Pupavac (Upupa epops) je šarena ptica koja živi na širokom

području Evrope, Azije i Afrike, poznata po svojoj karakterističnoj

ukrasnoj kruni. Jedini je živi predstavnik familije Upupidae. Jedna
ostrvska vrsta - džinovski pupavac sa ostrva Sveta Helena je
izumrla, dok se pupavac sa Madagaskara ponekad izdvaja u
posebnu vrstu. Srpsko-hrvatski naziv "pupavac", kao
i engleski "hoopoe" i latinski "upupa" su onomatopejski nazivi.
Pupavac je smešten u red vikačica ili kreštalica (Coraciiformes),
grupu koja uključuje i vodomare, pčelarice, zlatovrane i šumske
pupavce. Bliska povezanost između pupavaca i šumskih
pupavaca je potkrepljena i jedinstvenom prirodom
njihovih stremenjača (ušnih koščica). U taksonomiji po Sibley-
Ahlquist-u pupavci su smešteni u poseban rod Upupiformes u koji
neki smeštaju i šumske pupavce.
Fosilni ostaci pupavaca su oskudni, sa najranijim fosilima
poreklom iz Kvartara. Fosilni ostaci njihovih rođaka su stariji od
kojih fosili šumskih pupavaca datiraju iz Miocena a izumrle familije
Messelirrisoridae iz Eocena.
Nekoliko autora izdvajaju madagaskarskog pupavca (U. e.
marginata) i afričkog pupavca (U. e. africana) kao posebne vrste
ali razlika između svih podvrsta pupavaca je beznačajna a jedino
madagaskarski pupavac ima različito oglašavanje.
Jedina poznata posebna vrsta, džinovski pupavac U. antaios, je
izumrla. Taj pupavac živeo je na jugozapadnom afričkom
ostrvu Sveta Helena ali je izumro u 16. veku najverovatnije zbog
uvođenja došljačkih životinjskih vrsta na ostrvo dolaskom čoveka.
Rod Upupa stvorio je Karl Line u svom čuvenom delu Systema
naturae iz 1758.g. [1]
On je tada uključivao tri druge vrste sa dugim zakrivljenim
kljunom:

 U. eremita (now Geronticus eremita), severni ibis

 U. pyrrhocorax (now Pyrrhocorax pyrrhocorax),
crvenokljuna čavka
 U. paradisea