Економија је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економску

правилност у економским активностима. У свакој епохи развоја економија проучава

економске активности, како друштво користи оскудне ресурсе за производњу добара и
услуга и дистрибуцију их члановима друштва. Економија је такође повезана са другим
наукама: социологијом, демографијом, политиком и другим.

Предмет економије дијели се на двије главне области: микроекономија која проучава

привредне субјекте (домаћинства и предузећа) у смислу трошкова производње, и
макроекономија која проучава појаве и процесе као што су: инфлација, незапосленост,
индустријска производња и економија државе.

Остале опште поделе економија укључују: позитивну економију, која описује „шта је“,
и нормативну економију, која заговара „шта треба бити“; економска теорија и
примењена економија; рационална и бихевиорална економија; као и подјела на
формалну економију (која је више ортодоксна и бави се везом између „рационалност-
индивидуализам-равнотежа“) и херетичке економије (која је „радикалнија“ и бави се
„институцијом-историјом-друштвеном структуром“).

Рационална употреба ресурса у производним и услужним делатностима ствара многе

производе и услуге. У развијеним земљама пољопривреда чини 2% домаће производње,
индустрија око 30%, а остатак чине услуге, које укључују: банкарство, транспорт,
забаву и културу, комуникације и информације, туризам и јавне услуге (одбрана,
полиција, образовање и здравство). Услуге у овим земљама биљеже најбржи раст
производње и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда
ствара најзначајнији део домаћег аутопута, са највећим бројем становника и најнижим
примањима. Дакле, услуге у овим земљама биљеже веома споро повећање производње
и извоза.

Економија проучава многе области и проблеме, развијајући теорије о људском

понашању при доношењу кључних одлука за коришћење оскудних ресурса за
производњу и дистрибуцију вредних материјалних добара и услуга међу људима.

Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и
оскудне имовине која је погодна за алтернативну употребу. Лионел Роббинс.

Тренутни назив за економску науку, који са енглеског на српски преводи као економија
и економија, потиче од грчке речи "оикономикос". Ова реч је једињење које повезује
грчке речи „номос“, обичај, закон и „оикос“, дом и изворно значи: закони о управљању
домаћинствима. Верује се да га је први употријебио грчки мислилац Ксенофон, који је
назвао своју књигу објашњавајући како успешно водити фарму „Оикономикос“.

Привреда је прешла дуг пут у развоју, зависно од промена у економском развоју и

друштвеним односима. Економска мисао започела је учењима древних филозофа
Ксенофона, Платона и Аристотела, а наставила је средњовековном сколастиком и
каноником, од којих је најпознатији био Свети Тома Аквински. Општа карактеристика
овог периода био је нормативизам, који се огледа у ставовима о трговини, каматама,
фер ценама итд., Који су повезани са вредностима и циљевима, за разлику од позитивне
економије која представља скуп синтетизованог сазнања о ономе што у пракси постоји
- животу.