Voda u organizmu

Za pravilnu ishranu i ocuvanje psihickog i fizickog zdravlja pored

gradivnih i energetskih hranljivih materija organizmu su potrebne i hranom
se moraju svakodnevno unositi vodu i tzv. zastitne materije (minerali i
vitamini). Ne postoji ni jedan hemijski process koji na ovaj ili onaj nacin nije
povezan s’ vodom i nekim od vitamina ili minerala.

Voda je osnovni sastojak organizma i cini 50-75% ukupne telesne mase

ljudskog tela (kod novorodjencadi 75-80%), a u vecem procentu je
zastupljena i u gradji biljnih i zivotinjskih organizama.

U proseku, kod zdravog muskarca od 70kg ima oko 45l vode, a kod zena
iste tezine nesto manje. Najveci deo, dve trecine vode je smesteno
intracelularno, a jedna trecina u ekstracelularnoj tecnosti, a mala kolicina
vode (manje od 1 litra) nalazi se u intestinalnom traktu, prednjoj ocnoj
komori i subarahnoidalnom prostoru.

Voda ulazi u sastav svih celija, medjucelijskih i cirkulisucih tecnosti (krv,

limfa, likvor), eskreta (izlucevina) organizma. Sadrzaj vode u celijama zavisi
od tipa celija. Misicne celije sadrze znatno vise vode od celija masnog tkiva.

Uloga vode u organizmu je velika, raznovrsna i nezamenjiva, jer je

preduslov opstanka i osnov svih zivih bica i sredina u kojoj su stvoreni prvi
oblici zivota na Zemlji.

Ni jedan oblik zivota na zemlji nije moguc bez vode, jer je voda osnov
stvaranja organske materije i svi zivotni procesi organizma su vezani za njeno
prisustvo. Ucestvuje u svim bioloskim i fizioloskim procesima celija, tikiva,
organa i organizma u celini i zbog toga se mora u organizam unositi redovno i
u relativno vecim kolicinama.

U organizmu regulise vodomineralni metabolizam i odrzava potreban

hidrostaticki, osmotski onkostaticki pritisak. Znacajna uloga vode je u varenju
i transport hranljivih materija (produkta metabolizma) do mesta izlucivanja.

1
Osim toga, voda ucestvuje u detoksikaciji i odrzavanju temperature tela
(termoregulacija).

Bilans vode u organizmu mora da bude uravnotezen, odnosno da se vrsi

ravnomerno unosenje i izlucivanje vode. Zbog velikog znacaja vode i njenog
ucesca u sastavu organizma, covek ne moze dugo izdrzati bez vode.

Gubitak vode od oko 3% telesne mase je pracen smanjenjem volumena

krvi.

Gubitak od 5% ce biti pracen dezorjentacijom, a u slucaju da gubitak

vode prelazi 10% preti smrt.

Vec nakon nekoliko dana potpunog unosenja vode nastaju poremecaju,

koji se manifestuju osecajem zedji, suvocom usta, smanjenjem lucenja
mokrace, gubitkom telesne mase, povecanom temperaturom pracenom
halucinacijom.

Na bilans vode uticu brojni faktori unutrasnje i spoljne sredine i nije

lako odrediti precizne potebe u vodi. Kod zdravih osoba zedj je prirodni i
pouzdan regulator stvanih potreba za vodom. Da se zadovolje osnovne
fizioloske dnevne potrebe odraslog coveka je uglavnom konstanta i u
umerenoj klimi, pri uobicajenoj ishrani i nacinu zivota iznosi 2.5 litra vode
zimi i 3 litra vode leti.

Pri vecim fizickim aktivnostima i visokim temperaturama potrebe za

vodom su vece. Potrebe rastu i u trudnoci, laktaciji kao I kod male dece.
Dnevna potreba se racuna zajedno sa vodom uzetom sa hranom (supe, voce,
povrce). Potrebe za vodom treba podmiriti izmedju obroka, a za vreme obroka
vodu ne treba uzimati jer voda razblazuje sokove za varenje i usporava proces
varenja.

Voda se unosi hranom i picem, izlucuje se najvecim delom preko

bubrega mokracom, manje putem fecesa, isparavanjem sa povrsine koze i
preko plucne ventilacije.

Temperatura vode zap ice treba da je umereno hladna (8-120C). Voda

cija je temperature ispod 50C izaziva anemiju zdrela i zeluca, moze poremetiti
2
varenje, izazvati prolive, utice na pojavu zapaljenskih reakcija (upala grla i sl.)
dok voda cija je temperature visa od 150C nije pitka, ne osvezava i ne gasi zedj,
sto dovodi do velikog unosenja vode u organizam, razblazenja vrevnih sokova
i hlorovodonicne kiseline sto prouzrokuje poremecaj varenja i smanjenja
baktericidne moci.

Zastitne materije dobile su naziv je rim je osnovna fizioloska uloga

regulisanje metabolicnih i fizicko-hemijskih procesa u organizmu cime
obezbedjuju zastiti zdravstvene kondicije organizma i normalno
funkcionisanje zivotnih procesa u organizmu, a neke od njih imaju i plasticnu
ulogu.

Minerali i vitamin su potrebni u malim kolicinama i moraju se unositi

svakodnevno hranom, ili dodacima u ishrani, jer ih organizam ne stvara ili ih
stvara nedovoljno, a nedostatkom nekog minerala ili vitamina pojavljuju se
poremecaji u radu mnogih organa i nastaju specificne ili nespecificne slike
oboljenja iz grupe karencija.

3
 LITERATURA

 Prof. dr. Vojislav P. Misolic (Higijena ishrane)

 www.pubmed.com