НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА

ТРЕЋА ГОДИНА
ОП: ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР: ФИЛИП ГВОЗДЕНОВИЋ
6. ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ПРИВЕДЕ

6.1 Потенцијали за развој пољопривреде

Након петооктобарских промена, удео пољопривреде у креирању нашег БДП-а

опадао је, и то поприлично, као последица инвестирања у трговину и остале
непроизводне делатности.
Даље, оно што је интересантно јесте да је и дан данас висок удео
пољопривредних произвођача у укупној запослености у Републици Србији.
Превасходно због сезонски храдника, али и због тога што у недостатку запослења,
већина људи одлучује да се бави пољопривредом.
Учешће пољопривредних производа у нашем укупном извозу последњих година
се креће у распону од 20% – 25%. Оно што је нелогично јесте, да у нашем укупном
увозу, ови производи имају велико учешће. Ми увозимо парадајз из Албаније!
Године 2012. након Пописа пољопривреде, обелодањени су резултати. Преко
600.000 пољопривредних газдинстава је било у нашој држави и преко 500.000
трактора., а наша држава је тада имала на располагању чак 5 милиона хектара
пољопривредног земљишта.
Главни проблеми пољопривреде у Србији су старосна структура људи која се
бави овом делатношћу, недостатак субвенција од стране државе, итд.

6.2 Потенцијали за развој пољопривреде енергетике

Чињеница је да наша држава располаже релативно скромним енергетским

ресурсима и минерелним богатсвом. Ипак, овај податак као да је занемарен и није
коришћен у развојној политици наше државе, годинама уназад.
Што се тиче енергетских извора наше државе, убедљиво доминира угаљ, а
затим следе нафта и природни гас. Дакле, угаљ, нафта и гас су основни носиоци
примарне енергије код нас. Највећи део геолошких залиха у Србији чине резерве угља
(лигнит, мрки и камени), док су нафта и гас присутни у мањим количинама.
Нафта је енергетска сировина која је доста квалитетнија од угља, па самим тим
има веће ефекте у потрошњи, мање загађује средину и има већу калоричну моћ.
Нажалост, нафтни ресурси којима располаже наша држава нису довољни да подмире
потребе саобраћаја и индустрије. Слично је и са гасом. Пример из праксе: Рафинерија
у Панчеву бави се прерадом увозне нафте која стиже путем нафтовода, преко
Хрватске. Домаћа нафта се допрема са нафтних поља у Војводини.
А што се тиче угља пример из праксе - Рударски басен Колубара је рудник угља
и топионичарски басен и налази се код Лазаревца, јужно од реке Саве, у сливу река
Колубаре и Тамнаве. Овај рудaрски басен садржи велику количину угља који на више
места избија на површину.
 НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА
ТРЕЋА ГОДИНА
ОП: ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР: ФИЛИП ГВОЗДЕНОВИЋ
Корисно је поменути и налазишта уљних шкриљаца која су откривена на више
локација, али њихова експлоатација изостаје, јер је коришћење овог енергетског извора
исплативо само богатим тј. развијеним државама. Енергетски потенцијал ветра као и
биомаса и биљни и животињски отпаци, у нашој држави имају перспективу као
локални извор енергије.

6.3 Саобраћајна инфраструктура

Привредну инфраструктуру једне државе чине путеви, пруге, систем

телокомуникација, аеродроми, нафтоводи, гасоводи, итд. На овом пољу осетан је
напредак у нашој држави што је и логично за очекивати, јер цивилизација иде напред.
Скица давно испланираног ауто-пута ''Милош Велики'' који је повезао Чачак и Београд,
коначно је реализована. Покренут је аеродром ''Морава'' у Лађевцима између Краљева
и Чачка, али то је само политичка игра, ништа перспективно. Аеродром ''Никола Тесла''
у Сурчину дат је као концесија француској компанији што је равно катастрофи.
Железница је у очајном стању и ништа се не ради да се ситуација промени. Интернет је
озбиљно узео маха и готово да не можете замислити да неко живи у урбаном месту и
да данас нема интернет конекцију. Телекомуникације су поље на којем напредујемо.