éasopis 156 za Rulturu i februar 72 umetnost novi sad — godina XVIII — cena 3 dinara kom ¢ 6 p t U a | na 0 im 6 tn os tt ojs ktvest Kao unite morse bi poumstrene kao ektinort edojent kulpture, jete noe saa otbina | ane opranianie u wh" inalinn dl. Nese a ‘eisai Ltatvanjes Ovo agrenrene Givin Meth a priv umetos je obits pretage vedo io jane velar ned nw de (iran. A Salo ltatvanj oso ope Sap ola (mol omer tad), © mo} unanik fie te grits fako sh, J jodna feonayrsttarokonatrkeje lot, kao 1 satanic smo jena dol ence gornieg tle mamogola, Joh sla)" etrutetuesoreg grpioni vse nije ume i jena sic kao rogue orem). ere ost, Urmont_j edredane' olor aklem lad stedjam to sktost (sta paragrate (20 br Re ee ee et ere rien I'thgeoy tetenie IK sie vnfo) u ometnth hentetst (ia fst aart es dee oh sete) Spc leat ee co ela Je meinen ne none, Kneis pono mo kot jednog abla peesntans jog muzegrfoeg postaljanj Ime. reer euro Kerattr vac cance te Gober kon, Brogin retina, eam ml je vo (ind i aMORNATIONG — tsa upeieim ining iso” béredaro redeho. Hoje ije ni senaajnoe samo moderne umetost, Nilork 1970.) bo. sbi ele Mainie aber atajac 0) metickom pegs Ove problem {© sectovia zato ho ae jot veuja de post! Kona eras umetos 1 tte 0 tom ctu ponafe piallo_do se, postav) ume odnos in deine snanoanm e usus 2a poset gona, ko, moj koncopele Sioutnowi buco jot pontojels, to de itl samo w-ltierosina. iv uri, © cars totter" eminent boaen plan vuole be de nine | aren Inko se ro} red sto v damen kaise male ematrat kao nna Eng oma votre ode’ sueih ag! slikeerstve. i iow Kowt apoljan =polja# een ett moto ethene ys wr koneeptuaina umetn konceptuaina umetnost Ss SS XX DIXD20ZEF KOSUT UMETNOST POSLE FILOSOFIJE (prvi deo) ncinenica, baja pasije « poslednje vreme, veoma pomcana eg eit, le Pestle dja gina lh? Mo oenaceve re ear, I ee Broa Mica, pres Fetes Perera ait toga at aniireigtonon dogmattene se eet ren tide! palcden Whee Woe Kone Hoke cence date RA. BIC AS) “wre Made etg kei PRARTATUS, nfo, ad Ba Ui atti ace, eat ke ho Fe eer ee nonce =", Reba (Sem so Traielgnalna, sein vet po samo) dt, bey sense vorenin. Skoro iskijacivo. sredlste posmatranja iia tggovorenom, 2a Strane anaiitidkofingvisti¢kin Glosota XX veka, predstavija raz aia saya dt ezroyoreng ete nezeonrd, 0 Hae orljivo. Hegelovska filosofija je ipak nesto znagila u XIX ve- Seow inorala e ‘popodovallvekd, Koli se tek oslobodio Hjuma, Drosyeéenosil 1 Kenta Fiegelorska Hlosofiia bila je, takode, u stanju,da prufi mogué- nostt fr edbranu religioenily Sivatanjay sivarajuel tako jednu a TOtuauiea Njuthovel mehanich na taj agin udweseuquel seu [Nodiskem tacvoja, kao disciplina, pritwailiva Kolko 1 Darvinova lg let tage poxiSig da dh pibvadivo relenje se: osiedica Hegclovog uticaja je takva da vetina savrementh fi losofa nisi nita vise do istoriear! Glosofje, tako reel, biohotekari Istine, Neko bi, mora, pomisiio da snerma ‘vie Sta da se kadse. 1, seals” at gatime! dub Sms igeniainoyg ict IiBljenja na koje Je on direktno utieao, 2 1 onog poste niega, onda Je ngophodia rasstatrat skontinentaiaue fosotial) = Fentoll I vaziog 2a nerealnost filosofije uw nase dobu? Mo- ‘ida se a. ovo pitanje moke dali odgovor ispitivanjem,razdike tz. Thea nateg vremena i vekova, Kojt su mu prethodil U prodiosti Su Covekor! zaklfucel o svetu bil bazirant_ua informacijame, Kole [Eve tis ao ako ne ppelino Kao empiicay onda wopsteno Tationaiisia”Cesto Je bliskost nauke | Hlowofje bila tolika da Su nauenic 1 Hlosof Dil edna te ista liéaost. U sivas, jo8 od doba ‘Tatesn, Bpikura, Herakliia | Arstotela, pa sve do Dekatta 1 Lafont cae, tein woe ents bla jetta feng naukes.) toga je ovde nepottebne dokazivatt dase svel, smairi naka Xo ves, beskrajno, tarlkaje od svete pretioddog ‘eka. Da lt je onda ‘moguce da je Covek toliko nautio, t'da je nye fora sinteligencljac fala da on vige ne mole verovait sudovima Ffadicionaine.filosofje? Dai Covek aaisia.2na toliko mnogo "0 Sretu da moge izvoditi zakljuske te wrste? Ser Dzejms Dzins Ja fos ang Je relao: «eked ao Hoga sud relate. nae ‘ada’ to nije pozafiaijivanie apstraktnth. matematickin. desktp. i ‘obraraca, po" Kojima’ se_Odigravajadogadal, vee. porajmjve: je, 2a to vreme savremeniby sitkoviuh deskripedja th obrazaca, Prema tome, za fako nelle ‘nije potrebno znanje vee pretposianl Fier Te pretpostavie su esto. dovoljno dobre. za_svet covekovih ‘aligns, alt kno Mo znamo, net za one. Krajaje.procese”prirode Koj kontrofisu sbivanja,w ofom svetu } Koji has priblzavaju istne ko] pritodt styarnostie?) Dzins nastavlja: *Jedna od posledica je to Gf sidndardne flosolske rasprave o velitii problema, kao na primer, Spa o uzrosnosti 1 slobodna} vol} ito maierijalizma 1 duhoynost Bape Seeeane a edna) terse brenac, koja we aie Na, Nautne postavke th starih Tasprava. postale st neodrdive PSecnithovim écravanjem, nestall sul sv argument!) ee skrajem Hiosalije | podctkom ‘metostin. Sirogo govoreds, Ja NE Shatfain da” Je-to tako, wet bik pre to nagvao ntendencjorbe ‘nelje: LingvisiGka Alotolija moze se, bez svake sumnje, suyatrati faslounicons empirizma, no’ kao takva ona je jednosirafa, Ta fe Rakake? hstmetnito,dhetsien (rt, eondloh umetnowt, kilt Dprethod! Banu (Marcel Duchamp), ali, Su njenc ostale funkelje Pislod za postojanje ‘ako naglasen! da njena moguénost jasnog Gelovanja, Kao umetnostl ogranieava njeno, umetnitko obeleje do fe mere da ostaje sasvim ‘malo umetnost(®) Ul jednom ‘nemehanie- Kon amisin poston vera izmedu kraja filosofije t-poterka umetno- stall fn mlaioy da ima Go dog suaooy, 1 mad Fatige! toga Bitt odgovornt 2a" obe pojsve, veru san” uspostayio jar Sve Sams ovo izneo da bih analzirao Turikeja umetostl, 2 ka dhije T ajenuHrotma: sposobnost. Utino sam to sa ciljem da bik Shugima ‘omogucio' da shvate’ilaganjeo mojo} umetnost. 1, pO 2 rmoguénosti, 0 umetnosti »druglh umetnikae isto tako da omomw Egtbolje tactmevaaje termina skonezptuaina umetbost) FUNKCIJA UMETNOSTI sGtavni pokazatelj sporednije predovanje i ametnout nije we Pes yiie od polovine najbolith alike postednjih “lie ad polovine najbotih ostvarenja w nekoliko postednji sede * ‘ipa ni "sikarstou ni tajarsivue —- Doaald. Diad raja slikarstva je to, Sta na formatnog karaktera — Donald oa Fe poste mata et se wore ~ 8 Lv ove ian at acai tl See eteng Seta ieee es et eee da zament meted introspelciie. Umesto, pokusala potmanja it ae. gieie tig mae la eiete rarek Paes ane sth crs icra PU Fae i EAP ates Sie es ma odes — Seg Seo tne omer Oa et anatenje“odredenih rec fragt, ane coyenice dogadale @ Kojima Coie ee ov sasiavnt akon if prinep, njegove uzrotna vec, dok sano HE ea U ovom delu, govoredi o razdvajanju umetnosti i estetike, osvr ‘nuda’ se sabato na formalise upetnost (ona Je vodesi propo- Tent ideje'o esteticl Keo ‘umetnosti, dokarivagu. da. je umetnost oalogna,jeGnom analitickom sud, 1 da eeristiranje uimetnostt kao nutgeete este ono Sto fo] omoguava da ostane po stramt flosofskis ‘akljcabs. Neophodno je odvoitestetkt od umetnost{ zbog toga Sto Ze estetika bavi misijenjem o posmatranja svete wopste, 0 proslo i fe jedan od da kaja Funketje umemost! bio ajena dekoratiwna Sredadst Tako, bilo koja grana Hlosofije koja” se bavila slepime E'brema tome, | ukusom, nelzbemno. je morala da diskutuje 3 6 UnBinowt.Van tog sobiajac bio je mibijenje da je postojala Pofmowna,(konceptuaina) vera izmedu,"umetnost) i estelike, Sto, corre nhe iagho. Ta ve idela pije nikada drastiéno sukobila st Rammtranjena’oumnetnosti sve do nedamo, ne samo 2810 510 3u Inowalodke ‘arskierstike umetnosti gyekoveéavale kontinultet ih dbluda, wee Host Ho au toatl tanks metiant (pikat Fanle Yeligoznih dems, porteetiranje aristokrata, nsistiranje na Uotdime at arhitettur! itd) koristle umetnost da bi prikrile umet “iPredtalgnfem prodimeta u wetnithom Rontekstu (se do ne syn) suse. koristi samo predmet), ont postaja. tao pogodni Ssietitcom Posmatranju bas Kao 1 bilo koji dragt objekti na sve SiGe ho oumatranje abikta postjeceg tt domens umctnost Zhael da je postojanje predmeta, if njegovo funkclonisanje u okvira Gmetnosd Helevanino d odnost na estetiet sud. Odnos estetiKe prema Umetnost!_e gaaliaje Se od. odnonaxetko prema arhidtur pritom, ariiiektura: ima sasvint specifénu junkey, jet of tox Raita sdgbapeprofekat avs oll. Je dobro redo} jens fankcija, Prema tome, sudovi o tome kakvo je esto. poduda Faja'se sa ukasom,'| motemo videll kroe istomju da. su raali¢ita Sle arhtekture hvaljens u raziiito vreme, w zavisnosti od estetke Stake cpone. Esteticko midljenje je illo lako.daleko da je cak PpMinePee arhitskture, Holt aemajunarosite ‘vere sa umetnoseu, predsiavija kao dela, Kod Kojih je Umetost 1 njima samima (npr. Piramide « Esipt) stei¢ha rarmatranja, sa uvek tuda funkci) obje ‘rfegovog. postojanjal Inuzev, naravno, ako Je razlog njegovoe Posiojanja strling estetski Jedan primer sto éstetskog preameta Jougeloratival predmet, Jer primarna funksija deKpratimnosti Je da Hoda ‘nedto sto Ce prokzvest! veca atzaklivnost, ukras, ornament, So je direktno povdzano sa uitsom. Ato nas opet vod) formallsti Sof umettost! Y razmatranjw).Pormatistika wmemost (shkarstvo FMajaretvo) jeste ievidnice dekorativnost |, strikino govoredi, moze Se\snuvimn lopiéno prihvatiti da je njeno umetnicko Obeled|e toliko Frinialgo dai 22-ave funkcionalne namere to. uopste ? nije umet Fost vee isto estelsko vetbanfe. Klement Grinberg je kitcar” od ‘kgs pre svegae Uz svakn njagovn odulcs sto jedan estetgk, Sha Ref Sdgotata njegovom tkusu, A Sta njeyov ukus pokazuje? Period 'u kome Je sazteo kao kutiéar, period ‘njemu stvaran: pe dete, Soe, aka tt Seu ati shea pe raza Sfegovil’ ogleda: ukoliko' su onivna bilo Kol nagin uopste logic, Teo selnicresovanje 28 Franie Stela (rank Stel), Ed Ralahar ERE Reinhard) 1 ostale, Kol, inate, Posodujy njégovo} istori Skof'Ghemi Da lt je fo zb0g toga, Ho on, sustin, nema raruine- sbjekta ill razlo-te es epee ered cap co oo SOL Mie shperimelnn gees we i es a astra da, aho to po cove rs abi ge weer de ‘ee te ato ele erste Hat ti, Ml ea ome Aeron gs forma an ge abe Se pain ng et Be Bo een oe eae i, ina ee REE Cae it puoi eta tr ote, one a aaa ce ee | in mam eo leg ake ce une jo Ace ee Ge eth el rant fad Vl Tha Fane va snznnb ax frtntna amet! 1 ha kta Sotob danal Se araniout umees ein tn, ala eer oie Se Eerie Shree, ae oe wee fea ei eile, th meter aae ah Ht cece metic, Soe pore os gle ie 2 acioeenmeer ie oe ae, Fee i i eis we moxie wea ah ae ea arom, ete» erie spel sebecie eriaeete inal meta ae Sergi atin a a as a ee Ble hom roy pains A Sa oo ae ane a AeGN, ee Sa ech Hopi il tate dat BOR ces eter Bed Fane, esta oe SoS Mie SP ee ney ie a aetna ke Bek Boneh geen a eatin Salts serene eae at ge Mae Damien ale nents Se mien AeA ore aie sin Gone Hemet ct a Ete a es Kereta mean yc ele oe 2 lee crn nae Seo as puscamentn pees Fa ais tee Oke ime tie gre aoe Ne ee gent eeu sng ema eat 2g rll gre mee eg BOCA tee lc rey fa a re ee eo le tice of tan pdr Coates Me Be Omnia a Hr oe cag hy yar aay Shae org cit A eta ra ap ine Brae Gah Meieeidantoniske thas Be fot ee Ria koja se mat inet movin} oped seek crate Nal ele tne perl eee sorta ganar Jace de pores anal nee cere Jean 4 rape eons el poder Matar Serato Tee ober pet th moet Ste ca meee ole amet rete rds, ake ana mea anna eg oa le ee pein Peal enable a Be Any teil, a ce le gt 8b She iE By Rime @b ca tee wna By ones Ey Mel Bias ol ne am Liga Sead cath etl eta gage ae, och Se eee ee a a ah ie Hany see Pe gee, ge meena a as ha ak cee ote deck Neato Ener cae So gees | arr ele Peat Be antics ‘eed ae calla Se) meer an ee, Setanta at ghell atin ge ii eal etn de ee et Disanova’ Readymade. Bas tom Readymadeom, umeinost je pro- Me edgar tect area inme etl Ss mens pee og ial ce tat (at Soe Baie Ge acta Syeog Dee eS By Ede obi peril) ie piel tel, a Set pales op ace, le Ka ees i Tose Sra Ral ina ae Ra oti ms ac Vino, poi wmetita pose fan moe sew ko oroesen leit gai, pss Pie etc ae mapa seo nln Ta, tell pre ng BoM a torah aasti Die dee at Si ae me ee no Shi opal oral ou tle eu pe see pod eet a Bs fl Ei eo iia een, lay cade, ty ae a dee ceca etstarsl cali acct capes ees rea ae aaa Se Pe a w Dites — de ee wie Seated eg Reta! Se ac te Se aa a TEP ie Hien aa colina Peace ae te Men ae EE Ae ie Pa ane oe ra i Senses oe aan ee Bist tal aioe ria Me meee eee eran ae ee resect pian oe ea Ee eeetars car erat ele ary Genes mace og pee dora om GM me ae aE ee ea morc ent oe ve eee a ase Je to tin koji nije u veri sa umemoséu iit umetnikom, jer kao {Umetnost1ocnije bila umetnikova itencija) ‘Ono ‘io ouzava ‘stintost Disanevog veda odnosi se, takode, a velit deo umetnostt poste njega. Drug refima, vredaost ke ‘ims, na primer, je njegov smisao u domenu umethost a nc Ee ek I visuatng katte widen kao gpecificno.sikanje iti partite faracija odredenthboja Y oben, 20g evens tog, hoje T oblt jen jek uipeinost, a-ne njeno, pojmovno.zuateiie, Po}movno Kkonctpivatno) govoree!, pesmatrat sada najdolja. dela ‘kubiama, Kio uumeinost, beamisteno je, bar onoliko daleko koliko umetost osete, Ta vizuainninfornincija, Koja Je Sila jedinsivena Mule Stekom skiarsiva, sada Je generale apsorbovana, | Jos dugo ce bit wobigajent metod bavljenfa stikanjem Iingvistieno, Na ‘palten van nagsg rormiljanja je a Je. kublsticko sikar siyo ekipermmentaine iit pojmovno. mati, recimo, Gettradi Stein (Gcterude Stein), Jer 10 to stfkarstve tada je. matito nesto dru fo od onogs Sto danas znatl. Danatoja rrredhost« jednog origmal- fog kubistkog platna te rizhiauje se bitno ed ofmginaltog Tako ie Loree Baobab Dub thus, deg, Smsom ots Frsticura, (Muze zafsta fapunjayaju ist fonketja, koju (spunjava /*Sinltsoniantsiy institut "= zadto bi inage Jeu de. Paume, krilo Lavras layato Sezanove: i Van Gogove.paleie sa. istim pouosom Kgjin’ ont sikaja svoja dela?) Savremena dala umetnost, nesto\ sit tit od tntoriadh hitfrteta, Kad je ret © tmainost, Wan Gogo Va site nije mitts vise wredaa od njegove.palete. One st) Ode Miolekcionareve pojedmatne stvaris.") vaUininent nv osha} ng druge wena ne, bao ight ostatak umeinikove. ele." ‘Razlog. bog ous. ‘su pojedini Tee ap urate sponovo ‘obiviiene festa ta) sto ponekt aspekt Ilhovog ‘ada postaje supotrebljive sivim tmetnicima, Lagleda weio hestvarso dane postoji feima tw negemu takvom kao 8t0 je met host, ‘Sta fe to funkcija wmetnosti, ili priroda umetnosti? Ako masta: vimp nalom analogijom form umetnost, waato} kao postoienie Jealka umetnost), moglo Bi se shvatiti da. Je umetnitko elo neka Mista, propodteije presentirene kao tumagenje umetosti «| okviry Konteksta memos Mozemo fet dale analizirajuct tpove =pro- Povlatiae ‘RT: Ejerova procena Kantove distinkeije analititkog i sinte- tigkog mole nam ‘ovde pomecis sproporicijac je analiacka kaca Injena’vrednost.podiva iskijusive na definicljama simbola koje sa fist, a. sintetiGka kada jo} Je viednost- odedena,iskustventmn njenicamaes) Pakasagu ‘da “evedem analogiju izmedu obel Umetnosti {art sondition) t obelezja_analtitke propoacie. (con Hon of the analyte proposition). Pritom se forme imetnost, na} Jasnije progrlagavane’samom umetnosen, a Koje su bile zatvorens 2a anslldeke prapercije, ovde Pojevtfuju verovatne Kao nesio dre. 0 Il po nesem (Grugorn od umsinost. ‘Umeinigka dela su analiticke propodicije. To mati, ako se posmatraja t okvird svog_ kontoksta =~ kao umetnost ona ne pribarljaju_informacije ‘ovo Kojo} Einjenci, Umetnigko. delo Je Erutologifa atom amisu.&to prezentira umetnikovu intenetiu & 10 Sto.on-govort Je da’ poschan’svel_umemgst jeste umetnost, st, au'stvart, predstavlja definifje wmemost, Prema tome, umetnost Je Sivamno’d prior! (lo Je upravo ono sto je Dad, Gud) mislio je'tekso. da sak neko fo zove umetnodea, onda to stvarno Jeste Sraksko da je nemoguce govoriti @ opétim,terminima umetno- st. pl Tom ne Govan taytolje — Jer pokusal suai amor fost bilo katevors shvataljkome predstavlla sredisie drugog “aspe- fa, Ti svojstwa, obieno irelevantnog za sumetmeko "obele?|ee smesnikog rada: Potins dn bm iano je rurpetno,obeee. Hmeinont konesiaon lava (posmown! stay). lencke tonne ke ina umetnik usbiitava_svoje Prapoxcije velo su éesto sprivattle Mpaov ii su Jeat neispelno’ prozvod: umetnikovog belanja od nonfoloskih ‘stegay a to sledi iy injence “da savremena umetnost inom bith-sve bila, cenjenija 1 resumijuje, Ista stvar Je uatok tome sto. je obian ‘covek (esa ulices) netpeljiv prema. artsti¢ko] imines fad "umctngat wt tradiclonsinom smo Sioen Ie Tarumijivo ip se formalistidka metnost prodaje (iso alvac) Je. Gino stu slikarsivu svi umetnict govorll stim jenkom, Ono sto formailsth zovu, sumeinieka, novotarjae (Novelty art) eesto je P= kkulaj ianslafenja novih jesika, mada nov! jezik ne. zmati obavezno fsivaranje novih propoticija! na primer, Kinetitka 1 clektronska tunetnost ‘Dovel nagin objaénjavanja amemost, nagin Ejerovoy_objas- jon aaltice nicode i eitkom honilein, Ho Blea ‘rednostmetnicke”propodielfe ne zavisl-ni od edn emoijske, stholl ‘esteteke petpostavke 0 prirodl sari, Jedaa‘emetat iso anaitcar, nije Sisekino sainteresoven xa fina svojstra stv Si'Njesa jedino iocrosaja natin: 1 kojma br se umetost mozla pojmovno onceptuaino) rarljal, 2 ¥ Kako. bs ajegove, proparilje Bile sposobne arate taj raevoj Togiéno. Drain retina, propo. Hejehpo som ketene Ghiemene wet iene 0p ‘nati’ de one ne opisujuponatanje finekih ii éakdahov ‘peta: one laradavaju definielja uimemost, i formaine postedice te elinicije: Videcemo, sao, da jo karakteritiénaenaiza’ Gato losis og fktcivanja to. So se aaaima om formale, komsckvence ase Aefinilje umetnost, ane pltanjina empirijskin tinfenica a rezimiramo, ono Sto umetnost ima zajednicko sa matemat kom 4 ‘Toghom Je “autologija. sUmetnicke dejar (lt dclor) 1 {Umetmost su isto! mote bit procenjivana kao sumetnost bee ia: BSenjg van Konteksta umetnost Se druge strane, da vidlmo zaito ne shvatati umetnost kao sintetieht propor, Ih, kada, su dn ‘ako Kazemo, isina 1 aa ost njenog pitanja, prover’ st empiriiskog. Polat. jercapes ee ctncmac seins Sele 3 pl a es esa a a let eee gh oe 4 aL deste Pt ae GRP ee Waal So ee nS Gertie Pate yt of alias to a a ee ee oracle SOP Lora py oe ee Fale eis ese rere) ee a acai eal nated Sd na poze propane emitter. leone etched? A ai ot aes anata amo elo sth oo ade ee ede See eh Ts at Sek deste 82S iam nate forkels Piet ite onda, Roba, Rabin ed Res de, Paap, We tees Oe ota e eat Teeh tion Gea = meme 0s 6 ® 2 pao aetna ake age Bitoni mia Peale GRAS woe dear etahy Slide to Sects ala oe more eto ts Perea at ee a $e © ee Sore, cece ctinaae tat Hh sie cet E'PS ams Py eee Boe eal tnataino fe io ta Te kasntje te mrlje stavid na Okvie Pa oa some J, aa el ea es Epa arene aaa alle Cela ae Ber aes ee tee ets Se eee He ordi ena) 2 mani won Ieee mado Osten Larig iakoes, som onom Kofi je w njews Teno, ueljucen a en ett ae atta oe a Sry sores seotoate — ine Har Ser, cars Sar) = oS Sot ee a eet soclnds, arte eee seeat ake ake Ba fe Se oe cere ae ee i Ee eae tee oe aiid eee Te se doled ii roe mot mee Soe Gi, tae he Smt erin Laine) atta eee Se Ee en eae ger a NSE Ek pe tn PS Pe a PL alles Ta ee Sal Mt ayaa CE 8 ayy Pe pa ed BROIL cre ma lth Pande aa pp Py a searnicore ated, mong tlre Sel la, Sa eae'Ue oh ponoc omeaui ea gota, adh, oat Tok setae acne Grate er a ot Pe ee ae spre hell ino ei foto oy Pee acs ae Seance defn Belay enolic aePCs der amt plans te a Se ee ee ee ee agers iat cae Sean Mae te 2 Ie ait SIT! pedi ls Be seca oe ee A he oe Pome ere eee Rea Habis abi aes Be eae nafs prota rio jtuorce sox himpcet eth telat od ds Bee ee oa Sas oe & ald tame fo ae meni fe, ogy quart sn ft oe ee ltivall propoatlf, Go ee ee dae a ta oy a a rita rer maha da, a sel mek Ee ten Seat eee ened ha ne eles ebm Momma, cathe saute: tae Geese eed 2s pec Someta Seen Se, see Te ake, zakijutti da kretan) tnosti_nis ee ae att ia 9 umetost nis pe cen ede ai os ase cee te Te ome peng ala ae oe Te eS pee eet ee He hao, oD rene (EIN teal, Vetere el Huse era, ae eae ie Pom Be ee eet tie oad ee Shovao bila je prleio Postojana, U nate ‘wreme imam isiustve fo drastigno ‘bogati aredind, Moguce je obleteti Zemifu. 7a, ne- Touko tasova, We dana T-meseet- dmanjo film, televialu w boii, Kao Sto imamo | svetlosni spekiakl Hudskog mesa u Las Vegas Hnebodereu Njujorke. Ceo svet je tu dab bio viden, acto Gxt je iz svojihy soba video. Covekova Setnju po Mesecu, ‘Ne mo- se selGe izvesnosaa ofekivatl da lt se umetnost, it objekttsiikar: Stag kale, aki bai? jam skoriscenjas je relevantan za umetnost ¢ njen jezik. Ne- dyno je it ubiéna forma, pont ednomy velar, po- fieta Bas ‘a Kontekstu umemost {ol primer, kod Diada, horisa, Evita, Biajdena, ‘Smita, Bela t Mek Krejkna,’ne spominjuel van: Ufc ubusa Kua je a te nakon ioen polavhe). Raaike me {uy svim tim poscbaim KorSeenjima, katie, il kublene forme, Jesu Giickino odnosne raziikama w inteneijama samih umetnika. Rorieee- 4 nije ute, ili kubine forme — possbno se to ogleda u Diadovon Plu Scio dobro lustruje nate Tanija trdaja da, je nok pred ‘bel egg tad ametnos ea fe Sati ontekst umentost- lckolhko ‘primera ce toi dokioati. Moplo bi se red da odre dena Diadova’rogljsta forma ne bi bia Mentshkovana kag amet fost ukolico bi bila smeStena u kakvom industrijskom ambjjenta, niga cipacma 3 Ga felngiavno oftavlean stk aks a SSIS ave stl da je shuatanieY amgtanle toga kao amc StL a prion posmatranjs, u skladu sa svidenjem toga kao umett delae : pe bl se priznala { razumela sqvremena umetnost, neophodna je pomocna informactja ‘0 pojimy (koneeptu) umetnostl 1 uupeta Kodim'konceptima, Bilo kojt {svi fiiekt atributl(kvalict)savee month delay Stvaéent odvoseng 1/1 specifiéne irelevantn! su pojnu tmetnost. Pojain uimetnost! (kao S10" Je Déad rekao, mada mle mi sty al atin) mora hs hvacen a Sie} cweuitunost, Sv fat] delove! Koncopta, madi nepresiano ‘shvatatlaspekie, koji su {televantnt svom umetniékom obelezju — i eitati delove detincije. Zato ne imenaduje Sto. je umetnost sq manje fikenom morto- logijom ta} primer i koga wvodimo priredu opsteg termina suet fate, jer camo gde Kowtekat Postoli-odvojeno 0d. morfologie 1 isiiana, pa nena nk, erovanie fdas mou obit ianje'podelent | pretpostavljen! reeultat!. Rod moderne umetno- Siisa hajkraom Storijom, Koja poseduie, sje, verovatnoen Za Ingne tog sjerikae najvise je. moguea. ‘Tada Je | racumljivo zasto Je umetiost Koja. je profzia ie zapednog sikarstva, 1 skulpture fajenergienije upttaa {e posledu sopstvene prirode) 4 predstavlia Kohacro: opervagenje.svih opstin_ cmemickih interes Fe finan Analleh roeduten, sve umetnosts imaja (x Vitgensiajnovem sisi) Simo sporoditnue slot. il ak ail vai odosa! sumetnickom,oblejuc, ole poséuja' poedijay roman, film, testar, + rani oblle! muzike, pre Piaviiala ta) ahoy, najodanii fmketjt umetnosttaspekt, Sto je Ovde't pokazano. Nije it 2a odbacivanje to sto poeaia, koja Je Sovecand sa Zamiéenom incafilkom, Korii svaxodnevnt fen tao Emeinikis) “Posicdnja, dckadentaa’‘uporista poeaje a. Njujorka rae dell u polreta nkonkrctstge, pestlia, akoro.podreenih Tolbecnja aktuell objekats ®tentra) Mode ti bit da Ont ne ose Eoha nereainoet svoje umetniske forme? ‘Sada. je Jasno, da sa geomelriski aksiomi jednostayne deft nice a’ donee iednostadse Towitee konskvence. th dein] Betlnetija que saina po Sebi o'Fckom prostorg; po sebi onda Se" Gil tni a Some No, tt je modelo konstify prt facut Te ROME log gmostora, Drug. sia, “dodejujemo ‘ksionama Tein intemietacg da Br proveril valenje tepreme sna objektr ‘par hojf tadovoljavaju te aislome: Da i geometrija made bitt vaze Fee lll sree AL be, empinako Je-pitanje koje paca van. polla feo sue po nr Benet, alga lg ala Joa See ath gcometia popresnay a'¥oja ispravna, U ono obl Jour Romine Sapadaj w kontradikeija = ave su one lspratne, Beka koja endl ia Je ieana.primena.geometsle mogacr, serena te geometnje, See Ho nam sama peomettjs mote red Jodod ane ole 8 phate pa dein Tada (¢ Eadoveljava‘t feoreme. Stoga Jel eisto fou sistem 1 njegove propozicije su éisto analiticke« — A, J. jer Trbog sveza, vous, predazem daile (Okove, kretanja| umetnost u ymin kame og ol pregotaks Tallon ie Yon pontala neresina, moguenent posiojanja umetnost ede 740 Bah Bom ne predstaljanju Skienja kao ugoscavanje v seen ih drug) ikustaa, kao dekoraca koja je lake nadome- EC ultarSm 1 tehnologijom, wee ce pre-ostatt mpokretna, ne Siedatvifajud, Hlosofsla stajalstie a jedinatveno) prod umetno- predeine eS na meguctostostajanja, po stron! owotSkih su aiva'DY ovskvom komekstar ‘umemost ime slenost sa logon, StatemetiGory, kao t naukorh opie AB, Tam. gee st ostala na: Malena kosiinss wmnetnost nije: Umetnoxt zasta postolt samo’ za SRE pootlososkon | postrebgionnom dobu eovels, ametnost Hes VeBSvaino bil Jedao estofanje koje fgpunjava. ono ito Seu mre Srueomn period zvalo, neovekove dubowne: potrebee.” Il Greautie’ Steno! umetnosti-delajaanalggnostanjur start vat BE eS Hosein mera potvraivat, Soaga umetnost Je upra Pee ae Bole prsthodna Tesenica.njen, wkaz, a ne mode bil yom ‘Samom” potirden: “Umetnost je jedint “ahtev” umetnost. Uiieinot Je detail umetnost drugi deo) »KONCEPTUALNA UMETNOSTe I NEDAVNA UMETNOST sDeaintores u slikarstvu i skulpturi Je dezinteres da se nesto ponoyo uradi, a ne desinteres za nacin a koji je to bilo uradeno ba'strane nih Koji su razvli posiednje, poboljSane verze. Nova ela uvek obubvaiaju zamerke Onim starim, Ona sa deo nih. Ako je ranlje dela prva procena, ono je Kompletno: — Donald Dzad (945) «ooh APR praca sneer con tg Je Tahtevajuca a svom shvstanju zelacja — Ad Rajahart (888) au Francosko) posto stars ueretia: ‘up kao slkar Sika Je smairan glupim, all pesnik | pisac.veoma pametnim. Ja hocu Budem pametan. Ja moram imati deja o lzmisljanju. Nista je ura.iti ono Sto je to} otac radi, Niéta je bisi drugi Sevan. U mom ensinom pesiodu pesto neti od te studi sir. Saw mol tad u periodu pre Alta bilo Je vizusigo slikanje. Tada. sam dota Go idefe, Smistlo cam Sdejau fonmutacija na matin na kojt bin ea: S20 iz tticajae —- Marsel Disan Za, svako umetnisko delo koje postaje friéko postoje mnoge varijaclje, koje to ne postaju« — Sol Levit sGlavno evojstvo geometrjskih oblika, je da oni isu organicki, ao So ava timetpost nade jeste. Forma koja nije i geometrisks nity organitka, Bice veldko olkricele ~~ Donald aad (1967, sJedna sivar mote da se kaze za umetnost: ajena dezdisajnost, beawotnost, samrtnast, bezsadiZajnost, obesformlienost, besnrastor ost, besvrednost. To je uvek kraj umetnesti« Ad Rajhart (1982) BELESKA: Razinatranje u ranijem broju (I deo) Zini neSto vie nego flo je samo prosto »prosudivanjce nedayme umetwosti, nazvane soneepiualnome. Ono tkazsije, kako, ja osecam, {na neka od Kon jusnih miiljenia, Koja. sw napredovalau postedu ranijeg — a. po- Sebmo sadasnjes aktivitera u umemosti. Ova} clanak ne namerava da "da evidenctiy smomentac. Ali, kao nekakay prosuivad (kroz limetnidha dela’ Konversactju) posebne vrste tmetnost, Dolje opi Sane kao »konceptuainas, postao. sam Krajnje gabronit’ za gotovo arbitrarne ‘aplikaetie tog termina w razvrstavanju.nimetnickih inte esa — se mnogima of kojih nikada ne bik Zeleo da dodem 1 veru P logiéno ne bit nf mogao. sNajistijax definicja Konceptualne umetnosti bi moela biti a da je ona tzaganje 2a cxnovama koncepta. sumetnostie; Kako 10 tr gel da anai Kao {vena termina se prilitno.specfignion mace. ‘lima gencralno primenjenim, skenceptinine wusemosts Je cent Satrana tendencljom. U0 tavesnom™snisa, ona, maravno, ¢ jeste {endencia, jor fe sdcfinictjae konceptuaine’umetnoste veoma Bis Ka anaéenjilumemostt satpe, AK razmisljanje 9 pojtou take. ten ie, na Zalost, jos uvek je u Vedi sa zabludom 0 morfoloskien Karakévtikama, kao o vee! lzmedu zapravo disparataih aktiviteta, fom siutaj, 16 Je pokusa) da se otkeffe postupak. Upreusimanf primarne uztokefekat veze, do skrajajeg, posietkac, takva kritika nimollasi pojedinatne umetaakove. tatencife (koncepte), bavedl se ‘kijutivo fim skrajajim postetkome. Zapravo se najvest deo kth {ike bavio jedino Jednim, veome powrinskim, aspektom bal, tor *rainionpotlethas, 3 médutim, aléost pe nemateritnotie 3b po santrobjekiue ‘odvojeno posioje w nafvecem dela. skonceptual- Bihe ‘umetaiékih' dela Alto fetimo mote bit vabno ‘ako se Dre fhvata da su_objektl ‘neophodst umemesti — iy bole rekeno, da Onl imaju definitian odnos prema umetnosti, 11 tom slueaja, ta ‘a lsitika €e, { daije, fokusirali negatival aspekt-ummetnost- Onaj ko’ je. patio moje razméstjanje (@ prvom deli)_mote da, ravine mafe Fwudn}e da su ob/ekU. Roneeptuaing trslevantey 2a polota} umetnosti. Tone mora’ da anati da poieding mametnicko Etrerivanjes:mora Hi ne mora da uktja8uje ‘objekte, mater‘jaine Suostance td unutar granica top intrafivan's. Yttazivana koja wisi Bejnbrid? | Harel Balnbrelee, Hurrell evesno su evantednt primer! takvos Korseenjae). Mada sam prediagap da Je svake ume Fost na raja Ronceptualna samo} infenciji dok se, ‘stovremeno, drug’ primert movie umetnesti samo odnose ta koneeptuatrs ume host pa. jalan povsan atin, T, moda. fe tal tad @ sapretku ‘ec sfteajeva. "prego formalitiih ili "santidormatisiekihe {endencija (Moris, Sera, Sonije, Hese t drust /Mortis, Serra, Somer, Hese)), ta dela me bi trebalo Smatratt skoncaptualnom wmemoscuc Easton smi termina “Tumermika ho} esto saraduju sa mnom (na Set Ziglaubo- vim /Scth Stezslaub/ proicktima) —~ Dacian Hfublee, Robert Beri TYorens. Vajner (D. THuebler, R, Barry, L, Weiner) ~~ oe, Save se nla, ‘koncoptsainom umetoicae, onako keko se canije dr¥alo. Bagias’ Hjubler, kolt imag ilo Osnownastrutiura ui Sevre} Ska rei (Nisloh), Bont nemortlgSke meine forse pe sentaclje. (fotografie, shape, omoinice), koje odgovaraju ikon kim, stuktursinim siadantimias skuiptara, Kove Se cirekino camgse za njegove formitke skulpture. (koje fe. on radio sye do 1968). Na fo je akazao’sam ‘umetnik vee @-poteing} Tefentel ataloea svole Santostaine ‘lodbe {hoju Je orsanizovng Set Zislaub | Koja posto Samo kao kaisiog dokumentacii)... »Egastencila evake skulprure je'dokumentovana samom. svoiom dokaimentacijom-Nemam na rege da ukagujem a negativnt aspekt dela, vee dino delim da Pokadem da Hijubler ~ Koil je kao eetrdesetogodisnjeke mnogo sta FIC od umetpika @ kojima se onde razmatra nema tlhe ale ‘Ickog 5 iljevima uw cistijo} veraiji skonceptualne umetnostic, kx Ko bite povrino wzeledala, ‘Drugl su — Robert ‘Beri § Lorens Vajner — gledali na, svofe delo kao ma. slutajne asoelfaciie ‘na skonceDtualndtetnoste. Be Hh tije su slike videne na lelo?S] ‘Sistemaizio siikarstvo u Gages Hhaimovom Tmuze}u, sma zajednitkog « Vajnerom uw Cinjenici dado sputae ka. skonceptuaino|e umetnosti dolas preko odluke, koje se Qenose na bor umetnickih materijaia | procesa. Beriievo. post ‘Njumen/Rainharesiikanje sredukaje see (a Fittkom materialtr ae u nmateniue) dud ragvojne putanle od dvaéenornaimésclike. do Samo. tedne.tinje vada. iemeduarhitekKturainih taéaks, do. radio- also sora, ap nernih gauge t onsing, do omciane cn Biles, Ta THjepovo dclo éeratira konceptaaino jedino sled toma sto fe material neviljiv. Al njegova umetost aur ‘a fd! polos, Ho Je saziito od dels hoje sano Konceptanino Saristra. Vorens Vajner, Kofi je igloo svoje slike u proteée 1968, izme- rio je svoj Pojam amesiae (@ Andreanovom smistuy od konteksta pve ak gt ue pn) do Sts be ae eg. has a Maclin and ee ieee EAN eres eerie irk i ea a gledu je nastavijao vecimu santiformacartista) — tada ne samo da SSE ee alee cota Aa Sarah Wares fom tile ma Bacay Se Ae enna di ede ic ab Sang ties i ea er a ig ied bee Ste ae el ale oe, eel er nara ease Selec Sie, an Se are oe aaa BER SSS Ee eae CSRS in hlutargate cae tea Gua Uitte aN a Te ate saad earn Hee as Ga ction Ws ata [te Sans Rata Sierras) ees Eames Mine Ee Get Gems ert sf sea sn sree oe aces ann ps Py er ee ies ae pee of eek cae ag Peete ee feagareloheraens ihn Laan oreme ae SEE "Galeicsltnd tay a te ak EOS EO ah Eee Be mito taka Baek Males Bie SUS Re Ake ee Ea Saga Eee heed leas Ta era as Sette ar ih Ey hate oe ee BELLO Uh tiem ate tel Cee ee ie cis ates Pe on Kauarini azlog 2a, plegora umcings Irainfe, oy privetos i sual tte ela ahs ore Scan Ga Rone ath Wey eae aati Cae Ee Acne elie Gisele cara sale, Testa Akinona | Mala Bolivia, presstonano w saad ji, pelo Je 1965, sastoject'se od projekats, kor pravougaonik $ {Enernim -cftedima’ dylavis Kentaki 1 Ajo nastovfjen kao Mana Koja ne wkljudujes Kanade, Dtemsov zal,’ Onterio, Ruibet, ‘Mek $0. Lorensay Njubrungvik<. tay konceptiatn! erteli, bari na Fautiéitim sérjfama 1 Konceptwalnim shomama; mapa oblast! od 36 Seivornih ‘ilja Paciti¢hog okeana, gapadno. od Okay a rarmert ‘od 3 ina na_jedna milf fotworene éetverine), Dela er 187. st bila ta Telotbi odredivanta tazduha Air conditioning shew) 1-na Tzlotbt ‘aedidna (Air shaw). Ietodha vacduha fe bia, kako fu fe Tet Atkin: Son, opisao, seria rdajt koje se. olngse na. teorctska "unotrebu" Yazdusnog stuba koji sauzma oshovt. od jedne getvoree milje | ne- Saraniéene udaljenost! u verticaing} diménaijes), Ni Jedna poled gee Sciorna mile Zemin powge ela poset emo oncept ne izskuje tak posebma Tokaeii. Dela kao Skupovi, Top: lofitaduo 1 22 redenice: Francuska armija takode st, primer! iho Xe seovim nedavne saradnjet, Atkinson | Boldvin su, prosle godine, ajedno s Defvidom Belpbridiem 1 Haroldom Harclom. formal Timesmosi ¢ jcttstampn (Art & Language Press). Oval iadavae. Je ppublikovao. Umemostyecik (Art-Language), Casopis 2a Koneeptuae ut umetnost®, kao | duge publikaeie’Koje se ave’ sim tragant. Kristin Kozlof (Christine Kozlov) je tako¢e radita na toj kon- ceptuaino} linifi od. posledih, meseet 1866, Nesto od nlenog dela ‘gst0li Se od skonceptualnoge filma, kojt Krist! praznu Lader.iraku Kompouicife ta audiosirukiure (Compositions for audostructures) pent tem 2a zea ha, od ekolko sting ‘pra istova hartije —"po Teden za svakd dan dok traje odbactvanje, Koncepta Figuratio deto, koje Je obracante patnje na sve fo Te jela U per dit od Sest méseci;i'studija 0 MoEinu kao tmeinicke} atimnost Kanadanin Jejn, Bakster (Iain Baxter) radio je. »konceotualnue Hist "melnosti oa krala. 1967. ‘Kao to su ‘adil | Amerianel Digimns 'Bajts | Frederik Barteln Games Bvars, Frederic Barthel: me); francuski | nemack! umetnicl Berar Vené 1 Hane Darboven (B, Venet Hanne Durboven). A syakako su relevanine 1 knilge ‘vaida ‘Ruta (idward Ruscha) ir tos vremen, Kao 10 sa° tof hela’ dela Brusa Nojmana, Bria Flenegena, Briusa Maxtina 1 Re Garda‘ Tones" (Brace Naan, Barry Fangsén, Bruce MeLean, Rr chard Long). Stiva Kaltenbahove (Steven ‘Kalténbach) Rapsule’ vre- nena (Fie capita) te 8 dest leprae dee ot fe aeing ‘haovamno "jeste saodnosno. I Yin Vilsonove. (lan. Wilson) ‘post Toovske *Konverzaciiew konceoluaino su prezentovane. "TP Nematkl umpetnik’ Franc Valter Frane Walthes: u_syom deta iz 1965; godine bavfo‘se cbjeitins an dosta Yacht Palin ol oss ‘a Ki Su ont obléno tetfant uw umetniekors konto feet poking ume fabs noth. prt so, zapotell Akoncaptualijams formom dear Mel Bohiser (el Bochhan je ilotiodela'pod velikim teajem ominiialnes une Si-GWiniinale arba'f'tapoéeo Je tava dela. A avakakon se 7 22 nea ‘dela Tana Dibetsa Erika Gra Alena ‘Raipersverga, Desisa Spenhalma (an Diets Bike Ort, Alen Kupersberg. Bens Ove Tg mts aut ii Konentaimy sv Banal ald Bares) sep fm takode sufi Konccptuainim Farmatom, Isto se mote pratiti taj Taavo) w esto) form skancep- 5tualnes umetnostt i u nedavnion 1a mlagih, autora kao Sto St'Sol Ostrou, Asian Pajper, Picpitjun Batier (Saul Ostrow, Adsian Siper, Perpenta Bathe). niéresanine radove u tom » pr Sila, mes Ae Sng ak aM ce ie Ge ects ee AMR mde at a ee em ‘owoph Kons: «ART AFTER PHILOSOPHY, stad neraicn aksbar—sovsmbs 189 ais) Preval 20 engeshog EDA VRANESEVIC 1 CANA BORIC, dawer”ROCUANCIE 1 VLADIMIR KOPICL "aNh RAKOVIC