99tiiy0wkj22dxzls5vu PDF

POJAM OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
→ Odgovornost bez obzira na krivicu

odgovornog lica (štetnika), a ne bez
krivice uopšte.
→ Krivica odgovornog lica nije ni osnov,

niti uslov odgovornosti.
→ To znači da je krivica odgovornog

lica pravno irelevantna, ali je
krivica drugih lica pravno
relevantna.
ODNOS SUBJEKTIVNE I OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
→ Objektivna odgovornost se javlja u XIX veku i

paralelno se razvija uz subjektivnu
odgovornost.
→ Do sredine XIX veka postalo je očigledno da
subjektivna odgovornost zasnovana na krivici
ne ostvaruje svrhu prevencije štete, u slučaju
kada je šteta nastala dejstvom stvari, koje pod
uslovima dopuštenosti, namenske upotrebe i
vršenja socijalno korisne delatnosti
predstavljaju povećanu opasnost od štete.
→ Ni najveći stepen pažnje štetnika ne

može uvek da spreči nastanak štete.
→ Većina u doktrini prihvata da subjektivna

odgovornost i objektivna odgovornosti nisu u
odnosu pravila i izuzetka, tj. na objektivnu
odgovornost se ne gleda kao na izuzetak od
subjektivne odgovornosti.
→ Obe odgovornosti imaju svoje

odvojeno polje primene.
→ Ipak, polje primene objektivne

odgovornosti je uže od polja primene
→ Domen primene objektivne odgovornosti

određuje pojam opasne stvari, odnosno
vršenje opasne delatnosti, ili se objektivna
odgovornost ustanovljava zakonom.
→ Ako nisu ispunjeni uslovi objektivne

odgovornosti, odgovorno lice još uvek
može da odgovara po osnovu krivice, ili
po osnovu pravičnosti.
Odeljak 2
PROUZROKOVANJE ŠTETE
Odsek 1
Opšta načela
Osnovi odgovornosti
Član 154
(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne
dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
(2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana
opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim
slučajevima predviđenim zakonom.
→ Stoga se objektivna odgovornost ipak može
smatra sekundarnom u odnosu na
subjektivnu odgovornost, tj. predstavlja
odstupanje od opšteg režima odgovornosti.
OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU SUBJEKT. I OBJEKT. ODGOVORNOSTI
SUBJEKTIVNA OBJEKTIVNA
OSNOV ODGOVORNOSTI OSNOV ODGOVORNOSTI
→ Krivica nije osnov

odgovornosti.
KRIVICA
→ Osnov odgovornosti je
REALIZACIJA POVEĆANOG
RIZIKA od ŠTETE, koji je
odgovorno lice stvorilo
ili kontrolisalo.
SUBJEKTIVNA OBJEKTIVNA
USLOVI ODGOVORNOSTI USLOVI ODGOVORNOSTI
1. ŠTETA 1. ŠTETA
2. UZROČNA VEZA 2. UZROČNA VEZA
3. KRIVICA → Pri čemu je i
dokazivanje uzročne
4. (PROTIVPRAVNOST)
veze olakšano
(pretpostavka
uzročnosti).
„OBJEKTIVNA
KRIVICA“ ≠ OBJEKTIVNA
ODGOVORNOST
→ Odstupanje od → Odgovornost
očekivanog ponašanja u koja nastaje bez
datoj situaciji, koje se obzira na krivicu
utvrđuje prema standardu odgovornog lica, i
prosečno pažljivog i zasniva se na
razumnog lica (po drugom posedovanju opasne
shvatanju, prema standardu stvari ili vršenju
dobrog domaćina, dobrog opasne delatnosti, ili
privrednika i dobrog postoji u drugim
stručnjaka). slučajevima
utvrđenim zakonom.
„OBJEKTIVNA
KRIVICA“ ≠ OBJEKTIVNA
ODGOVORNOST
→ Odstupanje od očekivanog → Odgovornost
ponašanja u datoj situaciji, koje se koja nastaje bez
utvrđuje prema standardu prosečno obzira na krivicu
pažljivog i razumnog lica (po odgovornog lica.
drugom shvatanju, prema standardu
dobrog domaćina, dobrog
privrednika i dobrog stručnjaka).
KRIVICA NIJE NI
OSNOV, NI USLOV
KRIVICA JE OSNOV I USLOV ODGOVORNOSTI
ODGOVORNOSTI
OBJEKTIVNA
SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST ODGOVORNOST
OBLICI OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
OSNOVNI OBLIK POSEBNI OBLICI

→ povećani rizik od nastupanja → Oblici obj. odgo-
štete zbog posedovanja opasne vornosti koji se (1)
stvari ili obavljanja opasne takođe zasnivaju na
delatnosti posed. opasne stvari
ili obav. opasne
delatnosti, ali se od
→ zasnovan na → opšteg oblika
odredbi građanskog zasnovan razlikuju po nekim
zakonika ili na svojstvima, (2) ili se
sistemskog zakona, ili posebnim uopšte ne zasnivaju
nastaje u sudskoj zakonima na posedovanju
praksi (Fran- (Nemačka) opasne stvari,
cuska, odnosno na obavljanju
Srbija) opasne delatnosti.
Odeljak 2
Odsek 1
Opšta načela
Osnovi odgovornosti
Član 154
SUBJEKTIVNA (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan
ODGOVORNOST je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da
je šteta nastala bez njegove krivice.
OSNOVNI OBLIK (2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od
OBJEKTIVNE kojih potiče povećana opasnost štete
ODGOVORNOSTI za okolinu, odgovara se bez obzira na
krivicu.
POSEBNI (3) Za štetu bez obzira na krivicu
OBLICI odgovara se i u drugim slučajevima
OBJ. predviđenim zakonom.
ODGOV.
POSEBNI OBLICI OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
1. ODGOVORNOST ZA ŠTETU PROUZROKOVANU

MOTORNIM VOZILOM U POKRETU
2. ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM
3. ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ŠTETU OD AKATA NASILJA
4. ODGOVORNOST ORGANIZATORA PRIREDBE
5. ODGOVORNOST U VEZI SA OBAVEZOM ZAKLJUČENJA

UGOVORA I VRŠENJA DELATNOSTI OD JAVNOG INTERESA
6. POJEDINI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI ZA DRUGOG –

ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA RADNJE ZAPOSLENOG I
ODGOVORNOST RODITELJA ZA ŠTETNE RADNJE DECE DO 7.
GODINE ŽIVOTA
7. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVINE
8. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJE

OSNOVNI OBLIK OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
→ Osnovni oblik objektivne odgovornosti

zasniva se na povećanom riziku od nastupanja
štete zbog posedovanja opasne stvari ili
obavljanja opasne delatnosti.
→ ZOO ne određuje na osnovu kojih svojstava

se određena stvar ili delatnost smatra opasnom.
→ ZOO propisuje samo posledicu postojanja

takve stvari ili obavljanja opasne delatnosti: to
su one stvari ili delatnost kojima se stvara
povećani rizik od nastanka štete.
OPASNA STVAR I OPASNA DELATNOST
→ Koja stvar se smatra opasnom?

1. po svojoj 2. po svojim
prirodi/ individualnim
svojim svojstvima
postoja-
njem
3. po svom 4. po svojoj
položaju funkcionalnoj
upotrebi
→ Na ovaj način je profesor Konstantinović

definisao opasnu stvar u Skici: to je stvar koja
samim postojanjem ili osobinama ili
položajem ili upotrebom predstavlja povećani
rizik od nastupanja štete za okolinu.
→ Ovo određenje opasne stvari iz Skice nije

inkorporisano u ZOO, što doktrina smatra
velikim propustom, jer ovako sudska praksa
bez zakonskih kriterijuma treba da
kvalifikuje svaku stvar da li je opasna ili
nije, i zavisno od ishoda takve kvalifikacije
da primeni pravila subjektivne ili
objektivne odgovornosti.
→ Opasna stvar je pravni standard.

→ To znači da utvrđivanje toga da li je stvar
opasna ili nije predstavlja pravno pitanje: stranke
u postupku mogu dokazivati pojedina svojstva
stvari (činjenično pitanje), ali kvalifikacija stvari da
li je opasna ili nije na osnovu tih činjenica, u
isključivoj je ingerenciji suda.
→ Ova kvalifikacija zavisi od toga da li

stvar predstavlja takav rizik od nastupanja
štete koji prelazi normalne rizike na koje
razuman čovek pristaje u socijalnom
kontekstu.
→ Na ocenu suda o tome da li je stvar opasna,

utiču njegova saznanja o verovatnoći nastupanja
štete, obimu štete koja preti i mogućnosti da se
stvoreni rizik drži pod kontrolom.
→ Primeri iz sudske prakse: motorno vozilo u
pokretu (vozilo koje nije u pokretu i propisno je
parkirano nije opasna stvar), vozilo parkirano u
strmoj ulici, viljuškar, mešalica za beton,
električna energija, motorni benzin, itd.
→ nož po svojoj prirodi nije opasna stvar (!)
→ jelen je opasna stvar (!)
→ svinja je opasna stvar ako izađe na
kolovoz (!)
OPASNA DELATNOST
→ U Skici je profesor Konstantinović predložio
samo opasnu stvar, ne i opasnu delatnost.
→ Smatrao je da neka delatnost može da bude
opasna samo ako se upotrebljava neka stvar, a u
takvom slučaju se radi o stvari koja je opasna
zbog njene upotrebe ili položaja.
→ Bez upotrebe neke stvari, opasni bi mogli da
budu samo pokreti ljudskog tela.
→ Profesor Konstantinović je smatrao da
pokreti ljudskog tela nikada ne prelaze
normalnu opasnost od štete.
OPASNA DELATNOST
→ U ZOO je prevagnulo drugačije
shvatanje, koje je imalo uporište i u
sudskoj praksi i u doktrini, prema kojem
određene ljudske aktivnosti mogu biti
opasne i bez interakcije sa stvarima.
→ Stoga ZOO posebno uređuje i

opasnu delatnost (posle opasne
stvari) kao mogući izvor povećane
opasnosti od nastanka štete.
OPASNA DELATNOST
PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE
→ nošenje tereta uz prislonjene jednostrane merdevine
→ istovar cepanica
→ proizvodnja svinja u većem obimu na farmi (!)
→ prekid trudnoće (!)
→ obaveza zaposlenih u trafikama da dnevni pazar u
gotovini odnose kućama
→ posao konobara ili konduktera po sebi nisu
opasna delatnost, ali pod uticajem naročitih
okolnosti mogu da budu (na primer, posao
konobara pri svadbenom veselju, ili konduktera
kada su učestali napadi od strane putnika)
OPASNA DELATNOST
1. ljudska delatnost
2. … koja predstavlja povećanu opasnost od
nastanka štete i kada se obavlja na normalan
način, tj. na način kako bi je obavljalo razumno
i pažljivo lice.
3. Ako je delatnost tako specifična da je
ne bi obavljalo razumno i pažljivo lice,
onda se smatra opasnom ako predstavlja
povećanu opasnost od nastanka štete, čak
i ako je obavlja razuman i pažljiv
stručnjak.
OPASNA DELATNOST
4. Delatnost koja nije opasna pod uobičajenim,
redovnim okolnostima, može da bude opasna s
obzirom na posebne opasne okolnosti pod
kojima je treba obavljati (posao konduktera
kada su učestali napadi od strane putnika).
5. Samim tim što je delatnost nedopuštena ili se
obavlja na pogrešan način, ne postaje opasna. Za
takve delatnosti (osim ako su istovremeno i opasne)
odgovara se po principu subjektivne odgovornosti.
Objektivna odgovornost nastaje upravo
u vezi sa onim delatnostima koje predstavljaju
povećani rizik od štete kada
se obavljaju na dopušten i ispravan način.
JEDAN ILI DVA REŽIMA ODGOVORNOSTI ?

Odeljak 2
Odsek 1
Opšta načela
Osnovi odgovornosti
Član 154
(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko
ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
(2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana
opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim
slučajevima predviđenim zakonom.
→ U osnovnoj odredbi o objektivnoj odgovornosti

ZOO pominje i opasnu stvar i opasnu delatnost.

→ Opasna delatnost se pominje jedino još u kontekstu
pretpostavke uzročnosti (čl. 173) i kod određivanja
odgovornog lica u vezi sa takvom delatnošću (čl. 174).
→ U svim ostalim odredbama ZOO pominje samo
odgovornost za opasnu stvar.
Oslobođenje od odgovornosti
Član 177
(1) Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od
nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo
predvideti, ni izbeći ili otkloniti. (viša sila – napomena)
→ Da li to znači da je viša sila razlog
isključenja odgovornosti za opasnu stvar, ali
nije razlog isklj. odgovor. za opasnu delatnost?

→ Takav zaključak ne bi bio tačan.
→ Postoji jedinstveni režim objektivne odgovornosti
kako za štetu nastalu dejstvom opasne stvari, tako i za
štetu nastalu dejstvom opasne delatnosti.
→ Razlog različitog formulisanja pojedinih odredaba je
to što se ZOO u pretežnom delu zasniva na odredbama
Skice, u kojoj postoji samo opasna stvar. Kada je pri-
preman tekst ZOO, od nekih odredaba Skice se odstu-
pilo (relevantntne odredbe Skice su dopunjene opasnom
delatnošću, ali ovo odstupanje tehnički nije dosledno
sprovedeno.
Zakonodavac nije imao nameru da stvori dva
opšta režima objektivne odgovornosti.
ODGOVORNO LICE
→ Za štetu od opasne stvari odgovara njen

IMALAC, a za štetu od opasne delatnosti
odgovara lice koje se njom bavi.
IMALAC
→ Pojam imaoca je najbliži držaocu, ali se
imalac ne sme u potpunosti identifikovati sa
držaocem, a još manje sa sopstvenikom stvari.
→ Skica i Opšti imovinski zakonik za Crnu
Goru koriste termin imaonik (doduše u
Opštem imovinskom zakoniku u
drugačijem smislu, u smislu titulara
prava).
ODGOVORNO LICE
IMALAC
→ Postoje dva metoda određivanja imaoca u
kontekstu objektivne odgovornosti.
Subjektivni
→ Imaocem se smatra lice koje nad opasnom stvari vrši
neposrednu faktičku vlast, što mu omogućava da
nadzire povećani rizik koji ta stvar generiše svojim
postojanjem, osobinama, položajem ili upotrebom.
Objektivni
→ Imaocem se smatra lice koje je titular nekog
subjektivnog prava koje obuhvata ovlašćenje
da se opasna stvar upotrebljava u sopstvenom
interesu.
ODGOVORNO LICE
IMALAC
→ U srpskom pravu je kao osnovni prihvaćen
subjektivni metod određivanja odgovornog lica
kod objektivne odgovornosti, dok objektivni
metod ima korektivnu funkciju.
→ Odgovorno će biti lice koje vrši neposrednu
faktičku vlast nad stvari (subjektivni metod).
→ Ako se ne može utvrditi ko je vršio neposrednu fak-
tičku vlast na opasnoj stvari u momentu prouzro-
kovanja štete, smatraće se da je to bio njen vlasnik ili
onaj ko je po nekom drugom pravnom
osnovu bio ovlašćen da upotrebljava stvar u
sopstvenom interesu (objektivni metod).
ODGOVORNO LICE
IMALAC
1. VLASNIK STVARI, POD USLOVOM DA JE NEPOSREDNI
DRŽALAC.
2. LICE KOJE NIJE VLASNIK, ALI PO NEKOM PRAVNOM

OSNOVU IMA NEPOSREDNU DRŽAVINU STVARI
(zakupac, poslugoprimac, ostavoprimac, itd.).
Osim navedenih, odgovara i LICE KOJE BEZ

PRAVNOG OSNOVA IMA NEPOSREDNU DRŽAVINU
STVARI (lopov), ali se on prema ZOO iz
pravnopolitičkih razloga ne smatra
imaocem.
ODGOVORNO LICE
IMALAC
→ Od pravila da za štetu od opasne stvari odgovara
neposredni držalac, postoji jedan izuzetak.
Detentor - Pritežalac
→ Pritežalac je lice koje ima stvar u svojoj neposrednoj
državini, ali u držanju stvari nema nikakav svoj
interes. On stvar drži isključivo u interesu drugog.
Prema ZOO, to je lice kojim se imalac „poslužio“.
→ Za štetu koja nastane od opasne stvari dok se na-
lazi kod detentora, odgovara vlasnik stvari (zapovedni
držalac) po pravilima objektivne odgovornosti. Među-
tim, i pritežalac može da odgovara, ali po
pravilima subjektivne odgovornosti (i onda
je njihova odgovornost solidarna).
ODGOVORNO LICE
PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

→ Za štetu od opasne stvari odgovara lice koje
je ima u neposrednoj državini. Ovo važi i za
neovlašćenog držaoca (lopova).
1. ŠTA SE SMATRA PROTIVPRAVNIM ODUZIMANJEM

STVARI?
2. IMALAC NE SME BITI KRIV ZA PROTIVPRAVNO

ODUZIMANJE STVARI!
3. KAKAV JE MEĐUSOBNI ODNOS NJIHOVE

ODGOVORNOSTI, AKO JE IMALAC KRIV ZA
PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI?
ODGOVORNO LICE

STVARI?
a) Sama radnja kojom se vrši oduzimanje stvari

ne mora da bude protivpravna. Bitno je da je
protivpravno stanje koje je posledica
oduzimanja.
→ Tako na primer, ako zakupac nastavi

da koristi predmet zakupa posle isteka
ugovora o zakupu, njegova državina
postaje protivpravna, tj. smatra se da je
protivpravno „oduzeo“ stvar.
ODGOVORNO LICE

STVARI?
b) Opasna stvar se našla u faktičkoj vlasti

drugog lica mimo volje vlasnika ili zakonitog
držaoca
→ Saglasnost imaoca da neko drugi

koristi opasnu stvar u sudskoj
praksi se veoma široko tumači.
ODGOVORNO LICE

ODUZIMANJE STVARI!
→ Da bi treće lice koje je protivpravno oduzelo
stvar odgovaralo umesto imaoca, imalac ne
sme biti kriv za gubitak državine stvari.
→ Krivica za grešku u nadzoru
(culpa in vigilando).
→ Standard krivice za odgovornost za gubitak
stvari je vrlo visoko postavljen. Sudovi su skloni
da samu činjenicu gubitka državine
kvalifikuju kao krivicu za gubitak državine.
ODGOVORNO LICE

ODUZIMANJE STVARI!
Primer iz sudske prakse: Otac je ostavio ključeve kola
na mestu koje je bilo dostupno njegovom sinu. Sin je
uzeo ključeve bez saglasnosti oca i u alkoholisanom
stanju prouzrokovao štetu. Otac je bio proglašen
krivim za štetu po osnovu subjektivne odgovornosti
(ostavljanje ključeva na dostupnom mestu sud je
tumačio kao očevu krivicu za protivpravno oduzimanje
stvari), dok je sin odgovarao prema pravilima
ODGOVORNO LICE

3. ODNOS DVE ODGOVORNOSTI!
→ Ako je imalac svojom krivicom stvorio moguć-
nost da treće lice protivpravno stekne državinu nad
opasnom stvari, osim trećeg lica odgovara i on.
→ Pri tome, imalac oštećenom licu odgovara

po osnovu subjektivne odgovornosti, dok lice
koje je protivpravno steklo državinu prema
pravilima o objektivnoj odgovornosti.
→ O odnosu ove dve odgovornosti

postoje dva shvatanja.
ODGOVORNO LICE

3. ODNOS DVE ODGOVORNOSTI!
→ Prema jednom, treba primeniti opšta pravila o
odgovornosti više lica za štetu (čl. 206 ZOO), što će
najčešće dovesti do njihove solidarne odgovornosti, ali
izuzetno odgovornost može da bude podeljena.
→ Prema drugom shvatanju, uvek treba prime-
niti pravila o solidarnoj odgovornosti,
→ Ukoliko je njihova odgovornost solidarna, u
regresnoj parnici pravo regresa može da ima
samo imalac protiv lica koje je protivprav-
no steklo državinu stvari, a ne i to lice
prema imaocu.
ODGOVORNO LICE
PREDAJA STVARI TREĆEM LICU

→ Umesto imaoca odgovara lice na koga je
imalac preneo državinu stvari (zakupac,
poslugoprimac, ostavoprimac, i sl.), kao i lice
koje je bilo dužno da nadzire stvar, a nije na
radu kod imaoca – ovo lice se ne smatra
detentorom (na primer, stvar ostavljena radi
popravke ili servisiranja).
ODGOVORNO LICE
PREDAJA STVARI TREĆEM LICU

ODNOS DVE ODGOVORNOSTI!
→ Osim trećeg lica, odgovaraće i sam imalac,
ako:
a) nije skrenuo pažnju trećeg lica na skrivene
mane ili na opasna svojstva stvari, ili
b) ako je poverio stvar trećem licu koje nije
osposobljeno ili ovlašćeno da njome rukuje.
→ U ovim slučajevima njihova odgovornost je solidar-
na, s tim da je odgovornost trećeg lica objektivna, a
imaoca subjektivna - u slučaju pod a)
zasnovana na culpa in instruendo, a u
slučaju pod b) na culpa in eligendo).
ODGOVORNO LICE
ODREĐIVANJE ODGOVORNOG LICA KOD VRŠENJA

OPASNE DELATNOSTI
→ Opasna delatnost je ona koja predstavlja

povećani rizik od nastanka štete i onda ako se
obavlja na normalan način, tj. ako je obavlja
pažljivo i razumno lice.
→ Ukoliko obavljanje delatnosti zahteva

posebnu stručnost, obučenost, te njeno
obavljanje ne bi prihvatilo razumno i pažljivo
lice, delatnost se smatra opasnom ako
predstavlja povećani rizik od nastanka štete i
onda ako je obavlja pažljiv i razuman
stručnjak.
ODGOVORNO LICE

OPASNE DELATNOSTI
→ Zahtev da delatnost predstavlja povećani

rizik od štete ako je obavlja razumno lice,
odnosno razuman stručnjak još ne čini
odgovornost subjektivnom. Standard
pažnje razumnog lica ili stručnjaka je
potrebna samo radi utvrđivanja da li je
delatnost opasna kao takva, na načelnom,
apstraktnom nivou. Kada je sud kvalifikovao
delatnost kao opasnu, krivica (pažnja)
štetnika u konkretnom slučaju nema
nikakvu relevantnost.
ODGOVORNO LICE

OPASNE DELATNOSTI
→ Za opasnu delatnost odgovara lice koje je

obavlja, odnosno koje je u mogućnosti da
kontroliše rizik koji ta delatnost stvara.
→ Delatnost ne mora biti registrovana

delatnost štetnika, niti je neophodno da se
tom delatnošću profesionalno bavi. Čak i
sporadično bavljenje nekom delatnošću
dovodi do objektivne odgovornosti, ako se
ona kvalifikuje kao opasna.
USLOVI OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI
OPŠTI USLOVI POSEBNI USLOVI

Nužni uslovi Nužni uslovi
ŠTETA kako KRIVICA samo
subjektivne, subjektivne,
UZROČNOST tako i ali ne i
objektivne objektivne
odgovornosti. PROTIVPRAVNOST odgovornosti.
ŠTETA
karbonijeove konstante
UZROČNOST
→ dodatno poboljšanje
PRETPOSTAVKA položaja oštećenog lica kod
UZROČNOSTI objektivne odgovornosti
PRETPOSTAVKA UZROČNOSTI
Subjektivna odgovornost
UZROČNOST SE NE PRETPOSTAVLJA!
→ U režimu subjektivne odgovornosti, oštećeno lice
treba da dokaže postojanje štete, kao i postojanje
uzročne veze između radnje štetnika i nastanka
štete, pri čemu treba da dokaže činjenice na osnovu
kojih će sud uzročnu vezu smatrati adekvatnom.
→ Ukoliko je oštećeno lice dokazalo postojanje

štete i adekvatne uzročnosti, dolazi do obrta tereta
dokazivanja. Pretpostavlja se krivica štetnika, ali
on može da obara ovu pretpostavku, time
što će dokazati da je postupio kako se od
njega u datoj situaciji očekivalo.
Objektivna odgovornost
UZROČNOST SE PRETPOSTAVLJA!
→ Ako je odgovornost objektivna, oštećeno lice
treba da dokaže postojanje štete, kao i materijalno
učešće opasne stvari ili opasne delatnosti u
nastanku štete, ali ne mora dokazati da je
adekvatan uzrok štete postojanje opasne stvari ili
obavljanje opasne delatnosti, već se to pretpostavlja.
→ Štetnik može da obara ovu pretpostavku, doka-
zujući da opasna stvar ili opasna delatnost nije uzrok
štete, pri čemu se može pozivati jedino na višu
silu kao razlog koji prekida uzročnost (moguć-
nost obaranja pretpostavke je vrlo ograničena).
→ U novijoj doktrini postoji stav (prof. Oliver Antić)

prema kojem se razlika u pogledu tereta dokazivanja
uzročnosti u okviru subjektivne odgovornosti i tereta
dokazivanja iste u okviru objektivne odgovornosti,
može objasniti pravilima procesnog prava o tome
kada se određena činjenica može smatrati
dokazanom.
SUDIJSKO UVERENJE O ISTINITOSTI
Izvesnost Verovatnost
UZROČNOST UZROČNOST
KOD SUBJEKTIVNE KOD OBJEKTIVNE
ODGOVORNOSTI ODGOVORNOSTI
MOGUĆA KRITIKA OVOG STAVA
→ Prema preovlađujućem stavu u literaturi

građanskog procesnog prava, postizanje uverenja
o izvesnosti je neophodno u vezi sa utvrđivanjem
svih činjenica od kojih zavisi primena
materijalnog prava i donošenje odluke u
meritumu, dok je u vezi sa činjenicama od kojih
zavisi primena procesnog prava (na primer
postojanje nadležnosti suda po osnovu vrednosti
spora), dovoljno je da se postigne samo uverenje o
verovatnosti.
RAZLOZI ISKLJUČENJA ILI OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI
→ Objektivna odgovornost je znatno stroža po

odgovorno lice od subjektivne odgovornosti, jer
objektivna odgovornost podrazumeva manje
uslova odgovornosti i manje razloga za
oslobođenje od odgovornosti.
→ Tako, krivica kod objektivne odgovornosti

uopšte nije relevantna, s jedne, a uzročnost se
pretpostavlja, s druge strane.
→ Jedina činjenica koju oštećeno lice treba da
dokaže u pravom smislu je postojanje
štete i da je dovede u materijalnu vezu sa
opasnom stvari ili opasnom delatnošću.
… isključuju krivicu … prekidaju uzročnost
1. NUŽNA ODBRANA 8. VIŠA SILA

2. STANJE NUŽDE (VIS MAJOR,
CASUS MAJOR)
3. OTKLANJANJE 9. SLUČAJ
ŠTETE OD DRUGOG
(CASUS MINOR)
4. DOZVOLJENA SAMOPOMOĆ
10. DOPRINOS
5. PRISTANAK OŠTEĆENIKA
OŠTEĆENIKA
6. PROUZROKOVANJE ŠTETE NASTANKU ŠTETE
VRŠENJEM SLUŽBENE DUŽNOSTI
11. DOPRINOS TREĆEG
7. PROUZROKOVANJE
LICA NASTANKU
ŠTETE VRŠENJEM SVOG
ŠTETE
PRAVA
RAZLOZI ISKLJUČENJA ODGOVORNOSTI - OBJEKTIVNA ODGOVORNOST

→ Od svih mogućih razloga, jedino je viša sila
razlog isključenja objektivne odgovornosti.
→ ZOO određuje koje okolnosti smatra višom
silom kao razlog isključenja objektivne
odgovornosti.
a) uzrok koji se nalazio
van opasne stvari … koji se nisu
mogli predvideti,
b) isključiva radnja odnosno čije
trećeg lica dejstvo nije moglo
c) isključiva radnja sprečiti ili
oštećenog lica otkloniti.
→ Zapravo, imalac opasne stvari pozivanjem na

višu silu obara pretpostavku uzročnosti.
→ Postavlja se pitanje po kojoj teoriji

uzročnosti treba da obara uzročnost.
→ Prema većinskom stavu u doktrini, ne treba da

dokaže da je spoljni uzrok adekvatan uzrok štete
(teorija adekvatne uzročnosti), već je dovoljno da
dokaže da bi njegovom eliminacijom iz uzročno-
posledičnog lanca izostalo i nastupanje
štete (teorija conditio sine qua non).

a) uzrok koji se nalazio van opasne stvari, čije se
dejstvo nije moglo predvideti, odnosno nije moglo
sprečiti ili otkloniti.
→ Ako je šteta nastala nekim dejstvom same

opasne stvari, koje se nije moglo predvideti,
odnosno sprečiti ili otkloniti, to nije više sila, već
slučaj, koji ne oslobađa imaoca od odgovornosti.
→ Imalac opasne stvari dužan je da kontroliše
svaki rizik koji opasna stvar generiše, čak i taj
rizik koji bi inače imao karakteristike više
sile (nepredvidljiv događaj, koji se nije
mogao sprečiti ili otkloniti).

b) i c) ljudska radnja kao viša sila
→ Radnja samog odgovornog lica nikada ne može
biti kvalifikovana kao viša sila.
→ To može da bude radnja trećeg lica ili radnja
samog oštećenika, pod uslovom da je:
- isključivi uzrok štete,
- nije se mogla predvideti, niti sprečiti ili otkloniti
→ Pod radnjom trećeg lica se ne smatra
radnja lica za koga imalac odgovara
(protivpravno oduzimanje stvari od
imaoca, za šta je imalac kriv).

b) i c) ljudska radnja kao viša sila
→ Da li delimični doprinos trećeg lica ili
oštećenika isključuju objektivnu odgovornost
imaoca opasne stvari?
→ Delimični doprinos trećeg lica biće

relevantan samo u vezi sa regresnim zahtevom
imaoca opasne stvari prema trećem licu. Prema
oštećeniku imalac opasne stvari odgovara u
potpunosti.
→ Delimični doprinos oštećenika
delimično oslobađa imaoca od odgovornosti.
OSNOVNI OBLIK POSEBNI OBLICI

→ povećani rizik od nastupanja → Posebni oblici
štete zbog posedovanja opasne
objektivne odgovor-
stvari ili vršenja opasne
nosti se po nekim
delatnosti
svojstvima razlikuju
od opšteg oblika ili
→ zasnovan na → zasnovan nisu zasnivani na
odredbi opšteg na posebnim posedovanju opasne
zakona zakonima stvari, odnosno na
(Francuska, (Nemačka) vršenju opasne
Srbija) delatnosti, već se
ustanovljavaju
posebnom odredbom
zakona.
Odeljak 2
Odsek 1
Opšta načela
Osnovi odgovornosti
Član 154
SUBJEKTIVNA (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan
ODGOVORNOST je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da
je šteta nastala bez njegove krivice.
OSNOVNI OBLIK (2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od
OBJEKTIVNE kojih potiče povećana opasnost štete
ODGOVORNOSTI za okolinu, odgovara se bez obzira na
krivicu.
POSEBNI (3) Za štetu bez obzira na krivicu
OBLICI odgovara se i u drugim slučajevima
OBJ. predviđenim zakonom.
ODGOV.
→ Posebni oblici objektivne odgovornosti mogu se
podeliti u nekoliko grupa.
a) Postoje slučajevi objektivne odgovornosti koji se

mogu smatrati izvedenim oblicima objektivne
odgovornosti (na osnovu ZOO ili drugog zakona).
1. ODGOVORNOST ZA ŠTETU PROUZROKOVANU

MOTORNIM VOZILOM U POKRETU
2. ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI SA

NEDOSTATKOM
3. ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ŠTETU OD AKATA
NASILJA
4. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD DIVLJE ŽIVOTINJE
b) U nekim slučajevima sudovi, kada

primenjuju opšti oblik objektivne odgovornosti i
tumače određenu stvar kao opasnu, to čine sa
određenim odstupanjima od opštih pravila
objektivne odgovornosti, pri čemu se rukovode
nekim rešenjima iz predratnog prava i Skice.
1. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVINE
2. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD
DOMAĆE ŽIVOTINJE
c) Neki slučajevi odgovornosti za drugog su po

svojoj prirodi oblici objektivne odgovornosti.
1. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA ŠTETU KOJU

NJEGOV ZAPOSLENI PRIČINI TREĆEM LICU NA RADU ILI
U VEZI SA RADOM
2. ODGOVORNOST PRAVNOG LICA ZA ŠTETU KOJU

NJEGOV ORGAN PRIČINI TREĆEM LICU
3. ODGOVORNOST RODITELJA ZA ŠTETU KOJU

PROUZROKUJE DETE MLAĐE OD 7 GODINA ZA
VREME DOK SE NALAZI POD RODITELJSKIM
NADZOROM
d) Kada se posebnim zakonima ustanovljava

odgovornost za štetu, to se često čini tako da
krivica odgovornog lica nije uslov
odgovornosti, što znači da se radi o slučajevima
1. ODGOVORNOST ZA ZAGAĐENJE ŽIVOTNE

SREDINE I ŠTETNE POSLEDICE ZAGAĐENJA
(Zakon o zaštiti životne sredine - 2004) –
objektivna odgovornost za ekološku štetu i
tradicionalne oblike štete bez obzira na to
da li je šteta potekla od opasne stvari ili
delatnosti.
2. IZDAVAČ ODGOVARA BEZ OBZIRA NA SVOJU

KRIVICU ZA ŠTETU NASTALU OBJAVLJIVANJEM
INFORMACIJE ČIJE JE OBJAVLJIVANJE ZABRANJENO
(Zakon o javnom informisanju i medijima - 2014)
3. PACIJENT KOJI ZBOG MEDICINSKOG OGLEDA

PRETRPI ŠTETU U VEZI SA TELESNOM POVREDOM ILI
NARUŠAVANJEM ZDRAVLJA IMA PRAVO NA NAKNADU
ŠTETE BEZ OBZIRA NA KRIVICU ODGOVORNOG LICA
(Zakon o zdravstvenoj zaštiti – 2005, Zakon o
pravima pacijenata - 2013)
UDES IZAZVAN MOTORNIM VOZILOM U POKRETU
ODGOVORNOST (ZA ŠTETU) U SLUČAJU UDESA

IZAZVANOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU
→ Sudska praksa motorno vozilo u pokretu tretira

kao opasnu stvar i na obavezu naknade štete
prouzrokovane motornim vozilom u pokretu
primenjuje opšta pravila objektivne odgovornosti.
→ ZOO sadrži posebnu odredbu (čl. 178) koja se
odnosi na štetu prouzrokovanu motornim vozilom u
pokretu, ali ova odredba ne ustanovljava poseban
oblik objektivne odgovornosti.
→ Ovaj član ne propisuje nijedno posebno svoj-
stvo odgovornosti koje bi se razlikovalo od svoj-
stava opšteg oblika objektivne odgovornosti.
→ Ono što je specijalno u ovom čl. ZOO je to što

isključuje primenu opšte norme o objektivnoj
odgovornosti u međusobnom odnosu imalaca
motornih vozila koja su se sudarila.
→ To znači, da prema trećim licima

(koja nisu imaoci motornih vozila) imalac
motornog vozila odgovara prema opštim
pravilima objektivne odgovornosti, ali
prema drugom imaocu motornog vozila
odgovara prema pravilima subjektivne
odgovornosti.
→ Ako je više imalaca motornih vozila prouzroko-

valo štetu trećim licima, njihova odgovornost
prema trećim licima je objektivna i solidarna.
Zakon izričito ne propisuje da je njihova
odgovornost objektivna (to proizilazi iz kvalifikacije
motornog vozila kao opasne stvari), ali zato izričito
propisuje da je njihova odgovornost solidarna.
ZOO.
čl. 179. st. 4.
Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci

motornih vozila odgovaraju solidarno.
→ U međusobnim odnosima, imaoci motornih

vozila odgovaraju prema pravilima o subjektivnoj
odgovornosti.
→ Ako je jedan imalac isključivo kriv za udes, dužan
je da drugom nadoknadi štetu u celini, tj. primenjuju
se opšta pravila o subjektivnoj odgovornosti.
→ Ako su oba imaoca kriva za udes, svaki
odgovara srazmerno stepenu svoje krivice za
ukupnu štetu koju su pretrpeli.
→ Ako nijedan od imalaca nije kriv za
udes, oni odgovaraju na jednake delove,
pod uslovom da razlozi pravičnosti ne
nalažu nešto drugo.
KRIVICA ZA UDES, A NE KRIVICA ZA PRIČINJENU ŠTETU !

→ Ne zahteva se postojanje krivice za svaku
pojedinačnu manifestaciju štete, već samo
postojanje krivice za udes, kao događaj.
→ Ukoliko se utvrdi krivica za udes, imalac
odgovara za štetu drugom imaocu, što znači da se
ne utvrđuje uzročna veza između radnje imaoca i
svake pojedinačne manifestacije štete.
→ Dakle, ne odgovara svaki imalac za deo štete koji je
prouzrokovao svojom krivicom, već se utvrđuje celokup-
na šteta, koja se nakon toga deli između imalaca,
srazmerno njihovoj krivici za udes ili pak na
jednake delove, ako nijedna strana nije kriva za
udes.
→ Zašto se zakonodavac opredelio da, kada ne postoji

načelna odredba o koliziji bilo koje dve opasne stvari
različitih imalaca, posebno uredi slučaj udesa
izazvanog motornim vozilom u pokretu?
→ … i zašto prema trećim licima imaoci odgovaraju

objektivno, a u međusobnim odnosima subjektivno?
→ Odgovor se nalazi u pojmu tzv. zajednice rizika.

→ Zajednica rizika je grupa lica koja svojim
aktivnostima ili držanjem opasne stvari
zajedno doprinose stvaranju situacije u kojoj
postoji povećana opasnost od štete, pri čemu
uživaju i neke koristi od takve situacije.
→ Članovi takve velike zajednice rizika, kao što je

zajednica imalaca motornih vozila, treba da podele
rizik odgovornosti prema licima koja nisu članovi te
zajednice, tj. da taj rizik se socijalizuje između njih
(srazmerno upotrebi opasnih stvari).
→ Iz ovog razloga je njihova odgovornost prema tre-

ćim licima objektivna i osiguranje od odgovornosti
za štetu obavezno (osiguranje od auto-odgovornosti).
→ Međutim, treba podsticati članove te zajednice

rizika da sa povećanom pažnjom upravljaju
motornim vozilima. Zato je radi prevencije
štete njihova odgovornost unutar zajednice
subjektivna, tj. zasnovana na krivici.
ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM
→ ZOO je bio prvi propis u Evropi kojim je

posebno uređena odgovornost proizvođača stvari
sa nedostatkom.
→ Moderni oblik objektivne odgovornosti za štetu

od stvari koje se masovno proizvode i troše.
→ Proizvod nije opasan po sebi. On

postaje opasna stvar zbog nekog
nedostatka. Zbog tog nedostatka on nije
bezbedan u dovoljnoj meri kada se koristi
na način koji se osnovano može očekivati
od razumnog i pažljivog čoveka.
→ Interesovanje na međunarodnom planu za

uređivanje odgovornosti proizvođača poraslo je
šezdesetih godina prošlog veka, posle skandala u
vezi sa lekom thalidomide preduzeća
Grünenthal.
→ Thalidomide je davan uglavnom trudnicama u
prvom tromesečju trudnoće protiv jakih jutarnjih
mučnina.
→ Ispostavilo se da je thalidomide bio
uzrok teških telesnih deformiteta kod
nekoliko hiljada dece rođene u tom
periodu.
→ Skandal sa ovim lekom je ubrzao rad na

Strazburškoj konvenciji o odgovornosti za
štetu od proizvoda u slučaju telesne povrede
ili smrti, usvojenoj 1977.
→ 1985. godine usvojena Direktiva o
odgovornosti za štetu od proizvoda s
nedostatkom (izmenjena 1999).
→ Vizionarstvo profesora Konstantinovića, i
njegovu odlučnost da za krupne društvene
probleme blagovremeno nađe pravno rešenje,
dokazuje to što je već i Skica imala
odredbu o odgovornosti proizvođača
stvari sa nedostatkom (1969).
RAZGRANIČENJE OD ODGOVORNOSTI ZA FIZIČKE NEDOSTATKE

STVARI I GARANCIJE ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI
→ Odgovornost proizvođača nastaje zbog toga što

je usled nedostatka stvari:
- nastala šteta na samoj stvari refleksna
- nastala šteta na drugim stvari šteta
vlasnika
- došlo do telesne povrede ili smrti
kupca, vlasnika stvari sa nedostatkom
→ Odgovornost za fizičke nedostatke stvari i
garancija su instituti ugovornog prava, i
služe zaštiti načela ekvivalentnosti
uzajamnih davanja.

→ Odgovornošću za fizičke nedostatke stvari i
garancijom štiti se interes kupca da ostvari
namensku upotrebu stvari.
→ Ovi zahtevi se ističu protiv prodavca s kim je
kupac u neposrednom ugovornom odnosu (kod
garancije i protiv prodavca i protiv proizvođača).
→ Lica koja nisu u neposrednom ugovornom
odnosu sa prodavcem (izuzetak predstavlja garan-
cija), ne mogu da ostvare nikakva prava
prema prodavcu po osnovu odgovornosti
za fizičke nedostatke.

→ Zahtev kupca (potrošača) po osnovu odgovornosti

proizvođača za štetu od stvari sa nedostatkom je
odštetnopravnog karaktera i uvek se ostvaruje
protiv proizvođača, bez obzira na to da li je kupac
stvar nabavio neposredno od proizvođača ili od nekog
trgovca u lancu trgovine (veleprodaja, maloprodaja).
→ Ovaj odštetnopravni zahtev mogu da istaknu i

treća lica, tj. lica koja nisu u neposrednom
ugovornom odnosu sa proizvođačem (ili
trgovcem), a pretrpela su štetu zbog
nedostatka u proizvodu.
→ U našem pravu postoje dva režima

odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom:
ČL. 179 ZOO 2005 – ZAKON O ODGOVORNOSTI
PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM
→ Odnosi se na sve
subjekte prava. Kako 2010 – ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
u svojstvu
proizvođača, tako i u 2014 – ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
svojstvu oštećenog
lica (kupca) mogu da → U svojstvu proizvođača
se nađu i pravna i može da bude samo „trgovac“,
fizička lica. a u svojstvu oštećenog lica
samo fizičko lice, koje se
smatra potrošačem, ne i
pravno lice.
→ U našem pravu postoje dva režima

odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom:
ČL. 179 ZOO 2005 – ZAKON O ODGOVORNOSTI
PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM
→ Stoga se režim
odgovornosti 2014 – ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
proizvođača
primenjuje u
kontekstu koji nije → Stoga se režim
obuhvaćen odgovornosti prema ZZP
potrošačkim primenjuje isključivo u
pravom. kontekstu potrošačkog prava.
ČL. 179 ZOO

→ ZOO propisuje dva slučaja odgovornosti
proizvođača stvari sa nedostatkom:
1) Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo,
a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije
znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari,
odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog
nedostatka.
→ U domaćoj doktrini se ova odgovornost

smatra objektivnom, jer je nebitno koji
stepen pažnje je proizvođač posvetio da bi
saznao za postojanje nedostatka.
ČL. 179 ZOO

→ Proizvođač će da odgovara za štetu, ako
oštećeno lice dokaže da je:
- pretrpelo štetu i
- da je šteta nastala usled nedostatka stvari
→ Osim toga, neophodno je da je nedostatak postojao
u momentu kada je proizvođač stvar pustio u
promet, tj. kada je stvar njegovom voljom izašla iz
njegove državine.
→ Ako je nedostatak nastao kasnije, tj. nije postojao
u momentu kada je stvar pustio u promet,
neophodno je da je nedostatak posledica nekog
uzroka u vezi sa stvari koji je postojao u
momentu puštanja stvari u promet.
ČL. 179 ZOO

→ Pretpostavlja se da je nedostatak postojao u
momentu kada je stvar puštena u promet, ako je
oštećeno lice prethodno dokazalo postojanje štete i
uzročnu vezu između nastanka štete i nedostatka
stvari.
→ Proizvođač može da dokazuje da je nedostatak
nastao kasnije, tj. da obara ovu pretpostavku.
→ Osim toga, proizvođač može da izbegne
odgovornost za štetu, ako dokaže postojanje nekog
razloga koji isključuju objektivnu odgovor-
nost (viša sila – razlog van stvari, isključiva
radnja trećeg lica i isključiva radnja
oštećenika.
ČL. 179 ZOO
2) Proizvođač odgovara i za opasna svojstva

stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da
štetu, koju je mogao da predvidi ili spreči
putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom
odgovarajućom merom.
→ U pitanju su stvari koja imaju neka svojstva koja
su i pri namenskoj upotrebi opasna (lekovi, npr.).
Subjektivna odgovornost
→ Standard pažnje je vrlo visoko postavljen! Iz
same činjenice prouzrokovanja štete se pretpos-
tavlja krivica proizvođača, koju on treba da obara.
2010/2014 – ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (ČL. 59-65)

→ Proizvođač će da odgovara za štetu nastalu
usled dejstva stvari sa nedostatkom:
- ako je oštećeno lice pretrpelo štetu,
- ako šteta nastala usled nedostatka stvari,
- ako se proizvođač kvalifikuje kao trgovac,
- ako se kao oštećeno lice pojavljuje fizičko lice.
→ Trgovac je pravno ili fizičko lice

koje nastupa na tržištu u okviru svoje
poslovne delatnosti ili u druge
komercijalne svrhe.
2014 – ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (ČL. 59-65)

→ I u ovom slučaju je neophodno da je nedostatak
postojao u momentu kada je proizvođač stvar
pustio u promet, tj. kada je stvar njegovom voljom
izašla iz njegove državine.
→ Ako je nedostatak nastao kasnije, tj. nije pos-
tojao u momentu kada je stvar pustio u promet,
neophodno je da je nedostatak posledica nekog
uzroka u vezi sa stvari koji je postojao u
momentu puštanja stvari u promet.
→ Oborivo se pretpostavlja da je
nedostatak postojao u momentu kada je
proizvod pušten u promet.

→ Postoji ograničenje u pogledu obima
odgovornosti. Naknada obuhvata samo:
- imovinsku štetu usled smrti i telesne
povrede,
- imovinsku štetu zbog uništenja ili oštećenja
imovine koju je oštećeni obično koristio za
ličnu upotrebu ili potrošnju.
→ Stoga po pravilima ZZP potrošač nema pravo
na naknadu izmakle koristi, niti na naknadu
nematerijalne štete.
→ Sudovi još nisu imali prilike da se izjasne o
konkurenciji pravnih naslova (ZOO ili ZZP).
→ Proizvod ima nedostatak ako nije bezbedan

kada se upotrebljava na način koji se razumno
mogao očekivati u vreme kada je pušten u
promet, s obzirom na sve okolnosti, uključujući
i reklamu.
→ Ne smatra se da proizvod ima nedostatak

samo zato što je kasnije u promet pušten
proizvod boljeg kvaliteta.
→ Proizvođač može da se oslobodi

odgovornosti za štetu iz posebnih razloga,
ako dokaže:
- da nije on pustio proizvod u promet
- da nedostatak nije postojao u vreme
kada je proizvod pušten u promet ili da se
nedostatak pojavio kasnije
- da proizvod nije proizveden u okviru
njegove redovne delatnosti i da nije bio
namenjen prodaji
- nedostatak nastao usled
usaglašavanja svojstava proizvoda sa
obavezujućim propisima.

→ Proizvođač može da se oslobodi odgovornosti za
štetu i prema opštim pravilima objektivne
odgovornosti, ali su ova pravila pooštrena:
→ Dok se prema pravilima ZOO proizvođač

oslobađa odgovornosti uvek kada je
oštećenik doprineo nastanku štetu, prema
ZZP oslobađanje je moguće samo ako je
oštećeno lice doprineo nastanku štete
svojom krivicom. Ako nije svojom krivicom
doprineo šteti, radnja oštećenog ne
oslobađa proizvođača od odgovornosti.

→ Zahtev za naknadu štete prema opštim pravilima
ZOO zastareva u roku od 3 godine od kada je
oštećeno lice doznalo za identitet štetnika i iznos
štete (kumulativno), odnosno u roku od 5 godina od
prouzrokovanja štete.
→ Prema ZZP zahtev za naknadu zastareva

ako u roku od 3 godine od dana kada je
oštećeno lice doznalo za štetu, nedostatak i
identitet štetnika (kumulativno), odnosno u
roku od 10 godina od dana kada je
proizvođač proizvod pustio u promet.

→ U pogledu trajanja roka pravila ZZP su povoljnija
po oštećenika u odnosu na pravila ZOO (10 godina
je objektivni rok), tako i u pogledu od kog momenta
počinje da teče subjektivni rok (počinje da teče od
dana saznanja za 3 činjenice, a ne za 2).
→ Međutim, u pogledu početka toka objektivnog roka,
pravila ZZP su povoljnija po proizvođača. Rok od 10
godina ne počinje da teče od dana prouzrokovanja
štete, već od dana puštanja proizvoda u promet. Kod
proizvoda sa odloženim štetnim dejstvom (na primer
lekovi), ovo može biti veoma značajno, jer
bi mogla da nastupi zastarelost pre nego što
bi se šteta mogla uočiti.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVINA
→ Počev od rimskog prava se šteta od građevina

tradicionalno smatra kvazideliktom.
→ Obuhvata štete koje nastaju:
1. od već izgrađenih objekata
(padne deo fasade, sruši se stub, itd.)
2. izbacivanjem stvari iz
građevine.
→ ZOO sadrži neke odredbe o odgovornosti za štetu
koja je nastala u nekoj vezi sa građenjem, ali ne
uređuje odgovornost za štetu od građevina u
tradicionalnom smislu. Smatralo se da
kvazidelikti (šteta od dejstva stvari) nisu
takvog značaja da budu uređeni na
saveznom nivou.
→ ZOO uređuje:
1. ugovornu odgovornost izvođača i projektanta po
osnovu ugovora o građenju za nedostatke
građevine koji se tiču njene solidnosti, ne samo
prema naručiocu, već i prema svakom narednom
sticaocu, i to za vreme od deset godina (čl. 644-
647 ZOO).
2. vanugovornu odgovornost izvođača i

naručioca za štetu nastalu od
nepokretnosti u izgradnji (čl. 207 ZOO).
3. odgovornost zbog povrede obaveze da

se ne gradi (čl. 292 st. 2 i 3 ZOO).
→ U starijim građanskim zakonicima je

odgovornost za štetu od građevina bila
subjektivna.
→ U novijim građanskim zakonicima je

odgovornost za štetu od građevina objektivna.
→ I Skica je predviđala objektivnu

odgovornost za štetu od građevina.
→ I u sudskoj praksi je uglavnom

prihvaćen stav da je ova
odgovornost objektivna.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJA
→ U rimskom pravu je odgovornost za štetu od

životinja smatrana posebnom vrstom obligacija
(mešovita obligacija). Neki je smatraju kvazideliktom.
→ ZOO ne uređuje odgovornost za štetu od

životinja. Smatralo se da odgovornost za štetu od
životinja nije od takvog značaja da bude uređena na
saveznom nivou.
→ Neki autori smatraju da se u mnogim aspektima
još uvek mogu primeniti stara pravna pravila na
osnovu Zakona o nevažnosti iz 1946.
→ Međutim, mogu se primeniti i odredbe
ZOO o subjektivnoj i objektivnoj
odgovornosti.
SRPSKI GRAĐANSKI ZAKONIK

→ Propisao subjektivnu odgovornost držaoca
životinje, odnosno lica koje ju je svojom krivicom
nadražilo.
SKICA
→ Predviđala objektivnu odgovornost imaoca

životinje.
→ Objektivna odgovornost je u Skici

predlagana za sve životinje (domaće i
divlje), bez obzira na to da li se radi o
životinji koja se nalazi kod imaoca,
zalutala ili pobegla.
SKICA
→ Prema pravilima objektivne odgovornosti odgovara

imalac i prema licu, kome je životinja prouzrokovala
štetu, koje ju dragovoljno pokušalo da uhvati ili
zadrži.
→ Po principu objektivne odgovornosti je

trebalo da odgovaraju i ustanove i lica
kojima je životinja poverena na čuvanje.
Imalac isključuje svoju odgovornost samo
ako je ove subjekte upozorio na opasna
svojstva životinje (njene mane) – primena
opštih pravila objektivne odgovornosti:
predaja opasne stvari trećem licu.
SKICA
→ Držalac zemljišta ima pravo da uhvati

životinju koja mu prouzrokuje štetu i da je
zadrži kao obezbeđenje dok mu imalac ne
nadoknadi prouzrokovanu štetu – pravo
retencije.
→ Slično pravilo je postojalo i u SGZ.

PREDNACRT
→ Predlaže se gotovo doslovno preuzimanje
odredaba Skice.
→ Međutim, u Prednacrtu još nije zauzet konačan

stav da li imalac životinje treba da odgovara prema
pravilima objektivne ili subjektivne odgovornosti
(što je inače najvažnije pitanje) – sadrži dve
alternativne odredbe o ovom pitanju.
→ U Prednacrtu se osim toga predlaže i da

se odgovornost za divlje životinje uredi
posebnim zakonom (što je u pozitivnom
pravu Srbije i učinjeno).
POZITIVNO PRAVO
→ ZOO izričito ne uređuje ovu materiju.
→ Međutim, to ne znači s jedne strane, da ZOO ne
sadrži nikakvu odredbu koja bi mogla biti osnov
odgovornosti za štetu od životinja. Ako se životinja
kvalifikuje kao opasna stvar, imalac odgovara
prema pravilima objektivne odgovornosti. Ako se
životinja ne može takvom kvalifikovati, imalac
odgovara prema pravilima subjektivne odgovornosti
→ Ovo se odnosi samo na odgovornost za
štetu koju prouzrokuju domaće životinje,
jer su one u privatnoj svojini.
POZITIVNO PRAVO
→ Odgovornost za štetu od divljih životinja

uređena je Zakonom o divljači i lovstvu - 2010
(a pre njega, Zakonom o lovstvu - 1993).
→ U onom delu u kojem ZDL uređuje

odgovornost za štetu, sadrži norme o
različitim oblicima odgovornosti
(odgovornost za štetu pričinjenu trećem
licu tokom lova, odgovornost za štetu
koja je pričinjena korisniku lovišta i
odgovornost za štetu koju prouzrokuje
divljač).
POZITIVNO PRAVO
→ Zakon propisuje odgovornost korisnika
lovišta za štetu koju prouzrokuje lovostajem
zaštićena divljač u lovištu, dok za štetu od trajno
zaštićene divljači odgovora država, tj.
ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne
sredine. Država odgovara i za štetu od lovostajem
zaštićene divljači, koju je divljač prouzrokovala
van lovišta.
→ Oštećeno lice ima pravo na
naknadu štete samo ako je preduzelo
sve mere radi sprečavanja nastanka
štete.
POZITIVNO PRAVO
→ Oštećeno lice treba da podnese korisniku
lovišta zahtev za naknadu štete u roku od 10
dana od dana prouzrokovanja štete.
→ Ukoliko se zahtev ne usvoji, odnosno ne
zaključi poravnanje povodom zahteva u roku od
30 dana od predaje zahteva, oštećeno lice može
da podnese tužbu sudu.
→ Pravilnikom ministarstva se
određuju način sprečavanja
nastanka štete i način utvrđivanja
obima štete od divljači.
ODGOVORNOST ZA DRUGOG
→ Odgovornost za drugog je vrsta građansko-

pravne odgovornosti za štetu, koja obuhvata
slučajeve u vezi sa kojima pravni poredak smatra
da nije pravno politički celishodno da za štetu
odgovara štetnik, već bi bilo celishodnije da za
njegove radnje odgovara neko treće lice.
→ Za odstupanje od pravila da štetu ne treba da
snosi štetnik, već neko treće lice (odgovorno lice),
postoje barem dva moguća obrazloženja:
1. Između štetnika i odgovornog lica postoji
neki poseban odnos.
2. Po pravilu je odgovorno lice
platežno sposobnije od štetnika.
KRIVICA ŠTETNIKA ILI KRIVICA ODGOVORNOG LICA?

→ Neki slučajevi odgovornosti za drugog su
slučajevi subjektivne odgovornosti, dok su
drugi slučajevi objektivne odgovornosti.
→ Stoga, podela na odgovornost za svoje i tuđe

radnje nije izvršena prema osnovu odgovor-
nosti (krivica i uzročnost).
→ Da li je određeni slučaj odgovornosti za drugog,
po svojoj prirodi, slučaj objektivne ili subjektivne
odgovornosti, zavisi od toga da li je
relevantna krivica odgovornog lica, a ne
da li je relevantna krivica štetnika.
KRIVICA ŠTETNIKA ILI KRIVICA ODGOVORNOG LICA?

→ U nekim slučajevima uopšte ne postoji
krivica štetnika, a odgovornost odgovornog lica
može da bude subjektivna (odgovornost ustanove
koja se stara o detetu mlađem od 7 godina), ali
može da bude i objektivna (odgovornost roditelja
deteta mlađeg od 7 godina).
→ U drugim slučajevima je moguće da
postoji krivica štetnika, pri čemu
odgovornost odgovornog lica takođe
može da bude kako objektivna, tako i
subjektivna, zavisno od toga o kom
slučaju odgovornosti za drugog je reč.
SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST OBJEKTIVNA ODGOVORNOST

→ … odgov. lice vrši neku → … između odgovornog
društv. korisnu del. – lica i štetnika postoji
socijalnu funkciju neki odnos, na osnovu
(staranje o licima) kojeg odgovorno lice
→ … postoji društveni ostvaruje neku
interes da se podstiče ekonomsku korist
obav. ovakve delatnosti
→ … ako ostvaruje
→ … odgovorno lice treba neku korist, treba da
da odgovara za radnje odgovara objektivno,
štetnika samo ako kao kod opšteg oblika
postoji njegova objektivne odgovornost
vlastita krivica
SUBJEKTIVNA ODGOVORNOST
→ Kada je odgovornost za drugog ustrojena
prema pravilima subjektivne odgovornosti,
krivica odgovornog lica može da bude
zasnovana na različitim činjenicama.
Culpa in vigilendo → greška u nadzoru nad

štetnikom
Culpa in instruendo → greška u davanju uputstava
štetniku ili greška u njegovom
vaspitavanju
Culpa in → greška u izboru štetnika za
eligendo određeni zadatak/posao
→ Slučajevi odgovornosti za drugog u našem pravu:

ODGOVORNOST LICA KOJE VRŠI → subjektivna
NADZOR NAD UMNO ZAOSTALIM I
odgovornost
DUŠEVNO BOLESNIM LICIMA.
ODGOVORNOST LICA KOJEM JE

DETE POVERENO NA ČUVANJE I
→ subjektivna
VASPITAVANJE
odgovornost
ODGOVORNOST RODITELJA ZA
RADNJE SVOJE MALOLETNE DECE
→ dece do 7 godine → obj. odgovornost
→ dece starije od 7 → subjektivna
godina odgovornost
→ Slučajevi odgovornosti za drugog u našem

pravu:
ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA → objektivna
RADNJE SVOJIH ZAPOSLENIH odgovornost (?)
ODGOVORNOST PRAVNOG
LICA ZA RADNJE SVOJIH → objektivna
ORGANA odgovornost (?)
ODGOVORNOST OSIGURAVAČA
ZA RADNJE OSIGURANIKA PO → objektivna
OSNOVU OSIGURANJA OD odgovornost (?)
ODGOVORNOSTI
1. ODG. LICA KOJE VRŠI NADZOR NAD DEL. NESPOS. LICEM
→ Za radnje lica, koja su zbog duševne bolesti ili

zaostalosti u umnom razvoju deliktno nesposobna,
odgovara lice koje na osnovu zakona (roditelj),
odluke nadležnog organa (staratelj) ili ugovora
(davalac izdržavanja kod ugovora o doživotnom
izdržavanju), dužan da vodi nadzor nad njim.
→ Odgovorno lice se može osloboditi odgovor-
nosti, ako dokaže da je vršilo nadzor na način
kako je trebalo da ga vrši (pretpostavljena
krivica, koju može da obara) ili da bi šteta
nastala i pri brižljivom vršenju nadzora
(osporavanje uzročnosti – conditio sine
qua non).
2. ODG. USTANOVE KOJOJ JE MALOLET. POVEREN NA ČUVANJE
→ Za štetu koju drugom prouzrokuje

maloletnik dok je pod nadzorom staratelja,
škole ili druge ustanove, odgovara staratelj,
škola, odnosno druga ustanova, osim ako
dokažu da su nadzor vršili na način na koji
su obavezni (obaranje pretpostavke krivice)
ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju
nadzora (dokazivanje da ne postoji
uzročnost – conditio sine qua non).
3. ODGOVORNOST RODITELJA
MALOLETNIK RODITELJ
maloletnik do 7.
→ Roditelji odgovaraju za štetu
bez obzira na svoju krivicu
godine
(objektivna odgovornost).
→ Postoji neoboriva
pravna pretpostavka o → Oni se oslobađaju odgovor-
njegovoj deliktnoj nosti ako postoje razlozi za is-
nesposobnosti ključenje odgovornosti prema
(nesposobnosti za pravilima o odgovornosti bez
rasuđivanje) obzira na krivicu (viša sila).
→ …ali ne i o njegovoj
podobnosti da uopšte → Oni ne odgovaraju ako je
bude odgovoran šteta nastala dok je dete bilo
za štetu. povereno drugom licu i ako
je to lice odgovorno za štetu.
MALOLETNIK RODITELJ
maloletnik stariji → Roditelji odgovaraju za
od 7, ali mlađi od štetu koju prouzrokuje
14 godina njihovo maloletno dete koje
je navršilo sedam godina,
→ Postoji oboriva osim ako dokažu da je šteta
pravna pretpostavka o nastala bez njihove krivice
njegovoj deliktnoj nespo- (odgovornost po osnovu
sobnosti (nesposobnosti krivice).
za rasuđivanje).
→ Oni ne odgovaraju ako je

šteta nastala dok je dete bilo
povereno drugom licu i ako
MALOLETNIK RODITELJ
maloletnik stariji od 7, ali mlađi od 14 godina
Moguća je situacija kada su za štetu odgovorni i

dete i roditelj (u takvom slučaju je njihova
odgovornost solidarna):
→ Oštećeno lice je uspešno dokazalo da je dete bilo
sposobno za rasuđivanje (oborilo je pretpostavku o
deliktnoj nesposobnosti deteta).
→ Roditelj odgovara po osnovu pretpostavljene
krivice (prema opštim pravilima), i nije
uspeo da obori pretpostavku svoje
krivice. Ako je oborio pretpostavku krivice,
on ne odgovara.
MALOLETNIK RODITELJ
maloletnik stariji → Roditelji odgovaraju za

od 14 godina štetu koju prouzrokuje
njihovo maloletno dete koje
je navršilo sedam godina,
→ Odgovara po opštim osim ako dokažu da je šteta
nastala bez njihove krivice
pravilima o
(odgovornost po osnovu
odgovornosti za štetu.
krivice).
Postoji oboriva pravna
pretpostavka o njegovoj
deliktnoj sposobnosti → Oni ne odgovaraju ako je
(sposobnosti za šteta nastala dok je dete bilo
rasuđivanje). povereno drugom licu i ako
MALOLETNIK RODITELJ
maloletnik stariji od 14 godina
Redovna je pojava da su za štetu odgovorni i dete

i roditelj (njihova je odgovornost solidarna):
→ Maloletnik odgovara po opštim pravilima o
odgovornosti za štetu (to znači da se pretpostavlja
kako njegova deliktna sposobnost, tako i njegova krivica,
pri čemu može da obara ove pretpostavke kao sva druga
lica).
→ Roditelj odgovara po osnovu pretpostavljene
krivice (prema opštim pravilima), i nije uspeo
da obori pretpostavku svoje krivice. Ako je
oborio pretpostavku krivice, on ne odgovara.
ODNOS IZMEĐU RODITELJA U VEZI SA ODGOVORNOŠĆU ZA

ŠTETU KOJU PROUZROKUJE NJIHOVO DETE
→ Da li je njihova odgovornost solidarna ili podeljena?

→ Porodični zakon uopšte ne uređuje odgovornost rodi-
telja za štetu koju prouzrokuje njihovo dete, dok ZOO ne
utvrđuje da li je njihova odgovornost solidarna ili
podeljena.
→ Većina smatra da je njihova odgovornost solidarna (tj.
oštećeno lice može namiriti potraživanje u celosti od bilo
kog roditelja). Kasnije, u regresnoj parnici se utvrđuje
krivica svakog roditelja ponaosob).
→ Manjina smatra da je njihova odgovornost

podeljena.
ODGOVORNOST DRUGOG LICA ZA MALOLETNIKA

→ Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod
nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara
staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako
dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni
(obaranje pretpostavke krivice) ili da bi šteta nastala i
pri brižljivom vršenju nadzora (dokazivanje da ne
postoji uzročnost – conditio sine qua non).
→ Odgovornost drugog lica zamenjuje odgovornost
roditelja, ali ne i odgovornost deteta. Ako je dete odgo-
vorno za štetu (starije od 7 godina, a mlađe od 14,
- dokazana je deliktna sposobnost; odnosno starije
od 14. godina – odgovara po opštim pravilima),
njihova odgovornost je solidarna.
SUPSIDIJARNA ODGOVORNOST RODITELJA

→ Ukoliko postoji odgovornost drugog lica, odgovornost
roditelja je isključena.
→ Roditelj ne odgovara ni onda kada se naknada ne
može dobiti od drugog lica zbog njegove insolventnosti.
→ Međutim, ako je drugo lice isključilo svoju
odgovornost (dokazivanjem nepostojanja vlastite krivice ili
obaranjem uzročnosti), uspostavlja se odgovornost
roditelja.
→ Ovo je jedini slučaj supsidijarne odgovornosti u
našem pravu („rezervne odgovornosti“).
→ Odgovornost koja nastupa tek onda kada
nisu ispunjeni uslovi odgovornosti drugog lica.
POSEBNA I NEPOSREDNA ODGOVORNOST RODITELJA
→ Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na

roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima
pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je šteta
nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih
primera ili porodičnih navika koje su mu roditelji dali,
ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.
→ Pod istim uslovima drugo lice (ustanova),

koje je isplatilo naknadu oštećeniku, ima
pravo regresa od roditelja maloletnika.
POSEBNA I NEPOSREDNA ODGOVORNOST RODITELJA
→ I ovo je slučaj odstupanja od pravila o

pretpostavljenoj krivici. Ona se u ovom slučaju utvrđuje
prema principu dokazane krivice.
→ To znači da se ne može pretpostaviti

krivica roditelja za štetu koju je dete prouzro-
kovalo, dok je bilo povereno drugom na čuvanje
ili vaspitanje, koja se može pripisati lošem
vaspitanju deteta, ili njegovim rđavim navika-
ma, samo na osnovu toga što je dete prouzro-
kovalo štetu, već je oštećenik mora dokazati.
ODGOVORNOST PO OSNOVU PRAVIČNOSTI

→ Srpsko odštetno pravo zasniva se na pluralitetu
osnova odgovornosti (to su razlozi zbog kojih društvo
smatra da negativne imovinske posledice štete ne treba
da snosi oštećeno lice, već ih treba prevaliti na treće lice
– na štetnika ili na odgovorno lice).
→ Svi oblici odgovornosti u srpskom pravu zasnivaju sa
na krivici ili povećanom riziku od nastupanja štete,
kao osnovima odgovornosti.
→ U kontekstu odgovornosti za radnje deliktno

nesposobnih lica, javlja se treći, izuzetan,
korektivni osnov odgovornost, pravičnost.

1. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za
nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od
lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud
može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom
na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi
štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimično.
Odnosi se na:
→ štetu prouzrokovanu od strane lica koja su
nesposobna za rasuđivanje, zbog duševne
bolesti ili zaostalog umnog razvoja
→ štetu prouzrokovanu od strane maloletnika
2. Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za

rasuđivanje koji nije u stanju da je nadoknadi, sud
može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom
na materijalno stanje roditelja i oštećenika,
obavezati roditelje da nadoknade štetu, potpuno ili
delimično, iako za nju nisu krivi.
Odnosi se na:
→ štetu prouzrokovanu od strane maloletnika
(kako maloletnika koji je stariji od 7, a mlađi od
14 godina, tako i maloletnika koji je stariji od
14, a mlađi od 18. godina), pri čemu su
roditelji dokazali da nisu krivi za štetu.
4. ODG. POSLODAVCA ZA RADNJE SVOJIH ZAPOSLENIH
→ U vezi sa radnim odnosima, odgovornost za štetu

može se pojaviti u tri različite relacije:
1. Odgovornost za štetu koju
zaposleni prouzrokuje → Uređene su u
poslodavcu na radu ili u vezi Zakon o radu.
sa radom. Nisu slučaj
2. Odgovornost za štetu koju odgovornosti za
poslodavac prouzrokuje drugog.
zaposlenom na radu ili u
vezi sa radom.
3. Odgovornost za štetu koju → Uređena je u
zaposleni TREĆEM LICU ZOO. Jedan od
prouzrokuje na radu ili u slučajeva odgovor-
vezi sa radom. nosti za drugog.
→ Poslodavac odgovara za štetu koju je njegov

zaposleni prouzrokovao trećem licu na radu ili u
vezi sa radom, osim ako dokaže da je zaposleni
u datim okolnostima postupao onako kako je
trebalo.
→ Ova odgovornost se u pretežnom delu
doktrine kvalifikuje kao objektivna, jer se
odgovorno lice ne može osloboditi odgovornosti
dokazivanjem nepostojanja vlastite krivice (da
je nadziralo zaposlenog kako je trebalo, da nije
učinio grešku kada ga je izabralo na to
radno mesto, itd.).
→ Međutim, prema oštećenom licu odgovornost

se ostvaruje prema pravilima subjektivne
odgovornosti, jer odgovorno lice može da obara
pretpostavku krivice zaposlenog (dokazivanjem
nepostojanja ne svoje, već tuđe krivice).
→ Poslodavac odgovara samo za onu štetu koju

je zaposleni (ili drugo lice koje obavlja rad)
prouzrokovao:
1. na radu, tj. na radnom mestu, u toku
radnog vremena ili
2. van radnog mesta i van radnog vremena,
ali u vezi sa obavljanjem rada kod
poslodavca.
→ To znači da poslodavac odgovara samo

za onu štetu koju je zaposleni prouzrokovao
u funkciji zaposlenog.
→ Primer iz sudske prakse: Poslodavac

ne odgovara za štetu prouzrokovanu
silovanjem koje je zaposleni počinio na
radnom mestu. Poslodavac takođe ne
odgovara za štetu nastalu
saobraćajnim udesom koji je zaposleni
prouzrokovao dolaskom ili odlaskom sa
posla, ali odgovara ako je saobraćajni
udes prouzrokovao na službenom
putu.
→ Ova pravila se primenjuju samo na slučaj u kojem
šteta nije posledica opasne stvari ili opasne delatnosti.
→ Kada je šteta posledica opasne stvari ili opasne
delatnosti, poslodavac odgovara prema opštim pravilima
o objektivnoj odgovornosti, kao imalac opasne stvari,
odnosno kao lice koje obavlja opasnu delatnost.
→ Primer iz sudske prakse: Za štetu koju prouzrokuje
policajac upotrebom službenog pištolja van rada odgova-
ra država prema pravilima objektivne odgovornosti, a i
policajac solidarno sa njim, ali on prema pravilima
→ Napomena uz primer: Da je policajac službeni
pištolj upotrebio na radu, primenila bi se opšta
pravila odgovornosti poslodavca za svoje
zaposlene.
PRAVO REGRESA
→ Poslodavac, koji je trećem licu isplatio
naknadu štete ima pravo regresa prema
zaposlenom, samo ako je zaposleni štetu
prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje.
→ Pravo regresa zastareva u roku od 6

meseci od dana naknade štete trećem licu.
→ Uslovljenost prava poslodavca na

regres kvalifikovanom krivicom
zaposlenog, logična posledica njihovih
ekonomskih odnosa.
PRAVO REGRESA
→ Zaposleni ostvaruje korist za poslodavca, te
poslodavac treba da snosi redovan rizik koji
prati njegovo poslovanje. Šteta koja nastaje usled
obične nepažnje zaposlenog spada u redovan
rizik poslodavca, te za nju u krajnjem ishodu
odgovara samo poslodavac.
PRAVO REGRESA OSTALIH LICA
→ Pravo regresa od zaposlenog ima i drugo lice (ne
samo poslodavac) koje je isplatilo naknadu štete
oštećenom licu (na primer osiguravač, koji na
osnovu ugovora o osiguranju zaključenog sa
poslodavcem isplatio odštetu trećem licu).
NEPOSREDNA ODGOVORNOST ZAPOSLENOG

→ Treće lice može zahtevati naknadu štete
neposredno i od zaposlenog, pod uslovom da je
štetu prouzrokovao namerno.
→ Ovo je jedan od retkih slučajeva u kojem ZOO
propisuje različite pravne posledice, zavisno od
stepena krivice, a jedini slučaj u kojem grubu
nepažnju ne izjednačava sa namerom.
→ U ovom slučaju je odgovornost poslodavca i
zaposlenog solidarna.
→ Ova odredba svoj pravi značaj dobija onda
ako je pravno lice (poslodavac) prestalo da
postoji ili ako je palo pod stečaj.
5. ODG. PRAVNOG LICA ZA RADNJE SVOJIH ORGANA
→ Sva pravna lica odgovaraju za štetu koju je njihov
organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa
vršenjem svojih funkcija.
→ Primer iz sudske prakse: Država odgovara za štetu
nastalu usled pogrešnog obračuna penzije od strane
Fonda PIO.
→ U pravom smislu reči, ovo nije odgovornost za drugog,
jer se organi ne smatraju zaposlenima u pravnom licu,
niti njegovim zastupnicima.
→ Stoga bi se ovaj oblik odgovornosti više mogao
kvalifikovati kao odgovornost za sopstvene radnje.
→ Pravo regresa prema licu koje obavlja
funkciju organa (samo ako je postupao namerno
ili iz krajnje nepažnje, u roku od 6 meseci).
POSEBNI OBLICI GRAĐANSKOPRAVNE ODGOVORNOSTI
Neke slučajeve građanskopravne

odgovornosti ZOO posebno uređuje, posle
pravila o:
- subjektivnoj odgovornosti
- odgovornosti za drugog
- objektivne odgovornosti (opšteg oblika
objektivne odgovornosti i dva posebna
oblika objektivne odgovornosti)
Od opštih pravila subjekt. ili objekt. odgov.
ova pravila se razlikuju po nekim
elementima (vrsta i osnov odgovornosti,
identitet odgovornog lica, vrste šteta za
koje se odgovara, razlozi isklj. odgov. itd.).
1. Odgovornost za štetu nastalu usled

TERORISTIČKIH AKATA, JAVNIH
DEMONSTRACIJA ili MANIFESTACIJA
2. Odgovornost ORGANIZATORA PRIREDBE
za štetu nastalu na priredbi.
3. Odgovornost za štetu zbog USKRAĆIVANJA
NEOPHODNE POMOĆI
4. Odgovornost za štetu zbog povrede
OBAVEZE ZAKLJUČENJA UGOVORA
5. Odgovornost za štetu zbog NEOBAV-
LJANJA ili NEUREDNOG OBAVLJANJA
POSLOVA OD OPŠTEG ZNAČAJA
Da li postoji neki zajednički kriterijum na

osnovu kojeg je ZOO ove oblike posebno uredio?
Izvesni autori tvrde da je zajednički imenilac ovih posebnih
oblika odgovornosti potreba da se oštećenim licima
(građanima) pruža pojačana zaštita.
Kritika: pravna zaštita je u nekim od ovih slučajeva čak i
slabija od one koje pružaju opšta pravila deliktne
odgovornosti (na primer odgovornost zbog uskraćivanja
neophodne pomoći).
Prema tome, jedino zajedničko obeležje svih

ovih posebnih oblika odgovornosti je da
se ne mogu bez kompromisa svrstati ni
u jednu od prethodnih kategorija u ZOO.
1. TERORISTIČKI AKTI, JAVNE DEMONSTRACIJE ILI MANIFEST.
ZOO: Za štetu nastalu smrću,

telesnom povredom ili
oštećenjem, odnosno
uništenjem imovine fizičkog
lica usled akata nasilja ili
terora, kao i prilikom javnih
demonstracija i manifestacija,
odgovara država čiji su organi
po važećim propisima bili
dužni da spreče takvu štetu.
Ovo je jedan od slučajeva odgovornosti

države za štetu, ali poseban oblik
odgovornosti države (ova odgovornost se
ne kvalifikuje kao odgovornost za drugog).
Opšti oblik odgovornosti države za štetu
zasnovan je na odgovornosti za drugog (odg.
za radnje organa i odg. za radnje zaposlenog).
Obrazloženje odgovornosti: Država prikuplja
dažbine od građana, te je dužna da
obezbedi njihovu sigurnost i bezbednost.
U novije vreme je u upotrebi i naziv:
Odgovornost države za štetu od
akata javnog nasilja.
Odredbe ZOO o ovom obliku odgovornosti

izmenjene su 1985. godine, i to sa
retroaktivnim dejstvom.
Rektroaktivna primena ovih odredaba je
propisana da bi se nove odredbe (strože,
jer propisuju odgovornost i za imovinsku
štetu), primenile na odgovornost države za
posledice javnih demonstracija na Kosovu
1981. godine.
Retroaktivna primena se može

opravdati jer je dovela do
pooštravanja odgovornosti države.
POSEBNA PRAVILA OVOG OBLIKA ODGOVORNOSTI

ODGOVORNO LICE
Ova formulacija je imala
… država čiji pravni značaj u doba
su organi ... postojanja savezne države.
OŠTEĆENO LICE
samo fizičko lice (pravna lica ne mogu

da traže naknadu štete od države po
ovom osnovu)

OŠTEĆENO LICE - OGRANIČENJE
ZOO: Organizatori, učesnici, podstrekači i
pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim
demonstracijama i manifestacijama koje su
usmerene na podrivanje ustavnog
uređenja, nemaju pravo na naknadu štete
po ovom osnovu.
Konkretizacija opšteg pravila o

pravnom značaju doprinosa
oštećenog lica nastanku štete.

VRSTA ODGOVORNOSTI
objektivna odgovornost
Međutim, ovo nije opšti oblik objektivne

odgovornosti, jer nije potrebno da se
uzrok štete kvalifikuje kao opasna stvar
čiji je imalac država ili da se aktivnost
koju država nije uspela da kontroliše
kvalifikuje kao opasna delatnost.

VRSTA ODGOVORNOSTI
odgovornost nije ni supsidijarna

Odgovornost države nije uslovljena time da
se naknadna štete prethodno nije mogla
dobiti od lica koje je prouzrokovalo štetu.
Odgovornost države nastaje nezavisno od

toga da li je lice koje je prouzrokovalo
štetu uopšte identifikovano, a ako je
identifikovano, da li je naknada zahtevana
ili ostvarena od njega.

VRSTE ŠTETE
Ograničenje u pogledu RAZLOGA koji
dovode do nastanka pravno relevantnih
oblika štete:
Nadoknađuje se sva imovinska i

neimovinska šteta, ali samo ona koja je
prouzrokovana smrću ili telesnom
povredom fizičkog lica i sva imovinska
šteta fizičkog lica koja je prouzrokovana
oštećenjem ili uništenjem imovine
(nije neko značajno ograničenje)

RAZLOZI ZA ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI
Uže su određeni u odnosu na opšta
pravila objektivne odgovornosti.
Država ne može da se pozove na isključivu
radnju trećeg lica, kao razlog isključenja
svoje odgovornosti (ovaj oblik odgovornosti
ustanovljen je upravo sa ciljem da država
bude odgovorna za isključive radnje trećih
lica).
Ovo ZOO izričito ne propisuje –

stav doktrine.

ODNOS OŠTEĆENOG LICA I LICA KOJE
PROUZROKOVALO ŠTETU
Oštećeno lice uvek može da zahteva
naknadu štete neposredno od lica koje je
prouzrokovalo štetu, na osnovu opštih
pravila građanskopravne odgovornosti (pod
uslovom da se ono može identifikovati).
Oštećeno lice će retko imati pravni interes
za to: samo onda ako je pretrpeo štetu
koja se ne može kvalifikovati kao
pravnorelevantan oblik štete u kontekstu
ovog posebnog oblika odgovornosti države.
ODNOS DRŽAVE I LICA KOJE JE PROUZROKOVALO ŠTETU

pravo regresa
Država ima pravo da se regresira od

štetnika.
Odstupanje od opštih pravila: Država ima

ne samo pravo da se regresira od štetnika,
već i dužnost.
Obrazloženje: Država naknadu štete ne
isplaćuje „svojim novcem“, već novcem
poreskih obveznika.
ZOO: Organizator okupljanja većeg broja

ljudi u zatvorenom ili na otvorenom
prostoru odgovara za štetu nastalu
smrću ili telesnom povredom koju neko
pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje
u takvim prilikama mogu nastati, kao
što je gibanje masa, opšti nered i slično.
Na primer: sportske utakmice, koncerti,

rasprodaje i druge akcije u prodajnim
objektima, okupljanje većeg broja putnika
na peronu na železničkoj stanici, i sl.
Osnovna razlika između odgovornosti za štetu

usled akata nasilja i za štetu nastalu na
priredbama. Teroristički akti, demonstracije
ODGOVORNOST ZA i druge slične manifestacije
neposredno ugrožavaju
ŠTETE USLED AKATA
bezbednost ljudi, ili stvaraju
NASILJA znatno veći rizik od
povređivanja (akti nasilja)
DRUGE Neposredno ne ugrožavaju bezbednost

ljudi, već samo stvaraju rizik od
PRIREDBE
povreda fizičkih lica, ali je stvoreni rizik
znatno manji od rizika koji stvaraju
demonstracije i slične manifestacije
(organizovanje normalnih socijalnih
dešavanja)
ODGOVORNO LICE
organizator priredbe
Ovo nije slučaj odgovornosti za drugog.

Okupljanje većeg broja ljudi se ne može
smatrati subjektom prava umesto koga
odgovara organizator priredbe.
OŠTEĆENO LICE
samo fizičko lice (za razliku od odgovor-

nosti za štetu usled akata nasilja, u ovom
slučaju nije izričito propisano da
oštećeno lice može da bude samo fizičko
lice, ali to proizilazi iz određenja mogućih
razloga štete – smrt i telesnu povredu ne
mogu da pretrpe pravna lica )
VRSTA ODGOVORNOSTI
Međutim, ovo nije opšti oblik objektivne
odgovornosti, jer nije potrebno da se uzrok
štete kvalifikuje kao opasna stvar čiji je
imalac organizator priredbe ili da se
priredba kvalifikuje kao opasna delatnost.
Neki autori su pokušavali da ovaj oblik
povedu pod opšti oblik objektivne
odgovornosti, smatravši okupljanje većeg
broja ljudi opasnom delatnošću, odnosno
samu grupu većeg broja opasnom stvari.

Uže su određeni u odnosu na opšta
pravila objektivne odgovornosti.
Organizator ne može da se poziva na

isključivu radnju trećeg lica, kao razlog
isključenja svoje odgovornosti, čak ni onda
kada se radnja trećeg lica kvalifikuje kao
viša sila.
Ovo ZOO izričito ne propisuje –

stav doktrine.

Primer iz sudske prakse: Organizator pozorišne
predstave ne može da isključi svoju odgovor-
nost time što će da tvrdi da mu je poznat iden-
titet lica koje je na predstavi uzbunilo publiku
time što je počeo vikati da je primetio bombu u
sali, usled čega je nastao opšti nered.
Prema licima koja se pretrpela štetu na
priredbi odgovara njen organizator, a
ako mu je poznat identitet štetnika,
razume se, ima pravo da se regresira
od njega (pri čemu se mora suočiti sa
rizikom njegove insolventnosti).
VRSTE ŠTETE
Ograničenje u pogledu RAZLOGA koji
dovode do nastanka pravno relevantnih
oblika štete:
Nadoknađuje se sva neimovinska i
imovinska šteta, ali samo ona koja je
prouzrokovana smrću ili telesnom
povredom fizičkog lica.
Za razliku od odgovornosti za štetu usled

akata nasilja, organizator priredbe ne
odgovara za štetu nastalu oštećenjem
ili uništenjem imovine.
VRSTE ŠTETE
Smrt ili telesna povreda moraju da budu
posledica IZVANREDNIH OKOLNOSTI.
ZOO navodi samo gibanje masa, opšti
nered, ali skraćenica „sl.“ ukazuje na to
da je nabrajanje otvoreno (nije taksativno,
već egzemplarno, tj, primera radi).
Sudska praksa: Izvanrednom okolnošću se
smatra lažno uzbunjivanje, ali ne i tuča
koja se ne može dovesti u uzročnu vezu sa
masovnom prirodom priredbe (tuča koja
ne dovodi do opšteg nereda).
3. ODG. ZBOG USKRAĆIVANJA NEOPHODNE POMOĆI
Život u zajednici podrazumeva minimum

međusobne solidarnosti između
pripadnika zajednice.
To znači da svi pojedinci imaju obavezu da
pomognu drugima kada se nađu u nevolji,
ukoliko pomoć mogu da pruže bez
dovođenja sebe ili drugih lica u opasnost.
SANKCIJA
KRIVIČNOPRAVNA GRAĐANSKOPRAVNA
nepružanje pomoći (čl. 127 KZ),
nepružanje pomoći licu Obaveza
povređenom u saobra- naknade štete!
ćajnoj nezgodi (čl. 296 KZ)
ZOO: Ko bez opasnosti po sebe uskrati

pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno
ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda
nastala, ako je on tu štetu prema
okolnostima slučaja morao predvideti.
ZOO: Ako pravičnost zahteva, sud može

takvo lice osloboditi obaveze da naknadi
štetu.
ODGOVORNO LICE
Opasnost od nastupanja štete nije prouzro-
kovalo odgovorno lice niti je doprinelo njenom
nastanku. Ona je nastala radnjom trećeg lica,
samog oštećenika ili usled više sile. Odgovor-
no lice odgovara za štetu zbog propuštanja da
spreči realizaciju opasnosti od štete, koju
inače nije skrivilo (omisivni delikt).
Ako je štetu prouzrokovalo treće lice,

odgovorno lice može da se
regresira od njega.
VRSTA ODGOVORNOSTI
Odgovornost je subjektivna, tj.
zasniva se na krivici odgovornog lica.
Ona se međutim razlikuje od opštih

pravila subjektivne odgovornosti, u
pogledu pravila o dokazivanju
krivice i u pogledu razloga
isključenja odgovornosti.
KRIVICA
Izuzetak od pravila da se krivica ne dokazuje
(pretpostavljena krivica). U ovom slučaju
oštećeno lice mora da dokaže postojanje
krivice odgovornog lica, tj. da je odgovorno
lice imajući u vidu njegove sposobnosti i
znanja moglo da spreči nastanak štete
(dokazana krivica).
Povoljnije po odgovorno lice, jer

oštećeno lice pored postojanja štete
i uzročne veze mora da dokaže još
jedan uslov odgovornosti (krivicu).

Šire su određeni u odnosu na opšta pravila
Sud može da oslobodi odgovornosti odgovorno
lice, ukoliko to zahteva pravičnost.
Prema opštim pravilima subjektivne

odgovornosti sud ne može da oslobodi
odgovorno lice od odgovornosti pozivom na
pravičnost.
Pravičnost u ovom kontekstu ima

funkciju pravnog standarda.
4. ODG. U VEZI SA OBAVEZOM ZAKLJUČENJA UGOVORA
ZOO: Lice koje je po zakonu obavezno da

zaključi neki ugovor, dužno je da nadoknadi
štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez
odlaganja ne zaključi taj ugovor (čl. 183 ZOO).
Načelo autonomije volje ima svoja opšta i
posebna ograničenja. Između ostalog,
posebna ograničenja su ograničenje u pogledu
toga da li će se ugovor uopšte zaključiti i
ograničenje u pogledu izbora druge ugovorne
strane. U nekim slučajevima (pre svega se
radi o komunalnim preduzećima), preduzeće
koje obavlja delatnost od opšteg značaja ne
može da odbije zaključenje ugovora (čl. 27
ZOO).
Ukoliko preduzeće koje obavlja delatnost od

opšteg značaja (bez osnovanog razloga)
odbije da zaključi ugovor, druga strana
stiče pravo na naknadu štete koja je u
uzročnoj vezi sa nezaključenjem ugovora.
Obaveza zaključenja ugovora nastupa tek

onda, kada je druga strana (oštećeno lice)
ispunila sve uslove za zaključenje
ugovora, utvrđene propisima ili internim
aktima preduzeća koje vrši delatnost od
opšteg interesa.

OBAVEZA ZAKLJUČENJA UGOVORA
Obaveza zaključenja ugovora mora da bude
propisana zakonom, ali uslovi pod kojima
obaveza nastupa, tj. uslovi koje treba da
ispuni druga strana, mogu da budu
utvrđeni zakonom, drugim propisima i
internim aktima preduzeća koje obavlja
delatnost od opšteg interesa.
PRINUDNO IZVRŠENJE OBAVEZE ZAKLJUČENJA UGOVORA

Ovo ZOO izričito ne uređuje, ali većina u
doktrini smatra (što i sudska praksa
potvrđuje) da je jedina sankcija za povredu
obaveze zaključenja ugovora naknada
štete. To znači da druga strana ne može
sudskim putem da privoli stranu koja
ima obavezu da zaključi ugovor.
Međutim, mogućnost da sud svojom odlukom

utvrdi bitne elemente ugovora, tj. da se
ugovor zaključi sudskom odlukom može
da bude utvrđena posebnim zakonom.

Po ovom elementu se jasno razlikuje ova
obaveza zaključenja ugovora od obaveze
zaključenja ugovora po osnovu
PREDUGOVORA.
[Podsetnik: Predugovorom se strane svojim
prethodnim ugovorom obavezuju da će
zaključiti glavni ugovor. Prema ZOO,
predugovor je samo takav prethodni spora-
zum strana koji sadrži sve (zakonom utvr-
đene) bitne elemente glavnog ugovora i
zaključen je u istoj formi kao glavni
ugovor.]

Ako jedna strana iz predugovora ne pristupi
zaključenju glavnog ugovora, sud će joj
naložiti da u određenom roku pristupi
zaključenju ugovora.
ZOO izričito ne utvrđuje sankciju za

povredu ove obaveze.
Doktrina i sudska praksa zauzimaju stav da

sud svojom odlukom može da zameni
glavni ugovor. Obrazloženje: strane su pos-
tigle saglasnost o bitnim elementima, te sud
odlučuje samo o sporednim elementima.

Ovaj zaključak se ne može primeniti na
obavezu zaključenja ugovora koja je
utvrđena zakonom, tj. sud ne može
svojom odlukom da zameni ugovor
(osim ako to nije utvrđeno posebnim
propisom), zbog toga što bitni elementi
ugovora nisu sporazumno utvrđeni
između strana, a utvrđivanje bitnih
elemenata od strane suda bi takvom
ugovoru oduzelo svojstvo ugovora (ima i
drugih shvatanja u doktrini).
VRSTA ODGOVORNOSTI
Da li je u pitanju vanugovorna ili ugovorna
odgovornost (imajući u vidu da je razlog
odgovornosti povreda obaveze da se zaključi
ugovor)?
Pretežno i ispravnije je shavatanje da se radi

o vanugovornoj odgovornosti, jer je
obaveza zaključenja ugovora opšta i ne
proizlazi iz postojanja nekog prethodnog
relativnog odnosa između strana (što je
uslov postojanja ugovorne odgovornosti.
VRSTA ODGOVORNOSTI
S druge strane, odgovornost je objektivna.
Ne ispituje se zašto strana koja ima obavezu

zaključenja ugovora, nije poštovala obavezu
da zaključi ugovor.
Odgovorno lice da bi izbeglo odgovornost, ne

dokazuje da nije krivo, već da obaveza
zaključenja uopšte nije ni postojala (jer
nisu bili ispunjeni svi uslovi).
5. ODG. U VEZI SA VRŠENJEM POSLOVA OD OPŠTEG INTERESA
ZOO: Preduzeća i druga pravna lica koja vrše

komunalnu ili drugu sličnu delatnost od
opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez
opravdanog razloga obustave ili neredovno
vrše svoju uslugu. (čl. 183 ZOO).
Za razliku od odgovornosti za štetu zbog

nezaključenja ugovora, u ovom slučaju
ZOO izričito ograničava domen primene
odredbe na subjekte prava koji vrše
komunalnu ili delatnost od opšteg
značaja.

VRSTE ŠTETE
Ovaj oblik odgovornosti odnosi se na štetu
koja nastane OBUSTAVOM ili NEREDOVNIM
VRŠENJEM usluga komunalnih preduzeća,
ali ne i na nekvalitetno vršenje usluga.
Za štetu nastalu NEKVALITETNIM

vršenjem usluga, odgovara se prema
opštim pravilima vanuguvorne ili
ugovorne odgovornosti, odnosno mogu
se primeniti i pravila o odgovornosti za
materijalne nedostatke.
VRSTE ŠTETE
Primer iz sudske prakse: Ukoliko EPS (ili

drugi snabdevač) ne isporučuje
električnu energiju ili je neredovno
isporučuje, odgovara prema ovom
posebnom obliku odgovornosti. Ukoliko
je, međutim, isporuka električne
energije stalna, ali struja nema napon
koji je propisan, odgovornost nastupa
prema opštim pravilima
građanskopravne odgovornosti, odnosno
prema pravilima o odgovornosti za
materijalne nedostatke.
VRSTA ODGOVORNOSTI
Komunalno preduzeće se ne može osloboditi

odgovornosti, time što će dokazati da nije
krivo za prestanak obavljanja delatnosti ili
za njeno neuredno obavljanje.
Primer iz sudske prakse: EPS se ne može
osloboditi odgovornosti za prestanak
snabdevanja strujom, time što će
dokazati da je treće lice preseklo kabl.
RAZLOZI ISKLJUČENJA ODGOVORNOSTI

ZOO: Komunalno preduzeće se može
osloboditi odgovornosti samo ako je do
obustavljanja i neredovnog vršenja
delatnosti iz opravdanog razloga.
Taj opravdani razlog mora da ima atribut

više sile.
Teret dokazivanja postojanja
opravdanog razloga (više sile) pada na
odgovorno lice (tako je i prema opštim
pravilima objektivne, ali i subjektivne
odgovornosti).
I. ZAHTEV DA SE UKLONI OPASNOST ŠTETE
→ U pitanju je građanskopravna, tačnije

obligacionopravna (čl. 156 ZOO) mera koja služi
zaštiti kako od tzv. imisija, tako i od tzv. emisija.
IMISIJA
→ Imisija je smetanje u mirnom korišćenju ili
zagađivanje jedne nepokretnosti od nekog spoljnog
uzroka koji potiče od druge nepokretnosti (izvor
imisije).
→ Imisija može da da bude:
SUSEDSKA
PREKOSUSEDSKA
PREKOGRANIČNA
SUSEDSKA IMISIJA
→ Smetanje koje se smatra susedskom imisijom
otklanja se po pravilima stvarnog prava (čl. 5.
ZOSPO).
→ Vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju
nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke
koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se
otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje
dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke,
oticanje otpadnih voda i sl.) preko mere koja je
uobičajena s obzirom na prirodu i namenu
nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se
prouzrokuje znatnija šteta.
PREKOSUSEDSKA IMISIJA
→ Smetanje koje se ne može sanirati pravilima
stvarnog prava (čl. 5. ZOSPO), jer je teško utvrdiva
neposredna uzročna veza između nepokretnosti sa
koje potiče uznemiravanje ili opasnost štete i
nepokretnosti koja je ugrožena.
EMISIJA
→ Emitovanje nečeg štetnog u okolinu,
pri čemu se ne može konkretno utvrditi
da je neposredno ugrožena makar jedna
nepokretnost („prouzrokovanje štete“
samoj životnoj sredini).
→ Zahtevom da se ukloni opasnost štete prema

čl. 156 ZOO pruža se pravna zaštita kako u
slučaju prekosusedskih imisija (prenošenje
dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa,
buke, oticanje otpadnih voda i sl.), tako i u
slučaju emisija.
→ U najvećem broju slučajeva se radi o
uznemiravanju ili opasnosti štete, koja potiče od
dozvoljene delatnosti.
→ Ostvarenje ravnoteže između privrednog
razvoja zemlje i mirne državine imovinskih
dobara (imisija), odnosno očuvanja
životne sredine (emisija).
Na osnovu ZOO može se zahtevati:

→ Sprečavanje nastanka smetanja ili opasnosti
štete većeg obima, primenom drugih mera. Sud
će obavezati odgovorno lice da primeni druge
mere. Ako ono to ne učini, primena drugih mera
može da bude izvršena od strane trećeg lica, ali
na trošak odgovornog lica.
→ Uklanjanje izvora opasnosti ili prestanak
obavljanje delatnosti.
→ Naknada štete pretrpljene imisijom,

koja prelazi dozvoljeni obim smetanja ili
zagađenja.
1. Svako može zahtevati od drugoga da

ukloni izvor opasnosti od čega preti
znatnija šteta njemu ili neodređenom
broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti
od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost
štete, ako se nastanak uznemiravanja ili
štete ne može sprečiti odgovarajućim
merama.
→ Za podnošenje tužbe nije potrebno dokazati

postojanje pravnog interesa tužioca. Svako
može da podnese tužbu radi uklanjanja izvora
opasnosti – actio popularis.
→ Tužbom se zahteva:
- uklanjanje izvora opasnosti od čega preti
znatnija šteta tužiocu ili neodređenom broju
lica, ili
- uzdržavanje od delatnosti od koje proizlazi
uznemiravanje ili opasnost štete, ako se
nastanak uznemiravanja ili štete ne
može sprečiti odgovarajućim merama.
→ Sud će, prema tome, naložiti uklanjanje

izvora opasnosti ili prestanak delatnosti, samo
ako se drugim odgovarajućim merama opasnost
nije mogla otkloniti.
→ Opasnost ne sme biti „obična“, već treba da
postoji opasnost od znatnije štete, koja preti ili
tužiocu ili neodređenom broju lica („opasnost
na putu realizacije“).
2. Sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće
mere za sprečavanje nastanka štete ili
uznemiravanja, ili da se otkloni izvor
opasnosti, na trošak držaoca izvora
opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.
→ Prethodna pravila se odnose na slučaj

protivpravnog držanja izvora opasnosti.
→ U nekim slučajevima, međutim, postojanje
izvora opasnosti može biti povezano sa
obavljanjem neke opšte korisne delatnosti
(fabrike, razni pogoni, itd.)
3. Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne
delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog
organa, može se zahtevati samo naknada štete koja
prelazi normalne granice.
4. I u ovom slučaju se može zahtevati predu-
zimanje opravdanih mera za sprečavanje
nastupanja štete ili za njeno smanjenje.
II. ZAHTEV DA SE PRESTANE SA POVREDOM PRAVA LIČNOSTI
→ Ako je povređeno neko lično pravo

pojedinca (čast, ugled, dostojanstvo, porodična
intima, tajnost pisama, itd.), i ako je usled toga
prouzrokovan psihički bol, oštećeno lice ima
pravo na naknadu neimovinske štete
(subjektivna koncepcija neimovinske štete
usvojena u našem pravu).
→ Osim zahteva za naknadu štete, prema čl.

157. ZOO moguć je i zahtev oštećenika da
štetnik prestane sa radnjom kojom se
povređuje neko njegovo lično pravo.
→ U pitanju su radnje povrede ličnih prava koje

nisu jednokratne, već traju određeni vremenski
period ili se u određenom vremenskom
periodu ponavljaju.
→ Jednokratne i već izvršene radnje ne mogu

“prestati”.
1. Svako ima pravo da zahteva od suda ili
drugog nadležnog organa da naredi
prestanak radnje kojom se povređuje
integritet ljudske ličnosti, ličnog i
porodičnog života i drugih prava njegove
ličnosti.
→ U pitanju je tzv. tužbeni zahtev za

propuštanje (nečinjenje), kojim se traži od suda
da tuženom zabrani vršenje određenih radnji pod
pretnjom sankcije.
→ Postavlja se pitanje kakva je to sankcija?

→ Iz prirode građanskopravne sankcije
proizilazi da to ne može da bude sankcija
koja se ostvaruje na ličnosti dužnika, već
sankcija koja se ostvaruje u njegovoj
imovini.
→ Prema pravilima ZIO, postoje dva mehanizma

za izvršenje tzv. ličnih zahteva.
→ Lični zahtevi su oni koji se ne mogu ostvariti
angažovanjem trećeg lica, niti naplatom nekog
iznosa iz imovine dužnika (zahtev da se
prestane sa povredom prava ličnosti).
→ Jedan je izricanje novčanih kazni, a

drugi izricanje sudskih penala.
→ Mehanizmi „slamanja volje“ dužnika.

NOVČANA KAZNA
→ Sud prema pravilima ZIO može da izrekne
novčanu kaznu dužniku koji nije postupio po
nalogu suda ili javnog izvršitelja.
→ Kazna zbog neposlušnosti dužnika,
odnosno kazna zbog nepoštovanja autoriteta
suda ili javnog izvršitelja.
→ Ona se kao i novčana kazna krivičnog

prava, može zameniti u kaznu zatvora
(1000 din = 1 dan zatvora, najviše 60
dana zatvora
SUDSKI PENALI
→ Sud na zahtev oštećenog lica može da
naredi prestanak radnje pod pretnjom
plaćanja izvesne novčane svote, određene
ukupno ili po jedinici vremena, u korist
oštećenog lica.
→ Sudski penali su jedan od retkih primera
kada građansko pravo ne vrši restituciju, već
retribuciju, tj. kažnjava štetnika.
→ Iznos ove novčane kazne/penala,
međutim, ne pripada državi, već
oštećenom licu (privatna kazna).
SUDSKI PENALI
→ Način određivanja iznosa sudskog penala
propisan je na drugom mestu u ZOO (čl. 294.).
→ Sudski penali se određuju da bi se uticalo na

dužnika da dobrovoljno ispuni svoju nenovčanu
i nezamenjivu, ali pozitivnu obavezu (davanje
ili činjenje).
→ Međutim, mogu se primeniti i u slučaju
kada je obaveza dužnika utvrđena negativno
(uzdržavanje od neke radnje – povreda obaveze
da se prestane sa povredom prava ličnosti).
→ Po najnovijim stavovima doktrine, novčanu

kaznu bi trebalo zadržati, a institut sudskih
penala bi trebalo ukloniti iz ZOO (i ZIO), jer se
ne uklapa u logiku građanskog prava.
→ Poveriočev legitiman interes nije u tome da

naplati sudske penale, već u tome da dužnik
prestane sa povredom prava ličnosti.
→ U pitanju je institut kažnjavanja

dužnika, pri čemu iznos kazne
naplaćuje poverilac (privatna kazna).
NAKNADA ŠTETE
→ Oblast naknade štete se u doktrini često naziva

posebnim delom odštetnog prava.
→ U tzv. opštem delu odštetnog prava razmatraju se

uslovi i vrste građanskopravne odgovornosti
(subjektivna, objektivna i druge vrste odgovornosti,
osnov, uslovi odgovornosti, itd.).
→ Logika ove podele je u tome, što je naknada štete

moguća samo ako su ispunjeni uslovi odgovarajuće
vrste građanskopravne odgovornosti.
→ Posebna pravila važe za naknadu

imovinske štete i za naknadu
neimovinske štete.
NAKNADA IMOVINSKE ŠTETE
IMOVINSKA ŠTETA
OBIČNA ŠTETA IZMAKLA KORIST

→ neposredno → posredno umanjenje imovine
umanjenje oštećenog lica (npr. izostali prihodi
imovine koje je taksista mogao da ostvari
oštećenog lica obavljanjem taksi delatnosti)
(npr. šteta na
vozilu taksiste) → Korist koja se mogla očekivati po
redovnom toku stvari, ili prema
posebnim okolnostima, a čije
ostvarenje je spečeno štetnikovom
radnjom ili propuštanjem.
→ Cilj naknade imovinske štete je povraćaj u

pređašnje stanje, odnosno uspostavljanje
(stvaranje?) onog stanja koje bi postojalo da nije
nastala šteta (progresivna restitucija).
Podnošenje
tužbe Presuda
13.05.2019.
13.05.2016. 13.09.2016. RESTITUCIJA
Prouzrokovanje Stanje koje
štete bi postojalo
da se nije
Sticanje desio štetni
imovine događaj
POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE
NATURALNA RESTITUCIJA NOVČANA REPARACIJA

INDIVIDUALNA → Isplata određenog
RESTITUCIJA iznosa novca koji
GENERIČNA odgovara tržišnoj vred-
RESTITUCIJA
nosti stvari (ako je
šteta na stvari potpu-
POPRAVKA STVARI na), odn. koji odgovara
(ILI POKRIĆE umanjenju vrednosti
TROŠKOVA stvari (ako je šteta na
POPRAVKE) stvari delimična).
ODNOS NATURALNE RESTITUCIJE I NOVČANE REPARACIJE
→ Na načelnom nivou može se konstatovati da

naturalna restitucija uvek ima prednost pred
novčanom reparacijom.
→ To znači da uvek treba izvršiti naturalnu

restituciju, dok se novčanoj reparaciji pristupa
samo onda kada naturalna restitucija nije
moguća ili nije celishodna.
→ Međutim, odredbe ZOO bitno

relativiziraju ovaj načelni prioritet
naturalne restitucije.
Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Član 185
(1) Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je
bilo pre nego što je šteta nastala.
1. Primarna je naturalna restitucija.
(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja
štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak
štete dati naknadu u novcu.
2. Naturalna restitucija je i dalje primarna, dok

se novčana reparacija štete, kao dopunski oblik
naknade štete, vrši za onaj deo štete koji
se ne može ukloniti naturalnom
restitucijom.
(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili

kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno
lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku
odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.
3. Ako je naturalna restitucija nemoguća,
jedini preostali mogući vid naknade je novčana
reparacija. Novčana reparacija će i onda biti
primarna u odnosu na naturalnu restituciju
kada je sud oceni celishodnijom, tj. ako sud
proceni da bi štetu efikasnije otklonilo treće lice
umesto odgovornog lica, a smatraće da štetu
uvek može da otkloni treće lice, osim ako
postoje neki naročiti razlozi da štetu
otklanja upravo odgovorno lice.
(4) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad

on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja
opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.
4. Najvažnije pravilo o odnosu naturalne
restitucije i novčane reparacije. Oštećeno lice, u
svojstvu tužioca, određuje predmet spora u par-
nici. U skladu sa načelom dispoziciije, ono odre-
đuje vrstu i kvalitet pravne zaštite koju od suda
traži. Ovo pravilo parničnog postupka je u skladu
s navedenim pravilom ZOO. Oštećeno lice će
gotovo uvek dobiti naknadu u novcu, kada on
to zahteva. Sudovi vrlo retko odbijaju ovaj
zahtev i nalažu naturalnu restituciju.
→ Osim ovih opštih pravila o odnosu naturalne

restitucije i novčane reparacije, ZOO sadrži i
jedno posebno pravilo, koje se odnosi na slučaj
propasti stvari usled više sile koja je
nezakonito oduzeta od vlasnika.
→ U ovom slučaju se obavezno primenjuje

novčana reparacija.
→ Ovaj slučaj se može podvesti pod st. 3 čl.

185 (naturalna restitucija je nemoguća).
DOSPELOST OBAVEZE NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE
→ Obaveza naknade imovinske štete dospeva u

trenutku nastanka štete.
→ Ovo pravilo ima nekoliko posledica:
1. Objektivni rok zastarelosti naknade štete

počinje da teče od dana nastanka štete.
2. Obaveza i potraživanje naknade štete su

nasledivi od dana prouzrokovanja štete, a
ne od dana donošenja presude.
RENTA
→ Renta je oblik novčane naknade štete, koja se
isplaćuje sukcesivno, po pravilu, mesečno
unapred, ali sud može odredi i drugačiju
dinamiku dospeća pojedinačnih iznosa rente.
→ Renta se dosuđuje za imovinsku štetu usled:
1. smrti bliskog lica – Imovinsku štetu u ovom
slučaju predstavlja izgubljeno izdržavanje koje je
po zakonu oštećeno lice primalo.
2. telesne povrede ili oštećenja zdravlja –
Imovinsku štetu u ovom slučaju predstavlja izgub-
ljena ili smanjena zarada zbog toga što je
oštećeno licu izgubilo radnu sposobnost ili
mu je ona bitno smanjena.
RENTA
→ Za ove oblike imovinske štete renta je
najadekvatniji oblik naknade, jer se isplaćuje
sukcesivno, a i sama šteta nastaje sukcesivno
(svaki mesec se gubi izdržavanje, svaki mesec se
gubi zarada ili se zarađuje manje). Tačnije,
sukcesivnost u dospeću obaveze plaćanja rente
odgovara sukcesivnosti nastanka same štete.
→ Oštećeno lice ne mora da se opredeli za
odštetu u obliku rente, koja se utvrđuje za
ubuduće i plaća unapred. Može da sačeka da se
kumulira gubitak (npr. pola godine, godinu dana) i
da podnese tužbu radi naknade štete za
period koji je protekao („tuženje unazad“).
RENTA
RENTA KAO OBLIK NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE?
→ Neki autori zagovaraju tezu da bi i pojedine
oblike neimovinske štete trebalo nadoknađivati
u obliku rente.
→ Većina ipak smatra (ispravno) da renta nije
primeren oblik novčane naknade neimovinske
štete.
→ Obrazloženje: neimoviska šteta ne nastaje
sukcesivno, već usled jedne radnje ili događaja.
Ona je trajna po dejstvu, ali po pravilu ne
nastaje sukcesivno. Svrha naknade
neimovinske štete je pružanje satisfakcije
oštećenom licu. Naknada štete u
jednom iznosu bolje služi ovoj svrsi.
RENTA
NAČIN UTVRĐIVANJA IZNOSA RENTE
→ Ako se radi o renti zbog izgubljenog
izdržavanja, situacija je jednostavnija, jer iznos
mesečne rente predstavlja iznos izgubljenog
mesečnog izdržavanja.
→ Ako se radi o renti zbog gubitka ili smanjenja

radne sposobnosti način utvrđivanja iznosa rente
je složeniji.
→ U ovom slučaju se mesečni iznos

rente utvrđuje primenom aktuarskog
metoda.
RENTA
→ Renta nije samo iznos zarade koji oštećeno lice
ne može da ostvari zbog gubitka radne
sposobnosti, odnosno prosta razlika između
prethodno ostvarene zarade i zarade koju
ostvaruje sa smanjenom radnom sposobnošću.
→ Aktuarski metod utvrđivanja iznosa

rente znači da se uzimaju u obzir sve
činjenice koje utiču na iznos zarade tokom
radnog veka oštećenog lica, pa se tako
dobijen iznos deli sa brojem meseci
preostalog radnog staža.
RENTA
AKTUARSKI METOD
1. 30.000 2. 10.800.000 3. 12.800.000
15.000 5.400.000 5.400.000

smanjena radna Oštećeno lice bi međutim
Neposredni gubitak
sposobnost tokom 30 godina
oštećenog lica samo
Oštećeno lice ima na osnovu razlike u napredovalo u svojoj
35 godina, što karijeri i nominalni iznos
zaradi je ukupno
znači da ima još plate bi postepeno bio
5.400.000 za
30 godina do povećavan. Uzima se u
preostali radni staž
starosne penzije obzir i stepen inflacije.
Iznos mesečne 4. 7.400.000 se deli

rente 20.555 sa 30 x 12 meseci
RENTA
KAPITALIZOVANA RENTA
→ Pravilo je da se renta utvrđuje u mesečnim
iznosima i plaća unapred za svaki mesec.
→ Izuzetno, međutim, postoji mogućnost da se

oštećenom licu ukupan, procenjeni iznos zbira
mesečnih renti isplati u jednom iznosu. Ovo je
kapitalizovana renta.
→ Isplata kapitalizovane rente je

moguća u dva slučaja.
RENTA
KAPITALIZOVANA RENTA
1. Renta se utvrđuje u mesečnom iznosu, ali se po
pravilu plaća tokom dužeg vremenskog perioda.
Stoga, oštećeno lice može opravdano da posumnja
u sposobnost odgovornog lica da isplaćuje rentu,
te može da traži obezbeđenje. Ako odgovorno lice
odbije da dâ traženo obezbeđenje, sud će
oštećenom licu na njegov zahtev dosuditi rentu u
jednom iznosu.
2. Iz ozbiljnih razloga (školovanje, udaja
ćerke, ženidba sina, itd.) sud će oštećenom
licu na njegov zahtev dosuditi rentu u
jednom iznosu.
RENTA
NAKNADNA IZMENA ILI UKIDANJE DOSUĐENE RENTE
→ Presuda o dosuđivanju rente i njenom iznosu

se naknadno može izmeniti, ako se promene
okolnosti na osnovu kojih je renta utvrđena.
Moguće je povećanje i smanjenje iznosa
rente, kao i njeno ukidanje, ako se
promene okolnosti.
RENTA
POVEĆANJE IZNOSA RENTE
→ Povećanje iznosa rente po logici stvari

može da traži samo oštećeno lice, ako npr.
naknadno dođe do dodatnog smanjenja
radne sposobnosti što je uzročno-posledično
povezano sa prouzrokovanjem štete, ili ako
mu se ukine neka prinadležnost (na primer
po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja).
RENTA
SMANJENJE IZNOSA RENTE ILI NJENO UKIDANJE
→ Smanjenje ili ukidanje rente po logici

stvari može da traži samo odgovorno lice,
ako npr. naknadno dođe do poboljšanja u
radnoj sposobnosti oštećenog lica
(smanjenje), odnosno ako je u potpunosti
prestao razlog zbog kojeg je renta dosuđena
(ukidanje – npr. neko drugi plaća
izdržavanje).
RENTA

→ Postavlja se pitanje da li ove naknadne izmene
odluke o renti remete pravila o dejstvu i
granicama materijalne pravnosnažnosti presude.
→ Pravnosnažne presude stvaraju pravnu istinu.
→ Stranka koja je izgubila parnicu i dalje može
da tvrdi da je u pravu, ali to prestaje da bude
pravno relevantno.
→ Činjenice i prava utvrđeni u
pravnosnažnoj presudi se kasnije ne
mogu osporavati (izuzetak predstavljaju
vanredni pravni lekovi).
RENTA

→ Pravnosnažnost ima dve dimenzije:
formalnu i materijalnu.
→ Formalna pravnosnažnost znači da stranke

presudu više ne mogu pobijati redovnim pravnim
lekovima.
→ Materijalna pravnosnažnost znači

da se činjenice i prava ne mogu
osporavati ni u drugim postupcima.
Stvar postaje presuđena (res judicata).
RENTA

→ Materijalna pravnosnažnost ima svoje granice:
OBJEKTIVNA GRANICA
SUBJEKTIVNA GRANICA
VREMENSKA GRANICA
OBJEKTIVNA GRANICA PRAVNOSNAŽNOSTI

→ Koji deo presude stiče svojstvo
nepromenjivosti, materijalne
pravnosnažnosti?
→ Samo dizpozitiv, ne i obrazloženje.
.
RENTA

SUBJEKTIVNA GRANICA PRAVNOSNAŽNOSTI
→ Prema kojim licima presuda ostvaruje
dejstvo materijalne pravnosnažnosti?
→ Stranke, njihovi univerzalni sukcesori
i neki singularni sukcesori.
VREMENSKA GRANICA PRAVNOSNAŽNOSTI
→ Na koje činjenice se odnosi dejstvo materijalne

pravnosnažnosti?
→ … samo na činjenice koje su utvrđene

do zaključenja glavne rasprave.
RENTA

→ Imajući u vidu da je u slučajevima naknadne
izmene (povećanje ili smanjenje rente, odnosno
njeno ukidanje), nova odluka suda o renti
zasnovana na činjenicama koje nisu postojale u
momentu kada je doneta (prva) presuda o
dosuđivanju rente, donošenje nove presude u istoj
stvari ne protivi se vremenskim granicama
pravnosnažnosti.
→ Prema tome, donošenje nove presude,
kojom se menja ili ukida renta, na osnovu
novih činjenica, ne smatra se povredom
pravila res judicata.
RENTA
NEPRENOSIVOST PRAVA NA NOVČANU RENTU
→ ZOO izričito propisuje da je pravo na

novčanu rentu zbog smrti bliskog lica
(izgubljeno izdržavanje) ili usled povrede tela ili
oštećenja zdravlja (gubitak ili smanjenje radne
sposobnosti) neprenosivo.
→ Dospeli iznosi naknade mogu se

preneti na drugo lice, ako je iznos
naknade određen pismenim
sporazumom strana ili
pravnosnažnom sudskom odlukom.
OBIM NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE
→ U pogledu obima naknade imovinske štete važi

pravilo POTPUNE ili INTEGRALNE NAKNADE.
Potpuna naknada
Član 190
Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile
posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu
koji je potreban da se oštećenikova materijalna
situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da
nije bilo štetne radnje ili propuštanja.
→ Pravilo integralne naknade znači da

se uvek nadoknađuje i stvarna šteta i
izmakla korist.
→ U našem pravu se integralna naknada štete ost-

varuje nezavisno od stepena krivice štetnika.
→ Ovo je rezultat usvajanja objektivnog merila
krivice.
→ Zapravo, usvajanje obj. ili subj. merila krivice u
jednom pravu prepoznajemo na osnovu toga da li
pravo propisuje različiti obim naknade, zavisno od toga
da li je šteta prouzrokovana namerno ili iz nepažnje.
→ Jedino još Austrijski građanski zakonik propi-
suje različite posledice zavisno od toga da li je šteta
prouzrokovana namerno ili iz nepažnje. Ako
je štetnik štetu prouzrokovao iz nepažnje,
nadoknađuje samo običnu štetu.
OBIM NAKNADE OBIČNE ŠTETE

→ Obična (stvarna, prosta, pretrpljena) šteta
nadoknađuje se prema stanju stvari na dan
prouzrokovanja štete, ali prema cenama u
vreme donošenja presude.
→ Stanje stvari podrazumeva da li je stvar bila

nova ili korišćena, da li je bila bez nedostatka ili
sa nekim nedostatkom, da li je bila oštećena ili
bez oštećenja, itd.
→ Za utvrđivanje cene oštećene stvari

služi redovna tržišna cena.
OBIM NAKNADE OBIČNE ŠTETE

→ Primer: 2016. godine je prouzrokovana totalna šteta na
vozilu Volkswagen Passat godišta 2011. U momentu
prouzrokovanje štete je vozilo bilo staro 5 godine, bilo je
korišćeno, ali bez značajnijih nedostataka ili vidljivih
oštećenja, i vredelo je 10.000 evra. Presuda se donosi 2021.
godine. Neće se nadoknađivati vrednost tog konkretnog
vozila, koje bi tada imalo 10 godina, i vredelo možda 4.000
evra, jer bi u tom slučaju oštećeno lice dobilo za 6.000 evra
manju naknadu. Utvrdiće se koliko vredi 2021. godine
jedno takvo vozilo, iste marke i modela, u sličnom stanju,
2021. godine, koje je staro 5 godina. To znači da će se
naknada odmeriti prema vrednosti vozila
Volkswagen Passat, proizvedenog 2016, prema
tržišnim cenama 2021. godine
.
OBIM NAKNADE IZMAKLE KORISTI

→ Izmakla korist je posredno umanjenje
imovine.
→ Predstavlja propuštanje mogućnosti uveća-

vanja imovine, zbog radnje odgovornog lica.
→ Izmaklu korist predstavlja ona korist koja se

osnovano mogla očekivati prema:
1. redovnom toku stvari, ili prema

2. posebnim prilikama, u kojima se
oštećeno lice nalazilo

1. redovnom toku stvari
→ To je ona korist koju je oštećeno lice
moglo da ostvari prema svom uobičajenom
načinu života i rada.
→ Primer: Lopov je ukrao točak sa vozila

taksiste. Taksista je zarađivao dnevno u
proseku 2.000 dinara. Zbog nabavke novog
točka (što je obična šteta, i nadoknađuje se
prema pravilima naknade obične štete) nije
mogao da radi 3 dana. Njegova izmakla
korist je 6.000 dinara.

2. posebnim prilikama
→ To je ona korist koju je oštećeno lice moglo da
ostvari imajući u vidu posebne subjektivne i
objektivne okolnosti u kojima se nalazilo.
→ Primer: Lopov je ukrao točak sa vozila taksiste.
Taksista je prosečno zarađivao dnevno 2.000 dinara. Zbog
nabavke novog točka nije mogao da radi 3 dana. Međutim,
za jedan dan imao je dogovoreni prevoz do aerodroma u
Beogradu na kojem je mogao da zaradi 10.000 din. Njego-
va izmakla korist je ukupno 14.000 dinara: 4.000
dinara po redovnom toku stvari (za dva dana
ukupno) i još 10.000 din prema posebnim
prilikama.

→ Razlika između naknade izmakle koristi koja
se očekivala prema redovnim prilikama i one koja
se očekivala prema posebnim prilikama pojavljuje
se i na planu dokazivanja.
→ Izmakla korist koja se očekivala prema

redovnim prilikama lakše se dokazuje (na
primer, uvidom u finansijsku evidenciju),
dok se izmakla korist, koja se očekivala
prema posebnim prilikama, teže
dokazuje.
ODSTUPANJA OD PRAVILA O INTEGRALNOJ NAKNADI ŠTETE
→ Navedena pravila o integralnoj naknadi
predstavljaju opšta pravila o obimu naknade u
našem pravu.
→ Od ovih pravila, međutim, postoji nekoliko
izuzetaka kada naknada može da bude i veća
od štete, odnosno manja od nje.
→ Pod većom ili manjom odštetom podrazumeva

se iznos koji se razlikuje od tržišne cene stvari,
kada se utvrđuje obična šteta, odnosno iznos koji
se razlikuje od redovno očekivane koristi
ili koristi koja se očekivala prema posebnim
prilikama, ako se radi o naknadi izmakle
koristi.
NAKNADA ŠTETE VEĆA OD OBIMA ŠTETE

Član 190
(4) Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom
učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu nak-
nada prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika.
→ Neophodno je postojanje naročito
kvalifikovane krivice štetnika u subjektivnom
smislu (krivično delo učinjeno sa umišljajem).
→ Ovakva krivica se ne pretpostavlja. Oštećeno
lice treba da je dokaže.
→ Naknada se utvrđuje prema pravilima o
naknadi neimovinske štete. Ona
omogućavaju veći iznos odštete.
SNIŽENJE NAKNADE
→ ZOO uređuje tri slučaja kada je naknada štete
manja od iznosa štete.
Član 191
(1) Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju
oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju
naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije
prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a
odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata
potpune naknade dovela u oskudicu.
→ Sniženje naknade zavisi od dva kumulativna
uslova: odgovarajućeg stepena krivice
štetnika i nesrazmere između vrednosti
njegove imovine i imovine oštećenog lica.
SNIŽENJE NAKNADE
1. KRIVICA ŠTETNIKA
→ Šteta ne sme da bude prouzrokovana grubom
nepažnjom ili namerom. Gruba nepažnja se po
pravnim posledicama gotovo uvek izjednačava sa
namerom (culpa lata dolo equiparatur).
→ Štetnik ima pravo na sniženje naknade, samo

ako je štetu prouzrokovao običnom nepažnjom.
SNIŽENJE NAKNADE
2. VREDNOSNA NESRAZMERA IZMEĐU IMOVINA
→ Obligaciono pravo retko vodi računa o odnosu
između vrednosti imovina strana u obligacionom
odnosu.
→ Ovo proizilazi iz načela ravnopravnosti strana
u obligacionom odnosu (sva lica imaju potpuno
ista prava kada su poverioci, odnosno iste obaveze
kada su dužnici, bez obzira na njihovo imovinsko
stanje).
→ Izuzetak predstavlja odgovornost po
osnovu pravičnosti i ovaj slučaj
sniženja naknade.
SNIŽENJE NAKNADE
2. VREDNOSNA NESRAZMERA IZMEĐU IMOVINA
→ Odgovorno lice će imati pravo na sniženje
naknade samo ako je:
a) oštećeno lice dobrog imovnog stanja,
b) odgovorno lice slabog imovnog stanja,
c) a iznos odštete je toliko velik da bi

odgovorno lice dospelo u stanje oskudice,
ukoliko bi se obim naknade štete odredio
prema pravilima o potpunoj naknadi
SNIŽENJE NAKNADE
Član 191
(2) Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi
koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu,
vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u
sopstvenim poslovima.
→ Uslovi sniženja naknade:
a) Obavljanje neke radnje u korist oštećenika
po osnovu dobročinog pravnog posla,
b) Da štetnik nije pokazao onu pažnju koju
pokazuje u svojim poslovima (culpa in
concreto). Najblaži stepen krivice, što znači
da će štetnik vrlo retko biti kriv za štetu.
SNIŽENJE NAKNADE
→ Treći slučaj naknade se tiče doprinosa
samog oštećenog lica nastanku štete.
→ ZOO govori o podeljenoj odgovornosti

između oštećenika i odgovornog lica.
→ Termin podeljena odgovornost nije baš

najadekvatniji u ovom kontekstu, jer oštećeno
lice nikad ne može sebi biti „odgovorno“ za štetu.
→ Stoga je i u ovom kontekstu primerenije
govoriti o sniženju naknade, do čega dolazi
zbog doprinosa oštećenog lica.
POSEBNI SLUČAJEVI NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE
→ ZOO posebno uređuje tri specijalna slučaja

naknade imovinske štete:
a) Naknada imovinske štete u slučaju
prouzrokovanja smrti,
b) Naknada imovinske štete u slučaju prouzroko-
vanja telesne povrede ili narušenja zdravlja,
c) Naknada imovinske štete u slučaju povrede
časti i širenja neistinitih navoda,
→ Pravo na naknadu bi postojalo i bez ovih posebnih
odredaba, ali ih je ZOO posebno izdvojio radi
jasnog razlikovanja ovih oblika imovinske
štete od naknade neimovinske štete.
1. SMRT
→ U slučaju smrti oštećenika, odgovorno
lice dužno je da nadoknadi:
a) troškove sahrane,
b) troškove lečenja od zadobijenih povreda i
druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem
c) zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad
→ Osim toga, lice koga je poginuli

izdržavao ima pravo na novčanu rentu
zbog izgubljenog izdržavanja, prema
pravilima o dosuđivanju rente.
2. TELESNA POVREDA I NARUŠENJE ZDRAVLJA

→ U slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja
oštećenika, odgovorno lice dužno je nadoknaditi:
a) troškove lečenja od zadobijenih povreda i
druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem
b) zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad
→ Ako je oštećeno lice potpuno ili
delimično izgubilo sposobnost za rad ili
su mu potrebe trajno povećane, ili ako su
mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i
napredovanja uništene ili smanjene, ima
pravo na novčanu rentu
3. POVREDA ČASTI ILI ŠIRENJE NEISTINITIH NAVODA

→ ZOO propisuje da onaj ko:
a) povredi čast drugog lica (uvreda), ili
b) iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o
znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu
drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti
(kleveta),
i time mu prouzrokuje imovinsku štetu dužan je
naknaditi je.
→ I pravna lica mogu da budu u svojstvu oštećenog
lica (ona u našem pravu nemaju pravo na nak-
nadu neimovinske štete). Najčešće se upravo
pravna lica pojavljuju u svojstvu oštećenog
lica kod ovog oblika materijalne štete.
OBLICI ŠTETE
ŠTETA
IMOVINSKA NEIMOVINSKA
→ pogađa imovinu → pogađa „duhovnu“
oštećenog lica imovinu oštećenog lica,
njegova lična dobra,
OBIČNA ŠTETA narušava njegovu
IZMAKLA KORIST psiho-fizičku ravnotežu
FIZIČKI BOL
PSIHIČKI BOL
STRAH
NEIMOVINSKA ŠTETA
→ Neimovinsku štetu predstavlja:

a) povreda fizičkog integriteta ličnosti
(fizički bol),
b) povreda psihičkog integriteta ličnosti
(psihički bol) i
c) izazivanje straha (strah)
→ Različiti termini su u upotrebi.

nematerijalna šteta =
neimovinska šteta =
moralna šteta
OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU IMOV. I NEIMOVINSKE ŠTETE
→ Imovinska šteta je → Nije svaki slučaj

uvek pravno povrede fizičkog ili
relevantna, bez obzira psihičkog integriteta
na njen iznos/ ličnosti i neimovinska
vrednost. Jedino je šteta u pravnom
pitanje da li oštećenom smislu reči. Pravni
licu stoje na raspo- poredak utvrđuje koje
laganju dokazna će se povrede smatrati
sredstva kojima će neimovinskom
uspešno doka- štetom.
zati njeno
postojanje.
→ Neimovinska štete se
→ Iznos imovinske ne može egzaktno ut-
štete se egzaktno vrditi upoređivanjem
može utvrditi sa tržišnom cenom
upoređivanjem sa bilo kog imovinskog
tržišnom cenom dobra, jer lična dobra
istih ili sličnih koja su predmet neimo-
imovinskih vinske štete nemaju
dobara. tržišnu vrednost (tačni-
je, njihova vrednost se
uopšte ne može izraziti
imovinskim dobrima).
→ Cilj naknade → Povraćaj u pređašnje

imovinske štete je stanje kod neimovinske
povraćaj u štete je samo izuzetno
pređašnje stanje (u moguć. Po pravilu je
stanje koje bi neimovinska šteta
postojalo da šteta ireverzibilna, te je
nije nastala), što se restitucija nemoguća.
postiže naturalnom Zato je cilj naknade
restitucijom ili neimovinske štete
novčanom pružanje satisfakcije.
reparacijom.
SUBJEKTIVNA I OBJEKTIVNA KONCEPCIJA NEIMOV. ŠTETE
→ Zbog čega se „nadoknađuje“ neimovinska

šteta?
→ Prema objektivnom stanovištu, neimovinsku
štetu predstavlja sama povreda nekog pravom
zaštićenog ličnog dobra, bez obzira na to da li je ta
povreda izazvala poremećaj u fizičkom ili
psihičkom integritetu ličnosti (fizički bol, psihički
bol ili strah).
→ Prema subjektivnom stanovištu,
neimovinsku štetu predstavlja samo ona
povreda nekog pravom zaštićenog ličnog
dobra, koja je izazvala poremećaj u
fizičkom ili psihičkom integritetu ličnosti
(fizički bol, psihički bol ili strah).
→ U našem pravu je pod uticajem shvatanja

profesora Obrena Stankovića usvojena tzv.
subjektivna teorija neimovinske štete.
→ Samo se ona → Pravna lica ne

povreda nekog pravom mogu biti titulari prava
zaštićenog ličnog dobra na naknadu
smatra neimovinskom neimovinske štete, jer
štetom, koja je ne mogu da trpe bolove
prouzrokovala zbog povrede ličnih
poremećaj u dobara (mogu biti
psihičkoj titulari nekih ličnih
ravnoteži prava, ali ne mogu da
oštećenika. trpe bolove i strah).
→ U novije vreme se zagovara prihvatanje

objektivne koncepcije neimovinske štete, ili
barem subjektivno-objektivne koncepcije.
→ Subjektivno-objektivnа koncepcija
neimovinske štete podrazumeva da se naknada
štete i dalje dosuđuje za pretrpljene bolove, koji
mogu da nastanu iz različitih uzroka, ali bi se za
jednu kategoriju uzroka naknada dosuđivala i bez
potrebe da se dokaže da su prouzrokovali bolove.
To je povreda ličnih prava.
→ Ova koncepcija bi omogućila naknadu
neimovinske štete i pravnim licima.
OBLICI NEIMOVINSKE ŠTETE
Član 200
(1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove
zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda,
časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud
će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i
njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu,
nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.
Svaki fizički bol i svaki strah je
FIZIČKI BOL pravno relevantan, pod
kumulativnim uslovima trajnosti
STRAH i intenziteta.
Nije svaki psihički bol osnov za

PSIHIČKI naknadu, već samo onaj koji potiče
BOL od zakonom predviđenog uzroka.
PRAVNO RELEVANTNI OBLICI PSIHIČKIH BOLOVA
→ U doktrini postoji spor o tome da li svaki

psihički bol treba da bude pravno relevantan,
tj. podoban da se sanira primenom ustanove
građanskopravne odgovornosti.
→ U ZOO je prevagnulo shvatanje da je

neophodno da se pravo na naknadu
neimovinske štete zbog psihičkih bolova
OGRANIČI na tačno određene moguće razloge
psihičkih bolova, i da bi bilo previše opasno, ako
bi sudovi tumačeći neko opšte određenje psihičkih
bolova, priznavali pravo na naknade za
različite neprijatnosti.
1. UMANJENJE OPŠTE Uređeni u čl. 200 Dok je svaki

ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI ZOO (osnovna od- fizički bol i
2. NARUŽENOST redba o pravno re- strah rele-
levantnim oblicima vantan, pod
3. POVREDE UGLEDA, ČASTI, nematerijalne uslovom in-
SLOBODE ILI PRAVA LIČNOSTI štete). tenziteta i
4. SMRT BLISKOG LICA čl. 200 i 201 ZOO trajnosti,
5. NAROČITO TEŽAK kod psi-
čl. 201 ZOO hičkih bolova
INVALIDITET BLISKOG LICA
6. KAŽNJIVA OBLJUBA I oni nisu
čl. 202 ZOO uslov nak-
KAŽNJIVA BLUDNA RADNJA
nade (jer su
7. NEOSNOVANO izričito nave-
LIŠENJE SLOBODE čl. 18, 583-595 deni), ali uti-
I NEOPRAVDANA ZKP ču na visinu
OSUDA
naknade.
NOVI PRAVNO RELEVANTNI OBLICI PSIHIČKIH BOLOVA

1. Naknada neimovinske štete (pravo na pravično
zadovoljenje/novčano obeštećenje) zbog
povrede prava na suđenje u razumnom
roku, prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje
u razumnom roku.
2. Pravo roditelja na naknadu neimovinske štete
zbog neželjenog rođenja u skladu sa
Zakonom o prevenciji i dijagnostici genetičkih
bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih
bolesti („Zojin zakon“).
1. UMANJENJE OPŠTE ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI
→ Oštećeno lice više

1. ne raspolaže onim životnim sposobnostima
ili ne može da ostvaruje one životne
aktivnosti, kojima je raspolagalo, odnosno
koje je ostvarivalo pre prouzrokovanja štete,
2. ili ih može ostvarivati samo u manjem obimu,
3. ili ih može ostvarivati u istom obimu u kojem
ih je pre ostvarivalo, ali samo uz povećane
napore.
→ oštećenje vida, sluha, gubitak sposobnosti
kretanja, gubitak sposobnosti rađanja, itd.
1. UMANJENJE OPŠTE ŽIVOTNE SPOSOBNOSTI

→ Ovo je oblik neimovinske štete za koji se po
pravilu daje najveća naknada u novcu.
→ Umanjenje opštih životnih sposobnosti se ne
sme identifikovati sa potpunim ili delimičnim
gubitkom sposobnosti za rad.
INVALIDITET
Umanjenje opštih Gubitak sposobnosti za

životnih sposobnosti rad
→ neimovinska → imovinska šteta

šteta
4. SMRT BLISKOG LICA
→ Jedan od dva slučaja tzv. posredne

neimovinske štete (par ricochet šteta,
neimovinska šteta spoljnog izvora) u kojima
psihičke bolove ne trpi lice, koje je žrtva štetne
radnje, već njemu bliska lica.
→ „Nadoknađuje” se psihički bol koji

drugo lice trpi zbog smrti bliskog lica.
→ U vezi sa posrednom
neimovinskom štetom se neminovno
postavljaju dva pitanja:

1. Da li pravo na naknadu imaju sva lica koja su
gajila afekcije prema žrtvi, i da li se naknada
isplaćuje svima zajedno (tzv. porodična naknada
neimovinske štete) ili svim tim licima posebno?
→ U početku se naknada isplaćivala u jednom

iznosu svim članovima porodice zajedno, jer bi
posebna naknada svakom ovlašćenom licu
ekonomski upropastila štetnika.
→ Kasnije je zauzet stav da se naknada
isplaćuje svakom oštećenom licu posebno,
ali ako ih ima mnogo, sudovi smanjuju
pojedinačne iznose naknade.

2. Kako odrediti krug lica koja imaju pravo na
naknadu? Da li određenje treba da bude otvoreno ili
zatvoreno?
→ Pravo na naknadu imaju (zatvoreno nabrajanje):
- članovi uže porodice, pod kojima ZOO
podrazumeva roditelje, decu i supružnika, kao i
- braća i sestre, pod uslovom da su živeli u
zajedničkom domaćinstvu sa poginulim i
- vanbračni partner pod uslovom da je između njega
i poginulog postojala trajnija zajednica života.
5. NAROČITO TEŠKI INVALIDITET BLISKOG LICA
→ Jedan od dva slučaja tzv. posredne

neimovinske štete (par ricochet šteta,
neimovinska šteta spoljnog izvora) u kojima
psihičke bolove ne trpi lice, koje je žrtva štetne
radnje, već njemu bliska lica.
→ Nadoknađuje se psihički bol koji nastaje zbog toga

što je blisko lice u teškom stanju invalidnosti.
→ Ovaj slučaj posredne neimovinske štete
razlikuje se od smrti bliskog lica po tome,
što u ovom slučaju paralelno imaju pravo
na naknadu i blisko lice (oštećenik), tako i
sama žrtva (oštećenik).

→ Osim toga postoji i razlika u pogledu kruga lica
koja imaju pravo na naknadu.
→ Pravo na naknadu imaju
- članovi uže porodice, pod kojima ZOO
podrazumeva roditelje, decu i supružnika, kao i
- vanbračni partner pod uslovom da je između
njega i poginulog postojala trajnija
zajednica života.
→ Prema tome, braća i sestre nemaju pravo
na naknadu štete zbog naročito teškog
invaliditeta bliskog lica (sic!).

→ I u vezi sa pravom na naknadu neimovinske
štete zbog naročito teškog invaliditeta važi ono što
je rečeno u vezi sa pravom na naknadu
neimovinske štete zbog smrti bliskog lica.
→ To znači da se dosuđuje naknada svakom

bliskom licu posebno, ali ako ih ima više,
sudovi pokazuju tendenciju smanjivanja
pojedinačnih iznosa naknade.
REAKCIJA SUDSKE PRAKSE

→ Taksativno nabrajanje lica ovlašćenih na naknadu
u pojedinim slučajevima može da ima vrlo nepravične
rezultate, na šta je sudska praksa reagovala.
→ Tako, na primer, sudovi dosuđuju naknadu dedi
i babi zbog smrti unuka, ukoliko je između njih
postojala trajna zajednica života, i ako su se deda i
baka neposredno starali o unuku.
→ Sudska praksa priznaje naknadu i

očuhu zbog smrti maloletnog pastorka,
ako je postojala trajna zajednica života, i
ako je očuh živeo sa majkom maloletnog
pastorka do njegove smrti.
PRIMER PSIHIČKOG BOLA KOJI NIJE PRAVNO

RELEVANTAN OBLIK NEIMOVINSKE ŠTETE
→ Presuda Apelacionog suda u Beogradu br. Gž

11030/2010.
„Duševni bol zbog gubitka fetusa ne predstavlja
poseban zakonom priznat vid nematerijalne štete,
niti se fetus poistovećuje sa licem. Majci se izuzetno
može dosuditi naknada štete za duševni bol usled smrti
nerođenog deteta, pod uslovom da je trudnoća imala
normalan tok, da se po redovnom toku stvari moglo
očekivati da se dete rodi živo i da je fetus bio razvijen do
stepena koji ga čini sposobnim za život izvan
majčinog tela. […] Osnovanost zahteva za nakna-
du štete zavisi od sposobnosti zametka za
vanmaterični život.“
„PUTEVI I STRANPUTICE” POZITIVNOPRAVNOG ODREĐENJA
NEIMOVINSKE ŠTETE
Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima – 1969

Satisfakcija ženskom licu (Član 127.)
Pravo na pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od imovinske štete,
ima žensko lice koje je lukavstvom, pretnjom ili zloupotrebom nekog
odnosa podređenosti ili zavisnosti, navedeno na vanbračnu obljubu, kao i
žensko lice prema kome je izvršeno neko krivično delo protiv dostojanstva
ličnosti i morala.
Satisfakcija u posebnim slučajevima - ZOO (Član 202.)
Pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih
duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili
zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti
navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju,
kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično
delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.
NEIMOVINSKE ŠTETE
2. NARUŽENOST
→ Spoljno, vidljivo (estetsko) deformisanje tela, usled

čega oštećeno lice doživljava psihičke bolove.
→ Osnov za naknadu nije zgražavanje ili sažaljevanje
okoline, već mera poremećaja psihičke ravnoteže
oštećenog lica.
→ Objektivni elemenat je vidljiva i trajna
deformacija tela, a subjektivni poremećaj psihičke
ravnoteže oštećenog lica.
→ Prema pozitivnom pravu sva lica imaju
pravo na naknadu (muška i ženska, koja su u
braku i koja nisu u braku, starija i mlađa, itd.).
NEIMOVINSKE ŠTETE
2. NARUŽENOST
PREMA PRAKSI SUDOVA PRE USVAJANJA ZOO
→ Samo su žene imale pravo na naknadu

neimovinske štete.
→ Ovaj oblik neimovinske štete je u sudskoj praksi

pre ZOO bio poznat pod nazivom „smanjeni izgledi
za dobru udaju“.
→ Naruženost (žene) je bila najčešći, ali ne

i jedini uzrok neimoviske štete koja se zvala
„smanjeni izgledi za dobru udaju“.
NEIMOVINSKE ŠTETE
SMANJENI IZGLEDI ZA DOBRU UDAJU

→ „Smanjeni izgledi za dobru udaju”, kao oblik
neimovinske štete, mogao je da nastane usled:
1. naruženosti
2. silovanja
3. neispunjenja obećanja
da se zaključi brak
NEIMOVINSKE ŠTETE
2. NARUŽENOST
neimovinske štete.
Zaključak: Svi muškarci su po svojoj

prirodi ružni, te ne mogu da trpe
psihičke bolove zbog naruženosti (sic).
NEIMOVINSKE ŠTETE
2. NARUŽENOST

neimovinske štete.
Zaključak: Pravi muškarac ne trpi

psihičke bolove zbog toga što je
ružan. A ako ih trpi, više se ne
smatra muškarcem, te je jedino
logično da mu naknada pripada kao
naknada kao ženskom licu (sic).
NEIMOVINSKE ŠTETE
2. NARUŽENOST
→ Samo su neudate žene imale pravo

na naknadu neimovinske štete.
Zaključak: Udatoj ženi je već ionako

svejedno ... (sic). Nju ne boli ako je
nastupila naruženost, jer je već udata
(sic).
NAKNADA NEIMOVINSKE ŠTETE
CILJ NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE

→ Povraćaj u pređašnje stanje je u načelu
nemoguć, jer su uzroci koji su ih prouzrokovali
ireverzibilni.
→ Povraćaj u pređašnje stanje je samo
izuzetno moguć (na primer, ako se plastičnom
hirurgijom u potpunosti otklanja ožiljak u slučaju
naruženosti).
→ Stoga, uspostavljanje stanja koje bi postojalo da
nije nastala šteta ne može da bude cilj
naknade neimovinske štete. Cilj naknade
je pružanje satisfakcije oštećenom lice.
NOVINE U NACRTU GZ U POGLEDU POJMA IMOV. I NEIM. ŠTETE
ZOO
Šteta
Član 155
Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje

njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome
fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
NACRT GZ
Imovinska i neimovinska šteta

Član 296
Šteta je svako umanjenje nečije imovine (pretrpljeni
gubitak ili prosta šteta) i sprečavanje njenog povećanja
(izmakla korist), kao i povrede svakog zakonitog interesa
(imovinska šteta).
Pod štetom se podrazumeva i povreda prava ličnosti,
kao što su pravo na život, zdravlje i telesni integritet, pravo na
ljudsko dostojanstvo, slobodu, čast i ugled, stid, lični i porodični
mir i druga prava ličnosti predviđena ovim zakonikom,
kao i nanošenje drugome fizičkog ili duševnog bola
(neimovinska ili moralna šteta).
ZOO
Član 200
(1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog
umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti,
slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako
nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo
trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno
od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.
NACRT GZ

Alternativa 1:
Satisfakcija u slučaju nanošenja bola
Član 359
Za pretrpljene fizičke bolove, kao i za strah, brigu, tugu
i druge duševne bolove može sud, prema okolnostima
slučaja, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od
naknade imovinske štete, kao i u odsustvu imovinske štete.
→ Napušta se taksativno
nabrajanje mogućih razloga pravno
relevantnih psihičkih bolova.
NACRT GZ
Alternativa 2:
Pravična novčana naknada
Član 360
Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne
bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti,
povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog
lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a
naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava,
dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od
naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.
→ Rešenje iz ZOO.
NACRT GZ
PRAVO PRAVNIH LICA NA NAKNADU NEIMOV. ŠTETE
Pravična novčana naknada neimovinske štete pravnom licu
Član 361
U slučaju povrede ugleda pravnog lica i drugih prava
ličnosti, svojstvenih njegovoj pravnoj prirodi, sud može
uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito težinu povrede i
težinu krivice, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno
od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.
→ Predložena odredba ima još dve

alternative, ali su one suštinski
identične ovoj.
NACRT GZ
NAKNADA NEIMOV. ŠTETE ZBOG SMRTI ILI INVALIDITETA BLISKOG LICA
Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu
u slučaju smrti ili teškog invaliditeta
Član 362
U slučaju smrti ili naročito teškog invaliditeta nekog lica,
pravo na pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove
imaju članovi njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji).
Takvu naknadu sud može, uzimajući u obzir sve okolnosti,
dosuditi sestrama i braći, bakama i dedovima, unukama i
unucima, kao i vanbračnom drugu ako je između njih i umrlog
odnosno povređenog sa teškim invaliditetom postojala
trajnija zajednica života.
NACRT GZ
NAKNADA NEIMOV. ŠTETE ZBOG SMRTI ILI INVALIDITETA BLISKOG LICA
Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu
u slučaju smrti ili teškog invaliditeta
Član 362
Majka i otac zajedno, ili svako od njih ponaosob,
imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove
zbog gubitka njihovog začetog, a nerođenog deteta.
NAKNADA NEIMOVINSKE ŠTETE
CILJ NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE
→ Cilj naknade neimovinske

štete je pružanje zadovoljstva SATISFAKCIJA
oštećenom licu.
→ “Neimovinska šteta se doživljava. Stoga i
naknada mora da se doživi.” Obren Stanković.
OBLICI PRUŽANJA SATISFAKCIJE
NENOVČANA NOVČANA
→ ZOO oba oblika uređuje kao

„naknadu nematerijalne štete“.
NENOVČANA NAKNADA NEIMOVINSKE ŠTETE
→ povreda prava ličnosti (uvreda i kleveta)

→ U doktrini se često ističe da se nenovčanom
naknadom neimovinske štete (usled uvrede i
klevete) postiže restitucija (?).
objavljivanje presude,
odnosno ispravke
na trošak
povlačenje izjave
štetnika
druge mere kojima se
ostvaruje svrha naknade
Na primer, obavezivanje Gotovo se ne

štetnika da se javno izvini primenjuju u
oštećenom licu. praksi.
NOVČANA NAKNADA NEIMOVINSKE ŠTETE
→ O opravdanosti novčane naknade neimovinske

štete dugo su se vodile rasprave u doktrini.
→ Tokom XIX veka, a u XX veku u zemljama sa
socijalističkim društvenim uređenjem, vladao
je stav da je koncept neimovinske štete
nespojiv sa novčanim potraživanjem, te treba
odbaciti mogućnost da se neimovinska šteta
nadoknađuje u novcu (negativne teorije).
→ Novije teorije prihvataju mogućnost
da se neimovinska šteta nadoknađuje
u novcu, ali se razlikuju doktrinarna
obrazloženja na kojima su zasnovane
(pozitivne teorije).
OPRAVDANOST NOVČANE NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE
NEGATIVNE TEORIJE
1. Nemoralno je novcem vrednovati lična dobra,

te bi novčana naknada neimovinske štete
značila komercijalizaciju ličnih dobara.
2. Čak i ako bi se pronašlo moralno opravdanje,
ostaje problem određivanja visine naknade, jer
su fizički i psihički bolovi objektivno
nemerljivi vrednošću imovinskih dobara.
3. Zbog toga bi sudovi imali velika
ovlašćenja u određivanju visine naknade,
što bi stvorilo rizik sudske samovolje i
pravne nesigurnosti.
NEGATIVNE TEORIJE
4. Novčana naknada neimovinske štete

dovodi do neosnovanog obogaćenja
oštećenog lica.
5. Novčana naknada neimovinske štete

neminovno podrazumeva izvesno
kažnjavanje štetnika, čime se dovodi u
pitanje razgraničenje svrhe krivičnopravne
sankcije (penalizacija) od svrhe
građanskopravne sankcije (restitucija).
POZITIVNE TEORIJE
1. Novčana naknada neimovinske štete nije

nemoralna, ne predstavlja komercijalizaciju
ličnih dobara, jer:
- oštećeno lice/poverilac ne stupa dobrovoljno

u dužničko-poverilački odnos, i
- visina naknade se ne utvrđuje na osnovu

tržišnih kriterijuma, već na osnovu slobodne
ocene suda.
POZITIVNE TEORIJE
2. Zaista postoji opasnost od sudske arbitrarnosti,

ali je ona u značajnoj meri ograničena
izgrađenim stavovima u sudskoj praksi,
dvostepenošću suđenja i nastojanjem da se
ostvari svrha obeštećenja.
3. Krivičnopravnim sankcijama se ne ostvaruje u

punoj meri zaštita integriteta ličnosti, te je
potrebna i njena građanskopravna zaštita, i to
sankcijama imovinske prirode. Prema tome,
krivičnopravna i građanskopravna zaštita
se ne isključuju, već se dopunjuju.
POZITIVNE TEORIJE
1. TEORIJA PRIVATNE KAZNE
→ Krajem XIX i početkom XX veka predlagane su

korenite reforme krivičnog prava.
→ U to vreme se isticalo da je monopol države da

kažnjavanje sprovodi samo zbog povrede javnih
interesa zastareo princip.
POZITIVNE TEORIJE
1. TEORIJA PRIVATNE KAZNE
→ Stoga se smatralo da treba pojačati kaznene me-
re u građanskom pravu, tj. treba redefinisati svrhu
pojedinih građanskopravnih sankcija. One treba da
dobiju retributivna obeležja, posebno ako se radi o
povredi ličnih dobara, jer se u zaštiti dobara ličnosti
podudaraju zaštitni objekti krivičnog i građanskog
prava.
→ Teorija privatne kazne je u ovom periodu bila vrlo
uticajna u doktrini, ali nikada nije postala opšte-
prihvaćena, dok je njen uticaj na zakono-
davstvo i sudsku praksu bio zanemarljiv.
POZITIVNE TEORIJE
→ Napuštanjem teorije privatne kazne pojavljuju se
nova shvatanja koja su pokušala da na drugim
osnovima obrazlože opravdanost novčane naknade
neimovinske štete.
2. … SAMO ONDA AKO JE NEIMOVINSKA

ŠTETA PROUZROKOVANA KRIVIČNIM DELOM
3. … SAMO ONDA AKO JE PORED

NENIMOVINSKE ŠTETE PROUZROKOVANA I
IMOVINSKA ŠTETA
POZITIVNE TEORIJE
→ Savremeno shvatanje o opravdanosti novčane
naknade neimovinske štete ne zasniva se na ideji
kažnjavanja štetnika.
4. … CILJ NAKNADE JE PRUŽANJE

SATISFAKCIJE OŠTEĆENOM
→ … nezavisno od toga da li radnja štetnika

predstavlja krivično delo.
→ … nezavisno od toga da li je istovremeno

prouzrokovana i imovinska šteta.
KRITERIJUMI NOVČANE NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE
→ Neimovinska šteta po svojoj prirodi ne može

egzaktno da bude utvrđena.
→ Ni njena naknada ne može da bude egzaktna.
→ Ni kriterijumi odmeravanja novčane naknade

neimovinske štete ne mogu da budu egzaktni.
→ ZOO spada u krug onih malobrojnih

zakona/zakonika koji sadrže neke
kriterijume/smernice za odmeravanje
novčane naknade neimovinske štete.
Novčana naknada
Član 200
(1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog
umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili
prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti
slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava,
dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao
i u njenom odsustvu.
(2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete,
kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju
povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se
njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom
prirodom i društvenom svrhom.
OPŠTI KRITERIJUMI POSEBNI KRITERIJUMI
značaj povređenog dobra intenzitet
cilj kojem služi naknada trajanje

(satisfakcija)
da se naknadom ne pogo-
duje težnjama koje su ne-
spojive sa njenom svrhom
Svrha naknade je satisfakcija. Naknada veća od one

koja je potrebna radi satisfakcije oštećenog, smatra
se neosnovanim (neopravdanim) obogaćenjem
oštećenika na račun odgovornog lica
POSEBNA PRAVILA O NOVČANOJ NAKNADI NEIMOV. ŠTETE
NAKNADA BUDUĆE ŠTETE

Član 203
Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću
neimovinsku štetu ako je po redovnom toku izvesno da
će ona trajati i u budućnosti.
→ Smisao ove odredbe je u tome da se prilikom
odmeravanja novčane naknade neimovinske štete
uzme u obzir ne samo ona neimovinska šteta koja
postoji u trenutku donošenja odluke, već i ona koja će
postojati u budućnosti, kao rezultat
prouzrokovanja štete (jedinstvena naknada).
→ produženo dejstvo povrede

integriteta ličnosti

→ U sudskoj praksi se postavilo pitanje da li je
moguće dosuditi naknadu za takvu buduću
neimovinsku štetu, koja ne postoji u trenutku
donošenja presude (tj. kada se ne radi o
produženom dejstvu pretrpljene neimovinske štete)?
→ Na primer da li dete od 2-3 godine ima pravo

na naknadu neimovinske štete zbog smrti
bliskog srodnika (roditelja)? Očigledno je da dete
u momentu prouzrokovanja štete/donošenja
presude ne trpi nikakve psihičke bolove, ali će
kasnije da trpi, kada bude shvatilo da nema
(jednog) roditelja.

„Pravična novčana naknada za duševne bolove deteta
zbog smrti roditelja predstavlja naknadu kako za bol
izazvan samim saznanjem za smrt, tako i za sve
kasnije bolove koje dete trpi zbog gubitka roditelja -
Ijubavi, nege i pažnje koju bi mu roditelj pružao, pa
pripada i detetu koje zbog uzrasta nije moglo da
oseti bol same smrti roditelja, jer je u pitanju
naknada za jedinstveni vid nematerijalne štete.“
Zaključak sa Savetovanja građanskih i građansko-

privrednih odeljenja Saveznog suda, vrhovnih
sudova i Vrhovnog vojnog suda od 15. i 16.
oktobra 1986. godine
NASLEĐIVANJE I USTUPANJE POTRAŽIVANJA NAKNADE NEIMOVINSKE ŠTETE
Član 204
(1) Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na
naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili
pismenim sporazumom.
(2) Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet
ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.
→ Ova odredba je izraz čvrstog opredeljenja redaktora

ZOO da novčana naknada neimovinske štete treba da
služi isključivo satisfakciji oštećenog lica.
Napomena: Ova pravila se odnose samo na
potraživanje naknade neimovinske štete, a ne
i na obavezu naknade neimovinske štete.
→ Intencija redaktora ZOO u načelu nije loša:

naknada neimovinske štete služi pružanju satisfakcije
oštećenom licu, pa ako oštećeno lice umre, ne može
više da doživi nikakvu satisfakciju, te naknada ne bi
imala nikakvu svrhu.
→ Međutim, u svojim praktičnim posledicama

ova odredba može da bude veoma nepravična.
→ Parnice za naknadu štete traju veoma dugo, te
se često dešava da oštećeno lice umre tokom
parnice (npr. ako je oštećeno lice starije, ako
je usled prouzrokovanja štete trajno
oštećeno zdravlje, itd.).
→ Stoga, oštećeni koji je „imao tu sreću“ da

doživi pravnosnažno okončanje parnice,
dobiće naknadu neimovinske štete …
→ … dok oštećeni koji „ nije imao tu sreću“ da

doživi pravnosnažno okončanje parnice, neće
dobiti naknadu neimovinske štete (tačnije, neće je
dobiti njegovi naslednici).

NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA
→ Ako oštećenik umre u toku postupka, obustavlja
se postupak, jer nema jedne stranke, tužioca.
→ Parnica ne može da postoji bez stranaka.
→ Parnica može da se nastavi samo ako na mesto
stranke koje više nema stupi drugo lice
(procesnopravna sukcesija).
→ Ne može da bude procesnopravne sukcesije, ako
nema materijalnopravne sukcesije, a ZOO isključuje
materijalnopravnu sukcesiju time što
isključuje nasledivost potraživanja
naknade neimovinske štete.

NAKNADA PARNIČNIH TROŠKOVA
→ To znači da je tuženi štetnik „dobio parnicu“

(tužbeni zahtev se zapravo odbija – obustavlja se
postupak, tj. tužba ne rezultira osudom štetnika
na činidbu), te bi hipotetički u posebnoj parnici
mogao od naslednika oštećenog lica (pod uslovom
da nisu odrekli nasleđa) da traži naknadu svojih
parničnih troškova (troškovi zastupanja, sudske
takse, troškovi dokazivanja, putni troškovi). (?)

→ Skica je takođe predviđala načelnu nenasledivost i
neprenosivost potraživanja naknade neimovinske
štete. Ono je ipak bilo nasledivo i prenosivo, pod
uslovom da je priznato ugovorom (pismenim
sporazumom) ili ako je povodom njega poveden spor.
→ Ovo je već znatno pravičnije rešenje. Ne omogu-
ćava naslednicima da dobiju naknadu, ako oštećenik
za života nije pokrenuo spor (što znači da nije bio
zainteresovan da dobije naknadu), ali ne diskriminiše
naslednika onog oštećenika koji nije doživeo pravno-
snažno okončanje spora, u odnosu na nasledni-
ke onog oštećenika, koji je doživeo momenat
pravnosnažnosti presude.
SNIŽENJE NAKNADE
→ ZOO propisuje da se odredbe o podeljenoj odgo-
vornosti i sniženju naknade imovinske štete,
shodno primenjuju i na neimovinsku štetu.
→ To znači da će naknada biti umanjena (u

odnosu na naknadu koja se u takvom slučaju
redovno isplaćuje), ako:
1. bi isplata potpune naknade odgovorno
lice dovela u oskudicu, a štetu nije
prouzrokovao ni namerno, ni krajnjom
nepažnjom, a oštećeno lice je znatno
boljeg imovnog stanja od odgovornog lica.
SNIŽENJE NAKNADE
2. ako je štetnik radio nešto u korist

oštećenog lica, a pri prouzrokovanju štete
pokazao pažnju koju inače pokazuje u svojim
stvarima (culpa in concreto),
3. Ili ako je sam oštećenik doprineo nastanku

štete, ili da ona bude veća (podeljena
odgovornost).
ZATEZNA KAMATA NA NOVČANU NAKNADU NEIMOVINSKE ŠTETE

→ Obaveza naknade štete se smatra dospelom
od momentu nastanka štete.
→ Zatezna kamata na obavezu naknade
imovinske štete počinje da teče od momenta
nastanka štete.
→ Međutim, sudska praksa je zauzela stav da
zatezna kamata na novčanu naknadu
neimovinske štete počinje da teče od momenta
kada je doneta presuda, budući da
naknada neimovinske štete dobija svoj
novčani izraz tek u presudi.

99tiiy0wkj22dxzls5vu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

99tiiy0wkj22dxzls5vu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POJAM OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI

→ Odgovornost bez obzira na krivicu

→ Krivica odgovornog lica nije ni osnov,

→ To znači da je krivica odgovornog

→ Objektivna odgovornost se javlja u XIX veku i

→ Ni najveći stepen pažnje štetnika ne

→ Većina u doktrini prihvata da subjektivna

→ Obe odgovornosti imaju svoje

→ Ipak, polje primene objektivne

→ Domen primene objektivne odgovornosti

→ Ako nisu ispunjeni uslovi objektivne

→ Krivica nije osnov

USLOVI ODGOVORNOSTI USLOVI ODGOVORNOSTI

OSNOVNI OBLIK POSEBNI OBLICI

1. ODGOVORNOST ZA ŠTETU PROUZROKOVANU

3. ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ŠTETU OD AKATA NASILJA

4. ODGOVORNOST ORGANIZATORA PRIREDBE

5. ODGOVORNOST U VEZI SA OBAVEZOM ZAKLJUČENJA

6. POJEDINI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI ZA DRUGOG –

8. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJE

→ Osnovni oblik objektivne odgovornosti

→ ZOO ne određuje na osnovu kojih svojstava

→ ZOO propisuje samo posledicu postojanja

→ Koja stvar se smatra opasnom?

→ Na ovaj način je profesor Konstantinović

→ Ovo određenje opasne stvari iz Skice nije

→ Opasna stvar je pravni standard.

→ Ova kvalifikacija zavisi od toga da li

→ Na ocenu suda o tome da li je stvar opasna,

→ Stoga ZOO posebno uređuje i

JEDAN ILI DVA REŽIMA ODGOVORNOSTI ?

→ U osnovnoj odredbi o objektivnoj odgovornosti

JEDAN ILI DVA REŽIMA ODGOVORNOSTI ?

JEDAN ILI DVA REŽIMA ODGOVORNOSTI ?

→ Za štetu od opasne stvari odgovara njen

2. LICE KOJE NIJE VLASNIK, ALI PO NEKOM PRAVNOM

Osim navedenih, odgovara i LICE KOJE BEZ

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

1. ŠTA SE SMATRA PROTIVPRAVNIM ODUZIMANJEM

2. IMALAC NE SME BITI KRIV ZA PROTIVPRAVNO

3. KAKAV JE MEĐUSOBNI ODNOS NJIHOVE

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

a) Sama radnja kojom se vrši oduzimanje stvari

→ Tako na primer, ako zakupac nastavi

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

b) Opasna stvar se našla u faktičkoj vlasti

→ Saglasnost imaoca da neko drugi

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

→ Pri tome, imalac oštećenom licu odgovara

→ O odnosu ove dve odgovornosti

PROTIVPRAVNO ODUZIMANJE STVARI

PREDAJA STVARI TREĆEM LICU

PREDAJA STVARI TREĆEM LICU

ODREĐIVANJE ODGOVORNOG LICA KOD VRŠENJA

→ Opasna delatnost je ona koja predstavlja

→ Ukoliko obavljanje delatnosti zahteva

ODREĐIVANJE ODGOVORNOG LICA KOD VRŠENJA

→ Zahtev da delatnost predstavlja povećani

ODREĐIVANJE ODGOVORNOG LICA KOD VRŠENJA

→ Za opasnu delatnost odgovara lice koje je

→ Delatnost ne mora biti registrovana