FOSILI Isidora Nikolić

FOSILI
Fosil je bilo koji očuvani ostatk, impresija, ili trag od organiyma koji je jednom
živeo u prošlosti. Primeri uključuju kosti, školjke, egzoskeleti, tragovi u
kamenju od životinja, stvari očuvane u ćilibaru, kosi, okamenjeno drvo, ulje,
ugalj, ili ostaci DNK. Ukupnost fosila je pozanat kao zapis fosila.

Paleontologija je nauka koja se bavi fosilima: njihovom starošću, metode

formiranja, i njihov evoluitivni značaj. Uzorci su uyeti u obzir kao fosili ako su
stariji od 10,000 godina. Najstariji fosili su stari između 3,48 i 4,1 bilion
godina.

Evolucija je nauka zasnovana na činjenicama i omogućava nam da

razumemo razvoj života na Zemlji. Ona pokušava da objasni kako su od
jednih nastale druge vrste, objašnjava i slličnosti i razlike između pojedinih
organizama, kako fosilnih tako i današnjih. Međutim, u fosilnim nalazima
postoje mnoge praznine, tj.
nisu pronađene očekivane
prelazne vrste izmedju starijih
i mlađih oblika što
onemogućava da se u
potpunosti sagledaju
evolutivni tokovi.

KAKO NASTAJU FOSILI?

Posle smrti biljaka ili životinja,

njihovi ostaci obično istrule. 1 :PRETPOSTAVLJEN IZGLED BELEMNITA
Bakterije razlažu tkivo i ono se
za nekoliko meseci ili godina raspadne. Ali povremeno, kad se ti ostaci nađu
u pravo vreme na pravom mestu, sačuvaju se njihovi čvrsti delovi – kosti,
ljušture, zubi. Kad paleontolog rijući po tlu uzbuđeno iskopa zub star tri
miliona godina, on je u stvari našao fosil. Fosil može biti zaista zub, kost ili
ljuštura neke životinje, koji su se sačuvali kroz vekove. Ili to može biti odlivak
ili otisak originala – skelet neke morske životinjice urezan u stenu. Neki fosili
su kopije pravih koštanih delova koje je priroda izvajala od minerala.

Da bi zemlja stvorila fosil, koji nam omogućava da vidimo deo nekog

stvorenja iz prastarih vremena, neophodni su odgovarajući uslovi. Najvažnije
je da ostaci budu zaštićeni od vetra i kiše. To se može dogoditi kad biljku ili
životinju prekriju naslage – odlomci stena, kao što su šljunak iil pesak. I
pepeo je dobar pokrivač. Naslage ponekad zaštite ostatke na mestima kao
što su jezera, močvare i pećine. Međutim, fosila najviše ima na mestima gde
 FOSILI Isidora Nikolić

je Zemlja nekada bila geološki aktivna – na

primer oko vulkana koji su u mlazovima
izbacivali pepeo, iil u blizini planina koje
rastu. Sa padina takvih planina komadi
stena i zemlje klize u reke, a one ih kao
nataloženi materijal nose dalje, u okeane.
Većina fosila pronađena je ispod vode, ili na
mestima kuda je nekad proticala voda, lepo
pokrivena naslagama i zaštićena od
bakterija koje žive na suvom.

Fosili nastaju na nekoliko načina. Minerali

mogu polako da prodru u pore ljušture ili
kosti koja se polako raspada i sačuvaju je od
daljeg raspadanja. Ili, kiseline mogu da
rastvore ljušturu ostavljajući njen otisak ili
kalup u steni uz koju je bila pritisnuta.
Zemlja ponekad stvara duplikat ljušture.
Minerali napune kalup urezan u stenu,
obrazujući kopiju prvobitne ljušture. Fosila
ima svih veličina, od zastrašujuće velikih
(butna kost tiranosaurusa reksa) do izuzetno
malih.
NAJSTARIJE DRVO
Priča o životu najstarijeg drveta na Zemlji koje je
poštovano zbog svoje lepote i dugovečnosti je
priča o vrsti Ginko bioba. Smatraju ga ,,živim
fosilom’’, jer je ostao skoro nepromenjen
milionima godina. Najstariji fosili Ginkoo
pojavljuju se u stenama perioda perma, nastalim
pre oko 280 miliona godina, mnogo pre nego što
su se pojavili prvi dinosaurusi. Kada su u doba jure dinosaurusi dostilgi svoj vrhunac
u razvoju, bilo je mnogo vrsta ovog drveta. Pre oko 135 miliona godina, u doba
krede, kada su se pojavile prve cvetnice ali pre negošzo su dinosaurusi nestali,
mnoge vrste Ginko su počele da izumiru. U ttercijaru, od pre oko 63 do 13 miliona
godina, ostalo je samo nekoliko vrsta roda Ginko. Danas postoji samo jedna vrsta.
Kao vrlo primitivna biljka, nastala je i uspela da preživi u periodu kada je Zemljina
atmosfera zbog mnogih vulkasnih erupcija. Milioni stanovnika u mnogim gradovima
veta gaje ovo drvo pre svega zbog izgleda, lepih i
2STRATIGRAFSKI STUB- GRAFIČ KI PRIKAZ SMENE
elegantnih listova, a mnogi smatraju da njeni ORGANIZAMA I SEDIMENATA NA ZEMLJI
plodovi, inače neprijatnog mirisa, imaju lekovita
svojstva.
 FOSILI Isidora Nikolić

Literatura:

• Keti Volard, A ZAŠTO?, Beograd: Laguna, 2006

• Dr Gordana Jovanović, Planeta, Beograd 2010