ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

PEDAGOGIJA
Nedeljko Trnavac, Jovan or evi

Priredio: Prof. Miloš Vasiljevi , dipl.ing el.

Tehni ka škola a ak, April 2011.god.

 OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE

Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.

Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, škola, metodika)
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didakti ki principi, metode,oblici, ocene)

VASPITANJE

Vaspitanje je svesna, namerna, sistemati na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) li nosti.

Vaspitanje je svesno vo en proces sa odre enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre enih sadržaja, a
povezuje pojedince, generacije i društva.

Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !

Zna aj vaspitanja

Vaspitanje je važno i potrebno zbog:

• sve ve e koli ine znanja

• uspešne komunikacije me u ljudima
• razvoja individualnih karakteristika
• afirmacije li nosti
• obezbe ivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces !

Vaspitanje kao pedagoški proces (razvoja li nosti)

Nivoi razvoja li nosti:

• Usvajanje znanja
• Razvijanje psiho-fizi kih sposobnosti
• Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja li nosti:

• Kognitivni razvoj (saznajni) – obrazovanje

• Psihomotorni razvoj (psiho-fizi ki)
• Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

• Racionalna etapa (saznato – znanje)

• Emocionalna etapa (prihva eno – stavovi)
• Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja:

• Uvo enje mladih u svet odraslih

• Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi

! "
Mogu nosti i granice vaspitanja

inioci razvoja li nosti:

• Biološki (unutrašnji) – nasledni: nasle e

• Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju nasle e, a potcenjuju vaspitanje

Pedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle e

Nasle e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li nosti – genotip

Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke li nosti).

Teorije razvoja li nosti:

• Nativisti ka shvatanja: precenjuje nasle e - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska rasa“,..
• Teorija geografskog determinizma: „hladni i prora unati severnjaci“, „topli i temperamentni južnjaci“
• Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
• Empiristi ke teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja
• Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle a i sredine (pokušaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogu nosti i granice vaspitanja zavise od:

• Nasle a
• Društvene sredine, tj. uslova
• Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
• Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se uti e na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže i
najvažnije u pore enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna društvena funkcija

• Vaspitanje i društvo

Vaspitanje omogu ava razvoj društva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:

• Vertikalni društveni odnosi – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju

(neprekidni civilizacijski lanac)
• Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom trenutku)

Treba uzbe i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politi ke i ekonomske svrhe od strane vladaju ih struktura.

• Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omogu uje prenošenje i boga enje kulture, a kultura unapre uje proces vaspitanja.

• Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na:

• Intelektualno vaspitanje
• Radno-proizvodno vaspitanje

#! "
Koncepcije vaspitanja

Koncepcija podrazumeva pravac i na in vaspitanja.

Nema univerzalno prihva enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

• Poljak Bogdan Suhodolski:

Pedagogija esencije – razmatra šta vaspitanik treba da bude

(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu nosti, ka idealnom,...)
Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste
(razli itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...)

• ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, nasle e, bog, pojedinac,...

• Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja.

Cilj i zadaci vaspitanja

Cilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svoje interese.

Cilj vaspitanja je idealno zamišljena li nost koja se nastoji razviti kod svakog lana društva.

U našem društvu, opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena li nost.

Dva nau no definisana cilja:

• Cilj kao stati na idealna slika (model) - > normativna pedagogija (šta posti i)
• Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (šta i kako posti i)

Pedagogija se bavi procesom formiranja li nosti !

Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li nosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje !

Društveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene li nosti

Nau no tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li nosti.

Svestranost, individualnost i specijalnost

Svestranost i specijalnost nisu protivre ni.

Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti!

Svestranost ne „guši“ individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno prožimaju, dopunjuju i

me usobno uslovljavaju.

Školski sistem integriše opšte i stru no obrazovanje.

$! "
Determinante cilja i zadataka vaspitanja

Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi.

Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:

• Stepen razvoja pojedinca

• Stepen razvoja društva
• Društveno ure enje
• Sistem vrednosti
• Tradicija
• Razvijenost pedagogije i školstva
• Želje, potrebe i interesi vaspitanika

Konkretizacija cilja vaspitanja – stvaranje sistema zadataka vaspitanja

Cilj vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. - > opšti cilj

Zadaci vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - > konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj !

Neophodan je sklad izme u opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).

Cilj i zadaci se definišu na razli itim vaspitnim nivoima.

Ono što je cilj na nekom nižem nivou, postaje zadatak na višem nivou, a cilj e biti još uopšteniji.

Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doživljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi.

Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podru jima razvoja i stranama vaspitanja

Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:

1. umno i radno vaspitanje

2. društveno – moralno vaspitanje
3. estetsko vaspitanje
4. fizi ko – zdravstveno vaspitanje

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

• usvajanje znanja
• formiranje veština, navika i umenja
• razvijanje umnih i logi kih sposobnosti
• razvijanje stvaralaštva
• razvijanje radne kulture i navika
• osposobljavanje za dalje obrazovanje

2. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja:

• izgradnja moralne svesti na osnovu moralnih normi

• razvijanje moralnih ose anja
• usvajanje moralnog ponašanja
• razvijanje moralne savesti

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !

%! "
 3. Zadaci estetskog vaspitanja:

• razvijanje sposobnosti za uo avanje i procenjivanje estetskih vrednosti

• razvijanje sposobnosti za doživljavanje estetskih vrednosti
• razvijanje sposobnosti za stvaranje estetskih vrednosti

4. Zadaci fizi ko – zdravstvenog vaspitanja:

• razvijanje organizma i uvanje zdravlja

• sticanje znanja iz fizi ke i zdravstvene kulture
• pravilna upotreba slobodnog vremena
• osposobljavanje za sport

Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

• vaspitanje se odnosi na li nost (razvoj li nosti),

• vaspitanje je
• vaspitanje je
• vaspitanje je
• vaspitanje je
• vaspitanje
• vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,društvena delatnost
• vaspitanje
• vaspitanje se ostvaruje
• vaspitanje se ostvaruje
• vaspitanje je
• vaspitanje je
svesna aktivnost,
me u generacijska pojava
individualni i društveni in,
skup svih pozitivnih uticaja na li nost,
oboga uje nasledne potencijale,
prirodni razvoj, ini promenljivim,
pomo u odre enih sadržaja,
u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
najširi pedagoški proces i pojam
doživotni proces

PEDAGOGIJA

paidagogus - vodi deteta.

Pedagogija je društvena nauka o vaspitanju.

Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva a pedagoške nauke.

Tri funkcije pedagogije:

• deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),

• regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

• dinami ka (unapre ivanje vaspitanja, ...).

Pedagogija se smatra i «veštinom» (jer postoji vrsta povezanost izme u pedagoške teorije i prakse).

&! "
Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije

• Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponašanje i prenošenje radnih iskustava

• Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

• Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleško (ponašanju na dvoru i viteška eti ka pravila)

• Vaspitanje u novom veku - gra anski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja

• Industrijska revolucija (kraj XVIII i po etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

• Danas – smanjenje potreba za «fabri kim radnicima», a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).

Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

• Filozofi Sokrat, (vaspita atinske omladine), Platon (razra uje itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja anja države).

• Na prelazu u novi vek, eški pedagog Jan Amas Komenski se smatra osniva em didaktike, a prete a
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno- asovni sistem nastave.

• Johan Fridrih Herbart, nema ki pedagog sa po etka XIX veka. Smatra se osniva em pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoški pokret - herbartijanstvo.

Povukao je razliku izme u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti ne delatnosti (veštine).

Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog karaktera,
zasnovanog na hriš anskoj religiji.

Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:

1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda de ja priroda)

2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)
3. disciplina (izgra ivanje morala)

Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u šablonizam i formalizam

• Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Ušinski koji je pedagogiju smatrao veštinom, koja se
ak približava umetnosti.

• Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti ke epohe. Bavio se, najviše
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.

Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:

U XIX veku dominantan je uticaj nema ke pedagogije - naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj.

Izme u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se školuje u Francuskoj.

Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalisti ke pedagogije.

Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.

'! "
Sistem nau nih disciplina u pedagogiji

Opšta pedagogija prou ava opšte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet,ciljeve, zadatke..)

Istorija pedagogije prou ava istorijski razvoj.

Metodologija pedagoških istraživanja se bavi nau no-istraživa kim metodama, tehnikama, ...

Discipline možemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija, pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvo enja vaspitanja (porodi na, školska, internatska, vanškolska pedagogija,...), itd.

Pedagogija i druge nauke

U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.

Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. grani nih nau nih disciplina (pedagoška psihologija, pedagoška
sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoška antropologija, ...).

Pedagogija i fizlozofija

Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: šta je ovek, kakva je njegova priroda i
suština, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije leži filozofija.

Pedagozi su naro ito zainteresovani za filozofske discipline kao što su etika (moralno vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...

Pedagogija i psihologija

Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja.

Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka.

Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoško-

psihološkog pristupa vaspitanju.

Psihologija i sociologija

Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odre enim društvenim strukturama, kao što su
porodica, škola, de ja organizacija...

Za pedagogiju su zna ajna sociološka prou avanja društvene strukture, društvenih odnosa, socijalnih razlika,
a naro ito istraživanje iz oblsti sociologije li nosti deteta.

Nau no istraživanje vaspitnih pojava - pedagoško istraživanje

Metodologija pedagoških istraživanja

Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti, unutrašnjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.

Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prou ava na ine nau nog saznavanja u podru ju
vaspitanja.

(! "
Specifi nosti i teško e istraživanja vaspitnih pojava

• uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava

• promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja)
• dete kao predmet istraživanja
• teška merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost, mogu nost provere i upore ivanja rezultata sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.

Vrste i tok pedagoških istraživanja

Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagoških istraživanja, su:

• fundamentalna (opšta),
• razvojna (predvi anje)
• primenjena (prakti na)

Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na:

• istorijska
• savremena
• prognosti ka

Na osnovu izvora rezultata:

• teorijska
• empirijska.

Tok pedagoških istraživanja se definiše kroz slede e faze:

- izbor predmeta istraživanja

- odre ivanje cilja i zadataka istraživanja
- izbor metoda
- izbor uzorka istraživanja
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- analiza rezultata i izvo enje zaklju aka
- pisanje izveštaja i primena u praksi

Koriš enje testova znanja

Testove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi:

• standardni testovi - su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu (formalni),
• neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odre enih kriterijuma.

)! "
 ŠKOLA I ŠKOLSKI SISTEM

Osnovni inioci sistema vaspitanja

Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - štampa, televizija, internet, putovanja,...

Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija
permanentno, celog života i sve je manje lociran u školama.

Jedan od najvažnijih predmeta prou avanja pedagogije danas je školski sistem. To nije bio slu aj u vreme
«stati kih školskih sistema».

Predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje ima veliki zna aj, jer se u tom periodu razvijaju nasle ene fizi ke i psihi ke osobine.
Istraživanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na po etnom razvoju u detinjstvu.
(„Dete je otac oveka“ – Frojd)

Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizi kom razvoju deteta, a intelektualni razvoj podrazumeva
razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih sposobnosti.

Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.

Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se navikava da
prima i daje, da deli, da sara uje, da gubi bez ljutnje,...

Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.

Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova.

Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove, tako da polazak u školu ne predstavlja dramati ni trenutak.

Ustanove za predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa svojim
potrebama, interesima i mogu nostima, organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom (de iji vrti i,
vaspitne grupe pri osnovnim školama,...).

Zadaci de ijih vrti a su fizi ki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo roditeljima u radu sa decom.

Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra, rad i u enje.

Osnovna i srednja škola

Zna aj i speicifi nosti školskog vaspitanja i obrazovanja

Škola je najzna ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja
li nosti, u periodu detinjstva i mladosti.

Škola je centar prosvete, kulture i nau nih dostignu a.

*! "
Razvoj škole i školskog sistema

Prvi u itelji su bili vra i, mudri starci, ... Na pojavu škola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove
znanja, veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život. Najstarije škole se
javljaju u bogatim društvima, kao što su Egipat, Atina ...

Uloga crkve je zna ajna za pismenost i školovanje, sve do pojave industrijskog društva.

U periodu stvaranja industrijskog društva, u težnji da se razvije nauka, tehnika i trgovina, zatvorena je
konstrukcija klasi nog školskog sistema, koji u sebi ima osnovnu školu, srednju školu i fakultet.

Zavisnost škole od države, zapo inje odr ivanjem školske obaveze i obeze ivanjem državnog finansiranja.
Rad škola se ure uje voljom državnih organa.

Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i na ina obrazovanja.

Kod Srba primanjem hriš anstva i slovenskog jezika u irilici, tokom IX veka u Raškoj po inje da se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Za vreme
turske vlasti školu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini, prema propisima iz Be a. Konstituisanje školskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku.

Kritika škole i školskog na ina vaspitanja i obrazovanja

Najja i talas kritika škole pojavio se krajem XIX i po etkom XX veka. Kritike možemo rzvrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
• zahtev za unifikacijom škola,
• shvataju i vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na školu,
• zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog u enja iz prirode...

Vrste škola

• škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju

• obavezne i neobavezne škole
• škole za opšte obrazovanje i stru ne škole
• osnovne, srednje, više, visoke škole (prema stepenu obrazovanja)
• seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
• državne, opštinske, privatne (prema osniva u)

Osnovna škola

Osnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan na in ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i

vaspitanja.

Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra aninu da bi se uspešno uklju io u društveni
život i da bi zapo eo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra ana.

Postoji težnja da svi u enici budu u jednakim uslovima.

Društvo obezbe uje osnovne uslove: školski prostor i opremu.

Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle ometene u razvoju.

+! "
Osnovna škola ima slede e odlike:

• daje osnovna, elementarna znanja i umenja

• ona je bazi na jer je temelj za dalje obrazovanje
• ona je besplatna
• ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
• ona je državna ustanova i ne može biti privatno organizovana
• ona je odvojena od crkve
• nastava je na maternjem jeziku

Srednje škole

• Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su: šegrtske
škole, gra anske škole, niža i viša gimnazija.
• Posle 1945. osnovna škola traje 7 godina, a postoje : niže gimnazije i progimnazije, više gimnazije,
škole u enika u privredi i u iteljska škola.
• Od 1958. osnovna škola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se mogu nost
direktnog upisa na fakultete.
• Posle 1974. srednje obrazovanje se uskla uje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna škola.
• Krajem 80.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se gimnazija.

Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje škole

U klasi noj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na:
• nastavu,
• vannastavni rad i
• kulturnu i javnu delatnost škole.

Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi.

Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa u enicima ve i sa

drugom decom, roditeljima i ostalim gra anima. Otvorenost savremene škole se ogleda u njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruženja.

Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju

Na poseban na in i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbe uje deci ometenoj u razvoju,
predškolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i uklju ivanje u život.

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:

- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poreme ajima govora
- sa ošte enim vidom
- sa ošte enim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca višestruko ometena u razviku

Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odre ene kategorije ometenosti.

Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u
redovnim školama - INKLUZIJA.

! "
Više škole i fakulteti

Više škole su vaspitno-obrazovne ustanove stru ne orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.

Fakulteti su samostlane nau no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:

• obrazuju visokostru ne kadrove

• organizuju i unapre uju odgovaraju u nau nu oblast
• formiraju nau ni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta.

Škola i njeno okruženje

Vaspitanje u porodici

Porodica je osnovno socijalno okruženje i najzna ajniji faktor razvoja i vaspitanja li nosti. Porodica definiše
kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac oveku« , Frojd)

Porodica omogu ava:

- bilošku reprodukciju
- fizi ko održanje novoro en eta
- psihi ku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izme u lanova porodice
- roditelji su prvi vaspita i deteta
- u porodici se provodi najviše vremena
- roditelji imaju ose aj najve e odgovornosti za brigu o svojoj deci

Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspešan inilac u vaspitanju mladih.

Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je po etni i osnovni, ali ne i najvažniji uslov. Društvena pomo u
vaspitanju dece je posebno zna ajna za siromašne porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu

Skra enje radnog vremena i pove anje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.

Slobodno vreme je vreme:

• preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i
• kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno koriš enje slobodnog vremena ima za oveka i društvo višestruki zna aj:
• uspostavlja ravnotežu rada i odmora
• humanizuje rad
• doprinosi pove anju produktivnosti i pove anju standarda ljudi
• omogu ava pove anje vremena za u enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi

Po principu dobrovoljnosti, deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama, pa je

neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena).

Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši osnovno obeležje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

#! "
Društvene i slobodne aktivnosti u enika

Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odre uju i osmišljavaju putem: u eni kih organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije, sportske ekipe, takmi arski timovi,... na osnovu u eni kih sklonosti,
uslova sredine i angažovanja vaspita a.

Zajednice u enika se formiraju kao odeljenski, razredni i školski kolektivi ( a ki parlament).

Slobodne aktivnosti se grupišu u etiri podru ja i to:

• predmetne i nau ne
• tehni ke i radno-proizvodne
• kulturno-umetni ke
• sportsko-rekreativne

Savremena škola najviše pažnje posve uje nastavi, pa se sve više isti e zahtev društvenog otvaranja.

Vaspitni zna aj sredstava masovnog komuniciranja

U vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika, kao dominantnog izvora znanja.
Sve je ve i uticaj vanudžbeni kih i vanu ioni kih izvora znanja – asopisa, tv emisija, filmova, interneta,...

• Štampa i de ija štampa - pored vanškolskih, zna ajnu vaspitnu ulogu imaju školski listovi i asopisi
koje stvaraju u enici u školama. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarske sekcije.

• Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i sredstvo
zabave i razonode.

• Radio televizijske emisije - poseban zna aj u vanškolskom procesu vaspitanja i obrazovanja

• Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.

Vaspitanje i obrazovanje odraslih

Pojam »obrazovanje odraslih« ozna ava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na
školovanje u periodu detinjstva i mladosti.

Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro itu važnost imaju slede e institucije: posebne škole za
odrsle, radni ki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovališta...

Za odrasle, postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, te ajevi, seminari,
kongresi, simpozijumi...

$! "
 METODIKA VASPITANJA LI NOSTI

Neophodnost poznavanja li nosti vaspitanika

Karakteristike vaspitanja:

• svestnost
• celishodnost
• sistemati nost
• organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita odre uje:

• aktivnosti vaspitanika
• sredstva rada
• metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog !

«Li ni karton u enika», koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja, treba da sadrži:

- opšte podatke o u eniku

- porodi ne uslove
- fizi ki i zdravstveni razvoj u enika
- ponašanje i odnos prema radu u enika u školi
- društvene aktivnosti i zaduženja u školi
- interesovanja, sklonosti i sposobnosti

Podatke unose: u itelj, odeljenski starešina i nastavnik fizi kog vaspitanja, uz konsultovanje školskog lekara,
pedagoga i psihologa.

Opšta pitanja metodike vaspitanja svestrane li nosti

Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definiše:

• «pomo u ega» - sadržaji, aktivnosti, sredstava

• «kako» - metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

• principi - kojih se principa treba pridržavati u vaspitanju

• metode - kojim metodama (na inima) ostvariti vaspitni rad

• sredstva - pomo u kojih sredstava ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti ke) principe,metode i sredstva.

Opšti principi vaspitanja

Principi su opšta na ela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su na osnovu:

• pedagoškog iskustva prethodnih generacija

• rezultata pedagoških istraživanja.

%! "
Pedagoški principi nisu ve ni i neporomenljivi, ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i zavise od:

• društvenih zahteva
• psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograni avaju improvizaciju od strane vaspita a.

Najvažniji pedagoški principi:

• princip nau ne zasnovanosti - nau nosti

• princip svesne aktivnosti
• princip humanosti i demokrati nosti vaspitanja
• princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
• princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Princip nau ne zasnovanosti

Ovaj princip, obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta.

Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe.

Princip svesne aktivnosti u enika

Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.

Do razvoja li nosti se može do i jedino kroz aktivnost same te li nosti. Spoljašnji stimulansi i uticaji ne e
mo i da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja li nosti bez aktivnosti same li nosti.

• Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

• Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da menja.

Poštuju i ovaj princip, vaspitanik je kreator i u esnik u svom vaspitanju. On uti e na izbor sadržaja
vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada.

Princip humanosti i demokrati nosti vaspitanja

Humanost i demokrati nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.

Demokrati nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti položaj i poštovanje li nosti).

Demokrati nost se odnosi na:

• na odnose izme u vaspita a i vaspitanika
• medjusobne odnose vaspitanika

Vaspitanje se sve više pretvara, od postupka vodjenja i podu avanja, u složen sistem medjusobnih
pedagoških komunikacija. Demokrati nost je uslov uspešnosti tih komunikacija.

Humanost shvatamo kao ove nost (ljubav oveka prema oveku). Ogleda se u me usobnom poštovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humanoš u vaspita a omogu ava se formiranje humane li nosti vaspitanika.

Vaspitanje je humana delatnost, jer je posve ena oveku i njegovim ciljevima.

Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. Odustajanje od važnih zahteva u
vaspitanju može biti znak podcenjivanja u enikovih mogu nosti i štetno po njegov razvoj.
&! "
Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. Individualizacija i

socijalizacija nisu u protivre nosti, ve su u dijalekti kom jedinstvu i medjuzavisnosti.

Treba se podjednako upravljati i uvažavati li ne odlike, interese i potrebe li nosti, i socijalne odlike, interese i
potrebe okruženja u kojem li nost živi.

Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika,

vaspita treba da odredi pedagoške sadržaje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.

Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita e da svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog u enika.

Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.

Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava u enika kao slobodnu i samostalnu li nost.

Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u esnike vaspitanja (porodicu, školu i druge
vanškolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje pove ava snagu i mo vaspitanja.

U svakodnevnom životu mnoge negativne paralelne pojave štetno uti u na vaspitanika i poništavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata).

U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu
sposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to ne e uvek, i u svakom uzrastu želeti,
mo i i umeti, pa je pomo odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.

Opšte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je na in ostvarenja cilja. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.

Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.

Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta.

• Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim.

• Ametodizam - nema osmišljenog i trajnog na ina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude šablon, ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvarala ki ponašaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).

Naj eš e vaspitne metode su:

• ube ivanje i uveravanje

• vežbanje i navikavanje
• podsticanje
• spre avanje

'! "
Metoda ube ivanja i uveravanja

Ube ivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgra ena ube enja i uverenja (vrednosti, stavovi i pogledi).

Metoda ube ivanja i uveravanja treba da omogu i da vaspitanik svesno, aktivno i kriti ki prima nova znanja.

Metoda ube ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama, pa vaspitanik
esto mora verovati vaspita u. Zbog toga izme u u enika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko
poverenje.

U savremenom vaspitanju metoda ube ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od

nastavnika prema u eniku, ve višesmernu komunikaciju u kojima u enici sopstvenom aktivnoš u dolaze do
ube enja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naro ito bitno za period adolescencije.

Sredstva ube ivanja i uveravanja:

• injenice
• Saveti i direktne pouke vaspita a
• Pojašnjenja nastavnika (vaspita a) - ono što u enik uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
• Predavanja, javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju
• Primeri – najja e dejstvo ima primer vaspita a (roditelja i nastavnika)
• Stvaranje ideala – usmeravanja u enika prema uzoru (modelu) – iz nauke, života, istorije, umetnosti,..
• Društveni obi aji, navike i zakoni
• Situaciono uticanje - uklju ivanje u enika u aktuelna zbivanja
• Upozorenje, kritika i samokritika – kao zajedni ka aktivnost nastavnika i u enika.

Metoda ube ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...

Metoda vežbanja i navikavanja

Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.

Ube enje je osnova postupanja, ali izme u ube enja i prakti nog postupanja stoji vežbanje i navikavanje.
Metoda vežbanja i navikavanja je na in provere ube ivanja i uveravanja u cilju prakti nog osposobljavanja.

Ranije je postojao dualizam škole i života. Škola je definisala šta i kako treba raditi, a vežbanje i prakti no
osposobljavanje se odvijalo u porodici, životnoj i radnoj sredini.

Sredstva vežbanja i navikavanja su:

• Rad, praksa i li na aktivnost vaspitanika - osnova i suština vežbanja i navikavanja,

• Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje
• Igra, zabava i razonoda
• Školski režim života i rada u enika
• Organizovanost procesa vaspitanja - «ponavljanja radnje u sli nim okolnostima»

Metoda podsticanja

Ova metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj pove anje motivacije kod u enika.
(poštovanje i vera u mogu nost svakog u enika: „Hajde, ti to možeš“)

Metodu podsticanja primenjujemo:

• kada u enik pokazuje uspeh, (poja avamo njegovu motivaciju)

• kada u enik nije uspešan, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)

(! "
Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbu enje kod u enika koje poja ava kvalitet u enja.

Sredstva podsticanja su:

• Bodrenje i hrabrenje i vera u u eni ke mogu nosti
• Pohvale - vrsta moralne nagrade i naj eš e sredstvo podsticanja
• Obe anja - samo ako su realna i ako se izvršavaju
• Ocene - kada je re o uspehu, podsti e ga
• Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
• Nagrade (knjige, školski pribor, stipendije, ... nov ane nagrade - retko).
• Takmi enja - podsti u na postignu a iznad prose nih
• Blago i pravi no postupanje
• Odanost i iskren odnos prema u eniku
• Iskustvo i prijatnost uspeha

Metoda spre avanja

Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !

To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spre avanja negativnih radnji i oblika ponašanja.

Metoda spre avanja nije represija ili pritisak na li nost u razvoju.

Metodom spre avanja onemogu ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ube enja, stavova i
ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponašanja.

Sredstva spre avanja su:

• Znaci neodobravanja i neslaganja sa na inom rada i ponašanjem u enika -naj eš a i najblaža
• Primedbe, prigovori i opomene
• Kritika - najefikasnija i onemogu ava potrebu oveka da bude prihva en od svoje okoline
• Ocene – kada je re o neuspehu, sredstvo opomene.
• Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom
• Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nare enje - po tonu i na inu formulisanja, oštrija i
imperativnija sredstva spre avanja
• Kazne - ima cilj da u enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na ina ponašanja.

Zabranjene su telesne kazne, kazne gla u, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne koje
omalovažavaju i ponižavaju u enikovu li nost !

Metoda spre avanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera vaspita a, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.

Nastavnik

Nastavni ki poziv je izrazito human. Sve svoje li ne i profesionalne sposobnosti, znanja i umenja, nastavnici
stavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i oveku uopšte.

Zna aj i karakteristika nastavni kog poziva

Za nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. Li ni primer je mo no sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika o ekuje da svojim osobinama bude primer u enicima i ljudima iz okruženja.

Nastavni ki poziv je zna ajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umešnost i stvarala ki rad i
obavezuje na stalni razvoj i li no usavršavanje.

Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopšte preneti u praksu.

Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati, ve je znanje znanje dati».

)! "
Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja», zbog ega on nije samo predava , ve i vaspita .

Zahvaljuju i novim tehni kim i komunikacionim sredstvima, informisanje i podu avanje kao rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a pove ava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.

• U tradicionalnoj školi nastavnik je dominiraju a li nost.

• U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa u enicima i roditeljima u estvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom, jer savremena škola ima sve više
zaposlenih «bez dnevnika u ruci», koji rade sa u enicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode nastavu.

Osobine nastavnikove li nosti

1. da ima opšte obrazovanje i kulturu,

2. da ima stru no obrazovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje
3. da ima psihološko i pedagoško obrazovanje
4. da vrši permanentno usavršavanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1. ljudske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...

2. kvalitete discipline: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
3. fizi ke kvalitete: zdravlje,urednost, privla nost, ...
4. nastavni ke kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje u enicima, ...

Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine

Pored izvo enja nastave, najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog starešine.
Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod u enika i sa odre enim
društvenim ugledom me u roditeljima.

Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:

• Pedagoška funkcija:
prati razvoj svakog u enika
podsti e formiranje odeljenjskog kolektiva
vaspitni rad sa u enicima, kroz asove odeljenjskog starešine
brine o redovnosti poha anja nastave

• Organizaciona funkcija:

Koordinacija drugih sa u enicima:

koordinira aktivnosti nastavnika prema u enicima,
koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema u enicima,...

Saradnja sa roditeljima:
uspostavlja kontakte izme u škole i roditelja,
prima roditelje i održava roditeljske satanke,
vrši informisanje roditelja
vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja,...

• Administrativna funkcija
vodi evidenciju o u enicima (knjiga evidencije)
vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
vodi evidenciju o odeljenskim ve ima i roditeljskim sastancima (zapisnici)

*! "
 DIDAKTIKA - NASTAVA

PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

Didaktika je pedagoška disciplina koja prou ava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i u enja.

Shvatanja o didaktici

didaskein = pou avati, držati nastavu

U 17. veku u Nema koj, didaktika se pojavljuje kao prakti na veština u enja.
eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinu u enja, ve i vaspitanje.

Po etkom 19. veka Herbart daje zna aj nastavniku i prenošenju znanja na u enike, a ne u enju.

Po etkom 20. veka (Džon Djui), daje se zna aj aktivnoj ulozi u enika u nastavnom procesu.

Danas, nastava i u enje nisu više suprotstavljeni, ve ine jedinstvenu celinu.

Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta):

1. didaktika kao teorija u enja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima, - opšti aspekt

2. didaktika kao nauka o u enju i nastavi - nau ni aspekt

3. didaktika kao teorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova - idejni aspekt
4. didaktika kao teorija u enja i nastave pomo u programa i nastavnih mašina - tehni ki aspekt

Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u enja), radi uspešnog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.

Didaktika i druge nauke

Didaktika je najtešnje povezana sa filozofijom vaspitanja.

Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i fiziologijom,

matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim grani nim disciplinama.

Istorija pedagogije prou ava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.

Sociologija prou ava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.

Pedagoška sociologija (sociologija vaspitanja) je grani na disciplina koja prou ava uticaj društva na mlade.

Logika prou ava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava.

Razvojna psihologija prou ava psihi ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoška psihologija se bavi procesom u enja, a didaktika je nauka o nastavi i u enju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbe uje specifi ne prilaze pojedinim nastavno-nau nim disciplinama.
Didaktika je širi predmet od psihologije nastave.

Matematika, elektronika, informatika, široko se primenjuju u didakti kim istraživanjima.

Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziološkim razvojom u enika razli itih uzrasta, a koji definišu
potrebe i mogu nosti u enika.

#+ ! "
Nastava kao proces pou avanja i u enja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajedni ke svim predmetima i uzrastima:

• Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u društvo.

• Nastava je rukovo enje procesom u enja, organizovan rad nastavnika sa u enicima koji omogu ava
sistematsko usvajanje znanja.

• Nastava, sa stanovišta aktivnosti nastavnika, je pou avanje, a sa stanovišta u enika, u enje.

Funkcije pou avanja:

posredovanje izme u u enika i gradiva i
vo enje procesa u enja ili pomo u u enju

Posredovanjem u pou avanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u enika, s obzirom na to

da usvajanje zavisi od samih u enika.

• Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u enike, treba da budu
malo iznad njihovog postoje eg nivoa znanja, tako da nastava omogu uje razvoj i «vu e napred».

• Fleksibilnost savremene nastave:

fleksibilnost nastavnih sadržaja - prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika

fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika

NASTAVA KAO PROCES

Dijalektika procesa saznanja i nastave

Proces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.

Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu zna i ovladati nastavnim procesom.

Nastavni proces je odre en ciljem, a zatim strukturiran (ras lanjen) prema odre enim zadacima.

Savremeni proces nastava-u enje se sastoji od slede ih elemenata:

• stvaranje motiva u enja

• upoznavanje u enika sa novim gradivom proces
• upravljanje procesima osmišljavanja saznanja
• utvr ivanje znanja u enika
• formiranje veština i navika
• povezivanje teorije i prakse i
• kontrola i ocena rezultata nastave.

Dva elementa imaju suštinski zna aj: upoznavanje u enika sa novim gradivom i postupak uopštavanja i ine
proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemogu ili saznanje, ali bi ga znatno osiromašili.

Protivre nosti nastavnog procesa:

• izme u nastave kao procesa pou avanja i procesa u enja

• izme u li nog iskustva u enika i nau nih saznanja
• izme u neophodnosti i mogu nosti rešavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve eg i šireg znanja.

# ! "
Proces saznavanja

Opšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko mišljenja ka praksi.

Posmatranje, kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i osobinama.
Osmišljavanjem opaženih ulnih podataka, dolazi do formiranja opštih pojmova. Do potpunog saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno mišljenje, pojmovi i opšti sudovi provere u praksi.

Nastavni proces može da podrazumeva:

• induktivno saznavanje - u enik polazi od konkretnog ka opštem

• deduktivno saznavanje - u enik polazi od opšteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka opštem.

Odnos saznavanja u nauci i u nastavi

Sli nosti izme u nau nog i nastavnog procesa:

• Sa stanovišta u enika, u enje je proces «otkrivanja» i «istraživanja».

• Predmet saznanja i istraživanja je stvarnost (prirodna, društvena, privredna,...)
• Najve a sli nost je u primenjenim saznajnim procedurama

Razlike izme u nau nog i nastavnog procesa:

• Nau no saznanje je otkrivanje novih saznanja, a u enje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima

• Nastavni proces je vaspitanje, a nau no saznanje ne.
• Razlike su i u obimu znanja koje se sti e.

Nastava i vaspitanje mišljenja

U savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja, što zahteva inicijativu i samostalan rad u enika.

Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština, a više se naglašava proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja.

Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje mišljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni.

Dok je tradicionalni prilaz, traže i veliki broj detalja i injenica, nametao pam enje kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvla i opšte, suštinske pojmove i na taj na in zahteva
razumevanje, shvatanje i stvarala ku primenu.

Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja, ali ne suviše.

Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko ve i zna aj od
drugih, nije ta no. Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. Kod nekih
predmeta je to lakše (matematika), a kod nekih teže (istorija).

Decu treba nau iti da misle !

Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni rad sveden na
verbalno ponavljanje.

Od nastavnika se ne o ekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta, ve i da u enicima omogu i
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblika mišljenja.

## ! "
Nastava i proces u enja

Nastavu ine pou avanje i u enje, odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost u enika..
Od u enika se o ekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje, otkrivanje, stvaralaštvo,..)
stvarala

Proces u enja može se sagledati o obliku dijagrama:

Motivisani pojedinac - u enik (1) se suo ava sa odre enom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje, u enik daje istraživa ke odgovore (2) sve dok neki od njih,
njih
ispravan, ta an odgovor (4) ne prevazi e prepreku, i ne postigne uspeh (5).

Ta an rezultat ne garantuje da je i proces traženja odgovora bio ispravan.

Insistiranje na procesu traženja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti
osti i stvarala kih
potencijala,, dok u enje samog odgovora, makar on bio i ta an, od u enika zahteva samo dobro pam enje !

Da bi se u enjem ostvario cilj, neophodni su slede i koraci (etape):

1. Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe

2. Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
3. Spremnost – mogu nosti u odnosu na uzrast (razred) i me usobne spremnosti u okviru istog uzrasta
4. Prepreka – postavljaju se izme u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u enikovih sposobnosti
5. Odgovor – odgovor kao na in savladavanja prepreke od strane u enika
6. Poja avanje – pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
7. Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa ranijim u enjem i primena u novim situacijama
situacij

Komponente nastavnog procesa

Tradicionalni «Didakti ki trougao» definiše tri komponente nastavnog procesa: u enik - nastavnik - gradivo:

Savremena pedagogija uo ava tri zna ajna nedostatka ovakvog shvatanja:

• didakti ki trougao gubi iz vida cilj i uslove nastave;

• didakti ki trougao predstavlja stati ki model
model, a nastava
a se karakteriše procesualnoš u;
u
• izostavljeni su veoma važni odnosi me u u enicima

Procesualna nastava,, neophodno sadrži slede e elemente i posmatra se na relaciji:

cilj –> sadržaj –> metoda –> organizacija

#$ ! "
 SADRŽAJ OBRAZOVANJA

Opšte karakteristike

U prošlosti - pismenost i ra un.

Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja i problema i definiše
strukturu obrazovanja.

Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u:

• porastu obima znanja

• pojavi novih znanja
• proširenju primene znanja

Industrijsko društvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !

Ve u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni ko-tehnoloških znanja. Zato sadržaji savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom, umesto sticanja znanja.

Kompjuteri, tehni ka i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pam enje detalja.

Jedinstvo opšteg, tehni kog i profesionalnog obrazovanja

Pod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.

Najzna ajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova društva u istoj meri.

Tehni ko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema u enika za konkretnu
profesiju, ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).

Tehni ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti,
umenja i navika, u eš em u enika proizvodnom radu.

Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole - permanentno obrazovanje tokom celog
života. Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i primene.

Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadržaja

Tradicionalne teorije

• didakti ki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadržaj razvija i vežba umne sposobnosti
u enika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve uticaj znanja na razvijanje i pove avanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasi ni jezici (latinski, gr ki).

• didakti ki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadržaj daje upotrebna, prakti na znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izu avanja teorijskih znanja.

• didakti ki utilitarizam (utilitaristi ko obrazovanje) - naglašava formiranje korisnih prakti nih veština,
kao priprema za budu i profesionalni rad. (utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak zna aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje teorijskih
znanja i formiranje prakti nih veština.

#% ! "
Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja:

• Teorija egzemplarizama (egzemplarno u enje) - obrazovni sadržaji se grupišu oko odabrane teme,
formiraju i «ostrva znanja». To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U predmetima sa
posebno izraženim linearnim sadržajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne može se primeniti.

• Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema, obuhva ene

razli itim predmetima. Isti problem se razmatra iz više predmeta, nasuprot sistemskom izlaganju.

• Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje osnovnih

koncepata, vode ih ideja, kao i organizovanje injenica u odre ene oblasti, celine). Neki pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti koj nastavi na visokom nivou apstrakcije.

• Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi koriš enja u praksi.
Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadržaji moraju imati i saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u enika.

Nastavni plan

Iz sistema svih znanja, društvo kroz koncepciju školskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i suštinsko.

Sadržaj obrazovanja se definiše u okviru: nastavnog plana, nastavnih programa i udžbenika.

Nastavni plan je školski dokument i sadrži:

• broj i naziv nastavnih predmeta,

• redosled u enja predmeta prema razredima (godinama),
• nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predvi aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...

Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije stati na i nepromenjiva.

Nastavni plan se utvr uje na osnovu:

• ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja

• uzrasta u enika i njihovih mogu nosti
• savremenih psiholoških i pedagoških saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole. Najve i broj asova u nastavnom planu daje se
u enju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzi kom i fizi kom vaspitanju (što
se nadokna uje njihovim vanškolskim realizovanjem).

Nastavni program

Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja, didakti ke zadatke, sadržaj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima u enici treba da ovladaju) i na ine realizovanja
nastavnih sadržaja – tj. osnovna metodi ka uputstva.

U izradi nastavnih programa u estvuju i vannastavni stru njaci (pedagozi, psiholozi, metodi ari, nau nici,...).

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se ra una: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu u enika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pam enja u enici upotrebljavaju mentalne procese rešavanja
problema,...
#& ! "
Nastavno gradivo treba da se logi ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, što definiše tri
osnovna sistema programskih sadržaja:

• linearni raspored - u enik samo jedanput u i neki logi ki raspore en sadržaj gradiva.

• koncentri ni raspored - isti sadržaji se obra uju (ponavljaju) više puta, ali svaki put na proširenoj
osnovi, s ve im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom u enika.

• spiralni raspored - oblik izme u linearnog i koncentri nog rasporeda. Vra amo se na isto gradivo ali
uvek na višem logi kom i metodološkom nivou. Procesom sazrevanja u enika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem.

DIDAKTI KI PRINCIPI

Didakti ki principi su opšta na ela koja odre uju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

Pravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa, i ostvarivanje njihove primene na
konkretne sadržaje i pojave u nastavi.

U skladu sa nau no-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i didakti kih
principa koji nisu kona no i trajno utvr eni.

Osnovni didakti ki principi su:

1. princip nau nosti nastave;

2. princip prilago enosti nastave uzrastu u enika;
3. princip sistemati nosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teorije i prakse;
5. princip o iglednosti;
6. princip svesne aktivnosti u enika u nastavi;
7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika;
8. princip individualizacije.

Pretpostavka za realizaciju didakti kih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika i u enika.

1. Princip nau nosti

Princip nau nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru ja i aspekte nastave.

Ovaj princip, obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i
sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta.

Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe.

Teško a u sprovo enju principa nau nosti je to što ubrzan nau no-tehni ki razvoj tzv. «eksplozija znanja»
prevazilazi mogu nosti nastave, pa poseban zna aj dobija izbor suštinskih nau nih znanja i nastavnih
sadržaja.

2. Princip prilago enosti nastave uzrastu u enika

Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi kim sposobnostima, uzrastu i interesovanju u enika.

Prilago enje zna i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teško a koje se nalaze u «zoni najbližeg
razvoja» mogu nosti pojedinca, vode i ra una da u enici mogu da prevazi u te teško e.

#' ! "
Pravila prilago enosti nastave su:

• Pravilo od lakšeg ka težem zadatku.

• Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadržaju.

• Pravilo od prostog ka složenom nastavnom procesu u enja, usvajanja znanja. Zna i da treba i i od
onog što se lako u i pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže u i.

• Pravilo od bliže ka daljoj spoznaji, odnosi se na širenje saznajnog vidokruga u enika od bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je zna ajna kod u enika najmla ih razreda.

3. Princip sistemati nosti i postepenosti u nastavi

Sistemati nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi kim redosledom, što se
postiže logi nim raš lanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog.

4. Princip povezanosti teorije i prakse

Teorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. Rešavanje razli itih problema
podrazumeva prakti nu primenu teorijskih znanja, što je i krajnji cilj nastavnog procesa.

Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.

U nastavi se mora uspostaviti sklad izme u teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto.

Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski, redovno i organizovano (radionice, laboratorije,..)

Praksa može prethoditi teorijskom prou avanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno potvr ivati teoretska
saznanja.

5. Princip o iglednosti

Smisao o iglednosti je da u enicima omogu i dodir sa stvarnoš u.

O iglednost se postiže na osnovu:

• ulnih saznanja
• ulnog iskustva

O iglednost se može oslanjati na teku e ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje u enici imaju od ranije.

Dva na ina primene o iglednosti:

• Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna o iglednost

• Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti, transformacije, demonstracije

O iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg, a time i razvoju apstraktnog mišljenja.

Nedostatak preterane primene o iglednosti, naro ito na mla em uzrastu, je zadržavanje mišljenja u enika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja.

#( ! "
 6. Princip svesne aktivnosti u enika u nastavi

Ovaj princip je osnova u enja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u enika u nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.

Aktivan odnos se ogleda u:

• razumevanju sadržaja koji se u i
• sposobnosti primene znanja u praksi
• stvarala kom karakteru u enikovog rada
• u eš u u enika u kontroli postignutih rezultata

Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u enika:

• Tradicionalni pristup aktivnosti u enika - Nastavnik aktivan i glavni, u enici pasivni.

Nastavnik je centralna li nost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. U takvim okolnostima nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u enika.

• Progresivisti ki pristup aktivnosti u enika - Nastavnik aktivan i glavni, u enici aktivni.

Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ograni i, da bi se omogu ila inicijativa u enicima.

• Savremeni pristup aktivnosti u enika - Nastavnik i u enici aktivni i ravnopravni.

Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou ava, a u enik i i. Obe aktivnosti imaju svoje
posebnosti koje se me usobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).

Aktivan odnos u enika spre ava: formalizam, mehani ko pam enje bez razumevanja, nemogu nost primene nau enog u praksi,...

7. Princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika

Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna svojina u enika,
primenjiva u praksi.

Trajnost se postiže logi kim pam enjem, što podrazumeva razumevanje – (utvr ivanje logi kih veza me u
elementima gradiva).

Manje se insistira na velikim kolo inama znanja, a više na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.

Najtrajnije se pamti suština - osnovno, bitno i glavno gradivo.

Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po etku nego u kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).

8. Princip individualizacije nastavnog rada

Princip individualizacije podrazumeva prilago avanje didakti ke aktivnosti nastavnika individualnim

osobinama svakog u enika.

U enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu nostima, brzini i stilu u enja, motivaciji,
interesovanjima, dostignu ima.

U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u enicima, orijentišu i se na zamišljenog
«srednjeg» u enika. Najve e štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» u enici.

Cilj individualizacije je nau iti u enike u enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvu i
maximum iz svakog u enika.

Individualizovana nastava ne zna i individualan rad.

#) ! "
 NASTAVNE METODE

Pojam i aspekti nastavnih metoda

Metoda zna i na in – smišljen i planski (sistemski) postupak u radu

Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski na in upravljanja radom u enika u procesu nastave, koja
odre uje aktivnosti u enika i nastavnika u procesu nastave.

Nastavne metode su na ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.

Pre pojave škole - oponašanje i podržavanje.

Pojavom škole - verbalne metode. Re , izgovorena, pisana i štampana, postala je glavni nosilac informacija.

Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti u razvoj saznajnih sposobnosti u enika,
mišljenja, interesovanja, motiva za u enje,...

Nastavne metode su sli ne nau no-istraživa kim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.

Klasifikacija nastavnih metoda:

• metode zasnovane na posmatranju (pokazne metode)

• metode zasnovane na re ima (verbalne metode)

- monološke, dijaloške i rad sa knjigom

• metode zasnovane na prakti nim aktivnostima (prakti ne metode)

-laboratorijske vežbe i prakti na nastava

Metode zasnovane na posmatranju – pokazne metode

Posmatranje (didakti ka aktivnost u enika) je plansko, usmereno i kontinuirano ulno opažanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razli ite misaone procese, pa je povezano i sa mišljenjem.

U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

• Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr.mikroskopom)

• Kvantitativna posmatranja - merenje koriš enjem razli itih pribora i instrumenata (npr. termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednoš u i jedinicom mere (radi pore enja).

Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta, na ina i cilja posmatranja.

Pokazivanje (didakti ka aktivnost nastavnika)

Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanju njegovih svojstava.

Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se može zameniti odgovaraju im nastavnim sredstvima:

• dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crteži, grafikoni, ...)

• trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve ve u primenu imaju film, televizija i ra unar, kao dinami na, vizuelna i audio-vizuelna sredstva.

Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese, jednostavan i zanimljiv na in,
ulna saznanja omogu avaju druga saznanja,...

Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.

#* ! "
Metode zasnovane na re ima – verbalne metode

Govor je najpristupa niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.

Re i omogu uju saznavanje, bez dovo enja u enika u neposredan dodir sa stvarnoš u.

Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, prakti nim vežbanjem,...

Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma.

Verbalne metode se dele na:

• monološke metode (opisivanje, pri anje, predavanje)

• dijaloške metode (razgovor)
• rad sa knjigom (metoda itanja ili tekst metoda)

Monološke metode (monolog)

Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo u enicima (monolog).

Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj u enika.

U enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju i samodelatnost.

Didakti ke prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistemati no, pregledno, logi ki povezano, za
relativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika !

Vrste monoloških metoda:

• opisivanje
• pri anje (pripovedanje) i
• predavanje

Opisivanje

Opisivanje je najjednostavniji na in usmenog upoznavanja u enika sa svojstvima i osobinama predmeta

opisivanja. esto je povezano sa pokazivanjem.

Opisivanje u nastavi može biti:

• slikovito – opisivanje delova na prostornom principu

• analiti ko – opis svojstva na logi kom principu

Pri anje (pripovedanje)

Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri anjem oblikuje kao tok doga aja - pripovedanje.

Pri anje na neki na in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno se primenjuje u
mla im razredima osnovne škole.

Pri anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem, objašnjavanjem,

diskusijom, itanjem, postavljanjem pitanja,... ime se inicira aktivnost i mišljenje kod u enika.

U enici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju, zbog ega pri anje mora biti jasno i sažeto („kratko i jasno“).

$+ ! "
Predavanje

Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma enje, sa elementima opisivanja i pri anja.

Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa više odgovara starijim u enicima.

Karaktreriše ga sistemati nost i vrsta logi ka struktura gradiva, duže vremensko izlaganje, intenzivno
angažovanje pažnje i pam enje, veliku intelektualnu aktivnost i psihi ki napor slušalaca.

Uspešno predavanje mora da ispuni slede e uslove:

• sadržaj predavanja prilago en saznajnim mogu nostima u enika;

• predavanje sadrži suštinske delove problema;
• predvideti povremene pauze da se olakša zapam ivanje
• tokom izlaganja beležiti glavne ideje na tabli.
• predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima

Dijaloška metoda (razgovor)

Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajedni kog rada nastavnika i u enika. Zasniva se na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa u enicima. Nastavnik pokre e i vodi, upravlja razgovorom, a u enici
prihvataju i uklju uju se u njegov tok.

Dijaloška metoda razlikuje se od obi nog razgovora svojom usmerenoš u ka ostvarivanju nastavnog cilja.

Razgovorom nastavnik podsti e misaone aktivnosti u enika i na osnovu njihovih odgovora, proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.

Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja - u enici se aktivno uklju uju u razgovor tako
što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.

Vrste dijaloških metoda:

• Heuristu ki razgovor
• Katiheti ki razgovor
• Popularno predavanje
• Diskusija

Heuristu ki razgovor (genetski razgovor)

Heuristi kim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava u enike da sami traže rešenja postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.

Heuristi ki razgovor osposobljava u enike za samostalano u enje i podsti e ih na ve u aktivnost.

Katiheti ki razgovor

katihetika - izlaganje veronauke pomo u pitanja i odgovora

Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau enog kao odgovor na postavljeno pitanje i pretežno je
usmeren na treniranje pam enja.

Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija, jezici, ...).

$ ! "
Popularno predavanje

Popularno predavanje - nastavnik postavlja u enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve im, širim i potpunijim odgovorima .

Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni koji traže
odgovore - u enici.

Ova metoda ima primenu u mla im razredima, naj eš e kao uvodno pripremanje u enika za rad, gde
nastavnik saznaje šta u enici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi.

Diskusija

Diskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odre enoj temi ili problemu.

Potrebno je da u enici ve raspolažu zna ajnim znanjima iz podru ja koje se obra uje, pa se primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi.

Za uspešno vo enje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokrati nost, tolerantnost, kultura verbalnog
komuniciranja, spretnost u vo enju diskusije,... i u enika, a posebno nastavnika.

Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u « askanje».

Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

• proveravanje znanja («šta», «kako», «gde», «kada», ...),

• objašnjavanje informacija («daj mi neki primer», «pokušaj da preformulišeš», ...) i
• podsticanje u enika («sumnjam da se to moglo dogoditi», «šta bi da si u tom položaju?», ...).

Zahtevi za koriš enje dijaloške metode

Zahtevi za nastavnika za uspešno vo enje razgovora se dele u dve grupe:

• zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)

• zahtevi koji se odnose na odgovore u enika (Kakve odgovore tražiti ?)

Pitanja nastavnika treba da budu:

• jasna, odre ena i precizna - razumljiva u enicima,

• odmerena (ni suviše široka, ni suviše uska),
• problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti u enika,
• ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
• postaviti manji broj pitanja
• ako u enik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja

Zahtevi koji se odnose na odgovore u enika:

• od u enika tražiti jasne, ta ne i argumentovane odgovore,

• ne dozvoliti odgovaranje u horu
• na teška pitanja, zahtevati odgovore od najboljih u enika

$# ! "
Rad sa knjigom (metoda itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane re i (iz udžbenika) i omogu ava samostalni rad
(samoobrazovanje).

Da bi se u enici uspešno koristili knjigom, moraju da vladaju veštinom te nog itanja i beleženja pro itanog,
zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih u enika.

Udžbenici su sistematizovano pisani za prose ne u enike, nekima mogu biti teški, a nekima laki.

Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.

Metode zasnovane na prakti nom aktivnostima u enika – prakti ne metode

Metode zasnovane na prakti nim aktivnostima u enika menjaju položaj u enika u procesu nastave,
naglašavaju i aktivnost i samostalnost u enika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vežbanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razli itim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad izme u
teorije i prakse)

Prakti ne metode su dinami nije i bliže životu, pa ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i privla nijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.

Vrste prakti nih metoda:

• Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda)

• Prakti na nastava (metoda prakti nih aktivnosti)

Laboratorijska metoda (laboratorijske vežbe)

Ovom metodom se u enici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente.

Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:

• obezbe enje potrebne opreme, ure aja, aparata i materijala

• davanje neophodnih uputstava i napomena u enicima
• provera ispravnosti eksperimenta (izvo enjem pre asa)

Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim razredima.

U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da u enici vode beleške, registruju rezultate, prave skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. praktikumi)

Metoda prakti nih aktivnosti (prakti na nastava)

Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu prakti nih aktivnosti.

Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje, posle teorijskog izu avanja odre enih nastavnih celina.

Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim, kulturnim i društvenim) ustanovama.

$$ ! "
Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:

• opšti cilj obrazovanja - kakvog u enika želimo da formiramo

• karakter nastavnog predmeta
• didakti ki cilj asa – pri zapam ivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
• uzrast u enika – kod mla ih u enika: metode pokazivanja, pri anja, prakti nih radova, ...,
kod starijih u enika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
• veli ina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u ve im odeljenjima (preko 25 u enika) efikasnije držanje lekcija (predavanje)
• afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i diskusiji,
tre i u koriš enju prakti nih metoda, ...

Programirana nastava i u enje

Suština programirane nastave: Skiner

«Svaki korak u u enju treba da bude što manji. Na taj se na in broj ponavljanja prethodnog znanja može
pove ati do maksimuma, dok e se mogu i izvor grešaka svesti na minimum».

Presudna je «struktura», odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja.

Suština (toka i strukture) programa je da:

1. u enik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva

2. od u enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovaraju i problem)
3. neposredno posle toga u enik prima informaciju o ta nosti odgovora

Svaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi ki nadovezuje, a svi skupa
funkcionalno uobli avaju nastavnu i logi ku celinu.

Programirani udžbenik se, od obi nog razlikuje po tehni kim rešenjima. Obi no ima dva tipa stranica:

• informacione sa prostorom za davanje odgovora i

• stranice sa ta nim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomo u ra unara.

Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave

Prednosti:

• individualizacija i odre ivanje sopstvenog tempa u enja.

• aktivan i samostalan rad u enika, pruža pouzdanje i pove ava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):

• podsticanje verbalnog na ina u enja,

• nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u enike.
• vo eno u enje - ograni ava u enika.
• nema interakcijskih odnosa nastavnika i u enika.

Programirana nastava nije ispunila o ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.

$% ! "
Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme u nastavnika i u enika.

U nastavi postoje etiri komunikacione strukture:

1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka

u enicima (omogu ava veliki broj u enika)

2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izme u nastavnika

i pojedinih u enika;

3. dvosmerna verikalna komunikacija,izme u nastavnika i

u enika i horizontalna, izme u pojedinih parova u enika;

4. opšta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male

nastavne grupe: od 10 do 12 u enika)

Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u ionici. Preporu uje se raspored u obliku potkovice.

Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema u enicima:

• autoritativni - nastavnik je središte svih aktivnosti, u enici pasivni.

• demokratski - nastavnik aktivan i dovodi u enike na nivo aktivnog rada i saradnje, nastavnik sebe
smatra samo jednim od lanova kolektiva.

• ravnodušni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u enike (više je posmatra nego što je

aktivni inilac).

ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE

Razredno- asovni sistem

Razredni sistem - u enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)

asovni - sadržaj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako raspore enih i
ograni enih vremenskih perioda - asova.

U razredno- asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenju znanja.

Pedagoško-didakti ke prednosti: sistemati nost, organizaciona jasnost,...

Pedagoško-didakti ki nedostaci: jednak prilaz svim u enicima i orijentacija ka «srednjem» u eniku,

zapostavlja individualnost i kreativnost,...

$& ! "
Nastavni as

Nastavni as je glavni element razredno- asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.

as je celovit, logi ki zaokružen, vremenski ograni en deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom u enika,
tokom kojeg se, zajedni kim radom nastavnika i u enika, ispunjavaju odre eni didakti ki zadaci.

Tipovi nastavnih asova

Tip asa je odre en didakti kom funkcijom. Nema « istih» tipova, sa jednom didakti kom funkcijom.

Didakti ki tipovi asa:

1. asovi za uvo enje u novu oblast – uvod

2. asovi za prenošenje novih znanja – obrada
3. asovi za u vrš ivanje znanja – utvr ivanje i sistematizacija
4. asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti – vežbe
5. asovi za kontrolu znanja i umenja – provera

Struktura nastavnog asa

Pod strukturom asa podrazumeva se opis i me usobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.

Strukturu asa ine (strukturni) elementi:

• cilj asa - suština

• sadržaj asa - zavisi od cilja, težine i složenosti gradiva
• nastavna metoda - koja e biti primenjena;
• uzrast u enika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;
• radni zadaci - posebno pismeni i doma i zadaci

Priprema nastavnika za as

• Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata:

prethodno upoznavanje u enika i razreda

upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline
upoznavanje sredstava za rad (udžbenika, opreme,...)

• Priprema za pojedina ne nastavne asove:

analiza cilja
priprema sadržaja
didakti ko-metodi ke pripreme
pripreme vaspitnih mera i postupaka
priprema vremenske strukture asa

$' ! "
Oragizacija nastavnog rada na asu – organizacioni oblici asa

Osnovni organizacioni oblici asa:

1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni ki rad svih u enika pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost je
protivre nost izme u frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.

2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u enik radi na odre enom zadatku sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj na in u najve oj meri uvažava mogu nosti i tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonomi nost.

3. Grupni rad je rad i u enje u grupi (3 -6 u enika). Razred se deli na grupe radi zajedni kog rešavanja
postavljenih zadataka, pri emu se od svakog pojedinca traži odre en nivo samostalnosti. Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u enici pomažu svoje slabije drugove.

Grupe mogu biti:

• Monolitne radne grupe - sve grupe obra uju istu temu
• Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izveštaja i
zajedni kih diskusija
• Partnerski rad - zajedni ki rad dva u enika, rad u parovima.
• Timska nastava - više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema

Drugi oblici organizacije nastavnog rada

Dopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i oboga uju nastavni proces:
• doma i rad
• ekskurzije

Doma i rad u enika

Doma i rad je povezan sa radom na asu, tako da nastavni as i doma i rad ine didakti ko jedinstvo.

Cilj doma ih zadataka: ponavljanje, utvr ivanje, usvajanje nastavnih sadržaja, proširivanje i produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvežbavanje i formiranje umenja i navika.

Didakti ke funkcije doma ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika

Doma i zadaci mogu biti: usmeni (u enje iz udžbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili prakti ni
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).

Pri davanju doma ih zadataka treba voditi ra una o raznovrsnosti, na inu izrade, sadržaju i obimu zadataka,
a nakon izrade doma ih zadataka obavezno vršiti proveravanje.

Ekskurzije

Ekskurzija omogu ava posmatranje i prou avanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim uslovima.

Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...

Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, teku e i zaklju ne.

Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u enika, kao i zaklju ni rad
posle obavljene ekskurzije.

$( ! "
Ponavljanje i vežbanje u nastavi

Ponavljanje

Ponavljanje - u enje s ciljem utvr ivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obra enog nastavnog gradiva.

Vrste ponavljanja:
• na po etku školske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije u enog gradiva);
• teku e ponavljanje (na po etku asa, na kraju asa, izvan asova);
• ponavljanje posle ve ih nastavnih celina i
• završno ponavljanje (na kraju polugodišta, a naro ito na kraju školske godine).

Vežbanje

Vežbanje - sticanje veština, navika i prakti nih umenja.

Vežbanja mogu biti:

• usmena (konverzacija na stranom jeziku)

• pismena (vežbanje matematike, fizike,...)
• grafi ka (izrada crteža, šema, tabela, grafi kih radova...),
• laboratorijska (neophodna naro ito u prirodnim naukama)
• tehni ka (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.

PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA

Suština i zna aj procenjivanja

Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvr uje i prikazuje uspeh u enika, sagledavaju
njihove mogu nosti i vrednosti, ali tako e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i u enju.

Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije u enja.

Procenjivanje treba da prati proces u enja, a rezultati procene da odre uju dalji tok u enja: proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevaju i njegovo produženje ili dopune i ispravke.

Procenjivanje je proces koji se sastoji od:

• pore enje sadašnjeg i prošlog stanja;

• pore enje sadašnjeg stanja sa predvi enim planom (željeni efekat)
• ukazivanje na na ine usavršavanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja željenog efekta

Karakteristike dobre procene su:

- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;

- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog u enja;
- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve i ono što bi u enik mogao posti i – cilj je motivacija;
- procenu ne vršiti na osnovu u enikovog ponavljanja materije koja se u i, ve na otkrivanju
koliko je u enik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
- Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja, a ne pam enja

$) ! "
Vrste proveravanja

Prethodno proveravanje - na po etku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj mu je da utvrdi
postoje e znanje kojim u enici raspolažu, a koje je uslov za slede i korak u nastavnom radu.

Teku e proveravanje - redovno i svakodnevno, na asu. Omogu uje nastavniku uvid o aktivnosti i
uspešnosti u enika, ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnost

Tematsko proveravanje, kao oblik teku eg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema, sa
zadatkom provere razumevanja obra ene teme.

Završno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem školske godine sa zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave.

Ispiti, kao oblik završnog proveravanja, svakog u enika i škole u celini. Dele se na: prijemne, kvalifikacione,
diferencijalne, godišnje i završne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, prakti ni ili kombinovani.

Metode proveravanja i ocenjivanja

su na ini pomo u kojih se utvr uje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti:

Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim u enikom. Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih u enika - neekonomi no.

Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih, doma ih, kontrolnih i drugih pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomi no. Omogu ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, živi kontakt nastavnika sa u enicima.

Prakti no proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (veština), posredstvom prakti nih
radova u laboratorijama, školskim radionicama, poligonima, ...

Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identi ni za sve u enike i u istovetnim uslovima i pružaju
obaveštenje o školskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.

Testovi mogu biti:

• formalni (standardizovani - propisani)
• neformalni (nestandardizovani)

Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih testova je što su
usmereni ka specifi nom toku u procesu u enja grupe u enika.Testovi omogu uju veliku uštedu vremena.

$* ! "
Ocene i ocenjivanje

Ocena je odraz dostignu a u enika i predstavljaju odnos izme u onoga što se želi i onoga što je u enik
postigao.

Postoje dve vrste ocenjivanja:

• numeri ko – kvantitativno ocenjivanje pomo u brojki (skala od 5 do 1)

• opisno - analiti ko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavaju em stepenu i C - nepotpuno savladani).

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu a u enika i individualizovan pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i na in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha,..

Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obi no daju stereotipne opisne ocene.

Slabosti ocenjivanja

Ocenjivanje je složen i težak posao, a rezultati su esto subjektivni i relativni.

Postoje tri osnovna izvora teško a koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim:

• izvor teško a koje dolaze od nastavnika,

• teško e u izboru predmeta ispitivanja,
• izvor teško a koje dolaze od samih u enika.

Teško e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:

• nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
• oni stvaraju li nu sliku «dobrog» odnosno «slabog» u enika,
• orijentišu se prema nivou uspeha odre enog odeljenja,
• li ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u enicima,
• uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...

Usavršavanje metoda i postupaka ocenjivanja

Numeri ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja upore ivanje ste enog znanja sa
opštim individualnim sposobnostima u enika, što nije dobro.

Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši:

• Vo enjem dnevnika napredovanja u enika

• Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
• „Otvoreni list“ - pristupa an u enicima, roditeljima, razredu, školi,...
• Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju u eni kog „minimalizma“
• Rang lista u odeljenju
• Usaglašeni kriterijumi me u nastavnicima, kroz stru ne aktive, odeljenska ve a,...
• Prevazi i traumu negativne ocene, uvek dati šansu za popravak

%+ ! "