Oмиљена личност мог детињства 2.4.2020.

Личност кја се много обрадовала мом доласку на свет, са којом делим све своје дане и у чијем
друштву ми је увек топло, лепо и сигурно је мој деда по оцу – Милутин.

Живимо на истој адреси, у истом дворишту.Деда је ту,сваког дана.Воли да ради у башти или да
нешто поправља у радионици.Бициклом иде до пијаце и у набавку по граду.Иако има 85 година,
доброг је здравља и у снази је.Деда је врло интелигентан човек, мада је завршио само 6 разреда
Основне школе.Он је јако креативан, пун пракзичних идеја и творац је многих изума, као на
пример: љуљашка од столице, дрвени гимнастичар, клопка за голубове, разне кројачке
креације...Деда је савладао кројачки занат, а раљдни век је провео радећи као возач на
,,Пристави“ и у ,,Нафтагасу“.

Деда је у Вршац дошао као млад човек, са својих 25 година.Пореклом је из села

Лепенца,недалеко од Бруса.У његовој породици од тридесетак чланова није било довољно хране
за све. Деда је био принуђен да напусти свој дом и крене у свет у потрази за неким послом.Дошао
је у Банат, јер је овде увек била потребна радна снага на њивама. Деда је радио као најамник код
староседелаца и будући без крова над главом, спавао је по њиховим шталама. Пошто се у послу
веома истицао, постао је најбољи тракториста у земљорадничкој задрузи.Тамо је упознао и бабу ,
која је тада била вредна и добра девојка из његовог родног краја. Ступају у брак и најпре живе
као подстанари, а потом добијају за становање некаашње штале за бикове – бикарнице. Тамо су
ми рођени тетка и тата. Кад су се доселили овде где сада живимо, тетка је кренула у 1. разред.

Деда је средњег рста и пунијег стаса. Сада је већ потпуно сед, са високим челом. Иако је у
годинама, лице му је свеже, румено и без бора. Његове небеско плаве очи увек су пуне ведрине и
неког изузетног сјаја. Он се увек шали и пун је смисла за хумор. Са дедом играм шах, мице и карте.
Пошто деда воли да једе, често му правим друштво. Помажем му у башти, да не би морао да се
сагиње. Увек ми је забавно са њим, јер он на све гледа са ведрије стране.

Личност мога деде Милутина стоји као чврсти стуб у мом животу који ми пружа сигурност и
ослонац. То срце пуно љубави, за мене ће вечно куцати, јер они кје волимо, не умиру.

Марија Тодоровић, 4.разред