STABLJIKINA NEMATODA

Ditylenchus dipsaci (Kühn, 1857) Filipjev, 1936

Opis. Telo ženke je skoro pravo kada se jedinka usmrti zagrevanjem. Kutikula tela je
lagano naborana, a širina nabora je oko 1 mikron. Bočna polja čine 4 linije koje ukupno
zauzimaju 1/6 do 1/8 širine tela. Glava nije jasno odvojena od tela i dobro je skleritizirana.
Stilet je dug 10-12 mikrona, sa jasnim bazalnim bubreščićima. Prokorpus ezofagusa je
cilindričan, malo se sužava na mestu sjedinjavanja sa srednjim bulbusom. Istmus je uzak i
postepeno se proširuje prema zadnjem žlezdastom delu, koji se vezuje za crevo pravom
linijom ili pod malim nagibom. Ekskretorna pora je naspram bazalnog bulbusa. Nervni prsten
obuhvata ezofagus (istmus) na mestu gde ovaj počinje da se širi. Rep je konusan sa šiljatim
vrhom.
Odrasle jedinke dugačke su 1.0-1.3 mm. Vulvalni otvor nalazi se na 80% dužine tela.
Razvijena je prednja uteralna grana. Ćelije jajnika su raspoređene u jednom redu - jedna iza
druge ili u dva reda. Zadnja uteralna grana, odnosno postvulvalna kesa (zadnja materica)
prostire se nazad do polovine rastojanja između vulve i anusa. Jaja su elipsoidnog oblika
(70-100 х 30-40 mikrona). Larve drugog stupnja dugačke su oko 0.3 mm.
Mužjaci su vrlo slični ženkama. Telo je skoro pravo kada se jedinke usmrte
zagrevanjem. Rep je sličan repu ženke i oštrog je vrha. Bursa počinje naspram prednjeg dela
spikula (glave spikula), a završava se na 3/4 dužine repa. Spikuli su rašireni i udubljeni sa
ventralne strane. Klizač spikula (gubernakul) je kratak i jednostavan.
Biologija. U prirodnim uslovima ova nematoda se održava u ostacima različitog
biljnog materijala (u biljnom tkivu). U zemljištu se nalazi retko, obično kada prelazi sa
napadnutih biljaka na zdrave. Ceo ciklus razvića obavlja se u biljnom tkivu. Tokom
vegetacionog perioda razviće traje 3-5 nedelja, što zavisi od temperature. Ženka položi od
207 do 498 jaja, a živi 45-73 dana (na temperaturi od 13°C). U biljke prodiru kako larve
različite starosti (stupnjeva) tako i odrasle jedinke. Najčešće to čine larve četvrtog stupnja
razvića koje se označavaju kao preadultne i istovremeno infektivne. One se mogu prepoznati
po tome što se oko sredine tela uočavajiu primordijalne genitalne ćelije. Invazione larve IV
stupnja nakon ubušivanja u biljno tkivo još jednom se presvlače, posle čega postaju polno
zrele. Kada se spare, ženke polažu jaja iz kojlih se pile larve, kod kojih se vrlo brzo obavlja
drugo i treće presvlačenje. One napuštaju taj deo biljnog tkiva, koji je najčešće već zahvaćen
procesima truljenja, prelaze u deo zdravog tkiva ili u potragu za novom hraniteljkom. Svi
stadijumi poseduj sposobnost (a posebno preadulti) da pri nepovoljnim uslovim sredine
prelaze u stanje anabioze pri čemu se grupišu u klupčad gde dugo ostaju vitalni. U povoljnim
uslovima ponovo se aktiviraju. U sasušenom biljnom tkivu larve mogu održati vitalnost i
preko 20 godina. U vlažnoj zemlji i vodi one žive oko godinu dana pri temperaturi 3-5°C, a
pri višim temperaturama brzo uginu.
Štetnost. Stabljikina nematoda je parazit velikog broja biljaka (preko 450) i to
njihovih podzemnih (osim korena) i nadzemnih delova. Iz liste biljaka domaćina izdvajaju se
kao najpovoljniji domćini lukovičaste biljke (crni i beli luk, lale, gladiole, zumbul dr.),
leguminoze (detelina, lucerka i dr.), žitarice, šećerna repa, suncokret, duvan, krompir (krtole)
i jagode i dr.
D. dipsaci je endoparazit koji se hrani u parenhimskim tkivima stabla i lukovica.
Napadnute biljke su zakržljale, počinju da venu, žute i propadaju, a odrasle larve napuštaju
biljku i traže novu hraniteljku. Napadnuti delovi biljke su većini slučajeva prošireni i
deformisani.
 Kod nas je utvrđena na lucerki, detelini, pšenici, ovsu, kukuruzu, krompiru, crnom i
belom luku, šećernoj repi, duvanu i na ukrasnim biljkama (narcisu, zumbulu, hortenzijli,
karanfilu i dr.).
Za ovu fitoparazitnu nematodu je karakteristično da mali broj nematoda u biljci (8-10)
može da izazove propadanje. Dovoljno je da se u glinovitom zemljištu utvrdi jedna jedinka u
1 kg zemlje pa da dođe do propadanja gajenih biljaka, dok je u peskovitom za to potrebno
više nematoda. Ukoliko se na zaraženom peskovitom zemljištu gaji osetljivija kultura
(lukovičaste biljke), do propadanja dolazi i pri najnižem nivou populacija ove nematode (1
jedinka / l kg uzorka zemljišta). Za sudbinu gajene biljke od značaja je zatečena biološka rasa
D. dipsaci u zemljištu. Međutim, ukoliko se zemljištu nalaze mešane populacije više
bioloških rasa, tada gajene biljke po pravilu više stradaju.
Suzbijanje. Stabljikina nematoda se u zemljištu relativno lako suzbija većinom
nemato-insekticida, a pogotovo sa nematostaticima. Pre svega je neophodno ukloniti sa
zemljišta i uništiti sve ostatke biljnog tkiva. U ostacima biljnog tkiva u zemljištu nematode se
teže suzbijaju. U ovom slučaju, ako je u pitanju klupčad nematoda u sasušenom biljnom
materijalu, nemoguće je izvršiti denematizaciju.
Pre svega treba imati u vidu obaveznost sprovođenja higijensko-tehničkih mera,
naročito uklanjanje ostataka bilja sa polja, a kada je u pitanju lukovičasto bilje, koristiti
provereno zdrav, nezaražen reprodukcioni materijal. Uverenje o zdravstvenom stanju
lukovičastog bilja u odnosu na D. dipsaci često nije dovoljna garancija da je ovaj materijal
zdrav. Napadnute lukovice ukrasnog bilja i arpadžika po pravilu su mekše, često natrule, a
kada se raseku, uočavaju se naizmenični krugovi (liske i međulisni prostori) belomrke
(žućkaste) boje. Držanjem ovih isečaka lukovice nekoliko časova u vodi oslobađa se
invazioni materijal D. dipsaci u vodu. Pod uvećanjem od 50 puta na binokularu mogu se
prepoznati larve ove nematode. Zaraženi biljni materijal je bez prethodne termoterapije ili
hemoterapije neupotrebljiv za reprodukciju.
Plodored kao mera suzbijanja stabljikine nematode može doprineti smanjenju nivoa
populacija ili nestajanju ove nematode pod uslovom da se 4-6 godina gaje biljne vrste koje
nisu domaćini zatečenoj rasi D. dipsaci u zemljištu i pod uslovom da se unište korovske
biljke koje bi mogle biti domaćini ovoj nematodi. U proizvodnim uslovima to je vrlo teško.
Kod nekih gajenih biljaka utvrđene su sorte otporne prema D. dipsaci.
Lukovičasti biljni materijal može se podvrći termičkoj obradi, pri čemu se ne dovodi
u pitanje njegova klijavost, ali se postiže zadovoljavajući efekat suzbijanja D. dipsaci.
Ubacivanjem zagrejanog vazduha (temperature 29.5-30.0°C) u trajanju od 7 dana u prostoriju
u kojoj je uskladišten lukovičasti biljni materijal značajno se smanjuje nivo populacija ove
nematode. Držanjem biljnog materijala 1-4 časa u zagrejanoj vodi (43.3-45°C), kojoj se može
dodati neki od sistemičnih nematocida (sa nematocidima po pravilu kraće) uspešno se mogu
uništiti larve stabljikine nematode.
Ukoliko dođe do pojave stabljikine nematode u toku vegetacije, njeno suzbijanje je
moguće nekim od sistemičnih nemaitocida. Kada je u pitanju luk, mora se strogo voditi ra-
čuna o karenci primenjenog preparata. Stabljikina nematoda u zemljištu je vrlo osetljiva na
niz nematocida, posebno na fumigante.

264