Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Трећи

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 145-146

Наставна тема 3
Наставна јединица Франц Кафка: Процес
Тип часа обрада
Циљ часа  Упознавање ученика са делом Франца Кафке
 Упознавање ученика са различитим приступима у тумачењу
књижевног дела
 Анализа романа и уочавање његове слојевитости
 Тумачење лика Јозефа К.
Образовни задаци  Упознавање ученика са стваралаштвом Франца Кафке
 Упознавање са спољашњим и унутрашњим приступом књижевном
делу
 Упознавање са појмом параболе и њеним присуством у делу
 Уочавање недоречености у грађењу лика Јозефа К.
 Анализа порука романа
 Упознавање ученика са наговештајем филозофије егзистенцијализма
 Запажање језичког израза и лексике у роману
Функционални  Уочавање везе између биографских података и Јозефа К.
задаци  Указивање на пророчански значај романа када су у питању
тоталитаристички режими који су се јавили након Кафкине смрти
 Препознавање отуђености човека
 Уочавање апстраховања јунака чије се презиме своди на иницијал
 Уочавање улоге простора и атмосфере у роману
Васпитни задаци  Уочавање значаја породице и корена
 Препознавање чинилаца који ломе човеков слободан дух и вољу
 Препознавање презира и бунта изражених кроз равнодушност
Кључни појмови  Кафка, Процес, Јозеф К., хапшење, побуна, суђење
Образовни
стандарди
Образовни исходи  Ученици су се упознали са стваралаштвом Франца Кафке
 Кроз тумачење романа, ученици су уочили поруке романа
 Ученици су препознали и тумаче противуречности у лику Јозефа К.
 Ученици умеју да користе спољашњи и унутрашњи приступ
књижевном делу
 Ученици уочавају улогу простора и атмосфере у роману
 Ученици запажају једноставност језика и његову дубљу функцију
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту
Наставна средства Табла, креда, прилог
Место извођења Учионица
наставе
Корелација  историја

Литература и  Љ.Бајић, М.Павловић, З.Мркаљ – Читанка за трећи разред

додатни материјал за гимназија, Klett, 2015., Београд
наставнике  Франц Кафка, Процес, Београд, Омладина, 1953.
Литература и  Франц Кафка, Процес, Београд, Омладина, 1953.
додатни материјал за
ученике
Напомене /

ТОК ЧАСА
Уводни део часа  У уводном делу часа ученике ћемо упознати са околностима у
(5‒10 минута) приватном животу Франца Кафке
 Кафка је рођен у трговачкој јеврејској породици у Прагу 1883.
године, у породици у којој је доминирао отац, човек деспотске
природе и снажне воље, који је захтевао и остваривао потпуну
послушност и потчињавање.
 Таква породична ситуација оставила је дубоке трагове у Кафкиној
природи и изазвала двојак однос према средини: у њему је тињало
осећање мање вредности, несигурност и колебљивост, а у односу на
околину, Кафка је био пријатан , комуникативан, добар пријатељ
 Много је путовао, лако склапао познанства, имао је и велики број
 пријатеља.
 У његовом живот било је и неколико великих љубави, али се ни за
једну није везао- уговарао је и раскидао веридбе по неколико пута.
Своје тешкоће у односима са женама Кафка је преточио у лик свог
јунака Јозефа К.

Главни део часа  Кафкино писање настало је из потреба да се разреше мисаоне

(90‒100) минута дилеме, да се повери, исповеди и поведе унутрашњи дијалог са
самим собом. Иза њега је остало много грађе, али је много тога
написаног сам уништио. Пред смрт, а умро је у санаторијуму у Бечу
1924. године, оставио је у аманет свом верном пријатељу Максу
Броду да спали сву књижевну заоставштину.

 Макс Брод није испунио овај аманет, већ је, на против, брижљиво
сређивао и објављивао Кафкина дела.

 Писао је писма, дневнике, белешке, приповетке, романе. Романи

(Процес, Замак, Америка) остали су углавном незавршени.

 За живота, Кафка је мало тога објавио, а најзначајнија дела

објављена су након његове смрти: Разматрања (1913), Пресуда и
Преображај (1916), Сеоски лекар и у Кажњеничкој колонији
(1919), Уметник у гладовању (1924), Процес (1925), Замак (1926),
Америка (1927). Касније су објављена његова писма и дневници.

 Франц Кафка био је правник – чиновник једног осигуравајућег

друштва у Прагу, живео је живот мирног и повученог човека. Био је
визионар и превратник у европској књижевности, творац једне нове
прозе у којој оно што је стварно делује као да је фантастично, а оно
што је измишљено као гола стварност.

 Његово дело „Процес” најбоље приказује ове одлике, ово

незавршено дело које, док читамо, не знамо да ли смо на јави или у
сну, ово дело за које је уз сва остала, наредио свом пријатељу Максу
Броду да их спали после његове смрти. Срећом Брод је урадио
сасвим супротно и објавио их је.

 Неки критичари верују да је „Процес” нека врста аутобиографије.

Кафка као Јеврејин који је причао немачким језиком али кога
средина није прихватала, осећао се се усамљеним и затвореним у
 свету без правог избора и слобода. По другима био је огорчен
капиталистичким светом и Аустроугарском монархијом, коју је
доживљавао као бирократску машинерију и изопачење правих
слобода. У свом дневнику писао је о свом страху од егзекуције и
ножа који му се привиђа и забада у тело.

 Плашио се свог ауторитативног оца а веридбу са Фелисом Бауер

доживео је као хапшење. На тврдње да лик Јозефа К. носи и нешто
лично указује један дневнички исказ: „Нећу се препустити умору.
Ускочићу у своју новелу, па макар при томе разрезао лице..” Што је,
изгледа и учинио.

 „Процес” је експресионистичко дело и модеран роман. Кафка

реалистички изведеним поступком даје слику људске отуђености
(алијенације) у свету и ситуације од нелогичних појединости које
чине да се стварност доживљава као нестварна и надстварна, као
фантастична која ниче на тлу свакодневнице, или пак као нека
затворена и тајанствена због чега и говоримо о „магичном реализму”
Франца Кафке.

 Радња романа се врти око Јозефа К., мада радње готово и да нема.
Све што господин К. ради остаје без догађаја и дешавања, то су све
само мале епизоде у његовом свакодневном трајању. Он води један
монотон живот, потпуно уклопљен у друштво, понавља готово исте
ствари свакога дана. Обавља дужност банкарског чиновника, одлази
у пивницу... Нема никаквог померања осим физичког, Једног јутра у
његов стан долазе људи у црном и саопштавају му да је ухапшен,
али да то не треба да ремети његову свакодневну рутину.

 Неке недеље, дан када Јозеф К. не ради, позван је на прво суђење у

некој забаченој улици, у неодређеној згради. Цео простор у овом
делу је неодређен, нема никаквих ближих ознака (назива улица,
града...). Куће, двориште, конопци са вешом, указују нам да је то
урбан простор. Тај простор је обележен празнином, одсуством
бучног живота (празна кућа, празне улице...), само појединац на
видику или која мања група.

 Затим имамо самоћу трајања у том простору. Сваки појединац, ма о

коме да је реч, издвојен је од мноштва. Такође, простор је у виду
 лавиринта. Када господин К. стигне до зграде где суђење треба да се
одржи, он увиђа да има више путева, више дворишта, више
степеница. Иако не зна који је прави, он бира један од понуђених.
Овај лавиринт указује на то да сваки пут када мислимо да знамо
нешто, има још много тога што не знамо. Јозеф К. нагађа којим
путем треба да иде, чиме показује да иако не верује у своју кривицу,
он и даље слепо прати систем који је започео процес против њега.

 Када оде до сликара Титорелија, открива да постоје само

привремена и делимична ослобођења али никада потпуно,
односно да слобода заправо и не постоји.

 Упутити ученике на главу „У катедрали”

 Ово поглавље представља параболу о човеку и закону. Парабола је

алегоријска прича која жели да погодним примером укаже на неку
моралну истину, односно како да се поступи у одређеној ситуацији.
Увек садржи поуку.

 Јозеф К. упознаје свештеника који му прича причу о сељаку који

долази на суд и од вратара тражи да га уведе у закон. Вратар му каже
да може покушати да уђе, али и то да ће га он зауставити. Овде
видимо да закон нема везе са правдом, да су они само ту да људима
пруже лажну сигурност, како би се потпуно препустили тиранијском
систему. Они су само варка. „Од лажи се гради поредак у свету”.
Долази до сазнања које му открива бесмисао стварности и убија
вољу да било шта учини за властити спас. У последњем поглављу
долазе двојица у реденготима и одводе га у каменолом, где му,
ножем заоштреним са обе стране, пробијају срце, и два пута га
окрећу.

 Тада, једини пут у целом роману, прожетим мраком и тамом, без

светлости, што указује на вечито незнање и лажни живот, видимо
пејзаж.

 Са петог спрата куће поред, један прозор засветли и отвара се, неки
човек извирује, нагнут, раширених руку, сав „слабачак и мршав”.
Можда је то био и једини знак савести, пробуђене, узнемирене
људске савести, спремне на помоћ и у виду вапаја. Јозеф К. тада
 изговара: „Као псето!”. Чак и овде, на крају романа, Кафка није
могао да не изрази апсурд: убијен човек проговара и говори о стиду
који ће га надживети.

 Можда је тада схватио да је цео живот био само марионета неког

изнад, неког невидљивог и свеприсутног. Можда се тада покајао
због живота без побуне и отпора, без личне борбе, без духовног
напретка.

 „Процес “ је критика сваког тоталитарног друштва. Реченица „Од

лажи се гради поредак у свету” указује да управо на томе почива
поредак целог света и владавина свих моћних, без обзира да ли је
моћ оличена у појединцу, једном друштву или држави, или пак у
глобалним циљевима већег броја државних заједница и моћних сила
које траже од свих да им се повинују. Свет у коме се сваким
појединцем манипулише и сваки вид слободног мишљења види као
претња систему. Један апсурд у којем увек неко влада у име неких
циљева о којим појединац ништа или сасвим мало зна.

 Право питање је да ли је Јозеф К. заиста био невин? Или нам је

Кафка на један апсурдан и конфузан начин у исто време покушао да
покаже два различита аспекта. Један је да су појединци само пиони
којима неко управља и које искоришћава а затим одбацује када му
више нису потребни, обична средства која нису ни свесна да неко
њима управља. И други да су људи толико уколотечени и навикли на
удобност устаљеног живота да и не могу то да примете. Управо у
томе је кривица Јозефа К. што је дозволио да га систем потпуно
савлада и што се никада није чак ни усудио да га преиспита,све док
није било превише касно.

 „Процес“ је метафора, и то многозначна

 Кафка је предосетио визију ништавила и бесмисла који захватају

цивилизацију. Доцнија искуства човечанства показују да је Кафка
наговестио долазак тоталитаристичког друштва и механизама за
душевно и физичко уништавање људи

Завршни део часа  На крају часа подстаћи ученике да уоче једноставност језичког
(5‒10 минута) израза у роману.
  Прича је читљива, реченица лака, израз једноставан, неутралан, чак
и хладан. По томе личи на сувопарне банкарске извештаје, чему
можемо тражити корене у професији Јозефа К., односно самог
Кафке.
 Ипак, без обзира на лакоћу са којом се роман чита, наамеће се
проблем разумевања
 Кафка поставља питања, али не даје одговоре. Проблеме разумевања
и тумачења повлаче и специфични елементи Кафкиног стваралачког
поступка: неодређеност, непрегледност, антиетичност,
парадоксалност и из ње проистекла апсурдност.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ПРОЦЕС

Франц Кафка (1883‒1924)

 Дела: Разматрања, Пресуда, Преображај, Сеоски лекар, У кажњеничкој колонији, Уметник у

гладовању, Процес, Замак, Америка

 Већина дела објављена након Кафкине смрти

 Макс Брод

 Процес- незавршен роман

 Главни јунак ‒ Јозеф К.

 Биографски и унутрашњи приступ

 Неодређен простор

 Слобода не постоји

 Парабола о човеку и закону

 Апсурд – стид ће надживети убијеног човека

 Лексика и језички израз- једноставност