ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДPYlllTBA ГЛ АСНИК СРПСКО Г ГЕО Г РАФСКОГ ДР У ШТВА

34
BU L L ET IN DE LA SOCIET:Ei SER B E DE GEOG RAPBI E
ГОДИНА 1981. СВЕСКА LXI - Бр.2
Or10, даме, што 1rAjc било јасно и на tuтa нису мо1·ли дати одrо­ ANNEE 1981. ТОМЕ LXl - N• 2
вор Хумболт, Ритер, Рацел и други представници грађанске науке ни­
је у томе да треба одговорити да ли примарна улога припада природ­
ној средини, а секундарна .~ьудском друштву, и обратно, веh је сушти­
на пробл~ма у томе да СР., не неrирај;:,•hи и не умањујући значај веза
између природне средине и људског друштва (полазећи управо од
њих), утврди и иста1ще диј алектика тог односа. Што значи да се, уз JOBAJ:.I Ф. ТРИФУI-IОСКИ
с а е уважавање постоја;ьа односа и зависности природе и nриродно­
-rеографске средине, с једне, и људског друштва, с друге стране, ~fма О РАНИЈЕМ СЛОВЕНСКОl\1 СТАНОВНИШТВУ У АЛБАНИЈИ
у виду да је osaj однос и 011а зависност историјски производ (детерми­
наран одређеним начином производње). истовремено променљив и у 1 УВОД
вре:'>!ену и у простору. У том смислу и процес настајања и ствараЈЬа
саме аптропоrене географске средине је иишта друго до процес (исто­ Током средњег ве1(а - ранијег и :каснијег - словенских ста­
рија) производње живота.
новНИI<а било је насељено у разним областима данашње Албаније. Те
обласm су: окол:ииа Скадра, Горњи и Доњи Пилот, 1 ' Љума, Мат, Голо
Брдо, околина Пишкопеје, околина Елбасана, Мусак.ија, Черм.енкка,
Мокра, околина Подградеца, околина :Корче, Пресnа (део у Албанији)
итд. :м:еђутим, током турске владавине све до 1912. r. ови становнИ1.Џ1
Re sume са подручја Албаније, услед неповољних услова живота, анархије и
дуrог кашто беспримерног насиља, били су изложени сталном. исеља­
JOVAN V. CJRTC вању, аскмилац~1ји и нестајању. Такав процес продУж>10 је и 1<асније:
након оба светска рата.
PROBLEME DU DЁТERIVIINISl\1E GEOGRAPHIQUE Ј. Ц11ијиh крајем XIX и на по'Јетку ХХ века, проучавајуl'i.и
Албанију и шира подручја око ње, прикупио је доста података у вези
- Unc contribution а la tbeoJ·ie de geographie - са ранијим словенским становюrштвом у Албанији. 21 Нешто 1<асније
о томе прикупљали су податке и други наш.и научни радници - Р.
Ник.оли!;,31 Ј. Х. Васиљевиh,•Ј Т. Смиљаниh,5'
А. Јовиhевиh,61 Св. То­
Une des taches fon damentales de l a science consite а decouvriг
dans !'evolution de la n at ttre, de la societe et de Ја pensee une connexion миh,7> М. Филиловtfi\, Ј Б. Ми.појевиh ' итд. Било је и страНl!Х научних
8 9

et un con ditionnement determines, c'est а dire Је determinisme. Раг suite
d'incomprehension et d'ignoгance du mater~alisme dialectique se manife-
stent dif fer en>tes interpгetations deter ministes defoтmees de l'evo1ution,
pa1·mi Jesquelles aussi le determinisme geographique.
Dan le contexte de cette doctrine la relation entre la naitur e et l a
societe, ainsi que Jes phenomcnes et pгocessus dans I'espace geographiqџe ,
et l'espace geographique \ui·meme (oгigine et deve!oppement) sont inter·
pretes par les facturs geographiques, en met tant :particulierement еп гe­
lief et en soulignant l'importance du milieu naturel. En suivant cette v<1ie ,
раг l es doctrines de Rattze! , K,iellen et autres auteurs, on est 1arrive dans
l'interpretations de l'evo!нtion au satalisme geographique et а la »geopo-
Jitique« reactionnaire.
Dans le ·present article, base sur les positions du materialisme di-
alectique, on e~ose le caractcre intenaЫe de tels pionts de V1Je.
раднина који су писали о томе.
Иза послед1ьег. рата ја сам у СР Македоm1ји проу'IИО многа се­
оска насеља н пopeI<Jio становништва. У већем броју села дознао сам
за с.1овенске досељенЈ1ке чији су преци раније живели на подручју
данашње Албаније. Ових досељеника нарочито има у Охридско-стру­
шкој област>r, Битољско-лрилепској котлини, Пологу и Кичевској
котлини. У следећим редовима најпре ћу изнети те податке, а затим
hy извести потребне закључке.
II ИСЕЉЕНИЦИ ИЗ АЛБАНИЈЕ
Охр11дско-струш1<а област. - Проучавао сам порекло свих сео­
ских родова у Охридско-струшкој области. Тамо становника, који по­
тичу од словенсюrх досељеника из Албаније, нашао сам у неколико
десетина села. Та села су: Мислешево, Лубаниџrте, Радожда, Ташмо­
рун-.uите, Вевчане, Мали Влај, Ложане, Вапила итд. Досељени·ка из
Албаније у селима Охридско-струщке области укупно им.а 58 родова
са 471 домаћинством. По областима и местима пopeI<Jia они су овако
подељени:

Др Јован Трифуноскн, nроф. '\!ИИВ" Геоrрафскн факултет, Скопље.

 РАНИЈЕ СЛОВЕНСКО СТАНОВНИШТВО У АЛБАНИЈИ 37
36 ГЛАСНИ/> СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА

Презимена поједини:х родова пocraJia су по селима и областима

По ре к:~u Број ро~ова Број JIO>!UБa одакле су они досељени: на пример, род Рајчани у ce:rry Ложану до­

1. О1<0.111на по,,.rр~:1сцо:
--- сељен јо из села Рајце у области Чермеmпси. Род Прентов~џ1 у cc:iy
Мис.,ешеву досељен је из села Прента та1сође у Чермению1 и др.
с-е.10 Ве.,-r-1аяе 3 63
Ли11 3 29 Б11то.'Ъс1<0-пр11леnска коттmа. - У овој об.пасти JJll!a 39 села са
" I111ча 1 21 11аш11~1 досељеницима пореклом из данашње Албаm1је. Веhих група
"
nар01Шща Пo:irp:ucu 1 20
тих досе;ьеЮU<а 11ма у ~mц1ia: Селцу (60 дом.}, Tenasцy (48 дом.}, Све-
8 133 1>w.11траиу (2 1 дом.}, с..,епчу (20 дом.}, Трапу (16 ДО)!.}, Братиидолу
( 16. дом.}, Обршану (14 до~1.} итд.
2. Об.1асr Чср"сшrкn:
село КоЈ< реао 16 32 ~д родова пореклом из Албаније, а насељених у Битољско-при­
., Рајца 3 36 депскоЈ котлини, данас су доста велики и познати: Rа.ларов~џ1 (21 дом.}
" Пр11ет 1 20 У Светомитрану; Бојковц11 (21 дом.} и ~'[ифковци (16 дом.} у Тепавцу;
Чер1(е1ts.1кэ. уоmптс 1 7
Лн!)е.,евци (20 дом.} и Китаноsци (9 дом.} у Селцу; БаЧRОВЦЈt (15 дом.}
21 85 у Слепчу; Пасковци (14 дом.) у Обршану итд.
И ови родови досељени из Албаније такоlје су пореклом из раз­
3. ()}(ол11на П1шоrоnејс 6 :п них делоsа и насеља у наведеној матичној земљл. То се јасно види из
4. Област Ј\/lокра: п ре r.1еда састављеног на ос нову података за сва.чи род:
село Ep\IQC (ca.'ta не постој 11) 5 53
5. Ј уЖf1 а Алба1r1 1ја: Порекло Број ро~ова Број ДOM()ll(\
село J<opno 2 23
" Здр'-1МС 1 5 1. Oкomrna Корче:
" Прој1·с Онrаермс (код Љуtшъс) 1 1 се.~о Церје 1 3
Јужна Алба1111ја уопште 1 7 1 1
" БиrоIШТе
" Пустец 1 1
5 36 01<ол11на Корче уопште 25 122
28 127
6. Облас·r Мnт 1 зо
2. Прссш1 (Део области у Алба11иј1:):
7. Око.qи11а "Елбасана (сено Knn:щouo) 1 28 се;10 Звезда 3 17
" Гор1ща 6 14
8. Голо Брдо:
6 " ДпабоЧЈща 1 2
село K.11e1i>e 2 1 2
Стсблсло 1 2 " Шуљ
иэ П peoite уопште 1 1
"
Голо Брдо уопште 2 14
22 12 36
5
5 3. Голо .Бр;~о:
9. Око.'Т11Аа Скадра 1 се.~о Стсблсво 7 20
10. Об:~аст БW"''"" 1 5 •Ј Кnење 2 2
11. Oкo:uma орчс 2 4
12. А.'!ба1r11ја уопште 2 13 9 22
Vxvnкo 58 471 4. ДЈ)уrе oб.1acrn и насе:ьа:
апбансхо np1U1opje 2 17
"од Бафасана" 2 16
Као што се види, знатан је број данашњих македонских родова село Пер>tет 1 7
и домаћ~mстава у ce.mrnn Охр11дско-етруuлсе облаС11t кој11 сnоји111 no- .,o;i Мосю:-юле« 1 5
peRJJ0111 поти•rу из крајева у Албаю1ји. Међутим. стварни број т:юс: до­ око:uша Јiшюкастра
., 1 4
сељеника је још nellи него што се овде наводи.. Њих има и ~tеђу до­ .,Q;l, Берата 1 4
"О.д &t.уэокаја•' 1 1
сељен~п:џrма у зароwима Струги и Охриду, па међу досељеници:ма не­ 6 зо
113 1р•<пе А.1баније yonurтe
познатог порекла. Затим их има међу исељеницима из Ох.ридско-<:тру­ А.~бwшја уопште 6 47
шке облаС111, старијих и данашњих.
Преко Охридско-струшRе области, уславноы током XIX вева, 21 131
постојао је 11 један миrрациою1 пут правца 3-И. Тим путем је прош.,а Укупно 70 316
знатна маса словенских сrанов11ика са територије данаu.>Ње Албаније.
Она се кретала у области које леже даље на ис-rоку.
 ГЛАСНИ!< СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА РАНИЈ Е СЛОВЕНСКО СТАНОВНИШТВО У АЛБАНИЈ И 39
38

носни1џтво долази око 230 домаh11нстава. Оста:tо станоn!iиштво као

Наведени број од 316 двнаwњих македонских домаhинставэ. и
време .z:осељавања у Полог наводи XVIII и прву половину XIX века.
у овој об.,асти нс треба сматрати дефинитивним. Ту су рачунати само
Вероватно су тnда досељею1 и преци оних претходmiх родоsа код м­
становници сеоских нз.сеља који поуздано знају одаме је њихово по­
рекло.
ЈЈIХ је традиција о томе заборав.љена.
Скоро сви данашњи македонски родови пореклом i13 Албаније
Време досељавања појединих македонских родова досељених
у Полог су дошт1 на непосредан наЧ){Н. Зато су неки од њих доби.'Iи
из Алба1rије у селв Битољско - прилепске 1<оттmе није исто. Је.цца
родовска имена по матичmm сетша и об..,астима у Сеsерној Алба­
група родова зна да је досељена пред крај ХVШ векэ.. Други су до­
нији. Род Ралевци у селу Железно)! Речану и род Печовци У се.~у
се:ъени током века и то веhином у његовој првој ПОЛОВИЮ{. Има
XIX Пожараuу т1ена су доби.ла по истоименим сс:•tима у Албанији. Род
нешто досе.ъени•<а и 113 прве половине ХХ века. <:>андовци у селу Сето.'ЈУ, па род Ма'Т'Овци у селу Брезву, род Ма!)овци
Један број родова наводи узроке за исељавање из Албаније. То у се.~ Лукојци, родови Љумљаюr и Љумановци у сеЛ11Ј11а ЈелошюtI<У,
су: покушај исламизације, убиства, насиља, страх од освете и с.,-пrчно. Теарцу 11 Глоl)у имена су добили no исrоимент1 северноалбанским
Ово је доmло до 113ражајв поглавито у времену силног Али-паше Ја­ об:rастима.
љинског (1741- 1822. г.) и иза •ьега. Понекад су за наведею1 шrrра­ Досељавање македонских родова у По:~ог пореклом 11з Албаю1је
ц~1они правац Запад-Исток утицали и економски разлози. вршило се појединачно и постепено. Поменути досељеници насељава­
Битољ и Прилеп, главна насеља ове области, као и економски ли су затечена полошка села, највише у оним која леже на Шарnла­
и адмию1стративни центри, привукли су ~more становнике из својих юurи (села: Дуф, ПеЧRово, Пршовце, Пожаране,_ Сетоле, Отуње, Вар­
околних села. Међу тим досељеницима има и наших становника чије варе, Брезно, ЈелоUIRик) или у шарпланинскоэ пoдropJnm (села: д.
је даље порекло из Албаниј е. Палчиште, Теарце, Глође, Доброшr-е, Беловиште, Вратница). ~ва. по­
Јrоwка насеља захватају западну страну полоwке области, КОЈ& зе У
Об.11аст Полог. - У Пологу постоје 34 рода са 333 македоliска непосредној близини Северне Албаније.
домаhlfНстsа (Горњи Полог 143, Доtьи Полог 190), који поуздано воде СЈrоnенски досељеници из Албаније у Полоr су долазили као
порекло из области у Албанији. Међутим, и њихов стварли број је да­
православни и у тој вери остали све до данэ.с. Једино преци садапrњих
леко веhи од утврђеног, будући да у појединим полошким селима има Ј 1 породица, под притисr<ом полошких мусm1мана, примили су ис.ла~~.
родова, који су досел,ени са запада, али њихови данашњи потомци не Исти•1емо и ово: православаи досед,еюn1и до данас су оqуt.1али старе
знају тачно rде им ј е старина. Има и 'I'аквих родова који су се из По­ крсне сЈ1аве које су СЈ1авили њихови преци у Албанији. Таквих с.пава
лога исеm1ли .
је седам.
СловеFЈско стаиовниwтsо у Пологу поремом из Албаније сада После досељавања у Полог, сЈ1овенс1tо становништво пореклом
живи у 31 селу. Та села су: Же11езно Речане (32 дом.). Дуф (27 дом.), аз Албаније, поново ј е у овој области размештала. 'I'o уну·1·раш1ье t>РО­
Печково (24 дом.), Чајле (22 дом.), Брезно (20 до~r.), Бе.повиште (32
та1ье јаче је било ка Тетову, главно~1 приsредном средишту Полога.
дом.), Лукојца (26 дом.). Теново (32 дом.) итд. И поЈ1ощка пољска села била су привлачни центри за та унутрашња
Полошка македонс1<0 становништво, које зна порекло од преда- нрсссљавања. Део словенског становништва по досељен.у У Полог,
1(а досе.љених из Алба.није, no областима старине може се овако поде­ 1сасније се сасвим иселио.
лити: из Љуме 69 дом., из Мата 61 дом., 113 Калиса ЗО дом. , из Љуре
30 до,,.."из околине Пишкоnеје 19 дом., 113 Лусње 13 дом., из Малесије Јtичевска котлина. - Словенских досељеника из Албаније У
10 дом., из Мер.цита 7 дом., из Фанде 5 дом., из окотmе Елбасана 2 кичевским сели111а утврдио сам свега 30 родова са 145 домаћинстава.
дом., из Северне Албаније 35 дом. и из Албаније уопште 52 дом. ПОТifчу из:
Из пр11купљених података о досељавању види се: да су се по­
1. Око.,и11а Пюпкоnеје 11 56
једини родови исе.11или из својих ранијих насеља у Албанији к.ада
2. oбnacru Мат 7 38
више у њима mrcy могли опстати. Једве је истерао страх од освете
(род Цветкоsци у селу Печкову, род Шутевци у селу Пожараву), р;ру­ З. oкOJUnra Елбасана s 25
4. Голог Брда (ceno Клеље) 2 13
"' су отюnли "од мукэ." (род КоачоВIЏ{ у селу Варsари), трећи су оста­ 2 2
ли без стоке (род Балабаноsци у селу Галату) итд. Ова предања су S. oкo:nwa Ока;.wа
6. окол1111е Бера 1 Ј
прилично та•rна: познато је да су у појединим областима Албаюrје
7. А.'!башlја уошu 1е 2 10
владале етничке борбе услед којих је словенсво С'\'ановяиштво посте­
пено потиснуто и замењено албанским становЮfШТВом. Има и родоsа зо 145
пореклом из Албаније којима је Полог б~10 привл.ачан кз.о област са
бољим пр}mреДRИм услоs има.
Према подацима изложеним у прегледу досељеници ПОЗl!атоr
Становништво вeher броја полошких родова, о којима је овде
реч, lie зна да наведе тачно време исељавања из Албаније. На то ста- порек.nа у сел:има Кичевске котлине већином потичу из че-n~ри обла-
 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА
с·rи у Албанији: иэ оиолине Пишкопеје, облаС'rи Мат, оиолине Елба­
сана и Голоr Брда. Словенски досељеници из Албаиије обновили су
неколико села Ки<rевске коттu1е, а у неким кичевским селима они су
попунили затечено македонско становюrштво.
Наведена струја из Албаю1је у Кичевску котлину донела је
знатно веkи број досељеника, неrо што се то може закључити по да­
на111њем броју њихових потомака. Но већи део се, пос."Iе дужеr или
кpaher задржава1-ьа у селима Кичевсr<ог краја, упутио ка варошюџ<
I~ичеву или се иселио из ове области.
У Кичевс1<ој котлини има и .11осељени1>а још из окоЈIИНе Струге,
Дебра и Охрида. Код !tеких од тих родова даље порекло је И3 Алба­
није. А те области њима су биле етапе у даљем кретању на исток.
Насеља у околини Кичева, у који»1а данас знатан део чине досе.ъеющи
порек..qом из Алба1п1је, су: Ј aro.q, Долеяце, Лешница, Видране, Бржда­
не и још нека друга. 101
III ЗАКЉУЧНИ ДЕО
-У уводу смо нагласили да ћемо говорити само на основу својих
података прикупљеЮ<Х о словенсю1м исе,ъеющи111а из Албаније, а
који данас ~юtве у селима западног дела СР 1\fакедо1n<је и то у Охрнд­
ско-струпmој области, Битољско-прилепској котлини, Пологу и Ки­
чевској котлини.
Из тих података јасно иЗЈЈази: да скоро није било подручј;~ у
данашњој Албанији у I<Ојима није било вЈW1е ИЈlИ мање словенско­
-хришћанског становни1џтва. Било га је од севера до jyra Албаније и
од ~ьеног ниског r1р иморског дела на западу ло високог пла.н:инскоr
дела на истоку. И словенска тоnоrрафс1<а иыена то јасно показују: та­
мо где данас у Албанији нема Словена, и:1.1а очуваних бројних словен­
ских назива насеља и других топографских имена. 11 1
Положај словенско-хришkанскоr становништва у крајев11:Ъ1а да­
на111ње Албаније крајем XVIII, па током XIX ве1<а и касm1је био је
nеома тежак. То ј е ·грајало приближно око 200 година. Верске и народ­
носне супротности избиле су свом )Кестином. Наш свет није могао да
се браю1 од насиља, ни од власти да доб}(је заштиту. Зато су се неки
исељавали, док су дРуrи ОС'rајал:и ако би примили ислам. На тај на•пm
у поменутом периоду, )'след исељавања и асЯИИЈlације изrубц.по се
iraшe становюm1тво у многим крајевима Албаюiје. 121
1\iи смо напред изнели податке за те исељенике који су се по­
мерили у наше области на истоку и који су се до дане.с очували само
у западном делу СР Македоније. Сва1<ако да је мноrо више словенских
родова из Албаније досељено не само у наведене четири данашње на­
ше области, веk и друге крајеве Јуrославије. Међутим, прави број се
ие ыоже тачно утвр;џrrи садашњим подацима прЈn<упљеm1м на терену.
Словенски досељеници из Албаније вису могли увек бирати ие
само област веk и село где би се населили. Па иnак, релативно су се
лако прилагођавали животу и обичајима околюtх с·rановю<Ка. Од њих
су 11римали ношњу, дијалекат, начин понашања. Та1<0 се вршило брзо
РАНИЈЕ СЛОВЕНСКО СТАНОВНИШТВО У АЛБАНИЈИ 41
и:зједначава11..с- и прилагођавање. Како сам могао дознати 1-1а терену,
1<арактеристична одли"а ових становника био је развијен задру'1<n«
"'ИDОТ. Њихов :dИран и тих начин живота нави1<ао их је да се ослањају
само на себе у тражењу средстава за опстанак и одбрану. Стога је за­
дружю1 )fСЈ\зОТ био етничка особина скоро свих досе.ъениха.
Могу се пратити неке старе одтrке овоr становЮfillтва са:мо у
по неким , уr;1авном, nланинским селима за.~1адноr дела СР ?11акедоm1је
и то у се.лим а где су бројније насељени. Тамо је створен известан ре-
1·иопалю~ живот, на пример, села 1\IIали B1raj и Бишни код C·rpyre;
села Сел це и Тспавце у Битољско-nрилелској котлини; сеЈ1а Железно
Речане, Дуф, Печково, Теново, Беловиште у Пологу итд. Тамо пс:и­
хичю1 тип и неке mmrвистичке особине врло су поучюf. То може да
nобу;џ1 пажњу будућих исп11т11вача. Овај наш рад је само скроман
при:~оr за nознаnа~ы раш~јег словенског стаяовmfШ'ГВа насељеног у
Албанији.
Намеhе се питање: има ли и данас нашег стално насељеног ста­
новништва у Албаиији? Међу•rим, у поменутој држави никада нису
објављени званични подаци о томе. Али, према проценама, иЈ\lа њих
01<0 65.000. Па ипак ова јуrословенска мањина нема никаква права,
која су иначе одавно утврђена у ДО!<ј'Ментима -Уједиљешu нација, чи­
ји је Албаю<ја члан. •З)
Наша јавност 1<рај јуrословенско-албаяске rpamщe, преко сво­
јих рођак.а, ближе је упозната како се поступа са иашим становНЈ<w­
твом у А.;~бапији. Сви кажу да су они тамо изоловаt1и од света, без
међусобног комуницирања, без права употребе свог матерњег језика.
Забрањена им јс хришћанска религија и употреба хришkанских име­
на. Очигледно је да се све изаршава по унапред припремље110~1 пла­
ну - да се униште сви словепсюt трагови. 141 У томе су ме уверавали
наши ста11озRИIЏ1 из око."IИНе Корче и из области Голог Брда исељени
иза другог cl\e'rcкor рата. Онп сада живе у Банату (село Јабука), у
окоmЈЮ1 Бито.ъа и у Скопљу.
Дуrо времена нelie моkи да се исцрrm веома важна тема о ра­
нијем и садаш1·ьем ју11<нослоненском станоuниш1·ву у Албанији. Пос­
тоје jour многе празнине у 11ознаван,у наведеног проооема, јер су м:во­
rи подаЦЈ-1 неоткривени l!ЈЈИ су у>rnштени. Ислуњавање овог отвореног
задатка нау1tс чека на будуће наше и друrе истраживаче.
ЛИТЕРАТУРА И НАПОМЕНЕ
1. То јс област око Дрю1а - 11з'1еl;у Џриэрс11а а·• ћаковнuе ва пстокv 11
Ск;щра -на з:1.11111(у.
2. Ј. Ц аи1 'ји ћ: Распоред балrrонскоr 11арода. r11aCJlШ< Срr1ско1· reorpaфcкor
црущтва, св. 2. Бео"l'эд 1913.
3. Р. Н п кол 11 lt Ш~1ье Ap11ayra у CpnCt<e земље. ћасН11К Срrюкоr
rсоrрафског друштва. св. 3/ 4, Ьсоrрад 1914.
4. Ј. Х. В а сп ље а 11 h: llf\1:JIJN•ни паше кран у Јужиој Србији, "Брат­
сnю", XlX, Београд 1925.; 11сти: Наш11 под Арбанас11~1а и Грцп""· "Братство",
XXV, Беоrрад 1931.
S. Т. См 11 ља ни ћ: l\fJ1jaц11, Горња Река и Мааровско поље. "Насеља",
књ. 20, Бео11рnд 1925.
42 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА ~~~~.~~~~
ГЛАС НИК СРПСКОГ Г ЕОГ РАФСКОГ ДРУ ШТВА
B 'U L LETIN DE LЛ SO Cil! TE SERBE D E GJ!O GRAP BI E
6 А Ј ов 11ћевlИ11: Плаnско-rусшьска обnаст. "Насеља", RЊ. Х, Београд ГОДИНА 1981. СВЕСКА LXI - Бр. 2
1921.; мстi1: Црногорско Приморје и .Крајнна, "Насеља". ·књ. XI, .Беоrрад '1922.; ANNEE 1981. ТОМЕ LXJ - N• 2
1кrн: З'е1·а н Лешкопоље, "Насеља", IЮЬ. XXIII, Беоvрад 1926.
7. с .в. То7't Ић: Епбасап. Гл.а-сюrк ГеоrрафскQI' дЈ>'llШТВа, Београд 1938.
8. М. Филн nо вић: Дебарски Дp>Jl\U<O,~. Скопље 1939.; нс1,н: Го.•о Брдо,
С!<ОПЉе 1940.
9. Б. Ми JI ој ев n 11: Јужна Ј\fа:кедонnја. "Насеља'', юt.. Х, Беоrрад 1921.
10. ВеЈнn<и је број mща који су показа:ш разумева>ье. за мој рад '!а терену
11 <Caonшrana~" nодат'11.Ка nоЈ..1а:~·али 'CV ь.1т-1. Св1t.\1а ЈЬИL\lа 'l!ЗЈ3Шьу3ем. <:ВОЈУ ср.з,аq- РАДОСЛАВ СУБИЋ
1-1 у захвалност.
11. Cena у 111рещелу Голом .Брду "':мају с.~едећа имеЈ1.а : Щово, Дре.ново" Сте6- РАЗМЕШТАЈ И СТРУКТУРА ТЕРЦЈIЈАРНИХ ДЕЛАТНОСТИ 'У
;1ево, С!t1олв~.1-к, Лешюtчане, !!ребrоите, Иэnор. ГоЈ.rешта. Dроица, РадовШU1е, Го­ ВОЈВОДИНИ
рица, Љуболеш нтд. - Cena у обласm~ЈЪ~,,1>1 tL\.JЗJ Y следећа <1мена: Коловоз, Су­
ходоли, Боровјан, Брсждан, Брестн, 1ро3ак;у. Цере.t1, Шумба1u1 иrд. . - Села. У
околиш~ Подградеца """'ЈУ c.."Ie.:i.eћa >L\lella: ~аrорича.н", Че.рВ0НИка, 'Гу~пе.m1ш ~е. Уводне 11апомене. Површина Војводине захвата 21.513 квадрат­
Муму.шште, Лиа н:rд. - Сепа у око.'Ј.IШ\i Корче юоаЈу o."Ieдe_lla •Њ\IСВ~: ЦерЈе: них кило111етара. Према попису сrаиовништва, на територији Вој води­
в"лиште, Пус1-ед fl'l)!I.. - Села ·у Преоnн (Део у АлбанщиЈ HM3JV .C."Ieдel>a им.ена.
не је 1971. године живело 10,5% Југословена односно 1,952.533 станов­
Звез,ца, Горица, Длаб\r>ЈЈЩа, Шуљ ит.:1.
ника или 90,8 становника на 1 квадратии километар.
12. Око 010110.inшe XIX 01ека Срба у Сr<адароком ·n<Јлајету бnдо је <ЖО 70.000
дv ша. У Војводини су три већа региона: Срем, Банат и Бач1~а. Адми­
• 13. "Подй'!.'l1'1<а", 13. Vl 1981" стр. ·15. Rистративно је аодељена на 44 општине-комуне, са укупно 451 насе­
14. Ј. Т ри фуи ос кв: О век.им селима v Албанији. Гласаl!К Српског љеЮ!М местом. У и.има живи виwе становника од 3 републике поједи­
rеографског .црушnа, Беоrращ 1980. начно: Црне Горе, Македоније и Словеније.
Захваљујући својим природно географским одли1;ама, Војводи­
на је најпознатuји, највећи и најзначајнији пољопривредни регион Ју­
гославије, њеиа традиционална житница, а данас највећи произвођач
храие и тржишних вишкоЈ1а пољопр ивредних производа.

Терцијарне делатности. Развитак привреде прати опадање запо­

Resume
JOVAN F. TRIFUNOSКI
SUR L'ANCIENNE POPULATION SLAVE EN ALBANIE
Au cou1·s du haut et du bas ћо1оуеn age il у avait des haЬitants
slaves installes differ entes regions de l'Albanie actuelle. ll У en avai:t
du nord au sud de !'Albanie et de sa partie maritime ba:sse а Q'ou.est jusq,a
sa partie ·пiontagneuse haute а l'est. Plus tard, cependant, surtout au
cours des xv111•, XIX• et en partie du хх• siccl~, cette population ~:
paraissait de plusieurs manieres. L'auteur du present travail .а _recue1ll1
les doonees sur cetie anaienne population slave en Albarue qщ v1t а pre-
sent sur ie sol de Ја Yougoslavie, а savoir dans les regions suivantes: d·ans
!а region d'Ohrid et de Struga, dans le bassin de Bitolj .e t de J?riJep, en
Polog et dans Ја bassin de Kicevo. Le nombre de ?es hab1tants e&t grand·
с.1ених у примарним, а потом и у секундарниы дел атностима услед
нове 1'Охнологије, уз истовремено огромно повећање производње и до­
хотка и пораст радне снаге у терцијарним делатнос1'има.
Савремене терцијарне односно услужне делатности су најмлађи
сектор привреде, крајње хетерогеног састава. Закон непрекидног по­
диз ања nроизводности рада, у ЊlfMa се испољава у разл:и:читом степе­
ну, али и при оптималној организацији захтева највише радне снаге .
За настајање терцијарних делатности и њихов развитак, карак­
теристично је:
- повећање Rовостворенf1х il!pC!J.flOC"I1Н у пољоорн:вре,щи и 1111щуст.р11ј.ц,
- огромf!о пооећан,е "".:1~-стр.11ЈСКИХ производа и no .~wанmтсту и •ПО !КВалmету,
- интеr;1зr.rn11с;> повећа1ье caoбpal'iaja,
- пооеl;аље З!'пос.~;еносrн н реа11не куповне моћи становништва, које је у стању
;щ ансорбуЈе •~аЈвеЬн цео 11ро11Зоод"""·
- а1рарн а rrре.насељенос'Г "' раэвој секуццарнщ !R териrорија.l'них делатност..,
изазивају конuсн'vраfЈ"ЈУ сеоскоr станов"иштва v 'l'адови..\lа, 1mo је vcnOOID10
Жt.(Ву стан.бену пзr~ра.."\ЊV 11 развитак ко.\1·у:яа.rrних ~дела111-1осn1, т1рrовине, :ti.PV·
ШТВСЈiе .ltCNpэпe итд.,
- потреба за образовањем <1ајшири:х ·спо.јева .народа, пошто је дан.ас потребан
врло fКt'!Шl[iфиковам рад,
- ne.1111<.a потреба за одржаnаЈьем. те1<уће тех:нn.ке,
- знзт1Јо уuећа11а эдраuствсна заmУШа.
- .оеће эащо.вољавање кул·1урннх потреба,
- развпјенпјн масовни с.tедијую1 и аис·rо." информисања,

}~р Рацос.qав С~иl!, дюш. reorpaф, Србобран, Змај ЈовШIЗ 3.