276 СРПСКА ЗАДРУГА 276

ЧАРц^ дарвин

MOI тКИВОТ
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
l< О Ј1 О X L
КЊИГА 276

Чарлс Дарвмн, МОј ЖИВОТ

Б Е О ГРАД
19 3 7
 ЧАРЛС ДАРВИ Н

МОЈ живот
С УСПОМЕНАМА
ФРЛНСИСА Ч. ДАРВИНА
ПРЕВЕО С ЕНГЈ1ЕСКОГ
МИЈ1АН С. НЕДИЋ

УВОДНИ ECEJ О ДАРВИНУ ОД

БОРИВОЈА Д. МИЈ1ОЈЕВИЋД

БЕОГРАД
19 3 7
Штампарија
ДРАГ. ГРЕГОРИЋА
 ЧАРЈ1С ДАРВИН
од
Боривоја Д. Милојевића
 ЧАРЛС ДАРВИН
Фотографија из 1854 године, у којој је Дарвин почео
да пише своје главно дело „О постанку врста".
 Чарлс Дарвмн
(Charles Darsvin)

У доба кад није било радиа, који у тренутку

везује најудаљеније тачке наше планете, чак не ни
аероплана, кад средства саобраћаја међу људима
нису могла потхраљивати као данас дневну
штампу, и кад ова није имала ни издалека моћи
као сад — име Чарлса Дарвина обишло је свет.
То су учиниле дебеле књиге, какве су се онда пи-
сале, а затим и црква и школа, које су се успро-
тивиле Дарвиновом учењу. И није чудно што је
Дарвин постао чувен као ретко који човек, а у
сваком случају најчувеиији научник. Јер не само
да је његово дело поклопило читаво једно раздоб-
ље у науци о животу, биологији, у другој поло-
вини деветнаестог века, чије је готово целокупно
стварање било једио време у знаку дарвинизма,
него су тумачења тога дела продирала далеко и
дубоко у друге науке, у антропологију, психоло-
гију, науку о језику, педагогију, хемију, петрогра-
фију, астрономију, у филозофију, у естетска, мо-
рална и религиозна схватања, у политичке, еко-
номске, историске и друштвене оријентације, као
и у практично сналажење човеково, у хигијену,
меднцину, у вештину гајења културних биљака и
домаћих животиња. Ништа није томе сметао стил
којим je Дарвин писао, за који се он више пута у
животу извињавао, и који је био — мора се при-
знати — прилично невешт.
И данас се још врло често срећемо са Дарви-
новим именом, и не само у научним биолошким
публикацијама; и данас још није донета последња
одлука о борби око Дарвина, која се у почетку
водила жучно и страсно, а сад са хладним очеки-
вањем чињеница из многобројних научних лабо-
оаторија. Шта више, кад нико није очекивао неко
ново дело из Дарвиновог пера — појавила се пре
неколико година велика књига, Дарвинове белешкс
са пута око света, које је издала једна Дарвинова
унука. Из тих бележака, писаних као дневник пре
нешто више од сто година, Дарвин је био саставио
своје књижевно првенче, Пут око света једног
природњака, књигу која иде у ред највише чита-
них природњачких књига уопште и по којој се
Дарвин прво прочуо. И тако сад научници који
трагају за развићем Дарвинових схватања имају
иов извор и нов посао пред собом. Дарвин још
никако није сишао са позорнице, и поред свих
„посмртних говора“ који су одржаии дарвинизму!
У нашој, српској средини Дарвин се почео
јављати релативно рано, у време заноса за његово
дело и најжешћих борби против њега. Најпре у
преводима мањих одељака, први пут 1869, док
1878 није објавл>ено и главно Дарвиново дело 0
постанку врста у преводу Милана Радовановића.
У то време се у духовном животу наше средине
јавл>а снажан реалистички талас. За природне
науке тражено је првенство у општем образовању
и у часописима су највише места заузимали пре-
води и чланци из тих наука. Створио се покрет,
код нас досада једини покрет коме је била мета
уздизање нашег човека до највиших савремених
научних сазнања. Не лако и узгред стечено сазна-
ње, него студија оригиналних научних дела, —
таквим се путем тада пошло. И била би то души
велика посластица, не само за онога који има спе-
циалан историчарски интерес и смисао, да се при-
зову тихи и дубоки тренуци у којима су код нас
,,по кућама“, и господа и госпође, ишли за мисли-
ма Дарвина, или Хекела, или Бихнера. Та се тежња
за сазнањима која доноси наука није више поно-
вила код нас; и нису се никад водиле тако живе
научне дискусије у јавности, као у време кад су
и наши просвећени људи хтели да заузму став у
тако значајном савременом питању дарвинизма. И
тада се стало са превођењем Дарвина. Пола века
после прве појаве Дарвина код нас, почиње нова
серија издавања његових дела. У преводу г. Не-
дељка Дивца је изишло Порекло човека у два
дела (1922, 1934), а сад Српска књижевна задруга
издаје Дарвинову аутобиографију под насловом
Мој живот.
Какав ће данас бити одјек Дарвинових дела
код нас? Тешко је бити пророк, али је извесно да
је суштаствена потреба и културни захтев имати
Дарвина у савременом преводу.
Српска књижевна задруга направила је добар
избор за почетак. Њен идући корак могао би бити
објављивање Дарвпновог Зборника, сачињеног од
већих фрагмената који би давали згодну целину
Дарвинових основних погледа и мисли, пропра-
ћену коментарима. Класике не треба издавати
без коментара, не ни Дарвина. Можда једино ње-
гова аутобиографија чини изузетак у томе, јер у
таквом делу по природи ствари треба да буде
најбоље осветљен сваки кутак душе и сваки исто-
риски тренутак. Довољан је мали речник стручних
израза и имена, какав сам на крају и додао.

Дарвин стоји у реду људи који скоро немају

спољашњи живот. Писање, читање, експерименти-
сање, кореспонденција, живот у природи, у пољ-
ској кући крај села Дауна, мале редовне шетње,
даи подељен по одређеном распореду — тако је
проводио време тај ,,сат-човек“, кога је реметила
само једна опака, нерасветљена болест, што га је
мучила тридесеттри године. Тихо су протекле
Дарвинове године, ако не оне ближе 1809, онда
све остале после његовог великог пута, до 1882.
Толико је трајао његов живот и тада се угасио.
И поврх свега још његова велика скромност.
Можда он није био скроман колико његов дед,
лекар, филозоф и песник Еразмус Дарвин — чијој
се скромности Дарвин дивио и од кога је он имао
много да научи —, и можда није био толико скро-
ман колико Ламарк, који се заплакао пред Мапо-
леоном кад му је овај уз грубу реч примио из
руку омиљено дело — и од кога је Дарвин ствар-
но много научио. Али у сваком случају Дарвинова
је скромност ишла до граница које изазивају по-
штовање: он никад за себе није рекао да има за-
слуга, и стојао је сасвим по страни и кад су се
против њега дизали вихорови, и кад је његово уче-
ње победило и зашло у толико сфера човечијег
живота, у колико никад није ушло ни једно друго
учење.
Нервозан иначе, можда због болести, он оставља
утисак хладног човека, ипак. Али у једном тренутку
страха од смрти и пробуђене велике амбиције, још
доста млад, он оставља г-ђи Дарвин писмо, 1844
године, кад је завршио скицу за своје главно
дело, забринут за своју и његову судбину, и из-
носи за случај смрти „последњу и најсвечанију
молбу“, уверен да ће се том *писму поклонити
пажња као да је то тестамент. Тако је, бар јед-
ном, избио у јавност велики покрет у души зрелог
Дарвина. Слично ужурбаном путнику који се боји
да ће задоцнити за воз, он говори у том писму
кратко, без великог реда, о томе да се његова
скица изда, да се неком стручњаку уз награду
повери тај посао, да се рукопис разграна; помиње
белешке у којима има добрим делом хипотеза
које су већ постале некорисне; предлаже личности
за тај рад задихано и са страхом. Чак после десет
година страх га не оставља и он додаје том писму:
„Хукер је најпогоднија личност за издавача моје
књиге о врстама. Август 1854.“ И тај иначе скром-
ни човек, Дарвин, за кога је његов сапроналазач
исте теорије живота, Волес, рекао да је Њутон у
биологији, сахрањен је под истим сводом са Њу-
тоном, неколико стопа даље од његовог гроба, у
Вестминстерској катедрали. Нација му је дала нај-
веће признаље.
Такав се човек најбоље чита из његовог дела.
Али Дарвиново дело је врло разнолико: то је
геологија И палеонтологија, анатомија, физио-
лбгија биљака, наслеђе, антропологија, психоло-
гија, а као круна свега теорија еволуције. Можда
су због тога Французи у љему гледали дилетаита.
Тек после извесног затезаља Француска Академија
га је изабрала као ботаничара — док је у Енгле-
ској у прво време сматран за геолога!
На овом месту биће изнета само крајња стрем-
љеља Дарвинова, изражена у његовој теорији
еволуције, на којој је Дарвин радио двадесет
година.'

Животно дело Чарлса Дарвина је оно што је

доцније названо Дарвинова теорија. Под тим име-
ном је и познато у најширим слојевима. Уствари
то је његово објашњење постанка живог света,
— једно од могућих објашљења, поред оних која
су давали, и сад дају, други мислиоци, пре и после
Дарвина. Сва та објашњеља, мање или више раз-
рађена, заједно чине десцендентну теорију, назва-
ну тако по томе што она данашљи живи свет
схвата као укупно потомство прошлих, изумрлих
органских светова. Та је теорија стара колико и
европска филозофска култура, чији су зачетници
стари Грци. А обновљена је оне исте године кад се.
родио Дарвин, јер 1809 излази чувено Ламарково
дело Филозофија зоологије, и то је датум првог
научног фундираља десцендентне теорије. Пола
века доцније, 1859, са појавом главног Дарвиновог
дела On the Origin of Species by Means of Natural
Selection, ог the Preservation of Favoured Races in
the Struggle for Life (,,0 постанку врста путем
природног одабирања, или одржање раса зашти-
ћених у борби за живот“), почиње победа „десцен-
дентне мисли“, коју Ламарк није успео да наметне
научном свету, и чије је дело, сузбијено, било пало
у заборав.
Дарвин се може најбоље упознати кад се уро*
ни у његово животно дело. Тада се тек може схва-
тити и његова слава, и његов утицај, који је зра-
чио на све стране. И зато he у овом чланку о Дар-
вину бити учињен покушај да се расклопи Дарви-
нова теорија и баци један широк млаз светлости
на пут којим ће ићи читалац ове добре књиге, а
и доцније, кад узме у руке друга Дарвинова дела.

На крају свог дела О постанку^врста_Дарвин

даје, на сво.ј начин, у неколико речи јсдну малу
слику оквира живота и уноси у тај оквир себе
посматрача и мислиоца, са својом свеобухватном
теоријом. Ово су те завршне речи, од којих ће се
овде поћи:
„Дивно је посматрати обалу густо обраслу
многим биљкама, са тицама што певају у жбуњу,
са разним инсектима што лебде у ваздуху,
са глистама што се провлаче кроз влажну земљу
— и размишљати о томе како су сви ти савршено
саграђени облици, толико различити, и који стоје
у тако сложеној међусобној зависности, постали
дејством закона што владају свуда око нас. Ти
закони, узети у најширем смислу, јесу: растење
са размножавањем; наслеђе, које је тако рећи са-
држано у размножавању; променљивост услед по-
средних и непосредних утицаја спољашњих жи-
вотних услова, и услед употребе и неупотребе ор-
гана; размножавање до те мере да настаје борба
за опстанак и, као последица, природно одабира-
ње, које води промени карактера и уништавању
мање оспособљених врста. И тако из борбе у при-
роди, из глади и смрти, непосредно произилази
стварање све сложенијих животиња. Има нечег
узвишеног у таквом гледишту на живот, у коме је
толико усађених моћи, а који је Творац у почетку
удахнуо у само неколико облика, или у само
један облик........ И од тако простог почетка раз-
вио се бескрајни низ све лепших и чуднијих жи-
вотних облика, и сад се још развија.“
Све је ту речено. Енглески и просто и ориги-
нално у свом изненадном потезу! Па ипак се мора
проширити да би се могло разумети како је дошло
до тога да се из овако простог, и просто реченог
гледишта на живот развије читав један покрет
који је Дарвиново име пронео кроз цео свет. За
то је потребно извући на видело све што се на-
лази иза наведених речи и између њихових ре-
дова. Једно хоћу само унапред да кажем: немо-
гуће је све то на једном примеру приказати. Кад
би се тако лако могла ова теорија унети у опип-
љиву стварност, не би се око ње водила толика
борба, или се не би још водила: теорија би била
и завршена, и савршена, и доказана.
Две су ствари садржане у наведеним Дарви-
новим~‘реченицалГа: идеја о еволуцији и теорија
која објашњава еволуцију живог света. То двоје
није увек разликовано и неупућени су изједначили
дарвинизам са еволуционизмом. Није Дарвин по-
ставио теорију еволуције. И на крају крајева ако
се еволутивни процес најбоље види у постанку
органских облика, еволуција постоји и ван орган-
ског света! Дарвин је својим учењем само помогао
да та теорија победи. И да је само то учинио, ње-
гов би значај био огроман. Али је његов значај
још и појачан тиме што је он дао и једно могуће
објашњење еволуције.
Једни су се борили против Дарвина због ње-
говог еволуционизма, други због његове специалне
теорије еволуције.
^Еволуција^ живота је стварање новог и разви-
так облика живих бића од простијих ка
слбжетпгјим. Дарвин истина није вербвао да
је у органски свет усађен неки нужни по-
кретач таквог развитка, иако је, по њему, сам
живот био „удахнут“ у почетку у неколико или у
само један органски облик, па је из тога про-
 изишла сва сложеност органског света. Органски
свет се дакле мењао у току своје дуге исгорије,
управо организација живих бића се компликовала
поступно у разним правцима и отуда сасвим раз-
личите групе живих бића. Уколико се више ком-
пликовала грађа организама, утолико су настајале
све веће разлике у облицима. Али како „живо по-
стаје само од живог“ путем размножавања, скојим
су нераздвојно везани наслеђе, растење и инди-
видуалцз развијање сваког појединачног бића, то
се еволуција живог света не може, није могла оди-
грати без претварања једних врста у друге, без
десценденције, и отуда је десцендентна теорија
саставни део општег еволуционизма. По тој тео-
рији од једног облика постају два или више нових
облика, од једне врсте постају нови вариетети
који су само зачеци нових врста, како је за њих
рекао Дарвин. И кад је тако, онда сродне органске
форме имају заједничког претка. То је основни
израз десцендентне теорије.
Говорити о теорији еволуције живог света
значи, дакле, говорити о десцендентној теорији.
Дарвин је себи дао два nocjja: да убеди своје
савременике у истинитост те теорије уопште, и да
изради једну специалну теорију десценденције,
поред оне коју је пре њега дао Ламарк.
Много страна у свом главном делу посветио
је Дарвин доказима променљивости живог света
и десценденцији живих облика. Сав тај велики ма-
териал не може се употребити у исти мах и за до-
каз Дарвинове специалне теорије, нити га је Дар-
вин тако употребио. Из чега произилази, и да ли
нужно произилази идеја о десценденцији живих
облика? Докази су разни, узети са разних поља
биологије: из класификације (систематике), из на-
уке о изумрлим органским облицима или палеон-
тологије, из упоредне анатомије, из ембриоло-
гије, из географског распрострањења живих бића,
из промена врста које човек гаји ради својих по-
треба, из промена које наступају код дивљих
 врста кад се измене услови живота, из прилагође-
ности организама на околну средину. Таквим до-
казима, какве је сам Дарвин брижљиво прикупљао,
посматрајући природу и тражећи у књигама туђа
посматрања, треба додати још и оне из новијег
времена које су се потрудили да донесу испити-
вачи у чијим су експериментима свесно и под
одређеним условима изазиване промене органских
облика.
Пођимо редом. Још пре Дарвина Ламарк је
тврдио да се између врста не могу поставити ни-
какве стварне границе, јер има много прелазних
облика који их спајају. Откуда то? Зато што се
врсте мењају стално, од једних постају друге. А
Дарвин је сматрао да се класификација може из-
вршити само по заједничком постанку различитих
али сродних облика. Систематика је дакле израз
десценденције и у исти мах десценденција је основа
на коју се једино може поставити свако груписање
живих бића. А границе између појединих група
јасне су само тамо где су прелазне форме изумрле
у току историје земљине коре. — Изумрли облици,
као што учи палеонтологија, одиста су сродни да-
нашњим живим, али са мањим или већим разли-
кама, које уосталом десцендентна теорија и пред-
виђа и увек поздравља. Дарвин је на свом вели-
ком путу и видео у Јужној Америци изумрле ги-
гантске сисаре сличне данашњим који живе на
истом континенту, што по њему баца више светло-
сти на историју живог света него ма шта друго.
— Упоређење грађе једне велике групе животиња,
например кичмењака, показује да су читави теле-
сни делови у основи једнаки: крила и ноге код
тица, ноге код четвороножних животиња, руке и
ноге човекове имају исту грађу. Откуд то? А кад
се данашњи облици упореде још и са изумрлим,
просто се види низ промена кроз које су неки од
њих прошли, и који се једни изнад других на-
лазе наслагани и окамењени у сукцесивнњм слоје-
вима зсмљине коре. Све се више траже такве пале-
 онтолошке серије, и има их већ извесан број. Врло
је чувена она која представља поступно упрошћа-
вање ноге коња кроз низ предачких облика, док
се није појавила нога са једним прстом, какву има
данашњи коњ. Ова серија облика толико је много
употребљавана последњих деценија да је добила
и врло сочно име „парадни коњ десцендентне тео-
рије“. — Ембриолошки докази нису мање значај-
ни. Како објаснити например то да човек у рани-
јим стадиумима развића има делове сличне шкр-
гама код риба? Никако друкчије него сродношћу
његовом са рибама, а сродност је могућа само ако
је човек постао еволуцијом. Многобројни ембрио-
лошки докази омогућили су најзад да се похва-
тају везе сродства између таквих органских група
које је било у почетку тешко поставити у праве
међусобне односе, и тако је састављено „дрво жи-
вота“, које сликовито представља целу историју
живог света: стабло су почетни облици, а гране и
огранци су све сложенији нови облици који су по-
стали једни од других. Ову слику није било мо-
гуће попунити без ембриолошких доказа. — Гео-
графско распоређење живих облика направило је
дубок утисак на Дарвина. Идући ка југу великог
континента, у Јужној Америци, он је видео
величанствену серију сродних врста, које су јед-
на другу поступно замењивале. И на острвљу Га-
лапагос нашао је врсте сродне онима на конти-
ненту. И особито је било значајно то што су се
врсте на тим малим острвима, не одвећ давно од-
војеним, међу собом врло мало разликовале. Зна-
чи: врсте су се поступно мењале. — Па тек мења-
ње, варирање врста које човек гаји! Колико су
различити пси, колико голубови! Дарвин је гајио
и укрштао голубове. Чувен је његов резултат да
се при укрштању извесних питомих голубова на-
једанпут може појавити голуб обојен и ишаран
на исти начин као дивљи голуб. Голубови су се
дакле мењали у питомини, али срећом у некима
од њих су се задржале наследне основе дивљег
голуба, и тако је Дарвин могао открити право
порекло питомих голубова. О тим појавама
Дарвин говори у једном од својих најзнаме-
нитијих дела, чији је наслов Мењање гајених
животпња и биљака. — Али промене се де-
шавају и у природи. Плате, најзначајнији савреме-
ни бранилац Дарвина, наводи случај кеапапагаја
(Nestor notabilis), који се на Новом Зеланду хра-
нио инсектима, глистама и биљном храном док
тамо није уведена овца 1861. Тада је овај папагај
прво почео да чисти месо са одраних кожа, а за-
тим је од полуграбљивице постао права грабљи-
вица: нападао је живе овце и бушио им кожу на
леђима. Промена начина живота, такорећи нао-
чиглед људи! Ту је човек играо посредничку уло-
гу, населивши овце. Али и без човекове помоћи
дешавају се промене и то ие само у начину жи-
вота, него и у телесном облику, кад се животињама
пружи прилика да се користе различитим усло-
вима средине (што је садржано већ и у размишља-
њима о дејству географског померања врста). Во-
дени пацов живи и на сувом, где прави велике
невоље ио вртовима, а тражи и тихе воде за своје
станиште. Али та врста није иста у оба станишта!
Систематичари су се много препирали око тога да
ли је то једна врста, или су две врсте. — Прила-
гођеност, адаптација организама, нарочито је пала
у очи и Ламарку и Дарвину. Без промене у току
дугог времеиа, то значи у биолошком речнику
кроз дуги низ геиерација, адаптација се не да об-
јаснити. Узмимо пример кита. Ко би могао пове-
ровати да је кит иаједанпут могао добити удове
у облику пераја, дебео слој масти који га штити
у хладним морима и олакшава у води његово
огромно тело, гркљан подигнут кроз ждрело све
до унутрашњих носних отвора, тако да кит у исти
мах и дише и гута храну, која из уста у води
пролази поред гркљана и иде у црево, док му
ваздух из носа над водом иде право у гркљан и
плућа?
Б. Д. Милојевић: Чарлс Дарвпн 2
 И чим се каже да је живи свет постајао, да
није постао — тиме је већ речено и то да се и чо-
век морао развијати од неких „нижих“ форама.
То излази само по себи из Дарвиновог дела О
постанку врста. Чак и да то Дарвин није сам у
њему поменуо, сви би ипак извукли тај логички
закључак. Али Дарвин је дао и посебно дело По-
рекло човека, 1871, које иде у његова најзначај-
нија дела. Тек се ту видело какав је пут човеку
Дарвин дао кроз историју живог света. Најпре
чињенице. Грађа човечијег тела толико је слична
грађи сисара да се он никако не може издвојити
из групе сисара. И по неки драстичан тренутак
из његове психологије говори за то: у великом
страху човеку се подиже коса, у бесу човек от-
крива зубе. Није ли то доказ да је човек некад
био на „нижем“ ступњу, још сличнији животиња-
ма? Ти други примери су из Дарвиновог дела
Изражавање осекања код човека и животиња.
И овај: при смеху на човечијем лицу се покрећу
исти мишићи као и на лицу разних мајмуна. Дар-
вин каже да нам је све то разумљивије кад се ста-
вимо на гледиште да и човек if данашњи мајмуни
имају истог прапретка. Сасвим у духу десцендент-
не теорије: заједнички предак сродних облика.
Човек се дакле не може одвојити од мајмуна, али
то не значи да се нека од садашњих врста мајмуна
у обичном смислу те речи претворила у врсту
„човек“! Но једном пуштена крилатица некритич-
но се ширила све даље. Црква није хтела допусти-
ти да се руши догма о библиском стварању чо-
века; школа је невољно ишла са њом. Успех је
био утолико поузданији, уколико се човек вези-
вао баш за данашњег мајмуна! Ништа није пома-
гало то да је за човека много достојније што се
успео уз лествице вредности, него да је са бо-
жанске висине пао у блато! Борба против Дар-
вина поведена је с највећом жестином — и тако
му је његова наука о човеку створила име и тамо
где се никад није надао. Један мој млађи пријатељ
добио је у школи последњу опомену, после које је
могао бити само истеран из школе због тога што
је донео Дарвинову књигу у школу. И био би
истеран да га Папа, коме је поднета тужба против
њега, није ослободио! То је било почетком овог
века! Сад је ипак боље. Но Дарвин лично није
нарочито учествовао у борби. Њему је то било
и непотребно, јер је на челу његових бранилаца
био његов лични пријатељ, сјајан енглески биолог
и писац, човек са широким видицима, научник и
филозоф Томас Хаксли, који је себе прогласио за
„Дарвиновог булдога.“ ... А Ламарк, заборављен
као што је био, избегао је такву борбу, мада је он
први писао о животињском пореклу човека.
Негдашњег читаоца све ово још не би уверило
да је апсурдна библиска прича о тренутном ствара-
њу појединачних врста неким одвојеним творач-
ким актима и о непроменљивости тако створених
врста. Али читалац је из овог времена и он већ
зна да су врсте живих бића променљиве. Ови ре-
дови су га можда само још више уверили. Читаоцу
је можда познато да је Хекел, један од првих
бранилаца Дарвина, који је умео да кликће кад
говори маси, који је дарвинизам претворио у ре-
лигију, свечано објавио већ на неколико година
после појаве дела О постанку врста да више
„није потребно доказивати тачност десцендентне
теорије“. Одиста је није више потребно доказива-
ти, јер нема више ни једног озбиљног биолога по-
сле победе Дарвинове који би посумњао у еволу-
цију живота на земљи.
Али, да ли је та теорија и доказана? Тојест;
да ли она нужно произлази из чињеница, као ин-
дуктивни закључак, како је Хекел тврдио? Да није
случајно обратно тачно: да смо приморани да
подметнемо ту теорију под чињенице да бисмо их
објаснили, путем једне дедукције? Тако треба по
ставити питање. И данас се више нико од водећих
биолога не усуђује да понови Хекелове речи. Нико
2*
 мање него велики Бетсон, слава Енглеске, која је
дала Дарвина, каже сасвим отворено: ,,. .. ми смо
приморани да примимо ту дедукцију“. А они који
су мање куражни, који не стоје на крајњој ле-
вици (као Дриш, који каже исто што и Бетсон)
— они кажу: Не, то нису прави докази, то су само
индиције, знаци да нешто постоји. И тако снажне
индиције да нико не сме да посумња у десцендеит-
ну теорију. Јер без ње нема биологије, безброј
основних ствари остале би сасвим необјашњене.
И шта онда остаје: да та теорија подупире чиње-
нице, а чињенице је не доказују? Она је одиста
дедукција. Зар је то например доказ за то да вр-
сте постају једне од других што нисмо у стању
да их ограничимо? Па то може бити и последица
тога што ми немамо и не можемо имати критериум
за врсту. Шта је врста уопште — на то питање
нико не уме да да одговор, и отуда морамо насил-
но да ограничавамо врсте. Или, палеонтолошки
докази: поступни прелази у поменутим серијама
изумрлих органских облика. Па *то могу бити само
„серије форама“, за које још немамо никаквог до-
каза да су везане постајањем једних из других.
И тако бисмо могли ићи до краја кроз „доказе“
за еволуцију. Можда ова критика није тачна; али
нема више вероватноће ни тврђење да су они „до-
кази“ тачни! Све то долази отуда што још нико
није видео претварање једне врсте у другу, ни
једне једине. Тако стоји са експерименталним до-
казима који су такође горе поменути. На то посто-
ји готов одговор: за то су потребне стотине хи-
љада генерација, хиљаде и милиони година! Али
зар то није прави доказ да теорија није постала
индукцијом? Напротив, десцендентна теорија, као
дедуктивна, саставни је део филозофије биологи-
је, она овог момента још није наука у ужем
смислу, и не би је ни требало звати „теорија".
И тако се после једног успона пуног блажен-
ства пада — у песимизам. Али том песимизму има
лека: нема ниједног доказа који би говорио про-
тив еволуционизма, који стално оплокава науку.
Сви смо ми биолози еволуционисти, упркос свему,
и наша умна туга што не можемо да докажемо оно
у шта смо принуђени да верујемо, еволуцију, и
што се налазимо у парадоксалној ситуацији да
не морамо да доказујемо оно што је остало не-
доказано, — није једина која мори човека. Само
се једно морало учинити: из царства индукције,
у коме су је њени зачетници држали затворену,
наша теорија је пренета у царство дедукције. Али
ми је исто толико волимо и чувамо као и дарви-
нисти из прошлог века, који су се уз грдњу целог
осталог света клели да је Дарвин доказао ево-
луцију.
А Дарвин? И он је всровао не само да је дао
стварне доказе за десценденцију живих облика,
него и да је својом посебном теоријом објаснис
еволуцију, открио њене узроке.
Да видимо сад Дарвиново објашњење постан-
ка живих облика, које се најчешће зове дарвини-
зам или селекциона теорија, мада Дарвин није
једино узео у помоћ одабирање, селекцију за об-
јашњење развитка живог света. У наводу на
страни 12 побројани су главни чпниоци еволуци-
је. И сад није реч више о самој десценденцији
него о њеним узроцима, другим речима о Дарви-
новој теорији десценденције.
Одабирање почиње тамо где има промена,
вариација. Кад жива бића не би варирала, не би
била могућа никаква селекција. Вариација је значи
основни чинилац еволуције. Али откуд она? За-
што жива бића варирају? Дарвин није могао рећи
откуд живим бићима уопште способност варира-
ња — то ни данас нико не може рећи —, али је
он покушао да одговори на питање шта изазива
промеие живих облика, шта је управо то што пот-
стиче организам на промену. Јер без подстицаја
организам се не би мењао, поред свега тога што
је у његову природу усађена способност мељања
особина. Дарвин се више пута враћао на ту ствар
и из његових изјава произилази да су утицаји
средине свакако међу најважнијим узроцима про-
мена које се виђају на организмима. Храна је ту
на првом месту, и Дарвин је знао за многе случа-
јеве у којима је промена у исхрани изазвала ва-
риације. (Данас се зна например да свињче од пле-
мените расе са кратком главом има дугуљасту
главу кад је слабо храњено.) Утицаји климе, као
врло сложеног чиниоца, необично су велики. Ту
је светлост, топлота, влажност, њихово растење и
опадање различито у разним крајевима, и читав
низ још других климатских чинилаца, познатих
и непознатих. Промене у животним условима могу
бити и незнатне, мисли Дарвин, па ипак да имају
дејства. Кад варира извесан телесни део, он може
да повуче за собом и други, и друге делове. Дар-
вин је то назвао „корелација у растењу“. Најзад
делује и сам начин живота који се мења кад ор-
ганизам промени средину или кад се ова сама про-
мени. Тада наступа друкчија уцотреба органа, или
извесни органи изгубе функцију. То је довољно да
се органи мењају, и у томе спољашњи услови
имају само посредну улогу.
Али нису све вариације једнаке и немају све
исту вредност. Дарвин је добро разликовао не-
наследне и наследне вариације. Прве је занемарио
јер очевидно немају значаја за промену врсте,
која се може остварити само тако ако се нове
особине одржавају у потомству.
Међутим одабирање нема много изгледа ако
вариације не иду у врло различитим правцима,
што може бити само тако ако многе особине ва-
рирају, и свака од њих у разним правцима. А то
је опет могуће ако се и организми јако размно-
жавају. Хиперпродукција је неопходан услов за
селекциону теорију. Дарвин је израчунао да би
од једног пара слонова за 750 година праизишло
отприлике 19 милиона потомака. Али слонови се
врло споро множе. Није могуће ничим претставити
 колико су потомака кроз генерације у стању да
продукују жива бића која се брзо размножавају!
За мали број година васиона би била недовољна
за све њих!
Живот би на земљи дакле био сасвим немо-
гућ да нема борбе за живот, како је Дарвин рекао
у наслову свог главног дела, а иначе већином пи-
сао борба за опстанак (struggle for existence). У
борби се решава судбина органских бића: једни
пропадају, други остају. Ови други, далеко мало-
бројнији, способнији су, управо најспособнији, и
остављају потомство за собом. За селекцију, за
,,природно одабирање" тај чинилац је неопходан,
очевидно, и Дарвин није могао дати теорију у це-
лини без њега. Дарвин је до њега дошао читајући
Малтусово дело, које истина није биолошко него
социолошко, и у коме се говори о борби људи за
средства за живот. Та борба, која ће се све више
заоштравати, наступа због тога што се људи брже
намножавају него средства за живот. Али погреш-
но је мислити да је Дарвин ту идеју просто узео
од Малтуса. Јер овај нигде не говори о значају
борбе за еволуцију, као Дарвин, што је у целој
ствари главно. Уз то Дарвин није као Малтус само
могућност исхране узео за брану размножавања.
Борба за опстанак је, по Дарвину, најжешћа изме-
ђу најсроднијих бића, оних што припадају истој
врсти. Само та борба није крвопролиће у двобоју,
на који долази прва мисао! За Дарвина она има
широк смисао метафоре, и више се односи на при-
лику да индивидуа остави потомство. „Борба‘ има
преносни значај, јер курјак не напада другог кур-
јака, него иде с њим у лов. Ето на шта се своди
„конкуренција“, или, како Енглези кажу, „компе-
тиција“!
Ево како сам Дарвин износи баш тај пример:
„Да бих показао како по моме мишљењу де-
лује природно одабирање, морам затражити доз-
волу да изнесем ради објашњења један или два
измишљена примера. Узмимо случај курјака, који
 се храни разним животињама, савлађујући неке
од њих лукавством, неке снагом, иеке брзином. И
претпоставимо да се услед извесне промене у око-
лини размножи његов најбржи плен, например је-
лен, или да у доба кад је курјаку најтеже да дође
до плена бројно јако опадне нека друга врста жи-
вотиња којом се он храни. У таквим приликама
највиткији и најбржи курјаци имају највише из-
гледа да се одрже, да буду заштићенииодабраии,—
разуме се под претпоставком да задрже снагу за
савлађивање својих жртава ако у исто или у неко
друго доба године буду приморани да траже плен
међу другим врстама животиња“. И само зато што
„полажу право“ на исто сунце, не могу сви курјаци
у једном крају остати у животу, одабрани за
приплод!
Ништа мање стварна није ни борба коју води
дрвеће у шуми. Оно дрво које пре или брже изра-
сте заградиће сунце другом и даће више плода,
имаће више потомства, и његова ће раса победити.
Или ће тице радије узети боље плодове једног
вариетета, него другог чији им се плод не свиђа.
и у свом цреву разнети семена на све стране, па
ће се тако пре наћи добро место за тај вариетет,
а онај други, скучен, пропашће најзад... И тако
једнако тиња, не пламти борба у свету. Друго је
кад грабљивица нападне певачицу, и кад ту по-
текне крв. Али та борба између њих, која је ствар-
ност, не интересује десцендентну теорију, него она
која се збива у исти мах и без крви, између те
грабљивице и њених сличних, и између те певачице
и њених сличних.
Из те нестварне борбе произилази стварност:
једни бивају заштићени на рачун других. Ту је
природно одабирање завршило свој посао. Они
који су ма из ког разлога боље одговарали при-
родним условима и њиховим променама остали су
и размножили су се. А како су ти различни од
ишчезлих, то се и слика живог света поступно ме-
њала, и сад се мења. А мења се тако због тога што
су промене на живим бићима мале и могу постати
све веће само ако се у току генерација понављају
и путем одабирања „акумулирају", наслажу у по-
томцима, и тако ови постају видно различни иако
воде порекло од заједничког претка. То је „ди-
вергенција карактера“, како су и Дарвин и његови
следбеници волели да кажу, а која је стуб десцен-
дентие теорије. Почетак је дакле у малим разли-
кама између индивидуа, а у току времена индиви-
дуалне разлике бивају све веће и у исти мах, са
размножавањем њихових носилаца, оне постају
расне одлике, затим одлике нових врста. Облици
који чиие прелазе између старих и нових врста
губе се, изумиру. Пропадањем неспособних ствара
се способнима место за размножавање.
За Дарвина је природно одабирање само ну-
жаи закључак из великог низа разноликих
појава; за модерног биолога оно мора бити ствар-
ност да би се могло примити, стварност ухва-
ћена у самој природи и на делу. Наводи се
пример који је недавно дао енглески биолог
Хсризои, и који је значајан по томе што је вршено
бројање уништаваних и одржаних форама једног
малог ноћног лептира (Oporabia autumnata). Пре
више од сто година једна шума у Јоркширу, у
којој су били борови и брезе, раскрчена је дели-
мично и тако подељена на две шуме, раздвојене
ливадом. А пре педесет година у једној од њих
бор је замењен брезом, у другој бреза бором, тако
да су то сад две шуме, једна бела, друга црна.
Поменути лептирови су се нашли у двема разли-
чито обојеиим срединама. Оии иначе варирају у
боји, и сад у брезовој шуми има 85°/о светлих,
беличастих, а у боровој 96°/о тамних опорабија.
Херизон је кроз три генерације неговао гусенице на
бору односно на брези да види хоће ли то утицати
што на њихову боју, јер је познато да се на тај
иачин може утицати на боју извесних лептирова
и многих других животиња. Резултат је био нега-
тиван. Али бројањем крила од тих лептирова које
 се храни разним животињама, савлађујући неке
од њих лукавством, неке снагом, неке брзином. И
претпоставимо да се услед извесне промене у око-
лини размножи његов најбржи плен, иапример је-
лен, или да у доба кад је курјаку најтеже да дође
до плена бројно јако опадне нека друга врста жи-
вотиња којом се он храни. У таквим приликама
највиткији и најбржи курјаци имају највише из-
гледа да се одрже, да буду заштићсни иодабрани,—
разуме се под претпоставком да задрже снагу за
савлађивање својих жртава ако у исто или у неко
друго доба године буду приморани да траже плен
међу другим врстама животиња". И само зато што
„полажу право“ на исто сунце, не могу сви курјаци
у једном крају остати у животу, одабрани за
приплод!
Ништа мање стварна није ни борба коју води
дрвеће у шуми. Оно дрво које пре или брже изра-
сте заградиће сунце другом и даће више плода,
имаће више потомства, и његова ће раса победити.
Или ће тице радије узети боље плодове једног
вариетета, него другог чији им се плод не свиђа.
и у свом цреву разнети семена иа све стране, па
ће се тако пре наћи добро место за тај вариетет,
а онај други, скучен, пропашће најзад. . . И тако
једнако тиња, не пламти борба у свету. Друго је
кад грабљивица иападне певачицу, и кад ту по-
текне крв. Али та борба између њих, која је ствар-
ност, не интересује десцендентну теорију, него она
која се збива у исти мах и без крви, између те
грабљивице и њених сличних, и између те певачице
и њених сличних.
Из те нестварне борбе произилази стварност:
једни бивају заштићени на рачун других. Ту је
природно одабирање завршило сво.ј посао. Они
који су ма из ког разлога боље одговарали при-
родним условима и њиховим променама остали су
и размножили су се. А како су ти различни од
ишчезлих, то се и слика живог света поступио ме-
њала, и сад се мења. А мења се тако због тога што
су промене на живим бићима мале и могу постати
све веће само ако се у току генерација понављају
и путем одабирања „акумулирају“, наслажу у по-
томцима, и тако ови постају видно различни иако
воде порекло од заједничког претка. То је ,,ди-
вергенција карактера“, како су и Дарвин и његови
следбеници волели да кажу, а која је стуб десцен-
дентне теорије. Почетак је дакле у малим разли-
кама између индивидуа, а у току времена индиви-
дуалне разлике бивају све веће и у исти мах, са
размножавањем њихових носилаца, оне постају
расне одлике, затим одлике нових врста. Облици
који чине прелазе између старих и нових врста
губе се, изумиру. Пропадањем неспособних ствара
се способнима место за размножавање.
За Дарвина је природно одабирање само ну-
жан закључак из великог низа разноликих
појава; за модерног биолога оно мора бити ствар-
ност да би се 'могло примити, стварност ухва-
ћена у самој природи и на делу. Наводи се
пример који је недавно дао енглески биолог
Херизон, и који је значајан по томе што је вршено
бројање уништаваних и одржаних форама једног
малог ноћног лептира (Oporabia autumnata). Пре
више од сто година једна шума у Јоркширу, у
којој су били борови и брезе, раскрчена је дели-
мично и тако подељена на две шуме, раздвојене
ливадом. А пре педесет година у једној од њих
бор је замењен брезом, у другој бреза бором, тако
да су то сад две шуме, једна бела, друга црна.
Поменути лептирови су се нашли у двема разли-
чито обојеним срединама. Они иначе варирају у
боји, и сад у брезовој шуми има 85% светлих,
беличастих, а у боровој 96% тамних опорабија.
Херизон је кроз три генерације неговао гусенице на
бору односно на брези да види хоће ли то утицати
што на њихову боју, јер је познато да се на та.ј
начин може утицати на боју извесних лептирова
и многих других животиња. Резултат је био нега-
тиван. Али бројањем крила од тих лептирова које
 су као плен убиле и појеле друге животиње, Хе-
ризон је констатовао да у боровој шуми, у којој
је било иначе само 4% беличастих опорабија, има
далеко више крила од поједених беличастих не-
го тамних опорабија! То је отуда што се оне
прве лакше примећују на тамној боровој кори и
чешће падају као плен (док тамне опорабије ,,по-
беђују у борби” са беличастим!) Ту је селекција
утврђена на конкретном примеру, и љен рад није
још завршен мада је отишао врло далеко.
Дарвин је видео само вештачко одабирање,
које врши човек негујући културне расе биљака и
животиња. И од тог, свесног одабирања он је по-
шао да открије оно несвесно у природи. Није
му се, како сам каже, свидео термин „природно
одабирање” због речи „одабирање”, које потсећа
на неку „свест“, на „циљ“ у природи, тако ужасно
равнодушној, али га је задржао због оног „ве-
штачког”. И ту је Дарвин јасно испољио своје
материалистичко гледиште на свет. Између та
два облика одабирања, Дарвин помиње: несвесно
одабирање које је вршио и сад !зрши човек кад се
труди да држи најбоље псе без нарочите помисли
на побољшање, поправку расе. На том путу је
човек у давнини створио од дивљих раса многе
питоме расе. У природи постоји још један облик
одабирања: то је полно одабирање у борби за сек-
суалног партнера.
Побеђују они који имају неку корисну осо-
бину. Зато је Спенсер и предложио термин „над-
живљавање најспособнијег”, који се Дарвину сви-
део. Можда би још боље било рећи: „надживља-
вање прилагођеног,“ јер резултат одабирања
је уствари само читав низ прилагођености, адап-
тивних карактера, којима обилује свако живо
биће. Чим се почну јављати промене у спољашњој
средини, селекција почиње рад. И тешко ономе
код кога се случајно није појавила вариација ко-
ја управо одговара новим условима! Тако Дар-
вин. својим селекционизмом решава једну од нај-
примамљивијих појава, која чини да су жива би-
ћа интересантна за свакога: појаву прилагођености.
Али Дарвин је имао осећање, које га никад
није напуштало, да је принцип селекције недово-
љан за објашњење свих промена у грађи органи-
зама, и то је отворено рекао на крају увода у сво-
је главно дело: „Убеђен сам да је природно ода-
бирање било главно, мада не и једино средство
за промену врста.” Читалац је свакако изненађен
и мало разочаран! Али Дарвин — као Енглез, ко-
ји нас тако често изненађује управо оригинално-
шћу — сасвим мирно прима све што му се чини
природно и не боји се нимало да унесе у своју
теорију и такве елементе које други искључују.
Дарвин прихвата Ламарково начело употребе и
неупотребе органа, које је већ било поменуто. За-
то Плате и каже да под дарвинизмом разуме гле-
диште „чији су основни састојци начело селек-
ције и ламаркизам.” По Ламарку под утицајем
промене у средини појединачан организам мења
употребу органа, што изазива промену органа,
која се путем наслеђа преноси на потомке. То
исто употребљава и Дарвин кад му је потребно,
као да не постоји његова селекциона теорија. Чи-
таву једну туђу теорију просто је прилепио уз
своју!
Ево примера за Дарвинова ламаркистичка об-
јашњења.
Дарвин каже од речи до речи: „Тако код жи-
вотиња величина и снага тела, дебљина, доба зре-
лости, извесне телесне особине као и особине кре-
тања, разума и темперамента бивају измењене од-
носно стечене за време индивидуалног живота и
предате потомцима у наслеђе. Сви разлози гово-
ре за то да се у наслеђе преноси и јачина или
слабост извесних мишића који су се услед дугог
вежбања јако развили односно смањили под ути-
цајем њиховог неупотребљавања.” У свом чуве-
ном путопису Дарвин говори о невероватној пи-
томости тица на усамљеним острвима, на којима
се тице могу капом хватати, јер се не боје чове-
ка као што се на нашим ливадама не боје коња
или краве. Али где их је човек, населивши острва,
гонио и убијао, оне су накнадно стекле страх од
њега, и тај се страх кроз генерације појачавао и
наслеђивао. У делу о изражавању осећања тврди
да су радње најпре вољне, затим прелазе у иа-
вику и постају наследне. Тако покрети који су
најпре били од користи, јер су задовољавали же-
ље или су олакшавали осећања, прелазе у навику
и јављају се без обзира на њихову корисиост, јер
су постали наследни. Сасвим млад пас маше ре-
пом као и одрастао, иако то није ни од кога на-
учио. Лептир „голубији реп“ (Macroglossa stella-
tarum) чим изиђе из лутке уме да развије своју
трубицу и да је завуче у најмањи отвор цвета,
што ни у ком случају није имао тек да научи. А
у свом делу о човеку тврди да цивилизовани чо-
век има већи мозак него дивљак због тога што је
више радио мозгом. Напротив цивилизовани чо-
век има мање вилице, јер их*је мање употребља-
вао у току генерација. То је чист ламаркизам!
Уз то иду још и ови посебни фактори ево-
луције који нису селекционистички: развијање те-
лесних делова под њиховим међусобним утицајем
(корелација), географско распрострањење које
доводи организме под нове услове живота и тим
самим под нове утицаје средине, и укрштање. У
овом последњем Дарвин је погрешио. Данас се
зна да укрштањем не постају нове наследне о-
снове, без којих нема ничег новог у правом сми-
слу. Тако могу постати само нове комбинације, али
то није никаква еволуција. Проблем укрштања
Дарвину је био омиљена тема. Чувен је његов
труд да докаже да је урод (инцест, размножава-
ње у крвном сродству) неподесан. Данас се не
може узети као закон да је урод сам по себи на
неки начин штетан.
 Али ко је Дарвин, какав је његов духовни
лик? И како је дошло до његовог великог успеха?
Та се нитања намећу чим се упозна његово дело.
У наслеђу породице Дарвин добро су биле
засејане духовне способности. Еразмус Дарвин,
дсд Дарвинов, чије је дело Зоономија некад мно-
го читано али заборављеио пре детаљне анализе,
био јс човек великог духа, можда већег него ње-
гов унук. Дарвинов отац, Роберт Воринг Дарвин,
изврстан носматрач људи, коме је практична пси-
хологија доиела животни успех, лекар као и Е-
размус, није имао осећања за природне науке и
норед великих аналитичарских способности. Дар-
вин је у своме оцу гледао најумнијег човека кога
је срео у животу, али у његовој кући није могао
добити основе биолошког васпитања. И да поме-
нем још једног, нарочито великог научника из те
породице, једног од највећих у енглеском народу:
Франсиса Голтона, такође унука Еразмуса Дар-
вина, али из другог брака.
Школа иије дала Дарвину оно што му је тре-
бало и није му показала животни пут; она је за
њега била штавише изгубљено време. Изишао је
из ње без довољне биолошке спреме, за шта је
његов пријатељ Хаксли рекао „као и сви ми”. Ње-
гов урођен смисао за биологију избио је ипак,
и не тек на путу око света, на који је пошао са
неспецификованом улогом „природњака”. Као де-
те још постао је скупљач. Ои је то био и за вре-
ме експедиције. Хаксли чак мисли да је Дарвин
био само скупљач све док није започео своја
испитивања животињске групе цирипедија, и да
су га тек та испитивања начинила правим науч-
ником.
У извесном смислу Дарвин је остао скупљач
целог века. Факта је скупљао у огромној литера-
тури коју је прочитао. А онда је било тешко читати,
јер се о читаоцу није водило рачуна као данас.
И сам избор литературе био је мучан, док ми да-
нас имамо у биолошкој струци неколико часописа
који само бележе шта се у свету сад ради, и по
чијим опсежним регистрима налазимо за сваки, и
најмањи проблем шта је на њему рађено и ко је
све радио. Слао је Дарвин питања другим посма-
трачима и ови су због његове анкете вршили мно-
га посматрања или су му саопштавали своја већ го-
това искуства. Долазе затим његова лична без-
бројна посматрања и вечито експериментисање на
добру у Дауну, на коме је нашао мир какав ни-
где није окусио и без кога је немогуће створити
све оно што је Дарвин створио.
Смисао за скупљање факата претворио се код
Дарвина у методу. Он је хтео у себи да оживи
Бекона. Имао је утисак да се теорије морају ро-
дити из скупа чињеница, да је тај пут увек и сам
по себи индуктиван, и није се плашио да ће слу-
чајно застранити и поћи оним другим путем, пу-
тем дедукције. Искрено је веровао целог века да
је тако било, и да је само једном пошао од кра-
ја: створио је теорију о постанку коралских остр-
ва пре него што је видео иједно такво острво, па
је доцније сјајно потврдио своје гледиште. После
гриже савести дошло је велико олакшање ... Али
није увек тако било, ипак! Управо при одбрани
десцендентне теорије Дарвин се преварио. Нису
то осетили ни он ни његови приврженици; то су
осетили тек доцније добри логичари. Читаоцу је
већ познат резултат: показало се да је по среди
била увек дедукција. Дарвин је штавише тим пу-
тем дошао и до своје специалне теорије десцеден-
ције, мада то није ocehao. И његов дедуктивни
поступак није се примећивао, јер је одвећ био
прекривен чињеницама. Теорија је уствари била
испод факата, није била изнад њих! Није се било
увидело да природно одабирање, све и да је чи-
њеница, значи само теорију кад се њиме објашња-
ва еволуција.
Дарвин није осећао монотонију доказа, и у-
залуд је мучио своје болесно тело. Није довољно
осећао да један доказ може вредети више од сто-
тине других, и није никад тражио тај један. Суп-
тилни оцењивач људских духовних творевина, Г.
Богдан Поповић, рекао ми је у разговору јед-
ном приликом: „Докази једнаки по смислу и сна-
зи гомилају се за исту ствар само због рђавих
научника.” Далеко је од тога да Дарвиново вре-
ме није имало одличне научнике, али су и сјајни
међу њима тврдили да је Дарвин омогућио побе-
ду еволуционизма огромном наслагом чињеница;
то је грешка коју морамо приписати више време-
ну него људима.
Чињснице имају и једну незгодну страну. Оне
се тешко, понекипут никако не дају сабити под
теорију, а много их је таквих кад је теорија де-
дуктивна. За Дарвина је то било кобно: он је
остао до краја неодлучан, и то је главна одлика
њега као логичара. Никако се например није мо-
гао одлучити на коју врсту вариација да ослони
своју селекционистичку теорију. Он је знао и за
незнатне промене, индивидуалне вариације које
се јавлзају у многим правцима и стално, управо
без правца; и за појединачне и случајне вариације,
које су ретке. Једина је cpeha у томе што је раз-
ликовао ненаследне и наследне вариације, о чему
је већ било говора; али је веровао да се прве могу
претворити у друге.
То су разлози што су Дарвинове дефиниције
понекипут магловите. Доказ, непобитан: његова
се теорија још тумачи, поред све „елементарне
простоте”, коју су у њој налазили приврженици
дарвинизма и који су у њеној простоти гледали
њену непобедну снагу. Чудно онда звучи да се
нађу и велики научници који један другом преба-
ЧУЈУ за неразумевање Дарвина. Ево примера не-
јасности. Кад се чита Дарвин, стиче се утисак да
борба за опстанак и природно одабирање теку
једно за другим, као да су посебни чиниоци. Оту-
да једни сматрају природно одабирање као факт,
а други, као Морган, вођ американских испитива-
ча наслеђа, генетичара, види и у њему метафору.
Ако је и борба само метафора, како је схватао
Дарвин, одакле почиње стварносг? Од готових
прилагођености, које проистичу из одабирања?
Уствари све се то збива једновремено. — Или
ово: Дарвин час каже да селекција одабира спо-
собне, час да уништава неспособне, час да врши
у исти мах обоје. Међутим прво је оно што чо-
век спроводи одабирајући расе које су му корис-
не, а друго се увек дешава у равнодушној приро-
ди. Често има тако у њсговим излагањима недо-
пуштених остатака. Затим, као што је већ по-
казано, Дарвин није био пробирач при избору
чинилаца за своју теорију, коју је, узету у њеио.ј
укупности, саставио из врло различитих елемена-
та. И поврх свега ту су две теорије надовезанс
једна на другу: једна је од њих селскционизам,
који се обично сматра као карактеристичан за
Дарвина, па се само он и износи под дарвинизмом;
друга је ламаркизам. Њихове супротности Дар-
вин није видео, није се ни трудио да их испита,
као што би сваки филозоф учинио.
Али Дарвин се бранио од филозофије. У ви-
ше махова је тврдио да му је стран филозофски
начин мишљења, да није филозоф, једиом речи.
А најтипичнији филозофи његовог времена, Шо-
пенхауер и Ниче, одрицали су му филозофски
дух. За Шопенхауера Дарвиново је дело „чист
емпиризам”. Ниче је сматрао да се Дарвин мора
поштовати — он му је могао бити и захвалан што
је у научни свет пустио идеју о могућности да-
љег напредовања, еволуирања човековог, чиме
су била отворена врата и Ничеовом „надчовску1,
— па ипак је у Дарвину гледао само „осредњи
дух“ и одбацио је његово објашњење постанка
прилагођености живих бића.
Но Дарвин је ушао у историју филозофије,
мада никад није покушао, као Спенсер свој ево-
луционизам, да уздигне своје гледиште до оп-
штег. То су други покушавали да учине. Дарвино-
ва је машта била можда одвећ притиснута вечи-
тим ироверавањима његове теорије.
Три су ствари увеле Дарвина у круг филозо-
фа: његов еволуционизам, преко кога филозофија
никад не би могла прећи; његова идеја о победи
носиоца корисних особпна у телесној грађи, што
га приближује прагматизму, који уздиже вредно-
сти везане за практичан живот; његова теорија
случаја, особито, која је прогонила циљ из при-
роде и на његово место поставила случај као
проузроковача органских целисходности, израже-
них у прилагођеностима живих бића.
Задржимо се на овом последњем елементу.
Не треба мислити да је Дарвин све сводио на слу-
чај. По њему није случај што организми уопште
варирају, нити је случај узрок ма иједне вари-
ације. Ту је узрок само непознат, и зато је Дарвин
за њега говорио да је „случај”. Али „вариације
су случајне у односу на циљ”, то значи на крај-
њи резултат изражен у прилагођеностима, које
постају путем одабирања. За Дарвина је дакле
случај све што се догађа после појаве вариација,
и он води даље жива бића кроз њихову историју
постанка. Тако је Дарвин једном писао својој ин-
телигентној рођаци Јулији Веџвуд.
И то је доста! Дарвинов „случај” замењује
дакле узроке у живом свету уколико је реч о ње-
говом историском, „филогенетском" развитку; он
брише ону неизмерну активност органског, уни-
штава грандиозни динамизам живота. Волтерек,
један од најумнијих модерних немачких биолога,
не може да се уздржи да не праска кад говори о
томе да селекција треба да „удахне такву тво-
рачку снагу случају”, и додаје, уз тврђење да је
то бедан и крив појам: „Случај plus селекција као
творци разноликости и планског реда у живим
бићима (зашто не и у кристалима, планинама и
космичким системима?), тај појам ће у будућно-
сти бити записан као једно од најчуднијих лу-
тања човековог нагона за узрочним објашњењем
Б. Д. Милојевић: Чарлс Дарвин 3
света”. Тиме он не брани само биологију, него и
читаво једно гледиште на свет.
Но Дарвин је освојио своје савременике у-
право том филозофијом, која само произилази из
његових схватања и на којој он ништа нарочито
није радио. Остао је до краја добар Енглез, то
значи емпиричар. Али је имао велику способносг
уопштавања, која га је довела до селекционизма.
Ту је Дарвин стао, гледајући у селекционизму вр-
хунац филозофије.
У деветнаестом веку било је погодно време за
примање дарвинизма: наступала је одмена идеа-
лизма и романтизма са материализмом и реализ-
мом. Сви они којима је годило да механичким на-
челима објашњавају свој свет појава, људи из
разних кругова и са врло различним улогама,
иримали су листом Дарвиново учење. Дарвин је
давао природна објашњења за све. Управо, њего-
ви приврженици су се потрудили да примене та
објашњења. И онда његова теорија случаја, која
је заменила проповедање о циљевима што долазе
из мистичних извора. И истиц*ање вредности ко-
рисних особина. Све је то учинило далеко више
него Дарвинови докази, за које се обично каже
да су „осигурали победу еволуционизма.” Јер
Дарвин у неком другом времену не би могао по-
стати вођа, као што ни данас то није.
Научни свет, који је у тишини кабинета тра-
жио објашњење живота, није био непрепарован
да схвати и прими Дарвина. Лајел, отац модерне
геологије, Дарвинов велики лични пријатељ, дао
је сасвим нову теорију постанка земљине коре.
Не катастрофалне промене, као што тврди Кивије,
него поступне промене под утицајем сила у при-
роди, то је оно што је створило данашњи изглед
земљине коре. А на тој подлози одиграле су се и
све сцене у историји живота. Није ли блиска ми-
сао да се и живот поступно мењао? Ту мисао Ла-
јел тада још није имао, али је својим делом по-
могао да она победи.
 Да су прилике омогућиле победу дарвинизма
види се и по томе што је у разним срединама и
тренуцима Дарвин различито приман, особито на
социјалним и политичким пољима живота, у која
је његова доктрина била хучно уведена. Код сво-
јих сународника он је теоријом о победи кори-
сног потхрањивао либерализам. Немачки со-
циалдемократи гледали су у њему учитеља демо-
кратије због његовог истицања вредности човека
и његове вере у бољу будућност човека као вр-
сте. То су темељи демократије. И тако је постало
дужност за сваког социалисту да добро проучи
Дарвина. Узалуд је Хекел одвраћао социалисте го-
ворећи да је дарвинизам аристократска теорија и
пре све друго него стуб социализма. И Дарвин је
исто мислио! Доцније, и то је сасвим друкчији
облик примања дарвинизма, Дарвинова теорија је
за многе постала оправдање борбе међу народима.
Дарвин је донекле крив што је његова тео-
рија примењивана на људско друштво. Писао је
у свом делу о постанку човека да су разлике из-
међу људи произвели исти они природни чиниоци
који делују и код других живих бића. По њему
и човек тежи да се размножи више него што ра-
сту средства за његов живот, услед чега и у ње-
говој заједници понекад настаје оштра борба за
опстанак и природно одабирање.
Истина је да има природног одабирања и ме-
ђу људима, али је оно врло скучено социалним
моментима. Кад епилептичар зато што је епи-
лептичар не може да склопи брак и да остави по-
томство, то је природно одабирање. Али богат-
ство може и ту да интервенише. Социални момент
који одваја човека од дејства природног одаби-
рања види се најбоље у случају социалне одбране
од ширења зараза. Да није ове, опасним зараза-
ма би подлегли сви они који су нарочито неотпор-
ни, али услед превентивних друштвених мера о-
стају и неотпорни као и отпорни и дају потомство.
 Дарвин иде толико далеко да за морал налази
корен у инстинктима, у овом случају друштвеним
инстинктима, за које држи да су примарно одне-
говани природним одабирањем. Но ту Дарвин ни-
је сасвим јасан и конзеквентан, и добро је што
се код њега налазе тврђења која имају други
смисао. Јер он мисли да је развитак моралних о-
сећања делом везан за интелектуалне моћи чове-
кове, које су напредовале са развитком говора,
који је дејствовао на формирање мозга, а делом
да су везане и за развитак и снажење јавног миш-
љења. Ту већ има елемената науке о друштву, со-
циологије, која никако не сме допустити да се за-
кони органске природе непосредно примене на по-
јаве у људском друштву. Дарвин је дакле пружио
могућност да се његова теорија макар на једној
тачки разиђе са социологијом.
Његова се теорија разишла и са другим на-
укама. Да ли она ипак нешто може да им да? И
шта она даје биологији, из које је поникла?
Иа та питања моћи he се дати одговор тек
кад се утврди права вредност Дарвинове теорије
и нађе језгро истине у њој. Зато је потребно ви-
дети шта се данас у биологији мисли о дарви-
низму.

Читалац ће сад морати проћи кроз неколико

великих поља модерне биологије. Не би било до-
бро да он то учини одвећ брзо и без задржавања.
Селекционизму су чињене многе замерке. Оне
не могу бити претресене све на овом месту. Али
то није ни потребно: довољно је изнети оне које
су данас на дневном реду, а то су у исти мах и нај-
важније. Уз њих морају ићи и похвале које се пре-
ма данашњем стању науке могу рећи овој теорији.
Варирање живих облика је процес и према
томе оно се може испитати само огледима. И суд-
бина вариација, ако тако означимо промене врста,
такође је процес који се мора подвргнути огле-.
дима, ако се желе наћи његове опруге. Треба од-
мах рећи да дарвинисти који су успели да изво-
јују победу Дарвиновој теорији нису вршили
огледе; ни Дарвинови лични огледи не поправљају
ствар, јер Дарвин није вршио никакве огледе који
би открили рад природног одабирања. Теорија се
свима њима чинила толико проста и тако добро
поткрепљена чињеницама да нису нашли никакав
потстрек да пређу на последњи чин: на експери-
менталне доказе за рад селекције у природи, или
бар на прецизна посматрања која би пратила тај
рад у самој природи, без учешћа експеримента-
тора. Ако је селекција у природи чињеница, она се
мора моћи утврдити, и не можемо се задовољити
само закључком да мора постојати, маколико он
био вероватан. Дарвин се био потпуно ослонио на
тај закључак. Читалац се сећа да је Дарвин дао
измишљен пример курјака, који ствара такав за-
кључак.
Сви огледи — необично малобројни—којима је
циљ да прате природно одабирање, из новијег су
времена. Поред већ изложених Херизонових по-
сматрања (стр. 25) веома је интересантно оно
које потиче од Бемпеса, који је пратио пропаст
врабаца у бури на једном месту источне обале
Сједињених Држава. Бемпес је настрадале тице
скупљао у свом врту и од 136 врабаца 64 су из-
губили живот, а већина, 74, дошли су себи. Главно
је било утврдити да ли је било какве разлике
између врабаца из једне и друге групе. Мерењи-
ма је одиста нађена разлика. Колико би се Дарвин
обрадовао да је могао знати за тај резултат, који
говори јасно за одабирање под дејством једног
природног фактора, силине ветра, која је немило-
срдно потукла све мање способне врапце! Али
његова радост би била помућена: јер буром уни-
штени врапци били су управо они који су се од-
вајали од нормале. Били су већи, тежи, имали су
дужа крила него они врапци што су били у ве-
ћини и остали у животу. Дарвин би био убеђен
да је професор механике Флиминг Џенкин имао
право кад му је на основу једног свог израчунава-
ња пребацио што тврди да се одабирањем одржа-
вају нове форме, које су увек у мањини. Дарвин
је поводом тога био записао: .. био сам слеп,
и мислио сам да се појединачне вариације Morv
одржати много чешће него што сад видим да је
то могуће.“ Поколебао га је рачун. Али је тре-
бало одмах прићи природи и експерименту. Уместо
компликованог рачуна требало је да дође броја-
ње у природи. Очевидно је да индивидуе које
су у огромној већини имају више изгледа да оста-
ве потомство. Узмимо сасвим драстичан пример:
пантљичара даје око 100,000.000 јаја, од којих на
крају крајева само једно успе да се развије до
зреле пантљичаре. Кад тако не би било, досад би
већ сви људи имали пантљичару. Тај пример на-
води ултраселекциониста Вајсман. Али које је то
једно јаје? Колико вероватноће има да то буде
баш оно које би дало најспзсобнију пантлшчару,
и које би морало бити друкчије од осталих? Аме-
рикански биолог В. Макати у једном раду из ове
године тврди да постоји „надживљавање обич-
ног", тојест да такав тип има највише изгледа да
остави потомство, што је сасвим логично. Селек-
ција не мења тип, јер не уништава оне обичне.
Да се вратимо на Бемпесове врапце. Буру су из-
држали обични, а сви необични су подлегли, што
значи да постоји селекција у природи, али да она
уништава управо оне малобројније који се по
својим особинама одвајају од већине.
Могу се у природи вршити и експерименти,
не само посматрања као она Херизонова и ова
Бемпесова. Ди Чезнола и Пултон са Сандерсом
стављали су нарочито извесне инсекте на подлогу
друкчије боје, док су оне који су служили као
контрола догађаја излагали на подлози исте боје
каква је и боја тих инсеката. Инсекти који су
падали у очи због тога што су били на друкчије
обо.јеној подлози, били су брже уништзвани од
стране својих непријатеља. Све је ту било при-
родно, а човек се умешао само утолико што је
ставио животиње на подлогу друге боје. Чудно-
вато је да Дарвин није дошао на мисао да врши
овакве експерименте, кад се зна да је за његову
теорију од велике важности „симпатичка обоје-
ност“, тојест поклапање боје једне подлоге са
бојом животиња које живе на тој подлози (беле
животиње например у снежним пределима).
Маколико да су вредни ови огледи, они су
сасвим недовољни. Не зато што би им услед ма-
лобројности била мала доказна снага, јер та сна-
га не лежи у броју доказа, него зато што у про-
цесу одабирања има много и разних момената, па
су потребни експерименти који ће их све открити
Данашњим селекционистима треба чинити приго-
воре што се не потруде да експериментима
расветле чиниоце своје теорије. Они имају дуж-
ност да ослободе своју теорију дедуктивних
примеса. Интересантно је да се чује понекипут
како је „теорија природног одабирања једина
путем експеримената утврђена теорија“! Ваљда
зато што човек врши одабирање културних раса?
Али то не доказује ништа друго него само то да
је селекција одиста чинилац; а какво је њено деј-
ство у природи, о томе се не може решавати на тај
начин.
Резултат је овај: Селекционисти пренебрега-
вају своју дужност да експерименталним путем
испитују дејства природног одабпрања. Њпхов рад
у том правцу није довољан. — Природно одаби-
рање постоји; оно је чињеница.
У томе се састоји прва примедба, и она садр-
жи похвалу уколико је реч о самој теорији.
Али ако постојање природног одабирања при-
мимо за чињеницу, тиме још не потврђујемо и
значај тога одабирања за еволуцију. Какав је чи-
нилац природно одабирање? Очевидио: да би има-
ло вредност еволутивног фактора, оно би морало
моћи само собом производитп повс вариације.
Међутим нема ни једног јединог случаја у коме
је услед одабирања створено нешто ново, нова
вариација ма у којој врсти организама. Одабира-
ње почиње рад тек са датим вариацијама. То је
и Дарвин изрично изјављивао. Тврдио је уз то
да су непосредна дејства спољашњих услова онај
агенс који производи иово у живом свету. (Мора
се само додати да је и у том закључку био колеб-
љив. Често није могуће правити разлику између
колебања и врло обазривог закључивања које је
необично карактеристично за Дарвина.) То му
ипак није сметало да прогласи природно одаби-
рање за чиниоца еволуције. Волес и Вајсман су
штавише сасвим отворено прокламовали да је тај
фактор једини мотор целокупног напретка у ор-
ганском свету. Али је поуздано утврђено да
селекција има ограничену моћ: она одабпра
само тамо где су организми век различни по
свом наследном садржају, има4 дејства само у
оквиру групе живих бића која се, мада припадају
истој врсти, међусобно разликују. Но то иде само
дотле док се из такве групе, популације, одаби-
рањем не раздвоје групе организама са истим на-
следним садржајем. Тада престаје свака моћ ода-
бирања, јер се селекцијом не могу променити
наследне особине ни у једној таквој, ,,чистој“
групи. Јоханзен, велики дански генетичар, доказао
је то 1903 својим „чистим линијама“ пасуља, про-
извођеним кроз генерације путем самооплођења
од једне једине индивидуе. Ти његови експеримен-
ти су постали једно од највећих добара модерне
биологије. Има и нових таквих и сличних експе-
римената.
Онда значи да селекција не објашњава ево-
луцију живог света? Сасвим тако. Она као „не-
енергетски фактор“ — како је схвата врло познати
американски палеонтолог Осборн — не замењује
органске силе. То се признаје ЧНК И у Енглеској,
За читаоца ће бити од великог интереса да чује
све речи од духовитог енглеског биолога Ј. Хакс-
лија, унука великог Хакслија, првоборца за дарви-
низалГ, и Велса, који није само чувен књижевник
него је и природњак, и поврх свега још ученик
старог Хакслија, и Велсовог сина, биолога: „Оно
(природно одабирање) није узрок ничега.“ Селек-
ција не ствара ново, она чак и не чува оно што
је без ње створено, у том погледу је одиста не-
енергетски фактор. Али уништавајући један део
живог света, она мења слпку живог света, иако
није у њој ништа створила. Ако је тако, онда би,
да није било селекције, даиас постојали сви орган-
ски облици који сад постоје и поред њих још и
сви остали, који су пропали. То би онда била
неизмењена, управо потпуна слика живог света.
(Ову је слику једанпут и Дарвин призвао у својој
свести, само му је она требала за нешто друго, за
„природну“ класификацију живих бића, која би
се могла најпотпуније израдити кад би се неким
чудом јавили изумрли облици што попуњују сли-
ку живог света.)
Селекција не ствара ново. Разлог је разум-
љив, јер је наука о наслеђу, генетика, показала
да постоје наследне основе, последње органске
јединице, гени, који су врло постојани, ретко
променљиви, и као такви преносе се у наслеђе по
законима које је Мендел поставио. То је једино
што живо биће добија стварно у наслеђе. И утвр-
дила је та наука да се гени не стапају, и даље
да се никад не мењају поступно. Од њих зависи
развиће особина живих бића. Кад тако не би било,
селекција би била „свемоћна“ онако како је њу
Вајсман замишљао; уствари селекција је ту, у кру-
гу гена, немоћна. Најбоље то показују поменуте
Јоханзенове „чисте линије“, до чијих гена ни-
каква селекција не успева да допре. На овом ме-
сту згодно је дотаћи и први проблем стављен на
чело овог одељка: проблем вариација. Наука о
 наслеђу, која је пре свих осталих делова биоло-
гије позвана да трага за постанком вариација,
дошла је до овог резултата: наследне вариације
— које нас овде једино интересују — постају на
тај начин што се у наследној основи измени, што
из ње ишчезне или у њу придође неки ген односно
група гена. Та се појава зове мутација и јавља се
или ,,спонтано“ (без видног учешћа неког чи-
ниоца, но не и без узрока), или под дејством
каквог врло енергичног фактора, например Рент-
генових зракова. Али све то нема везе са селек-
цијом, јер не изазива она сама собом те појаве.
Ова размишљања је најзгодније завршити
Дарвиновим речима, које се у потпуности могу
примити: „Променљивост живих бића је потребна
основа за рад селекције, али је потпуно независна
од тог рада.“
Друга примедба садржи једну замерку и једну
похвалу: Селекција (природна или вештачка, све-
једно) не може да измени природу гена; она мо-
же да рачуна само са већ датим готовим променама
гена, са мутацијама. — Али селекција ипак има
моћ да мења живу слику у природи, вадећи из
ње оно што јој подлеже. (Докле допире та моћ,
то ће читалац видети мало после.)
Читаоцу свакако није промакло оно што је
малочас речено о мутацији: да она, између оста-
лог, настаје и на тај начин што нови гени придо-
ђу у наследну основу једног организма. Да ли би
ту селекција могла нешто да учини? Да ли је то
исто оно што је тврдио Дарвин: да природно
одабирање прикупља мале, ситне промене, да их
„акумулира“ све више у потомцима, услед чега
се ови у току генерација све више међу собом
разликују, док тако не постану нове врсте? Он
је истина мислио на прикупљање особина, али не
мари: особине су засноване у генима, и ми може-
мо да замислимо прикупљање гена. Врсте би
према томе постајале на тај начин што би се са-
бирали многи измењени, „мутирани" гени, на ко-
јима почивају мале ситне промене, мутације. (По-
грешно је мислити да су мутације само неке
кругше промене, велики скокови! У популарну ли-
тературу је ушао тај погрешан појам.) А како је
Мендел поставио законе о распоређивању гена на
потомке, и како се из радова који се надовезују
на његово дело развио менделизам, који у науци
о наслеђу заузима највеће место, то излази да нас
управо последњи резултати те науке — „враћају
на Дарвинова схватања", по тврђењу Голдшмита,
најзначајнијег генетичара у Немачкој. Али Голд-
шмит не мисли да селекција може да измени гене,
и према томе он не каже да ту, на извору новог
живог бића, међу његовим генима, одабирање има
неку „творачку моћ.“ Селекција би ту могла по-
моћи само да дође до нових комбинација, не и
до нових вариација. Само је ултраселекциониста
Вајсман сматрао да је спасао селекционизам кад је
његово поље акције са особина живих бића, на
које је Дарвин мислио, пренео у саму наследну
основу. ГБегову „селекцију у клици“ („герминал-
на селекција") наука о наслеђу је бесповратно
демантовала.
Из ових тврђења и размишљања излази да би
селекција могла играти улогу у прикупљању нових
гена код извесних индивидуа које би затим могле
дати нову врсту. То је највећа похвала коју наука
о наслеђу може дати селекционизму. Али то не
значи да би се у таквом случају — који је само
хппотеза — селекција показала као стваралачки
чинилац! То не: читалац је већ видео да она није
у стању да измени гене. Поред тога то прикуп-
љање гена не би могло ићи одвећ далеко, јер су
ограничене могућности укрштања.
У томе се састоји трећа примедба.
Да би врста живих бића еволуирала, потребно
је да они који надживе, победници у борби за
опстанак, и надаље варирају у истом правцу и
 смислу, да дају потомке са особинама које се чак
појачавају у оном смислу у коме их води селек-
ција. За ову је добро, и потребно, да има у по-
четку „велики избор“, тојест вариације које се
врше у свим могућим правцима, јер се само тако
могу „случајно“ појавити управо оне које су по-
годне, које одговарају промењеним условима жи-
вота. Али шта то све вреди, ако се мутације не
врше и не одржавају у одређеним правцима?
Ово такође мора да се схвати као једна од
првих основа на којима почива селекциона теори-
ја; није никако довољна само хиперпродукција
носилаца вариација које се јављају у свим могу-
ћим правцима. Дарвин то није осетио; али је чуд-
но да тај захтев нису други поставили његовој
теорији при набрајању основа на којима она
почива. Дарвин говори на више места о томе да
вариације „теку једна за другом“. И тако би била
могућа селекција у одређеном правцу. Али код
њега то није јасно. На једном месту у делу о
човеку он одрешито каже: „Никако није нотребно
низање јако изражених вариациј*а сличне приро-
де; слабо изражене индивидуалне вариације до-
вољне су за рад природног одабирања“. Подву-
као сам речи „сличне природе“, које говоре за то
да Дарвин не захтева оно што је неопходна осно-
ва за еволутивне процесе, и што се мора ставити
у темеље селекционизма.
Биолози ће тражити све више мутације истог
правца, могло би се рећи „прогресивне мутације“,
јер се без њих ипак не може објаснити еволуција.
Почетак је већ ту, и познати немачки биолог Јо-
лос посматрао је пре неколико година промене
које иду одређеним правцем код винске (воћне)
мушице (Drosophila melanogaster). Под утицајем
више температуре (35—36°) код те мушице се
јављају, ако се на њу дејствује још за време раз-
вића, очи светлије боје; утичући тим фактором
кроз више генерација мушица изазива се све свет-
лија боја очију, док се најзад не јаве мушице са
белим очима. Боја тела је бивала напротив там-
нија, најзад је постала готово црна. Изазване
промене су се одржавале у потохмству, показале
су се као наследне. Дакле појавиле су се у експе-
рименту такве промене које су се у току генера-
ција појачавале и наслеђивале! За Јолоса то је
био разлог да напише: „Проблем еволуције није
више ,отворено питање' како је то пре неколико
година Јоханзен могао још да каже.“ Ако бисмо
тим експериментима већ смели сасвим да се задо-
вољимо, онда би они били најважнији експери-
менти који су досад уопште извршени у биоло-
гији, јер би учинили да еволуција постане нај-
чистијим индуктивним путем доказан феномен жи-
вота. Боље је ипак још причекати. Но и кад би
одиста било тако како мисли Јолос, не би селек-
ција била та која изазива мутације појачаване
у одређеном правцу, него би тај чинилац била —
температура! Овај се чинилац значи показао до-
вољно енергичан за врсту животиња о којој је
реч и могао је директно утицати на саму наследну
основу, изазивајући прогресивне и поступне про-
мене гена, какве се никад не јављају саме од себе.
Овде је у резултату утврђено варирање у
одређеном правцу, и појачавано кроз генерације
под чистим утицајем спољашњихфактора,уколико
су тачни Јолосови експерименти. Ако је живи
свет на тај начин еволуирао (што би засад био
врло смео закључак), селекција је могла уништа-
вати облике који не варирају или чије је вари-'
рање пошло рђавим путем — што никако не значп
да је створила оне линије форама које варирају
у погодним правцима. У сваком случају за селек-
ционизам је врло срећна околност што гени могу
имати ограничену мођ мењања, услед чега фор-
ме могу варирати у одређеним правцима; али се
самим селекцпонизмом ова појава не може обја-
снити.
То је четврта примедба — и опет једна поку-
да, и опет једна похвала.
 Од великог је интереса суочити селекциони-
зам са две најновије гране биологије: са нешто
старијом „механиком развића“, која тражи, у пр-
вом реду, узроке у развијању живог облика по-
чевши од јајета, и у чију област улази и експе-
риментално испитивање узрока у развитку орган-
ских врста, — и са новим делом науке о односима
живих бића према средини, екологије, оним ње-
ним делом који испитује односе измећу група ор-
ганизама што насељавају исти простор.
Селекционизам замишља организам, индиви-
дуу, као нешто одвећ дељиво: за ту је теорију
прва претпоставка да се особине живих бића ме*
њају у свим могућим правцима, и тада ступају у
функцију поједини чиниоци те теорије, који слу-
чајно одржавају ову или ону промену. Али ре-
зултати механике развића воде сасвим супротном
схватању организма: у развићу индивидуе откри-
ва се једно јединство, и више од тога целина
организма. Тај појам постаје све више неопходан
за схватање органског уопште. И то је било
довољно за судар! Непријатељима селекцио-
низма послужио је појам „целине органског" као
оштар нож. По њима се селекционизам има одба-
цити већ и због тога што се у основи противи
новом схватању индивидуе, непознатом у Дарви-
ново доба. Како би се могла селекционистички
објаснити она потпуна хармонија делова у телу
организма? Како би то могло бити да случајно ва-
рирају сви делови управо тако да се сложе у
једну целину? Браниоци одговарају: то није
потребно. Јер баш због тога што су делови ме-
ђу собом повезани, што стоје у корелацијама (за
које је Дарвин знао), због тога што има једин-
ства у организму — делови тела варирају под ме-
ђусобним утицајима. Отуда промена једног дела
повлачи за собом промену другог дела или дру-
гих делова, и тако долази до оног савршенства
у склопу живог бића........ Изишло би да браниоци
туку нападаче њиховим оружјем!
 Али браниоци немају право. Корелација дело-
ва одиста постоји, но то не значи да она иде то-
лико далеко колико би било потребно да се од-
брани селекционизам! Данас ниједан познавалац
механике развића не сме тврдити да могу посто-
јати корелативни утицаји између ових особина
например челе: — Чела има изврсно памћење. (У
нашем Зоолошком Заводу извршио је на мој
предлог асистент Г. Гарзичић врло интересантне
огледе који показују да чела памти четрнаест да-
на место које је само једанпут видела.) Без те
особине она не би могла бити друштвена живо-
тиња, јер не би могла пронаћи друштво кад се
враћа са излета на којима скупља нектар и цветни
прах. Али ови извори хране нису увек близу, и
чела мора да лети брзо, пошто би спорост у лету
задржавала у развићу њено друштво, за које она
и скупља храну. И лети одиста брзо, често кило-
метрима далеко, захваљујући томе што јој се по
два крила са сваке стране тела чим хоће да по-
лети саставе у једну плочу, којом се боље оду-
пире о ваздух, него што би то било кад би ваздух
продирао између предњег и задњег крила. (Чела
има и с леве и с десне стране по једно предње и
једно задње крило.) Предње крило има на ободу
задебљање, за које се прихвате фине кукице што
су израсле на ивици задњег крила! Али чели би
био узалуд труд кад би она нектар из цвета пу-
стила у желудац! Овај би га сварио, и нектар би
био изгубљен за друштво. То се не дешава, јер
чела има испред желудца једно одељење одвојено
од њега помоћу вентила, и тако она кад неће да
узме храну за себе затвори вентил па пуни ону
кесицу и са пуном се врати кући. Скупљање цвет-
ног праха још је сложеније. Чела има на задњим
ногама четку, мамузицу и корпу без којих не би
могла ни скупити ни однети прах у кошницу. Али
ни све то што је описано не би јој вредело ништа
кад не би имала и жаоку којом брани друштво од
нападача што траже мед, и од других непријатеља.
Кад бисмо ишли даље, нашли бисмо још врло
много особина које се допуњују са поменутим, и
које челу чине челом, друштвеном животињом!
На том се примеру види јасно да имају права они
који тврде да слепа селекција не може створити
овакво биће, ако би се ослонила на корелације
делова, јер између свих побројаних делова, сасвим
сигурно, не могу постојати корелативни односи.
Ко би то тврдио, тај би потпуно замрачио појам
органског.
Селекционпзам не може да објасни ,,целину“
организма (органско као цело). То је пета при-
медба, која садржи само једну тешкоћу, и то не-
премостиву тешкоћу за селекцију кад би се она
узела као искључиви чинилац еволуције.
Остало је још да се види у каквом је односу
Дарвиново учење према модерној екологији. Дар-
вин је такорећи рођен еколог и дао је, и прикугшо
од других, врло велики материал из те области.
Ловац у младости — страстан толико да је отац
држао да од њега због ловаг неће никад ништа
бити — Дарвин је проводио живот у додиру са
природом, слушао јој било. А на свом путу око
света присуствовао је величанственим призорима
живота које је и описао и који су му донели прву
славу. И не само да је он видео многе ствари из
односа индивидуе према њеном кругу, него је
исто тако видео да постоје одређени и веома зна-
чајни односи група живих бића. Постао је чувен
његов пример зависности између црвених дете-
лина, бумбарева, пољских мишева и мачака. Ова
детелина зависи од бумбара, јер само он може из
ње да узима нектар, и у исти мах невољно и
несвесно да јој пренесе цветни прах на жиг. Отуда
она даје семе благодарећи бумбару, а са нестан-
ком бумбара и она би ишчезла, каже Дарвин. Али
број бумбарева зависи од броја пољских мишева,
јер ти мишеви разоравају бумбарева гнезда. На
крају овог „ланца исхране“, како би се данас
рекло, стоје мачке и њој сродне животиње које
се хране мишевима. Излази да од броја мачака
зависи број црвених детелина, али да се та за-
висност остварује само посредством мишева и
бумбарева. Веома је интересантно да је Дарвин
то осетио, и да је нарочито записао како број
бумбарева расте ка људским стаништима у којима
има више мачака, које тамане мишеве. Ту је по-
казао велики смисао за квантитативна посматра-
ња живог света, без којих нема ни правих схвата-
ња односа појединих форама које живе у истом
простору. Дарвин је чак и бројао кад је требало
да утврди прецизно те односе. Он наводи напри-
мер да је од 100 белих детелина до којих је до-
пустио да дођу челе добио 2290 семена, док од
20 других које је нарочито учинио неприступач-
ним за челе није добио ни једно семе! Дарвин је
знао да број индивидуа није случајан: услед
различитих узрока, и то њиховим укупним деј-
ством, „одређен је просечан број индивидуа“, ка-
же он у свом главном делу. Али од највећег зна-
чаја у погледу методе је корак који је учинио
Дарвин да у простору одређене величине посма-
тра догађаје такве врсте. На ограђеној и претход-
но сасвим очишћеној површини земље дугачкој
3 и широкој 2 стопе (близу 56 квадратних деси-
метара) пустио је Дарвин да изникне коров и из-
бројао је 357 младих биљчица, од којих су ин-
секти и пужеви доцније уништили 295. Сасвим
као што би данас неки еколог заградио простор
кад хоће да утврди квантитативне појаве! Само
је Дарвин имао други циљ: хтео је да посматра
„борбу" у природи. Данашњи еколог таквим кван-
титативним испитивањем тражи догађаје у „жи-
вотној заједници". За оно време такав експери-
мент значи врло много, и зато Радл, сјајни исто-
ричар биологије, нема право кад каже да је Дар-
вин вршио само „примитивне огледе“.
Дарвин је дакле знао за „животне заједнице“,
што најбоље сведочи пример детелине, бумбара,
Б. Д. МилојевиК: Чарлс Дарвин 4
 миша и мачке, који живе у таквој заједници; и још
би се могли навесги многи примери који то до-
казују. Дарвину није било познато име за тај по-
јам, који је дефинисао и крстио немачки профе-
сор зоологије Мебиус пред крај Дарвиновог жи-
вота. Мебиус је дао назив „биоценоза" заједници
живих бића што живе у истом простору. Биоце-
нозу сачињавају сва жива бића у једном просто-
ру, без обзира на то којој врсти биљака или жи-
вотиња припадају.
Колико ми је познато још нису упоређени
селекционизам као еволуционистичка теорија и
резултати до којих је дошла биоценотика, део
екологије који испитује односе у биоценозама.
То се не може избећи, јер селекционизам објаш-
њава еволуцију помоћу чинилаца који делују у
слободној природи, у којој постоје нераскидне
везе међу живим бићима, склопови представљени
животним заједницама. Моје упоређење открива
да селекционизам као еволуционистичко гледиште
стоји у супротности са схватањем животне за-
једнице.
Врло је чудно да Дарвин, који је имао не само
огромно еколошко искуство него и јако развијен
еколошки начин мишљења — што је још вред-
није — да такав Дарвин није нашао тешкоћу за
своју теорију у оним чврстим зависностима о ко-
јима је толико писао. Он је добро знао да у јед-
ном простору настањеном живим бићима „промена
бројног односа једног дела становника (ту је
мислио на повећавање односно опадање броја ин-
дивидуа извесних врста) јако утиче на друге ста-
новнике“. Исто тако је осећао сву динамику био-
ценозе кад је говорио о последицама које може
да има усељавање неке нове форме у једну жи-
вотну заједницу. Као кад би данашњи биоцено-
тичар говорио о равнотежи у животној заједници,
у којој се врсте по количини индивидуа што им
припадају држе као терет и тег на теразијама,
тако звуче ове Дарвинове речи из Пута једног
природњака око света: . често заборављамо да
нека препрека стално задржава одвећ брзо раз-
множавање сваког живог бића у слободној при-
роди“; „размножава се свака животиња, али је у
давно устаљеној врсти очевидно немогуће свако
знатно повећавање броја индивидуа и мора неким
средством бити спречено“; „снабдевање храном
остаје константно на просечној висини.“ Дакле у
животној заједници кружи извесна количина ма-
терије која се не повећава. Само се из простора
изван граница једне биоценозе могу у ову унети
нове материје, из суседне или суседних биоценоза,
што изазива поремећаје у односима. То се све чита
из Дарвинових речи. И због тога би требало про-
гласити Дарвина за оца модерне, квантитативне
екологије. Ово још није учињено, и чудно је
што није.
И поред свега тога Дарвин говори о хипер-
продукцији, јер без ове нема борбе, и нема селек-
ције, нема мотора еволуције како га је он за-
мишљао. Кад се чита његов пример што се односи
на размножавање слонова, добија се тако јак ути-
сак да се непажљивом читаоцу може учинити као
да се одиста од само једног пара слонова ства-
рају милиони потомака, али да ови завремена
пропадају, па се због тога не виде. И добија се
утисак да под неком мистичном „тежњом за пре-
комерним размножавањем“ (коју Дарвин помиње,
али не каже да је мистична) одиста постају без-
граничне количине живих бића у природи. То је
постулат, неопходан захтев селекције, која може
лако вршити избор само у великом шаренилу об-
лика. Дарвин ипак није мислио да тако бива, јер
је то немогуће: тако би само могло бити, кад би
се оствариле све могућности за размножавање; али
биоценоза их не допушта, што је и Дарвин осе-
ћао. Значи: селекција се мора задовољити бира-
њем међу далеко мањим бројем индивидуа, онњм
стварним бројем. И тако појам биоценозе ограни-
чава појам селекције: равнотежа у животној за-
4*
једници своди функцију одабирања на далеко
мању меру.
Нека буде узгред речено и то да појам „хи-
перпродукције“, иако се са њим много оперисало,
и сад се оперише, није одређен у том смислу да
се зна на шта се он управо односи. Морган мисли
да се једино може говорити о „хиперпродукцији
јаја“, пошто се број зрелих индивидуа не мења
у толикој мери да би се смело говорити о „пре-
комерном умножавању живих бића“. (Ту се одмах
намеће једна посебна тешкоћа која he бити поме-
нута овако заграђена. Како би селекција могла
дејствовати на јаја или на ембрионалне стадиуме,
кад се још нису јавиле особине на основу којих
она врши свој уништилачки рад? Ако би се се-
лекција вршила и у времену пре појаве особина,
онда би у тој периоди живота њен избор био
још „случајнији“ него што је онај који она чини
одабирајући развијена жива бића. Уствари уни-
штавање јаја се врши, и то у неизмерно већем
обиму него уништавање одраслих организама, и
требало би рећи да је „борба за опстанак најјача
између јаја од организама исте,врсте“, мада то на
уво врло чудно звучи. Али овај акт селекције не
може имати еволутиван смисао, не може водити
промене организама сталним путевима, какви мо-
рају постојати да би било еволуције!) 1Међутим из
свега што је речено о биоценози произилази да
нема ни хиперпродукције јаја! У ону описану
материалну равнотежу, доклегод она постоји у
животној заједници, улази и продукција јаја, која
је исто тако одмерена по количини као и све
остало живо у биоценози.
Али има нешто још значајније од ових раз-
мишљања, која су нас довела дотле да ограничи-
мо поље акције природног одабирања услед
изостанка онакве хиперпродукције, какву виде
селекционисти. Дарвин сматра да борба за жи-
вот и природно одабирање одржавају органске
облике. Уствари живи облици одржавају се у при-
роди као чланови једне заједнице. Не борба —
него узрочни односи у биоценози решавају који
облици и у којој мери могу опстати. На место
Дарвинове „метафоре", за какву он држи своју
„борбу за опстанак,“ — модерна екологија уводи
мерљиве стварности, узроке, врло разноврсне и
сложене. То су органски чиниоци, изражени у од-
носима група живих бића једних према другима,
и поред њих неоргански чиниоци, светлост, влаж-
ност, густина воде, хемиски састав воде односно
чврсте подлоге на којој живе организми, кре-
тања и струјања у средини у којој се одиграва
живот, и многи други чиниоци. На дејству свих
тих чинилаца, на њиховој заједничкој и једно-
временој акцији почива животна заједница, која
је и стварност и целина, као и појединачно живо
биће. Пред том целином селекција стоји исто она-
ко као и пред целином органског облика: да би
целина остала то што је, селекција би морала во-
дити органске облике еволутивним путевима
с обзиром на целину. Да ли је то могуће? Тако
што нико не сме тврдити. У томе се састоји уна-
пред напоменута супротност између животне зајед-
нице и селекције као еволутивног чиниоца.
Резултат је овај: Селекција не може бити у
природи онако слободна како то замишљају се-
лекцпонисти, јер њену акцију ограничавају чи-
ниоци животних заједница. Селекција не може
у исти мах и водпти органске облике њиховим
носебним еволутивним путевима, и одржавати она-
кав склоп животне заједнице, какав мора постоја-
ти по законима те заједнице, као целине.
То је шеста, последња примедба, и нова теш-
коћа за селекционизам.
Критика селекционизма изнета у овом одељ-
ку и спроведена на основу сазнања стечених на
разним великим пољима савремене биологије, от-
крива јаке и слабе стране тога гледишта на ево-
лутивне процесе у живом свету. Читалац је видео
да за селекционизам говори то што је селекција
чињеница; што она мења слику живота, вадећи из
ње оно што јој подлеже; и најзад што би селек-
ција могла прикупљати нове гене код извесних
индивидуа од којих би могла постати нова врста.
Али је видео да против селекционизма говори: не-
моћ селекције да измени природу гена, услед чега
она рачуна само са датим мутаци.јама (било да се
ове јаве одмах као готове, или да се — што је
засад могуће једино у експерименту — остварују
у етапама, кроз низ генерација); иемоћ селекције
да објасни органско као цело; јако ограничење
рада селекције у природи, у животним заједни-
цама, и немоћ селекције да објасни целину оства-
рену у тим заједницама.
И шта сад? Треба ли одмах одбацити селек-
ционизам због тога што не обухвата све појаве
живота? Онај ко сматра да теорија пада чим није
у стању све да објасни, тај нека одбаци селекцио-
низам. ТТТто се мене тиче, ја не стојим на том гле-
дишту. Свака ствар има разне стране и довољно
је ако нека теорија објашњава ма и само једну од
њих па да буде добродошла. Живот као најсло-
женија ствар у космосу има највише страна, од
којих је читалац извесне упознао читајући овај
чланак. Зашто одбацити једну теори.ју која освет-
љава понеке од тих страна живота?

Ми немамо данас ниједну теорију еволуције

која би задовољила биологију. — Селекционизам то
не може да учини, иако је он несумњиво најраз-
рађенија таква теорија, јер оно што он даје —
оно добро језгро што је наука у њему нашла —
недовољно је за објашњење еволуције. Мора сс
примити да је одабирање стварност и да оно у из-
весним границама мења слику коју пружа органски
свет, уништавајући једне облике и допуштајући
другима да опстану. А највише (и то само као хи-
потезу!) можемо примити још и то да би се ода-
бирањем могле сакупљати нове наследне јединице,
измсњени, нови гени, код извесних носилаца који
би представл>али измењен облик једне врсте. Нико
ис може рећи до којих би граница могле ићи проме-
нс засноване на том скупљању нових гена, али је
извесно да би ово морало бити врло ограничено
пошто је и укрштање ограничено углавном на
индивидуе исте врсте. — Но, како селекционизам не
може да објасни постанак тих нових гена, потреб-
но нам је објашњење с друге стране. Њега по-
кушава да да мутационизам, теорија ко.ју је
на прагу овог века основао де Фрис’ ко.ја је да-
нас у јеку и својим ходом све више потискује се-
лекционизам. Али ни та теорија сама за себе није
дово.љна: промеие живих бића, мутације које за-
сад познајемо још не говоре за то да би се та-
квим изменама могло отићи далеко. То би можда
и овде, као и у селекцији, могла бити само про-
мена врсте, која још не мора бити исто оно што
је и еволуција како је ова у почетку чланка оцр-
тана. (Разликовање појмова „промена врсте“ и
„еволуција“ потиче од чувеног савременог немач-
ког биолога М. Хартмаиа. Она је на свом месту.
Рани.је ,ie. мећмтим. ..промена“ некоитично узимана
као поуздан знак ,,комплнковања“ које води ства-
рању до најсложенијих облика.) — Треба
да посто.ји оно што је Дарвин тврдио да
ие постоји: ..-нешто“ што чини да се организа-
ција живих бића компликује, „нешто” што је на-
пример кичмењаке водило „од рибе до човека”.
И то „нешто”, усађено у сам живот, морало би
водити промене организама и на далеке и на од-
ређене путеве. Еволуција би према томе несрав-
њено мање лутала него што то произилази из се-
лекционизма; имала би мање путева и делови њи-
хови били би прави, јер би вариације облика биле
малобројније, толико малобројне да селекцију
као мотор еволуције нико не би морао претпоста-
вити. Постоји већ и таква теорија: то је Ајмерова
ортогенеза (према грчкој речи „ортос“ — прав).
Та теорија, настала крајем прошлог века — мада
 јој корен иде нешто дубље — почиње све више
будити пажњу данашњих биолога.— Али још једно
не сме се изгубити из вида: жива бића су у не-
разрешивој зависности од своје мртве околинс са
њеним безбројним чиниоцима, без којих се живот
не може замислити. Уз те чиниоце долазе и они
што потичу од радљивости живих бића, продукти
тих бића који такође имају утицаја на оне орга-
низме који их сами не продукују. Једном речи:
средина је та из ко.је се живот не може ишчупати,
а да не пропадне! И зато се мора тражити добро
језгро и из оних теорија које полазе од таквих
чинилаца да би објасниле постанак живог света.
Ламаркизам је тај у коме се то језгро налази нај-
боље изражено поред још других момената у
њему који ће можда једном имати значаја. Али
није нимало немогуће да се и у разним другим
теоријама нађу добра зрна, вредна као и она из
ове четири теорије, које су за данас основне.
А како ће постати будућа теорија еволуције
која треба потпуно да заводољи биологију, која
ће обухватити све стране живота? Она неће, и не
треба да буде прост збир теорија које сад посто-
је: она се мора развити. То је једино што се мо-
же рећи и што се може поставити као захтев.
Због тога је још немамо. Али у ономе што
имамо видимо још увек и Дарвинов лик. Некада
је тај лик заклањао све. И једино је Дарвинов лик
био толико велики. Затим је био и он једно време
заклоњен, делом због тога што је наишао нов за-
нос биолога, онај за искључиво микроскопска ис-
питивања, који је испитиваче повео и затворио у
лабораторије да расклапајући грађу најситнијих
елемената живих бића траже тајне живота. Али
сад су се поља умножила и видици су се проши-
рили. Сад мора опет да се мисли и на Дарвина.
Дарвин је задржао место у својој науци. Оно
није велико као што је некад било, није прво —
али је место.
Боривоје Д. Милојевић
МОЈ живот
 ДДРВИНОВА БИСТА
Рад вајара Хартвела. Поклон Америке Британској нацији
за успомену на Дарвинове браниоце у Америци,
 Мој живот
Уредник једног немачког часописа писао ми је
и тражио да му опишем развитак свога духа и ка-
рактера, а истовремено и дам једну малу скицу своје
аутобиографије. Помислио сам да би ме можда
заиимало да покушам тако нешто и да би то
можда занимало моју децу, или моје унучиће.
Зиам да би ме силно занимало да читам, макар нај-
краћу и невешто написану, скицу о духу мога
деде, писану његовом руком, о томе шта је он
мислио и радио и како је радио. Ја сам овде по-
кушао да пишем о себи тако, као да сам већ по-
којник, па са другог света гледам цео свој живот.
А није ми то било ни тешко, пошто је мој живот
већ ту при кра.ју. Нисам се при писању много па-
штио око стила.

Аутобиографскс успоменс мога оца. изнетс у onoi

књизи, биле су писане за његову лецу, а при писању се
пије ни помишљало да ће оне икад бити објављене. То мно-
гима може изглсдати немогуће али они Koin су знали мога
оца разумећс да је то било ие само могуће, већ и сасвим
природно. Аутобиографија повн наслов Усполгене о развићу
мога мишљења и карактера, а завршава се овом напоме-
пом: — „3 август 1876. Ова скица мога живота почета је око
28 маја у Хопдину, а отада сам писао тако по један сат
скоро свако поподне". Лако је разумети кад човек пише
личне и интимне ствари за своју жену и своју децу да ту
мора бити и таквих места која се морају изоставити; нисам
сматрао за потребно да означим где су та изостављена
места. Нашао сам за потребно да извршим неке исправке
очевидних омашки у речима, али је број тих исправки
сведен на најмању меру. — Франсис Дарвин.
 Рођен сам у Шрусбери-у 12 фебруара 1809 и
најстарије моје успомене допиру до онога доба
кад ми је било четири године и неки месец, кад
смо отишли у близину Аберџила да се купамо
у мору. Једва се сећам неких тамошњих места и
догађаја.
Мати ми је умрла јула 1817, кад је мени било
нешто мало више од осам година, и чудно је да
тешко могу да се сетим ичега о њој сем њене са-
мртничке постеље, њене црне кадифене хаљине, и
њеног необично начињеног стола за рад. У про-
леће исте те године мене су били дали у једну
школу у Шрусбери-у, где сам био само преко дана.
У њој сам био годину дана. Говорили су ми да
спорије учим него моја млађа сестра Катарина и
ја држим да сам у многом погледу био неваљало
дете.
Док сам ишао у ту школу1 много сам заволео
природне науке, а нарочито сам волео да правим
збирке. Ја сам се трудио да проиалазим имена
биљкама и скупљао сам све могуће ствари: љу-
штуре, печате, неплаћена писма12, метални новац и
минерале. У мени је била веома јака страст за
скупљањем која води човека да постане системат-
ски природњак, виртуоз, или тврдица. Она ми је
била очевидно урођена, пошто ни брат ми, нити
иједна сестра никад нису имали воље за то.
1 Држао ју је отац 1,1. Кез, свештеник унитаријанске
капеле у Хај Стриту. Г-ђа Дарвин је била унитаријанка и
одлазила је у капелу г. Кеза, и мој отац је као дете одла-
зио тамо са својим старијим сестрама, али и он и његов
брат крштени су у енглеској цркви и имали су њој да при-
падају. Кад је постао дечак, он је обично одлазио у цркву,
а не у капелу г. Кеза. Према Новинама светог Џемса од
15 децембра 1883 излази да је њему у спомен на зиду по-
стављена плоча у капели која је позната под именом „Сло-
бодна хришћанска црква“. — Франсис Дарвин.
2 У то доба у Енглеској неке особе из високог плем-
ства и из политичких кругова имале су права да не плате
поштарину за своја писма, ако на њих ставе својеручни
потпис. Мали Дарвин је, види се, скупљао те омоте због
оригиналних потписа крупних личности. — Пр. прев.
 Један ситан догађај из те године остао ми је
добро у памети и ја мислим да то долази отуда,
што ме је та ствар доцније много мучила. То је
чудно, јер показује да је мене, у тим раним мојим
годинама, занимала разноврсност биљака! Ја
сам рекао једном своме другу (мислим да је то
био Летон1, који је доцније постао веома познати
ботаничар и стручњак за лишајеве), како ја могу
да направим разнобојне полиантусе и јагорчевине
тиме што hy их заливати извесним обојеним теч-
ностима. То је, разуме се, била чиста измишљоти-
на; тако нешто ја никад нисам ни покушао. Овде
могу да признам да сам као дете волео да изми-
шљам разне лажи и то сам увек радио само да бих
изазвао изненађење. На пример, једном сам набрао
скупоценог воћа са воћки у нашем воћњаку и са-
крио га у џбун, па сам онда одјурио као олуј
да свуда разгласим, како сам пронашао гомилу
украденог воћа.*2
Ја сам морао бити веома простодушно дериште
кад сам први пут ступио у школу. Један дечко,
по имену Гарнет, уведе ме једног дана у неку ко-
лачарницу и купи неколико колача, али не плати,
пошто му је колачар веровао. Кад изађосмо из
радње, ја га упитам што није платио. Он ми одмах
одговори: „Шта? Зар ти не знаш да је мој ујак
оставио једну велику своту општини под условом
да сваки трговац има да даје бесплатно све што
му се затражи и то свакоме ко буде носио свој
стари шешир и буде га скидао на известан наро-
чити начин?“ И онда ми он показа како се тај
1 Пречасни В. А'Ј1етон сећа се како је мој отац до-
нео један цвет у школу и причао да га је мати научила
како може да се сазиа име једног цвета чим му се загледа
добро унутра. Г. Летои вели даље: „Ја сам га пажљиво
слушао. То ме је силно занимало, те сам га неколико пута
питао како се то може урадити." Али његово правило,
сасвим природно, није могло да се примени. — Ф. Д.
2) Његов отац, сасвим паметно, није од тих лажи
правио злочине, већ је благо поступао приликом тих из-
мишљотина. — Ф. Д.
шешир скида. Онда он уђе у другу једну радњу,
где су му такође веровали и затражи неку ситницу,
скидајући шешир онако како је одређено, и збиља
је доби без новаца. Кад изађосмо, он ми рече: „А
сад, ако хоћеш, можеш и сам да одеш у ону кола-
чарницу (и сад се добро сећам где је била). Ја ћу
ти позајмити свој шешир и можеш да добијеш
што хоћеш, ако умеш да скинеш шешир као што
треба.“ Ја радосно примим племениту понуду и
уђем, па затражим мало колача, махнем старим
шеширом и кренем из радње. Кад ал’ трговац убрза
за мном, те ја упустим колаче и нагнем бежати да
главу изнесем. Згрануо сам се кад ме мој лажни
пријатељ Гарнет дочека урнебесним смехом.
Могу да кажем себи у прилог да сам као дете
био човечан, али за то имам потпунце да благо-
дарим поукама и примеру својих сестара. Међу-
тим нисам сигуран је ли човечност природна или
урођена особина. Ја сам много волео да скупљам
јаја, али никад нисам узео из птичијег гнезда
више од једног јајета, сем у једној јединој при-
лици, кад сам их све покупио, али не због њихове
вредности, већ због некакве равметљивости.
Много сам волео да пецам рибе и сатима бих
седео на обали реке или рибњака и пиљио у пло-
вак. У Мери5 су ми једном рекли како могу да
умртвим црве сољу и водом. Од тога дана никад
више нисам натицао на удицу живог црва, ма да
је, вероватно, успех тиме био умањен.
Једном, кад сам био још сасвим мали, у основ-
ној школи, или још и пре ње, поступио сам сви-
репо. Истукао сам једно псетанце, мислим просто
зато што ми је било пријатно да осетим своју сна-
гу. Али ударци нису могли бити јаки, пошто псе-
танце није цикало, у шта сам потпуно сигуран,
будући да је то било близу куће. Тај ме је посту-
пак много мучио као што се види по томе, што се
тачно сећам места где је тај злочин извршен. То
1 Кућа његовог ујака, Џосаје Веџвуда млађег. — Ф. Д.
 ме је вероватно утолико више мучило, што сам ја
онда, а и дуго времена после тога, страсно волео
псе. Пси су, изгледа, знали то, пошто сам ја био
мајстор да их одвојим од њихових господара и
привучем уза се.
Јасно се сећам само још једног догађаја из
те године док сам био у школи г. Кеза. Наиме,
јасно се сећам сахране једног коњаника — драго-
на. Право је чудо како ја још и сад као да гледам
коња с коњаниковим празним чизмама и караби-
ном обешеним о седло, и паљбу преко гроба. Тај је
призор дубоко узбуркао у мени сву моју пе-
сничку машту.
У лето 1818 отишао сам у средњу школу др.
Батлера у Шрусбери-у. Тамо сам остао седам го-
дина до средине лета 1825, кад ми је било шеснаест
година. У тој школи био сам и на стану и на храни
те ми је много користило што сам живео животом
правога ђака. Али како је од школе до моје куће
било једва нешто више од једне миље, ја сам вео-
ма често трчкарао кући у дужим размацима из-
међу два знака за збор и пре него што се школа
закључа увече. То ми је, држим, многоструко било
корисно, јер ми је очувало љубав према родитељ-
ској кући. Сећам се из доба свог раног школског
живота да сам често пута морао жестоко да трчим
да бих стигао на време и у већини случајева добро
ми је било дошло што сам био добар тркач. Али
када сам се бојао да не одоцним, озбиљно сам се
молио Богу да ми помогне. И добро се сећам да
сам свој успех приписивао молитвама, а не своме
живом трчању, и чудио сам се како ми обично по
мажу молитве.
Слушао сам кад мој отац и моја старија се-
стра причају како сам, кад сам био још врло
мали, много волео да се дуго шетам сам, али о
чему сам размишљао, ја не знам. Често сам бивао
замишљен. Једном сам се враћао у школу преко
врха некадањих утврђења, где је тад био начињен
пут за пешаке, али на коме ограде није било с једне
стране. Ишао сам туда и пао с пута, али срећом ду-
бина је била само седам-осам стопа. Крај свег тог
грдне су ми мисли пролетале кроз главу за време
овог веома кратког, али изненадног и потпуно не-
очекиваног пада; то се врло мало слаже с оним
што су физиолози, држим, доказали да је за сваку
мисао потребно прилично времена.
Ништа није могло бити горе за мој умни раз-
витак него школа др. Батлера која је била строго
класична; ништа се друго није учило сем не-
што мало старе историје и земљописа. Шко-
ла као средство за васпитаље изгледала ми
је једна чиста дангубица. Целог свог живота
био сам необично неспособан да савладам ма и
један језик. Нарочита је пажња обраћана на
прављење стихова, а ја то никад иисам умео да
урадим добро. Имао сам много добрих другова
па сам био покупио доста старих стихова и тако
сам, понекад уз припомоћ својих другова, некако
крпио те стихове и у њима обрађивао сваки пред-
мет. Много се полагало на то да се јучерање лек-
ције науче напамет. То ми је ишло веома лако, на-
учио бих по четрдесет-педесат Виргилијевих или
Хомерових стихова за време јутарње молитве у ка-
пели, али то је вежбање било потпуно бескорисно,
пошто сам све стихове заборављао после четрдесет
и осам сати. Лењ нисам био и, ако се изузму
стихови, обично сам радио савесно на својим кла-
сицима, не’ преписујући ништа од другова. Једино
задовољство приликом таквога учења биле су ми
извесне Хорацијеве оде којима сам се много дивио.
Кад сам напустио школу нисам био, за своје
године, ни сјајан, али ни лош. Међутим, ја мислим
да су ме сви моји наставници, а и мој отац с њима,
сматрали за сасвим просечног младића који је, у
погледу интелигенције, пре испод просечнога.
Силно сам се осетио пониженим кад ми отац један-
пут рече: „Ти мислиш само на пуцање, на псе и на
хватање пацова. Ти ћеш осрамотити и себе и целу
своју породицу." Али је отац, који је био најљу-
 базнији човек кога сам икад срео и кога се сећам
с великом љубави, морао бити тада нешто љут
и помало неправичан кад је употребио такве речи.
Сећајући се што могу више свога карактера
за време свога школовања, једине особине које су
обећавале у будућности биле су ове: умео сам да
заволим и то оазне ствари; озбиљно сам се пре-
давао ономе што ме занима и много сам уживао
у томе да схватим неки замршен предмет или неку
тешку ствар. Еуклидовој геометрији учио ме је је-
дан приватан наставник и ја се добро сећам да су
ми јасии геометриски докази стварали велико за-
довољство. Исто тако се јасно сећам како сам ужи-
вао кад ми је ујак (отац Франсиса Голтона) обја-
шњавао нониус на барометру. Независно од уче-
ња, ја сам имао и других склоности. Волео сам да
читам разне књиге и сатима сам седео и читао
Шекспирове историске драме, обично на једном
старом прозору на дебелом школском зиду. Чигао
сам и друге песме, као на пример Томсонова Го-
дишња доба и најновије Бајронове и Скотове пе-
сме. Ја то помињем зато што сам доцније у жи-
воту, иа моју велику жалост, потпунце изгубио
сваку вољу да читам песништво уопште, рачунајући
ту и Шекспира. У вези са уживањехМ у песништву
могу додати и то да је у мени први пут пробу-
ђена воља за уживањем у лепим пределима кад
сам 1822 на коњу обишао границе Велса. И то је
трајало дуже него иједно друго естетско уживање.
Кад сам још био мали ђак, један мој друг је
имао књигу Светска чуда. Ја сам је често читао и
расправљао са својим друговима колико је исти-
иито оно што у њој пише. Мислим да ме је та
књига прва побудила да путујем у далеке земље.
што се и испунило путовањем на броду Бигл. За
Ереме доцнијега свога школовања страсно сам за-
волео гађање из пушке. Не верујем да је ико по-
казао више ревности и за најсветију ствар, него
што сам је ја показао за гађање птица. Како се
добро сећам кад сам убио прву шљуку! Био сам
Ч. Дарвин, Мој живот. 5
силно узбуђен, руке су ми дрхтале тако, да сам
једва поново напунио пушку. Та ме је воља дуго
држала, те сам постао врло добар стрелац. Кад
сам био у Кембриџу имао сам обичај да пушку узи-
мам о раме пред огледалом да бих видео да ли ми
право стоји. Још боље од тога било је да молим
неког друга да маше запаљеном свећом, а ја да
пуцам на њу, са металном капслом под обарачом.
па ако је добро нанишањено, она мала струја
ваздуха мора да угаси свећу. Кад пукне метална
капсла чује се оштар тресак и мени су рекли како
је колешки васпитач рекао: „Какво ли је то чудо?
Г. Дарвин, изгледа, сатима пуца бичем у својој
соби, јер често пута чујем пуцањ кад прођем
испод његових прозора.“
Имао сам међу школским друговима много при-
јатеља које сам искрено волео и држим да сам
у опхођењу био тада веома пријатан.
Што се тиче науке, ја сам и даље веома ревно-
сно скупљао минерале, али сасвим ненаучно — је-
дино сам се мало забавио једним ново-названим
минералом — чак нисам ни по^ушавао да их поре-
ђам по врстама. На инсекте сам извесно обраћао
мало више пажње, јер кад ми је било десет година
(1819) отишао сам на три недеље у Едвардов Плес
на морској обали у Велсу и силно ме је занимало и
изненадило кад сам видео једног великог црног и
скерлетног инсекта хелиптероса, много ноћних леп-
тирова (Zygaena) и једну цицинделу, којих нема у
Шропшајру. Ја сам се већ онда био решио да
почнем скупљање свих инсеката које будем нашао
мртве, јер сам сестру питао за мишљење и закљу-
чио да није лепо убијати инсекте само зато да би
човек правио збирку. Кад сам прочитао Вајтовог
Салборна било ми је велико задовољство да по-
сматрам навике птица, па сам чак и нешто прибе-
лежавао о томе. Сећам се како сам се у својој на-
ивности чудио зашто сви школовани људи не по-
стају орнитолози.
 При крају мога школовања мој је брат озбиљ-
но радио хемију. Био је направио лепу лаборато-
рију са сопственим апаратима у згради за алатке
у врту и мени је било допуштено да му као по-
служитељ помажем у већини његових огледа. Он
је правио све гасове и многа једињења и ја сам
брижљиво прочитао неколико хемиских књига, као
на пример Хемиски катихизам од Хенри-а и Пакса.
Ствар ме је веома занимала и ми смо често пута
остаЈали на раду дуго у ноћ. То је био најбољи део
мога школскога образовања, јер ми је он показао
практично колики је значај експерименталне науке.
Да ми радимо хемију некако се дознаде у школи
и како тога дотле није било, мени издену надимак
„Гас“. Једанпут ме је чак и јавно изгрдио др. Бат-
лер, што траћим време на такве беспослице. Он ме
тада веома неправично назва „росо curante” и како
ја нисам разумео шта он то каже, то ми је изгле-
дало као страховит прекор.
Како у школи нисам Бог зна шта радио, мој
отац ме, сасвим паметно, извади из школе пре вре-
мена и посла ме 1825 године у Единбург на уни-
верзитет с мојим братом, где сам остао две године
или два заседања.1 Брат ми је довршавао меди-
цину, ма да не мислим да је икада стварно наме-
равао да врши праксу, а мене су тамо послали
да тек почнем медицину. Али некако убрзо после
тога ја сам се уверио из неких разних ситних
околности да ће ми мој отац оставити довољно
имања да могу од њега да живим прилично удобно,
ма да ја никад нисам мислио да ћу бити овако
богат човек као што сам сад; али то моје уверење
било је довољно да заустави сваки мој озбиљни
напор да учим медицину.
1 Становао је код г-ђе Макеј, Шкотска улица бр. 11.
Оно мало што је о њему забележено на Единбуршком уни-
верзитету објављено је у Единбуршком недељном експресу
од 22 маја 1888 и у Новинама св. Џемса од 16 фебруара
1888. Из ових других новина види се да су он и брат му
Еразмо више узимали књига из библиотеке него што је то
било уобичајено међу студентима тога доба. — Ф. Д.
5*
 У Единбургу је настава извођена искључиво
предавањима, а она су била досадна до зла бога,
сем Хопових предавања из хемије. Кад упоредим
предавања с читањем, излази, по моме мишљењу,
да од предавања нема никакве користи, а има мно-
го штете. Гроза ме хвата кад се сетим предавања др.
Данкена о теми materia medica у осам сати једног
зимског преподнева. Предавања др. Манроа о чо-
вековој анатомији била су досадна као и он сам, а
и сам предмет ми је био одвратан. Доцније се по-
казало да је једно од највећих зала у моме животу
што ме нису натерали да вршим дисекције, пошто
бих ја убрзо савладао одвратност и то би било од
неоцењиве вредности за цео мој будући рад. То
је било једно непоправимо зло, као и моја не-
способност да цртам. Ја сам редовно посећивао
клиничка одељења у болници. Извесни су ме слу-
чајеви прилично узбудили и неке од њих као
да и сад гледам пред собом, али ја нисам био толи-
ко луд да пустим да ме то омета у раду. Не могу
да разумем зашто ме тај део мојих медицинских
студија није више занимао, јер«сам ја за време ле-
та, пре одласка у Единбург, почео да лечим неку
сиротињу, углавном децу и жене у Шрусбериу: за-
писивао сам што сам могао опширније све о свако-
ме случају и свима симптомима, па сам то гласно
читао оцу који ми је саветовао да и даље испитујем
ствар и говорио ми је које лекове да дам. Лекове
сам справљао ја лично. У једно време имао сам бар
туце пацијената и тај ме је посао живо интересо-
вао.1 Мој отац који је од свих људи које сам по-
знао у животу најбоље умео да оцени човека, го-
ворио је да бих ја био одличан лекар, — подразу-
мевајући под тим да бих имао много пацијената.
Стално је говорио да је за постизање успеха глав-
на ствар изазивање поверења код људи; али шта је
он то у мени видео што га је уверило да бих сте-
као поверење, ја не знам. Ја сам два пута посетиоi
i Чуо сам га како се добро ceha колико се поносио
што је излечио целу једну породицу леком за повраћаше.
и операциону дворану у болници у Единбургу и
видео сам две веома тешке операције, — једну на
неком детету, — али сам побегао пре него што су
довршене. Више у операциону салу нисам улазио,
јер тешко да би било тако озбиљна повода који би
ме могао навести да то урадим, пошто је то било
много пре благословених дана опијања хлорофор-
мом. Читаву годину дана су ме мучила та два слу-
чаја.
Брат ми је остао на универзитету само годину
дана, те сам тако друге године био остављен самом
себи, а то је донекле и добро било, јер сам се здру-
жио с неколико младића који су волели природне
науке. Један од њих био је Енсворт, који је доц-
није објавио своја путовања по Асирији; он је
Вернеров геолог и знао је помало о многим ства-
рима. Др. Котстрим је био сасвим друкчији младић,
кицошки обучен, церемонијалан, дубоко побожан,
и веома добросрдачан. Он је доцније објавио не-
колико добрих зоолошких чланака. Трећи младић
је био Харди који би, мислим, постао добар бота-
ничар, али је рано умро у Индији. Најзад, др.
Грант, старији од мене неколико година, али како
сам се с њим упознао не могу да се сетим. Он је об-
јавио неколико прворазредних зоолошких распра-
ва, али кад је дошао у Лондон за професора у уни-
верзитетском колеџу, није више ништа урадио у
науци, што је мени увек остало необјашњиво. До-
бро сам га знао; био је крут и церемонијалан у
држању, са много одушевљења испод те спољне
коре. Једног дана, кад смо шетали заједно, паде
он у ватру дивећи се Ламарку и његовим погледи-
ма на еволуцију. Ја сам слушао и изненађен ћутао
и, колико могу да проценим, то није на мене ни
најмање утицало. Ја сам раније био прочитао Зо-
ономију свога деде у којој су била заступана слич-
на схватања, али то на мене није произвело ника-
кав утисак. При свем том вероватно је да сам ја у
своме делу Постанак врста подржавао та схватања
нешто и зато што сам и сувише рано у свом животу
чуо где их подржавају и хвале. У овом добу ја сам
се много дивио Зоономији; али кад сам је опет
прочитао после неких петнаест година, био сам ве-
ома разочаран; несразмерна су била размишлзања
са изнетим чињеницама.
Доктори Грант и Котстрим много су се зани-
мали поморском зоологијом и ја сам често пута
пратио др. Гранта кад је скупљао животиње по
локвама насталим од плиме Те сам животиње ја
дисековао колико сам знао и умео. Ја сам се исто
тако био спријатељио са неким рибарима у Њухев-
ну, па сам понекад ишао с њима кад они крену у
лов на остриге, те сам тако накупио многе пример-
ке. Али пошто се нигде нисам редовно вежбао у
дисекцији, а и зато што сам имао само један бед-
ни микроскоп, моји су покушаји остали веома ос-
кудни. При свем том постигао сам једно мало от-
криће и, тако негде почетком 1826, читао сам у
Плинијевом друштву једну малу расправу о томе.
То је било у овоме: да се такозвана флустрина јаја
могу самостално кретати помоћу трепетљика и да
су она у ствари ларве. У другој једној краткој ра-
справи показао сам да су мала глобуларна тела за
која се држало да су рани ступњеви fucus-a 1о-
reus-a у ствари јаја црвасте pontobdella muricata.
Плинијево друштво помагао је а, држим, и
основао професор Џемсон. У њему су били студен-
ти, а састанци су се одржавали у једној подземној
соби на универзитету. У њему су се читале распра-
ве из природних наука и расправљало се о њима.
Ја сам редовно долазио на састанке и они су на
мене повољно утицали, јер су ме потстицали на рад
и доносили ми нова познанства с колегама. Једне
вечери диже се неки бедни младић и пошто је дуго
нешто муцао, поцрвене као рак, па тихо изговори
ове речи: „Господине претседниче, заборавио сам
шта сам хтео да кажем“. Јадник је изгледао толи-
ко утучен да су се сви чланови зачудили, те ни-
коме не паде на памет ни.једна реч којом би загла-
дио ту његову забуну. Расправе читане у нашем
малом друштву нису се штампале, па нисам имао
то задовољство да видим своју расправу оштампа-
ну, али мислим да је др. Грант поменуо моје мало
откриће у својој сјајној расправи о флустрама.
Ја сам био члан и Краљевског медицинског
друштва и веома уредно сам одлазио на седнице;
али пошто се расправљало искључиво о медицин-
ским стварима, нисам много водио рачуна о њима.
Тамо се говорило много и о тричаријама, али је
било неколико добрих говорника, од којих је нај-
бољи био покојни Џ. Кеј-Шатливорт. Др. Грант ме
је с времена на време водио на седнице Вернеровог
друштва, где су читане разне расправе из историје
природних наука, па су после расправљања објав-
љиване у Трансакцијама. Ту сам слушао нека веома
занимљива Одјубонова предавања о животу севе-
роамеричких птица, у којима се он помало нео-
правдано потсмевао Вотертону. Узгред да напоме-
нем да је у Едимбургу живео један Црнац који је
путовао с Вотертоном, а издржавао.се од пуњења
птица, шго је изврсно радио; он ме је поучавао
за новац и ја сам често седео с њим, јер је био
веома л>убазан и паметан човек.
Г. Леонард Хонер ме је исто тако једном од-
вео на једну седницу Академије наука у Едимбур-
гу, где сам видео г. Волтера Скота како претседа-
ва и извињава се скупу да се не осећа дораслим
за такво једно место. Ја сам гледао њега и цео тај
призор са извесним страхопоштовањем и мислим
да сам баш због ове посете у мојој раној младости,
а и због тога што сам одлазио и у Краљевско ме-
дицинско друштво, осетио част што су ме пре не-
колико година изабрали за почасна члана обеју
тих установа; више сам то осетио него ма коју
другу сличну почаст. Да ми је неко у то доба ре-
као да ћу бити тако почаствован, изјављујем да
бих мислио да је то исто толико смешно и неверо-
ватно, као кад би ми неко рекао да ћу бити иза-
бран за енглеског краља.
 У току своје друге године у Едимбургу посе-
ћивао сам Џемсонова предавања из геологије и зо-
ологије, али су она била невероватно досадна. Је-
дини утисак који су она произвела на мене била је
моја одлука да док сам жив не прочитам ниједну
i еолошку књигу и да ту науку никако ие учим. Па
ипак осећа.м да сам био припремљен за филозоф-
ско расправљање тога предмета, јер мени је неки
стари г. Котон, у Шропшајру, који се у стенама
прилично добро разумевао, скренуо пажњу две-три
године раније на једну добро позиату велику од-
роњену стену у граду Шрусбериу, звану „камено
звоно“; рекао ми је да такве стене нема нигде у
близиии него тек у Камберленду или у Шкотској и
свечано ме је уверавао да док је света и века нико
nehe бити у стању да објасни откуда тај камен ту
где је сад. То је на мене произвело дубок утисак
и ја сам размишљао о томе чудноватом камену. И
тако сам осетио силно задовољство кад сам први
пут прочитао о улози ледсних брегова у преиоше-
њу стена, те сам се поносио напретком геологије.
Исто тако необична је и чињецица да сам ја, ма да
ми је сад тек шесет и седам година, приликом јед-
не ескурсије у Созбери Крекс-у кад је чувени про-
фесор држао предавање о једном црноме порфиру
са амигдалоидалним ивицама и са отврдлим слоје-
вима с обеју страна, са вулканским стенама свуда
око нас, чуо тога професора где каже да је то пу-
котина испуњеиа наслагама одозго, па је додао
с извесним потсмехом како има људи који тврде
да је пукотина испуњена оздо у растопљеном ста-
њу. Кад мислим на то предавање не чудим се што
сам се био решио да никад више не слушам гео-
логију.
На Џемсоновим предавањима упознао сам се с
чуварем музеја, г. Мегиливрејом, који је доцније
објавио велику и изврсну књигу о птицама у Шкот-
ској. Ја сам с њим много пута водио веома заним-
љиве разговоре из природних наука и он је био
веома љубазан према мени. Он ми је давао неке
веома ретке шкољке, пошто сам ја у то време скуп-
љао морске мекушце, али не баш много ревносно.
Моји летњи распусти за те две године били су
нотпуно посвећени разоноди, ма да сам увек имао
у руци неку књигу коју сам са задовољством чи-
тао. У лето 1826 ја сам са два своја пријатеља дуго
путовао пешице по Северном Велсу. Сва тројица
смо иосили торбе на леђима. Већином смо прела-
зили по тридесет миља дневно, па чак и оног дана
кад смо се испели на Снодон. Ја сам исто тако са
сестром путовао на коњу по Северном Велсу, а
ствари нам је у бисагама носио један момак. Јесен
смо посвећивали лову, у главноме код г. Оена, у
Вудхаузу, и код мога ујака Џоса1 у Меру. Ја сам
толико био ревностан да сам стављао своје ло-
вачке чизме спремне крај своје постеље кад сам
хтео да легнем, да не бих ујутру, при облачењу, из-
губио ни пола минута. Једном приликом, 20 авгу-
ста, био сам далеко зашао на имање Мер, ради лова
на црну дивљач. Дошао сам пре него што се раз-
даиило, па сам се после са шумарем целога дана
ломио кроз густи врес и младе шкотске јеле.
Водио сам тачан списак о свима птицама што
сам их побио целе те сезоне. Једног дана у Вудхау-
зу кренем у лов са капетаном Оеном, најстаријим
сином домаћина, и мајором Хилом, његовим рођа-
ком, доцнијим лордом Бервиком, коју сам ја обоји-
цу много волео. Нашао сам да се они гадно према
мени понашају, јер увек кад опалим и мислим да сам
убио птицу, један би се од њих двојице начинио
као да пуни пушку и довикнуо би ми: „Ту птицу
не можете рачунати, пошто сам ја опалио у исто
време“. А шумар, који би приметио шалу, потвр-
ђивао је то. После неколико сати они ми рекоше
за ту шалу, али за мене то није била шала, пошто
сам побио много птица, а нисам знао колико, па
нисам могао да их допишем у свој списак; бројао
сам их на тај начин што сам везивао чвор на ко-
1 Џосаја Вецвуд, син оснивача предузећа „Етрурија".
— Ф. д.
мадићу врпце коју сам везивао кроз рупицу за
дугме. То су ови моји ђаволасти пријатељи били
приметили.
Колико сам уживао у лову! Али ја сматрам да
сам се морао полусвесно стидети те ревности, јер
сам покушавао да уверим себе како је лов скоро
једно интелектуално занимање: он захтева веома
велику вештину да се процени где ће се наћи нај-
више дивљачи и како ће се пси добро упутити!
Једна од мојих јесењих посета у Меру 1827
године заслужује да је упамтим, пошто сам се тада
упознао тамо с г. Мекинтошем, који је био тако
лепорек као нико од људи које сам икад чуо. Ја
сам доцније чуо са извесним поносом да је он ре-
као: ,,Има нечег у томе младићу што ме занима“.
То мора да је углавном дошло отуда што је он
приметио како ја живо слушам сваку његову реч,
јер појма нисам имао о предметима из историје,
политике и моралне филозофије о којима је он
говорио. Чути о себи похвалу од једне угледне
личности, ма да она може да џзазове и чак извесно
изазива уображеност, јесте, ја бар мислим, добра
ствар за једног младог човека, пошто му то по-
маже да се одржи на правоме путу.
Дивне су биле моје посете у Меру за те две-
три узастопне године, не рачунајући ту јесењи лов.
Живот је тамо био савршено слободан; по томе
крају било је уживање шетати се или јахати, а уве-
че је било много пријатна разговора, не онако
личног као што је то обично у великим породич-
ним друштвима, а било је и музике. У лето је цела
породица обично седела на степеницама старога
трема, према коме је био врт с цвећем и стрми по-
шумљени обронак што се огледао у језеру, а овда-
онда се тек праћне риба или се бућне водена птица.
Ништа није оставило тако живу слику у моме се-
ћању као те вечери у Меру. Ја сам сем тога много
волео и високо поштовао свог ујака Џоса; он је
био ћутљив и закопчан, да је пре био човек кога
се треба прибојавати, али је понекад отворено раз-
говарао са мном. Он је био тип исправна човека
веома бистре главе. Ја мислим да га никаква зе-
маљска сила не би могла натерати да макар и за
један прст скрене с пута који он сматра да је пра-
ви пут. Ја сам у мислима обично примењивао ону
добро познату Хораци.јеву оду, коју сам сад већ
заборавио, а у којој се налазе речи „пес vultus ty-
ranni" итд.1)
Кембриџ, 1828—1831. — Пошто сам провео
две године у Едимбургу, примети мој отац или
чу од мојих сестара да ја не волим да будем ле-
кар, те ми предложи да постанем свештеник. Он је
с пуним правом оштро био против тога што се ја
претварам у беспосличара ко.ји се само забавља, а
то је онда изгледало као моје вероватно опреде-
љење. Ја сам молио да се о томе мало промислим,
јер из онога што сам чуо или мислио о тој ствари,
нисам био сигуран да могу изјавити да верујем у
све догме енглеске цркве; али иначе мени се до-
падала мисао да постанем сеоски поп. С тим у вези
читао сам веома пажљиво књигу Пирсон о вери и
још неке друге богословске књиге; а како онда ни-
сам ни најмање сумњао да је потпуно тачна и до-
словце истинита свака реч у Светом писму, брзо
сам уверио самог себе да се наша вероисповест мо-
ра потпунце усвојити.
Кад се сетим како су ме доцније жестоко напа-
дали ортодоксни, смешно изгледа да сам некад сме-
рао да будем свештеник. А та намера и жеља мога
оца нису никад биле формално напуштене, већ су
умрле природном смрћу, кад сам, по изласку из
Кембриџа, ступио на брод Бигл као природњак.
Ако је веровати френолозима, ја сам био погодан за
свештеника у извесном погледу. Пре неколико го-
дина секретари једног немачког психолошког дру-
штва озбиљно су ме писмом молили да им поша-
Ј) Justum et tenacem propositi virum
Non civium arđor prava jubentium
Non vultus instantis tyranni
Mente quatit solida.
љем једну своју фотографију; после извесног вре-
мена добио сам записник једне седнице, на којој
се, изгледа, јавно расправљало о облику моје гла-
ве и један од говорника је изјавио да је у мене
чворуга уважености развијена толико да је довољ-
на за десет свештеника.
Пошто је било одбијено да будем свештеник,
ваљало ми је отићи на неки еиглески универзитет
да стекнем диплому. Али како ја нисам ниједну
класичну књигу отворио откако сам изишао из
школе, опазим на свој ужас да сам у међувремену
од ове две године збиља заборавио, ма како то из-
гледало невероватно, готово све што сам некад
учио, сем неколико грчких слова. Зато и нисам оти-
шао у Кембриџ онда кад се обично тамо одлази, у
октобру, већ сам радио с једним приватним настав-
ником у Шрусбериу, па сам отишао у Кембриџ по-
сле божићног распуста, почетком 1828. Ускоро сам
повратио раиије школско знање и могао сам да
преводим лакше грчке књиге, као Хомера и Нови
завет, доста добро.
Три године што сам пробео у Кембриџу про-
шле су ми улудо, уколико се то тиче уииверзитет-
ских студија, исто онако као и у Едимбургу и у
средњој школи. Огледао сам се и у математици, па
сам чак за време лета 1828 ишао с једним приват-
ним наставником у Бармут, али сам веома лагано
напредовао. Рад ми је био одвратан због тога што
нисам могао да схватим чему служе они први ко-
раци у алгебри. То је нестрпљење било веома лу-
до и ја сам у доцнијим годинама дубоко жалио
што нисам отишао довољно далеко да бар нешто
схватим од великих главних начела у математици,
јер људи који су то савладали изгледа да имају
иеко нарочито схватање. Али ја не верујем да бих
успео да икад прекорачим и сасвим низак ступањ те
науке. Што се тиче класика нисам радио ништа сем
што сам отишао на неколико обавезних предавања
у колеџу, а и ту сам тек онако седео. У другој го-
дини имао сам да радим месец-два за претходни
испит, што сам лако и урадио. Радио сам доста оз-
биљно и последње две године за завршни испит бе-
челора уметности,1 те сам претресао своје класике,
нешто мало алгебре и Еуклидове геометрије. Ово
последње ми је стварало велико задовољство као
и у средњој школи. Да се положи испит за бече-
лора уметности, било је потребно спремити се из
Пелиевог дела Докази хришканства и његове Мо-
ралне филозофије. То сам ја савесно научио и уве-
рен сам да бих могао исписати целе Доказе сасвим
тачно, само, разуме се, не оним јасним Пелиевим
језиком. Логика ове књиге а, могу слободно до
дати, и његове Прпродне теологије, стварале су ми
исто задовољство као и Еуклид. Брижљива студија
ових дела, без икаква покушаја да се иједан оде-
љак набуба напамет, била је једини део универзи-
тетског течаја који ми је, како сам ја то онда осе-
hao и како и дандањи мислим, макар нешто кори-
стио за образовање ума. У то доба ја нисам много
лупао главу о Пелиевим претпоставкама; примају-
ћи их на веру био сам очаран и уверен дугим ни-
зом доказа. Одговарајући добро на питање из Пе-
лиа, показавши се добро и на Еуклиду, не пропав-
ши бедно на класицима, ја сам постигао добро ме-
сто међу ol jtokkoiTj. у гомили људи који не раде
за одликовања. Доста је чудно, али не могу да се
сетим који сам био у рангу; биће тако пети, или
десети, или петнаести.12
Јавна предавања у неколико струка држана су
на универзитету, а пссећивање је било сасвим дра-
говољно; али мени су се у Едимбургу предавања
толико била огадила да нисам посећивао чак ни
Сеџвикова речита и занимљива предавања. Да сам
ишао на нредавања, ја бих вероватно постао гео-
лог раније него што сам постао. Ипак сам посећи-
вао Хенслова предавања из ботанике и много сам
их волео због њихове потпуне јасности и дивних

1 Једна универзитетска титула у Енглеској. — Пр. прев.

2 Десети на списку од јануара 1831.— Ф. Д.
 слика, али ботанику нисам студирао. Хенсло је
имао обичај да поведе своје ученике, а и неке ста-
рије чланове универзитета у поље, у екскурзију,
пешице или колима, у далека места, или у великом
чамцу низ реку, па је држао предавања о ређим
биљкама и животињама које би биле примећене. Те
су екскурзије биле дивне.
Ма да је, као шго ћемо сад видети, било у мом
кембриџском животу и ствари које су заглађивале
остале незгоде, моје је време тамо жалосно тра-
ћено, горе него траћено. Ća своје страсти за стре-
љањем и за ловом, а кад тога нема онда за јаха-
њем по околини, упао сам у неко весело друштво,
у коме је било и неколико разузданих и просгач-
ких младића. Обично смо заједно вечеравали, ма
да је на тим вечерама често било и људи вишег
реда, па смо понекад сувише пили, певали и весе-
ле песме, а после тога играли карте. Знам ја да се
морам стидети дана и вечери тако проведених, али
како су неки моји пријатељи били веома љубазни,
а ми сви раздрагани, ипак ми је нријатно да се се-
тим тих дана.1 *
Мило ми је што сам имао много других прија-
теља сасвим друге врсте. Био сам присни пријатељ
с Хуајтлијем који је доцније најбоље положио ис-
чит из математике и ми смо често шетали заједно.
Он ми је отворио очи за слике и добре бакрорезе,
те сам неке и купио. Често сам излазио у Фицвиље-
мову галерију и мој укус мора да је био сасвим
добар, јер сам се ја дивио сигурно најбољим сли-
кама, о којима сам разговарао са старим чуварем.
Читао сам са великим интересовањем књигу г. Џо-
шјуе Ренолда. Та наклоност, ма да она код мене
није била природна, држала ме је неколико година
и многе слике у лондонској Народној галерији
стварале су ми велико задовољство; слике Себа-
1 Сазнајем од неких савременика мога оца да је он
претерао у описивању баханалиске природе тих седељки
- Ф. Д.
стиана дел Пјомбо изазивале су у мени узвишена
осећања.
Упао сам био и у једно музичко друштво, ми-
слим благодарећи моме искреноме пријатељу Хер<
берту који је с одликом положио испите. Дружећи
се с тим људима, добио сам велику вољу за музику,
па сам своје шетње подесио тако да недељом слу-
шам химну у колешкој капели. То је за мене било
велико уживаље — тако, да ме је понекад језа по-
дилазила. Сигуран сам да у томе није било изве-
штачености или простог подражавања другима,
jep сам обично сам ишао у колеџ, па сам понекад
ллаћао деци из хора, те су ми певала у моме стану.
Ипак зато ја сам голико без слуха, да не могу да
приметим никакав несклад, ни да држим такт, нити
да тачно певушим неку арију; и право је чудо
откуда то да ми је музика била веома пријатна.
Моји музички пријатељи убрзо приметише како
је код мене, па су се понекад забављали тиме што
су ме терали да полажем испит који се састојао
у томе да се утврди колико арија могу да распо-
знам кад их свирају нешто брже или спорије него
обично. 1<ад су тако свирали енглеску химну, то је
за мене била тешка загонетка. Био је тамо још
један човек са готово исто тако лошим слухом као
и ја; зачудо, свирао је помало на флаути. Једном
сам триумфовао над њим: тукао сам га на једном
од наших музичких испита.
Али ниједан посао у Кембриџу нисам вршио
ни с приближно толико живости, нити сам у њему
толико уживао, колико у скупљању кукаца. То је
била само страст за скупљањем, јер их нисам ди-
секцирао, а и ретко сам њихове спољне одлике упо-
ређивао са објављеним описима. Имена сам им
ипак некако сазнао. Даћу и један доказ о својој
ревности: једног дана сљуштим стару кору с једног
дрвета и спазим два ретка кукца; зграбим их јед-
ног једном руком, другог другом; онда спазим
трећег и то нове неке врсте. Нисам могао да се по-
мирим с тим да га изгубим, те стрпам у уста онога
што сам држао у десној руци. Ма жалост, он
испусти неку веома љуту киселину која ми опече
језик тако да сам га морао испљувати, те тако из-
губим и њега и оног трећег.
У скупљању збирки имао сам великог успеха,
па сам и две нове методе пронашао; најмио сам
једног надничара те ми је гулио маховину са ста-
рих дрвета и трпао то у једаи велики џак, а и ску-
пљао ђубре са дна великих чамаца у којима се пре-
вози трска из баруштина, те сам тако дошао до
веома ретких примерака. Ниједан песник који
види оштампану своју прву песму није осетио то-
лику радост као ја кад сам, у Стивеновим Сли-
кама британских кукаца, видео ове чаробне речи:
„Ухватио г. Ч. Дарвин“. Мене је у ентомологију
увео мој други стриц В. Дарвин Фокс, један паме-
тан и веома љубазан човек који је онда био у Хри-
стовом колецу и с којим сам се ја био присно
спријатељио. Доцније сам се добро упознао са Ал-
бертом Вајом и ишао с њим на скупл^ање за збир-
ке. Он је био из Тринити-колеџа, а доцније је по-
стао чувени археолог. Исто тако упознао сам се и
са X. Томпсоном, из истог колеџа, који је доцније
постао најугледнији пољопривредник, председник
једног железничког друштва и народни посланик.
Отуда изгледа да је скупљање кукаца предзнак
будућег успеха у животу!
Чудим се како су на мене оставили неизгладив
утисак многи кукци што сам их похватао у Кем-
бриџу. Могу тачно да се сетим како су изгледали
извесни колци, стара дрвета и извесне обале, где
сам наишао на добар лов. Лепи panagaeus сгих-
maior био је читаво благо тих дана и овде у Дауну
видео сам једног кукца како јури преко пута, па
кад сам га дигао са земље одмах сам видео да се
он веома мало разликује од р. crux-maior-a. По-
казало се да је то р. quadripunctatus који је само
једна варијација или веома сродна врста и која се
од њега разликује веома мало по обиму. У младости
никад нисам видео жива licinus-a кога неизвежба-
но око тешко може да разликује од многих црних
карабидних кукаца; али моји синови су нашли
овде један примерак и ја са^м одмах видео да је он
иов за мене; међутим ja ниса^м за последњих два-
десет година посматрао ниједног британског кукца.
Још нисам споменуо једну околност која је
више него ишта друго утицала на целу моју кари-
јеру. То је било моје пријатељство с професором
Хенсло-ом. Пре него што сам дошао у Кембриџ
чуо сам од свога брата да је то човек који познаје
све гране природних наука, те сам према томе био
припремљен да га много поштујем. Он је једанпут
недељно примао код своје куће, где су се тада
обично скупљали увече млађи студенти и неки ста-
рији чланови универзитета који су волели при-
родне науке. Ја сам убрзо дббио преко Фокса по-
зив, па сам после редовно тамо одлазио. Није дуго
потрајало а ја сам се зближио с Хенсло-ом па сам у
другој половини свога времена проведеног у Кем-
бриџу много пута ишао у дуге шетње.с њим тако
да су ме неки универзитетски наставници звали
„човек што шета с Хенсло-ом”. Увече сам врло че-
сто позиван да вечерам с његовом породицом. Ве-
лико је било његово знање из ботанике, ентбмо-
логије, хемије, минералогије и геологије. Он је
највише волео да извлачи закључке из дугих па-
жљивих посматрања. Расуђивање му је било извр-
сно и цело његово мишљење било је добро урав-
нотежено,^али не мислим да би ма ко могао рећи
за њега да је имао у себи много оригиналнога та-
лента.
Он је био дубоко побожан и толико ортодок-
сан да ми је једног дана рекао како би га много
ожалостило кад би и једна једина реч била изме-
њена у тридесет и девет чланова.1 Његове моралне
особине биле су у свакоме погледу дивне. Ни трун-
ке сујете није било у њему, као ни ситничарског
1 Мисли се на учеље англиканске цркве. — Пр. прев.
Ч. Дарвин, Мој живот. 6
осећања; никад нисам видео човека који је тако
мало мислио на себе и на своје личне ствари. Увек
је био лепо расположен, а опхођење му је било
веома привлачно и љубазно, али, као што сам и
сам видео, могао га је узрујати сваки ружан по-
ступак и навести га на оштре протесте и брзо
деловање.
Ја сам једном у његовом друштву на кембриџ-
ским улицама видео један готово исто онакав гну-
сан призор какав се могао видети за време фран-
цуске револуције. Два крадљивца лешева требало
је да буду ухапшени; док су их водили у затвор го-
мила веома сурових људи отме их од полицајца,
на их стане вући за ноге по каљавој и каменитој
улици. Они су били умрљани блатом од главе до
пете и лица су им крвавила било од удараца, било
од калдрме; изгледали су као лешеви, али је гоми-
ла била тако густа да сам ја само на тренутак неко-
лико пута угледао та бедна створења. Никад у сво-
ме животу нисам видео толико срџбе изражене на
лицу једнога човека, као што се то видело на Хен-
слоу приликом овог ужасног призора. Он покуша
неколико пута да се прогура ;<роз ону светину,
али то је било просто немогуће. А он онда јурну
да нађе претседника општине, а мени рече да га не
пратим, већ да зовнем још полицајаца. Заборавио
сам како се то свршило, сем да су она два чо-
века живи спроведени у затвор.
Његова је човечност била неограничена, као
што је он то и доказао многим изврсним плано-
вима за помоћ сиротним парохијанима, кад је у
доцнијим годинама водио парохију у Хичему. Мо.ја
присност с таквим једним човеком морала је бити
од неоцењиве користи. Не могу а да не споменем
један безначајни случај који је показао колико је
он био љубазан и пажљив. Док сам исгштивао
зрнца цветнога праха на једној влажној површини
нриметим како се мехури шире и одмах полетим
да му саопштим своје чудно откриће. Ја мислим
да нема професора ботанике који би се могао уз-
држати да се не насмеје кад сам ја онако дојурио
да извршим такво једно саопштење. Али он се
сложи са мном да је појава веома занимљива и
објасни шта оиа значи, али ми јасно даде на знање
да је то већ сасвим позната ствар; и тако ја одем
од њега ни најмање понижен, а сав радостан што
сам за себе открио такву једну значајну чињеницу,
али и решен да други пут не журим толико са са-
општењем својих открића.
Др. Хуивел је био старији угледан човек који
је понекад носећивао Хенслоа и ја сам се чешће
пута пешице враћао кући с њим. Одмах после
г. Мекинтоша, он је од свих људи што сам их
икад чуо најлепше умео да говори о озбиљним
стварима. Леонард Ценинс, који је доцније објавио
неколико ваљаних расправа из природних наука,
често је боравио код Хенслоа који му је био зет.
Ја сам га иосетио у његовом свештеничком дому
на граници Фенса и много пута сам с њим дуго
шетао и разговарао о природним наукама. <Упо-
знао сам се и с више других људи старијих од
мене које нису много занимале природне науке,
али су били ленслови пријатељи. Један је био
Шкоћанин, брат г. Александра Ремзиа и наставник
у Исусовом колеџу; био је красан човек, али није
дуго живео. Други је био г. Девис, доцнији декан
у Херефорду и чувен са својих успеха у васпитању
сиромаха. Ови људи, а и други истих година, за-
једно с Хенслом имали су ооичај да праве велике
екскурзије по земљи, па су и мени допуштали да
им се нридружим, а биле су веома пријатне.
Кад гледам тако у прошлост, закључујем да
је у мени морало бити нечег вишег него у обичном
младићу; иначе ми горе поменути људи, толико
старији од мене и по годинама и по своме положа-
jy, не би никад допустили да се дружим с њима.
Ја извесно нисам запажао никакву надмоћност код
себе, и сећам се једног свога друга, Тернера, од
6*
оних с којима сам се забављао, како ме је затекао
где радим нешто око својих кукаца и рекао ми ка-
ко ћу једног дана постати академик, а мени се то
учинило будаласто.
Последње године у Кембриџу брижљиво сам
читао Хумболтове путописе. То дело и дело г. Ј.
Хершела Увод у студију природних наука пробу-
дили су у мени ватрену жељу да приложим макар
и најскромнији прилог узвишеној згради природ-
них наука. Ниједна друга књига, па ни туце других
књига нису на мене ни близутако утицали као ове
две. Из Хумболта сам преписивао дугачке ставове
о Тенерифи и читао их наглас на једној од помену-
тих екскурзија (мислим) Хенслоу, Ремзиу и Деви-
су, јер сам у једној ранијој прилици причао о сјају
Тенерифе и неки из друштва су изјавили како би
желели да иду тамо; али ја мислим да они то нису
рекли баш сасвим озбиљно. Ја сам пак схватио
ствар много озбиљније. Добио сам препоруку за
једног трговца у Лондону да се распитам о бродо-
вима; али цео план је, разуме се, потпуно пропао
због путовања Бигла.
Летњи распуст ми је прошао у скупљању ку-
каца, у мало читања и у краћим путовањима. У је-
сен сам све време проводио у лову, углавном у
Вудхаузу и Меру, а понекад и с младим Ејтоном
из Ејтона. Уопште узев оне три године што сам их
провео у Кембриџу биле су најрадосније у моме
срећном животу; јер сам тада имао изврсно
здравље и готово увек био расположен.
Како сам ја дошао у Кембриџ тек око Божића,
морао сам да останем још два испитна рока пошто
сам положио завршни испит почетком 1831. Онда
ме је Хенсло наговорио да студирам геологију. За-
то сам, кад сам се вратио у Шропшајр, испитивао
пресеке и обојио једну карту неких делова око-
лине Шрусбериа. Професор Сеџвик је намеравао да
посети Северни Велс почетком августа и да ту на-
стави cBOja чувена геолошка истраживања у стари-
јим стенама и Хенсло га замоли да ми допусти да
га пратим.1 Он пристаде и, кад је дошао, спавао
је у кући мога оца.
Један кратак разговор с њим те вечерн про-
извео је на мене силан утисак. Док сам испитивао
неку стару ш.љунчану јаму крај Шрусбериа, један
падник ми рече да је у њој нашао једну велику
отрцаиу љуштуру тропског топирца2 каква се виђа
међу украсима на каминима сеоских кућа; пошто
пије хтео да прода љуштуру, ,ia сам био убеђен да
ју је збил>а нашао у јами. Ја то испричам Сеџвику
и он одмах рече (и то несумњиво с правом) да ју
ie неко морао бацити у оиу јаму; али онда дода-
де, ако се она збиља ту нашла, да би то за геоло-
гију била највећа несрећа, пошто би оборилс
све што знамо о површинским наслагама у средњим
грофовијама. Ови шљунчани слојеви припадају у
ствари глечерској периоди и ia сам доцнијих го-
дина налазио у њима поломљене арктичне љушту-
ре. Али ia сам се онда много чудио како то да се
Сеџвик ие обрадује на ту чудну чињеницу да је
тропска .љуштура нађена близу површине и то
усред Енглеске. А4а да сам био прочитао многе
научне књиге, ништа ми пре тога није тако јасно
показало да се наука састоји у скупљању чиње-
ница тако да се из њих могу извући општи закони
или закључци.
Сутрадан смо кренули за Ланголен, Канвеј,
Бенге и Кепсл Кјуриг. Овај је пут био за мене си-
гурно користан, јср ме је помало научио како се
један крај испитује геолошки. Сеџвик ме је често
пута слао путем који иде упоредо с његовим и го-

!) У вези с тим путем мој отац је имао обичај да

прича једиу анекдоту о Сеџвику. Пошли опи једног јутра
из своје гостионице. Кад су одмакли миљу-две, Сеџвик од-
једном застане н каже како хоће да се врати, пошто је
сигуран да она „гадна хуља“ (гостионични момак) није дао
собарици пола шилинга што је он дао момку за њу. Нај-
зад су га одвратили од тога, пошто је увидео да нема
разлог да сумња у момка. — ф. Д.
2 Волута, врста пужа. — Пр. прев.
ворио ми да му донесем примерке стена и да на
карти избележим слојеве. Ја не сумњам да је он то
радио за моје добро, пошто сам ја био превелика
незналица да бих му могао што помоћи. На томс
путу имао сам очигледан пример како је лако пре-
видети појаве, ма како оне биле упадљиве, ако их
дотле нико није запазио. Провели смо неколико
часова у Ајдволу испитујући веома брижљиво све
стене, пошто је Сеџвик желео да нађе фосиле у
њима; али ни он ни ја нисмо нигде око нас видели
ни трага дивним глечерским појавама; нисмо при-
метили ни јасно избраздане стене, ни високо на-
слагано камење, ни бочне ни крајње морене. Међу-
тим те су појаве толико уочљиве, да, као што сам
рекао у једној својој расправи објављеној неколи-
ко година доцније у Филозофском магазину, ку-
ћа ватром сагорела не прича јасније сво.ју исто-
рију него што је прича ова долина. Да је и сад
покрива глечер, појаве би биле мање уочљиве не-
го што су.
У Кепел Кјуригу оставим Сеџвика, па пођем
у правој линији помоћу колТпаса и карте преко
планина у Бармут, не идући ниједном стазом која
се не подудара с мојим путем. Тако идући наила-
зио сам на нека чудна дивља места и такав начин
путовања ми се много допадао. Био сам у Бар-
муту и обишао неке своје пријатеље из Кембриџа
који су се тамо спремали, па се одатле вратим у
Шрусбери, па у Мер због лова; јер у то време ја
бих самог себе сматрао за будалу да пропустим
прве дане лова на јаребице за љубав геологије или
ма које друге науке.

Путовање на ,,Биглу“ од 27 децембра 1831 до

2 октобра 1836
Кад сам се вратио кући са свог кратког гео-
лошког путовања по Северном Велсу, затекнем пи-
смо од Хенслоа у коме ми јавља да је капетан Фиц-
Рој вољан да уступи један део своје сопствене ка-
бине каквом младом човеку који би драговољно
пошао с њим на бесплатни пут Биглом као при-
родњак. Ја мислим да сам у своме својеручно пи-
саном дневнику испричао све потанко како је то
било; овде ћу да кажем само то да сам ја хтео да
прихватим ту понуду оберучке, али се мој отац
оштро успротивио, додајући, срећом по мене, још
и ове речи: ,,Ако нађеш једног јединог човека
здраве памети који би ти саветовао да идеш, ја ћу
ти дати свој пристанак“. И тако ја још исте вечери
напишем да одбијам понуду. Сутра пре подне одем
у Мер, да се спремим за 1 септембар. И док сам ја
био у лову, ујак мој1 пошље по мене и понуди ми
да ме одвезе у Шрусбери и да разговара с мојим
оцем, пошто је мој ујак мислио да би паметно
било од мене да понуду примим. Мој отац је увек
тврдио да је мој ујак један од најпаметнијих људи
на свету и он одмах пристаде веома љубазно. Ја
сам у Кембриџу био приличио расипник, те да бих
утешио свог оца, рекох „да би требало да будем
ђаволски вешт кад бих на броду Бпглу успео да по-
трошим више него што ми припада“, али он одго-
вори смешећи се: „Али мени кажу људи да си ти
веома вешт“.
Сутрадан кренем за Кембриџ да се видим
с Хенслом, а одатле у Лондон да се нађем с Фиц-
Ројом и све се брзо уреди. Доцније, кад сам се
сасвим зближио с Фиц-Ројом, сазнао сам да ме
замало нису одбили због облика мога носа! Он је
био одушевљени ученик Лаватеров и био је убе-
ђен да може човеку да одреди карактер по њего-
вим цртама лица; и он је сумњао да човек оваква
носа као што је мој може имати довољно енергије
и одлучности за тај пут. Али ја мислим да је он
доцније био потпуно задовољан што је мој нос
лагао.
Фиц-Рој био је човек чудне природе, с много
племенитих црта: био је одан своме послу, племе-i
i Џосаја Веџвуд.
нит према онима што греше, смео, одлучан, и не-
саломљиво енергичан и одушевљени пријатељ свих
својих потчињених. Сваку би тешкоћу он на себе
узео само да би помогао онима за које мисли да
заслужују да им се помогне. Био је леп човек, ви-
дело сс на њему да је рођени господин, понашање
му је било веома уљудно, што је потсећало на по-
нашање његова ујака, чувеног лорда Каслре, како
ми то рече енглески посланик у Рио. Крај свег тога

Једрењача Бигл насукала се на обалн Санта Круз.

он је морао много наследити у својој спољашности

од Чарлса II, јер ми је др. Валиш показао једну
збирку својих фотографских снимака и ја сам се
зачудио колико једна слика личи на Фиц-Роја; кад
сам погледао име, видим да пише Ч. Е. Собјески
Стјуарт, гроф од Албаније1, потомак истог тога
владаоца.

1 Доцније се показало да је тврђење грофа од Алба

није да је краљевског порекла само бајка. — Ф. Д-
 Фиц-Рој је био веома несрећне нарави. Нај-
гори је био рано ујутру: својим соколовим оком
опази да нешто на броду није у реду, а онда није
штедео грдње. Он је био веома љубазан према
мени, али је с њим било веома тешко живети у бли-
ској присности, а тако је морало бити, пошто смо
сваки за себе јели у истој кабини. Ми смо се не-
колико пута и свађали. На пример, првих дана на
путу, у Бахији, у Бразилији, он је бранио и хва-
лио ропство које сам ја с гађењем нападао. Он ми
онда рече како је баш сад посетио једног власника
робова који је призивао к себи многе своје робове
и питао их јесу ли сређни, и да ли желе да буду
слободни, а они му сви одговорили „Не". Ја га
оида упитам, можда са извесним потсмехом, вреди
ли штогод одговор робова у присуству њихова го-
сподара. Он се на то страшно ражљути, па рече
да кад ја у његову реч сумњам, ми даље не мо-
жемо живети заједно. Ја сам мислио да ћу бити
приморан да напустим брод; али чим се новост
рашчу, а то би брзо, јер капетан посла по првога
официра да искали свој јед грдећи ме, ја сам био
жестоко задовољен тиме што су ме сви официри
из официрске собе позвали да ручавам с њима. Али
после неколико часова Фиц-Рој показа своју ре-
довну великодушност те посла једног официра
к мени с извињењем и молбом да и даље будем
с њим.
У многом погледу његов је карактер био један
од најплеменитих које сам икад познао.
Путовање на Бпглу по важности је својој да-
леко пребацило све догађаје у моме животу и од-
лучило је о целој мојој каријери; а оно је, ето, за-
висило од такве једне ситне околности као што је
била понуда мога ујака да ме одвезе тридесет
миља од Шрусбериа, што би мало ујака урадило,
и од такве једне ситнице као што је облик мога
носа. Ја сам увек осећао да овоме путовању дугу-
јсм за своје прво дисциплиновање и духовно
образовање. Био сам наведен да обратим озбиљну
пажњу на неколико грана из природних наука и
тако се побољшала моја моћ запажања, ма да је
она код мене увек била лепо развијена.
Геолошка истраживања по свима местима у
која смо ишли била су много важни.ја, пошто ту
размишљање игра улогу. Кад се први пут испи-
тује један предео, ништа тако безнадежно не из-
гледа као онај хаос од стена; али човек се сети
сло.јева и природе стена и фосила на многим ме-
стима, увек размишљајући и претсказујући шта ће
се наћи другде, те светлост ускоро почиње да про-
дире у тај предео и састав целине почиње бивати
мање-више схватљив. Био сам понео собом прву
књигу Ла.јелових Принципа геологије, коју сам
пажљиво проучавао и та ми је књига у многоме
погледу била од велике користи. Прво место које
сам испитивао, наиме Свети Јаго, на острвима Зе-
ленога Рта, показало ми је јасно колико је Лаје-
лов начин геолошких расправљања надмоћнији од
начина свих других писаца чија сам дела имао код
себе, или свих што сам их дфцније читао.
Друго моје занимање било је скупл>ање живо-
тиња свих врста, кратко описивање и грубо дисеко-
вање многих морских животиња; али пошто нисам
умео да цртам, нити сам имао довољно знања из
анатомије, велика гомила рукописа што сам их
исписао на путу показала се готово неупотребљи-
ва. И тако сам изгубио грдно време сем онога вре-
мена које сам утрошио да стекнем знања о љуска-
рима (crustacee), пошто ми је то корисно послу-
жило кад сам доцнијих година преузео да радим
монографију о цирипедијама.
Један део дана писао сам свој дневник и муке
ме је стало да брижљиво и живо опишем све што
сам видео, а то је била добра вежба. Мој је днев-
ник делимично служио и за писма мојој кући, и
делови из њега слати су у Енглеску кад год је било
прилике за то.
Горе поменуте различите нарочите студије
нису ипак биле важне кад се упореде с навиком на
енергичан рад и на усредсређену пажњу на све оно
чега се прихватим, а баш ту навику сам тада сте-
као. Све оно о чему сам размишљао и све оно што
сам читао доводио сам у везу с оним што сам ви-
део или што је вероватно да ћу видети; и та ду-
ховиа навика настављана је за свих пет година
колико је трајало путовање. Ја осећам да ме је
баш то всжбање и оспособило да урадим било што
у науци.
1<ад се сетим те прошлости, сад могу да опа-
зим како је оида моја љубав према науци посте-
пеио претезала моју вољу ма за чим другим. За
прве две године моја стара страст за ловом ожи-
вела је готово у потпуној својој снази и ја сам
сам побио све птице и животиње за своју збирку,
али постепено сам све више и више давао своме
слузи своју пушку, док му је најзад нисам сасвим
предао. пошто ми је лов сметао у раду, а нарочито
ми је сметао при испитивању геолошког састава
појединих крајева. Открио сам, ма да несвесно и
непримстно, да је уживање у посматрању и разми-
шљању много узвишеније него уживање у некој
вештини и у лову. Да се мој ум развио у посло-
вима које сам радио за време путовања изгледа
вероватно по запажању што га је изрекао мој
отац, који је био најоштрији посматрач од свих
што сам их ја икад видео, човек склон сумњи, и
далеко од тога да верује у френологију. Наиме
кад ме први пут виде после пута, он се окрете мо-
јим сестрама, па узвикну: „Гле, па њему се и облик
главе изменио!“
Али да се вратимо на путовање. На дан 11 сеп-
тембра (1831) ја сам са Фиц-Ројом начинио једну
кратку посету Биглу у Плимуту. Одатле сам оти-
шао у Шрусбери да узмем збогом од оца и сестара
пре дугог пута. На дан 24 октобра настанио сам се
у Плимуту и остао сам тамо до 27 децембра, када
је Бигл најзад напустио енглеску обалу одлазећи
иа свој пут око света. Ми смо пре тога два пута
покушавали да отпловимо, али нас је оба пута ба-
цао назад јак ветар. Та два месеца у Плимуту јесу
најбедније доба у моме животу, ма да сам тада,
иначе, вршио разне напорне послове. Растуживала
ме је и сама помисао да ћу напустити сву сво.ју по-
родицу и све своје пријатеље за толико дуго вре-
ме, а и време ми је изгледало неизрециво суморно.
Узнемиравало ме је и лупање срца и болови око
срца, и као многе младе незналице, а нарочито ја
с површним медицинским знањем, био сам уверен
да имам неку срчану болест. Нисам се обраћао ни-
једном доктору, пошто сам очекивао сигурно да ће
ми доктор као неспособноме забранити путовање,
а ја сам био решен да путујем па куд пукло да
пукло.
Овде немам потребе да износим шта је све
било на путу, — куда смо ишли и шта смо радили
— пошто сам у своме објављеноме дневнику то
доста опширно описао. Сја.јна тропска вегетација
и сад ми је пред очима живлзе него ишта друго;
ипак је на мене оставило неизгладив утисак осе-
ћање узвишености што су га у мени изазвале пу-
стиње у Патагонији и шумом обрасле планине у
Ватреној Земљи. Кад човек види голог дивљака
у његовој постојбини, не заборавља док је жив.
Многе моје екскурзије на коњу кроз дивлзе кра-
јеве, или у чамцу, од којих су неке трајале неде-
љама, биле су необично занимљиве; неугодности
при томе, а и извесна опасност, тешко да су прет-
стављале неку сметњу онда, а доцније сам их пот-
пуно заборавио. Исто тако помињем са великим
задовољством извесна своја научна дела, као што
је решење проблема коралских острва и објашњење
геолошког састава извесних острва, на пример
Свете Јелене. Исто тако морам да поменем откриће
необичних односа животиња и бил^ака на неколико
острва у Архипелагу Галапагос и однос свих њих
према биљкама и животињама у Јужној Америци.
Колико могу да судим о самоме себи, радио
сам што сам могао више за време тога путовања из
чистог уживања у истраживању а и зато што сам
силно желсо да додам нешто мало чињеница огром-
ној маси чињеница у природним наукама. Али ја
сам био и славољубив, па сам хтео да заузмем лепо
место међу ученим људима, — да ли више или ма-
ње славољубив него моји другови у раду, — не
могу рећи.
Геолошки састав Светог Јага чудноват је, па
ипак лако је схватљив; струја лаве текла је некад
по морском дну, састављеном од смрвљених ско-
рашњих љуштура и корала, па је она то спекла
у тврду белу стену. Отада се цело острво издигло.
Али лииија беле стене открила ми је нову и важну
чињеницу, наиме да је доцније било слегања око
кратера који су отада деловали и избацивали лаву.
Тек ми тада први пут сену у глави да бих можда
могао написати књигу о геолошком саставу разних
земаља које сам видео, па сам уздрхтао од радо-
сти. То је за мене био незаборавими тренутак. О
како се јасно сећам неког гребена од лаве испод
кога сам се одмарао! Сунце упекло, неколико нео-
бичних пустињских биљака расту у близини, а жи-
ви корали крај мојих ногу у барицама од плиме.
Доцније на путу Фиц-Рој ми је тражио да прочита
нешто из мога дневника, па је изјавио да то вреди
штампати. И тако је овде била и друга књига у
изгледу!
Пред крај нашег путовања добио сам писмо
док смо се налазили на острву Вазнесење. У њему
сестре кажу како је Сеџвик посетио мога оца и
рекао да ја греба да заузмем место међу првацима
научењацима. У то време нисам могао да разумехм
како је могао сазнаги ма шга од онога што ја ра-
дим, али сам чуо (мислим доцније) да је Хенсло
нека писма што сам их њему писао читао пред Фи-
лософским друштвом у Кембриџу и штампао их за
приватно раздавање. Моја збирка фосилних ко-
стију која је била послата Хенслоу, исто тако je
изазвала велику пажњу палеонтолога. Прочитавши
то писмо пео сам се лаким кораком по планинама
острва Вазнесења и вулканске стене су звечале под
мојим геолошким чекићем. Све то показује колико
 сам био славољубив, али ја мислим да могу искре-
но рећи да сам, у доцнијим годинама, ма да
ми је веома много било стало до одобравања та-
квих људи као Лојел и Хуке који су били моји
пријатељи, мало полагао на мишљење широке чи-
талачке масе. Не мислим тиме да кажем да ми нису
били веома пријатни повољни прикази мојих књи-
га и њихова велика прођа, али та су задовољства
била пролазна и ја сам сигуран да ни за један
прст нисам скренуо са свога пута славе ради.

Од мога повратка у Енглеску (2 октобра 1836)

до моје женидбе (29 јануара 1839)
За те две године и три месеца ја сам највише
радио у своме животу, ма да сам овда-онда био
слаб и тако губио време. Пошто сам ишао неколико
пута тамо-амо између Шрусбериа, Мера, Кембри-
ца и Лондона, ја се 13 децембра настаиим у Кем-
бриџу, где је о свима мојим збиркама водио бригу
Хенсло. Остао сам ту три месеца, те сам уз при-
помоћ професора Милера испиФивао своје мине-
рале и стене.
Онда почнем спремати свој Путнички дневник,
што није био тежак посао, пошто је мој дневник
у рукопису био писан брижљиво. Главни ми је по-
сао био да начиним изватке из својих занимљиви-
јих научних резултата. На молбу Лајелову послао
сам Геолошком друштву један кратак извештај о
својим опажањима о издизању обале у Чили.
На дан 7 марта 1837 узмем стан у улици Вели-
ког Молброа и ту сам остао скоро две године, све
док се нисам оженио. За те две године довршио
сам свој Дневник, читао сам неколико расправа
пред Геолошким друштвом и спремио шта треба
за објављивање Зоологије са пута на Биглу.
У јулу сам отворио прву бележницу за убележа-
вање чињеница у вези са Постанком врста о чему
сам дуго размишљао и на чему никад нисам пре-
стајао радити следећих двадесет година.
За те две године ја сам помало излазио и у
друштва, а радио сам и као један од почасних се-
кретара Геолошког друштва. Много сам се виђао
с Лајелом. Једна од главних његових одлика била
је наклоност нрема раду других и ја сам се не само
много зачудио него и много обрадовао што је он
показао да га много занима кад сам му, по своме
повратку у Енглеску, излагао своје мишљење о ко-
ралним гребенима. Го ме је много охрабрило и
његови савети и његов пример су много утицали на
мене. У то доба много сам се виђао с Робертом
Брауном; обично сам одлазио његовој кући те не-
дељом нре подне седео с љим док он доручкује
и док, као из рукава, сипа читаву ризницу за-
нимљивих запажања и финих примедаба, али то се
обично односило на ситиице; никад он са мном
није раснрављао о крупним и општим научним
питаљима.
За те две године правио сам и неколико кра-
ћих излета освежења ради и један дужи по упо-
редним путевима до 1‘лин Роја, о чему сам објавио
један извештај у Филозофским разговорима. Тај
je напис један мој велики неуспех и ја га се сти-
дим. Пошто је на мене оставило дубок утисак уз-
дизање земље у Јужној Америци, ja сам приписи-
вао дејству мора оне упоредне линије, али сам мо-
рао да напустим то гледиште кад је Агасиз изнео
своју теорију о глечерским језерима. Пошто, пре-
ма ондашњем стању науке, друго објашњење није
било могућно, ја сам заступао гледиште морског
утицаја; и та моја заблуда ми је била добра лек-
ција да се у науци никад не ослањам на начело
искључивости.
Како нисам могао по цео дан да радим само
на науци, читао сам доста за те две године. Читао
сам разне ствари, а међу њима и неке метафизичке
књиге. Али ја нисам био пристао за такве студије.
У то доба много сам уживао у Вордсвортовим и
Колриџовим песмама; могу да се похвалим да сам
 2

1г?Ј0
Чарлс Дарвин

i\

lv<_

/гиЦ
Ć'V'V t*« ј/ЈИ-ТЧ^ л lXX~
Q4zVX4«t

j La^ tr L~> у £ Lo^p>

(ЦЈ / ^/г je*
co
cn
Дарвинов рукопис, из бележака од 1837 године.
Свраћање двапут прочитао скроз. Раније је Мил-
тонов Изгубљени рај био моје омиљено штиво и
за све време путовања на Биглу, кад год бих могао
да узмем макар само једну књигу, увек сам узимао
Милтона.
Од моје женидбе 29 јануара 1839 и мога стано-
вања у Горњој Гауеровој улици до нашег напу-
штања Лондона и настањивања у Дауну,
14 септембра 1842.
[Г1ошто је говорио о своме срећном брачном животу
и о својој деци, он наставља:]

За три године и осам месеци док смо живели

у Лондону, ма да сам радио што сам могао више,
мање сам на науци урадио него за исто то време
ма у које доба мога живота. То је долазило отуда
што ми се болешљивост често повраћала а и што сам
једном био дуго и озбиљно болестан. Кад год сам
могао да радим, већи део мога времена био је по-
свећен моме делу Корални гребени које сам почео
пре женидбе, а од кога сам последњи табак корек-
туре свршио 6 маја 1842. Та књига, ма да је мала,
стаје ме двадесет месеци напорнога рада, пошто
сам морао да прочитам свако дело о острвима у
Тихом Океану и да загледам у многе поморске
карте. Учени људи врло су лепо мислили о томе
делу, а теорија изнета у њему, данас је, држим,
сасвим утврђена.
Ниједно друго моје дело није почето у тако
дедуктивном духу као ово, јер је цела теорија
смишљена на западној обали Јужне Америке пре
него што сам и видео прави корални гребен. Због
тога сам ја само имао да проверим и проширим
своје погледе брижљивим испитивањем живих гре-
бена. Овде се мора напоменути да сам ја целе две
претходне године стално посматрао на обалама Ју-
жне Америке какво је дејство од повременог узди«
зања земљишта истовременог са огољивањем и сла-
гањем наслага. То ме је само собом нагнало да
Ч. Дарвин, Мој живот. 7
много размишљам о последицама слегања, а онда
је лако било замислити место непрекидног слагања
наслага једнако уздизање корала. Радећи тако ја
сам створио своју теорију о преградним гребенима
и коралним острвима.
Док сам живео у Лондону ја сам, сем рада на
коралним гребенима, читао у Геолошком друштву
расправе о покретним гребенима у Јужној Амери-
ци, о земљотресима, о стварању орнице дејством
црва. Исто тако и даље сам надгледао штампање
Зоологије на Биглову путовању. Уз то нисам ни-
како прекидао скупљање чињеница које се односе
на постанак врста; а то сам понекад могао да ра-
дим и онда кад због болести ниса^м могао да ра-
дим ништа друго.
У лето 1842 био сам ојачао, па сам сам ишао
у једну малу екскурзију по Северном Велсу, да
тамо посматрам дејство старих ледника који су не-
када испуњавали све веће долине. Кратак извештај
о томе шта сам видео објавио сам у Филозофском
магазину. Та ме је екскурзија силно занимала и то
је последњи пут што сам био довољно јак да се
пењем на планине или да дуго*пешачим, што је по-
требно у геолошком послу.
На почетку нашег живота у Лондону, ја сам
био довољно снажан, те сам одлазио у друштва
где сам се често виђао с многим ученим људима
или другим, мање или више угледним људима. О
некима од њих изнећу своје утиске, ма да имам
мало да кажем што вреди казивати.
С Лајелом сам се виђао више него с другима и
пре и после своје женидбе. Како се мени чинило,
његов се дух одликовао јасношћу, опрезношћу,
здравим расуђивањем и великом оригиналношћу.
Кад бих му ја нешто приметио из геологије, није
мировао док целу ствар није видео јасно и често
пута ми је помогао да ствар видим јасније него
дотле. Он би изнео све могуће примедбе на моје
мишљење, па чак и онда кад би их све исцрпао,
дуго би још нешто сумњао. Друга његова одлика
 је била у томе што је срдачно саучествовао у раду
других учених људи.
Кад сам се вратио с путовања на Биглу, изнео
сам му своје погледе на коралне стене. Они су се
разликовали од његових и ја сам се јако зачудио
и охрабрио кад сам видео колико њега то живо за-
нима. Он је био одушевљен за науку и силно га је
занимао будући напредак човечанства. Био је вео-
ма добра срца и веома слободоуман у својим вер-
ским схватањима или пре у своме неве-
ровању; али он је био убеђени теиста. Био.је из-
ванредно искрен. Он је то показао прихватајући, и
то већ у својој старости, десценденталну теорију,
ма да је велики глас био стекао као противник Jla-
марковог гледишта. Он ме је потсетио како сам
му ја, пре неколико година кад смо расправљали
о нападима старе геолошке школе на његове нове
погледе, рекао ово: „Ала би то било дивно, кад би
сваки научник умро у шесетој години, јер доцније
може бити сигуран да ће се противити свима но-
вим учењима", — но он се надао да ће му сад бити
дозвољено да живи.
Геолошка наука огромно дугује Лајелу —
њему више, држим, него ма коме другоме човеку.
Кад сам хтео да кренем на путовање Биглом,
оштроумни Хенсло, који је, као и сви други гео-
лози, веровао у наизменичне катаклизме, савето-
вао ми је да набавим и проучим прву књигу На-
чела, која су баш тад била изашла, али никако да
не усвојим схватања брањена у њима. Како би сад
сасвим друкчије свако говорио о тој књизи' С по-
носом се сећам како ме је прво место где сам
вршио геолошка испитивања, Свети Јаго у Архипе-
лагу Зеленога Рта, убедило у бескрајну надмоћност
Лајелових схватања над схватањима изнетим у сви-
ма другим мени познатим делима.
Снажан утицај Лајелових дела могао се рани-
је јасно видети у разним научним напретцима у
Француској и Енглеској. Лајелу се у великој мери
има приписати што су данас потпуно заборављене
чудне претпоставке Елиа од Бомона, као на при-
мер његови Кратери од уздизаља и Линије уздиза-
/ва. (Ја сам у Геолошком друштву слушао кад је
Сеџвик у небо дизао ову последњу претпоставку).
Виђао сам се често и с Робертом Брауном, ia-
cile princeps botanicorum, како га је Хумболт
назвао. Он ми је изгледао значајан по својим о-
штрим запажањима и њиховој савршеној тачности.
Његово је знање било изванредно велико, и много
је чега умрло с њим заједно, пошто се он претера-
но плашио да не начини неку грешку. Он је без
икаква уздржавања као из рукава сипао своје зна-
ње преда мном, али је био необично љубоморан на
извесне ствари. Ја сам га посетио два-три пута
пре него што сам кренуо Биглом и једном прили-
ком он ме замоли да погледам на микроскоп и да
му кажем шта сам видео. Ја то и урадим. Мислим
да су то биле чудне струје у протоплазми једне
биљне ћелије. Ја га онда упитам шта сам то видео,
али ми он одговори: „То је једна моја мала тајна“.
Он је био способан за најплеменитије поступ-
ке. Кад је већ остарио и често бивао болестан, и са-
свим неспособан за ма каква ‘напрезања, одлазио
је сваког дана (као што ми је Хуке причао) једном
староме слузи који је подалеко становао (а кога је
он издржавао) и читао му наглас. То је довољно
да заглади сваку његову научничку шкртост и љу-
бомору.
Могао бих овде поменути још неколико дру-
гих угледних људи с којима сам се случајно упо-
знао, али о њима имам мало да кажем што би било
вредно казивати. Осећао сам дубоко поштовање
према г. Џ. Хершелу и био сам сав срећан кад сам
вечеравао с њим у његовој кући на Рту добре на-
де, а доцније и у његовој кући у Лондону. Виђао
сам га и у неколико других прилика. Он никад није
много говорио, али свака реч коју би проговорио
вредела је да се чује.
Једном сам се о ручку у кући г. Р. Мексена
упознао са славним Хумболтом који ми је учинио
част изразивши жељу да ме опет види. Ја сам био
мало разочаран у томе великом човеку, али можда
сам ја и сувише много очекивао. Не могу да се тач-
но сетим ничега са нашег састанка сем то да је
Хумболт био веома весео и да је много говорио.
X. . . ми изазива сећање на Бекла кога сам је-
дном упознао код Хензли Веџвуда. Много сам се о-
брадовао што сам од Бекла научио како он скупља
чињенице. Он ми је причао да је куповао све књи-
ге које је читао, па је уз сваку правио потпун спи-
сак чињеница за које је мислио да му могу послу-
жити. Причао ми је дал^е како увек може да се се
ти укојојје књизи шта читао, пошто му је памће-
ње било изврсно. Ја сам га питао по чему он то мо-
же да погоди одмах које ће му чињенице бити од
потребе, а он ми је одговорио да не зна, већ да га
води нека врста нагона. Због те његове навике да
прави спискове он је био способан да да онај чу-
дно велики број података о свима стварима што се
може наћи у његовој Историји цивилизације. Та
ми је књига изгледала веома занимљива и ја сам
је два пута прочитао, али сумњам да његова уоп
штавања штогод вреде. Бекл је много причао; и
ја сам га слушао једва проговарајући по ко.ју реч,
а нисам ни могао од њега доћи до речи. Кад г-ђа
Фарер стаде певати, ја скочим, па рекнем како
морам да је слушам. Кад одох, он се окрете је-
дноме своме пријатељу, па рече (како је то мој
брат чуо): „Чујете, г. Дарвинове књиге су много
боље него његов разговор“.
Од других великих књижевника упознао сам
се једном са Сиднеом Смитом у кући декана Милме-
на. Било је нечег необјашњиво забавног у свакој
његовој речи. Можда је то долазило отуда што
смо ми и очекивали да нас он забави. Говорио је о
леди Кок која је онда била много стара. То је била
госпођа на коју је, како је он причао, толико ути-
цао један његов говор о милосрђу да је узајмила
један златник од неког свога пријатеља и дала га
на тас. На то је додао: „Опште је мишљење да је
моја поштована стара пријатељица леди Кок сад
заборављена". Али он је то тако рекао, да нико ни
за тренутак није могао посумњати да он то мисли
да је његову поштовану стару пријатељицу ђаво
заборавио. Како је он то успео да изрази, ја не
знам.
Тако сам се једном упознао и с Маколејем
у кући лорда Стенхопа (историчара), а како је на
вечери био само још један човек, имао сам лепу
прилику да му чујем разговор, који је био ван-
редно пријатан. Он никако није превише говорио,
нити би такав човек и могао много причати, чим је
другима допуштао да му ток разговора скрену на
другу страну, а он је то допуштао.
Лорд Стенхоп ми је једном дао један заним-
љив ситан доказ о томе колико је Маколејево пам-
ћење било тачно и јако. Многи су историчари че-
сто долазили у кућу лорда Стенхопа. При рас-
прављању о разним предметима, они су се понекад
размимоилазили у мишљењу с Маколејем, па су
често пута узимали понеку књигу да виде ко
је у праву. Али доцније, као што је причао лорд
Стенхоп, ниједан се историк ни*је мучио тиме, већ
како каже Маколеј, онако и остане.
Другом једном приликом упознао сам код лор-
да Стенхопа једно од његових историчарских и
књижевничких друштава, у коме су били Мотли и
Грот. После ужине шетао сам по Чивнинг Парку
скоро цео сат с Гротом. Његов разговор ме је мно-
го занимао и допадало ми се што се понашао са-
свим природно без икакве надмености.
Много пре тога случајно сам се нашао на ве-
чери са старим графом, оцем историчара. Он
је био чудан човек, али оно мало што сам о њему
чуо допало ми се много. Био је отворен, духовит и
пријатан. Имао је јако изражене црте на лицу, мр-
ко лице, а одело му је било, кад сам га ја видео,
све тамно. Он је, изгледа, веровао у све оно што
другима изгледа потпуно невероватно. Он ми јед-
ног дана рече: „А што Ви не баците те своје гео-
лошке и зоолошке тричарије, па се не окренете
окултним иаукама?" Историчар, онда лорд Ме-
хон, изгледао је запањен тем речима упућеним ме-
ни, док је његовој дражесној жени то било веома
занимљиво.
Последњи човек кога хоћу да поменем јесте
Карлајл кога сам више пута видео у кући свога
брата и два или три пута у својо.ј кући. Његово
је причање било веома духовито и занимљиво, баш
као и његови списи. али оп би се понекад распли-
нуо на једној истој ствари. Сећам се једне смешне
вечере код мога брата, где cv, између још неко-
лико гости.ју били и Бабеџ и Лајел који су обојица
волели да причају. Карлајл је ипак све редом ућут-
као разглабајући целе вечере о користима од ћута-
ња. После вечере Бабеџ се, што је могао мргодније.
захвали Карлајлу на његовом веома занимљивом
предавању о ћутању.
Карла.јл се потсмевао готово свима редом. Јед-
ног дана је у мојој кући за Гротову Историју ре-
као да је она „смрдљива баруштина без икакве ду-
ховитости око ње“. Све док се нису појавиле њего-
ве Успомене, ја сам увек мислио да су ти његови
потсмеси били делом шале, али ми то сад изгледа
прилично сумњиво. Његов израз на лицу покази-
вао је утучена, готово оча.јна човека, али ипак до-
бростива, а познато је како се он од срца слатко
смејао. Ја верујем да је он био збиља добар човек,
само је поприлично био завидљив. Нико не може
сумњати у његову изванредно снажну способност
да да слике ствари и људи — много живље, као
што се мени чини, него иједна Маколејева слика.
Да ли су његове слике људи и тачне, то је друго
питање.
Он је био свемоћан да људима утисне у душу
извесне велике моралне истине. С друге стране ње-
гово схватање ропства било је одвратно. У њего-
вим очима сила је била право. Његов ми је дух из-
гледао веома скучен; чак и онда кад се искључе
све гране природних наука које је он презирао.
Мени је чудно да је Кинзли могао рећи за њега да
је он човек способан да унапреди науку. Он се с
презрењем насмејао на мисао да један математи-
чар, као Хјуел, може да суди, како сам ја то твр-
дио да може, о Гетеовом схватању светлости. Он
је сматрао да је то смешна ствар да неко лупа гла-
ву о томе да ли се један ледник креће брже или
спори.је, и да ли се уопште креће. Колико могу ја
да просудим, никад нисам срео човека толико не-
способна за научна истраживања.
Док сам живео у Лондону, ја сам одлазио што
сам могао тачније на седнице неколико научних
друштава и радио сам као секретар Геолошког дру-
штва. Али те седнице, па онда и одлажење у дру-
штво уопште, тако су били незгодни за моје здрав-
ље, да се ми решисмо да живимо на селу, што смо
обоје више волели и никад се нисмо зато покајали.
Пошто смо неколико пута безуспешно тражи-
ли по Сереу и другде, нађосмо ову кућу и куписмо
је. Мени је била пријатна разноликост биљног све-
та својствена једном кредном пределу, и тако ни
налик на оно на шта сам се био, навикао у средиш-
ним грофовијама; још милија ми је била ова пот-
пуна тишина и сеоски изглед овога места. Није оно
баш тако забачено као што га је направио неки
писац у једном немачком часопису ко.ји каже да
се до моје куће може само једном козјом стазом!
Кад смо се овде насељавали нисмо ни помислили да
је ово место у једном погледу изванредно, наиме,
што је веома згодно за нашу децу да нам чешће
долазе.
Мало је њих који су живели тако повучено
као ми. Сем кратких посета по рођачким кућама,
или сем одласка овда-онда на море или другде, ми
нисмо никуда ишли. У почетку нашег овдашњег
становања ми смо помало ишли у друштва и при-
мали смо неколико пријатеља, али је моје здравље
готово увек патило од узбуђености, услед чега сам
добијао јаке грознице и повраћање. Због тога сам
био приморан да годинама напустим сва вечерња
Дарвинова кућа у Кенту, крај села Дауна која је 1929 године
претворена у музеј. Рад сликара А. Персонса из године 1882,
у којој је Дарвин умро.
друштва; то ми је помало шкодило, пошто су ми
таква друштва увек стварала ведро расположење.
Из истог разлога био сам.у могућности да позивам
у госте веома мало познаника из научног света.
Моја главна радост и моје једино занимањс
целог мог живота био је научни рад. Узбуђење од
таквога посла учини те заборавим за извесно време
своје свакодневне нелагодности, или их чак сасвим
растера. Због тога у осталом делу свога живота ја
и немам чега другог да се сетим, до једино објав-
љивања неколико мојих књига. Можда he бити
вредно изнети како су се оне појављивале.
Моје разне књиге. — Почетком 1844 об-
јављена су моја расматрања о вулканским острви-
ма на којима сам био за време путовања на Биглу.
Године 1845 муке ме је стало да коригујем ново
издање мога Дневника истраживања који је први
пут објављен 1839 као један део Фиц-Ројева дела.
Успех овог мог првог књижевног чеда увек вишс
голица моју сујету него успех ма које друге моје
књиге. Чак и дандањи оно се стално продаје у Ен-
глеској и у Сједињеним Држава, преведено је по
други пут на немачки, а превед^но је и на францу-
ски и на друге језике. Чудноват је такав успех јед-
ног путописа, а нарочито научног путописа, толико
година после његове појаве. У Енглеској је прода-
то десет хиљада примерака од другог издања. Го-
дине 1846 објављена су моја Геолошка посматра-
ња о Јужној Америци. Записао сам у једном малом
дневнику, који сам увек водио, да сам на три сво.је
књиге (рачунајући ту и Коралне гребене) утрошио
четири и по године напорнога рада, ,,а сад је де-
сет година како сам се вратио у Енглеску. Колико
ли сам времена изгубио због болести?" О тим три-
ма књигама могу рећи само то да су недавно, на
моје изненађење, тражена нова издања.
Октобра 1846 почео сам да радим на цирипе-
дијама (врстама из групе лепатида). Кад сам био на
обалама земље Чиле, нашао сам једну веома чудну
врсту која је у рупама живела у љуштурама кон-
холепа, а која се тако много разликовала од свих
осталих цирипедија, да сам морао да образујем но-
ву подврсту само да њу унесем. Недавно је једна
сродна врста наћена у рупама на обалама порту-
галским. Да бих разумео склоп своје нове цирипе-
дије, морао сам испитати и дисекцирати много при-
мерака обичне врсте; и то ме је полако довело до-
тле да обухватим и целу групу. Упорно сам радио
на томе предмету наредних осам година, па сам
најзад об.јавио две дебеле свеске у којима су опи-
сане све познате живе врсте и две танке свеске у
четвртини о изумрлим родовима. Не сумњам да је
г. Е. Литон Булве на мене мислио кад је у један
свој роман унео неког професора Дугоњу који је
написао две огромне књиге о лепатидама.
Ма да сам осам година радио на томе делу,
ипак сам унео у сво.ј дневник да сам од тога вре-
мена две годиие изгубио у болести. Зато сам 1848
отишао на неколико месеци у Молверн и лечио се
водом, што ми је много добро чинило тако да сам
могао наставити посао, кад сам се вратио кући. То-
лико ми је здравл3е било попустило, да кад је мој
мили отац умро 13 новембра 1848, нисам био у ста-
њу да му одем на погреб, ни да радим као извр-
шилац његова тестамента.
Моје дело о цирипедијама има, мислим, вели-
ку вредност, јер сам ја у њему не само описао неке
нове и важне облике, већ и извео сличност разних
делова — ја сам пронашао апарат за цементирање,
ма да сам се ужасно преварио код цементних жле-
зда. Најзад, доказао сам да код извесних родова
постоје ситни мужјаци као допуна хермафродити-
ма и паразити на њима. Ово последње откриће је
најзад потпунце потврђено, ма да је једно време
један немачки писац био љубазан да све то при-
пише мојој бујној машти. Цирипедије сачињавају
једну групу врсте која се много мења и тешко се
да разврстати и мени је то дело знатно користило,
кад сам у Постанку врста имао да расправљам о
начелима природног разврставања. Крај свег тога
сумњам да је дело заслужило да се на њега утро-
ши толико грдно време.
Од септембра 1854 све сам своје време посве-
ћивао уређивању своје огромне хрпе забележака.
посматрању и извођењу огледа у вези са мењањем
врста. За време Биглова путовања на мене је дубок
утисак оставило, кад сам у пампаској формацији
открио крупне фосилне животиње покривене окло-
пом као што га имају садање крезубице; друго, на-
чин на који блиско сродне животиње замењују
једна другу кад се по томе континенту иде на југ;
и треће, како већина растиња на архипелагу Гала-
пагосу има јужноамеричке одлике, а нарочито како
се оно мало разликује на свакоме острву у Архи-
пелагу, пошто ниједно од тих острва не изгледа
много старо у геолошком смислу.
Очевидно је било да такве чињенице као и
многе друге, могу да се објасне једино тако,
ако се претпостави да се врсте постепено мења-
ју, а та ме је ствар мучила. Али исто тако је
било очевидно да ни дејство околних прилика нити
воља организама (нарочито у случају биљака) не
могу да се узму у обзир у небројеним случајевима
где су организми сваке врсте дивно прилагођени
својим животним навикама — на примср детлић
или жаба гаталинка да се пењу по дрвећу, или неко
семе да се разноси помоћу квачица и перница. Мене
су увек много зачуђавала таква прилагођавања и
док се то не узмогне објаснити изгледало ми је
готово бескорисно покушавати да се посредним
доказима докаже да су се врсте измениле.
После мога повратка у Енглеску мени је до-
шла мисао да, следујући примеру Лајеловом у
геологији и скупљањем чињеница које су ма у ка-
квој вези с варијацијама код животиња и биљака
припитомљених или природних, можда може да се
осветли мало ова појава. Прву своју бележницу
отворио сам јула 1837. Радио сам по правим Беко-
новим начелима и без икакве претходне теорије
скупљао чињенице на широкој основи, а нарочито
оне које су у вези с припитомљеним природним
производима, и скупљао преко штампаних пи-
тања, из разговора с вештим одгајивачима и
вртарима и из читања многих књига. Кад по-
гледам списак књига свих врста које сам про-
читао и из њих изводе правио, а уз то и читав низ
новина и расправа, чудим се својој вредноћи.
Ускоро сам увидео да је одабирање кључ човекова
успеха у стварању корисних раса животињских и
биљних. Али како може да се примени одабирање
на организме који живе у природном стању, остало
је за мене тајна за извесно време.
Октобра 1838 тј. петнаест месеци од времена
када сам почео систематско истраживање, случајно
сам, забаве ради, читао Малтусово дело о размно-
жавању становништва, а пошто сам био добро при-
премљен да ценим борбу за опстанак која се води
стално свуда, јер сам дуго и непрекидно посма-
трао живот животиња и биљака, — мени одједно:и
севну у главу да под тим приликама повољне ва-
ријације теже да се одрже, а неповољне иду ка
пропасти. Резултат свега тога био би образовање
нових врста. Ту сам, најзад, добио једну теорију с
којом могу да радим. Али ја сам се толико трудио
да избегнем предрасуду да сам се решио да за из-
весно време не напишем ни најкраћу скицу о њој.
Јуна 1842 први пут сам допустио себи то задовољ-
ство да напишем један веома кратак извод из сво-
је теорије, писаљком на 35 страна; то је после, у
лето 1844, проширено на 230 страна које сам ја
читко преписао и тај препис чувам и дандањи.
Али у то доба сам превидео један веома важан
проблем; и чудно ми је, сем ако не усвојим начело
Колумба и његовог јајета, како сам га могао пре-
видети, њега и његово решење. Тај је проблем у
тежњи органских бића која потичу од истог стабла
да се разилазе у карактеру уколико се мењају. Да
су се она много изменила јасно је из начина на
који се све могуће врсте могу подвести под родо-
ве, родови под породице, породице под редове итд.
 Ја могу да се сетим тачно онога места на путу, док
сам се возио колима, кад ми је, на моју радост,
пало на памет то решење; а то је било много после
мога доласка у Даун. Решење је, како ја мислим,
у томе, што сви измењени потомци доминантних
или укрштених врста теже да се прилагоде мно-
гим и јако различитим местима у природиној еко-
номији.
Почетком 1856 Лајел ми је саветовао да оп-
ширно нагшшем своје схватање и ја сам одмах по-
чео тако да радим и то три или четири пута опшир-
није него што је то после учињено у моме делу
Постанак врста; и то је био само извод из мате-
ријала који сам био сакупио и ја сам, у тој раз-
мери, дошао готово до пола дела. Али моји су
планови били покварени, јер ми је, почетком лета
1858 г. Волес, који је онда био у Малајском Архи-
пелагу, послао један оглед О тежњи варијетета да
се на неодређени начин удаљује од оригиналног
типа, а тај је оглед садржао исту теорију као што
је моја. Г. Волес је изразио жељу да ја тај његов
оглед, ако ми се буде свидео, дошљем Лајелу да
га прегледа.
Околности под којима сам пристао, на Лајело-
ву и Хукеову молбу, да одобрим да се један извод
из мога рукописа заједно са писмом Ези Греју од
5 септембра 1857 штампа једновремено са Волесо-
вим огледом, — изнете су у Часопису о раду Лине-
овог друштва за 1858 г. стр. 45. Ја с почетка нисам
хтео никако пристати, јер сам мислио да ће г. Во-
лес сматрати такав мој поступак необјашњивим,
пошто онда нисам знао колико је тај човек племе-
нит и отмен. А и извод из мога рукописа и писмо
Ези Греју нису били намењени јавности и били су
лоше написани. Међутим, оглед г. Волеса био је са-
свим јасан и изванредно лепо написан. Крај свег
тога, наши здружени радови привукли су веома
мало пажње. И једино што је, колико могу да се
сетим, нешто о њима написао у јавности професор
Отон из Даблина, а чија је оцена била ово: све што
је у њима ново — погрешно је, а све што је тачно
— већ је познато одавна. Ово показује како је по-
требно свако ново схватање објашњавати дуго и
опширно, да би се привукла пажња читалаца.
Септембра 1858 дао сам се на посао, на велико
наваљивање Лајела и Хукеа, да спремим једну
књигу о претварању врста, али ме је болест често
прекидала, као и кратки одласци у диван завод др.
Лена и лечење хладном водом у Мур Парку. Начи-
нио сам извод из рукописа почетог 1856 на много
широј основи и тако сам довршио књигу на оној
ужој основи. На томе послу сам напорно радио
тринаест месеци и десет дана. Књига је објављена
под насловом Порекло врста, новембра 1859. Ма да
је у доцнијим издањима знатно проширена и ис-
прављана, остала је углавноме неизмењена.
То је, несумњиво, главно дело у моме животу.
Оно је још у самоме почетку много успело. Прво
мало издање од 1250 примерака продато је оног
дана кад је и изашло, а друго издање од 3000 при-
мерака убрзо затим. До данас (1876) у Енглеској
продато је шеснаест хиљада примерака, а кад се
узме у обзир колико је то тешка књига, то је вели-
ка прођа. Преведена је скоро на све европске јези-
ке, чак и на такве језике као што су шпански, че-
шки, пољски и руски. А како каже госпођица Бед,
преведена је и на јапански.1 Чак је и на јеврејском
изашао један оглед о њој, где је доказивано да се
та теорија налази у Староме завету! Изашло је вео-
ма много приказа о овој књизи; извесно време
скупљао сам све што је изашло о Постанку врста
и о мојим књигама у вези с њом и број приказа
(без приказа у дневним листовима) изнео је 265;
али после извесног времена дигао сам руке од тога.
Многи засебни огледи и књиге објављени су о томе
предмету; а у Немачкој је сваке године или сваке

i Г-ца Бед се преварила, као што сазнајем од профе-

сора Митсукуриа.
друге, објављиван по један каталог или библио-
графија о „дарвинизму".
Успех Постанка врста, може се, мислим, при-
писати великим делом томе, што сам ја много пре
тога био написао две збијене скице, и што сам нај-
зад начинио извод из једног много већег рукописа
који је и сам већ био извод. На тај начин омогу-
ћио сам себи да проберем најнеобичније чињенице
и закључке. Сем тога, ја сам се у току много годи-
на држао једног златног правила, наиме, кад год
се објави нека чињеница или ја сам нешто запазим
или смислим што се противи мојим општим резул-
татима, ја то неизоставно прибележим и то одмах.
Јер ја сам из искуства запазио да човек пре забо-
рави такве чињенице и мисли, него оне повољне
по себе. Благодарећи тој мојој навици, моме схва-
тању учињено је врло мало замерака које ја сам
нисам раније опазио и покушао да на њих одго-
ворим.
Понекад се говорило како је успех Порекла
Ерста доказао „да је ствар била у ваздуху“ или „да
су духови већ били припремљени за то“. Ја не ми-
слим да је то сасвим тачно, јер ја сам испитивао,
кад ми се пружила прилика, не баш тако мали број
природњака и никад ми се није десило да наиђем
макар на једног јединог, који би изгледао да сум-
ња у сталност врста. Чак и сами Лајел и Хуке, ма
да су ме пажљиво слушали, никад нису изгледали
да се слажу са мном. Ја сам једанпут-двапут поку-
шао да објасним способним људима шта ја подра-
зумевам под природним одабирањем, али сам пот-
пуно пропадао. Ово што ја мислим потпуно је тач-
но, а то је да су безбројне добро осмотрене чиње-
нице биле нагомилане у главама природњака,
спремне да заузму своја права места чим буде до-
вољно објашњена нека теорија која би их хтела
примити. Други разлог што је књига успела у томе
је, што је била скромне величине; а за то имам да
захвалим појави г. Волесова огледа; да сам књигу
објавио на оној основи на којој сам је почео писа-
ти 1856, она би била четири-пет пута већа него По-
рекло и мало би њих имали стрпљења да је читају.
Много сам добио тиме што сам одуговлачио
објављпвање књиге од 1839, кад сам ту теорију ја-
сно замислио, до 1859; тиме ништа нисам изгу-
био, јер сам се веома мало освртао на то да ли људи
приписују оригиналност мени или Волесу, а његов
је оглед несумњиво припомогао да се теорија при-
ми. Предухитрен сам биоуједној јединој важној
ствари, што сам из сујете увек жалио, наиме, у об-
јашњењу помоћу глацијалне периоде чињенице да
се исте врсте биљака и само неких животиња на-
лазе на планинским врховима далеко удаљенњм је-
дни од других и у поларним пределима. То ми се
гледиште толико допало да сам га написао in exten-
so и ја држим да је то читао Хуке неколико година
пре него што је Ч. Форбс објавио своју славну рас-
праву о томе предмету. Разликујемо се само на не-
коликим местима, али ја и сад мислим да сам ја
био у нраву. Разуме се да ја никад нисам у својим
јавним радовима дао да се наслути, како сам ја не-
зависно израдио то гледиште.
Док сам радио Порекло тешко да ме је иједна
ствар у њему толико задовољила као објашњење
велике разлике у многим класама између зачетка и
одрасле животиње, као и објашњење велике слич-
ности зачетака из исте класе. Колико се сећам, то
иије поменуто у првим приказима на Порекло и ја
памтим да сам у једноме своме писму упућеном
Ези Греју изразио своје чуђење поводом тога. По-
следњих година неколико приказивача приписива-
ли су све Фрицу Милеру и Хекелу који су несум-
њиво израдили то много опширније, а у извесном
погледу и много тачније него ја. Ја сам имао ма-
теријала за читаву једну главу о томе, и требало
је да пустим да расправљање буде дуже, јер је ја-
сно да нисам успео да начиним утисак на читаоце,
а онај ко у томе има успеха, заслужује, по моме
мишљењу, свако признање.
Ч. Дарвин, Мој живот. 8
 Поводом овога морам да приметим да су се
моји критичари готово увек држали према мени
исправно, а преко оних који нису имали научног
образовања прелазим, јер не заслужују да их чо-
век помене. Моја схватања су често пута била гру-
бо извитоперавана, научно нападана и исмевана,
али то је већином било рађено искрено, бар како
ја мислим. У свему узевши, не сумњам да су моја
дела толико претерано хваљена. Мило ми је што
сам избегао распре, а зато имам да захвалим Ла-
јелу који ми је неколико година раније, у вези с
мојим геолошким делима, озбиљно саветовао да
не допустим никад да будем увучен у распру, по-
што она ретко кад доноси добра, а у њој се губи
и грдно време и квари расположење.
Кад год сам увидео да сам се преварио, или да
је моје дело несавршено, и кад су ме с презрењем
критиковали, па чак и кад сам претерано хваљен,
осећао сам се пониженим, али ми је тада највећа
утеха била да стотинама пута кажем самоме себи
да сам „ја радио толико напорно и толико добро
колико год сам могао и да нема човека који може
више од тога да уради“. Сећам се кад сам био у
Огњеној Земљи, у Заливу Великог Успеха, како
сам мислио (а држим да сам о томе писао и своји-
ма кући) да ја могу свој живот најбоље употреби-
ти, ако нешто мало допринесем природним наука-
ма. И ја сам то и урадио што сам могао боље:
критичари могу да говоре шта хоће, али то моје
уверење не могу уништити.
Последња два месеца године 1859 ја сам био
заузет само спремањем другог издања Постанка,
а и огромном преписком. Године 1860, првог ја-
нуара, почео сам да уређујем своје белешке за сво-
је дело Промене код животиња и биља при припи-
томљавању, али оно је објављено тек почетком
1868. Толико одлагање је дошло, делимично због
тога што сам био болестан (једанпут сам боловао
седам месеци), а делимично отуда што ме је ма-
мило да објављујем своје радове о другим ствари-
ма које су ме у то доба више занимале.
Године 1862, петнаестог маја, изашла је моја
мала књига Оплођавање орхпдеја, на којој сам ра-
дио десет месеци; многе чињенице изнете у њој
скупљане су лагано годинама пре тога. У лето 1839,
а мислим и цело претходно лето, пошто сам, раз-
мишљајући о постанку врста, дошао до закључка
да укрштање игра важну улогу у томе да се стално
одрже извесни облици, почео сам да посматрам
укршгено оплођавање цвећа помоћу инсеката. Ту
сам ствар проучавао, кад више кад мање, и идућих
неколико лета; још већу пажњу према томе пред-
мету изазвало је у мени дивно дело Ц. К. Шпрен-
гела, Откривена природина тајна, које сам набавио
и прочитао новембра 1841. Јер ја сам неколико го-
дина пре 1862 нарочито проучавао оплођавање на-
ших британских орхидеја; и мени је изгледало да
је најбоље да спремим што потпуније дело о тој
групи биљака и што могу боље, него да искоришћу-
јем огромну количину материјала о другим биљка-
ма коју сам постепено скупио.
Моја одлука се показало добром, јер чим се
књига појавила, објављен је необично велики број
расправа и посебних дела о оплођавању свих врста
цвећа; и у њима је ствар много боље изведена него
што сам вероватно ја могао урадити. Заслуге јед-
ног старог Шпренгела, толико дуго занемариване,
сад су потпуно признате, неколико година после
његове смрти.
Исте године објавио сам у Дневнику Линеовог
друштва расправу О двама облицима или о ди-
морфном стању примула, а за идућих пет година
пет или ше ' расправа о диморфним и триморф-
ним биљкама. та мислим да ми ништа у моме на-
учном животу i. ;е створило толико задовољство
као то што сам пс < ^зао значај састава ових биља-
ка. Ја сам 1838 ил.< 1839 приметио диморфизам
биљке Linum fiavum,1 па сам у почетку мислио да
је то само један прост случај вариабилности.
Али кад сам испитао обичне врсте јагорчевине, на-
шао сам да су два облика и сувише правилна и
стална, да би се на њих могло тако гледати. Због
тога сам био готово већ уверен да су обе врсте
јагорчевине већ увелико на путу да постану дво-
домне; — да кратки тучак у једноме облику *и крат-
ки прашник у друг.оме облику теже да се изјалове.
Зато су биљке подвргнуте испитивању с тога гле-
дишта. Али чим су цветови с кратким тучковима
оплођени прахом с кратких прашника, нађено је да
дају више семена него ма који од четири друга
могућа споја. Тиме је теорија о изјаловљењу уда-
рена посред главе. После још неких накнадних
огледа постало је очевидно да та два облика, ма
да су оба била савршени хермафродити, стоје у
истоме међусобноме односу као и два пола
једне обичне животиње. Са врбницом (Lytrum)
имали смо још чуднији случај трију облика
што стоје у сличноме односу један према друго-
ме. Доцније сам пронашао да. потомци из споја
двеју биљака истих облика показују велику и чуд-
ну сличност с мелезима што произлазе из споја
двеју разних врста.
У јесен 1864 довршио сам једну дугачку рас-
праву о Пузавицама и послао је Линеовом дру-
штву. Око писања те расправе провео сам четири
месеца, али кад сам добио табаке на коректуру, о-
сећао сам се тако рђаво, да сам морао да их оста-
вим онако лоше а често и нејасно изражене. Та је
расправа мало запажена, али кад је 1875 поправ-
љена и објављена као засебна књига, продавала се
добро. Ја сам читањем једне кратке расправе Езе
Греја објављене 1858 био наведен да проучим ту
ствар. Он ми је послао семе и кад сат подигао не-
колико биљака, био сам сав опсењ' и збуњен за-
војним кретањима врежа и стабл .ка, која су кре-
тања у ствари веома проста, м' да на први поглед
i Једна врста из породид-' лана. — Пр. прев.
 изгледају веома сложена. Зато сам набавио разне
друге врсте пузавица и проучио цео предмет. Мене
је к целој ствари привлачило још више то што ни
најмање нисам био задовољан објашњењем што
нам гаје Хенсло дао својим предавањима о биљ-
кама повијушама, наиме, да оне носе у себи при-
родну тежњу да расту у завојцима. Доказано је да
је то објашњење сасвим погрешно. Извесна при-
лагођавања која показују пузавице исто су тако
лепа као и прилагођавања орхидеја да обезбеде
укрштено оплођавање.
Као што сам већ рекао, ја сам своје дело Про-
мене код животиња и биљака прп припитомљавању
започео почетком 1860, али сам га објавио тек по-
четком 186S. То је била једна дебела књига и стала
ме је четири године и два месеца напорног рада. У
њој су сва моја посматрања и огроман број чиње-
ница покупљених из разних извора о нашим при-
питомљеним природним производима. У другој
свесци расправл^а се, колико то допушта наше да-
нашње стање науке, о узроцима и законима про-
мена, наслеђа итд. При крају овог дела дао сам
своју много нападану хипотезу о пангснези. Не-
проверена хипотеза мало вреди или ништа не вре-
ди; али ако доцније неко буде наведен на то да
врши посматрања којима би се неке од тих хипо-
теза могле потврдити, ја сам онда учинио лепу у-
слугу, пошто се онда чудно велики број осамље-
них чињеница може на тај начин повезати и на-
чинити разумљивим. Године 1875 издато је друго,
много поправл>ено издање, које ме је стало при-
лично труда.
Човеково псрекло изашло је фебруара 1871.
Чим сам 1837 или 1838 стекао уверење да су врсте
променљиви производи, нисам могао избећи мисао
да и човек мора потпасти под исти закон. И тако
сам скупљао белешке о тој ствари просто ради свог
личног задовољства и за дуго време без икакве на-
мере да то објављујем. Ма да се у Постанку врста
не расправља о пореклу ниједне посебне врсте, и-
пак сам сматрао да је најбоље, да ме честити људи
не би могли оптуживати како кријем сво.ја схвата-
ња, ако додам, да he се овим делом „осветлити по-
рекло човека и његова историја". Било би беско-
рисно, а и шкодило би успеху саме књиге, да сам
парадирао са пореклом човековим, а да не пру-
жим никакве доказе.
Али кад сам нашао да су многи природњаци
потпунце усвојили науку о напретку врста, изгле-
дало ми је да ће добро бити да обрадим прибеле-
шке што их имам, па да објавим посебно дело о
човекову пореклу. Мени је утолико пријатније
било да то урадим, што ми је то давало прилику
да потпуно расправим полно одабирање — један
предмет који ме је увек веома занимао. Тај пред-
мет, као и промене код наших домаћих животиња
и биљака заједно са узроцима и законима проме-
на, наслеђа и међусобног укрштања код биљака,
јесу једини предмети о којима сам био спосо-
бан да пишем у потпуности тако да употребим сав
материјал што сам га био скупио. Три године тре-
бало ми је док сам написао Човеково порекло, али
и онда је, као и обично, једа
*н део тога времена
отпао на болест, а један део сам утрошио на то
да спремим нова издања и друга мања дела. Друго
и широко преправљено издање Порекла изашло
је 1874.
Моја књига о Изражавању код људи и живо-
тиња објављена је у јесен 1872. Ја сам мислио да
о томе дам само једну главу у Човекову пореклу,
али чим сам почео сређивати белешке, видео сам
да је за то потребна засебна књига.
Прво моје дете рођено је 27 децембра 1839 и
ја сам одмах почео да прибележавам већ код прве
појаве разне изразе које је мушкарчић показивап,
јер сам још онда, у то рано доба, осетио уверење
да су и најсложеније и најфиније сенке израза мо-
рале све имати своје постепено и природно поре-
кло. Током лета идуће године, ја сам читао дивно
дело г, Ч. Белса о изражавању и то дело ме је још
више заинтересовало за тај предмет, ма да се ни-
како нисам могао сложити с пишчевим мишљењем
да су разпп мшпићи били нарочито створени ради
изражавања. Од тога доба па падаљс ја сам с вре-
мена на време проучавао тај предмет у вези и с чо-
веком и с нашим припитомљеним животињама. Мо-
ја се књига много продавала; 5267 примерака про-
дато је оног дана кад је књига изашла.
У лето 1860 беспосличио сам и одмарао се
близу Хатфилда где много расту две врсте роснице
(Drosera) и ту приметим да су листови похва-
тали у замку многе инсекте. Ја однесем кући неко-
лико биљака, па кад сам им давао инсекте приме-
тим кретање пипака и то ме наведе на мисао да те
биљке хватају инсекте вероватно у извесном наро-
читом циљу. Срећом паде ми на памет да извршим
једну веома мучну пробу. Ставио сам много листо-
ва у разне течности исте густине, само једне с азо-
том, а друге без њега; и чим сам нашао да само
оне прве течности изазивају одлучне покрете, оче-
видно ми је било да ту постоји једно фино ново
поље за истраживања.
Идућих година, кад год сам имао слободна
времена, настављао сам своје огледе и моја књига
Бубоједне бпљке изашла је у јулу 1875 — тј. ше-
снаест година после мојих првих запажања. Одла-
гање ове књиге као и свих мојих других књига
мени је много користило, јер после дугог размака
у времену човек може да критикује своје сопствено
дело готово исто тако добро као да је туђе дело.
Чињеница да биљка, кад се подесно надражи, може
да лучи једну течност у којој се налазе једна ки-
селина и један ферменат, веома слични пробавној
течности код животиња, та чињеница била је из-
весно једно важно откриће.
Ове јесени, 1876, објавићу свој рад: Последице
укрштања и самоопрашивања у биљном царстну.
Та ће књига бити допуна књизи Оплођавање орхи-
деја, у којој сам показао како су савршена сред-
ства за укрштено оплођавање, а овде ћу да пока-
жем како су важни резултати. Случајно једно за-
пажање навело ме је да једанаест година изводим
многобројне огледе поменуте у овој књизи; и зби-
ља морао је случај да се понови па да се моја па-
жња сасвим пробуди и да опазим чињеницу да су
младице самооплођеног рода и мање и слабије, већ
у првој генерацији, од младица укрштено-оплође-
ног рода. Надам се да ћу моћи издати поправљено
издање своје књиге о орхидејама, а после и своје
расправе о диморфним и триморфним биљкама, за-
једно са неким накнадним запажањима о сродним
питањима која никад нисам стигао да уредим. Та-
да ће моја снага вероватно бити исцрпена и ја ћу
бити спреман да узвикнем: „Nunc dimittis”.
Писано 1 маја 1881. — Последице укрштања
и самооплођавања објављене су у јесен 1876. Ре--
зултати дати у тој књизи објашњавају, ја бар ми-
слим, безбројне и чудесне справе за пренос полена
с једне биљке на другу исте врсте. Ја данас ми-
слим, ипак, углавном поводом запажања Хермана
Милера, да је требало више да се задржим у сво-
јој књизи на многим прилагођавањима за само-
оплођавање, него што сам се задржао, ма да сам
добро познавао многа таква прилагођавања. Једно
много проширено издање мога дела Оплођавање
орхидеја објављено је 1877.
У истој тој години изишли су Разни облици
код цвећа итд., а 1880 друго издање. Ова се књига
састоји углавном од неколико расправа о хетеро-
стилном цвећу које је најпре објавило Линеово
друштво, поправљених, са много додатог новог ма-
теријала, заједно са запажањима на неким другим
случајевима у којима иста биљка носи две врсте
цвета. Као што је раније примећено, ниједан мој
мали проналазак није ме толико обрадовао као
овај проналазак значаја хетеростилног цвећа. Ре-
зултати укрштања таквих цветова на нелегитимни
начин држим да су веома важни, пошто су у вези
са неплодношћу мелеза, ма да је на те резултате
само мало њих обратило пажњу.
 Године 1879 објавио сам један превод књиге
др. Ериеста Краузеа, Живот Еразма Дарвина, до-
давши једну скицу његова карактера и његових на-
вика од материјала који сам имао. Многи су се ин-
тересовали за тај мали животопис и чуди ме да је
продато само осам до девет стотина примерака.
Године 1880 објавио сам, уз припомоћ свога
сина Франка, нашу књигу Моћ кретања код биља-
ка. Тежак је то посао био. Ова је књига донекле у
истоме односу према мојој књижици Пузавице као
што је Укрштено оплођавање према Оплођавању
орхидеја; јер према начелу еволуције било је не-
могуће об.јаснити пузавице које су се развиле у
толике јако различите групе, друкчије него да -
све врсте биљака имају извесну малу моћ покре-
тања на сличан начин. И ја сам доказао да је ов-
де тај случај и био сам се упустио у једно доста
широко уопштавање, тј. да велике и важне класе
кретања, изазвана светлошћу, привлачношћу зем-
л3ине теже, итд. представљају измењене облике
основног кретања, циркуммутације. Увек ми је би-
ло пријатно да уведем биљке у скалу организова-
них бића; и ја сам због тога осетио једно нарочито
задовољство кад сам показао колико много покре-
та, и то дивно прилагођених, изводи коренов врх.
Сад сам (1 маја 1881) послао у штампарију
рукопис једне књижице Стварање орнице под деј-
ством црва. То је предмет сасвим малог значаја и
ја не знам хоће ли то заинтересовати колико чита-
лаца,
* али мене је то интересовало. То је употпу-
њена једна моја мала расправа коју сам читао у
Геолошком друштву пре више од четрдесет годи-
на и она ми је оживела моје старе геолошке мисли.
Ето изређао сам све књиге које сам објавио;
оне су биле километражни каменови у моме живо-
ту тако да мало још остаје да се каже. Ја нисам
свестан никакве промене у своме духу за послед-
њих тридесет година, сем у једној тачки која ће
1 Од новембра 1881 до фебруара 1884 продато је 8500
примерака.
соба за рад. На столу огледне биљке под стакленнм звонима
и у саксијама. Цртеж А. Хега

сад бити поменута, а збиља не може никаква друга

промена ни да се очекује сем општег опадања. Али
мој отац је живео до своје осамдесет и треће го-
дине исто онако духовно свеж какав је увек био и
задржао је све своје способности непомућене; и ја
се надам да ћу умрети пре него што мој дух при-
метно опадне. Мислим да сам постао нешто мало
вештији у томе да погодим право објашњење и да
пронађем огледне доказе. али то вероватно може
бити резултат чисте праксе и већег знања. Мени је
и дандањи исто тако тешко као и увек да се јасно
и кратко изразим; због те тешкоће ја сам изгубио
грдно време, али у томе је било за мене и извесне
накнадне користи, пошто ме је то натеривало да
дуго и озбиљно мислим о свакој реченици, те сам
тако наведен да запазим грешке у размишљању и
у мојим сопственим запажањима као и у туђим.
Изгледа ми да нека зла коб води мој дух нај-
пре на тврђења или поставке у погрешном и нез-
грапном облику. Раније сам обично размишљао о
својим реченицама пре него што их напишем; али
ево већ више година како сам пронашао да уште-
дим време жврљајући како било целе стране што
могу брже, скраћујући речи на пола, а онда то сми-
шљено поправљам. Реченице што сам их тако на-
жврљао често пута су боље него што бих их могао
написати с размишљањем.
Кад сам већ толико говорио о своме начину
писања, хоћу да додам да радећи на својим вели-
ким књигама ја утрошим много времена на општи
распоред материјала. Најпре начиним грубу скицу
на две-три стране, па онда мало већу на неколико
страна, где неколико речи или једна једина реч
стоји место читаве расправе или читавог низа чи-
њеница. Свако такво заглавље се опет проширује
или премешта пре него што почнем да пишем in
extenso. Како су у многим мојим књигама веома
опширно искоришћене чињенице које су други за-
пазили, и како сам ја увек имао истовремено у ру-
ци по неколико сасвим различитих предмета, хоћу
да споменем како ја имам тридесет до четрдесет ве-
ликих корица у орманчићима с преградама и са
обележеним полицама у које могу одмах да ста-
вим неки сасвим засебан податак или меморандум.
Ја сам накуповао доста књига и на крају сваке од
њих начинио сам списак свих чињеница које се од -
носе на моје дело; или, ако књига није моја, ја на-
чиним посебан извод и имам пуну једну велику фи-
јоку таквих извода. Пре него што почнем да радим
ма коју ствар, ја прегледам све кратке спискове,
па начиним један општи и уређен списак, те кад
узмем једне или више потребних ми корица, ја
имам пред собом готове за употребу све податке
које сам скупљао у току свог живота.
Рекао сам да се у једном погледу мој дух из-
менио за последњих двадесет-тридесет година. До
своје тридесете године, или и преко тога, много
сам уживао у песништву разних врста, као што су
дела Милтонова, Грејова, Бајронова, Вордсворто-
ва, Колриџова и Шелиева. А чак још као ђак нала-
зио сам велико задовољство у Шекспиру, нарочито
у његовим историским комадима. Раније сам казао
и то да сам некада доста уживао у сликама, а веома
много у музици. Али ево већ толико година не могу
да прочитам до краја ни један ред из какве песме;
недавно сам покушао да читам ТШекспира, па сам
нашао да је то толико несносно да ми се смучило.
Ја сам исто тако готово изгубио вољу за слике и за
музику. Музика ме обично натера да још живље
мислим на оно што радим у то време, место да ми
створи уживање. Задржао сам нешто мало воље да
гледам фине пределе, али то ми не ствара оно из-
врсно уживање као некада. С друге стране, романи
који су плод пишчеве маште, ма да нису бог зна
како високе вредности, били су ми годинама једно
дивно олакшање и задовољство и ја често благо-
сиљам све романописце. Прочитан ми је наглас
огроман број романа и ја их све волим ако су
осредње добри и ако се не свршавају несрећно —
што би требало забранити нарочитим законом. Ро-
ман, по моме укусу, није прворазредан ако нема у
њему неке личности коју човек може потпуно да
заволи, а ако је то каква лепа жена, тим боље.
 Овај чудни и за жаљење губитак вишег естет-
ckor укуса утолико је необичнији, што ме много,
као и увек досада, занимају књиге из историје, жи-
вотописи и путописи (независно од тога што би се
у њима могли наћи и неки научни подаци). Мој дух
изгледа да је постао као нека машина која меље
опште законе из великих збирки чињеница, али ја
не могу да схватим зашто је то требало да проуз-
рокује закржљалост само оног дела у мозгу од ко-
га зависи виши укус. Неки човек чији је дух више
организован или боље склопљен него мој, не би, ја
бар мислим, то претрпео; и кад бих се поново ро-
дио, ја бих поставио као правило да прочитам неку
песму или чујем нешто из музике бар једном сваке
недеље, јер би можда они делови мога мозга што
су сад закржљали били очувани тим вежбама. Гу-
битак укуса за те сгвари губитак је cpehe и може
можда да шкоди интелигенцији, а још вероватније
може да шкоди моралноме карактеру, пошто он
слаби осећајии део наше природе.
Моје су се књиге продавале у великом броју
у Енглеској, преведене су на многе језике, а изла-
зиле су и у више издања у страним земљама. Чуо
сам где кажу да је успех једног дела у иностран-
ству најбољи доказ о његовој сталној вредности.
Ја сумњам да је то уопште сигурно, али мерено
том мерОхМ моје ће име морати потрајати још коју
годину. Зато би вредно било покушати да се ана-
лизирају умне особине и услови од којих је зави-
с.ио мој успех, ма да је мени јасно, да нико то не
може тачно извести.
Ја немам ону брзину схватања или духовито-
сти која се тако јасно запажа код извесних умних
људи, као на пример код Хакслиа. Зато сам ја бе-
дан критичар: каква расправа или књига, кад их
први пут читам, обично изазову дивљење у мени,
и тек после подужег размишљања опазим слабе
стране. Веома је ограничена моја моћ да пратим
какав дугачак и чисто апстрактни ток мисли и зато
никад нисам успевао у метафизици и математици.
Памћење ми је широко, али магловито; ипак, оно
је довољно да ме опомене говорећи ми некако не-
јасно да сам запазио или читао нешто супротно за
кључку који сад изводим, или њему у прилог; и
после извесног времена обично могу да се сетим
где треба да потражим веродостојност. Моје је
памћење у извесном смислу тако бедно, да ја ни-
кад нисам могао да памтим дуже од неколико дана
ни један једини датум, ни један редак из какве
песме.
Неки од мојих критичара су рекли: „О, он је
добар посматрач, али није јак у расуђивању!“ Ја
не могу да мислим да то може бити истина, пошто
је Постанак врста читав низ доказа од почетка до
краја који је уверио не баш тако мали број спо-
собних људи. Онај ко не би имао извесну способ-
ност расуђивања, не би могао то да напише. Ја сам
доста довитљив и имам доста здраве памети или
разума, толико колико и један успели адвокат или
лекар мора да га има, али, ја бар тако мислим, не
мам га у неком већем степену.
На повољну страну теразија могу да ставим
то, што сам, мислим, јачи од просечних људи да
запазим ствари које се иначе лако губе из вида
и да их пажљиво посматрам. У посматрању и
скупљању чињеница ја сам био готово тачно
толико вредан, колико се то уопште могло бити.
Што је много важније, моја љубав према природ-
ним наукама била је стална и ватрена.
Ту је љубав ипак много помогло моје славо-
љубље, жеља да ме цене моје колеге природњаци.
Од ране младости увек сам силно желео да разу-
мем или да објасним све што посматрам, тј. да ску-
пим све чињенице под неке опште законе. Све те
особине заједно дале су ми стрпљења да годинама
мислим и премишљам о каквом необјашњеном про-
блему. Колико ја могу да оценим, ја нисам спосо-
бан да се слепо поводим за другима. Упорно сам
се трудио да очувам слободу мишљења тако да на-
пустим сваку хипотезу, ма како је иначе волео (а
ја не могу да се отмем томе да о свакоме предме-
ту створим неку хипотезу), чим чињенице покажу
да су против ње. И збиља, друго ми ништа и није
остајало до само тако да радим, јер, сем коралних
гребена, не могу да се сетим ниједне први пут по-
стављене хипотезе која после извесног времена
није морала да се одбаци, или бар да се знатно из-
мени. То је, сасвим природно, створило код мене
велико неповерење према дедуктивном размишља-
њу у мешовитим наукама. С друге стране ја нисам
много скептичан, а скептицизам сматрам штетним
по научни напредак. Саветно је за научника да има
у себи прилично скептицизма, да би избегао велико
губљење времена, али ја сам познао доста људи,
који су, сигуран сам, често пута због тога стукнули
пред огледима и посматрањима који би им били
корисни посредно или непосредно.
Као пример навешћу најчуднији случај који
знам. Један господин (који је, како сам после са-
знао, добар локални ботаничар) писао ми је из
источних грофовија како је семење или зрно обич-
ног граха израсло ове године свуда на погрешној
страни махуне. Ја му отпишем и затражим нова
обавештења, пошто нисам разумео шта хоће да ка-
же, али одговор нисам добио дуго времена. Онда
видим у двема новинама, једнима што излазе у
Кенту, а другима што излазе у Јоркширу, белешке
у којима се тврди да је веома необична чињеница
то што је грах ове године свуда исклијао са по-
грешне стране. Ја сам онда мислио да мора по-
стојати неки разлог таквом општем тврђењу. Зато
се и обратим своме вртару, једном старијем човеку
из Кента, па га упитам је ли штогод чуо о томе, а
он ми одговори: „Не, нисам, господине. То мора
да је нека грешка, пошто грах расте на погрешној
страни само у преступној години“. Ја га онда упи-
там како грах расте обичних година, а како у пре-
ступним годинама, и убрзо сам увидео да он ни-
шта не зна како грах расте ма кад, али је он остао
при своме.
 После неког времена чуо сам од првога изве-
штача који ми је, после дугог извињавања, рекао
како он мени не би ни писао да то није чуо од
више паметних пољопривредника, али да је после
тога накнадно разговарао са свима њима посебице
и нико од њих појма није имао шта је хтео да ка-
же. И тако се овде једно веровање — ако се уоп-
ште може назвати веровањем једно тврђење без
одређене идеје која би га пратила — раширило по
целој Енглеској без помена о каквом доказу.
У току свога живота сазнао сам само за три на-
мерно фалсификована тврђења, од којих је једно
била шала (а у науци је било више шала) која је,
ипак, објављена у једном америчком пољопривред-
ном листу. У њој се износило како се у Холандији
ствара нов сој волова укрштањем разних врста во-
лова (а ја сам случајно сазнао да се неки од њих
не могу међусобно оплодити) и писац је био толи-
ко безочан да тврди како се са mhoih дописивао и
да је на мене учинила дубок утисак важност њего-
вог резултата. Тај чланак ми је послао уредник јед-
ног енглеског пољопривредног листа и питао ме за
мишљење пре него га буде прештампао.
У другоме случају описивани су многи варие-
тети које је писац добио од многих јагорчевина
које су саме од себе дале пуну меру семена, ма да
су родитељске биљке биле брижљиво чуване од ин-
секата. Тај је извештај објављен пре него што сам
открио значај хетеростилизма и цело то тврђење
је извесно превара или је немарност при чувању
биљака од инсеката била толико велика да је про-
сто невероватна.
Трећи је случај чуднији. Г. Хат је у својој
књизи „Бракови међу сродницима” објавио не-
колико дугачких извода из неког белгиског писца
који је тврдио да је он укрштао зечеве у најужем
степену и то за неколико покољења, па није било
ни најмањих штетних последица. Тај је извештај
био објављен у једном веома угледном листу, ли-
сту Белгиске академије наука; али мени се ипак то
учинило сумњивим — тешко да бих знао зашто,
сем ако не због тога што ту није било никаквих
незгода, а моје искуство у гајењу животиња наво-
дило ме је на мисао да је то невероватно.
И тако сам ја, после дугог колебања, писао
професору Ван Бенедену и питао га може ли се
томе писцу поклонити поверење. Ускоро сам чуо
место одговора да се Академија наука згранула кад
је открила да је цео тај извештај само превара.1
Писац је јавно позват преко тога листа да каже где
је он то становао и држао толике зечеве док је из-
водио своје огледе за које су године биле потреб-
не, али се од њега није могао извући никакав
одговор.
Моје су навике методичне и то ми је много
користило у моме иарочитоме начину рада. Нај-
зад, имао сам довољно доколице зато што нисам
морао да зарађујем себи хлеб. Чак и болест, ма да
је уништила неколико година мога живота, спасла
ме је од друштвених забава и уживања.
Зато је мој успех као научника, ма колики он
био, одређен, колико ја то могу да судим, сложе-
ним и различитим умним особинама и приликама. А
од њих су биле најважније: љубав према науци,
неограничено стрпљење да дуго размишљам ма
о коме предмету, вредноћа да посматрам и скуп-
љам чињенице — и прилично досетљивости и
здравог разума. Са тако скромним способностима
као што су моје, збиља је чудно какосамтоја мо-
гао утицати у великој мери на мишљење учених
људи у извесним важним тачкама.

i) Неистинитост објављеног тврђења на које се по

зивао г. Хат наведена је на цедуљама уметаним у све не
продате примерке књиге „Бракови међу сродницима".
 Свакодневни живот мога оца
Од Франсиса Ч. Дарвипа

Овде ми је намера да донекле прикажем сва-

кодневни живот свога оца. Изгледало ми је да то
могу извести тако што hy дати једну грубу скицу
једног дана у Дауну, прошарану успоменама које
се јављају из бележака. Многе од тих успомена,
које имају значаја за оне који су знали мога
оца, изгледаће странима безбојне и безначајне.
Ја их ипак износим у нади да ће оне моћи до-
принети да се сачува онакав утисак о његовој лич-
ности какав је остао у сећању оних који су га зна-
ли и волели — утисак и веома жив и који се врло
тешко да речима изразити. •
О његовом спољњем изгледу (у наше доба
толиких фотографија) тешко да је потребно мно-
го говорити. Он је био висок око шест стопа, али
једва да је изгледао толико висок, пошто је био
доста погрбљен; у доцнијим годинама погрбља-
вао се све више; али ја се сећам како сам га не-
кад гледао где забацује руке назад, да би исту-
рио груди, па се одједном усправља. Он је изгле-
дао више одлучан него јак; рамена му нису била
широка према расту, али никако нису била узана.
Као младић морао је бити веома истрајан, јер кад
су једном сишли с Бигла на обалу и пошли у екс-
курзију, док су сви патили због несташице воде,
он је био један од двојице најиздржљивијих и иај-
способнијих да се боре да се вода пронађе. Као
дечак био је живахан и могао је прескочити мотку
постављену у висини његове „Адамове јабучице”.
 ЈБуљао се у ходу, а носио је штап добро пот-
кован гвожђем, којим је јако ударао о земљу, те
је, шетајући се около „пешачком стазом” у Да-
уну, ритмично лупао, чега се сви ми јасно сећамо.
Кад се враћао с подневне шетње, често пута но-
сећи у руци огртач за кишу или врскапут у ко-
јима му је било врућина, могло се видети како
корача и даље онако љуљајући се, али с из-
весним напрезањем. По кући је корачао често
пута споро и мучно, а кад би по подне ишао уз
степенице, могли сте га чути како се по њима пе-
ње трупкајући, као да му је сваки корак терет
један. Али кад сс у посао задуби, кретао се доста
живо и лако и често је пута услед диктирања жи-
во одлазио у предсобље да узме уштип бурмута, а
остављао отворена врата од собе за рад и одла-
зећи из ње довикивао последње своје реченице.
Крај све своје живости, кретање му није би-
ло по природи љупко и пријатно. Био је неспрет-
них руку и никако није умео добро да црта. *)
То је увек жалио и често пута је доказивао како
је неопходно потребно да се млад природњак
спреми и за доброг цртача.
Под простим микроскопом могао је добро да
дисекцира, али ја мислим да је то постизавао само
својим великим стрпљењем и великом марљиво-
шћу. Карактеристично је за њега да је свак}' и нај
ситнију вешто изведену дисекцију сматрао као
нешто готово натприродно. Често је с дивљењем
говорио о вештини коју је видео код Њупорта
кад је овај расецао једну обичну пчелу и када је
са неколико пресека малим маказама издвојио
нервни систем. Он је сматрао правим ремек-делом
прављење микроскопских пресека и последње го-
дине свога живота с једном чудном енергијом
био је запео да научи прављење пресека коре-
нова и листова. Рука му није била довољно си-
гурна да држи предмет који има да се сече и он
*) У свом делу Бубоједне биљке он је цртао ону
слику што представља агрегат ћелија.
се служио једнихМ обичним микроскопом у који је
била стављена зовина срж да држи предмет, па
је бријач клизио по површини једног стакла. Он
се потсмевао самом себи и својој вештини у прав-
љењу пресека, при чему је обично говорио да је
„просто занемео од дивљења”. С друге стране,
морао је имати сигурно око и способност да у-
средсреди своје покрете, пошто је био добар стре-
лац док је био млад и пошто је као дечак био
вешт у бацању. Једном је, седећи у врту у Шрусбе-
ри, убио зеца бацивши се облутком на њега,
а као одрастао човек каменом је убио крстокљу-
на. Толико га је болело што је узалуд убио
крстокљуна да то није помињао годинама, а онда
је објаснио да га је гађао зато што је мислио да
га је стара његова вештина оставила.
Брада му је била густа и готово непоткреса-
на, сива и бела, пре мекана него оштра, таласаста
и коврџаста. Бркови су му били нешто мало ис-
кварени, пошто су кратко и попречке били пот-
сецани. Сасвим је био оћелавио, само је имао
позади један венац тамне косе.
У лицу је био јако румен
*, те су можда због
тога многи мислили да је здравији него што је
био у ствари. Он је 13 јуна 1849 писао г. Џозефу
Хуке: „Сви ми кажу како дивно изгледам и многи
мисле да се претварам да сам, болестан, али Ви
никад нисте били један од тих.“ А мора се поме-
нути да је он у то доба био страшно болестан,
горе него у доцнијим годинама. Очи су му биле
сиво плаве под дубоко наднетим челом, с густим
чупавим и надвијеним обрвама. Високо чело му је
било дубоко избраздано, али лице му није било
много наборано ни ишарано. На лицу му се није
познавало да непрестано болује.
Кад би га какав пријатни разговор узбудио,
цело његово држање постајало би чудновато ве-
дро и оживљено, а нарочито лице. Смех му је био
неусиљен и звонак, као код човека који се радо-
сно и пријатељски предаје особи или ствари која
га је развеселила. Смех је обично пропраћао по-
неким покретом, дизао би руке у вис, или би јед-
ну руку спустио и пљеснуо њоме. У опште говоре-
рећи, мислим да је био човек који прави по-
крете при говору; он се често служио и рукама
кад нешто објашњава (на пр. оплођавање неког
цвета) и то тако, да је изгледало да ти покрети
помажу више њему него слушаоцу. Он је то ра-
дио у приликама где би већина људи допунили
своја објашњења каквим грубим цртежем пи-
саљком.
Носио је одело тамне боје, алватно и удоб-
но. Последњих година није носио цилиндер чак
ни у Лондоиу, већ мекан црни шешир зими, а ве-
лики сламни шешир лети. Ван куће је обично но-
сио кратак огртач онако као на Елиотовим и
Фрајевим фотографијама, где се види наслоњен
на стуб на веранди. Код куће је имао две особе-
ности: шал преко рамена и велике чојане чизме
постављене кожом, које је могао да навуче преко
собних ципела.
Устајао је рано и пре доручка шетао мало,
навика која је почела кад је први пут ишао у
бању на лечење, а коју је задржао скоро до краја
свог живота. Ја сам, док сам био мали, волео с
њим да идем у шетњу и сећам се помало црвени-
ла сунчева рођаја у зиму, а памтим да ми је дру-
штво било пријатно, да сам сматрао за част да
шетам с њим и да сам се тиме поносио. Он ме је
као дечка пријатно забављао причајући ми како
је, у још ранијим шетњама, у мрачна зимска ју-
тра, два-три пута срео лисице где скакућу кући
у свитање.
Пошто сам доручкује у седам и три четврти,
одмах је одлазио на посао сматрајући да
му је оних сат и по између осам и девет и по
најзгодније време за рад. У девет и по улазио је
у салон да види пошту — и радовао се кад је
мала, а поиекад га је мучило кад би је било мно-
го. Онда би лежећи на дивану слушао док му
наглас читају породична писма.
 г

Наглас му је читан и неки одељак из романа

и то читање наглас трајало је до тако десет и по,
када би опет одлазио на рад до дванаест или два-
наест и четврт. У то време сматрао је да му је
дневни посао завршен и често би рекао, задовољ-
ним гласом: „Данас сам добро радио.” Онда би
излазио из куће, било ружно било лепо време; по
лепом времену ишла је с њим Поли, његова бела
јазавичарка, али по киши није хтела да пође или
се видело како се решава на веранди, а гади се
и стиди што само њој недостаје храбрости; ипак
је обично победила њена савест и чим би јасно
видела да он иде, није могла да одржи да остане
код куће.
Отац ми је увек волео псе и као млад човек
умео је да за себе придобије љубав љубимаца
своје сестре; у Кембриџу је успео да га заволи
псето његовог рођака В. Д. Фокса и то је можда
било оно псетанце које се увлачило у његову по-
стељу и спавало му крај ногу сваке ноћи. Мој је
отац имао једног сигурног пса који му је био
одан, али се непријатељски држао према сваком
другом и кад се вратио с пута на Биглу, пас га
је познао, али на веома чудан начин, што је мој
отац радо причао. Он је отишао у двориште и
вабнуо га као обично; пас је дојурио и пошао с
њим у шетњу, не показујући никакво узбуђење ни
надраженост, као да су се јуче растали, а не пре
пет година. Ова је прича употребљена у Човекову
пореклу, друго издање, стр. 74.
Колико се ја сећам, само су два пса била у
тешњој вези с мојим оцем. Један је био крупан
црни и бели полукрвни ловачки пас, звани Боб,
кога смо ми као деца много волели. То је тај
пас који се помиње у причи о „лицу из стакле-
не баште” у Изражавању узбуђења.
Али пас који се највише здружио с мојим
оцем био је горе поменута кучка Поли, груба бела
јазавичарка. То је била паметна, одана кучка; кад
би јој се господар спремао на пут, она би то по-
знала по паковању у соби за рад, па би се због
тога растужила. Она би се нарочито узнемирила
кад би видела како се соба за рад припрема за
његов повратак. Она је била лукаво живин-
че и обично би дрхтала, правећи се тужна кад
наиђе мој отац; очекивала је да се наједе, као
да је зиала да he он да каже (а, доиста, често је
и говорио) како ,,она липсава од глади”. Мој
отац јс волео да она хвата двопек што би јој
ставио на њушку, па јој је нежно и шаљиво-
свечано објашњавао пре тога да треба да буде
„веома добро кученце”. На леђима је имала знак
од опекотине и ту јој је место беле израсла цр-
вена длака; мој отац ју је често хвалио због тога
чуперка, пошто се слагао с његовом теори-
јом о пангснези; отац јој је био црвени јазави-
чар те отуда појава црвене длаке после опеко-
тине показује да постоје латентне црвене кли-
це. Он је био дивно нежан према Поли и ни-
кад није био нестрпљив да јој учини оно што
она хоће, тако на пример да јој отвори врата да
уђе, или да је пусти кроз прозор на веранду да
лаје на „неваљали свет”. Он је себи наметнуо те
дужности и веома радосно их је вршио. Она је
липсала, или боље рећи морала је бити убијена,
неколико дана после његове смрти.
Подневна шетња мога оца обично је почиња-
ла посетом у стакленој башти, где је разгледао
семе што клија, или огледне биљке које је требало
нарочито испитати, али ретко кад је у то доба
вршио озбиљна посматрања. Онда би кренуо у
своју здравствену шетњу или однаоколо „пешча-
ним шеталиштем”, или изван свог имања у непо-
средном суседству. „Пешчано шеталиште” је било
један узани комад земљишта од шест стоти-
на ари са шљунчаном стазом унаоколо. С једне
њене стране била је широка стара шумица са
прилично израслим храстовима, те се туда мо-
гло шетати у заклоњеној хладовини; друга стра-
на била је од суседних ливада раздвојена ниском
живом оградом прско које се могло гледати до
краја видика, сасвим мирна долиница која се гу-
била у узбрдици све до ивице брда Вестерхем са
лесковим шибљем и аришем, тим остацима нека-
дање велике шуме, која се протезала до вестер
хемског друма. Чуо сам оца где каже како се
баш због те дражесне долинице и решио да овде
себи изабере кућу.
Отац ми је засадио „пешчано шеталиште” ра-
зним дрветима као: леском, јовом, липом, брезом,
калином и дугачким редом чесмина дуж изложене
стране. Раније би сваког дана обишао то понеко-
лико пута, а бројао је кругове на тај начин што
је, кадгод прође поред извесног места, бацио по
један кремен на пут. У доцнијим годинама није се
држао одређеног броја кругова, већ је ишао оно-
лико колико му је снага допуштала. Пешчано
шеталиште било је игралиште за нас децу и ту
смо стално виђали оца кад се шета унаоколо. Он
је волео да гледа шта ми то радимо и увек је био
готов да пристане уз сваку нашу шалу при којо.ј
би нас затекао. Поводом пешчаног шеталишта, а
у вези с мојим оцем, чудновато је кад човек по-
мисли како се моје ране успомене подударају с
најдоцнијима; то показује како су његове навике
биле непроменљиве.
Понекад, кад би био сам, застао би, или
пошао крадимице и посматрао птице или живо-
тиње. Десило се једном да су му младе веверице
устрчале уз ноге и леђа, док је њихова мати
престрављена цикала на њих с дрвета. Он је
увек проналазио птичја гнезда чак све до послед-
њих година свога живота и ми смо деца сматрали
да је за то нарочито обдарен. У својим шет-
њама наилазио је и на ређе птице, али ја држим
да је то крио од мене кад сам био мали, пошто
је приметио како се сав снуждим кад не опазим
чишка или жуту зебу, или неку другу ређу птицу.
Чешће нам је причао како се једном нечујно про-
влачио кроз „велику шуму”, па наишао на лисицу
где спава усред бела дана и она се толико зачу-
дила да је подуже пиљила у њега пре него што је
побегла. Вучјак који је ишао с њим није се ни-
мало узнемирио видећи лисицу, и он је обично
завршавао причу чудећи се како да псето буде
тако слабодушно.
Друго омиљено место било је „Каћунков
Обронак” изнад мирне Катхамске Долине, где
су мувљи мошуски каћунци расли међу клекама.
а Cephalanthera и Neottia испод букових грана.
Волео је исто тако и шумицу „Хенгрев” одмах из-
над тога места и сећам се да је ту скупљао траве,
кад му је пало на памет да одређује имена свих
обичних врста. Волео је и да наводи речи једнога
од својих дечака, који је нашао неку траву што је
његов отац дотле није видео, ставио му је крај
тањира за вечером и рекао: „Ја сам изванредан
скупљач трава!”
Отац ми је много волео да се докон шета по
врту с мојом мајком, или с неким од деце или да
учествује у друштву седећи на клупи на ливади.
Обично је седао на траву и ја га се сећам како је
често лежао под једном великом липом, с главом
на зеленом узвишењу у њеноме подножју. У суве
летње дане, кад смо често били ван куће, обично
смо слушали како тандрче точак на бунару и тако се
та хука везала за ове пријатне дане. Волео је и
да нас гледа како играмо тениса и често нам је
ударцем кукастом дршком свога штапа враћао за-
луталу лопту.
Ма да он лично није учествовао у уређивању
врта, много је уживао у цвећу; нарочито је волео
азалеје које су обично стојале у салону. Ја мислим
да се он понекад једновремено дивио и грађи и
битној лепоти једног цвета; на пример, у случају
великих оклембешених румених и белих цветова
Dyclitra. Исто тако волео је, пола уметнички пола
ботанички, мало плаво цвеће Lobelia. Дивећи се
цвету, често би се смејао нечистим бојама високе
уметности и противстављао би им светле преливе
у природи. Ја сам волео да га чујем како се диви
лепоти цвећа; то је била као нека захвалност са-
моме цвећу и лична љубав према његовом нежноме
облику и боји; то је било исто оно дивљење као
што га може бити код детета.
Он се обраћао стварима из природе као да су
жива лица. То му се осећање јављало и кад куди
и кад хвали. На пример, за неке младице рекао
би: „Ове мале неваљалице раде баш обрнуто оно-
ме што ја хоћу од њих”. Он би пола расрђено,
а пола с дивљењем говорио о довитљивости је-
дног мимозина листа који је хтео да притврди
у легену воде, а он се извио напоље. Исто се то
примећивало кад би говорио о мухоловци или
кишној глисти.
Колико се ја сећам, његова једина забава ван
куће, сем шетње, било је јахање. Он је јахао по
савету др. Бенса Џонса, а ми смо имали срећу да
му нађемо најпослушнијег и најмудријег коња на
свету, кратконогог коња званог „Томи”. Он је
много волео то јахање и проналазио је читав низ
пречица које су га на време доводиле на ручак.
Наш је крај веома згодан за то, због много узаних
долиница, које дају разноврсносч, место које би
на каквој равници били само досадни завоји.
Мислим да се и сам себи чудио при помисли какав
је он смео јахач био некада, а како су му старост
и слабо здравље одузели срчаност. Он би обично
говорио како га јахање стварно више одвраћа од
размишљања него шетња и да је он због тога што
мора да пази на коња, толико тиме заузет да не
може ништа дубоко да мисли. А промена призора
при јахању добро је чинила и за његово духовно
и телесно здравље.
Ако се не ограничим само на оно што сам ја
чуо и видео, па се сетим онога што је он причао
о својој љубави према лову, могао бих испричати
много чега, али то би значило понављати оно што
се већ налази у његовим Успоменама. Он је заво-
лео своју пушку још као дечак и постао је добар
стрелац; често је причао како је у Јужној Аме-
рици убио двадесет и три шљуке опаливши пушку
двадесет и четири пута. Причајући то, старао се да
увек дода, како по његовом мишљењу те тамо
шљуке нису тако дивљачне као ове у Енглеској.
У Дауну је ручак долазио после његове под-
невне шетње. Овде могу да кажем реч-две о ње-
говим обедима уопште. Он је, на своју несрећу,
волео слаткише као какво дете све док му их нису
потпунце забранили. Није богзна како успевао да
одржи „завете”, како је он то називао, „завете”
да више неће јести слаткише, и није сматрао да га
они обавезују сем ако се није „заветовао" наглас.
Пио је веома мало вина, али га је то мало
пића веселило и оживљавало. Он се грозио пића
и стално је опомињао своје дечаке да пазе да се
не поведу те да почну пити сувише. Сећам се да
сам га у својој безазлености упитао једном кад
сам био мали, је ли кадгод био пијан; и он ми је
сасвим озбиљно одговорио да га је стид да каже
да је једном у Кембриџу сувише пио. На мене
је то много утицало, те и дандањи памтим место
где сам то питање поставио.
После ручка читао је новине, лежећи на
дивану у салону. Држим да су новине биле једина
ненаучна ствар коју је он сам себи читао. Све
остало: романи, путописи, историја, читано му је
наглас. Њега је живот много занимао, те је било
пуно ствари у новинама на којима се задржавао.
ма да се смејао говорљивости у расправама, које
је, мислим, читао само у изводима. Политика га
је много занимала, али он је своје мишљење о
томе створио више узгред него каквим озбиљним
размишљањем.
Пошто би прочитао своје новине, прелазио
би на писање писама. Писма, исто као и рукописе
својих књига, писао је седећи крај ватре на вели-
кој столици од коњске длаке и стављајући хартију
на даску која се ослањала о ручице његове сто-
лице. Кад је имао да пише многа или дугачка
писма, диктирао их је са свог грубог концепта; ти
су груби концепти били писани на полеђини ру
кописа или листова од штампарских исправака и
били су готово нечитљиви чак и њему самом. Њс-
гово је правило било да чува сва писма што до-
бије; ту је навику примио од свога оца и она му
је, како је говорио, била веома корисна.
Много пута њему су писале будаласте и неса-
весне особе, а он је свима одговарао. Он би често
говорио како би га после гризла савест, кад не
би одговорио, и несуњиво је та његова љубазносг
да свакоме одговара у великој мери допринела
да се онолико распростре мишљење о њему да је
љубазан по природи, мишљење које се тако очито
манифестовало о његовој смрти.
Био је пажљив према својим дописницима у
свему, па и у ситницама; на пример, кад би дикти-
рао писмо за каквог странца, ретко да је кадгод
пропустио да ми рече: „Потруди се и пиши лепо,
пошто је то за странца”. Своје је писмо обично
гшсао с претпоставком да ће бити немарно читано;
зато је, кад ми диктира, гледао да ми обрати
пажњу да неки важан одељак почнем каквим
упадљивим уводом, да би „му очи остале на
писму”, како је он то често говорио. Колико је он
много мислио о послу који другима задаје по-
стављајући им питања, јасно показују његова
писма.
Он је имао и један оштампани образац за
одговоре досадним дописницама, али га је упо-
требљавао ретко кад; мислим да никад није нашао
прилику у којој би такав одговор био подесаи.
Сећам се једног случаја где је тај формулар могас
бити корисно употребљен. Једном добије он од не-
ког непознатог човека писмо у коме овај каже ка-
ко се примио у једном друштву за дебатовање да
брани еволуцију, а пошто је он много запослен
млад човек, те нема времена да чита, жели да има
кратак преглед теорија мога оца. Чак и тај чудни
младић је добио уљудан одговор, ма да не мислим
да је добио много материјала за свој говор. Њего-
во је правило било да захвали свакоме ко му пош
ље књигу, али не и ко му пошље брошуру. Он се
понекад чудио што му се тако мало њих захваљују
за његове књиге, које је он тако дарежљиво раз-
давао. А много су га радовала писма којима су
му се људи захваљивали за послате књиге, пошто
је он обично тако скромно мишљење имао о вред-
ности свих својих дела, да је истински био изне-
нађен интересовањем које су она изазивала.
У новчаним и пословним стварима био је вео-
ма брижљив и тачан. Рачуне је водио веома бри-
жљиво, разврставао их и као какав трговац изводио
биланс на крају године. Сећам се како је брзо
вадио своју рачунску књигу, да у њу уведе сваки
плаћен чек, као да се журио да заведе чек да нс
би заборавио. Мора да га је његов отац оставио
у уверењу да ће бити сиромашнији него што је био
у ствари, јер то што се толико намучио око траже-
ња куће коју је хтео да купи на селу сигурно је
дошло отуда, што је мислио да му скромна свота
стоји спремна за то. Па ипак је, наравно, знао да
неће оскудевати, јер у својим Успоменама он то
помиње као један од разлога што није тако рев-
носно радио медицину, као што би радио да је
морао сам да се издржава.
Радо је штедео на хартији, али то му је више
било једно задовољство, него права штедња. Сви
празни листови са добивених писама чувани су у
једним корицама да се после употребе за белешке;
његово поштовање хартије терало га је да врло
често пише на полеђини својих старих рукописа
и тако је, нажалост, упропастио велики део
оригиналних рукописа својих књига. Он је чак
толико далеко ишао да је пазио и на бачену хар-
тију и пребацивао, пола у шали, што се обично
упаљивач од хартије баца у ватру, чим се њиме
запали свећа.
Много је поштовао чисто пословну способ-
ност и често је пута с дивљењем говорио о једнОхМ
своме рођаку који је удвојио своје имање. О себи
је пак често говорио у шали, да једино чиме се
ионоси јесте новац који је уштедео. Он је осе-
hao задовољство и у новцу који је стекао сво-
јихМ књигама. Бринуо се да штеди и то у великој
мери из страха да му деца неће имати довољно
здравља да се сама издржавају; једно предосе-
ћање које га је прилично мучило годинама. Се-
ћам се доста нејасно како је говорио: „Богу нека
је хвала, имаћете хлеба и сира“; ја сам био толи-
ко мали да сам био склон да то примим у бук-
валном смислу.
Кад су писма била готова, око три после
подне, остајао је он у својој соби за спавање, ле-
жећи на дивану, пушећи цигарету и слушајући
какав роман или другу неку ненаучну књигу. Пу-
шио је само док се одмарао, пошто му је бурмут
био надражљиво средство које је узимао док ради.
Годинама је шмркао бурмут, пошто је ту навику
стекао у Единбургу као студент. Имао је једну
лепу сребрну бурмутицу, коју му је била покло-
нила г-ђа Веџвуд, из Лера; јиного ју је волео,
али ју је ретко носио, пошто га је мамила да
много пута шмрче бурмут. У једном своме писму
из ранијих времена говори он како је месец дана
био оставио бурмут и описује како се осећао „оба-
мрлим, глупавим и тужним“. Г1аш некадашњи су-
сед и свештеник, г. Броди Инс, причао ми је како
је једном мој отац одлучио да више не шмрче
бурмут, сем кад је ван своје куће. „А то је за мене
било не може бити боље“, додаје он, „пошто сам
држао кутију с бурмутом у својој соби за рад, у
коју се улазило из врта, а да не мора да се виче
послуга, и тако сам чешће пута, него што би то
иначе било, имао ту повластицу да неколико ми-
нута разговарам са својим драгим пријатељем *.
Мој отац је обично узимао бурмут из једног ћуп-
чета са стола у претсобљу, што је мало разређи-
вало шмркање јер је морао подалеко да иде
по бурмут; свима нам је било добро познато оно
звецкање поклопца на ћупчету за бурмут. Понекад
кад би седео у салону, пало би му на памет да се
ватра у соби за рад гаси, а кад би сс неко од нас
понудио да оде да види, видело би се да он
то жели да шмркне мало бурмута.
Стално је почео пушити тек у доцнијим годи-
нама, ма да је при јахању по пампасима научио да
пуши са Гаучосима и ја сам га чуо где прича како
је веома пријатна чаша мате-а и цигарета кад се
зауставе после дугог јахања макар се и не могло
добити ништа за јело.
У четири сата силазио је да се обуче за шетњу
и био је тако тачан, да је човек могао бити сасвим
сигуран да је четири за неколико минута, кад га
чује где силази.
Од четири и по до пет и по радио је; онда је
долазио у салон и ту беспосличио све док не буде
време (око шест) да иде горе на поновни одмор
уз читање романа и цигарету.
У последње време није вечеравао и само је
пио чај у седам и по (док ми вечерамо) с једним
јајетом и комадићем меса. После вечере никад
није остајао у соби, и обично се извињавао гово-
рећи како је он стар човек коме се мора допустити
да се повуче с дамама. То је био један од многих
знакова и последица његове сталне слабости и
слаба здравља. Због пола сата дужег разговора
он би провео бесану ноћ и можда изгубио пола
сутрашњег радног дана.
После вечере играо је триктрак с мојом мај-
ком; сваке вечери одиграли би по две игре. Годи-
нама се бележило ко је коју игру добио и то је
бележење њега много занимало. Те су га игре вео-
ма много занимале и он се горко јадао на своју
злу срећу и тобож на луду срећу моје матере.
Пошто се сврши триктрак, читао је какву
научну књигу за свој рачун, било у салону, или,
ако се ту много разговара, у својој соби за рад.
Увече, тј. пошто би читао колико му снага
допушта, и пре него што би почело читање наглас,
он би често лежао на дивану и слушао како моја
мајка свира на пиану. Он није имао фини слух, али
је ипак истински волео фину музику. Он се често
јадао како с годинама попушта то његово ужива-
ње у музици, али колико се ја сећам, он је много
волео да чује какву лепу мелодију. Чуо сам га да-
само једну мелодију певуши; то је била она велшка
песма „Аг hyd у nos“, коју је правилно пе-
вушио до краја; мислим да је често певушио и
једну песмицу са Острва Таити. Услед немања
слуха био је неспособан да позна мелодију кад је
чује поново, али, кад би нешто заволео, остајао би
при томе; често би рекао, кад се свира нека стара
омиљена песма: „То је фина ствар! Шта је то?“
Волео је нарочито извесне делове из Бетовенових
симфонија и понешто из Хендла. Он је ocehao
разлике у стилу и много је волео да слуша сви-
рање пок. г-ђе Вернон Лашингтон, а јула 1881, кад
је Ханс Рихтер долазио у посету у Даун, силно се
био одушевио његовим сјајним свирањем на
пиану. Волео је добру песму, а узвишене и узбуд-
љиве песме натеривале су му сузе на очи. Увек се
радовао кад му његова нећака
* леди Фарер запева
Салевенову песму „Да л’ ће он доћи?“ Он је био
невероватно скроман у оцени свога укуса и зато
му је било мило кад види да се други слажу
с њим.
Увече би га свладао умор, нарочито послед-
њих година, те је одлазио из салона око десет
и легао у десет и по. Ноћи су му обично биле
мучне и он је често лежао будан или сатима седео
у постељи, осећајући велику тегобу. Ноћу га је
мучио рад његових мисли и исцрпело би га то
што му мозак ради на неком проблему који би
он желео да напусти. Ноћу га је нарочито мучило
оно што га је једило и досађивало му преко дана
и ја мислим да је он често тако патио што није од-
говорио каквом досадном дописнику.
Редовно читање, које сам већ поменуо, настав-
љано толиких година, оспособило га је да прођс
кроз велики део лакше књижевности. Он је веома
много волео романе и ја се добро сећам како се
унапред радовао, лежући и палећи цигарету, што
ће му сад читати неки роман. Њега су живо зани-
мали и заплет и карактери и нипошто није хтео
унапред да зна како се прича свршава; он је
сматрао да је то женска мана да се гледа заврше-
так романа. Никако није волео приче с трагичним
завршетком. Из тога разлога он није довољно це-
нио Џорца Елиота, ма да је често пута много
хвалио Сајлеса Марнера. Волтер Скот, мис Остен
и г-ђа Гескел читани су и поново читани док већ
више нису могли бити читани. Он је читао у исто
време по две-три књиге — какав роман, а можда
и неки животопис и какав путопис. Није често
читао необичне или старе признате књиге, већ се
држао најновијих књига које је узимао из једне
библиотеке за позајмљивање књига.
Његов књижевни укус и његови погледи на
књижевност нису били на истој висини са другим
његовим схватањима. Он је лично, ма да је био
начисто с оним што он сматра добрим, сматрао
да је у питањима књижевнога укуса сасвим ван
ограђенога круга и често је говорио о томе шта
ти у кругу воле и не воле, као да они сачињавај}'
једну посебну класу којој он и не тежи да при-
падне.
У свима питањима уметности био је склон да
се смеје критичарима од заната, и да каже како
се њихова мишљења мењају с модом. Тако би
често говорио како су у сликарству у његово вре-
ме цењени уметници који су данас занемарени.
Његова љубав према сликарству још у његовим
младим годинама готово је већ доказ да је он
умео да цени портрет као уметничко дело, а не по
сличности. Међутим често се потсмевао малој
вредности портрета и говорио како једна фото-
графија вреди више него колико хоћеш портрета,
као да је био слеп према уметничкој вредности
сликарског портрета. Али то је обично говорио
Ф. Ч. Дарвин, Живот мога оца 10
не би ли нас одвратио да дамо да му се ради
портрет, посао који је њему био веома досадан.
Тај његов начин да себе сматра незналицом у
свима уметничким питањима подржаван је и тиме,
што он, по самоме своме карактеру, није био уо-
бражен. Што се тиче питања укуса као и питања
по озбиљнијим стварима, он је имао смелости да
брани своје мишљење. Сећам се ипак једног при-
мера који звучи као противречност томе: док је у
соби за спавање г. Раскина гледао Тернерове
слике, није признао, као што је после урадио, да
у њима није могао да пронађе ама баш ништа од
онога што је г. Раскин видео у њима. Али ту ситну
уображеност није прећутао себе ради, већ из
учтивости према своме домаћину. Њему је било
пријатно и веселило га је, кад му је доцније г.
Раскин донео неколико фотографија слика (ми-
слим од Вандајка) и љубазно се чинио да цени
мишљење мога оца о њима.
Из научне књижевности велики део његовог
штива био је на немачком и то је за њега био
озбиљан посао; кад сам после њега читао исту
књигу, често пута сам се зачудио видећи, по озна-
кама стављеним писаљком онде где је прекинуо
читање, како је мало успевао да прочита у јед-
ном читању. Он је обично немачки називао ,,ver-
dammte“,* али је и то изговарао по енглески. Он
је нарочито био бесан на Немце, јер је био уверен
да би они могли писати просто, само кад би хтели,
и често је хвалио професора Хилдебранта из
Фрајбурга што пише немачки тако јасно, као да
је француски. Понекад би дао неку немачку
реченицу једној својој пријатељици, једној госпо-
ђи одушевљеној Немици, и обично јој се смејао,
кад је она не преведе тачно. Он је пак учио не-
мачки просто тако, што је једнако туцао с реч-
ником; обично је говорио да једино овако
ради: прочита једну реченицу много пута и нај-
* Проклет — прим. прев.
зад јој погоди смисао. Кад је, пре толико вре-
мена, почео да учи немачки, хвалио се тиме (као
што је он обично причао) професору Хукеу, а овај
му одговорио: „Е, драги мој, није то ништа; ја сам
га почињао толико пута“.
Ма да није знао граматику, ипак је необично
много успео у немачком, и реченице које није
успео да разуме, заиста су биле тешке. Он никад
није ни покушавао да говори тачно немачки, већ
је немачке речи изговарао као да су енглеске; и
зато је било доста тешко помоћи му, кад би он
прочитао неку немачку реченицу и тражио да му
се преведе. Извесно је имао слаб слух за во-
калне звуке, те је сматрао да му је немогуће за-
пазити ситне разлике у изговору.
Он се веома много интересовао за оне научне
гране које нису биле нарочито његове. У биоло-
шким наукама његова су се учења тако раширила
да је у свима струкама било за њега нечега заним-
љивог. Прочитао је велики део сасвим струч-
них књига и велики део уџбеника, као на при-
мер Хакслиеву Анатомију бескичмењака или Бал-
фурову Ембриологију, где појединости, у сва-
коме случају, нису улазиле у његову посебну
струку. Што се тиче разрађених књига моно-
графског типа, ма да их није проучавао, високо
им се дивио.
У небиолошким наукама осећао је велико по-
штовање према делу о коме у ствари није могао
да суди. На пример, обично је читао цео број ча-
сописа Природа, ма да је у њему велики део био
посвећен математици и физици. Често сам га чуо
где каже како му је било некако пријатно чи-
тати чланке (према његовим речима) које није
могао разумети. Волео бих да могу да се насме-
јем онако, како се он смејао самоме себи због тога.
Занимљиво је и то, да се он и даље интере-
совао за предмете на којима је некада радио. То
нарочито показује геологија. У једном своме пи-
сму господину Џаду, он га моли да га посети, го-
ворећи како од Лајелове смрти готово више и
нема прилике да разговара о геологији. Други
пример за то су његова запажања о усправном
облутку у наносима код Саутемптона, на неколико
година пред његову смрт, о којима је расправљао
у писму упућеном г. Гекиу. У писмима упућеним
др. Дорну види се колико су га и даље живо за-
нимале цирипедије.
Ја мислим да је све то долазило од животне
снаге и истрајности његова духа, а чуо сам и од
њега лично да осећа да је у томе погледу веома
обдарен. Он се није никако служио тим речима
кад говори о себи, већ би обично рекао како он
има снаге да се једним предметом или једним пи-
тањем бави годинама. Колика је била та снага у
њему види се кад узмемо у обзир број разних
проблема што их је он решио и рано доба у које
је на некима од њих почео радити.
Сигуран је знак био да се не осећа добро чим
беспосличи у време које му није било одређено за
одмор, јер доклегод се прилично добро осећао
није никад било прекида у његовом редовном жи-
воту. Сви су радни дани и недеље пролазили на
исти начин, сви са утврђеним размацима рада и
одмора. Готово је немогуће схватити, сем за оне
који су посматрали његов свакодневни живот, ка-
ко је веома важан био за његово здравље прописа-
ни ток живота који сам ја овде укратко изнео и са
колико се муке и тешкоћа покушавало нешто што
би било преко тога. Свако појављивање пред све-
том, макар било и најскромније, било је за њега
једно напрезање. Године 1871 отишао је у сеоску
црквицу на венчање своје старије кћери, али је
једва издржао до краја и тај кратки обред. Исто
би се могло рећи и о оно неколико других прилика
где је присуствовао сличним свечаностима.
Сећам га се са једног крштења од пре много
година; то сам упамтио зато што је за нас
децу био веома необичан случај да га видимо у
цркви. Сећам се сасвим јасно његова изгледа на
погребу његова брата Еразма, док је стојао под
снегом, огрнут дугим црним огртачем за жалост,
са озбиљним погледом тужних сањарија.
Кад је, после отсуствовања од неколико го-
дина, дошао на седницу Линеовог друштва, осе-
тило се да је то доиста један озбиљан подухват;
нешто на шта се није одлучио без много коле-
бања и што је било тешко извести, а да зато
после не испашта доцнијим мукама. Исто тако и
свечани ручак код г. Џемса Пеџета, коме је при-
суствовало и неколико истакнутих учесника са ме-
дицинског конгреса (1881), био је једно страшно
напрезање.
Рано пре подне било је једино време у које
је он могао да поднесе сваки напор те врсте сраз-
мерно некажњено. Зато је, кад би одлазио у
посету сво.јим научним пријатељима у Лондону,
одлазио обично рано, тако око десет пре подне.
Из истог разлога полазио је на пут најранијим
возом и обично је стизао у куће својих рођака у
Лондону онда кад су они тек започињали дан.
Он је тачно водио дневник о томе којих је
дана радио, а којих га је болест спречила да ради,
тако да би се могло рећи колико је дана беспо-
сличио у свакој години. У тај дневник — мали
жут Летов дневник који је лежао отворен на
оквиру његова камина изнад нагомиланих днев-
ника ранијих година — он је убележавао дан кад
је кренуо на одмор и дан кад се вратио.
Најчешћи му је одмор био одлазак у Лондон
на недељу дана или у дом његова брата (Краљице
Ане улица бр. 6) или у дом његове сестре (Улица
Брајанстон бр. 4). Обично га је моја мати наго-
варала да иде на те кратке одморе, кад је постало
јасно после учесталих „лоших дана“ или после
његових несвестица да је преморен. Он је од-
лазио преко воље и ваздан се погађао, тражећи,
на пример, да се врати за пет дана место за шест.
У ствари њега је узнемиравала сама помисао да ће
путовати; нарочито га је последњих година, и то
баш пред сам полазак, спопадало неко осећање
утучености, па ипак и доста дуг пут, као на при-
мер до Конистона, замарао га је чудновато мало;
упркос свом слабом здрављу он је у путу уживао
готово као дете и толико да је то чудно било.
Ма да је, како је он говорио, постепено опала
код њега воља за естетска уживања, воља за ле-
пим призорима остала је свежа и јака. Свака шет-
ња у Конистон била му је ново уживање и он није
могао да се нахвали лепоте испресецаног брежуљ-
кастог предела на почетку језера.
Сем ових дужих одмора било је и краћих по-
сета разним рођацима — његовом пашеногу, који
је имао кућу уза сами Лет Хил и његовом сину
близу Саутемптона. Њему је било изванредно при-
јатно да лута по необрађеноме равноме крају, као
на пример по општинском имању близу Лет Хила
и Саутемптона, по вресом обраслим пустарама у
Ашдаунској шуми или по дивноме необрађеноме
крају близу куће његова пријатеља г. Томе Фа-
рера. Он никад није баш сасвим беспосличио ни
на тим одморима и налазио је и ту шта ће да по-
сматра. У Хатфилду је посматрао како Drosera
хвата бубе итд.; у Торкиу је посматрао опра-
шивање једне орхидеје (Spiranthes) и однос по-
лова код мајкине душице.
Радовао се кад се после одмора враћао кући,
а много му је пријатна била добродошлица њего-
вог пса Поли, који је просто беснео од узбуђења,
бректао, цичао, јурио тамо-амо по соби, скакао на
столице и с њих доле; а отац би се обично сагнуо
и приљубио лице уз његову главу и пустио га да
га лиже и тепао му необично нежно и милосно.
Мој је отац умео да тим својим летњим од-
морима да извесну драж коју је силно осећала
сва његова породица. Тежак његов рад код куће
захтевао је од њега да напрегне сву своју снагу
а кад би се тога ослободио, он би почињао -свој
одмор младићски радосно тако, да је његово дру-
штво било ванредно пријатно; осећали смо ми да
за недељу дана одмора видимо више од њега него
за месец дана код куће.
Сем одмора што сам их поменуо, не треба за-
боравити ни његове одласке у бање. Године 1849,
кад је био много болестан и стално се лоше осећао,
заокупи га један пријатељ да покуша да се лечи
хладном водом, те он најзад пристане и оде у завод
др. Голиа у Молверну. Из писама што их је писао
др. Фоксу види се како му је то лечење добро чи-
нило; изгледа да је мислио како је већ нашао лека
својој бољци, али, као и сви други лекови, то је
имало само пролазно дејство на њему. Ипак је он,
у почетку, сматрао да је то толико добро за њега,
да је, по повратку кући, начинио себи купатило
с тушевима и најстарији слуга се научио да му
буде амамџија.
Он је нарочито био често на лечењу у заводу
за лечење водом др. Лена у Мур Парку код Ол-
дершота и увек му је било пријатно да се сети
тога завода после сваког лечења.
Како се опходио према породици и према сво-
јим пријатељима може се видети овде-онде из
овог што је претходило; немогуће би било поку-
шати потпун опис тих односа, али мало опшир-
нија скица неће бити на одмет. О његовом брач-
ном животу ја не могу да говорим, сем у најкра-
ћим потезима. У његовим односима према мојој
мајци његова нежна и саосећа.јна природа пока-
зивала се у своме најлепшем облику. У њеном
присуству налазио је он своју срећу и због ње је
његов живот — који би био иначе засенчен сумор-
ношћу — био живот задовољне и мирне светлости.
Изражавање узбуђења показује како је он до
ситница посматрао своју децу; карактеристично је
за њега (а то сам чуо од њега самога) да му је,
ма да се он трудио да осмотри тачно израз распла-
кана детета, његово саосећање у јаду сметало при
посматрању. Његова бележница у којој су запи-
сане речи његове мале деце, показује колико је
уживао у њима. Он се, изгледа, с тугом сећао
њихова прохујала детињства и о томе је написао
у својим Успоменама: „Кад сте били сасвим мали,
за мене је била права радост да се играм са вама
свима и ја са уздахом помишљам да се такви дани
неће више вратити“.
Наводим, као пример његове нежне природе,
неколико реченица из описа његове мале кћери
Ане, написаног неколико дана после њене смрти:
,Јадно наше дете, Ани, рођено је у Улици Га-
цер, 2 марта 1841, а умрло у Молверну у подне
23 априла 1851.
„Пишем ово неколико страна, пошто мислим
да ће, у доцнијим годинама, ако ми узживимо,
успомене сад прибележене изазвати живљу слику
њених главних црта. Ма с које тачке погледао ја
на њу, главна њена особина која се одмах јавља
преда мном јесте њена бујна веселост, ублажена
другим двема особинама, наиме, њеном осећајно-
шћу, коју би стран човек могао лако да превиди,
и њена велика љубав. Њена веселост и живахност
зрачиле су из целе њене појаве и чиниле су да
јој је сваки покрет био гибак и пун живота и
снаге. Милина и права радост било је посматрати
је. Њено мило лице се сад јавља преда мном ка-
ко јури понекад низ степенице с мало бурмута
међу прстима украденог за мене, а сва зрачи
од радости што другоме ствара задовољство.
Чак и кад се играла са својим рођаком, кад
је њена веселост већ прелазила у бурност, један
поглед мојих очију, не поглед незадовољства (јер
ја, хвала Богу, њу готово никад нисам тако по-
гледао), већ само поглед који казује да ми се то
не свиђа, изменио би за неколико минута цело
њено држање.
„Друга црта њене природе, због које су њена
веселост и њено расположење били тако драже-
сни, била је њена велика љубав, веома привит-
љива и мазна. Кад је била беба, то се видело по
томе што јој је увек било пријатно да доди-
рује своју матер ако је с њом у постељи; а
чак и у последње време, кад јој нешто није до-
бро, она би дуго миловала руку своје матере. А
кад би се сасвим лоше осећала и мати лежала по-
ред ње, умиривала би је, изгледа, сасвим друкчије
него што би то радила ма с којим другим нашим
дететом. Сем тога она би, у свако доба, провела
по пола часа удешавајући ми косу, „дотерујући
је да буде лепа”, како је она то говорила, или
би, јадно моје мало, глачала моју крагну или моје
иаруквице — кратко речено, мазила ме.
„Сем те своје веселости тако ублажене, она
је у опхођењу била веома срдачна, слободна, от-
ворена, сасвим искрена, природна, без и труни у-
стезања. Сав је њен дух био чист и прозиран. Осе-
ћало се да је човек скроз зна и може да јој ве-
рује. Увек сам мислио, да ћемо, ма шта се деси-
ло, имати у старости бар једно створење које нас
воли, које ништа не би могло изменити. Покрети
СУ ј°ј били снажни, живахни, и необично љуп-
ки. Кад би пошла са мном около по Пешчаном
шеталишту, ма да сам ја ишао брзо, обично би
ишла испред мене, вртећи се у месту веома еле-
гантно и са најслађим осмесима на своме миломе
ведроме лицу. Понекад би се помало каћиперно
понела према мени, и мени је дражесна успомена
на то. Она би често претеривала у изражавању,
и кад бих је ја пецнуо тиме што бих још више пре-
терао у томе што је она рекла, она би, као да
је сад гледам, мало одмахнула главом и узвикну-
ла: ,,О, татице, зар те није срамота?!” За време
своје последње кратке болести понашала се пот-
пуно анђелски. Никад се није јадала; никад није
постајала осорљива; увек је била пажљива према
другима и била је захвална племенито и патетично
за све што би јој се учинило. Кад већ скоро није
могла више ни да говори, хвалила је све што би-
смо јој дали и рекла је за мало чаја „ванредно
добар“. Кад бих јој ја дао мало воде, рекла би-
„Веома ти захваљујем"; и то су, мислим, биле по-
 следње драгоцене речи што су ми упућене с њених
милих усана.
„Изгубили смо радост свога дома и утеху у
старости. Она је морала знати колико је ми во-
лимо. О, кад би сад могла знати колико је дубо-
ко, колико нежно ми и сад волимо и увек ћемо
волети њено мило весело лице! Нека је благо-
словена! — 30 априла 1851.“
Ми смо, његова деца, сви нарочито волели
игре у којима би се и он играо с нама, а његове
приче ваљда зато што су биле ретке, сматране су
за нарочито уживање.
Како је он нас подизао види се из једне при-
чице о моме брату Леонарду, коју је мој отац
радо причао. Он је наишао у собу за седење и за-
текао Леонарда како скаче по дивану, те квари
опруге у њему, па му рекао: ,,О, Лени, па то је
противно свима правилима“, а овај му одговорио:
„Па ја мислим, онда је боље да ти изађеш из собе.“
Не мислим да је икада рекао иједну осорну реч
ма коме своме детету целог свог живота; али ми-
слим да нам никад није пало на памет да га не
послушамо. Сећам се како ме је отац једном ко-
рео због неке моје немарљивости; и ја се и дан-
дањи сећам како сам се због тога снуждио, и
како се он убрзо после тога трудио да ме разве-
дри лепим речима. Целог свога живота био је
према свима нама диван и нежан. Ја се понекад
чудим како је то могао с једним тако неубедљи-
вим сојем какав смо ми били; али ја мислим да
је он знао колико смо ми уживали у његовим
љупким речима и његовом љупком понашању. Он
је допуштао својој одраслој деци да се смеју с
њим, па да се смеју и њему; и обично је с нама
разговарао као с потпуно себи равнима.
Њега су увек много занимали планови и успе-
си свих нас. Ми смо му се обично смејали и го-
ворили му како он не верује у своје синове, по-
што, на пример, помало сумња кад они предузму
неки посао, јер не осећа да је сигуран да они
имају довољно знања за то. С друге стране пак,
био је и сувише склон да лепо мисли о нашем ра-
ду. Кад бих ја помислио да је преценио нешто
што сам ја урадио, он би се наљутио и као то-
бож праснуо. Његове су му сумње долазиле због
његове скромности у свему што је у вези с њим;
његово сувише повољно мишљење о нашем раду
потицало је из његове саосећајне природе, због
које је био благ према свакоме.
Он је нама, својој деци, изражавао своју за-
хвалност на дражестан начин; никад му ја нисам
написао писмо, или прочитао наглас једну стра-
ну, а да ми се он не захвали неколиким љубазним
речима. Много је волео свога малога унука Бер-
нарда и много је био добар према њему; често
је говорио како му је пријатно да о ручку види
„према себи његово лишце”. Он и Бернард су че-
сто поредили своје укусе; на пример у томе што
више воле мрки шећер него бели итд.; резултаг
је био: „Ми се увек слажемо. Зар не?”
Моја сестра пише:
„Прво чега се сећам о своме оцу јесте ужива-
ње кад се он игра с нама. Он је страсно био ве-
зан за своју децу ма да није био од оних што
воле сву децу без разлике. Свима нама је био
дражестан друг у игри и потпуно је саосећао с
нама. Збиља је немогуће дословце тачно описати
како се дражесно опходио са својом породицом,
било док смо још били деца, било у доцнијем на-
шем животу.
„У каквим је односима био с нама и колико
је много био цењен као друг у игри. види се и
отуда, што је .један његов син, кад му је било тако
око четири године, покушао да га подмити с пола
шилинга да дође да се игра у време рада.
„Он је мора бити био најстрпљивија и нај-
дражесни.ја дадиља. Сећам се како сам се осећала
небески мирном и блаженом за време болести, кад
сам замумуљена била на дивану у његовој соби
за рад и беспослена гледала стару геолошку кар-
ту где виси на зиду. То је морало бити за време
његових радних часова, јер ја и сад имам његову
слику пред очима како седи крај ватре у насло-
њачи од коњске длаке.
„Други знак његовог безграничног стрпљења
у томе је што је трпео да му упадамо у собу
за рад кад би нам много затребали фластер, ка-
нап, чиоде, маказе, марке, палачни размерник и
чекић. Те и друге тако потребне ствари могле су
се увек наћи у соби за рад и то је било једино
место где су оне сигурно биле. Ми смо осећали
да не ваља улазити у собу за рад док он ради,
али кад је потреба била велика ми смо улазили.
Сећам се његова стрпљива изгледа кад ми је јед-
ном рекао: „Гледај да не долазиш више, много
су ме прекидали.” Ми смо се плашили кад му је
требало ући у собу по фластер, јер он није во-
лео да види да смо се посекли, колико ради нас
самих а толико и због тога што је био веома осе-
тљив на крв. Добро се сећам како сам се једном
прикривала у ходнику док нц.је изашао и оти-
шао, а онда сам се кришом увукла по фластер.
„Кад погледам у прошлост, изгледа ми да је
живот био редован тих раних дана и сем рођака
(и неколико присних пријатеља) не мислим да
је још когод долазио нашој кући. После часова
било нам је слободно да идемо куд хоћемо, а то
је било у главном у собу за седење и у врт тако
да смо били веома много заједно с оцем и мај-
ком. За нас је било велико уживање кад би нам
он причао нешто о Биглу, или из свог детињства
у Шрусбериу — ситнице из школског живота и
о својим дечачким склоностима.
„Он је водио рачуна о свему што ми радимо
и шта нас занима и проживљавао је наше жи-
воте с нама тако како то ретко раде други оцеви.
Али ја сам сигурна да нико од нас није осећао да
та присност ма и најмање умањује наше пошто-
вање и нашу послушност. Ма шта он рекао, за
нас је то било као свето. Он је увек напрезао сав
свој ум да нам одговори ма на које наше пи-
тање. Један ситан пример гони ме да осетим ко-
лико се он бринуо о томе о чему ли ми бринемо.
Он није нарочито волео мачке, али је ипак знао
појединачне особине силних мојих мачака и се-
hao их се, па је причао о навикама и особинама
најупадљивијих међу њима и то после толиких го-
дина откад су полипсале.
„Друга његова карактеристика у опхођењу са
својом децом јесте та, што је поштовао њи-
хову слободу и њихову личност. Сећам се да сам
још као мала уживала у томе осећању слободе.
Наш отац и наша мати чак нису ни желели да
знају шта ми радимо и шта мислимо, сем ако на-
ма дође воља да им сами то кажемо. Он се увек
старао да ми осетимо како је свако од нас једно
створење чија гледишта и мисли он цени, тако
да је у сунчаној светлости његова присуства из-
бијало из нас оно што је најбоље.
„Ја не мислим да нас је његово прецењивање
наших добрих особина, умних и моралних, на-
чинило уображенима, као што би се можда могло
очекивати, већ нас је начинило скромнијим и за-
хвалнијим према њему. Разлог је несумњиво у
томе, што је утицај његова карактера, његове
искрености и његове узвишене природе, дао много
дубље и трајније резултате, него оно мало узди-
зање наше сујете његовим похвалама и његовим
дивљењем.”
Као домаћин је био много вољен и по
штован; увек се учтиво обраћао послузи, слу-
жећи се изразом „да ли бисте били тако добри,”
кад би од ње нешто хтео. Тешко да се икад ра-
срдио на своје слуге; како се то ретко догађало
види се из овога. Кад сам био мали, чујем једном
где мој отац љутито говори и грди једног слугу;
мене то толико поплаши, да се и сад сећам како
сам сав престрављен побегао уз степенице. Он
није водио бригу о неговању врта, крава итд.
 Сматрао је да се коњи тако мало њега тичу, да
је обично с несигурношћу питао може ли добити
коња и кола да их пошље у Кестон за мухоловку
или у расадник у Вестерхему за неке биљке, или
томе слично.
Мој отац је нарочито умео да дочека: при-
суство гостију узбуђивало га је и он се тада по-
казивао не може бити бољи. Он је често причао
како је у Шрусбериу била жеља његова оца да се
гости стално дворе, а у једноме своме писму
Фоксу говори он како му је немогуће писати пи-
смо, док год је кућа пуна гостију. Мислим да се
увек нелагодно извињавао што није више урадио
за забаву својих гостију, али је резултат био успе-
шан; а у накнаду зато ако би се штогод пропу-
стило, гости су се осећали потпуно слободни да
раде шта хоће. Најобичнији посетиоци били су они
што су остајали од суботе до понедеоника; само
рођаци су обично остајали дуже и сматрало се да
о њима више има да води рачуна моја мати, не-
го он.
Сем тих посетилаца било је и странаца и дру-
гих непознатих лица који су долазили к нама на
ручак и одлазили поподне. Он им је обично са-
весно претстављао колико је огромно далеко од
Дауна до Лондона и како је тешко доћи тамо,
несвесно сматрајући као сигурно да ће и њима
тај пут пасти тешко као што је падао њему. А
кад се они од тога не би ипак уплашили, он им
је правио распоред путовања, говорио им кад ће
стићи и кад им је згодно да крену. Пријатно је
било видети га како се рукује с гостом кога
први пут прима у кућу; рука би му се испружила
те се осећало као да се жури да се сретне с го-
стовом руком. Са старим пријатељима рука би му
падала у срдачноме замаху у туђу руку тако, да
је мени увек било мило да то гледам. Његово збо-
гом одликовало се углавном тиме, што је љуба-
зно захваљивао гостима, стојећи на вратима од
претсобља, што су дошли да га обиђу.
 Ти ручкови су били успела забава; није на
њима било ни натезања ни млитавости; отац ми
је био ведар и расположен за време целе посете.
Професор де Кандоле описао је једну посету у
Дауну у своме дивнохм и саосећајном кратком спи-
су о моме оцу. Он каже како мој отац по своме
држању личи на каквог научника из Оксфорда
или Кембриџа. То ми поређење не изгледа понај-
боље; у његовој неусиљености и природности би-
ло је пре неког војничког држања, које је поти-
цало из потпуног одсуства сваке уображености и
извештачености. Због те своје ненамештености,
због своје природности и простоте кад се први
пут обраћао својим гостима, тако да су се они осе-
ћали као код своје куће, он је био дражестан до-
маћин за свако страно лице. Изгледа да је због
своје саосећајне природе умео да изабере пред-
мет за разговор, а и због свог скромног и живог
интересовања за туђ рад.
ТБегова је скромност извесним лицима била
чак и мучна; видео сам како се покојни Франсис
Балфур сав узбудио, кад је њему приписивано да
зна једну ствар о којој је мој отац тврдио да
појма нема.
Тешко је казати у чему су биле одлике раз-
говора мога оца.
Он се више плашио него други да случајно
не понавља своје приче и стално је говорио: „Си-
гурно сам вам већ причао”, или „Мислим, причао
сам вам већ.” Имао је једну нарочиту особину,
због које је његов разговор остављао необичан
утисак. Првих неколико речи у реченици чисто би
га потсетиле на неки изузетак од онога што је на-
умио да рече, или на нешто што би било противно
томе; а то би опет изазвало другу неку тачку,
тако да му је реченица постајала читав систем за-
града у заградама тако, да је често било немогу-
ће разумети шта управо хоће да каже, све док не
би завршио реченицу. Он је обично говорио о
себи како није довољно брз да издржи расправу
ма са ким и ја мислим да је то било тачно. Сем
ако је то био предмет на коме он баш ради, он
није био способан да брзо уреди доказе тако да
они делују. То се види и из његових писама; тако
на пример у два писма упућена професору Сем-
перу по питању утицаја изоловања, он се сетио
низа потребних му чињеница тек неколико дана
после одашиљања првога писма.
Кад би се збунио у говору, чудновато је му-
цао на првој речи своје реченице. Сећам се да се
то дешавало само на речима које почињу са w;
могућно да му је то слово било нарочито тешко,
јер сам га чуо где каже да као дете није могао
да изговори w и да му је нуђен полушилинг, да
изговори речи ,,white wine”, које је он изговарао
„rite rine“. Можда је наследио ту особину од
Еразма Дарвина, који је био муцав.
*)
Понекад је на чудан начин спајао своје
метафоре, служећи се, на пример, оваквом рече-
ницом „истрајати као живот“ а која је мешавина
од реченица: „истрајати целог живота” и „истраја-
ти као грозна смрт”. То је долазило отуда што је
гледао да унесе мало топлоте у оно што каже.
Зато је понекад изгледало да претерује иако му то
није била намера; али то је нарочито давало из-
вестан племенит изглед сигурног и отвореног убе-
ђења; тако на пример, пред државном комисијом
за вивисекцију, он се овако изразио о свире-
пости: „Она заслужује презирање и гнушање.”
Кад би га узбудило какво слично питање, ретко се
усуђивао да говори, пошто би се онда лако раз-
љутио, а то он никако није волео. Он је био све-
стан да ће му се срџба повећати кад је почне изра-
жавати речима, и зато се бојао, на пример, да
грди послугу.
* Отац је причао о једном џонсонском одговору
Еразма Дарвина. — „Зар Ви не сматрате да је веома не-
пристојно муцати, др. Дарвине?" — „Не сматрам, госпо-
дине, пошто имам времена да смислим шта ћу да кажем,
те не постављам неуљудна питан>а.“
 Колико је он био скроман у говору види се
на пример и из овога. Једне иедељс по подне пре-
ђу к нама у посету неколико гостију из куће г.
Цоиа Лобока и мој отац је имао да води највећи
део разговора, али при томе никако није изгле-
дао као да држи говор или предавање. Он је био
нарочито дражестан кад би „пецкао” кога и онда
би се веома развеселио. Тада би се понашао беза-
злено и детињски, и онда се најјаче видела
његова фина природа. Тако кад би разговарао с
каквом госпођом која му се свиђала и која га је
занимала, било је уживаље гледати његово пона-
шање у коме је било и задиркивања и поштовања.
Било је у њему неког личног достојанства које се
није смањивало ни после најприснијег општења
с њим. Осећало се да према њему понајмање жели
човек да узме неку слободу, и ја се не сећам ни-
једног таквог случаја.
Кад би било више гостију, мој отац их је све
лепо пазио, поразговарао са сваким, или би по
двојицу-тројицу окупио око своје наслоњаче. У
тим разговорима било је увек доста шале и, у
онштс говорећи, у његовом причању било је или
хумористичне жице, или, место ње, веома ведре
срдачности. Можда је моје сећање на то превла-
ђивање хумористичне жице утолико живље, по-
што су најживљи разговори били с г. Хакслием, у
чијем је разговору било вештине веома сродне ху-
мору, чак и кад правога хумора нема. Мој отац
је веома много уживао у хумору г. Хакслиа и че-
шће нута би рекао: „Ванредно је занимљив овај
Хаксли!“ Мислим да је више научно расправљао (у
борбеном облику) са Лајелом и г. Џозефом Ху-
кеом.
Говорио је често како му тешко пада што ви-
ди да према пријатељима из доцнијих година не
осећа ону топлу љубав као према пријатељима
из младости. И збиља, у својим раним писмима
из Кембриџа он показује велико пријатељство
према Херберту и Фоксу; али нико сем њега не
Ф. Ч. Дарвин, Живот мога оца. 11
би рекао да његова љубав према пријатељима није
била, целог његовог живота, топла како само мо-
же бити. Није штедео себе кад је ваљало учи-
нити неку услугу пријатељу и радо је давао и
своје драгоцено време и снагу. Он је несумњиво
био способан, и то необично много, да веже уза
се своје пријатеље. Имао је много искрених при-
јатеља, али са г. Џозефом Хуке био је везан прија-
тељским везама јачим него што се то често виђа
међу људима. Он је писао у својим Успоменама:
„Тешко да сам се упознао с још којим човеком
који толико заслужује љубав као Хуке.”
Са сељацима се опходио љубазно; био је уч-
тив према свима и свакоме кад дође у додир с
њима и све га је занимало у њихову животу. Из-
весно време по своме доласку у Даун помогао је
да се оснује Пријатељски клуб, па је ту био бла-
гајник тридесет година. Много се бавио тим клу-
бом, водио му рачуне веома тачно и савесно и
радовао се што клуб добро стоји. Сваког тројич-
ног понедеоника клуб је марширао с бандом и
барјакохм и изводио смотру на ливади пред кућом.
Ту се он састајао с њима и објашњавао им њи-
хово новчано стање у краткоме говору зачиње-
ном неколиким старим шалама. Он се често тако
лоше осећао да је чак и ту свечаност тешко под-
носио, али мислим да никад није пропустио да
их не прими.
Био је и благајник у Угљеном клубу и ту је
имао прилично посла, а неколико година радио
је и у суду грофовије.
Што се тиче учешћа мога оца у сеоским по-
словима, г. Бреди Инс био је тако добар и дао ми
ове своје успомене:
„Кад сам постао свештеник у Дауну 1846, ми
смо се спријатељили и остали пријатељи све до
његове смрти. Према мени и мојој породици он
се опходио увек љубазно и ми смо то узвраћали
искреним пријатељством.
 „У свима парохијским пословима он је био
вредан помагач; кад се радило о школи, о пома-
гању сиротиње и другим пословима, увек су ту
били на расположењу његови дарежљиви прило-
зи, а у сукобима који су понекад при томе изби-
јали, био сам увек сигуран да he ме помоћи.
Он је сматрао да, кад нема каквог озбиљнијег
приговора, ваља помоћи свештеника који треба
најбоље да познаје прилике и који је највише
одговоран.”
Са страним лицима се опходио уздржљиво и
више формално учтиво, али је и имао мало
прилике да се виђа са страним лицима, а зато
што је живео иовучено у Дауну збуњивао се на
великим скуповима; на пример, на вечеринкама
Академије наука био је потиштен због оноликог
света. Његово осећање да треба да познаје људе
и тешкоћа последњих година да се сети лица до-
принели су да се нелагодно осећао у таквим
приликама. Њему није падало на памет да ће га
људи познати по његовим фотографијама и сећам
се како му је било незгодно, кад га је у акварију-
му Кристалне палате очевидно познао један
странац.
Морам нешто да кажем и о томе како је ра-
дио; упадљива његова карактеристика била је у
томе што је ценио време: никад није заборавио
колико је оно драгоцено. То се, на пример, видело
и по томе што је гледао да скрати своје одморе;
а нарочито, и још јасније, кад су у питању
краће разлике времена. Често је говорио да штед-
ња у минутима значи свршен посао; своју љубав
према уштедама у минутима показивао је у то-
ме, што је осећао разлику између четврт сата
рада и десет минута рада; никад није упропа-
стио ни неколико слободних мииута под изгово-
ром да сад не вреди ни почињати рад. Ја сам се
често чудио како он ради до последње мрви-
це своје снаге тако да је одједном прекинуо дик-
тирање овим речима: „Мислим да више не треба
11
*
да радим.” Иста та жива жеља да не губи време
видела се и у његовим брзим покретима док ради.
Нарочито се сећам да сам то опазио кад је вр-
шио неки оглед на коренима од граха, где је ва-
љало пажљиво радити; док је причвршћивао мале
картоне на коренове радио је опрезно, а морао је
радити и полако, али све остало је изводио брзо;
узимао је нов грах, погледао да види је ли корен
здрав, набо га на иглу, причврстио га на плуту.
загледао је ли усправан итд.; сви ови поступци
извођени су некако обуздано живахно. Остављао
је утисак човека који ради са задовољством, а
не ошљари. Нарочито га се сећам кад је једном
прибележавао резултате једног огледа, загледао
оштро сваки корен итд., и онда исто тако живо
записивао. Сећам се како је живо кретао главом
горе-доле, гледајући час у предмет час у белешке.
Он је уштедео много времена тиме што није
морао да ради исту ствар два пута. Ма да је
стрпљиво понављао огледе где се могло очекива-
ти нешто ваљано, није могао поднети да понови
један оглед, који би, да је шзведен сасвим па-
жљиво, још од прве казао шта има да каже — и
отуда се стално плашио да му оглед не пропадне;
он је сматрао оглед за светињу, па ма како
ситан био. Желео је да из огледа научи што
се може више, тако да се није ограничавао само
на оно једно једино због чега се оглед и изводи, а
чудновату је моћ имао да запази и много других
ствари. Мислим да није полагао на претходна или
груба посматрања која имају да служе као путо-
вођа, и да се после понове. Изведени оглед има
нечему да послужи и у вези с тим сећам се како је
озбиљно наглашавао да је потребно чувати забе-
лешке и о пропалим огледима, и он се увек држао
тога правила.
У књижевном делу свога рада он се исто тако
плашио траћења времена и исто тако је ревносно
и на минут обављао и те послове и зато се трудио
да не мора ништа читати по други пут.
 Он је по природи својој тежио да употреби
просте методе и мало инструмената. Од његове
младости па наовамо све више се употреблзавао
сложен микроскоп на штету простог микроскопа.
Нама данас изгледа веома чудно што он није имао
сложен микроскоп, кад је кренуо на пут на Биглу;
али он је у томе следовао савету Роберта Брауна,
који је био ауторитет у тим стварима. Увек је
много волео прост микроскоп и остајао је при
томе да је он данас исувише занемарен и да треба
увек видети што се може више простим микро-
скопом пре него што се узме сложен микроскоп.
У једноме своме писму говори о томе. па додаје
како сумња у рад онога човека који се никад не
служи простим микроскопом.
Његова табла за дисекције била је једна де-
бела даска увучена у један прозор његове собе за
рад; била је нижа него обичан сто, тако да није
могао радити за њом стојећи; али то он не би
и иначе ни у ком случају радио, пошто је желео
да сачува снагу. Он је седао за свој сто за дисек-
ције на једну необично ниску столицу која му је
од оца остала, са седиштем које се обртало око
усправног вретена, а постављену на велике точ-
кове, тако да му је било лако да се окреће на
све стране Обичне његове алатке и др. биле су
по столу око њега, а сем њих и ваздан којека-
квих дрангулија чувано је уједном округлом
столу с фијокама лепезасто поређаним; тај се сто
окретао око једне усправне осовине и стојао му
тик леве стране кад би сео за свој микроскопски
сто. Фијоке су биле обележене натписима „најбоље
алатке", „грубе алатке", „примерци", „припреме за
примерке" итд. Али најистакнутија особина ових
фијока била је у његовом старању да се сачувају
и ситни отпаци и готово сасвим непотребне ствари;
он се држао оног добро познатог веровања, да ако
бациш једну ствар, можеш бити сигуран да ће ти
одмах затребати — и тако су се ствари гомилале.
 Да је когод погледао на његове алатке и дру-
го што је било по столу, зачудио би се простим
и необичним стварима.
С десне руке су му биле полице са извесним
бројем других дрангулија, чаша, потчашњака,
лимених кутија од двопека за семе које клија,
цинканих натписа, чанчића пуних песка итд, итд.
Кад се узме у обзир како је био сређен и ме
тодичан у главним стварима, чудно је да се
носио с толико склепаних ствари: на пример, ме-
сто да да да му се изради кутија каква му је по-
требна и да буде изнутра црно обојена, он би
нацуњао нешто слично ономе што му је потреб-
но, па би дао да му се изнутра премаже црнилом
за ципеле; није се постарао да му се начине
стаклени поклопци за чаше у којима је остављао
семе да клија, већ је употребљавао поломљене
комадиће неправилна облика, од којих је можда
бескорисно штрчао неки шил^ак на једну страну.
Али велики део његових огледа био је прост та-
ко да му није био потребан неки иарочити уре-
ђај и ја мислим да су његове навике у овоме прав-
цу у великој мери долазиле отуда што је желео
да штеди своју снагу, а не да је узалуд троши
на ствари које нису битне.
Овде се може поменути и како је обеле-
жавао предмете. Ако би имао да разликује изве-
стан број ствари, као листове, цветове и др., он
је везивао око њих конце разних боја. Нарочито
је тај начин употребљавао кад је имао само две
класе предмета да разликује; тако у случају укр-
штено оплођених и самооплођених цветова, један
низ би био обележен црним, а други белим кон-
цем, везаним око стабљика тих цветова. Сећам се
добро како су изгледала два низа семених чаура,
покупљених и спремљених за мерење, бројање
итд., с комадићима црна и бела конца да би се
разликовали служавници на којима су ЛбЖАЛИ.
Кад би имао ДЗ пореди два низа младица засађс-
них у истоме ЛОНЦу, раздвајао их је цинканом
плочицом, а натпис на цинку који је давао потреб-
не податке о огледу, био је увек постављен с из-
весне одређене стране, тако да је он истинктивно
погађао, не читајући натпис, које су „укрштене”,
а које „самооплођене”.
Његова љубав према свакоме појединоме о-
гледу и његова живахна ревност да не изгуби пло-
дове његове, јасно се испољавају у овим огледи-
ма око укрштавања — у великој пажњи његовој
да у забуни не стави семене чауре на погрешне
служавнике итд. итд. Сећам се како је изгледао
живахно кад је бројао семена под простим микро-
скопом, што обично не бива код тако механич-
ког посла као што је бројање. Ја држим да је он
себи представио свако семе као једно ђаволчс
које гледа да му подвали тиме што he доћи на
погрешну гомилу, или што ће му сасвим умаћи; и
због тога га је тај посао узбуђивао као прави
лов. Он је много вере поклањао инструментима и
ја не мислим да му је кадгод пало на памет да
посумња у тачност каквих теразија, у стакло за
мерење итд. Ишчуђавао се кад бисмо ми утвр
дили да се један његов микрометар разликује од
другога. Он није тражио никакву велику тачност
приликом већине својих мерења и није имао добре
размернике; имао је неки стари лењир од три стопе,
који је био заједничка својина целог дома и стал-
но је позајмљиван, пошто је то био једини лењир
за који се сигурно знало да је на своме месту, —
сем ако последњи позајмљивач није заборавио да
га остави на његово место. За мерење висине би-
љака имао је неку чамову шипку, коју је изде-
лио на подеоке сеоски дрводеља. У последње вре-
ме почео је употребљавати размернике од хар-
тије издељене на милиметре. Не мислим овим опи-
сивањем његових инструмената да кажем да је ма
који његов оглед имао недостатак у тачности при
мерењу; ја то износим као пример његових про-
СТИХ МСТОда и њс1 овог повсрења у другс људе —
поверења бар у изграђиваче ИНСТруМСНата ЧИЈИ јс
цео посао био права тајна за њега.
 Сећам се сад неколиких његових духовних
важних црта које се нарочито односе на његов на-
чин рада. Постоји једна његова духовна особина
која му је нарочито и веома користила наводећи
га на открића. То је његова моћ да никад не про-
пусти изузетке да промакну незапажени. Свако за-
пази неку чињеницу као изузетак кад нарочито
падне у очи, или кад учеста, али он је имао неки
нарочити нагон да улови изузетак. Неку ствар
на изглед незнатну и без везе с оним што човек
сад баш ради, многи људи превиде готово несве-
сно, давши неко полу-смишљено објашњење које
у ствари и није никакво објашњење. А баш те је
ствари он хватао и правио себи од њих полазну
тачку. У извесном смислу нема ничег нарочитог
у томе поступку, пошто су многи проналасци из-
ведени помоћу њега. Ја то спомињем само зато,
што је, како сам га гледао на раду, вредност те
способности за једног човека који врши огледе
веома јако утицала на мене.
Друга једна особина која се показала прили-
ком његовог рада на огледима јесте његова моћ да
се чврсто држи једног предмета; он се обично из-
вињавао због свога стрпљења, говорећи како не би
могао поднети да буде тучен, као да је то осећање
било нека његова слабост. Често је наводио изреку
„упорност побеђује“, а ја мислим да реч тврдогла-
вост боље изражава стање његова духа него упор-
ност. Изгледа да упорност тешко може да изрази
његову готово дивљу жељу да нагна истину да се
открије. Он је често говорио како је важно да
човек зна праву тачку на којој има да напусти
истраживање. Ја мислим да је његова тежња била
да пређе ту тачку што га је и наводило да се из-
вињава за своје стрпљење и да своме делу да из-
глед тврдоглавости.
Често је говорио да нико не може бити добар
посматрач, ако није и окретан теоретичар. То ме
враћа на оно што сам већ рекао о његовом ин-
стинкту да улови изузетке; изгледа као да је он
био пун теоретске моћи готове да се излије у ма
који канал и уз најмањи повод тако да је свака
чињеница, ма како ситна била, без изузетка отва-
рала некад теориску струју да тече и тако је чи-
њеница увеличавана и постајала важна. На тај на-
чин се, сасвим природно, дешавало да су падале.
на ум многе неодржиме теорије; али срећом, ко-
лико је имао богату машту, толико је имао и сна-
ге да просуди и одбаци мисли које би му пале
на ум. Он је био правичан према својим теорија-
ма и није их осуђивао несаслушане; и тако је
био волзан да испитује оно што би се другоме у-
чинило да не вреди испитивати. Ова виша дивља
испитивања он је називао „лудачки огледи” и
силно је уживао у њима. Као пример могу навести
ово: кад је пронашао да су котиледони једне вр-
сте мимозе веома осетљиви на подрхтавање стола,
помислио је да они могу да осете и звучне таласе,
па ме је терао да свирам у фаготу уза саму ту
*)биљку.
Гајио је у себи велику љубав према огле-
дима и сећам се како је говорио: „Не могу да се
смирим, док то не испитам”, као да га је нека
спољна сила вукла. Више је волео огледе него
посао који захтева само размишљање, и кад би
био заузет неком својом књигом која би захте-
вала доказивање и сређивање чињеница, осећао је
да му је у огледима одмор, читав празник. Тако,
док је радио на Варијацијама животиња и биља-
ка, 1860—61, пронашао је опрашивање орхидеја и
сматрао је да лењствује кад толико време траћи на
то. Занимљива је помисао да је један тако важан
део истраживања предузет а већином и свршен
као разонода наместо озбиљнијег посла. У писми-
ма што их је писао Хукеу у то време има и овак-
вих места: „Бог нека ми опрости што овако лењ-
ствујем; мене овај рад занима сасвим будаласто.“
* Ово није толико пример претераног теоретисања
поводом једне ситне ствари, колико је пример како је он
желео да испита и најневероватније замисли.
 У тим писмима се јасно види колико му је било
много мило што је разумео прилагођавања за опра-
шивање. У једноме своме писму говори он како
намерава да ради на мухоловци да би се одморио
од Човекова порекла. У својим Успоменама опи-
сао је велико задовољство које је осетио решава-
јући проблем хетеростилизма.
* И ја сам га чуо
где напомиње како му је геологија Јужне Америкс
створила готово веће задовољство него ма шта
друго. Можда је то уживање у раду који захтева
оштро посматрање и учинило те је он готово ви-
ше ценио кад су хвалили његову способност за
посматрање, него кад су хвалили друге његове
особине.
Књиге није ценио, већ их је сматрао просто
као алатке с којима има да се ради. Зато их и
није повезивао, а кад би се нека неукоричена
књига распала од употребе, као што се десило
Милеровом Оплођавању, он би је сачувао од пот-
пуног распадања тиме што би је с леђа захватио
металном закачаљком. Исто тако хвалио се како је
он натерао Лајела да друго издање једне своје
књиге објави у две свеске место у једној, и то
тиме, што му је испричао како је морао да је сече
надвоје. Брошуре су се чак и горе проводиле
него књиге, јер је он, да би штедео у простору,
чупао из њих све листове сем оног који га је за-
нимао. Услед тога његова књижница није била у-
красна, већ је падала у очи као збирка књига које
су стално у употреби.
Имао је методе у читању књига и брошура
које су у вези с његовим радом. Имао је једну по-
лицу на коју су биле нагомилане књиге које још
није читао, и другу на коју су преношене кад су
биле прочитане и пре него што ће бити заведене
у списак. Често је уздисао над својим непрочита-
ним књигама, пошто их је ту било много за које је
* Полни односи код таквих биљака као што су
јагорчевине.
знао да их никад неће читати. Многе су књиге од-
мах преношене на другу гомилу, обележене неким
знаком на крају, да се види да у њима нема обе-
лежених места, или само са ознаком: „нечитана",
„само прелистана". Књиге су се гомилале на „про-
читаној“ гомили све док полица није била сва пре-
трпана, а онда је, с много јадиковања, пропуштан
један дан за завођење у списак. Он је мрзео тај
посао, али кад се већ није имало куд, често би ре-
као очајним гласом: „Мора се збиља ускоро сврши-
ти с овим књигама."
У свакој књизи је при читању обележавао
места која се односе на његов рад. Читајући књи-
гу или брошуру итд. он је са стране писаљком
повлачио црте, додајући често кратке примедбе и
на крају би начинио списак обележених страна.
Кад је таква књига имала да се заведе у списак
и отури, загледане су обележене стране и начи-
њен је један груб извод из ње. Тај је извод можда
писан под три-четири заглавља на посебним ли-
стовима, чињенице су сређиване и додаване уз
раније прикупљене чињенице по разним предме-
тима. Имао је он и друге низове извода, поређане
не по предметима, већ по часописима из којих су
узети. Кад би скупљао чињенице у великом обиму,
ранијих година, он би обично прочитао скроз чи-
таве ставове часописа, па је на поменути начин
правио изводе.
У некима од својих ранијих писама говори
о томе како је намеран да испуни неколико бе
лежница подацима за своју књигу о врастама; али
је извесно да је срећом и у право време усвојио
свој план о употреби корица као што је то опи-
сано у Успоменама. Мој отац и г. де Кандол су се
обрадовали кад су сазнали да су обојица усвојили
исти план за сређивање података. Де Кандол опи-
сује ту методу у својој Фитологијп и у кратком
опису мога оца помиње како му је било пријатно
кад је видео да је она примењена и у Дауну.
 Сем тих корица од којих cv неколико туцета
испуњених белешкама, има и дебелих свежњева ру-
кописа означених са „употребљено” и отурених
у страну. Он је осећао вредност својих забележака
и све се плашио да их ватра не уништи. Сећам се
кад је једном био дат знак за узбуну у страху од
пожара, како ме је молио да нарочито будем па-
жљив, додајући веома озбиљно да би му остатак
живота био бедан кад би му пропале његове бе-
лешке и књиге.
Исто осећање показу.је и кад пише о губитку
каквог рукописа, па каже: „Имам препис, иначе би
ме ова.ј губитак убио.“ Кад је писао књигу, много
би времена и труда утрошио на то што би из-
рађивао костур или план целог дела и што би
проширивао и делио сваку главу, као што је опи-
сао у Успоменама. Ја мислим да то бриж.љиво уре-
ћивање плана није никако било од битне важно-
сти за изградњу његових закључака, већ за њи-
хово изношење и за уређивање чињеница. На ње-
говом делу Живот Еразма Дарвина, пошто је оно
најпре било сложено на листорима, јасно се види
како је књига израсла из костура. Распоред се
доцније мењао, пошто је у почетку био исуви-
ше формалан и категоричан и изгледа да је изно-
сио о његовом делу пре један списак његових осо-
бина, него што је давао праву слику о њему.
Тек последњих неколико година био ,је vcbo-
јио један план писања за који је био убеђен
да му је на.јподеснији, а ко.ји је описан у Успо-
менама; наиме да одмах пише концепт, не
пазећи нимало на стил. Карактеристично је за ње-
га да се осећао неспособним да пише без до-
вољно пажње, ако пише на сво.јој најбољој хар-
тији, те је зато и писао на полеђини старих ко-
ректура или старих рукописа. Концепт је онда
добро дотеран, па ,је израђен чист препис. За тај
посао имао је он канцеларијску харти.ју са широ-
ким размакнутим линијама а то је било потребно
да га спречи да пише збијено, те да после буде
тешко поправљати. Онда је препис поправљан и
преписиван, да би могао бити послат у штампарију.
Преписивао је г. Е. Норман, који је тај посао по-
чео пре много година као учитељ у Дауну. Мој
отац се толико био свикао на рукопис г. Нормана,
да није могао поправљати свој спис чак ни онда,
кад би га јасно преписало неко његово дете, те је
то г. Иорман морао поново преписивати. Кад се
рукопис врати од г. Нормана, био је поново по-
прављан и онда је слат штампару. Онда је дола-
зило читање коректура и ревизија, што је мога
оца нарочито замарало.
Кад би књига била сложена у „шифове”, он
се радовао да му други ставе примедбе и даду
савете. Тако је моја маги читала коректуре
ГЈорекла врста. Код неких последњих дела многе
је коректуре читала моја сестра, г-ђа Личфилд.
Кад ми се сестра удала, готово је највећи део
посла пао на мене.
Моја сестра, г-ђа Личфилд, пише:
„Тај је посао био сам собом веома занимљив
и било је неизрециво весело радити за њега. Њега
је лако било убедити да се сваком предложеном
изменом ствар поправља, и био је сав захвалан
на труду. Не сећам се да је икад заборавио да ми
каже своје мишљење о томе како сам ја поправила
и увек се готово извињавао кад не прими неку
исправку. Радећи овако за њега ја сам осетила не-
обичну скромност и љупкост његове природе у тој
прилици која ми се иначе нигде другде не би пру-
жила.“
Можда су најобичније исправке биле потреб-
не на нејасним местима, где је изостављена по-
требна веза у закључцима, а она је очевидно изо-
стављена зато што је њему сама ствар била и су-
више позната. У току мисли није било ниједне
грешке, већ због тога што је и сувише познавао
свој доказ, те није примећивао кад изостану речи
које треба да изразе његову мисао. Он је исто
 тако често стављао и сувише материјала у једну
реченицу, те ју је ваљало предвајати.
У целини узето, ја мислим да се мој отац
веома много трудио око свога књижевнога дела.
Често се потсмевао самоме себи, или се љутио на
себе сама, што му је тако тешко да пише енгле-
ски, говорећи, на пример, како је он сигуран да
би усвојио лошу реченицу, кад би она била до-
пуштена. Њега је једном много развеселило и за-
довољило, кад је једном члану наше породице би-
ло тешко да напише један кратак циркулар. Он је
са задовољством и смејући се поправљао нејасна
места, замршене реченице и друге недостатке, и та-
ко се светио за сву критику коју је имао да издр-
жи. Са чуђењем је наводио савет г-це Мар-
тино дат младим писцима, да одмах пишу и да
непоправљен рукопис шаљу у штампарију. Међу-
тим, у извесним случајевима он је радио нешто
слично. Кад је каква реченица постала безнадежно
замршена, он би се упитао: „Па добро, шга то
хокеш да кажеш?“ и његов одговор исписан испод
тога, често би размрсио ту тешку ствар.
Његов су стил много хвалилА; међутим, један
човек који у најмању руку може о томе добро да
суди, рекао ми је да то није добар стил. Он је,
пре свега, непосредан и јасан; и то је карактери-
стично за њега онако неизвештаченог до наивно-
сти и за његово отсуство сваке уображености. Ни
најмање није он веровао у опште-распрострањено
мишљење да један класично отшколован човек
мора добро писати енглески; он је мислио да је
баш обрнуто тачно. При писању је показивао скло-
ност ка јаким изразима, као и у говору. Тако се у
Постанку врста на стр. 440 налази опис једне ци-
рипедијине ларве „са шест парова дивно изгра-
ђених ногу за пливање, пар дивних сложених
очију и бескрајно сложени пипци.“ Ми смо му се
често смејали за ту реченицу, за коју смо тврдили
да личи на какав оглас. Његова тежња да се пода
одушевљеноме обрту својих мисли, не плашећи се
да буде смешан, види се и на другим местима у
његовим делима.
Пада у очи како се он своме читаоцу обраћао
уљудно и помирљиво и баш делимично је та ње-
гова особина открила благост његове нарави то-
ликим лицима која га никад нису видела. Ја сам
увек осећао да је чудна ствар да он који је из-
менио лице биолошкој науци и у томе погледу
постао вођ модерних, пише и ради углавном
у тако немодерном духу и на тако немодеран
начин. Кад човек чита његове књиге, оне га пот-
сећају на старије природњаке пре него ма на коју
модерну школу писаца. Он је био природњак у
старинском смислу те речи, тј. човек који ради
на неколико научних грана, а није само специја-
лист у једној грани. Тако на пример, ма да је
основао читаве нове гране нарочитих предмета —
као што су опрашивање биљака, бубоједне биљке
итд., — ипак он, кад расправља баш о тим пред-
метима, не пада читаоцу у очи као специјалист.
Читалац се осећа као пријатељ коме један учтиви
господин прича о некој ствари, а не као ђак коме
професор држи предавање. Дражестан је тон једне
такве књиге као што је Порекло врста и готово је
патетичан; то је тон човека уверена у истинитост
својих схватања, који готово и не очекује да сво-
јим читаоцима наметне своје уверење. Писац се
никад не потсмева читаоцу кад замисли да читалац
може мало и сумњати и стрпљиво и с поштовањем
се понаша према читаочевој сумњи. Изгледа да
је стално помишљао на читаоца сумњалицу или
на неразумна читаоца. Можда се због тога свога
осећања он и трудио толико око оних места за
која је мислио да ће изненадити читаоца или да
ће му уштедети напрезање, те ће га тако навести
да чита књигу.
Из истог разлога се много заузимао за сли-
ке у својим књигама и, по моме мишљењу, преце-
њивао њихову вредност. Слике за његове раније
књиге цртали су уметници од заната. То је био
случај са књигама Животиње и биљке, Човеково
порекло и Изражавање узбуђења. С друге стране,
слике за дела Пузавице, Бубоједне биљке, Кре-
тање биљака и Облици цветова великим делом из-
радила су његова деца — при чему је мој брат
Ђорђе цртао понајвише. Уживање је било цртати
за њега, пошто је он одушевљено хвалио и нај-
скромнији рад. Сећа.м се како је дражесно примио
цртеже од једне снахе и како је своју похвалу
завршио речима: „Кажи А..., Микел-Анцело није
ништа према овоме.“ Ма да је био тако дарежљив
у похвалама, увек је добро загледао цртеж и лако
проналазио грешке и небрижљивости.
Он се страшно плашио да не буде опширан и
изгледа да је збиља био узнехмирен и узмучен како
под његовом руком једнако расте дело Баријације
животиња и оиљака. Сећам се како се од свег
срца слагао с речима Тристрама Шенди: „Нико не
треба да каже: Сад ћу да напишем једну књигу
у дванаесгини.“
Његово поштовање према другим писцима је-
сте једна од његових истакнутих карактеристика
као и његов тон према читаоцу. Он говори о свима
другим писцима као о лицима која заслужују по-
штовање. У случајевима, као што је случај са ...вим
огледима на мухоловци, где је слабо ценио писца,
он о њему говори тако да то нико не би ни слу-
тио. У другим случајевима говори о помете-
ним списима незналица тако као да је кривица до
њега што их није добро оценио и разумео. Сем
тог општег тона пошговања, он је љубазно изра-
жавао своје мишљење о вредности неке наведене
књиге или своју захвалност за приватно обавеште-
ње о нечему.
Ово његово осећање поштовања није било
само дивно, већ је, мислим, било и од практичне
вредности, пошто је због њега увек спремап
да размишља о замислима и посматрањима сваке
врсте људи. Готово се извињавао због тога и
обично би рекао како је ту крива његова скло-
ност да прецењује вредност сваке ствари.
Велика је вредност његова духа и у томе, што
је упркос осећању дубоког поштовања према
ономе што чита, имао веома оштар инстинкт
да осети заслужује ли један човек поверење
или не. Он је, изгледа, стварао себи сасвим од-
ређено мишљење о тачности људи чије је
књиге читао, па је тај суд употребљавао при из-
бору података за своје закључке и за слике. Ја
сам стекао утисак да је он сматрао да је та моћ
просуђивања о поверењу према људима нешто од
велике вредности.
Он је оштро запажао да међу писцима мора
да влада осећање части и грозио се сваке лабаво-
сти у цитирању. Презирао је амбицију и сла-
вољубље и у својим писмима прекорева самога
себе што се радовао успеху својих књига, као да
се тиме одваја од свога идеала — љубави према
истини и немару према слави. Често пута кад би
написао г. Џ. Хукеу хвалисаво писмо (како је он
то називао), смејао се самом себи због своје
уображености и нескромности. Једно изванредно
занимљиво писмо оставља, за случај његове смрти,
мојој мајци у аманет да изда рукопис његовог
првог огледа о еволуцији. То ми писмо изгледа
пуно топле жеље да му његова теорија успе као
прилог науци, ван сваке жеље за личном славом.
У њему је извесно било оне здраве жеље за успе-
хом коју и треба да има један енергичан човек.
Али у доба кад је објављено Порекло врста оче-
видно је да је био задовољан и сувише што су
уз њега пристали такви људи као што су Лајел,
Хуке, Хаксли и Езе Греј и није ни желео, нити је
сањао о некој општој слави какву је доцније до-
живео.
У вези са својим презирањем незаслуженог
славољубља он је исто тако веома мрзео сва пи-
тања о првенству. Писма упућена Лајелу у доба
Порекла врста показују како се љути на сама
Ф. Ч. Дарвин, Живот мога оца. 12
себе што не може да сузбије осећање разочарања,
што му је, мислио је он, г. Волес предухитрио
његов рад из толиких година. Његово осећање
књижевне части избија из тих писама; а шта је
мислио о првенству опет се види из његовог ди-
вљења израженог у Успоменама према г. Волесо-
вом самоодрицању.
Он је имао одлучно мишљење о протестима,
одговорима на нападе и свим врстама расправа.
Оно је просто изражено у једноме писму Фолкнеу
(J863): „Кад бих икад осетио срџбу према Вама,
према коме осећам искрено пријатељство, морао
бих почети сумњати у своју здраву памет. Мене
је веома ожалостио Ваш протест, јер мислим да је
то у свакоме случају мана коју треба оставити дру-
гима. Друго је питање да ли бих ја тако поступио
кад бих био изазван." То је било осећање које је
делимично потицало од урођене финоће, а дели-
мично из јасног схватања да се на тај начин траћи
време и енергија и квари расположење. Он је гово-
рио како се он, благодарећи Лај^ловом савету, ре-
шио одлучно да се не упушта у расправљања и тај
је савет давао својим пријатељима који су били
вољни да ратују пером.
Ако хоће човек да схвати главну одлику рад-
ног живота мог оца, мора стално да има на уму
његове лоше здравствене прилике под којима је
радио. Он је своју болест подносио тако стр-
пљиво и не јадикујући, да чак ни његова деца, ја
бар мислим, не могу да схвате колико је ре-
довно патио. Њима је то утолико теже што су га
стално гледали болешљива још док су били са-
свим мали, а упркос томе виђали су га како силно
ужива у ономе у чему они уживају. И зато, њи-
хово запажање, у доцнијим годинама, колико
пати, треба да се одвоји од утиска што су га поне-
ли из детињства од његове добродушне срдачности
под приликама непримећених тешкоћа. Међутим,
сем моје матере, нико живи не зна колико је
грдно патио и колико је било велико његово
стрпљење. Последњих година његова живота она
га није оставила сама ни једну једину ноћ; а
њен распоред рада преко дана био је тако по-
дешен да је могао проводити с њом све своје
часове одмора. Она га је заштићавала од свих
неприлика које су се дале избећи и није пропу-
штала ништа што би му могло ускратити труд,
или га спречити да се не премори, или што би му
могло олакшати многе нелагодности које су до-
лазиле од његова слаба здравља. Устежем се да
говорим овде отворено о једној тако светој ствари
као што је доживотна оданост, која је надахнула
све то стално и нежно старање. Али, понављам,
главна црта његова живота је у томе, да он за
неких четрдесет година није доживео ни један
једини дан здравља обичног човека и да је због
тога његов живот био дуга једна борба против за-
мора и напрезања што долазе од болести. То се
није могло рећи, а да се не помене околност која
га је оспособила да подноси напрезање и да из-
војује битку до краја.
 РЕ Ч Н И К
(У речник су унесена само објашњења ређих научних
термина — неопходних за разумевање текста).
азалеа (Azalea, Rhododendron) сродна вреску, црници, боров-
ници. Низак шиб са крупним цветовима, са зимзеленим
или опадајућим лииЉем. У дивљини живи у источној
Европи и Азији. Гаји се много као културна украсна
биљка.
амигдапоидапна стена која садржи беле уметке у облику
бадема.
врбница (поточњак, род Lyfhrum) име по листу који сличан
листу врбе. Вишегодишња зељаста биљка, на влажним
местима.
Diclyira (Dielyfra, Dicenfra) зељаста биљка са цветом сличним
цвету наше димњаче (Fumaria). Гаји се као баштенска
културна биљка. Постојбина: Америка и Јапан.
диморфне и триморфне биљке, такве код којих се цветови
јављају у два, односно три облика. У првом случају:
дугачак стубић (тучка) праћен ниско постављеним
прашницама, или обратно; у другом случају: три врсте
цветова, по тројакој дужини стубића и положају пра-
шница према врху стуби^а (жиг). (Код таквих биљака
могу се јавити разлике и у другим особинама, у обли-
ку листа, у величини цвета итд.). (В. хетеростилија.)
дисекција (дисековање; дисековати) отварање животињског
леша (за разлику од „сецирања" = отварање људ-
ског леша) помоћу нарочитих инструмената (маказе,
нож или скалпела, пинцета и др.) у циљу упознавања
са анатомским саставом тела.
ентомологија у ужем смислу „наука о инсектима" (према
грчкој речи „ентомос" = „усечен", што значи и ла-
тинска реч „insecfus"). У ширем смислу онај део зоо-
логије који испитује све зглавкаре уопште, међу ко-
јима су и инсекти.
жаба гаталинка (Hyla arborea) мала жаба која се задржава
на лишћу, а име „гаталинка" добила је по томе што
„погађа" кад he се променити време. Због тога је
држе и по кућама у стакленим судовима.
конхолепас (Concholepas) морски пуж који живи уз обалу
Јужне Америке.
корелација у растењу међусобно утицање делова тела јед-
них на друге у току развића.
крезубице (Edenfafa) ред сисара са мање зуба односно
без зуба.
крстокљун тица певачица из рода Loxia, који садржи три
врсте (у Европи). Кљун са укрштеним вилицама. Лепо
пева. Мужјак више црвенкаст, женка зеленкаста и
жута. Четинарске шуме.
лепадиде, група цирипедија које имају дршку и овом су
утврђене за подлогу. (В. Цирипедија.)
Licinus мали инсект из реда тврдокрилаца, сродан трчуљку
(породица Carabidae).
Linum flavum врста лана.

Lobelia под тим именом позната украсна јбиљка, ниска (висина

неколико сантиметара), са плавим цветовима, која се
употребљава за ограђивање цветних леја или за шарање
ве!>их леја са различитим групама украсних биљака.
Постојбина: Јужна Африка
Мутација наследна промена заснована на промени наслед-
них јединица, гена, од којих зависи развиће наследних
особина.
мухоловка, в. росница.
Neotfia, једна орхидеа.

орнитолог, зоолог који испитује тице (од грч. „орнис" =

тица).
Орхидее (Orchidaceae = Каћуни) породица зељастих биљака,
од којих су као украсне уведене из топлих крајева само
врсте које се могу гајити у Европи у стакларама. Цве-
тови велики и мирисни, врло интересантног облика.
Panagaeus, један род инсеката тврдокрилаца. (У тексту се
помињу две форме.)
пангенеза Дарвинова теорија о наслеђу, по којој се на-
следни процес објашњава на овај начин: — Све те-'
лесне ћелице одају извесна невидљива зрнца („клице"
= „гемуле"), која се скупљају и образују полне he-
лице (јајне ћелице односно сперматозоиде) и тако се
преко ових преносе на потомке код којих изазивају
исте онакве особине какве су имали и родитељи и
претци. Теорија се још тада косила са оним што се
знало о ћелици. Дарвин је ипак објавио, и поред тога
што му је Хаксли рекао да је произвољна.
полиантус (polyanfhus) један вариетет јагорчевине. (В. Дар-
виново дело: „Дејства укрштања и самооплођења у
биљном свету".)
Ponfobdella muricafa врста морских пијавица, напада раје
(пљоснате рибе, сродне ајкули). Средоземно и Север-
но Море.
примула јагорчевина.
росница (мухоловка, род Drosera, са разним врстама), биљ-
ка која живи на јако влажним местима (тресаве), и
има на листовима органе помоћу којих хвата и чијим
соком сварује инсекте.
Spiranfhes једна орхидеа.
флустра (Flustra) један род водених животиња из групе
која је названа „Бриозое" („Маховинасте" животиње),
због тога што њихове колоније у извесним врстама
потсећају на маховине.
Fucus loreus (брачић, брак), „мрка алга", морска биљка мрко-
зелене боје.
френологија, коју је основао немачки лекар Гал (1758—
1828) полази од његовог психолошког схватања да из-
весним основним човековим душевним странама („на-
гонима") одговарају нарочити органи на површини
мозга, који својим развићем изазивају појаву испупче-
ња на лубањи. Помоћу испупчења на лубањи могуће
је, по Галу, утврдити и седиште поменутих душевних
особина у мозгу, па према томе из облика лубање
прочитати душевне особине.
хемиптерни односи се на групу инсеката коју сачињавају мно-
гобројне разне врсте стеница.
хетеростилна каже се за биљку која је диморфна (в. то!) у
погледу дужине тучковог стубића („Stylus"). „Хетеро-
стилију" је открио Дарвин. Јагорчевина је згодан
пример.
Cephalanfhera једна орхидеа.
Цирипедије (Cirripedia) животиње из кола зглавкара, сродне
раковима. Немају способност кретања, него су утвр-
ђене за разне предмете под водом, у мору. Имају
и чврсту љуштуру, сличну љуштури шкољке.
цициндела (Cicindela) инсект из породице трчуљака (Carabidae).