НИЗ

Интуитивно, низ бројева представља коначну или бесконачну скупину бројева поређаних
један за другим: 2, 0, -2,5 , √7, 1 ....

Формална математичка дефиниција низа:

Пресликавање 𝑎 које слика скуп природних бројева у скуп реалних бројева, 𝑎: 𝑁 → 𝑅 се

зове бројевни низ, или кратко, низ.
Уместо 𝑎(𝑛) најчешће се пише 𝑎𝑛 , што представља општи члан низа.
Низ чији је општи члан 𝑎𝑛 , обележава се са {𝑎𝑛 }.

Неколико примера низова:

1. 1,2,3,4,...., 𝑛, …. , општи члан низа је 𝑎𝑛 = 𝑛
1 1 1 1 1
2. 1, 2 , 3 , 4 , … , 𝑛 , …, општи члан низа је 𝑎𝑛 = 𝑛

3. −1,1, −1,1 …, општи члан низа је 𝑎𝑛 = (−1)𝑛

Ограниченост
Низ {𝑎𝑛 } је ограничен ако постоји број 𝐾 ∈ 𝑅, такав да је |𝑎𝑛 | ⩽ 𝐾 за све 𝑛 ∈ 𝑁.

Монотоност
Низ {𝑎𝑛 } се назива растући (неопадајући) ако је
𝑎𝑛 + 1 ⩾ 𝑎𝑛 , 𝑛 ∈ 𝑁.

Низ {𝑎𝑛 } се назива строго растући ако је

𝑎𝑛 − 1 > 𝑎𝑛 , 𝑛 ∈ 𝑁.

Низ {𝑎𝑛 } се назива опадајући (нерастући) ако је

𝑎𝑛 + 1 ⩽ 𝑎𝑛 , 𝑛 ∈ 𝑁.

Низ {𝑎𝑛 } се назива строго опадајући ако је

𝑎𝑛 + 1 < 𝑎𝑛 , 𝑛 ∈ 𝑁.

Растући или опадајући низови називају се монотони низови.

Ове године радићете аритметички и геометријски низ.