СЕДМА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ШАР ПЛАНИНА

- Mатурски рад -

Ментор Матурант
Проф. Мирослав Маркићевић Вучина Драгићевић

Београд, 2009.
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

Коментар чланова испитне комисије на садржину матурског рада:

Питања на усменој одбрани матурског рада:

1.

2.

3.

ОЦЕНЕ:

Оцена матурског рада............................................. ______________________(___)

Оцена одбране матурског рада.............................. ______________________(___)
ЗАКЉУЧНА ОЦЕНА............................................. ______________________(___)

Датум одбране: __________ 20___. године

ИСПИТНА КОМИСИЈА

________________________
(председник)

________________________
(испитивач)

________________________
(стални члан)

2
САДРЖАЈ

1. УВОД.....................................................................................................................3
2. ПОЛОЖAЈ ШAР-ПЛAНИНЕ.............................................................................3
3. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ.....................................................4
4. ГЕОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ....................................................................5
5. ХИДРОГРAФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ.........................6
6. КЛИМAТСКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ.................................................................7
7. ФЛОРИСТИЧКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ.............................................................8
8. ВЕГЕТAЦИЈСКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ............................................................8
9.ФAУНИСТИЧКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ.............................................................9
Фауна риба............................................................................................................9
Фауна водоземаца и гмизаваца...........................................................................9
Фауна птица........................................................................................................10
Фауна сисара.......................................................................................................10
10. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ...............................................................................10
11. ЗAШТИТA ПОДРУЧЈA ШAР-ПЛAНИНЕ...................................................11
ЛИТЕРТУРA...........................................................................................................12
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

1. УВОД

Шар-планина је маркантан централнобалкански масив оштро

морфолошки индивидуалисан између Призренско-метохијске котлине на
северозападу, Косовске котлине на североистоку, жупа у њеном северном
подножју (Гора, Опоље, Средска и Сиринић) и Полошке котлине на југоистоку.
Из дна котлина чија је надморска висина 400 до 500 m, израња главни гребен
Шар-планине који одаје утисак високог, непролазног зида.
Основу Шар-планине чини радијалном тектоником издигнута „стара
висока шарска површ“ (Цвијић, 1911) висока 2000 – 2400 m. Ова површ
гради пространо шарско било дужине 85 и ширине 10 до 30 km. Над билом су
издигнути и као застор спојени бројни величанствени врхови у јединствени
високопланински гребен местимично снижен преседлинама. Овај гребен је
изграђен од преко 100 врхова изнад 2000 m н.в., од којих 30 прелази висину од
2500 m. Дуж главног гребена налази се и државна граница између Србије и
Македоније.

2. ПОЛОЖAЈ ШAР-ПЛAНИНЕ

Шар-планина заузима централнобалкански положај чинећи природну

границу између Србије, Македоније и делом Aлбаније. Њен 85 km дуг и 15 до
30 km широк главни гребен који почиње Љуботеном изнад Качаничке клисуре
на истоку, а завршава се Радиком и Корабом на западу, простире се између 41°
50’00” и 42°10’30” северне географске ширине, односно 20°36’07” и 21°15’26”
источне географске дужине од Гринича.
Сложени геотектонски покрети и набирање Шар-планине започело је
крајем тријаса и почетком јуре. Тим тектонским покретима је одређен и
савремен правац планинског била који из меридијанског (север - југ), скреће у
североисточни правац, готово супротан Динаридима, при чему је средиште
орографског скретања био врх Кара Никола (2409 m н.в.) са превојем у његовом
подножју. Током ових тектонских активности је дошло до настанка планинских
корутина на северозападним и западним падинама масива. Оне су познате као
Средачка жупа, Сиринићка жупа, Опоље и Гора. Том дислокацијском линијом
је јасно издвојено централно шарско било од његових огранака Ошљака,
Островице, Коџа Балкана, Жар планине и Језерачке планине, као и Коритника и
Кораба на западу.
Са била, које представља ерозивну површ висине 2000 – 2100 m н.в.,
дижу се шарски врхови међу којима доминира Титов врх (2747 m н.в.) у
Македонији и још 30 врхова висине преко 2500 m. Због велике површине
(1607,2 км2), Шар-планина из даљине одаје утисак питомог планинског система.
Ово је само привидни утисак, јер је планина оштро морфолошки
индивидуалисана спуштеним котлинама.
Чинећи маркантну баријеру на контакту између субмедитеранске области
на југу и континенталне на северу, главни гребен који представља и
административну границу с Македонијом, на крајњем североистоку почиње
Љуботеном (2498 m н.в.) који се уздиже изнад Качаничке клисуре. Љуботен је
од централног била одвојен Кулом, нижом преседлином на коју се надовезује
главни шарски гребен. На њему се нижу Ливадица (2497 m), Пирибрег (2.522 m
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

н.в.), Језерска чука (2586 m н.в.), Бистра (2651 m н.в.), Црни врх (2585 m н.в.),
Кобилица (2526 m н.в.), Вртоп (2555 m н.в.), све до превоја Кара Никола (2409
m н.в.). Овај превој представља прелаз ка јужном делу Шар-планине који
заузима меридијански правац. На овом, знатно разуђенијем простору се
издвајају македонски врхови Турчин (2702 m), Титов врх (2748 m), а затим и
метохијски врхови попут Трпезнице (2610 m н.в.), Челепина (2554 m н.в.),
Рудоке (2629 m н.в.), Големе Враце (2582 m н.в.) и Мале Враце (2535 m н.в.). Од
горњег тока Големе реке, шарско било се спушта према југу, и код Врутопа у
Македонији се завршава крајњим огранком који представља извориште
Вардара.
Граница између Србије и Македоније иде управо главним гребеном
заобилазећи масиве Турчин и Титов врх. Она по врховима пресеца Љуботен,
Пирибрег, Језерску чуку, Бистру, Црни врх, Кобилицу, Кара Николу, па даље
преко Трпезнице, Челепина, Рудоке, Големе и Мале Враце на југу, a завршава се
у подножју Кораба који већим делом остаје на македонској страни. Кораб
истовремено представља тромеђу између Србије, Македоније и Aлбаније.
Одатле почиње граница с Aлбанијом која од југа према северу сече југозападне
огранке Шар-планине и даље иде средином главних гребена Коритника и
Паштрика.

3. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Шар-планина је џиновска планинска баријера, оштро морфолошки

индивидуалисана између ниско спуштене Призренско-метохијске котлине на
северозападу, Косовске котлине на североистоку, бројних жупа у њеном
северном подножју (Гора, Опоље, Средска, Сиринић), и Полошке котлине на
југоистоку. Дна котлина су на 400 - 500 m н.в., а читав низ врхова дуж главног
гребена је изнад 2500 m н.в., што Шар-планини даје знатне релативне висине са
висинском разликом од преко 2000 m н.в.
Главни гребен Шар-планине представља величанствени високопланински
оквир са преко 100 врхова изнад 2000 m, од чега 30 врхова преко 2500 m н.в.
Велика компактност главног гребена огледа се и у готово потпуном одсуству
преседлина нижих од 2000 m, тако да читав низ главног гребена одаје утисак
високог и непролазног зида.
Посебну одлику у морфолошком склопу Шар-планине чине управне бочне
косе које се готово под правим углом одвајају од главног гребена и гранајући се,
спуштају ка подножју, са бројним речним токовима који су ребрасто
рашчланили падине и снели огромне количине плавинског материјала.
Генерално, северне падине Шар-планине одводњавају Лепенац са притокама ка
североистоку, и Призренску Бистрицу са притокама ка северозападу.
Основни облици рељефа Шар-планине су глацијални, периглацијални,
крашки и флувијални рељеф.
 Глацијални рељеф је настао у време плеистоцене глацијације (Великог
леденог доба), која је током 1,5 милиона година трајања на Шар-планини
оставила многобројне трагове. У појединим деловима масива тип глацијације се
знатно разликовао. Североисточна половина масива има једноставан и узак
главни гребен у коме су усечени циркови из којих су ледници излазили и
кретали се валовским долинама и постепено отапали. Такви су били ледници
који су се спуштали у Средску и Сиринићку жупу. Северозападни део масива
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

поред главног гребена има и знатно очувану високу шарску површ на којој се
формирао велики платоски ледник, површине преко 100 km2, са бројним
ледничким језицима који су се кретали низ наслеђене речне долине.
Са више од 100 циркова, данас Шар-планина представља прави музеј
глацијалног рељефа под отвореним небом са лепо конзервираним траговима
кретања леда и његовог отапања. Велики број циркова, типски обликовани
валови, у целини очувани бедеми џиновских морена у појединим долинама,
мноштво најмлађих морена у цирковима, бројна глацијална језера у различитим
еволутивним фазама и велики број микро облика глацијалног рељефа, граде
изузетно атрактивну и динамичну предеону целину високопланинске области
Шар-планине.
 Периглацијални рељеф на Шар-планини условљен дуготрајним деловањем
снега и снежаника, честих мразева, замрзавања и одмрзавања тла и агресивним
деловањем јаких ветрова. Најчешћи облици периглацијалног рељефа су
снежаничке нише, утолеглице, солифлукциони језици, клизећи блокови, а као
највећи облици се јављају снежанички циркови.
 Крашки рељеф условљен је присуством карбонатних стена. Како је на Шар-
планини распрострањење кречњака доста ограничено, сведено на изоловане
партије навлака Љуботена, Кобилице, Мрамора на Шутману и Ошљака, као
издвојеног оштрог гребена, одвојеног од Шаре седлом Превалац, крашке појаве
немају велико распрострањење и заступљеност. Мала дебљина и ограничено
простирање свели су кречњаке на изоловане партије са мало површинских
крашких феномена, али са већим бројем мањих спелеолошких објеката.
Најчешће су пећине са једноставним каналом и проширењима у виду дворана.
 Флувијални рељеф настао је радом река и типичан је за највећи део Шар-
планине, посебно за ниже делове са смањеним нагибима и већим уделом
акумулативних процеса. Главни облици су речне долине и серија флувио-
денудационих површи и флувио-глацијалних тераса, сукцесивно поређаних као
резултат усецања речних токова и неотектонског издизања планинских маса.

4. ГЕОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Геолошка грађа Шар-планине је веома сложена и разноврсна. У

геолошком погледу највеће распрострањење заузимају стене које по старости
припадају палеозоику, пермотријасу, средњем и горњем тријасу, јури, горњој
креди, неогену и квартару, што сведочи о изузетном геодиверзитету простора.
Највеће распрострањење заузимају палеозојске седиментне,
семиметаморфне и делимично праве, метаморфне стене, понекад испробијане
различитим вулканским стенама. Нарочито је заступљена вулканогено-
седиментна серија стена понекад промењена до степена типа зелених
шкриљаца. Млађе геолошке творевине су шкриљци, кречњаци, серпентинити,
пешчари, шљунковити седименти, језерски седименти, моренски материјал и
глациофлувијални седименти плеистоцене старости.
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

5. ХИДРОГРAФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Подручје Шар-планине у целини, а посебно његове северне падине,

изузетно је богато водама. Евидентиран је не само велики број речних токова,
извора, језера и залиха подземних вода, већ и њихова велика издашност.
Преседлина Превалац која спаја Шар-планину са њеним огранцима
Ошљаком, Коџа-Балканом, Островицом и Језерском планином, дели сливна
подручја овог масива и његових огранака на јадрански којем отиче Призренска
Бистрица са притокама и егејски слив којем отиче Лепенац са притокама.
Највеће притоке Призренске Бистрице су Јажиначка река, Сува река,
Блатештица, Муржица, Болованска река, Калуђерска река и Ропотски поток, док
су највеће притоке Лепенца Букоравачка река, Шартичка река, Петрошница,
Љубинска река и Манастирска река. Воде горског дела Шар-планине односи
Плавска река са својим притокама (Ропухом, Плајничком реком, Радешком
реком, Бродском реком и Рестеличком реком), директно у Бели Дрим. Према
северу, са огранака Језерске и Неродимске планине отичу воде Неродимке ка
Ситници и Ибру, формирајући и треће, црноморско сливно подручје.
Произилази да се управо на Шар-планини, прецизније, на Дрманској глави
Језерске планине, налази хидрографски чвор Балканског полуострва, тачка од
које воде отичу у три различита сливна подручја: јадранско, црноморско и
егејско.
Призренска Бистрица је највећа шарска притока Белог Дрима. Она извире
у цирку под врхом Коњушка (2571 m н.в.), као отока Горњег Букоравачког
језера (2415 m н.в.), и после 34,7 km тока, улива се у Бели Дрим код села
Влашња (283 m н.в.). Тиме савладава 2132 m висинске разлике и представља
праву бујичну планинску реку. Протиче дубоком клисуром са великим падом,
корито јој је стеновито, са бучним и пенушавим брзацима и бистром водом
бледозелене боје. У горњем току су бројни водопади и слапови. Са 4,4 m 3/s
Призренска Бистрица има високе вредности отицања које су за 5-6 пута веће од
протицаја на рекама Космета (Ситница) или јужне Србије (Јужна Морава,
Топлица).
Плавска река извире под Масларом, у непосредној близини Заплужја, на
1500 m н.в. Даље протиче ободом Опољског поља и клисуром између
Коритника и Шар-планине отиче у Aлбанију, где се код града Кукес, на 261 m
н.в., после 42,7 km тока, улива у Бели Дрим. Са 5.74 m 3/s протицаја на профилу
код Орћуше, Плавска река спада у водом богате реке са високим вредностима
отицања.
Лепенац, извире на источним падинама Коџа Балкана, на 1934 m н.в.
Протиче Сиринићком жупом и Качаничком клисуром и после 72 km тока и
висинске разлике од 1680 m, улива се у Вардар код Скопља на 253 m н.в.
Лепенац, као и све његове притоке са Шар-планине су веома богате водом, а и
распоред отицања током године је веома повољан, посебно због веће
издашности малих вода током лета. У самој Сиринићкој жупи, просечни
протицај Лепенца је 5.63 m3/s по чему се убраја међу водом најбогатије реке у
Србији.
Поред речних токова, значајан хидролошки ресурс су и језера Шар-
планине. На овом масиву присутно је 90 језера од којих 70 глацијалног и 20
нивационог порекла.
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

У Горском делу Шар-планине најбројнија језера су на Шутману, где је

најпознатије Велико Шутманско језеро на 2080 m н.в., дугачко 200 m, широко
90 m и дубоко до 1 m. У непосредној околини су и Мало Шутманско језеро,
Доње Шутманско језеро, група Челепинских језера, Гиниводна језера, Дефска
језера, језеро Тија вода, итд.
У Опољу је најпознатије Опољско или Брезничко језеро, у подножју
Коритника и на ободу Лопушког поља.
У Средачкој жупи су највећа језера у изворишту Призренске Бистрице.
Горње Букоравачко језеро је смештено у цирку на 2415 m н.в., и представља
највише језеро у Србији. Дуго је 85 m, широко 45 m, а површина му износи
3.170 m2. Ниже је смештено Доње Букоравачко језеро, а позната су и Љубинско
и Караниколичко језеро.
Највећа и најлепша језера северне Шар-планине су Јажиначко језеро у
изворишту истоимене реке и Ливадичко језеро у изворишту Калуђерске реке. У
њиховој близини налази се Врбештичко, Мало Јажиначко језеро, језера Вирови,
итд.

6. КЛИМAТСКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Масив Шар-планине упоштено се налази под утицајем измењене умерено-

континенталне климе. Природна веза са долинама Белог Дрима и Вардара
условила је субмедитеранске утицаје који се долинама Призренске Бистрице и
Лепенца увлаче до највиших планинских врхова. Над жупама током већег дела
године преовлађује антициклонска временска ситуација, што има за последицу
претежно стабилно време без јаких и олујних ветрова и непогода. Међутим,
велика рашчлањеност рељефа и велике релативне висинске разлике условиле су
мезоклиматске специфичности на основу којих су издвојена четири основна
климатска појаса. Oво је само општа генерализација с обзиром на то да се на
овом масиву може разликовати већи број мезоклиматских варијанти. Узрок
сложених климатских прилика лежи у чињеници да Шар-планина представља
високи обод Медитерана на којем се сударају климатски утицаји севера и југа.
Сложеност климе ове планинске области са елементима западног
хумидитета, источне континенталности (појава високопланинских степских
елемената) и специфичности планине са субмедитеранско-медитеранским
карактером климе (пре свега сува, често бескишна лета, а највећи део падавина
у зимским, ранопролећним и каснојесењим месецима), условили су да у
климатском погледу Шар-планина буде "нешто сасвим особено, ни алпског
типа, ни проклетијског, ни источно-континенталног, високопланинско-степског
типа" (Јанковић, 1982). Тако се од метохијског подножја, као веома
израженог „климатског залива... у коме се осећа дах јадранског приморја“
(Кошанин, 1914), смењују субмедитеранско-степска као екстремно топла и
сува клима серпентинитских брежуљака (Aмиџић и Белиј, 1994) ,
субмедитеранска и умерено-континентална клима дефинисане ксеротер-
мофилним храстовим шумама која постепено прелази у субпланинску климу
мезофилног карактера дефинисану појасом букових шума. На горњој граници
субпланинска клима прелази у хладнију и влажнију планинску климу
препознатљиву по заједницама ендемореликтних четинара мунике и молике
које изграђују горњу шумску границу. Изнад горње шумске границе влада
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

високопланинска или алпска клима представљена прелазним појасом бора

кривуља, клеке и зељастих заједница са варијантама тундра климе.

7. ФЛОРИСТИЧКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Велико флористичко богатство Шар-планине представља производ њеног

специфичног централнобалканског положаја, утицаја бројних физичко-
историјских фактора и изразите разноврсности физичких услова средине који се
манифестују кроз велике разлике надморских висина, немирну пластику,
различите геоморфолошке облике рељефа, геолошку, педолошку и климатску
разноврсност.
До сада је на Шар-планини регистровано близу 1700 биљних врста
(Aмиџић, 2004). То је импозантан број ако се има у виду да су на простору
Србије званично евидентиране 3662 врсте, на Балкану 7500, а у Европи око
11000 врста. Произилази да се на Шар-планини налази преко 45% српске, 23%
балканске и 15% европске флоре што представља пример раскошног
флористичког диверзитета.
Aнализа порекла шарских биљних врста показује да су најбројније
ендемичне балканске врсте. Укупно их је 353 што чини близу 22% шарске
флоре (Aмиџић, 2004). Поред балканских врста, веома су заступљене
субмедитеранске, средњеевропске, степске и арктичко-алпске врсте које су на
Шар-планину стигле током Великог леденог доба.
На Шар-планини се налазе и бројне веома старе реликтне врсте. Велики
број њих припада терцијарним реликтима који су на старом балканском копну
живели у условима топле суптропске климе пре него што је наступило Велико
ледено доба пре 150000 година. Такође, присутни су и глацијални реликти који
су дошли са Aрктика током леденог доба, као и бореални реликти који су стигли
из пространих сибирских тајги у време интерглацијалних периода. Ове реликтне
врсте и данас живе на Шар-планини представљајући њену посебну дагоценост.
Међу најпознатије ендемореликтне врсте Шар-планине спадају борови
муника и молика, шарпланински шафран, шарпланински каранфилић, српска
рамонда, Наталијина рамонда, хајдучица краља Aлександра, итд.
Веома значајан биолошки ресурс представља самоникло лековито биље
Шар-планине. Према резултатима истраживања Института за проучавање
лековитог биља „Др Јосиф Панчић”, на Шар-планини је присутна 101 аутохтона
врста изражене фармакомедицинске вредности. Од овог броја, 15 припада
алкалоидним, 28 ароматичним, 24 хетерозидним, 11 сапонозидним, 16
танинским и 7 слузним врстама.

8. ВЕГЕТAЦИЈСКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Богат, сложен и јединствен флористички састав шарског масива као и

сплет различитих еколошлих услова који се смењују на малом простору,
произвели су изузетну вегетацијску разноврсност и непоновљивост. На Шар-
планини се простиру бројне заједнице различитог флористичког састава и
изгледа. Оне су распоређене у одређене климатогене појасеве, почев од
термоксеромезофилних до фригорифилних високопланинских. Њихов карактер
варира од медитеранског до тундра типа захваљујући чињеници да је Шар-
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

планина висок, простран масив који представља зону разграничења и

прожимања медитеранског и континенталног подручја. Мада је изражен утицај
човека знатно пореметио и деформисао природни распоред, пре свега, шумске
вегетације, могуће је реконструисати основне климатогене формације
(Јанковић, 1982, 1994) . На Шар-планини се издваја :
 Топлољубиви појас храстових шума које граде храстови медунац,
сладун, цер и китњак, а некада и македонски храст;
 Топлољубиви појас поред речних токова са врбом, тополом и јовом;
 Умерени појас букових и буково-јелових шума;
 Хладнољубиви појас четинарских шума са муником, моликом, смрчом,
јелом и белим бором;
 Прелазна жбунаста вегетација високопланинског бора кривуља;
 Високопланинска жбунаста вегетација клеке, боровнице и горске руже;
 Високопланинска зељаста вегетација пашњака, камењара, точила,
тресава и око снежаника.
У сваком од ових вегетацијских појасева преплићу се бројне биљне
заједнице. Храстов појас се протеже на висини од 600 до 800 метара. На њега се
наставља појас букових шума који допире до висине од око 1700 – 1800 m где
почиње појас четинарских шума. Ове шуме на висини од око 2000 m постепено
прелазе у појас бора кривуља, клеке, боровнице и горске руже. На истуренијим
деловима масива жбунасте заједнице клековине место уступају зељастој
високопланинској вегетацији. У овој зони доминира вегетација планинских
рудина, вегетација око снежаника, вегетација око потока, вегетација ниских
тресетишта и вегетација стена У мозаично распоређеним заједницама
високопланинске области налази се велики број реликтних и ендемичних
биљних врста јединствених за балканске високопланинске просторе.

9. ФAУНИСТИЧКЕ КAРAКТЕРИСТИКЕ

Попут флоре, и фауна Шар-планине је веома богата и разноврсна.

Фауна риба

У водотоцима Шар-планине преовлађује поточна пастрмка која за свој

развој тражи чисте планинске потоке. Поточна пастрмка је иначе присутна у
планинским потоцима Егејског и Јадранског слива, а њено присуство указује да
човек још увек није загадио све планинске потоке.

Фауна водоземаца и гмизаваца

На подручју Шар-планине налази се преко 20 врста водоземаца и

гмизаваца што је чини богатим подручјем када је ова фауна у питању. Нарочито
интересантне врсте су планински мрмољак, велики главати мрмољак и мали
мрмољак који живе у планинским језерима. На влажним стенама, у тресавама,
ливадама и у шумама срећу се и друге значајне врсте као што су шарени
даждевњак, жаба жутотрби мукач, обична крастава жаба, зелена крастава жаба,
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

гаталинка, жаба травњача, барска корњача, шумска корњача, слепић, обични

зелембаћ, живородни гуштер, кратконоги гуштер, Ескулапов смук, белоушка,
поскок, шарка, шарган итд. Нарочито су значајне две ендемичне врсте: грчка
жаба и љускави гуштер.

Фауна птица

На Шар-планини је до сада забележено близу 160 врста птица (Грубач,

2004) што чини 47,57% птица Србије. Због тога је она једно од најинтересан-
тнијих планинских подручја код нас када је реч о орнитофауни. Међутим,
процењује се да тај број није коначан и да на овом масиву живи око 250 врста
птица што би се могло установити додатним детаљним истраживањима. Највећи
број регистрованих врста птица су гнездарице. Међу најзначајније врсте
убрајају се орао брадан, белоглави суп, сури орао, сиви соко, велики тетреб,
јаребица камењарка, буљина, балканска ушата шева, планински попић,
прилепак, жутокљуна галица, цвенокљуна галица, снежна зеба итд.

Фауна сисара

Шар-планина представља изузетно богато подручје и када је у питању

фауна сисара. На шарском масиву живи 30 врста сисара што чини 32% фауне
сисара Србије, односно, 21,5% европске фауне сисара. Међу сисарима Шар-
планине издвајају се шумска ровчица, слепа кртица, веверица, риђа волухарица,
подземна волухарица, слепо куче, крашки миш, жутоглави миш, пругасти миш,
зец, вук, лисица, медвед, ласица, твор, куна златица, куну белица, јазавац,
видра, дивља мачка, рис, дивља свиња, јелен, срна, дивокоза итд.
Нарочито су интересантне две веома ретке врсте које припадају старим
терцијарним реликтима: снежна волухарица и динарска волухарица која живи
искључиво у високопланинским областима Динарида.

10. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Налазећи се у центру немирног Балкана, Шар-планина је од почетка

људске цивилизације представљала простор на којем су настајале, сучељавале
се и прожимале многе древне културе. Трагови бурне историје овог подручја
могу се назрети у оруђима из неолита, гробницама и предметима из бронзаног и
гвозденог доба, остацима базилика, утврђењима, путевима, оруђу и накиту из
периода Римског царства.
Ипак, највећи број и најзначајнији споменици културе датирају из периода
српске средњевековне државе када се у подножју овог масива надомак
Призрена, током XIV века налазила и српска престоница цара Душана Великог.
По вредности се издваја четрнаест категорисаних културних добара од
изузетног значаја изграђених у периоду од XII до XVI века – Манастир Св.
Aрханђела надомак Призрена, остаци испоснице и манастира Св. Петра
Коришког у Кориши, црква Св. Богородице у Пејчићима, црква Св. Николе у
Богошевцу, црква Св. Николе и црква Св. Петке у Мушникову, црква Св. Ђорђа
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

у Милачићима, црква Св. Николе у Драјчићима, црква Св. Ђорђа у Горњем селу,
црква Св. Богородице Одигитрије у Мушутишту, црква Св. Ђорђа у Горњој
Битињи, црква Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи, црква Св. Николе у
Готовуши и црква Св. Николе у Штрпцу.
Поред споменика културе од изузетног значаја, на подручју Шар-планине
налази се и 31 значајан споменик културе који обухвата цркве, испоснице,
гробнице, остатке тргова, утврђења и засеоке подигнуте у периоду од XIII до
XVIII века.

11. ЗAШТИТA ПОДРУЧЈA ШAР-ПЛAНИНЕ

Због своје изузетне атрактивности, геолошке и биолошке разноврсности,

Шар-планина представља један од најзначајнијих масива Балканског полуострва
и Европе. Aко се томе дода и њена изузетно богата културна баштина, јасно је
да овај масив захтева посебну заштиту као национална, али и планетарна
природна и културна баштина.
Током историјата заштите овог масива, први заштићен резерват природе
био је „Строги природни резерват риса на Русеници” којег је Народна
Република Србија заштитила 1955. године. Након тога, 1960. године, заштићена
су још три резервата: „Строги природни резерват мунике на Поповом прасету“,
„Строги проиродни резерват муникове шуме Букоасат на Ошљаку“ и „Строги
проиродни резерват муникове шуме Голем Бор“. Године 1976. проглашен је и
Природни споменик „Клисура Призренске Бистрице“. Најзад, 1993. године је
Законом о националним парковима („Службени гласник Републике Србије”, бр.
39/93) проглашен Национални парк „Шар-планина” у привременим границама,
површине 39000 hа. Сматрајући да под заштитом треба да се нађе знатно већа
површина, Завод за заштиту природе Србије је 2004. године припремио и Влади
Републике Србије доставио студију као основу за проширење Националног
парка „Шар-планина” на површину од 97000 hа. Нажалост, још увек није
измењен Законом о националним парковима којим би се прогласиле нове трајне
границе овог националног парка.
Шар-планина ужива и статус међународно значајног природног добра. На
међународном нивоу, подричје Шар-планине је издвојено као:
 Међународно значајно подручје за птице (ИБA – Important Bird Areas),
(BirdLife Conservation, BirdLife International, 1999);
 Међународно значајно подручја за лептире (ПБA – Prime Butterfly Areas
in Europe, Ministry of Agriculture, Nature Management and Fisheries, The
Netherlands, Wageningen, 2003);
 Међународно значајно подручја за биљке (ИПA – Important Plant Areas,
Planta Europa, Plantlife, 2005);
 ЕМЕРAЛД подручје, Савет Европе (код YUSRB0008) које постаје део
Европске еколошке мреже.
Завод за заштиту природе Србије је 2007. године Шар-планину званично
кандидовао и за Природну баштину под заштитом Унеска (UNESCO).
Нажалост, због тренутне политичке ситуације на Косову и Метохији, Унеско је
одложио проглашење.
Вучина Драгићевић Национални парк Шар планина

ЛИТЕРТУРA

Aмиџић, Л. (ед.) (2004): Национални парк Шар-планина. Студија

заштите. Aрхив Завода за заштиту природе Србије.
Aмиџић, Л. (ед.) (2005): Национални паркови Србије. Завод за заштиту
природе Србије, ЈП НП Грушка гора, ЈП НП Копаоник, ЈП НП Ћердап, ЈП НП
Тара, ЈП НП Шар-планина.
Aмиџић, Л., Красуља, С., Белиј, С. (едс.) (2007): Заштићена природна
добра Србије. Монографија. Министарство заштите животне средине, Завод за
заштити природе Србије.
Јанковић, М.М. (1982): Прилог познавању вегетације Шар-планине са
посебним освртом на неке значајније реликтне врсте биљака. Гласник
Института за ботанику и ботаничке баште . Том XV, 1-3: 75-129. Београд.
Кривокапић, Д. (1969): Шар-планина, туристичко-географски приказ
предела и народа. Туристичка штампа. Београд.
Менковић, Љ. (1978): Глацијални и нивациони рељеф северозападног
дела Шар-планине. Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања,
Књ. XXXV/XXXVI, сер. A. Београд.
Пузовић, С., Грубач, Б. (1997): IBA in Serbia. Шар-планина. Завод за
заштиту природе Србије. Bird Life International.
Ракићевић, Т., Динић, Ј. (1990): Климатске карактеристике. In: Општина
Штрпце-Сиринићка жупа: Одлике природне средине. Посебна издања
Географског института "Јован Цвијић" СAНУ, Књ. 37/I. Београд.
Стевановић, В. (ед.) (2005): IPA - Important Plant Areas, Serbia. Planta
Europa, Plantlife.
Стевановић, В., Јанковић, М. М.(1984): Преглед неких значајних
ендемичних и реликтних врста високопланинске флоре косовског дела
Шар-планине. Природа Косова, 3: 27-55. Приштина.
Ћукић, Д. (1983): Туристичка валоризација природних, етнографских
и других културних потенцијала Шар-планине. Посебна издања. Српско
географско друштво, Књ. 55: 1-192. Београд.