологија Новог Завета
117
Теологија Новог Завета
118
Теологија Новог Завета
119
Теологија Новог Завета
120
Теологија Новог Завета
121
Теологија Новог Завета
122
Теологија Новог Завета
када апостол Лука бележи у Дап речи апостола Павла које гласе
овако:“Људи шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи који
вам благовестимо да се од овијех ништавних ствари вратите Богу
живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; који у
прошлим нараштајима бјеше пустио све народе да иду својим путевима;
Мада ипак не остави себе не посвједочена, чинећи добро, дајући нам с
неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем“.
Ове Павлове речи личе на један философски приступ Богу, тј.
да и он закључује о Богу на основу посматрања природе. Дакле, на
основу онога што видимо у природи ми можемо да закључујемо о
Богу, јер каже апостол Павле: „не остави себе не посвједочена“ – и онда
ове речи апостола Павла упућују на неку врсту природне теологије
на коју можемо да се упутимо или да је препознамо и у Рим.1,18-32
где се аргументи апостола Павла, када говори о Богу ослањају на
природни поредак ствари и света који је у истој тој мери и био и
јелински. На другим местима у Посланици Римљанима се
примећују и друге философске категорије, стоичке категорије (када
апостол Павле употребљава појмове вечно и божанско) у Рим. 1,20
и 1,26.
И ове мисли апостола Павла су карактеристичне за стоике
који говоре о природном животу, али оно што је за нас
карактеристично и што је важно то је да, апостол Павле и овде,
полази од познатљивости Бога која пре свега зависи од божанског
откривења – и каже:“што се може дознати од Бога, познато је њима
јер им је Бог објавио“.
Дакле, иако апостол Павле говори да је могуће доћи до
закључка о постојању Бога кроз посматрање света, кроз посматрање
природе, он не ставља ту нагласак, као што то чине антички
философи, на људски напор (да је човек сам закључивао, па је
123
Теологија Новог Завета
124
Теологија Новог Завета
125
Теологија Новог Завета
Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. Јер ко од људи зна
шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу
нико не зна осим Духа Божијега. А ми не примисмо духа овога свијета,
него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога“.
Дакле, Дух Божији је тај који открива и овде прави аналогију
индивидуалног самопознања и надахнућа. Значи, Бог је тај који
једини зна шта је, и ми га не можемо познати истражујући свет око
себе и закључујући рационално, изводећи силогизме, анализе,
доносити закључке. Кључна разлика доживљаја Бога апостола
Павла и античке философије се овде налази. У Посланици
Римљанима 1:17-18, Павле намерно започиње своје теолошко
излагање двоструким божанским откривењем где каже да се Бог
открива свим људима, али га људи различито доживљавају,
односно различито се постављају у односу на то Његово откривење.
И у коринћанској преписци Павле се присећа да му виђења и
откривења Божија нису страна укључујући и мистичко искуство
небеског путовања. Неки у овим речима апостола Павла мисле да је
могуће да је Павле практиковао чак и један облик јудејског
мистицизма пре свога обраћења. И његово схватање спасења као
личног и телесног преображаја није неповезано са идејама у
јудејским апокалипсама и у мистичкој јудејској пракси чија је главна
мотивација била познање Бога и небеских тајни.
Апостол Павле, како се види, не прибегава никаквом
психологирању свог доживљаја већ га сасвим трезвено тумачи
важним теолошким појмовима. То што се са њим догодило јесте
сасвим незаслужени дар Божији – већ његова благодат и милосрђе.
А с обзиром на квалитет те благодети и милосрђа о којој апостол
Павле говори – то за њега представља откривење Сина Божијег
којега апостол Павле сада треба да проповеда незнабошцима.
126
Теологија Новог Завета
127
Теологија Новог Завета
Увод
128
Теологија Новог Завета
129
Теологија Новог Завета
130
Теологија Новог Завета
Коначно, Бог јесте Бог свих, он је Творац – „Као што је написано: Јер
сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова,
који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће“ (Рим 4, 17).
Стога је благодат дата свима, односно Авраамовом потомству, које је
од вере (Рим 4, 16). А то све опет значи да приступ Богу није кроз
закон, него кроз веру. Ако је приступ кроз закон, квари се вера, она
131
Теологија Новог Завета
Природни закон
132
Теологија Новог Завета
133
Теологија Новог Завета
134
Теологија Новог Завета
135
Теологија Новог Завета
136
Теологија Новог Завета
Апостол Павле, дакле, види Крст Христов као последњи знак Његове
послушности Оцу зарад спасења рода људскога: „Унизио је себе и био
послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (Фил 2, 8). Ова
Спаситељева послушност је плод љубави и та Крсна жртва постаје
пример који раздваја предхришћанску, јудејску љубав и нову заповест
о љубави. У тој највећој заповести о љубави сажима се надилажење
137
Теологија Новог Завета
138
Теологија Новог Завета
139
Теологија Новог Завета
140
Теологија Новог Завета
141
Теологија Новог Завета
142
Теологија Новог Завета
броју одељака овај појам за апостола Павла означава људски дух. Као
најбољи пример наводимо 1 Кор 2, 11: «Јер ко од људе зна шта је у
човјеку осим духа човекова који је у њему»2.
32, 6).
2
Упореди Рим, 1, 9: „јер ми је сведок Бог којем служим духом својим“; Рим 8, 10: „а ако је Христос
у вама онда је тело мртво за грех, а дух је живот за праведност“; Рим 8, 16: „Овај Дух сведочи
нашему духу да смо деца Божија“; 1 Кор 5, 3: „јер ја одсутан тјелом али духом присутан... 5, 4, кад
се саберете ви и дух мој“; 1 Кор 7, 34: „да буде света и телом и духом“; 1 Кор 14, 14: „јер ако се тим
језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плодова“; 2 Кор 2, 13: „не имадох мира у духу
својему...“; 2 Кор 7, 1: „очистимо себе од сваке нечистоће тела и духа...“; Кол 2, 5: „јер ако сам телом
одсутан, духом са вама“; 2 Тим 4, 22: „Господ Исус Христос нека је са духом твојим“.
143
Теологија Новог Завета
Свети Дух:Рим 5,5 «јер се љубав Божија излила у срца наша Духом
Светим који је дат нама»; Рим 9, 1 «истину говорим у Христу, не
лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим»; Рим 14, 17; « јер
Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у
Духу Светоме», Рим 15, 13 « А Бог наде да вас испуни сваком радошћу
и миром у вери, да изобилујете у нади силом Духа Светога»; 1 Кор 6,
19 «или не знате да је тјело ваше храм Духа Светога», 1 Кор 12, 3 «и
нико не може рећи Исус је Господ осим Духом Светим»; 2 Кор 6, 6 «у
чистоти у знању, у дуготрпљењу, у благости у Духу Светоме у љубави
нелицемерној; 2 Кор 13, 13 «Благодат Господа нашега Исуса Христа, и
љубав Бога Оца и заједница Духа светога са свима вама. Амин»; 1 Сол
1, 5-6: « јер јеванђеље наше није проповедано вама само речју, него и у
сили и у Духу Светоме... примивши вест са радошћу Духа Светога»; 1
Сол 4, 8 «који дакле одбацује не одбацује човека него Бога, који је и дао
Духа Светога свога нама»; Еф 1, 13 «и поверовавши у Њега бисте
запечаћени обећаним Духом Светим»; Еф 4, 30 «и не жалостите
Светога Духа Божијега којим сте запечаћени за дан избављења»; 2 Тим
1, 14 «добро завештање сачувај Духом Светим који обитава у нама;
његов» ; Рим 8, 14 «јер које води Дух Божији они су синови Божији»; 1
Кор, 2, 11 «тако и о Богу нико не зна осим Духа Божијега»; 1 Кор 2, 14
«а телсени човек не прима што је од Духа Божијега»; 1 Кор, 3, 16 «не
знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама»; 1 Кор 6,
11 «али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса
Христа и Духом Бога нашега»; 1 Кор 7, 40 «али је блаженије ако остане
тако, по мојему мишљењу, а мислим да и ја имам Духа Божијега»; 1
Кор 12, 3 «зато вам дајем на знање да нико ко Духом Божијим говори
не каже анатема на Исуса!»; 2 Кор 3, 3 «не мастилом него Духом Бога
живога»; Фил 3, 3 «јер обрезани то смо ми који Духом Божијим
служимо и хвалимо се Исусом Христом»;
Дух Синов:Гал, 4, 6 «а пошто сте синови посла Бог Духа сина Свога у
срца ваша, који виче: Ава оче!;
145
Теологија Новог Завета
146
Теологија Новог Завета
и чини чудеса међу нама»(3, 5). Са друге стране пак, Духом Светим
верници долазе до Христа и живе у заједници са Христом. Благодаћу
и дејством Светог Духа верни народ препознаје у историјском Исусу
Христу, Господа славе, превечног Сина и Логоса Божијег (1 Кор 12, 3).
147
Теологија Новог Завета
148
Теологија Новог Завета
149
Теологија Новог Завета
Слобода у Духу
150
Теологија Новог Завета
151
Теологија Новог Завета
152
Теологија Новог Завета
153
Теологија Новог Завета
154
Теологија Новог Завета
155
Теологија Новог Завета
156
Теологија Новог Завета
157
Теологија Новог Завета
Апостол Павле стога и каже у (1.Кор. 14, 23) ,,где је сва Црква
сабрана`` и присутна је у Евхаристији. Зато се Света Евхаристија и
сматра срцем Цркве, изражава њен живот, њено јединство и на крају и
сам извор њеног спасења.
158
Теологија Новог Завета
нагласи хлеб као Тело Христово и чашу као крв Његову, да би код
Коринтских хришћана пробудио свест о величини Евхаристијске
жртве Христове.
159
Теологија Новог Завета
160
Теологија Новог Завета
као о целој Цркви (Рм 16, 23). Тако исто говори и о евхаристијском
сабрању у Коринту као окупљању целе Цркве (1 Кор 14, 23).
161
Теологија Новог Завета
162
Теологија Новог Завета
163
Теологија Новог Завета
Иконична Еклисиологија
164
Теологија Новог Завета
165
Теологија Новог Завета
166
Теологија Новог Завета
167
Теологија Новог Завета
У Цркви као Телу Христовом сви верни имају своје место служења.
„И ове постави Бог у Цркви; прво апостоле, друго пророке, треће
учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања,
управљања, различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви
пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви
чудотворци?“ (1 Кор 12, 28-30).
Дакле, у Цркви која је Тело Христово сви верни као удови живог
организма имају своје место, своје служење, и у њој нема мртвих
( беживотних, безкорисних и нестваралачких).
У Цркви нема верних који су без благодати, јер сваки вид служења
је благодатан. Свештенству (клиру) су дати посебни дарови на корист,
168
Теологија Новог Завета
169
Теологија Новог Завета
170
Теологија Новог Завета
171
Теологија Новог Завета
оставља у душу света. Тако се свет поима као својеврсно живо биће
које је обдарено умом.
Поред ове космичке душе света постоји и индивидуална душа, тј.
човекова душа која се састоји од смртног и бесмртног дела. Смртни
део душе су створили нижи богови (које је створио врховни бог), и
ови нижи богови који су створили нижи свет умотали су душу у
један смртни омотач који се зове тело, тако да је душа заправо
заробљена у том смртном омотачу. Тело је пролазно, земљано а
душа је нематеријлна, бесмртна и вечна.
Платон душу сматра самосталном суштином која је бесмртна.
Апостол Павле не користи много пута појам „душа“ (психи) у
изворном тексту Новога Завета, али користи довољно да би смо
могли да изведемо закључак шта он подразумева под душом. Пре
свега, нигде не видимо да он под душом подразумева ишта налик
или макар у алузијама, на виђење душе и као некаквог бесмртног
космичког дела, дела творевине који постоји. Када користи овај
појам, Павле, увек тај појам доводи у везу са човеком. Не постоји
душа мимо и изван човека. Он тај појам користи 13 пута. Павле није
увек прецизан, тј. не користи увек у истом смислу појам „душа“.
Имамо три начина употребе појма „душа“.
Овај појам Павле користи са значењем душе као живота,
животности, животног принципа.
Рим, 11,3: „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје
раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.“
Рим 16,4:“ Који за мој живот своје вратове положише, којима не
захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и
домаћу цркву њихову.“
172
Теологија Новог Завета
1 Сол 2,8:“Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не
само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бијасте
омиљели.“
1 Кор 15,45:“Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа
жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.“
Павле користи на неким местима „душу“ као појам седишта,
центра, почивалишта емоција или седишта воље, мишљења,
дакле, слободе.
Кол 3,23:“И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не
као људима.“
Еф 6,6:“Не радећи само привидно као да угађате људима, него као
слуге Христове, творећи вољу Божију од срца.“
Флп 1,27:“Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када
дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у
једноме духу, једнодушно борећи се за вјеру јеванђеља.“
Или као што је случај у старом завету, Павле користи појам
„душа“ да би исказао индивидуу, појединачну личност.
На који све начин, апостол Павле користи појам душа?
Кол 3,23:“ И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не
као људима.“
Од срца – значи са емоцијом, а не у смислу телесног органа.
Преводиоци НЗ су схватили да појам психи овде одражава емоцију.
Исти је случај и у следећим стиховима
И на крају ап. Павле употребаљава појам душа да би означио
личност, индивидуу, појединачног човека (Рим 2,9, Рим 13,1 Кор
2,15)
Видимо да ап. Павле на различите начине употребљава појам
психи/душа и сваки од ових начина употребе тиче се човека. Не
постоји душа мимо човека и изван човека. Не постоји душа као
173
Теологија Новог Завета
174
Теологија Новог Завета
175
Теологија Новог Завета
176
Теологија Новог Завета
177
Теологија Новог Завета
178
Теологија Новог Завета
179
Теологија Новог Завета
180
Теологија Новог Завета
181
Теологија Новог Завета
182
Теологија Новог Завета
183
Теологија Новог Завета
184
Теологија Новог Завета
Суштина Васкрсења
185
Теологија Новог Завета
186
Теологија Новог Завета
187
Теологија Новог Завета
188
Теологија Новог Завета
189
Теологија Новог Завета
190
Теологија Новог Завета
191
Теологија Новог Завета
192
Теологија Новог Завета
193
Теологија Новог Завета
Уводне напомене
194
Теологија Новог Завета
195
Теологија Новог Завета
Посланица Колошанима
196
Теологија Новог Завета
197
Теологија Новог Завета
198
Теологија Новог Завета
199
Теологија Новог Завета
200
Теологија Новог Завета
201
Теологија Новог Завета
202
Теологија Новог Завета
203
Теологија Новог Завета
204
Теологија Новог Завета
205
Теологија Новог Завета
206
Теологија Новог Завета
Увод
208
Теологија Новог Завета
209
Теологија Новог Завета
210
Теологија Новог Завета
О ауторству посланица
211
Теологија Новог Завета
Предлошци
212
Теологија Новог Завета
213
Теологија Новог Завета
214
Теологија Новог Завета
215
Теологија Новог Завета
216
Теологија Новог Завета
217
Теологија Новог Завета
218
Теологија Новог Завета
219
Теологија Новог Завета
220
Теологија Новог Завета
221
Теологија Новог Завета
222
Теологија Новог Завета
223
Теологија Новог Завета
224
Теологија Новог Завета
225
Теологија Новог Завета
Уводне напомене
226
Теологија Новог Завета
остану у вери. Као спис који цитира велики број крштењских химни
мењао свој облик значај 1Петр се кроз историју губи, јер су текстови
227
Теологија Новог Завета
живом надом.
посланице:
незнабоштва.
228
Теологија Новог Завета
апостола. Међутим, ап. Петар као писац, без обзира што се у тексту
тематике врло је важан прескрипт 1.1 који указује писца и где се види
229
Теологија Новог Завета
текст.
230
Теологија Новог Завета
текста говори „да се ради о Вавилону у Египту, селу близу Каира, које
Јевреје у данима ропства. Због тога писац овог дела Рим поистовећује
године.
почетак II века.
231
Теологија Новог Завета
Теологија посланице
232
Теологија Новог Завета
233
Теологија Новог Завета
против оних који чине зло (1Пет 3, 12). Црква тога времена је била
234
Теологија Новог Завета
Христологија посланице
235
Теологија Новог Завета
је Син Божији, али Оца назива и Његовим Богом (1Петр 1, 3). Из ових
речи: Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа (1Пет 1, 3),
236
Теологија Новог Завета
спасења. Он узима тело и страда за нас тијелом (1Петр 4, 1), због нас
моћи Очеве, Он има моћ да избави све за које је пострадао. Ове речи
треба да буду гарант спасења свих који верују у Њега, њима писац
237
Теологија Новог Завета
је познато да Син Божији није желео да пројави своју праву славу јер
верују у њега.
стању да поднесу. Због тога Христос тек треба да се јави. Верни треба
238
Теологија Новог Завета
тим и све нас. Његовом крвљу је запечаћен савез између људи и Бога.
славе.
нађе превара у устима његовим (Ис: 53. 9). Христос је за њега „идеал“
треба да осетимо гнев и бес, јер је и Син Божији као јагње страдао, није
Пневматологија посланице
239
Теологија Новог Завета
Њему. Из тог разлога она нам је значајна, јер у њој налазимо учење
240
Теологија Новог Завета
Зато верни треба да му одају велику захвалност. Свети Дух има велики
да опстану у свету, јер Дух их штити од свих противника. Ако вас руже
за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе
241
Теологија Новог Завета
дефинисати, што им неће бити тешко учинити јер је аутор овог дела
Еклисиологија
народа Божијег као што је то учинио аутор овог списа. Писац неретко
хришћанима даје један нови статус, који пре нису имали. Овај статус
242
Теологија Новог Завета
предодређени за ову част још пре постања света (1Петр 1, 20). Христос
Богу, кроз Исуса Христа. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону
постидјети. Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе,
243
Теологија Новог Завета
244
Теологија Новог Завета
Есхатологија посланице
245
Теологија Новог Завета
идеја има за циљ да утеши верне који су поднели мучење, јер њима је
246
Теологија Новог Завета
(1Петр 4, 6).
славу (1Петр 1, 21). Осим тога, Сину Божијем су потчињени сви анђели
(1Петр 3, 22). Као доказ Његове славе писац наводи да Он седи са десне
247
Теологија Новог Завета
Teologija Novog zavјeta, Zagreb 2004; Harington Wilfrid J., Uvod u Novi zavјet, Zagreb
248
Теологија Новог Завета
1993; Morris L.,New Testament theology, Grand Rapids 1990; Stibbs Alan M.,Prva Petrova
Есхатологија
Увод
Јованово Откривење је последња књига по реду у канону Новог
249
Теологија Новог Завета
Христа).
(како је сматрају неки западни библисти), она је пре свега књига Цркве
је читати као неко штиво пред спавање, него бисмо увек требали да је
контексту.
Ауторство
Аутор, који себе представља као преносиоца откривења
250
Теологија Новог Завета
„ријечи Божје и свједочења Исуса Христа“ (Отк 1,9). Ова реченица нам
251
Теологија Новог Завета
Садржај Откривења
Садржину књиге представља „откривење“ које је на Патмосу
252
Теологија Новог Завета
печата“, нико није достојан осим Христа Који се појављује као „јагње
њихове, који има да буду побијени као они“ (6, 9-11). Отварање шестог
појаве које најављују последњи суд. Пре отварања седмог печата, анђео
253
Теологија Новог Завета
књигу која можда садржи све страхоте пре самога краја. Седми знак
покушаји аждаје да зграби мушко дете које рађа жена, која је „обучена
дванаест звијезда“ (12, 1). А онда, током рата који се води на небу,
број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест“ (13, 18).
земљу садржину из седам златних чаша које садрже гнев Божји. Први
празни чашу на људе који имају печат звери, други у море и тако
седми на ваздух.
254
Теологија Новог Завета
Еклисиологија
Јованово „историјско интересовање“ је искључиво усмерено на
255
Теологија Новог Завета
хришћани позвани.
256
Теологија Новог Завета
сунце (Отк, 12). Она је наведена као велики символ на небу. Потом
рогова (12, 3). Та два символа се односе на будући сукоб између Цркве
да њему припадају они што чувају и држе заповести Његове (12, 17).
Христологија
Христологија је веома специфична, она је усмерена на будућност
„неко као Син Човјечји“ (1, 12s). Није реч о христолошком наслову, као
црквама.
257
Теологија Новог Завета
који већ на небу слави своју победу и прима власт над светом. Власт је
а они савршени који смеју да уђу у град, служиће му (22, 3). Ово је
(20, 1-10) и побеђујући их, Он остварује своју коначну власт над светом.
ново стварање и тако остварити ново небо и земљу (21, 1s).У том
припада само Богу, иако се Христос који ће поново доћи назива „Цар
кад је назван Први и Последњи (1, 17; 2, 8; 22, 13). Нејасна је фраза „Реч
258
Теологија Новог Завета
Сотирологија
Сотирологија је најпроблематичнији део теологије Откривења.
људи увек враћају злу (9, 20s; 19, 9-11). Прва земља, прво море
жали што је створио: „Ево све ново стварам“. Јован нема на памети
стварање.
„који нас је откупио од греха својом крвљу“ (1, 5). Или у илустрацији:
у небески Јерусалим.
259
Теологија Новог Завета
Есхатологија
Велика тема Откривења јесте власт Бога и Јагњета, која се упркос
10), а уз то иде обећање: „Долазим ускоро“ (22, 12), које даје Онај што
страшна бића: Змај, звер из мора и звер из земље. Прво биће, Сотона
змај стоји на морском гребену (12, 18) и тражи да друге две звери
260
Теологија Новог Завета
а)Почетак (1, 1-20) и завршетак књиге (22, 6-21) праве неку врсту
та два кратка оквирна текста (1, 3; 14,13; 16, 15; 19, 9; 20, 6; 22, 7-14).
Након наслова (1, 1-3), у кратком уводу (1, 4-5), који је сличан онима у
„посланички“ увод ствара везу са писмима седам цркава (2, 1-3, 20).
Аутор намерно бира такву форму јер жели да повеже све цркве у једну
да њихова мука није узалудна. Пророчке речи (1, 7-8) уводе у визију
261
Теологија Новог Завета
у седам печата значе (6, 1-17; 8, 1), седам труба (8, 7 – 9, 21; 11, 15-19) и
историје.
праведношћу.
262
Теологија Новог Завета
заједници са Богом.
17, 1 20, 15: силе овога света које се противе Христу, остаће
Када Божје деловање постигне свој коначни циљ (21, 1 -22,5), тада
Основиновозаветненауке; Институтзатеолошкаистраживања,
263
Теологија Новог Завета
Уводне напомене
елементи павловске теологије као што је: оправдање вером или живот
264
Теологија Новог Завета
садржају.
Јеврејима.
писац описује као «реч утехе» (Јев 13, 22),коју он упућује одређеној
265
Теологија Новог Завета
Садржај посланице
266
Теологија Новог Завета
подобан са људима.
Писац посланице
267
Теологија Новог Завета
нивоу.
Јеврејима ни једанпут.
268
Теологија Новог Завета
богонадахнутим.
узимају говор о жртвама који тада још увек не постоји. Место настанка
269
Теологија Новог Завета
Божије. Пре него што почне да говори о Христу аутор сматра важним
откриваљудима преко свога Сина кроз кога је све створио, али се даје
270
Теологија Новог Завета
(Јевр 7,19) Овде се јасно види однос између некадашњег Закона и сада
Јеванђеља. Закон није био савршен и као такав губи свој значај, јер сада
Богу јесте сам Исус Христос преко којег ступамо у Нови Савез (Завет)
речи: »Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ
271
Теологија Новог Завета
долази, а која нам је сада дошла кроз самог Сина Божијег има за циљ
догађај речи.
272
Теологија Новог Завета
мој јеси ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени
Богу, за којега је све и кроз којега је све, који приведе многе синове у
(Јевр 2, 10).
273
Теологија Новог Завета
дому његову, јер се овај удостоји веће славе него Мојсеј, као што већу
гради дом. Тај дом уствари јесмо ми, односно Црква Његова. Цркву
пустињи.
274
Теологија Новог Завета
Христос, као и сви људи, био подвргнут кушању, али му није подлегао
савршен човек.
Бога као Арон. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде
275
Теологија Новог Завета
Њим.
276
Теологија Новог Завета
постави Господ, а не човјек» (Јевр 8, 2), дакле овде се види још једном
Поред тога, Христова жртва била је неопходна због тога што је њоме
смрт на крсту. Христова смртна жртва чини оно одлучујуће. Она нам
277
Теологија Новог Завета
278
Теологија Новог Завета
аутор вернима даје пример колика је моћ вере, јер су кроз читаву
бије свакога сина којега прима» (Јевр 12, 6). Овде видимо Божански
идеал одгоја који представља не казну или претњу, већ средство уласка
279
Теологија Новог Завета
Еклисиологија и Есхатологија
границе јер они чине сада једно тело и један народ Божији. Аутор
ушли у обећану земљу због своје невере (Јев 3, 18), и он то истиче због
оне који су се одрекли Христа. «Јер није могуће оне који су једном
280
Теологија Новог Завета
Христос је својим доласком отворио нови и живи пут (Јев 10, 20), у
народ Божији: најважнији су црква - ἐκκλησία (2, 12; 12, 23); кућа οἴκος
бисмо примили оно што је обећано јер «још мало, врло мало, па ће
281
Теологија Новог Завета
ће се појавити не због греха него за спасење оних који га чекају» (9, 27-
нашим огњем који спаљује. У 12, 26 се каже да Бог говори: »Још једном
282
Теологија Новог Завета
Уводне напомене
Ауторство
283
Теологија Новог Завета
Ауторство
284
Теологија Новог Завета
доста касно, крајем 1 века или почетком другог века. Место настанка
није познато. Писац је вероаватно јудеохришћанин, на шта упућује
његово познавање јудејских легенди о Мојсију и Енохове књиге. Грчки
језик је на високом нивоу и није искључено да је аутор био реторички
образован.
Христологија
285
Теологија Новог Завета
Есхатологија
286
Теологија Новог Завета
287
Теологија Новог Завета
288
Теологија Новог Завета
Књижевна врста
Само прескрипт је епистоларни елемент; текст указује на форму
јудејског дијаспорног писма, дакле на циркуларно писмо упућено
хришћанима уопште. Садржајно, Посланица Јаковљева подсећа на
паренетски трактат са честим директним обраћањем адресатима, што
подсећа на јудејску мудросну литературу.Изузме ли се наслов (1, 1)
Јаковљева посланица нема ниједно својство писма, па више изгледа
као омилија или проповед, завршава се нагло без трага посланичке
форме. Посланица је сродна са старозаветном мудросном
књижевношћу, поготово с Изрекама и Књигом Сираховом. Јеврејски
утицај допуњен је хришћанским духом и побудама, те блиском
сродношћу са Исусовим учењем. Видљиве су теме радости у патњама
са надом у небеску награду, опроштењу грехова итд. Посланица је
надахнута усменим предањем и првим писаним извештајима, а
писана је на грчком језику.
289
Теологија Новог Завета
290
Теологија Новог Завета
пут спашће једну душу од пропасти и покрити мноштво греха (5, 17-
20) чиме се посланица нагло завршава.
У посланици је посебно истакнута вредност дела која су повезана
са вером. Вера је без дела мртва (2, 17). Пред Богом је мудар онај који је
несебичан и брижљив према другима. Хришћански је живот усмерен
на Бога, ко верује у молитву на располагању има велику снагу.
Најважније је изгубљене вратити Христу. (5, 19)
Реципијенти
Јаков своју посланицу упућује „дванаест племена која живе у
дијаспори - расејаних по свету“(1, 1), дакле свим хришћанима. Због
своје опште усмерености Посланица Јаковљева спада у такозване
саборне посланице. Могуће да је посланица упућена управо онима
којима је апостол Павле проповедао, јер је приметно да се у
посланици наглашава важност дела у хришћанском животу, насупрот
онима који су интерпретирајући посланице апостола Павла
пренаглашавали веру у односу на дела. Као и код апостола Павла,
приметна је парадигма Аврама као праоца, али не у вери, већ у
делима.
Тешко је прецизно одредити који је био повод писања ове
посланице, али приметно је да су постојале неке социјалне разлике на
основу тема које се помињу у посланици (богати и сиромашни); као и
да су присутне извесне интерпретације Павлове теологије (однос вере
и дела).
У посланици се налази интегрисан низ старијих, нарочито
мудросно-паренетских предања. Препознатљиве су усмене традиције
које су блиске Матеју, као и старојудејској традицији и елементи
популарне хеленистичке философије. Посланица подсећа на јудејски
спис, али неоспорно су приметни елементи који указују на
291
Теологија Новог Завета
292
Теологија Новог Завета
Кириос Саваот
Зачетке теолошког концепта могуће је схватити у слици о Богу.
Она је углавном старозаветно – јеврејска. Само у посланици
Римљанима (9, 29) и Јаковљевој посланици имамо помињање Божијег
имена „Кириос Саваот – Господ над војскама“ (5, 4), које се не
доводи у везу са Исусом Христом, што свакако упућује на примарно
нехришћански карактер посланице.
Приметно је да се у посланици прескаче прича о Исусовом
васкрснућу и о томе да спасење долази преко Њега. Као да је то нешто
што се подразумева па нема потребе за поновним помињањем, али на
тај начин се некако губи Христолошки приступ у посланици.
У средишту теологије Јаковљеве посланице јесте вера у једнога
Бога(2, 19).Међутим, ту монотеистичку исповест вере коју је
хришћанство преузело од јеврејства, Нови завет од Старога, имамо и у
другим новозаветним документима (уп. Мк 12, 29, 1 Кор 8, 4, Еф 4, 6),
али у Јаковљевој посланици она поприма своје властито значење.
Иницијатива спасења полази од Бога: „Сваки добри дар и сваки
поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости у којем нема
изменљивости ни сенке промене“ (Јак 1,17). У добре дарове, које Он
даје, спада пре свега мудрост, која такође долази одозго(3, 15).
293
Теологија Новог Завета
Вера и дела
294
Теологија Новог Завета
295
Теологија Новог Завета
296
Теологија Новог Завета
297