Domaće imenice muškog roda koje se završavaju na –o:

To mogu biti dvosložni hipokoristici koji imaju dugouzlazni akcenat na prvom slogu ( tajo, medo, striko..)

Osim njih mogu i i imenice sa hipokorističkim nastavkom –ko ( nestaško, nevaljalko, plašljivko..)

Ili imenice izvedene od glagolske osnove sufiksom –lo koje označavaju vršioca radnje ( zakeralo...) taj
njihov rod je nestabilan ( to zakeralo ili možda taj zakeralo)

I imenica dečko je imenica domaćeg porekla a muškog roda prve vrste koja se završava na o.

Problematična je množina ovakvim imenica, imenica muš roda na o prve vrste,

Npr imenice koje imaju hipokorističan nastavak –ko ( zloćko, aljkavko..) množinu uzima od sličnog
tvorbenog tipa pa će množina biti aljkavci (od aljkavac)

Inače, domaće imenice muš roda na on se gotovo nikada i ne koriste u množini.

Imenice koje se u nominativu jednine završavaju na vokalnu grupu –IO ( studio, trio, portfolio..) u
promeni mogu dobiti proširenje jotom. Štose tiče množine ove imenice se mogu menjati kao imenice
muškog ili srednjeg roda.

Jednina: n-studio g-studia d-studiu a-studio v-studio i-studiom l-studiu

Množina: n-studiji g-studijima d-studijima (ovo kada je muški rod)

Množ kada je srednji: n-studija