Хришћанске деноминације

Иако је Хришћанство првобитно била јединствена религија, данас

постоји неколико грана (деноминација): Православље,
Римокатоличанство, Протестантизам, Англиканизам итд.

Три највеће групе су Православље, Римокатолицизам и

Протестантизам, те се њима данас бавимо.

Хришћанска црква је била јединствена све до 1054, када је дошло

до тзв. Црквеног раскола. Ниме, западна црква се одвојила од
источне и од тада постоје двије одвојене Хришћанске заједнице:
Православна (источна) и Римокатоличка (западна).

Следежћа већа подјела догодила се 1517. Нијемац Мартин Лутер је

објавио својих 95 теза, у којима критикује Римокатоличку цркву
због искварених вјерских пракси (попут откупа гријехова). Тако
настаје Протестантизам.

Учења по којима Римокатоличка црква одступа од Православне:

* Исхођење Светог Духа (филиокве). Неминовно води ка субординацији
Светог Духа, па је због тога Пневматологија у римокатолицизму скоро
потпуно одсутна.
* Недостатак Епиклезе у Евхаристији. Латинска догматика потврђује
одсуство Епиклезе, док поједини Православни пали у јерес Екуменизма
покушавају да их убеде да они ипак имају Епиклезу.
* Употреба бесквасног хљеба у Евхаристије. По овоме су латински
јеретици прозвани - азимитима.
* Непровођење миропомазања након крштења. Миропомазање
(кризмање) врше тек у 14. години живота, па у складу са тим,
Православно свештенство пало у јерес Екуменизма, не исповиједа
дјецу млађу од 14 година.
 * Учење о потпуном ускраћењу Божје благодати према човјеку прије
обраћења. Ово учење је омогућило појаву и карактер инквизиције,
која је у "необраћенима" (у латинску јерес) видела потпуне звјери, без
икаквих осатака боголикости у њима.
* Учење о предестинацији, које потпуно негира улогу и мјесто слободне
људске воље.
* Учење ο конкомитанци - праћење Тела и Крви Христове. Због овог
учења, латинска јерес "причешћује" своје сљедбенике само "хостијом"
(назив за округле танке бесквасне хљепчиће).
* Учење о трансубстанцији. Јерес која "објашњава" материјалну природу
промјене хљеба и вина у Тијело и Крв Христову.
* Учење ο ризници сувишних заслуга светих, из којег произилази учење ο
индулгенцијама.
* Учење ο чистилишту (пургаторијум). Измишљотина о посебном месту у
коме се врши чишћење душа умрлих.
* Учење о лимбу. Јерес о постојању места за оне душе које не заслужују
ни вечну казну, али ни вечно блаженство.
* Учење о безгрешном зачећу Богородице. Јерес о потпуном испуњењу
Богородице Божијом благодати од момента њеног постојања (зачећа),
и животу без икаквог греха, укључујући и одсуство пале људске
природе изазване Прародитељским грехом.
* Учење ο вазнесењу Богородице, које је 1950. године увео папа Пије XII.
Јерес која тврди да се Богородица вазнела на Небо не видевши смрт, а
у складу са другом јереси о безгрешном зачећу и животу без гријеха.

Вјерници протестантизма као једини извор вјере узимају Библију

(Стари и Нови завјет). Оштро осуђују материјализовање религије,
због чега су се и одвојили од Римокатоличке цркве.