Мастер рад коначна верзија

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА
Изјављујем да је Мастер рад резултат мог сопственог рада, а да су коришћене

библиографске референце јасно наведене, као и сумирано у оквиру ЛИТЕРАТУРЕ.
Дарко Симић
1
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................6
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА..............................................................................................................10
1.1. Појам глобализације.........................................................................................................10
1.2. Глобализација пословања као феномен савременог развоја.........................................12
1.3. Глобализација информационих захтева.........................................................................18
1.4. Глобализација и концентрација финансијске моћи.......................................................21
1.4.1. Инвестициони фондови као центри финансијске моћи..........................................21

1.4.2. Пензиони фондови као центри финансијске моћи..................................................25
1.4.3. Остали центри финансијских моћи..........................................................................27
2. ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА.................................................................................................31
2.1. Економија заснивана на знању.......................................................................................31
2.2. Појмовно одређивање дигиталне економије.................................................................34
2.3.Садашњи тренутак и тенденција у развоју дигиталне економије..............................37
2.4. Претње дигиталној економији.........................................................................................39
2.5. Тренд кретања капитала...................................................................................................43
3.УТИЦАЈ САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ ТРЖИШТА..............47

3.1. Информационо- комуникационе технологије и глобализација....................................47
3.2. „Нова економија“ – Дигитална економија......................................................................50
3.3. Глобализација тржишта и интернационализација трговине у „новој-веб-мрежној“

економији..................................................................................................................................54
3.4. Србија и информационо друштво: дигитални реинжењеринг традиционалног

бизниса и трговине...................................................................................................................56
4. ИНТЕРНЕТ КАО КОМУНИКАЦИОНИ КАНАЛ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ. 59

4.1. Нови комуникациони канал у савременом пословању................................................59
4.2. Глобалне тенденције коришћење Интернета.................................................................61
2
5. МЕНАЏМЕНТ У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ – ИЗАЗОВИ ДИГИТАЛНЕ

ЕКОНОМИЈЕ...............................................................................................................................63
5.1. Пословање у е-окружењу................................................................................................63
5.2. Утицај нових технологија на пословне системе..........................................................65
5.3. Обим и правац кретања дигиталне економије..............................................................68
5.4. Изазови менаџера у дигиталној економији....................................................................71
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................74
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................76
3
Апстракт:
Савремено информационо комуникациона технологија и њихове примене у пословању

мултинационалних компанија и других пословних система печат су глобализације на
почетку 21.века. Развој микроелектронике, производња и употреба рачунара омогућили
су прелазак индрустријског друштва у информационо друштво. Са развојем
информационо комуникационе технологије долази до приближавања традиционалних
облика пословања носиоца међународног бизниса, с једене стране и информатике с
друге стране.
Економски раст и технологија су нераскидиво повезани. Тренутни економски усливи

подстичу улагања у технологије у тржишта у развоју и појачавају њихове потребе да
технологија убрза раст, а напредна тржишта траже нове начине да смање трошкове и
појачају иновације.
Ово постаје заједнички круг у коме дигитална технологија доприноси приходима и

тражњи потрошача, образовању, као и ефикасном коришћењу капитала и ресурса. Све
ово доводи до повећања привредног раста, посебно на тржиштима у развоју. Док нове
компаније прихватају дигитално тржиште одмах, постојаће ће морати да
трансформише начин продаје, цене, производња и испорука производа и услуга. Менаџери
указују да ће дигитална метаморфоза допринети да њихове компаније воде већу бригу о
корисницима, смањити време потребно за извршење задатака и повећање
продуктивности запослених.
Кључне речи: Глобализација, Интернет, дигитална економијa, информационо

комуникациона технологија, модерне организације.
4
GLOBALIZATION AND DIGITAL ECONOMY

ABSTRACT
Modern information communication technology and their applications in the operations

of multinational companies and other business systems are the seals of globalization at the
beginning of the 21st century. The development of microelectronics, the production and use of
computers enabled the transition of an industrial society into an information society. With the
development of information communication technology, the traditional forms of business of the
bearer of the international business, on the one hand and the informatics on the other hand, are
approaching.
Economic growth and technology are inextricably linked. Current economic conditions
encourage investment in technology in emerging markets and boost their demand for technology
to accelerate growth, and advanced markets are looking for new ways to reduce costs and boost
innovation.
This becomes a common circle in which digital technology contributes to consumer

income and demand, education, and efficient use of capital and resources all of this leads to an
increase in economic growth, especially in emerging markets. As new companies accept the
digital market right away, they will have to transform their way of selling, appreciating the
production and delivery of products and services. Managers indicate that digital metamorphoses
will help their companies take more care of users, reduce time needed to perform tasks and
increase employee productivity.
Key words: Globalization, Internet, digital economy, information communication
technology, modern organizations
5
УВОД
Предмет истраживања овог мастер рада је глобализација и дигитална економија,

која су то дигитална средства која утичу на економски развој и побољшање економског
пословања.
У раду ће бити указано на значај Интернета као глобалног комуникационалнoг

канала у савременом пословном окружењу, као и утицај који има на пословање модерних
организација.
Биће указано на нераскидиву везу између технологија и економског раста.

Дигитална технологија доприноси приходима и тражњи потрошача, образовању као и
ефикасном коришћењу капитала и ресурса.
Главно тежиште истраживања овог рада јесте улога дигиталне економије заснована
на електронским трансакцијама путем Интернета или других електронских канала, као и
њене основне карактеристике, попут флeксибилности, сарадње и велике брзине
интерактивности између појединих субјеката ланца вредности.
Суштина концепта дигиталне економије се темељи на неопипљивим добрима,

информацији, иновацији и креативности, у циљу оптималног развоја економског
потенцијала. Дигитална економија је савремени начин привређивања у коме се изразито
користе информационо-комуникационе технологије (IСТ), а посебно Интернет као светска
(глобална) рачунарска мрежа.
Научни циљ овог истраживања је да се анализира појам и циљ глобализације и дигиталне

економије, као и да се утврди значај Интернета као глобалног комуникационог канала.
Друштвени (прагматични) циљ јесте да овај рад користи практичним потребама.

Резултати истраживања треба да укажу на учесталост промене дигиталне економије, као и
на неопходност даљег усавршавања.
6
Друштвени значај овог рада огледа се у томе да се читаоци боље упознају са

појмовима глобализације и дигиталне економије, информационо-комуникационе
технологије (IСТ), који нису довољно развијени на нашим просторима, као и у
обогаћивању знања о информационим технологијама.
Разматрањем значаја глобализације и дигиталне економије могуће је поставити

неколико хипотеза и то:
1. Савремене информационо-комуникационе технологије и њихова примена у

пословању мултинационалних компанија и других пословних система
печат су глобализације.
2. Развој микроелектронике, производња и употреба рачунара омогућили су

прелазак индустријског друштва у информационо друштво.
3. Са развојем дигитализације долази до приближавања традиционалних

облика пословања носиоца међународног бизниса, с једне стране, и
информатике, с друге стране.
4. Процес глобализације представља обележје савремене тржишне привреде у

којој ће се мултинационалне компаније такмичити креирањем производа и
услуга на глобалном тржишту.
5. Развој микроелектронике омогућује развој информатике чији је основни

производ информација.
6. Појава Интернета као глобалне рачунарске мреже ствара услове за развој

„нове економије“.
Први део мастер рада носи назив Глобализација. У овом делу биће описано о
појму и значају глобализације. Глобализација је појам који се користи за описивање
промена у друштву, култури и светској економији које доводе до драматичног пораста
међународне размене. Као и о извештају глобализације пословања као феномену
савременог развоја, као и глобализацији информационих захтева.
У другом поглављу под насловом Дигитална економија, посебна пажња биће

посвећена дигиталној економији која представља савремени начин привређивања у коме
7
се изразито користе информационо-комуникационе технологије (ICT). Као и Интернета

као светске рачунарске мреже. Дигитална економија се темељи на неопипљивим добрима,
информацијама, иновацијама и креативности у циљу оптималног развоја економског
потенцијала.
Треће поглавље под насловом Утицај савремене технологије на глобализацију

тржишта, биће посвећено значају савремене информационо-комуникационе технологије
(IСT) и њихова примена у пословању мултинационалних компанија и других пословних
система које су печат глобализације на почетку 21. века. Развој микроелектронике,
производња и употреба рачунара омогућили су прелазак индустријског друштва у
информационо друштво. Са развојем IСT долази до приближавања традиционалних
облика пословања носиоца међународног бизниса, с једне стране, и информатике, с друге
стране. У раду биће обрађен и развој информационог друштва у Републици Србији.
У четвртом делу је обрађен Интернет као комуникациони канал у условима

глобализације, у овом делу указаћемо на значај Интернета, као глобалног комуникационог
канала у савременом пословном окружењу, као и утицај који има на пословање модерних
организација. У условима хиперглобализације, интернет је, као нови комуникациони
канал допринео значајној и убрзаној промени структуре организација, као и свих процеса
који се у њима одвијају. Указаћемо и на позитивне и негативне аспекте коришћења
Интернета као глобалног комуникационог канала.
Пети део носи назив Менаџмент у новом пословном окружењу – изазови

дигиталне економије. Економски раст и технологија су нераскидиво повезани. Тренутни
економски услови подстичу улагања у технологије у тржишта у развоју и појачавају
њихове потребе да технологија убрза раст, а напредна тржишта траже нове начине да
смањи трошкове и појачају иновације. Дигиталне технологије доприносе приходима и
тражњи потрошача, образовању, као и ефикасном коришћењу капитала и ресурса, све то
доводи до повећања привредног раста, посебно на тржиштима у развоју. Док нове
компаније прихватају дигитално тржиште одмах, постојеће ће морати да трансформишу
начин продаје, цене, производњу и испоруку производа и услуга.
8
Примена само једне методе у овом раду не би дала потпуна и објективна сазнања,
па је, из тих разлога, неопходна примена већег броја научних метода како би се дошло до
потпуних сазнања. Методе које ће се користити у овом раду су:
- Метод анализе,
- Метод синтезе,
- Метод дедукције,
- Метод индуције,
- Метод конкретизације,
- Компаратвни метод,
- Статистички метод.
Све наведене методе користиће се од почетка до краја рада, како би се доказала суштина и
проблем на које се указује у самом раду.
9
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
1.1. Појам глобализације
Појам глобализације посматра се са различитих друштвених аспеката, у зависности

од процеса који је предмет посматрања, али најчешће се о глобализацији говори у
контексту економије и политике. Бројни су покушаји да се сагледају сви изазови
глобализације. Због тога што се глобализација посматра са више аспеката за
глобализацију не постоји јединствено прихваћена дефиниција, а подељена су и мишљења
да ли се глобализација уопште може сматрати новим феноменом.
Појам глобализације изведен је од речи „глобал“ што значи укупност, а глобализам

је начин гледања на збивање у глобалу. Међутим, у другој половини ХХ века наступио је
нови економски талас тзв. Глобализације, који представља повезивања која превазилазе
оквире националне државе, а циљ им је повећање економског раста и богаства.
„Глобализацију можемо дефинисати као процес економског, политичког, социјалног и
културног деловања на наднационалном нивоу, који на глобалном нивоу мења устаљене
политичке, привредне, социјалне и културне односе. Битна детерминанта овог процеса је
технолошки развој који омогућава просторно и временско смањивање света“ (Глигорић,
2007, стр. 95).
Пет димензија глобализације друштво, економија, политика, култура и животна

средина не могу се одвојити у потпуности један од других, већ се повезују. Ова повезаност
представља једну од посебности глобализације.
Глобализација као један економски процес, на темељима нове информационе и

телекомуникационе технологије почео је да се развија крајем ХХ и почетком ХХI века и
омогућио је повезивање света у целини. Прилагођавање пословања изазовима
глобализације постаје услов повезивања државе или компаније са светом. Циљ овога јесте
да се на најбржи и ефикаснији начин повежу пословни партнери, потрошачи и токови
информација без обзира на географске дистанце. Економске ефекте глобализације није
могуће игнорисати, јер они константно убрзавају темпо промена на тржишту, и доводи до
10
конкурентског надметања, што између осталог, доприноси скраћивању животног века

производа. Самим тим што је конкурентност већа, тако и потребе и захтеви потрошача
мењају се брже вођени разноврсном понудом конкуренције и више доступних
информација о производима, посредством углавном Интернета. Конкурентска предност
постиже новим побољшањима производа и услуга, што чини спиралу убрзавања ритма
нових промена.
Модел глобалне организације и јаке конкуренције захтева нову концепцију у

приступу пословним процесима. Као услов за опстанак оваквих предузећа, јесте да се у
сваком тренутку прилагођавају новим променама у оквиру технологије, као и у захтевима
потрошача и испуњењу њихових захтева.
У глобалном концепту под глобализацијом, размишљамо о све већем броју догађаја који
се дешавају истовремено широм света. Али у било којој строжој дефиницији, појам
глобализације мора да преузме нешто више од сличности феномена у различитим
земљама, првенствено њихове међусобне везе услед неких честих узрока. Међутим, такво
разумевање не би ишло даље од замене термина за процес интернационализације
( Миловановић, Веселиновић, 2009, стр. 65).
За своје заступнике, глобализација је управо полазна тачка наднационалних снага

и механизама. "То подразумева виши ниво организације - као што су засебни национални
субјекти, тако да се све главне политичке и економске одлуке коначно преносе на
глобалном нивоу. Овај нови свет сведочи о "смрти географије", а посебно о испуштању
националне државе "( Stakler, 2000, стр.152).
11
1.2. Глобализација пословања као феномен савременог развоја
Глобализација као феномен савременог развоја није концепт идеалног друштва. Она
није термин којим се вредносно карактеришу садашњост и будућност човечанства.
Глобализација је ни више ни мање него опис наше реалности и тренд којим се савремени
свет развија.
Глобализација пословања је постала саставни део нашег свакодневног изражавања и

готово сви имају утисак да знају шта она представља, а у најмању руку нису равнодушни
према њој. Термин глобализација у најширем смислу речи користи се за истицање
јединственог економског и политичког миљеа планете, односно за означавање процеса
повезивања и обједињавања савремених друштава који је праћен многим
противречностима (Марковић, 2002, стр. 10). Овај процес показује да постојање
изолованих простора од осталих делова света више није могуће и да историјски развој
води ка настајању јединственог светског друштва (Mitelman, 2003, стр 132). Према томе,
глобализација је процес који је према многима потпуно природан. У почетку су људи
живели у родовима, затим се удруживали у племена, па племенске заједнице, све до
заједнице држава и на крају ћемо сви бити – становници униполарног света. Према томе,
глобализација је феномен укупних промена у свету, промена у пословању и промена у
информационим захтевима.
Повезивање светске привреде и слободан проток роба и капитала представљају

основна обележја глобализације. Капитал се све више сели у област и просторе где може
брзе да се оплоди и по вишој профитној стопи. У принципу, сељење капитала пре
представља "интернационализацију капитала", уско повезану са глобализацијом, а
глобализација као мешање култура је споредни производ тога. Наравно да ни
глобализација није без мане.
Првенствено се у процесу интернационализације капитала прво селе "прљаве

технологије" из развијених у земље у развоју, али то има за последицу мешање култура и
сазнања о обичајима појединих земаља. Јесте да су "фаст фуд" и "Кока-кола" продукт
глобализације, али су зато и кинеска, јапанска и мексичка кухиња и још многе друге
кухиње продукт истих процеса. У том правцу, један од највећих изазова привредне
12
делатности различитих ентитета данас у ери глобализације је разумевање и управљање

вредностима пословне имовине, у складу са јасно регулисаним окружењем. Истина, треба
рећи да је глобализам продукт развоја највећих светских компанија и међународних
инситуција и организација, на челу са ММФ.
Највеће светске компаније интернационализују своје пословање управо на

тржиштима на којима су јефтини радна снага и сировине. Уз то радна снага је
продуктивна, а сировине квалитетне. Обично је реч о мање развијеним тржиштима. Уз
финансијску и монетарну политику међународних организација и институција, оне лако
врше трансфер и ретрансфер својих ресурса, јер повољна пословна клима коју обезбеђују
међународне институције и организације привлачи њихове инвестиције, а неповољна
одбија. Резулат глобализације су квалитетни производи са светски познатим маркама по
ниским трошковима, што има за последицу веће профите и тржишно учешће. Глобални
потрошач, пак, при избору тражи марку којој унапред верује, а то је обично марка из
развијених земаља.
Сходно томе, последице глобализације више су негативне него позитивне за земље трећег
света и друге мање развијене земље. Оне обилују ресурсима који су неопходни великим
компанијама да би биле конкурентне. У потрази за њима понекад се запоставе пословна
етика и шири друштвени интереси, у корист профита. Потрошачи у Србији су део
глобалних потрошача. Колико год они били патриотски оријентисани, а међу њима смо и
ми, у већини случајева глобални потрошач. Међутим, иако су сви људи на свету једнаки,
тешко је претпоставити да постоје две исте особе на свету (Terpstra, Safathy, 1997, стр.54).
Глобално посматрано, предрасуда у понашању је све мање. Понашања без предрасуда

директно уобличавају пословне активности на глобалном нивоу. То се нарочито односи на
младе људе. Тежња одговарајућих институција да пробуде у нама као потрошачима
успавани осећај за „куповином домаћег” неће нас дуго држати „будним”.
Интензивна, скоро разарајућа глобализација животног стила и медијских порука, ма

колико неко од нас био њен противник, јача потребу, посебно младих људи да буду део
неког другог света купујући америчке или eвропске марке. Мислим да тиме наши
потрошачи, као и потрошачи у другим земљама, упорно желе да надокнаде осећај
13
изолованости. Квалитет наших производа, али и многих других земаља, није узрок
оријентације на стране производе, већ зато што не уживају углед који страни производи
уживају на глобалном тржишту (Покрајац, 2002, стр. 75).
Марка производа, име, знак који када постане познат отклања могућност да се
потрошач лако разувери да иза њега не стоји толика вредност коју му он у својим мислима
додељује. Стога, потрошач у Србији, као и у другим земљама, је просечан глобални
потрошач који свој избор обавља по основу марке која се вреднује на глобалном тржишту.
Услед свих ових околности глобализација се може схватити као повезивање

националних привреда у светску привреду. Глобализација пословања представља
рационалан пословни одговор на све присутнију међузависност, повезаност и доступност
појединих делова тржишта. Ради се о процесу ширења развојног пословног хоризонта,
полазећи од наднационалних и светских размера као једино перспективних. Свет се
посматра као једно глобално и доступно тржиште и права подлога за конципирање свих
пословних активности.
Због ових околности прошлост домаћих предузећа, као и наших у Србији, може се
сагледати уз висок степен поузданости, али будућност не може. Неизвесност пословања
савремених предузећа условљена је динамичним и сложеним окружењем које доводи до
нових праваца у пословању. Успешно и модерно предузеће мора се прилагодити
савременим пословним трендовима. Модерни трендови развоја економије подразумевају
максимални профит, компромисе између послодаваца и запослених, информационе
технологије и добру и стабилну државну регулативу и политички систем.
Обележја пракси, институција, облика моћи, закона, структурних сукоба и критеријуми
хијерархије процеса глобализације приказани су у Табели 1.
14
Табела1. Процеси глобализације
Пракса Институције Облик моћи Форма закона Структорни Критеријуми

сукоби хијерархије
Међудржавне - Државне Неједнака - Међународни Међудржавна Центар,
-Међународне размена закон борба за периферија,
организације предуслова -Међународни регулативну полуперифериј-
- суверенитета споразуми позицију у -а
Мултинационалне -Закони о светском
финансијске регионалној систему
институције интеграцији надмоћ/
-Регионални потчињеност;
Блокови (нафта, самосталност/
Европска унија..) зависност)
-Сто
Глобалне Мултинационалне Неједнака - Закон о раду Класна борба за Глобално,
капитализов компаније размена - Међународни присвајање или локално
--ане ресурса или економски вредновање
комерцијалних закон комерцијалних
вредности -Међународни ресурса
рачуноводстве ( интеграције/
--ни стандарди дезинтеграције;

укључивање/
искључивање)
Транснацион- -Невладине Неједнака Борба Глобално,
-алне организације размена социјалних локално
друштвене и -Друштвени идентитета и група за
културне покрети култура признавање
- Мреже различитости
- Кретање (укључивање/
искључивање/
аутономно
укључивање/
потчињавање
Извор: Santos, Boaventura de Souza, The processes of globalization, Eurozine. 68/14 децембар
2002. стр. 21/45.
15
У том глобалном свету функционише савремени облик предузећа које своју

концепцију пословања изводи из прецизно дефинисаних потреба или циљних сегмената
тражње, стављајући у други план географско одређење, националне границе и локацију
појединих потреба. Оно пословну идеју, концепт производа и услуга, као и стратегију
управљања, заснива на претпоставци да постоји сличност између појединих носилаца
потреба циљног сегмента тражње.
Пословну тактику и оперативне активности глобално предузеће заснива на претпоставци

да постоје и одређене разлике, које би било опасно занемарити. Темпо промена у
пословном свету, а посебно глобалном, веома је брз. Нарочито се конкуренција у већини
делатности одвија све већом брзином. Данашња предузећа се свакодневно суочавају са
великим ризицима, са једне и сјајним могућностима, са друге стране. Потрошач је “краљ”.
Опстанак предузећа и његов напредак у савременим условима зависе искључиво од
могућности предузећа да прилагоди свој производни програм, технологију и квалитет
производа захтевима савременог тржишта. Производ се не производи само да би се
продао, већ да би испунио жеље и очекивања потрошача. То је данас веома тешко
реализовати, јер је конкуренција све већа.
Предузећа се морају трансформисати и постати лидерска и остваривати

диферентну предност на глобалном тржишту. Свест о неопходности промена у пословању
предузећа мора стално да балансира између периода релативног спокоја и задовољства и
периода испуњеног иновативним променама. Да би се одржао ниво свести о неопходности
промена потребни су системи обраде информација о високим пословним перформансама -
савремене информационе технологије. Те информације садрже податке о тржишту,
потрошачима, запосленима, акционарима, добављачима конкуренцији и финансијским
резултатима. Системи који обезбеђују ове информације морају да буду тако развијени да
пружају истините и реалне информације. Овако формирани систем омогућава
комуникацију и помаже предузећу да се лакше трансформише и успешније подноси
динамичке промене у окружењу.
Чињеница је да су главни носиоци промена у предузећу људски ресурси.

Савремено предузеће све више времена посвећује развоју лидера - људи који могу да
створе и на друге пренесу визију и стратегију. Без довољно продуктивних лидера,
16
стварања визије, оспособљавања људи да прихвате неопходност промена, нема ни

трансформације предузећа. Развијање лидерства је дуг процес који носи одређени ризик.
Светска глобализација и динамичко окружење подстичу многа предузећа да уче како би се
прилагодила нестабилном светском тржишту. Компетентност предузећа представља
заштитни знак у пословном свету. Некомпетентна предузећа веома брзо пропадају јер не
успевају да на време изврше трансформацију и прилагоде своју организациону структуру
и стратегију збивањима на тржишту. Познавање конкуренције од изузетног је значаја за
предузећа. Зато је потребно пратити шта раде конкуренти и увек бити за један корак
испред њих. Предузеће лидер у пословном свету је предузеће које је на време прихватило
савремене концепте пословања и своју пословну активност прилагодило тренутним
догађањима у окружењу.
Светски економски простор постаје јединствено тржиште за најразноврсније

пословне игре крупног капитала. Динамика глобализације је различита, јер инвестиције,
индустрија, информационе технологије и индивидуална потрошња имају различите
димензије. Прво, инвестиције нису географски ограничене, оне теку где год постоје
повољни услови, без много уплитања државе. Друго, индустрија је више глобално
оријентисана него пре десет година, стратегије мултинационалних компанија се обликују
према потреби нових тржишта и ресурса, где год се налазили. Индивидуални потрошачи
су више глобално оријентисани тиме што гледају исте ТВ-станице и томе слично.
17
1.3. Глобализација информационих захтева
Финансијско извештавање један је од стубова функционисања предузећа у глобалној

економији. У том процесу потребно је остварити равнотежу између ризика и могућности.
Уколико поуздане и упоредиве информације нису редовно доступне, власници не могу да
процене квалитет управе компаније, па ни да утичу на њен рад или да је замене бољом
екипом. У оваквој ситуацији инвеститори не могу да процене вредност компаније и да
донесу разумну одлуку о различитим инвестиционим могућностима, што доноси вишу
цену капитала и мање ефикасну алокацију ресурса.
Годишњи извештаји предузећа су својеврсна лична карта финансијских токова и

релативне снаге и привлачности земаља у којима та предузећа послују. Данас су сви таоци
финансијског капитала, а само се њиме може чинити оно што се жели на глобалном
нивоу. Финансијски сектор би морао да буде нераскидиво повезан са привредом, реалном
економијом и збивањима у њој. Традиционално, финансијска индустрија омогућава
тржишним учесницима ефикасно пласирање или прибављање новца и капитала, као и
разумну заштиту и осигурање од бројних финансијских ризика и тржишних
непредвидљивости – каматних, курсних, ценовних итд. На таквим основама је развијено
суптилно тржиште различитих вредносних папира и инструмената. Модерне финансије су
тај посао обавиле веома добро.
Неолиберална доктрина охрабрује пасивност држава и олакшава ескалацију

проблема. Финансијски систем је све сложенији, а надзор над њим све слабији.
Финансијски систем је у недопустивој мери скројен према интересима глобалног
финансијског капитала. Такве привилегије, међутим, не чине систем стабилнијим, већ га
охрабрују и стимулишу на ризичну пословну политику и морални хазард. Банке могу бити
сигурне да ће се, у случају озбиљне кризе, држава понашати слично као и ФЕД
(Федералне резерве Америке).
Техника ће бити другачија, али ће логика спасавања банака бити иста. Држава ће на
себе преузети потраживања којe банке не буду могле да наплате од својих дужника и тако
ће се губици пренети на државу. Операција ће бити финансирана ино-задуживањем
државе и спроведена под изговором заштите стабилности система. На почетку новог
18
миленијума финансијско извештавање представља суптилну мешавину старог и новог. У

светлу тих захтева, све гласније се поставља питање о томе да ли је сада важећи систем
финансијског извештавања адекватан у ери глобализације пословања, да ли може да
одговори на изазове XXI века и веома оштро се призивају измене у важећем систему
финансијског извештавања. Наиме, у ери глобализације пословања као феномена
савременог развоја, рачуноводство треба да буде универзални језик бизниса. Пословање у
глобалном предузећу без помоћи рачуноводства скоро не би било могуће – то би било
нешто као физика без математике.
Бројним корисницима информација изван фирме достављају се тзв. информације опште

намене. То се чини у форми комплета рачуноводствених извештаја који се обично
називају финансијским извештајима (енг. financial statements), рачуноводственим
исказима, годишњим рачунима, или - сасвим кратко –билансима.
Отуда се активности усмерене ка хармонизацији и стандардизацији рачуноводства и

финансијског извештавања сматрају кључним фактором побољшања квалитета
финансијског извештавања и објективности извештавања о пословању фирме у глобалном
окружењу.
Главни ресурс на ком се базира доношење одлука у процесу глобализације пословања
фирми данас је информација. Менаџери који наступају на ино-тржиштима без неопходних
информација доживљавају крах при наступу. Насупрот томе, менаџери који познају
вредност информација и имају позитиван и активан однос према њима, могу да остваре
добре резултате при наступању на ино-тржиштима. Будућност потрошача и пословања у
глобалној економији биће организована тако да информације буду свима доступне. Раст
значаја информацијa.
Очигледно да глобално друштво потенцира све већу улогу информација, чије

добијање постаје све комплексније и ризичније. У том смислу и финансијско извештавање
постаје много више од састављања једноставних извештаја о резултатима протеклих
активности. Оно, у савременим условима пословања, преузима проактивну улогу не само
у припреми већ и интерпретацији и финансијских и нефинансијских информација о
предузетим и планираним пословним активностима.
19
Савремена предузећа са својим специфичностима послују у условима повећаног утицаја

тржишта, суочавају се са предузећима сличним или истоветних карактеристика, због чега
им се умножавају шансе, као и опасности и замке у које могу да се уплете (Ракетић, 1998,
стр. 70). Мала и средња предузећа Европске уније чине 95,8% од укупно 19,3 милиона
предузећа и запошљавања 66% активног становништва, што објективно указује на то како
се глобално пословање манифестује у Европској унији и САД (График 1.).
График 1: Мала и средња предузећа у ЕУ
Мала и средња предузећа у Еу

34%
Мала и средња предузећа

Остало
66%
Извор: Информације преузете са сајта http://www.emins.org/publikacije/Evropaplus/serija 1/

број 33, доступно дана 12.10. 2017.
20
1.4. Глобализација и концентрација финансијске моћи
Једна од значајних карактеристика глобализације је нова међународна

прерасподела финансијске моћи. Финансијска моћ се у условима глобализације
концентрише око инвестиционих и пензионих фондова, али и осталих центара
финансијске моћи.
1.4.1. Инвестициони фондови као центри финансијске моћи
Инвестициони фондови своја новчана средства углавном улажу у хартије од

вредности и појављују се као „моћни“ инвеститори на тржишту капитала данас у свету и
представљају темеље глобалног поретка. Они би могли да се дефинишу као финансијски
посредници који управљају ризиком улагања финансијске активе. Заправо, инвестициони
фондови се баве прикупљањем и пласманом слободних инвестиционих средстава.
Инвестициони фондови се баве продајом различитих финансијских инструмената, водећи
рачуна о диверзификацији портфолија.
Суштина инвестиционог фонда јесте колективно улагање, а прва идеја да се формира фонд
потекла је од трговаца. Претеча првог инвестиционог фонда у свету појавио се далеке
1822. године у Холандији, док је први отворени фонд формиран у Америци 1929. године.
У Европи фондови почињу да послују половином прошлог века, земље у транзицији
укључују се у ову област у последњој деценији 20. века, док је у Србији први фонд
отворен тек 2007. године. Имајући у виду да ризичност улагања захтева добру аналитичку
процену, данас постоји велики број инвестиционих саветника који прате рад финансијских
тржишта. Приказ десет највећих мешовитих инвестиционих фондова дат је у Табели бр. 2.
21
Табела 2. – Десет највећих мешовитих инвестиционих фондова, октобра 2013.
Фонд Актива, милијарде $ Тржишно учешће

Vanguard 1 860 17,50%
Fidelity 1211 10,55%
American Funds 1069 10,06%
Pimco 540 5,08%
T.Row Price 400 3,76%
Franklin Templeton Inv.Funds 424 3,99%
JP Morgan 214 2,01%
Dimensional Fund Advisors 208 1,96%
OppenheimeriFunds 189 1,78%
BlackRock 184 1,73%
Извор: OECD; 2013 Investment Company Institute Fact Book, доступно дана
03.05.2018.
Пет највећих фамилија чини 47% тржишног учешћа фондова. Међу њима доминира
Vanguard чији је тржишни удео повећан са 15,6% у 2012. на 17,5% у 2013. години
(Rawson, 2013). Највеће три фамилије заједничких фондова у САД у 2013. години чиниле
су преко 35% тржишног учешћа заједничких фондова. У банкарској индустрији је таква
концентрација активе још израженија у којој пет највећих банкарских холдинга има у
посед више од 60% активе ове индустрије (Managed Funds Association, 2013).
Поделе не постоје само код инвестиционих фондова, оне су актуелне и код самих
инвеститора, а у којој групи ће се наћи поједини улагачи зависи од њихове животне доби,
износа средстава којима располажу или извора тих средстава. Стручна јавност говори о
опрезним инвеститорима, затим о оним методичним, а разликује и индивидуалне и
спонтане инвеститоре. Ко није спреман да ризикује одлучује се да инвестира некретнине,
обвезнице и орочену штедњу, где је ризик улагања најмањи, али и очекивани принос.
Ризик улагања, али и очекивани принос повећавају се када говоримо о инвеститорима који
се одлучују за то да новац повере инвестиционим фондовима (методични), а на узлазну
путању (већи ризик већи принос) рачунају и индивидуални инвеститори. На врху се
налази спонтани вид инвеститора који директно улажу на берзу. За просечне инвеститоре,
који не желе нити да превише ризикују нити се задовољавају најминималнијим приносом,
опцију представљају инвестициони фондови. Бар тако тврде они који у њима раде, али и
улагачи који су вишак својих средстава поверили ''на чување'' неком од осам
инвестиционих фондова. Портфолио менаџери инвестиционих фондова износе рачуницу
22
по којој је једна година поверења указаног фонду по оствареном приносу једнака

трогодишњој банкарској штедњи. Ако се поново вратимо на инвестиционе фондове као
центре финансијске моћи у свету, историјски подаци указују на то да је популарност
инвестиционих фондова почела да расте 40- тих и 50-тих година двадесетог века. О томе
говори податак да је 1940. године у Америци било мање од 80 фондова са укупном
активом од 500 милиона $, а само двадесет година касније већ је постојало 160 фондова са
укупно 17 милијарди $ у активи. Оснивање различитих врста фондова, прилагођених
различитим жељама и потребама малих улагача, подстакло је праву експанзију у ширењу
популарности инвестиционих фондова. Па тако данас, само у САД постоји преко 10. 000
фондова са око 7 билиона $ у активи и око 83 милиона улагача. Ако пођемо од неких
карактеристика, увидећемо да се током 90-их година прошлог столећа број инвестиционих
фондова у свету рапидно повећао. Крајем 1996. године у свету је било активно 34. 552
инвестиционих фондова, с укупном активом од 6,5 хиљада млрд. УСД. Средином 2004. у
свету постоји 54.126 инвестиционих фондова који управљају имовином од преко 14
хиљада милијарди УСД. Више од 7 хиљада милијарди УСД уложено је у инвестиционе
фондове у САД тј. преко 50% светске имовине је у фондовима. Имовина уложена у
Европи износи чак 6 хиљада милијарди УСД, а предњаче Француска и Њемачка, са преко
хиљаду милијарди УСД имовине којом се управља (Шошкић, 2007, стр.139). Ово су
усталом прави показатељи центара финансијске моћи данас у свету.
У Србији су, као што је већ поменуто, сви фондови формирани, а маја 2008. године их је
12 отвореног типа иако је Citade група покренула поступак формирања првог затвореног
инвестиционог фонда, а постоји иницијатива и за формирање другог затвореног фонда.
Постоје четири врсте отворених инвестиционих фондова. Фонд раста вредности имовине,
какав је на пример Тријумф, најмање 75 одсто вредности имовине дужан је да улаже у
власничке хартије од вредности на Београдској берзи или берзама у окружењу.
Балансирани фонд, а такав је Делтин инвестициони фонд, 85 одсто вредности имовине
улаже у акције и обвезнице, код фонда прихода проценат улагања је 70 одсто у хартије од
вредности, док је код фонда очувања вредности имовине прописано улагање само у
краткорочне хартије од вредности. На поједине недостатке кад је реч о раду затворених
фондова у Србији, законска регулатива није обратила пажњу. Тачније, није прецизирано
23
да ли инвестициони фонд може да улаже у некретнине у изградњи, што би фондовима

могло да створи велике проблеме на тржишту (Шошкић, 2007, стр.142).
Кључни подаци о 100 најбољих банака тзв. нове Европе у 2016. години указују на то да је
Мађарска ОТП банка највећа у региону са укупним активним капиталом од 1.173
милијарди евра и 1.405 запослених чији су главни деоничари руководство и запослени
4,5% ; друга банка по величини је Чешка ЧСОБ банка чији су главни деоничари КБЦ банк
која има активу од 27,720 мијарди евра и 6. 750 запослених; трећа банка је Чешка
спорителна банка са активом од 26,487 милијарди евра активе и 100. 856 запослених чији
је главни деоничар Ерсте банк; четврта банка је ПКО Банк ПЛ из Пољске са укупном
активом од 25,862 милијарди евра, чији главни деоничар је State Treasuru са укупним
бројем запослених од 32. 000, и пета банка је КБ банка из Чешке са 21,729 милијарди евра
активе чији је деоничар Societe Generale из Француске са 7. 552 запослених; шеста банка је
из Пољске PEKAO PL SА Group са 17,487 милијарди евра активе и 15. 647 запослених
чији је главни деоничар Unicredit Italiano С. п. А. ; седма банка Банк БПХ из Пољске са
16,903 мијарди евра активе и 9. 334 запослених чији је главни деоничар Unicredit
Италиано С. п. А. ; на осмом месту је Нова Љубљанска банка Group са 14,409 милијарди
евра активе са 8,189 запослених чији је главни деоничар Република Словенија, а девета
банка по величини активе Banca РО Comerciala Romana Group С. А. са 14,027 милијарди
евра активе са бројем запослених од 13. 492, чији је главни деоничар Ерсте банкa, и десета
банка по величини активе је ИНГ Банкa из Пољске са 12,655 милијарди евра активе са
бројем запослених од 7. 515, чији је главни деоничар ИНГ Банкa Н. В.Crossiver Researcx
агенција (Ракетић, Б, 1989, стр.120).
1.4.2. Пензиони фондови као центри финансијске моћи
24
Други центар финансијске моћи у свету данас су пензиони фондови који су

значајни финансијски посредници који се баве прикупљањем новчаних средстава која се
наменски издвајају за једну врсту социјалног осигурања, пензију. Начин формирања ових
фондова према томе увек зависи од законских прописа којима је регулисана ова
проблематика (Вуњак, 2004, стр. 111-112).
Разликују се две врсте пензионих фондова: једни који настају појединачним

уплатама и други, који настају улагањем по основу капитализације. Облик пензионих
фондова, који настају на основу месечних уплата појединаца за време трајања њиховог
активног радног века, да би се та средства могла користити за пензију тек након завршетка
прописаног радног стажа, претежно се користи у Европи. Пензија која се стиче по овом
систему уплата, обрачунава се сразмерно према годинама укупног радног стажа.
Што се тиче данашњих услова рада, сведоци смо да се у свету повећава број
становника који су корисници пензије, као и да се услови рада поправљају, али и да су
захтеви за сталним обнављањем знања и усавршавање вештина рада све већи. Од осталих
карактеристика наводи се да је дошло до продужења просечног животног века људи, као и
да постоји стални пораст незапослености и неједнако распоређен наталитет. Ако се
посматра савремени друштвено-економски систем, онда овај фактор представља велики
проблем.
За разлику од овог система, појединачне уплате од месечне зараде, у САД већ више
година функционише сасвим другачији облик прикупљања новчаних средстава за ове
намене. Развијен је систем у коме сваки појединац уплаћује, као вид штедње, наменска
средства за пензију, која се оплођују. Након одласка у пензију корисник може да
располаже сумом која му обезбеђује животни стандард према висини улагања. Овај други
начин, према томе, не зависи од укупног броја година радно активно прoведeног стажа,
већ од висине уплаћених и оплођених средстава. У САД пензиони фондови су један од
најзначајних учесника на финансијском тржишту.
У САД 2007. године банке, инвестициони и пензиони фондови и осигуравајуће

куће, који су због високих приноса држали хартије засноване на другоразредним
кредитима дошли су у опасност да изгубе ликвидност. О озбиљности ситуације говори и
25
то да су светске централне банке, при чему се првенствено мисли на ФЕД, Европску

централну банку и јапанску централну банку, реаговале како би смириле ситуацију на
финансијском тржишту.
Европска централна банка је у више наврата укупно емитовала око 204 милијарде
ЕУР, Федералне резерве Сједињених Држава су реаговале емисијом 92 милијарде УСД,
док је Централна Банка Јапана реаговала емисијом 600 милијарди јена (око 53 милијарде
УСД). Све то није помогло, па је ЛИБОР порастао на 5,72%, што је максимум у
последњих 7 година. Као што се види, корени кризе много су дубљи и може се рећи да је
криза другоразредних хипотекарних кредита и настала захваљујући краху берзе изазваном
пуцањем дот-ком балона 2001. године. Наравно, банке сносе највећу кривицу, јер су због
ниских каматних стопа покушале да одобре што више кредита, што је директно утицало
на кретање цена некретнина у Сједињеним Државама.
Условно, може се рећи да кривицу сносе и зајмотражиоци са ниским кредитним рејтингом

који су, видевши могућност лаке зараде, узимали од банака ризичне кредите по каматној
стопи вишој од тржишне. Наравно, они се не могу кривити и кривицу првенствено сносе
банке које су кредите одобравале и касније своја потраживања продавале на тржишту, што
је изазвало кризу ликвидности у свету.
1.4.3. Остали центри финансијских моћи
26
Највећи центар финансијске моћи су ММФ и Сватска банка, али они немају
посебног интерса за стандардизацију финансијског извештавања те их зато третирамо као
остале центре финансијске моћи.
Међународни монетарни фонд се претворио у "центар богаства и моћи". Истовремено је

дошло и до потпуне америчке инструментализације ММФ, јер на формулисање и
реализацију политике ММФ највећи утицај имају они који улажу највеће квоте, а то су
Сједињене Америчке Државе. Међународни монетарни фонд је основан да помогне
државама чланицама за одржавање ликвидности у међународним плаћањима, за
отклањање платнобилансних дефицита и очување стабилности девизног курса.
Под утицајем САД, односно крупног финансијског капитала, од наведене политике

мало је шта остало, пошто се ни једна одлука не може донети без Вашингтона. Од самог
почетка транзиционих процеса у постсоцијалистичким државама, које су желеле да
реформишу своје привреде, ММФ и Светска банка настојале су да остваре одлучујући
утицај. Осим изузетака (Словенија се од самог почетка одрекла тих услуга, Пољска после
1994.), ретко која држава се могла одупрети огромном утицају међународних
финансијских институција. УправљањеФ транзицијом држава чланица ка тржишној
економији, ММФ је директно наметао свој програм готово јединствен за све државе.
Преурањена либерализација финансијског тржишта и отварање економије снажно

подржане од ММФ, неки су од основних узрока који су у највећем броју земаља довели до
опадања привредне активности, пораста незапослености и низа других тешкоћа. Због тога
су и сви други реформски захтеви имали нежељене последице, што је довело до правог
економско-социјалног слома.
Посебну пажњу ММФ посвећује нивоу спољног дуга сваке конкретне државе, посебно
земаља у транзицији у односу на могућности да се уредно и без великих напора дато
задужење сервисира. Разуман ниво спољњег задужења, који помаже да се финансирају
продуктивне инвестиције, доприноси убрзању привредног раста, али прекомерно
задужење доприноси смањењу овог раста. Са друге стране, државе у транзицији, при
ослањању на спољно задуживање за финансирање привредног развоја и структурне
27
форме, свесне су чињенице да средства, која се одобравају за ове намере из страних

извора, значајно осцилирају.
Тржишни фундаменталисти, спроводећи програм Вашингтонски консензус, доминирају у

ММФ. У свим привредама у којима је ММФ наметнуо своје "савете" дошло је до краха
привреда (Мексико 1994, Русија 1998, Бразил 1999. и Аргентина 2001). Тако су стручњаци
ММФ-а истицали да је "Аргентина најбољи ђак ММФ-а", а познато је како су завршиле
реформе, по препорукама ММФ-а у овој држави.
Узроке аргентинског привредног слома експерти виде у слепој послушности ове државе
при вођењу економске политике (пре свега фискалне и монетарне) условљеној политиком
Међународног монетарног фонда. Политика ММФ и других међународних финансијских
институција у основи је у интересу развијених држава, пре свега у интересу кредитора, а
не подстицања раста и стабилизације привреда држава у развоју.
Да је то тако, указује чињеница да ММФ обезбеђује средства владама првенствено

за отплату зајмова западним кредиторима, на чему посебно инсистирају, уз претњу
средствима принуде до уцене. Скоро сваку земљу тражиоца кредита ММФ тера да
"притегне каиш", што редовно доводи до смањења тражње и развоја, уз нагли пораст
незапослености. Уз то, ниједна држава није успела на основу "савета" ММФ да
уравнотежи буџет нити да се ослободи растућег дефицита платног биланса. Економски
развој светске привреде у последњим деценијама развоја изузетно је неравномеран.
Продубљивање већ израженог јаза у развоју развијених и земаља у развоју резултат је

релативно бржег развоја развијених капитализовaтичких привреда према великом броју
неразвијених и земаља у развоју. Развијене државе су кроз сопствени убрзани развој
повећале своју супериорност захваљујући интернационализацији производње, доминацији
транснационалних компанија и дубоким структурама промена својих привреда. Такви
процеси праћени су нарастањем проблема у односима развијених и неразвијених
привреда, при чему треба истаћи да презадуженост већине држава и стезање "омче дугова"
гуши и готово онемогућава економски раст неразвијених привреда. Исто тако, излазак из
цикличне кризе већине развијених привреда води истовремено уласку у дугорочно
развојну и структурну кризу држава у развоју. Успоравање инфлације у развијеним
28
капитализовтичким привредама повлачи бржи раст цена и инфлације у земљама у развоју.

Погоршавање односа у светској трговини иде на штету неразвијених и земаља у развоју, а
присутан је отворени протекционизам. Светска трговина ограничава економски развој
неразвијених привреда. Светски финансијски и трговински односи, кроз игре и операције
девизним курсевима, главни терет пребацују на неразвијене привреде.
Присутан је бржи раст незапослених радних ресурса и инсталираних капацитета и

у развијеним привредама, али је посебно изражен у државама у развоју. Досадашња
искуства неразвијених и држава у развоју указују на то да је прилив страних директних
инвестиција основ раста производње и извоза, а тај раст није могуће остварити без
претходне "ефикасне" сарадње са међународним финансијским институцијама. С обзиром
на ограничени приступ приватним изворима финансирања, већина тих земаља зависила је
управо од кредита ММФ-а и Светске банке. Већина неразвијених и земаља у развоју
морала је претходно да испуни неопходне предуслове за добијање кредита од ММФ-а.
Већи део тих зајмова обезбеђен је давањем "олакшица за систематску

трансформацију", као и споразумима о "Stend by" аранжманима за које су нешто оштрији
услови. Године 1991. у свету је било 274 милијардера, седам година касније та цифра је
износила 477. Укупна имовина ових 477 људи одговарала је укупном годишњем приходу
“најсиромашнијег” дела човечанства - приходу који је 1998. године остварило 2,8
милијарди становника планете земље. Упркос чињеници да је монополски положај у
добром делу држава законом забрањен, 1998. године, 477 људи држало је монопол над
судбином половине човечанства (Ракетић, Б. 1989, стр.150)!
Детаљно испитивање процеса глобализације и глобалне трговине, указало је на то

да оба феномена узрокују појаву све већег броја богаташа у сиромашним земљама и све
већи број сиромашних у богатим земљама. Овај парадокс појаснио је Дејвид Кортен у
својој књизи “Wxen WHEN Corporations Rule the World”: “Нагли економски пораст у
земљама са ниским приходом доводи до стварања савремених аеродрома, телевизијских
станица, аутопутева, климатизованих тржних центара са привлачним неонским рекламама
и маркама познатих произвођача - намењених врло малом броју људи. Он ретко
побољшава животне услове већине.
29
Оваква врста пораста захтева усмеравање економије према извозу, како би се

добавила средства за куповину ствари које богати људи прижељкују. Зато су земље
сиромашних људи усмерене на извоз житарица. Бивши пољопривредници у тим земљама
живе у градским сиротињским четвртима, издржавајући се од малих мукотрпно зарађених
надница у малим фабрикама које производе за извоз. Породице се у тим срединама
распадају, а насиље се одомаћује”(D. Korten, 2015. стр.253)
30
2. ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА
2.1. Економија заснивана на знању
Знање и економија заснована на знању су појмови за који сви знају њихово значење, али
их тешко дефинишу. У контексту информационе технологије знање је много општије од
појмова попут „податак“ или „информација“. Подаци су скуп чињеница и мерења, док је
информација организован, усмерен скуп података који се посматра кроз димензију
правовремености. Пођимо прво од појма - знање. Знање можемо сматрати као
контекстуалне и релевантне информације са способношћу деловања. Такође, знање је
неизмерљив пословни ресурс који помаже људима да делују боље него што су то могли
без њега.
Знање се класификује у три категорије: процедурално знање (познавање поступака

како нешто направити - „Know -how“ знање); декларативно знање (знање који произлази
из тога да ли је нека тврдња истинита или не) и имплицитно знање (знање које произлази
из домена субјективног, спознајног и експерименталног учења).
Уколико је број промена у организацији мањи од броја промена у окружењу,

организација пропада! Овај постулат на драматичан начин говори о времену и условима у
којима егзистирају организације данашњице. Технолошки развој, глобализација,
информатичка револуција, беспоштедна конкуренција, афирмација знања као највреднијег
ресурса, представљају само део тог новог економског поретка.
За многе неприпремљене и успаване појединце и организације те промене се

дешавају недостижном брзином, што за последицу има настајање нових и нерешивих
проблема, импровизације, дефанзивност, страх и сукобе. Једна оштра, али реална
констатација каже да ће у овом миленијуму, постојати само две врсте организација: брзе и
мртве! Ипак, и у данашње време постоје организације које спремно и сталожено дочекују
то ново време, прихватајући промене и новонастале услове као изазов, борећи се за своју
позицију и афирмацију на тржишту стицањем нових знања, квалитетом, иновативношћу,
мотивацијом запослених и искоришћењем свих унутрашњих потенцијала организације.
31
За све промене у организацији одговоран је менаџмент. У том смислу, јавио се и нови

термин - менаџмент промена (management of change), који говори о новој, стратешкој
улози менаџмента која се састоји у спровођењу и управљању променама. За модерне
организације, због тога, не поставља се питање да ли треба или не уводити промене, већ
које промене треба спроводити, и на који начин...
Историјски, појавом економије знања претходили су два периода развоја

економског живота у друштву. Први период се односи на пољопривреду као доминантан
облик производње, док се други период односи на прелазак са пољопривредне на
индустријску производњу. Овај други развојни период обухватао је и технолошке аспекте
промене саме производње и промене у демографској структури друштва. Трећи развојни
период карактерише, између осталог, чињеница да знање постаје главни фактор
производње са креативним, информисаним, иновативним и предузетничким особом као
носиоцем.
Постоје два различита типа економије. Масовна економија (тј. привреда

индустријског доба која и даље постоји због масовне потрошње матерјалних добара,
акумулације матерјалних богатства економије обима и масовног искориштавања
матерјалних добара, акумулација матерјалних богатства и економије обима и масовног
искориштавања материјалних сировина и енергије у производном процесу).
Информациона економија, која, за разлику од масовне економије, користи много

мање енергије, сировина и рада и постиже боље ефекте због знања, тј. информација
уграђених у производ, даје овим производима нову, додатну вредност у смислу
побољшања квалитета, дизајна, функционалности и вишеструке корисности. Образовање
постаје одлучујуће за функционисање информационог друштва засновано на знању,
односно да економија знања користи знање као најквалитетнију робу, као средство
производње и гаранције конкурентских предности на тржишту.
Економија знања се формира и шири као јединственo, неограничени и независни

фактор производње на основу којих је немогуће заснивати друге ресурсе. То знање
претвара се у економске производе и приходе у већини привредних активности, а не само
у оне које су директно повезани са напредним технологијама. У економији знања
32
иновације више нису резервисане за нове производе и технологије, али исто важи и за
нове начине организовања и међусобног односа са купцима. Доприноси повећању
конкурентности предузећа и целокупне економије, а знање на тај начин омогућава одржив
економски раст и развој. Свакако, економија знања карактерише већи степен ризика због
сталне промене, и појава нових знања и иновација за коју је садашњи материјал елементи
и фактори производње "боре" на вредности. У циљу прилагођавања сталним променама
било успешне, стварање и постојање економије знања да држава мора прво да обезбеди
заштиту друштвене слободе, квалитета образовног система и институционалног
окружења и равнотеже између државне контроле и слобода тржишта.
33
2.2. Појмовно одређивање дигиталне економије
Термин „ Дигитална економија“ први пут се појавио 1994. у књизи истоименог

назива који је написао Don Tapscott. Пре двадесет три година, то је била револуционарна
идеја о начинима на које би Интернет могао променити пословање. Када се помене
дигитална економија, прва мисао која се јавља јесте економија Интернет пословања,
електронска трговина, електронско банкарство... Ипак, то је само делимично тачно.
Дигитална економије је много више од тога. Она представља економију засновану на
дигиталним технологијама и превасходну употребу информационих технологија хардвера,
софтвера, апликација и телекомуникација у свим областима економије, укључујући
интерне активности организација (компанија, државе, удружења, непрофитних
организација и сл.) затим спољне активности (разне трансакције) између самих
организација, између организација и појединаца, као и појединаца међусобно (појединаца
и као потрошач и као грађана).
Дигитална економија је нови облик економије кој се темеље на дигиталним

технологијама и већину земаља данас представља један од најатрактивнијх могућности за
раст и развој. Она захтева другачији промишљање и активности да би била успешна. То је
савршен начин привређивања у коме се изразито користи информационо-комуникационе
технологије, а посебно Интернет као глобална рачунарска мрежа. Дигитална економија се
темељи на неопипљивим добрима, информацији, иновацији и креативности у циљу
оптималног развоја економског потенцијала. Њени суштински елементи су дигитализација
и снажна употреба информационо-комуникационе технологије, кодификација знања у
софтверу, претварање дигитално записаних информација у опште привредно добро и
тржишну вредност, нови начин организовања привреде, пословних трансакција, рада,
производње...
Дигитална економија је истовремено и економија знања јер се суштински темељи

на стручном и тржишном знању, креативности и иновација друштва у целини. Дигитална
економија не настаје одједном. Улога и степен развијености дигиталне економије
различит је од државе до државе, улога дигиталне економије једна је од најбитнијих за
34
будућност државе. Могућности раста дигиталне економије су огромне, и развојне земље

данас већ учествују са више од 21% укупном бруто домаћем производу (Латиновић Б.
2007, стр.95).
Суштински елементи дигиталне економије су:
- дигитализација и употреба информационо-комуникационих технологија,

- кодификација знања, на пример софтвер,
- претварање информација из дигиталног облика у опште привредно добро и
тржишну вредност,
- нови начин организовања привреде, пословних трансакција, рада и производње.
Електронско пословање (енгл. E-business) јесте вођење послова на Интернету, што не

подразумева само куповину и продају, већ организацију пословања фирме у мрежном
окружењу, организовање пословне комуникације према клијентима и бригу о клијентима.
Електронско пословање се појавило почетком 80-их година прошлог века, али је убрзан
развој доживело последњих година, пре свега захваљујући Интернету. Осамдесетих
година развијена су два нова облика електронског пословања: електронске размене
података и електронска пошта. Обе ове технологије допринеле су знатном смањењу
количине папира у употреби и повећању аутоматизације пословања. Електронска размена
података омогућила је предузећима пријем и слање пословних докумената у стандардима
електронског облика, и то путем сигурних приватних мрежа.
Електронско пословање први пут је употребљено до стране америчке компаније IBM да би

означили пословање уз значајне примене савремене, електронске технологије. Овај извор
се односио на пословање у сектору електронике. Под електронским пословањем
подразумевамо обављање пословних процеса уз примену електронске технологије.
Електронска технологија подразумева комбиновану употребу информационих технологија
и телекомуникација.
Ова врста технологије омогућава слање великог броја информација на велике

даљине у кратком временском периоду. То омогућава предузећу, које у свом пословању
35
користи електронску технологију, да оствари значајне уштеде у трошковима пословања,

ефикасније обавља своје задатке и, самим тим, буде конкурентније на тржишту.
Електронско пословање често захтева нови организациони дизајн и управљање

процесима. Овакве промене у организацији се углавном обезбеђују променом пословног
процеса, јер само на тај начин се остварују претпоставке и погодности за примену
информационих технологија, које значајно могу да унапреде перформансе организације.
Спремност организације за промене, нове улоге запослених, разумевање Интернет
технологије и начин на који се повезује пословном стратегијом су претпоставке
дизајнирања ефикасног пословног модела. Сваки тип електронског пословања може да
обухвати у својој реализацији неколико пословних модела, а свака организација
дизајнира модел у складу са својим специфичним потребама, водећи рачуна да буде
довољно прилагодљив применама у пословном окружењу.
Електронско пословање подразумева обављање пословних процеса уз примену

електронске технологије. Ова врста технологије омогућава слање великог броја
информација на велике даљине у кратком временском периоду. То омогућава
компанијама које у свом пословању користе електронску технологију да остваре значајне
уштеде у трошковима пословања, ефикасније обаве своје задатке и буду конкурентније на
тржишту.
36
2.3. Садашњи тренутак и тенденција у развоју дигиталне економије
Основни покретач дигиталне економије је Интернет: Интернет се сматра носиоцем

новог таласа дигиталне револуције. Усмерен је огроман капитал на развој Интернета,
глобалног информатичког пројекта, јединственог информатичког простора.
Интернет је инфраструктурна и комуникацијска претпоставка концепта светске

економске глобализације, модерног пословања. Интернет је јавно доступана мрежа која
повезује рачунар у рачунарске мреже, коришћењем интернет протокола (ИП). То је
„мрежа свих мрежа“ која се састоји од милион кућних, академских, пословних и владиних
мрежа које међусобно размењују информационе услуге као што су електронска пошта,
chat и пренос датотека те повезане странице и документе World Wide Weba.
Интернет можемо дефинисати као светску рачунарску информациону мрежу,

састављену од великог броја мањих међусобо повезаних рачунарских мрежа, који
омогућавају пренос информација између рачунара који има мрежу и корисника. Интернет
је највећа постојаћа рачунарска мрежа са огромним бројем сталних и присутних
корисника. Процењује се да има око 10.000.000 стално активних рачунара и око
500.000.000 корисника који се повремено укључују са циљем тумачења и размене
информација. Број корисника се стално усмерава тако да је преко кратког временског
периода интернет заузео једно од најзначајнијих места у области складиштења,
претраживања и коришчења различитих информација (Латиновић, 2007, стр.286).
37
График 2. Процена учешћа светске популације у примени интернета до 31.Децембар 2017

године
4%
1%
8%
Азија
11% Европа
Африка
49% Латинска Америка/Кариби
11% Северна америка
Средњи исток
Океаниа/ Аустралија
17%
Извор: Интернет World Start- www.internetworldstart.com/start.htm јануар 2018.
График 3. Учешће компанија у светској достави пошиљки (Western Digital Corporation-

WDC)
38
1%
11%
7%
34% Seagate
WDC
7% Hitachi GST
Fujitsu
Toshiba
Samsung
Excelstor
18%
22%
Извор: Интернет - www.internetworldstart.com/start.htm јануар 2018.
2.4. Претње дигиталној економији
Дигитална економија за традиционалне компаније значи проширење или редизајн

њихових постојећих пословних модела и представљање нових вредности, сегмента
тржишта, производа, сервиса и канала у циљу повећања профита. Ове интерне промене
треба да буду базиране на комбинацију класичног приступа и могућности које доноси
Интернет.
Неовлашћени приступи, вируси, обарање владиних и управних сајтова,

бомбардовањем комуникација и електронске поште све су то опасности које прете јавном
сектору. Презентације и сајтови органа управе били су усмерене на бројне осетљиве
податке који су се директно или индиректно могли наћи у базама података или у оквиру
презентација којима су се показале врсте услуга које се пружају грађанима, привреди,
другим органима, као и осталим корисницима.
Сматрало се да ће се увођењем е-управе смањити корупција јер су се

деперсонализовале процедуре издавања разних уверења, решења и других појединачних
управниих аката. Иако се време за њихово издавање смањило ипак је корупција опстала,
али се и модернизовала и наставила тзв. е-корупција.
39
Е-корупција је модалитет корупције који проширује појам корупције на сваку

злоупотребу државне службе или јавних овлашћених коришћењем информационо-
комуникационих технологија.
Нове форме везане за е-корупцију су: злоупотребе електронске поште и веба,

откривање поверљивих података и докумената, неовлашћено коришћење јавних база
података, преваре пре е-набавке, манипулација пасворда, манипулацијама при
електронским трансакцијама, манипулација са софтверском заштитом информационих и
компјутерских система и мрежа, провере при конкурентском учешћу на е-тендерима
(Дракулић,2003,стр.989).
Последици су најчешће везани за једну или више могућих претњи сигурности

е-управе или компјутерској мрежи, односно мрежама које је подржавају. Најчешће су у
облику: упада као што је „ хакинг“ крађа шпијунажа, одбијање услуга; пресретање;
неауторизованог мењања у целини и деловима система е-управе као што је модификација
података; манипулација са лажним објектима система како би се створила лепша слика
подацима; неконтролисаног давања или губљења података обично настају као последица
грешака или намерног и организованог отимања података; уништавања система података,
ометање функционисање презентације, уношење лажних садржаја, кршење права
појединаца.
Зато је дигитална економија истовремено и прилика за развој, али и претња за

традиционалне компаније. Претња постаје уколико се не реагује на време и ако се
постојећи клијенти не заштите од три конкурентска извора:
- Нових start-up компаниаја које користе нове дигиталне моделе за преузимање дела
тржишта;
- Глобалних играча који желе да уђу на локално тржишпте;
- Компанија из других индустријских вертикала које користе своје комуникационе
канале и базу клијената како би проширили своје пословање.
Додатна претња је промена у употреби и навикама клијената, који сада константно теже
погодније понуде. Ако им се правилно приступи, ово време рецесије и отежаног
40
пословања може да постане прилика за раст традиционалних компаније. Али то није

нимало једноставан задатак.
Након много година инвестирања у оптимизацији интерних ресурса, није једноставно

адаптирати се на нову реалност, где се све врти око клијената. Прави приступ је отворена
и транспарентна комуникација и сарадња са клијентима. Повезивање са клијентима и
откривање интересних тајни „ спољном“ свету није једноставан корак. Али, он је обавезан
ако компанија жели да напредује у дигиталној економији. Многе компаније сматрају да
њихови сајтови, на којима се налази све информације о производима, улазе у дигиталну
економију. Међутим, врло брзо постају непријатно изненађење када схвате да то не
доноси планиране резултате. У циљу разумевања могућности дигиталне економије
идентификовали само четири нивоа дигиталне економије прилагођавања, где компаније
лако могу да утврде на ком су нивоу на свом путу ка дигиталном пословању. Најнижи
ниво значи да компанија није присутна на Интернету, што је ових дана реткост.
Имамо четири нивоа дигиталне адаптације:
1. Ниво је: Присуство на web-u.
Компанија има свој сајт, на коме се налазе статичке информације о њој и њиховим
производима и сервисима. Иако компанија обраћа пажњу на дизајн и садржај не постоји
права комуникација и сарадња са клијентима. Предност оваквих онлајн присуства су
ограничене и зависе од јединствености и вредности производа и сервиса. За многе
компаније ово је обавезан трошак, аки доноси велика ограничења за раст и нове пословне
могућности кроз дигитале канале.
2. Ниво: Дељење интерних информација
Web - сајт поседује интерфејс ка једној или више интерних апликација. Примери су
сајтови банака или система за праћење поштанских пошиљки. То доноси значење
предности и за кориснике тих сервиса и за компаније и смањење оперативних трошкова.
Оног тренутка кад ово постане стандард у индустрији, престаје да буде компетентна
предност. Постоје ограничене могућности за додатни раст, ако се овај канал не користи за
директну комуникацију и сарадњу са клијентима и за понуду додатнних вредности.
41
3. Ниво: Сардња са клијентима
Права довосмерна компанија и сарадња је додата да побољша корисничко искуство. Циљ

је да се осигура добро искуство корисника кроз све канале, на било ком уређају и са било
ког места. Приступи кроз различитих канала комбинују се унутар компаније, кроз
партнерске канале или директном сарадњом са клијентима. Клијенти су ангажовани: они
комуницирају, учествују и деле информације и садржаје са компанијом. Комуникација је
лична и релевантна за клијенте и обезбеђује да се њихови интереси узимају у обзир.
4. Ниво: Паметно дељење, Интернет ствари
Дељење дозволе од стране клијената да се прикључују информације о њиховом понашању

и активностима у апликацијама, кроз друштвене мреже, мобилне уређаје или путем
додатних сензора и уређаја. Клијенти, за узврат, добијају сервис који им много значе
персонализоване сервисе и информације засниване на прикљученим подацима и
анализама. Предности за компанију су повећање профита тиме што клијенти нуде
вредније понуде. Ако је компанија способна да достигне овај ниво, шансе за развијање
нових пословних могућности је веома висока.
Основна подела претњи је на:
- Намерно наношење штете општем и појединачном добру због матерјалне користи

или политичких разлога ( рачунарски вируси, обавештајни програми spyware).
- Неумерна употреба нових технологија која успорава и омета рад осталих учесника
(слања електронсте поште spam).
Табела 3 :Најизраженије земље по питању злонамерних претњи.
Редн Земља Злонамерни Ранг земља Ранг Phishing Bot Ранг по

и бр. напади (%) по СПАМ ранг ранг броју
законским порукама напада
прописима
1 САД 31 1 1 1 1 1
2 Кина 7 2 4 2 3 2
3 Немачка 7 7 2 3 2 3
4 У.К 4 3 12 7 9 5
42
5 Шпанија 4 9 9 15 4 4
6 Француска 4 11 7 6 8 6
7 Канада 3 4 35 5 13 7
8 Италија 3 10 6 11 5 8
9 Бразил 3 8 11 6 7 11
10 Северна 3 2 8 14 12 10
Кореја
Извор: www.ec.europa.eu/eurostat фебруар 2018.
2.5. Тренд кретања капитала
Капитал уложен изван националних граница добија мултинационални карактер, што

оправдава међународно кретање капитала као најважнијег облика међународног
финансирања и одлучујући је чинилац глобализације, јер утиче на привредни раст,
промену привредне структуре, платни биланс, запосленост и привредну стабилност
појединачних земаља. Велики значај за привредни раст свих земаља, а посебно земаља у
развоју и земаља у транзицији, дефинитивно имају страна улагања, која су играла значајну
улогу у структурним променама производње и извоза у земљама корисницама ових
средстава (Терзић, 2014,стр.65).
Глобално економска кретања, као последица динамичких промена у међународном

окружењу, су свакако резултовала променама у токовима страних директних инвестиција,
како у погледу њиховог обима, тако и структуре и географске расподеле (Филиповић,
Петровић, 2015, стр. 125). Дугорочно посматрано, током протеклих двадесет година, тренд
кретања глобалних инвестиционих токова је био веома промењив. Од средине 90-тих
година прошлог века, постојао је снажан тренд раста, који је од 2000. године замењен
глобалним падом страних директних инвестиција. Од 2004. године, након пар година
изузетно ниског инвестиционог нивоа у глобалним размерама, почиње период раста до
2007. године у којој је остварен историјски рекорд у погледу глобалног нивоа инвестиција
у једној години, да би уследио пад као последица првог таласа светске економске кризе
(2008-2009).
43
Наиме, у периоду пре настанка кризе забележен је раст страних директних

инвестиција у земљама у развоју и земљама у транзицији, затим забележена је тенденција
пада производног сектора у односу на инвестиције примарног и терцијалног сектора, а
настављена је и интернационализација производње (Филиповић, Лончар,2011 стр.145-
164).
Настанком глобалне економске кризе дошло је до пада укупних СДИ и то услед пада
добити, отежаног приступа екстерним изворима финансирања, као и неизвесног
економског опоравка (Филиповић, Андрејевић, Вученов,2011, стр.105-130). Након
опоравка светских инвестиционих токова током 2010. и 2011. године, уследио је други
талас глобалне финансијске кризе, која је условила поновни пад. Када се коначно
успоставила двогодишња тенденција раста, 2014. година је забележен пад, насупрот свим
прогнозама.
Током посматраног периода, 2008-2014. године, глобални инвестициони токови имали су

врло динамичнну путању, услед турбулентних околности. Развијене економије су биле
главни носилац раста нивоа инвестиција на глобалном нивоу, али, са друге стране,
развијене економије су имале и најснажнији пад. Таква инвестициона клима је погодила
земље у развоју и транзиционе економије, условивши успоравање развоја и процеса
транзиције (Аџић, Тасковић,Марковић, 2015, стр.281-292). На основу расположивих
података, многобројне промене нивоа СДИ се могу уочити када се посматра тренд
кретања према поједниначним регионима дефинисаних од стране Конференције
Уједињених нација о трговини и развоју (УНКТР).
У посматраном периоду, у погледу прилива страних директних инвестиција, економије у

развоју су преузеле примат у односу на развијене економије (табела број 1). Ниво СДИ у
развијеним економијама, на челу са ЕУ и Северном Америком, значајно је опао, док
економије у развоју остварују благ али константан тренд раста прилива СДИ годинама
уназад. Прилив СДИ у економијама у развоју са 2% раста у 2014. години, достигао је
рекордни ниво (681 милијарди долара), које су на тај начин продужиле своје вођство у
глобалном приливу СДИ, са уделом од 31%. Са скоро пола билиона долара прилива у
2014. години и постигнутих 9% раста, Азија остварује историјски висок ниво, што додатно
консолидује њену позицију као највећег примаоца страних директних инвестиција у свету.
44
Међу првих десет држава прималаца СДИ у свету, пет су привреде у развоју, док је
Кина постала највећи светски прималац СДИ. Регион Азије је подељен на три субрегиона,
међу којима је још увек субрегион Источна и Југоисточна Азија убедљиво доминантан и
годинама уназад бележи динамичан тренд раста. Прилив СДИ ка Источној и Југоисточној
Азији порастао је за 9,6%. У том субрегиону доминирају Кина, поготово Хонг Конг који је
остварио раст од 39% и Индонезија са растом од 20% у 2014. години. Субрегион Јужна
Азија, који је 2014. године забележио раст од 16% још увек нема значајнији удео, али се
током година остварује континуирано јачање инвестиционе позиције. Државе које су
оствариле рекордни раст прилива СДИ су Индија (22%) и Пакистан (31%). Прилив СДИ у
Јужној Азији је у паду и може закључити да је престао снажан тренд инвестирања у
Уједињене Арапске Емирате (-4%) и Саудијску Арабију (-9,6%) (Филиповић, Лончар,2011
стр.170).
Кључно за историјски успех Азије је чињеница да, током посматраног периода,

снажан глобални пад инвестиционих токова условљен глобалном економском кризом,
регион Азије је погодио у занемарљивој мери, док су остале групе економија оствариле
веома снажан пад нивоа прилива СДИ. Низак ниво токова у развијеним земљама траје већ
неколико година, и наставља се у 2014. години. Прилив СДИ у развијеним земљама
бележи пад за 28% и најнижи ниво од 2004. године (Филиповић, Лончар,2011 стр.171).
Упркос оживљавању у виду прекограничних мерџера и аквизиција, укупан прилив

СДИ је значајно погођени деинвестирањем у САД (-60%) и Канади (-23,7%) (Терзић,
2014,стр.68). Оно што је највећи изазов за развијене земље је чињеница да је ниво прилива
СДИ тренутно дупло нижи у поређењу са нивоом пре кризе из 2008. године. Поред
изузетно лоших резултата за развијене економије, изузетака има.
Велика Британија успешно наставља свој укупни економски опоравак, што

потврђује и ниво прилива СДИ који је у 2014. години порастао за 51,5%. Транзиционе
економије су пратиле тренд глобалних инвестиционих кретања током посматраног
периода. Иако су у периоду 2012-2013. године оствариле изузетан опоравак и значајан
раст нивоа прилива СДИ, за транзиционе економије поражавајући су резултати у 2014
години. Ова група земаља остварила је неочекиван пад нивоа прилива инвестиција од
51.7%, на челу са Русијом (-69.7%). Са друге стране, Азербејџан, као једна од земаља у
45
економском процвату, бележи раст прилива СДИ од 68.3% у 2014. години (World
Investment Report, 2015).
Табела 4: Ниво прилива СДИ, према регионима/групама земаља, 2008 – 2014 (млд. УСД)
Прилив страних директних инвестиција (улазни токови)

Регион 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Свет укупно 1744 1185 1244 1700 1403 1467 1228
Развијене економије 965 603 602 880 679 697 499
Европа 448 346 305 490 401 326 289
Северна Америка 363 174 252 263 209 301 146
Економије у развоју 658 511 573 725 639 671 681
Африка 73 60 55 48 56 54 54
Азија 376 307 358 431 401 428 465
Источна и Југоисточна 333 321 348 318
Азија
Латинсак Америка и 206 141 159 244 178 186 159
Карипски регион
Tранзиционе економије 121 71 68 95 85 100 48
(Југоисточна Европа и
ЦИС*)
Структурно слабе, 66 58 54 58 58 51 52
угрожене и мале
економије
Извор: World Investment Report 2015, World Investment Report 2014, World Investment
Report 2011
46
Кумулативно посматрано, глобални прилив страних директних инвестиција опао је

за 16% у 2014. години, углавном због крхкости глобалне економије, неизвесне политике за
инвеститоре и геополитичких ризика. Са друге стране, подаци показују да је пад СДИ
токова био у супротности са растом БДП-а, трговине, бруто акумулације основног
капитала и падом незапослености.
3.УТИЦАЈ САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ ТРЖИШТА
3.1. Информационо- комуникационе технологије и глобализација
Информационо комуникационе технологије (ИКТ) као термин представљају оне

производе које ће сачувати, преузети, манипуслисати, пренети или примити информације
електронским путем у дигиталној форми. Они омогућавају корисницима да учествују у
брзом мењању света, с обзиром да се користе за проналажење, истраживање, анализу,
размену и презентацију информација одговорно и без дискриминације.
Информационо комуникациона технологија обезбеђује брз приступ информацијама,

идејама и искуствима из широког спектра људи, заједница и култура. Раст и развој
информационо комуникационих технологија је довео до њихове шире дифузије и
апликација чиме се повећава њихов економски и друштвени утицај.
Мултинационалне компаније тражећи могућност диверзификације пословања

препознале су као фактор подизања конкурентске предности. Отуда настојање компанија
лидера на глобалном тржишту да ИКТ инструментализују у пословну стратегију,
истовремено препознајући их као покретаче економске глобализације. Владе и менаџмент
мултинационалних компанија развијених земаља настоје да подстичу развој иновативних
активности у електроници и комуникацијама.
Са развојем и применом Интернета мултинационалне компаније препознају овај

информациони-комуникациони новитет као ресурс за повећање конкурентских предности
и пословних перформанси на глобалном тржишту. Примена Интернета у
мултинационалним компанијама доводи до реинжењеринга целокупног ланца снабдевања,
развоја нових пословних формата трговине робом, услугама и капиталом. Производи се и
47
тргује, а да се пословни партнери уопште и не виде. Афирмише се концепт виртуелног

(електронског) пословања, електронске трговине, виртуелног ланца снабдевања.
Електронска трговина и електронски канали продаје који су се током осамдесетих година

прошлог века помињали у визијама мултинационалних компанија „изнедрила“ је нови
концепт пословне економије познатији као „дигитална економија“. „Стара економија“
вођена ресурсима уступа место „новој економији“ (економији знања), чији је основни
ресурс знање - иновација и инфромација. Надаље, мултинационалне компаније,
доскорашњи лидери „старе економије“, прихватају изазове „дигиталне економије“ и
развијају електронски бизнис. Реч је о „измештању“ (преносу) традиционалних пословних
функција: набавке, продаје, логистике, језичке дистрибуције, маркетинга, финансија,
пружања услуга купцима, сарадња са пословним партнерима на Интернету.
Електронска набавка и продаја надвладавају просторне и временске баријере, а

менаџмент мултинационалних компанија с ослонцем на маркетинг инфромациони систем
(МИС) информише потрошаче о својствима „пакета понуде“ којима могу задовољити
своје потребе, жеље, и очекивања. Кроз велике и скупе пројекте, као што су: а.) Business-to
business B2B (трговина између пословних система), која обухвата не само пословање
између матичне компаније и филијала већ и између осталих компанија и подржавајућих
субјеката као што су: банке, осигуравајућа друштва, царина, шпедитерске организације,
финансијске институције итд), б.)Business-to consumer B2C ( пословање између пословних
система и потрошача). Овај модел електронског бизниса усмерен је, најчешће, на
маркетинг продају производа и услуга. Најпознатије компаније овог типа у свету су Dell,
Amazon-com, и e Bay, Ц.) Business-to-Administration B2A (пословно административни
модели) Consumer-to Administration C2А (потрошачко-административни модел). Овај,
модел све више промовише Европска унија у циљу смањења компликованих
административних процедура на релацији грађани-администрација. Овај модел
представља платформу глобалних актера за развој „информационог друштва“,
е.) Consumer-to-Consumer C2C (потрошачко-потрошачки модел), ф.) Consumer-to-Business
C2B (потрошачко-пословни модел). Пример овог модела е-бизниса развила је компанија
Priceline.com где купац истиче цену по којој би купио производ, а продавац се труди да му
испоручи производ у складу са захтевом, г) Government-to-Consumer G2C (Влада према
48
грађанима и другима). У овом моделу е-пословања препознаје се тежња Влада

(администрација) развијених држава да глобално друштво учине информационо
развијеним и „на длану“ приближе свима (Clinton,Gore, 2000, стр.146). Овим се не
исцрпљује листа новитета које са собом доносе ИКТ.
Паралелно са информационо-комуникационим реинжењерингом производне и

прометне сфере глобалног тржишта долази до својеврсне електронске револуције на
финансијском тржишту. На бази ЕДИ-ја и Интернета афирмише се концепт електронских
финансијских тржишта, а у први план избијају електронске берзе. Трговање на берзама
одвија се на бази софтверско-хардверских пакета. Настаје својеврстан преокрет
првенствено ширењем персоналних рачунара а затим и њиховог повезивања у оквиру
Интернета као глобалног комуникационог медија. ИКТ, „кида“ последње,физичке, језичке
и административне баријере у кретању роба, услуга, капитала и радне снаге на глобалном
тржишу.
49
3.2. „Нова економија“ – Дигитална економија
Садашња етапа глобализације у доброј мери је генерисана дометима „нове

економије“, појам који је у стручној литератури почео да се интензивно користи током
последњих неколико година. Синтагма нове економије је израз којим се описује нова
економија стварност настала као резултат следећих процеса: 1. Информатизације,
2. Приватизације, 3. Дерегулације, 4. Глобализације.
Нису сви ови процеси једнако стари, јер многи постоје откако постоји капиталистички
начин привређивања, неки су се појавили као потреба конкретно-историјског
прилагођавања тог начина прилагођавања, а неки су сасвим новијег порекла. Будући да
само о информатизацији као технолошком тренду већ говорили, остаје да се, укратко,
осврнемо на остала три процеса, посебно други и трећи, јер они чине окосницу
економских реформи у транзицијским земљама.
Слика 1. Хијерархија знања
Контекст МУДРОСТ Сврха
ЗНАЊЕ
Стратески контекс Усмеравање
ИНФОРМАЦИЈЕ
Менаџерски контекст Одлучивање
ПОДАЦИ
Оперативни контекст Процесирање
50
Извор: А.Ј. Goodbont, Filtering Knowledge: Chaning Information into Knowledge Assets,
Journal of Systemic Knowledge Management, јануар1999.
У сваком случају, „нова“ и „стара“ економија, када се заснива на приватној својини и

профиту као најважнијем мотивационом чиниоцу, има кључни проблем како да повећа
ефикасност усложних фактора, а она битна зависе од конкретизације, технологије,
државних мера, као и многих других локалних и глобалних околности. За разлику од
старе економије где је оквир конкуренције био углавном лимитиран границама
националног тржишта, у „новој економији“ притисак на ефикасност долази из светског
тржишног окружења. Исто тако, за разлику од старе економије која је основне изворе
конкурентности налазила у јефтинијој радној снази и технологији, знању и иновацијама,
новим повезивањем и стратешким удруживањем гигантских капиталистичких предузећа.
Појам „мрежна економија“, „дигитална економија“, „економија знања“, користи се да

означи „постиндустријско друштво“. Нису ретки примери да се у књигама, стручним
радовима, на научним скуповима, под појмом „нова економија“ појављују различите
интерпретације ове фазе глобализације. Ако оставимо по страни остале аспекте“ нове
економије“, као трајно актуелну тему, можемо рећи да су иновације које са собом доносе
научно-технолошки прогрес најпрепознатљивија одредница овог економског феномена.
Посматрано са тог аспекта „нова економија“ представља квалитетно виши ниво „старе
економије“.
Било је речи и о интелектуалном капиталу али на овом месту потребно је указати на још
неке битне одредице те нове аналитичке категорије, посебно када је у питању контекст
„нове економије“. Интелектуални капитал, представља укупност свих врста знања, али и
свих других својстава запослених као што су: вештине, искуство, самопоуздање,
одговорност, лојалност, мотивисаност итд. Што се тиче знања треба разликовати два
појмовна облика знања: експлицитно ( прерађене и сачуване информације, подаци,
процедуре, софтвери, политике, планови итд.) и тихо ( немо, прећутно знање, односно
укупно искуство). То је методолошки важно разликовати због разумевања, такође нове,
појаве тзв. менаџмента знања којем се у концепту „нове економије“ даје посебно велики
значај. У ствари, све већи и већи, а у мери у којој се сразмерно увећава удео
интелектуалног капитала у укупном капиталу предузећа.
51
Савремена информациона и комуникациона технологија, а пре свега Интернет, је

кључна инфраструктура која практично омогућује експанзију „нове економије“. Путем
читавог новог низа пословних операција, као што је тзв. електронско пословање, а
посебно у оквиру следећа подручја: business-to-business, business-to-consumer и business-
to- employer, чиме се отварају нове могућности не само локалног, већ и глобалног
пословања.
Овај најновији тренд информатизације пословања изражава фактичку реализацију

технолошке предности оних који поседују не само информатичку и телекомуникацију
опрему, него и потребно знање, дакле људске ресурсе да се она користи. То је критични
фактор успеха у глобалној економији у којој никакав застој на плану кадровског и
технолошког развоја није допустив, јер конкуренција може доћи и са неочекиване стране
и угрозити остварену предност.
Приватизација је за многе заступник нове економије уопште најважнији економски

и политичко-прави процес не само за остварење транзиције, него и за успех читавог
пројекта глобализације. Приватизација је, у најкраћем, промена односа производње и
стварање новог друштвено-економског амбијента за привређивање. Она треба да буде
средство подизања ефикасност употребе средстава због очекиване веће мотивације
власника да рационално користи средства тако што ће доносити аутономне пословне
одлуке и брзо реаговати на текуће тржишне изазове.
Проблем тзв. транзицијских земаља постаје заправо проблем развоја капитализма у

њима, а приватизација је само „улазна капија“ у ново „царство економсиких слобода“ у
којем би сви учесници економског живта морали да сносе одговорност за сопствени
опстанак, раст и развој. Будући да је та одговорност одређена с једне стране критеријума
тржишта, а с друге стране мерама економске политике државе, не може се рећи да је икад
постојала пуна економска слобода.
Појам „мрежна економија“, „дигитална економија“, „економија знања“, користи се

да означи „постиндустријско друштво“. Нису ретки примери да се у књигама, стручним
радновима, на научним скуповима, под појмом „нова економија“ појављују различите
интерпретације ове фазе глобализације.
52
Због увођења стално нових механизама регулације, држава има и те како снажан
утицај на понашање свих привредних субјеката, па тако и приватних. Пошто је ризик
тржишне спонтаности и стихија све већи – делом стога што се привреда као објект
регулације непрекидно и увећава и усложњава, а делом због све већег отварања и
ангажовања у спољњем окружењу сасвим је разумљиво да и тржиште као регулатор мора
бити регулисано. Ово се, неретко, заборавља и прећуткује, вероватно због жеље да се
неолиберални модели транзиције и глобализације, докле глобалног капитализма,
афирмише као тобож аутентичан израз оне економске теорије која препоручује слободно
тржиште с минимумом државне регучације, увек и свуда.
Приватизација се препоручује и у непривредној сфери ( образовање, здравство,

култура итд.), јер је то корисно због смањења државних расхода, као и владиног
утицајам чиме се ослобађа простор за приватну иницијативу у тим областима. Дакле,
приватизација снижава јавне расходе, а то доводи и до смањења пореза, што повећава
профит онима који га имају (приватним власницима) и који могу да га уложе у куповину
акција (капитала), али и којима остаје довољно да купи и услуге образовања, здравства,
културе итд., такође у приватном сектору.
Приватизација, односно власничка трансформација је, по мишљењу савремених

транзициолога, неопходан почетак стварања те шансе. Конкретно, она треба да омогући
транзицију својинских права са државе или друштва на нове приватне носиоце права
својине за које се – по дефиницији и компаративном историјском искуству-
предпоставља да ће бити супериорнији у погледу ефикасности употребе свих предмета
својине, а пре свега, производног капитала.
53
3.3. Глобализација тржишта и интернационализација трговине у „новој-веб-

мрежној“ економији
Са развојем и употребом Интернета долази до различитог реинжењеринга

глобалног бизниса, где почасно место припада трговини. Мултинационалне компаније
интернационализују своје пословање афирмишући концепт електронског (виртуелног)
бизниса. Долази до виртуелне транснационализације пословања МНК. Матичне компаније
отварају своје филијале широм света, где просторна удаљеност пословних партнера није
више ограничавајући фактор пословања. Савремене ИКТ покидају и последњу географску
баријеру између учесника у глобалном бизнису (трговини). ИКТ и њихови сервиси, попут
Интернета, постају платформа на којој се одвија промет роба и услуга.
Трговински ланци лидери „традиционалне економије“, попут Wal-Marta, Marks &

Spencera препознају ИКТ као битну одредницу интернационизације трговине у ери
„дигиталне економије“(Turban,Mclean,Wetherbe, 2003,стр.143). Долази до „сељења“
малопродајне мреже из традиционалних трговинских институција на Интернет. Ови
трговински ланци паралелно са малопродајном мрежом „цигла и малтер“ остварају
електронске-Интернет продавнице, познатије као малопродаја по систему „клик и
малтер“. Робне берзе се дигитализују. ИКТ и стандардизована правила трговања
интернационализују берзанску трговину(Дугалић, Штимац, 2005,стр.143).
Захваљујући ИКТ Лондонска берза метала (LME-London Metal Exchange) постаје

глобална берза. Интернет-Wеб економија омогућила је Лондонској берзи метала да на њој
тргују „акредитовани“ електронски берзански посредници из читавог света. По том основу
трговина прелази из механичке у електронску-Интернет фазу развоја. Тиме се не
исцрпљује листа новитета које са собом доноси ИКТ. Развија се и настаје е-новац,
е-платна картица, е- чек, е-плаћање, е-пословна документа, чиме се повећава конкурентска
предност компаније на глобалном тржишту.
Дигитална економија („нова економија“) захева промену и маркетинг-менаџмент

вештина. Афирмише се концепт електронског (виртуелног-Интернета) маркетинга и
виртуелног менаџмента. Мрежна економија постаје глобални полигон у оквиру кога МНК
54
„одмеравају“ своје снаге. Национална конкурентност своју препознатљивост „тестира“ на

глобалном полигону. Другим речима, глобално тржиште постаје оцењивач националне
стратегије пословања.
На глобалном тржишту се проверава и стратегија имплементације ИКТ у

маркетинг стратегији пословног система. При томе не смемо заборавити чињеницу да
ИКТ укидају модели „парохијалне“ производње и трговине. Нове ИКТ разоткривају ниво
информатичке (не)писмености локалних стејкхолдера: власника, менаџера, запослених,
добављача и друштва у целини. Стога, наступ (излазак) локалних менаџера на глобалном
тржишту лако открива њихову (не) припремљеност за имплементацију ИКТ у националној
стратегији пословања. Примера за то има на претек. Један од кључних је дигитални јаз
између развијеног Севера и неразвијеног Југа.
Финансијска тржишта, финансијске институције и финансијски учесници у

условима „дигиталне економије“ добијају епитет „виртуелни“. Берзе, постају виртуелни
финансијски „конгломерати“ у оквиру којих тргују електронски берзански посредници са
различитих интернет локација. Просторна удаљеност финансијских ученика није више
ограничавајући фактор пословања, на сцену ступа стратегија глобалног финасијског
тржишта.
55
3.4. Србија и информационо друштво: дигитални реинжењеринг традиционалног

бизниса и трговине
Процеси дигиталног реинжењеринга свих области пословања присутни су у свету и

ЕУ више од пола века. Иновације које са собом доноси научно-технички прогрес мењају
традиционални начин обављања свих пословних активностии. Почасно место у
дигиталном реинжењерингу националне и глобалне друштвено-економске сцене припало
је ИКТ. Са развојем Интернета као најновије фазе информационо-комуникационог
преструктурирања дојучерашњег „традиционалног модела“ живљења и рада, мења се и
социо-културолошки изглед друштва. Интернет афирмише концепт информационог
друштва, с једне стране, а свет постаје „глобално село“, с друге стране.
Зависно од нивоа примене ИКТ у пословању, врши се и диференцијација

националних економија у следећим правцима, и то: а) глобално оријентисана привреда, б)
регионално оријентисана привреда и ц) локално оријентисана привреда (Porter, 2000,
стр.146). Глобална децентрализација друштвено-економских активности биће привилегија
дигитално писмених што ће искључити са регионалне и глобалне друштвено-економске
сцене информационо неприпремљене националне економије, у овом случају, националне
економије из групе д) Говорити о „Информационом друштву“ и „Дигиталној економији-
Wеб економији“ у Србији није могуће без одговора на следећа питања, као што су: какав
је ниво развијености и примене Интернета? Где се Србија налази данас са аспекта
имплементације Интернета у пословне сврхе?
Кроз ту призму треба посматрати и развој информационог друштва у Србији. У

питању је национални пројекат који треба да хармонизује нашу информационо-
комуникациону инфраструктуру са „Дигиталном агендом ЕУ“. Развој ИКТ тзв.
електронске комуникације и њихова имплементација у друштвено-економску стратегију
развоја српског друштва један је од захтева ЕУ.
Европска унија је препознала недовољну развијеност ИКТ у Србији као

ограничавајући фактор за развој „информационог друштва“, с једне стране, и Wеб-
дигиталне економије, с друге стране. Развој дигиталне комуникације и информационог
друштва представљају значајан фактор повећања националне конкурентности и
56
побољшања пословне климе и квалитета живљења грађана. У том циљу ЕУ креаторима

економске политике у Србији поставља следеће дигиталне „задатке“ и то: 1.)
дигитализација телекомуникационе инфраструктуре, 2) да интернет буде доступан свима,
3) брз, јефтин и сигуран интернет, 4) развој широко појасног приступа интернету, 5) развој
Wеб економије, 6) увођење дигиталне телевизије, 7) развој сектора индустрије опреме
електронских комуникација, 8) развој мобилне услуге, 9) увођење услуге преносивости
броја и 10) ефикаснији приступ информацијама и знању (Ј.Бајец, 2010, стр.102).
Овим се не исцрпљује листа захтева ЕУ Србији на путу ка савладавању тајни

„информационо друштво“ и „дигитална економија“. Неопходна је либерализација
тржишта фиксне телекомуникационе мреже и укидање „двојника“ као уског
грла информационо-комуникационог амбијента. Потенцира се и развој широко појасног
приступа Интернету, јер према садашњим подацима само 43,4% корисника користи овај
приступ, што је испод просека земалја ЕУ (76%). Развој „информационог друштва“ и
„дигиталне економије“ захтева реинжењеинг јавног, услужног и реалног сектора. То
подразумева примену ИКТ у следећим областима, и то: а.) јавној управи (е-управа), б.)
здравсту (е-здравство), ц.) судству (е-правосуђе), д.) образовању, науци и култури (е-наука
и е-култура), е.) студирању на даљину (е-ларинг) (Ј.Бајец, 2010, стр.103).
Посебан сегмент „информационог друштва“ и „дигиталне економије“ у Србији

представља развој концепта електронске трговине. Осећајући се најпозванијим за развој
концепта електронске трговине Министрство за трговину Србије је у оквиру пројекта
„Стртегија и политика трговине Србије“ посебан акценат ставило на развој овог сегмента
новедигиталне економије (Ловрет,2003,стр.125). Акценат није случајно стављен на развој
е-трговине. Разлога за то има више. Првенствено, интернационализацију трговине и
глобализацију тржишта немогуће је замислити без инструментализације ИКТ у маркетинг
стратегији трговинских ланаца.
Приводећи крају расправу на ову тему треба рећи да су у Србији створене

институционалне претпоставк„информационог друштва“ и „дигиталне економије“. Када
то кажемо, првенствено имамо у виду да је Србија у оквиру Дигиталне агенде усвојила: 1.)
Стратегију развоја електронских комуникација од 2010. до 2020.године, 2.) Стратегију
развоја информационог друштва до 2020.године, 3.) Стратегију развоја електронске
57
управе за период 2009- 2013., 4.) Закон о електронској трговини, 5.) Закон о електронском
потпису, 6.) Закон о електронском документу, 7.) Закон о тајности података, 8.) Закон о
заштити података и личности и 9.) Закон о организацији и надлежности органа за борбу
против високо-технолошког криминала (Бајец, 2003, стр.56).
Реч је о хармонизацији нашег друштвено-економског амбијента са захтевима

Дигиталне агенде ЕУ: „Информационо друштво“ и „Дигитална-Интернет економија“. За
реализацију Дигиталне агенде Србије процењена су финансијака средства у износу од пет
милијарди ЕУРА. Средства за реализацију наведених пројеката биће обезбеђена од стране
међународних организација, донација и путем јавно-приватног партнерства.
58
4. ИНТЕРНЕТ КАО КОМУНИКАЦИОНИ КАНАЛ У УСЛОВИМА

ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
4.1. Нови комуникациони канал у савременом пословању
Под појмом комуникационог канала подразумевамо средство, тј. модус или начин како се
комуникациона порука преноси. Развој комуникационих канала директно је детерминисан
техничко-технолошким и научним напретком културе и цивилизације. Тако су као
комуникациони канали у периоду пре глобализације коришћени мимика, гестикулација и
говор тела, усмене поруке и написане поруке које су разносили гласници, а потом и оне
које су одашиљане на примитивне начине.
Управо су друга и трећа велика ера глобализације директно наслоњене на развој

информационих и комуникационих технологија, али се ни значај прве велике ере у овом
контексту не може занемарити. Прве глобалне – међународне организације, биле су оне
које су се бавиле телеграфском и поштанском комуникацијом, тј. Саобраћајем (Аврамов,
Крећ, 2003, стр. 174).
Почетак прве велике ере јесте омеђен постављањем транснационалног комуникационог

канала који је повезао амерички континент са остатком света, тј. са европским
континентом.
Развој пароброда, парне машине и настанак прве железнице у Европи, а потом и у другим
деловима света, допринели су да се комуникациона порука преноси брже
захваљујући новим видовима комуникационих канала. Комуникациони канали
детерминисани првом великом ером глобализације су од телеграфа и телефона, преко
поштанског саобраћаја до авионске поште.
Најинтензивнији развој комуникационих канала догодио се управо у последње две велике

ере глобализације, од краја Другог светског рата до почетка трећег миленијума, а у
оквиру овог периода, највише од 1980. године до данас. Силе глобализације ношене
техничко-технолошким напретком, али и (што се често занемарује), новим и другачијим
потребама држава, међународних организација, организација света рада, друштвених
група и појединаца, довеле су до хиперкомуникације. Под појмом хиперкомуникација
59
подразумевамо екстермно висок степен интензитета, тј. фреквентности комуникационих

порука, које се преносе на интерконтиненталним и другим великим географским
растојањима, без икакве језичке баријере, помоћу савремених средстава електронског
комуницирања. У оваквој хиперкомуникацији јављају се као комуникациони канал најпре
мобилна телефонија, комуницирање путем телекомуникационих сателита,
интернет, видео линка и слично.
Табела 5. Број корисника интернета у свету од почетка III глобализације 2000-2017.

године
Географско Корисници Корисници Удео корисника Пораст у

подручје интернета интернета интернета периоду 2000-
31.12.2000. 31.12.2017 2018
Африка 4,514,400 453,329,534 35,2% 9,941%
Азија 114,304,000 2,023,630,194 48,1% 1,670%
Европа 105,096,093 704,833,752 85,2% 570%
Блиски исток 3,284,800 164,037,259 67,0% 4,893%

Северна 108,096,800 345,660,847 95,0% 219%
Америка
Латинска 18,068,919 437,001,277 64,5% 2,318%
Америка и
Кариби
Аустралија са 7,620,480 28,439,277 68,9% 273%
Океанијом
Укупно 360,985,492 4,156,932,140 54,4% 1,052%
Извор: Подаци су преузети са Интернационалне уније за телекомуникације,

www.internetworldstats.com, приступљено 15.04.2018 у складу са етичким кодексом
академске заједнице коришћени су само за научне сврхе унутар овог истраживања, подаци
су изражени у милијардама становника.
4.2. Глобалне тенденције коришћење Интернета
60
Под утицајем глобализације најбрже еволуирају управо Интернет и мобилна телефонија

као канали помоћу којих се врши преношење комуникационих порука. То се јасно уочава
у претходној табели на којој су приказани најсавременији подаци о броју корисника
глобалне мреже у свету, по географским подручјима, док су на приказани подаци о броју
корисника глобалне мреже на почетку треће велике ере глобализације.
Упоређујући ове податке из графичких приказа, јасно се уочава да су географска подручја

у којима је глобализација, по нашем суду, настала (Северна Америка, Европа и донекле
Аустралија са Океанијом), управо она у којима је и на почетку треће велике ере
глобализације био највећи проценат коришћења глобалне мреже, док су економски
најзаосталија подручја, попут афричког континента, била на последњем месту.
Други значајан тренд, јесте тренд повећања коришћења глобалне мреже што додатно
подупире научне тврдње да је глобализација процес, који функционише по принципу
perpetuum mobile те сходно томе неће имати свој крај, већ само могућу трансформацију у
глобализам као савремену политичку идеологију или неки други сличан облик (Џамић,
Миљевић, 2013,стр. 131-136). Повећање коришћења глобалне мреже на светском нивоу,
према најновијим статистичким подацима Еуростата, износи близу 600 процената, са
даљом тенденцијом пораста.
Ова тенденција раста у доброј мери условљена је управо падом цена рачунара и
рачунарске опреме, која више није намењена само богатијим слојевима у лествици
социјалне стратификације, већ своје место проналази и у средњим слојевима друштва, па
чак и у онима који су релативно сиромашни. О томе сведочи и чињеница да је највећи
помак у коришћењу глобалне мреже у посматраном периоду забележен
управо у Африци и у региону Блиског Истока.
У Републици Србији се интернет као глобална мрежа такође користи као све чешћи
комуникациони канал. У односу на 2000. годину када је проценат корисника интернета
био свега 6,09%, данас је тај проценат већи чак за 926,8% и износи 56,4% од укупне
популације. Република Србије се по овим званичним статистичким подацима уклапа у
европски тренд, где је званична статистика Еуростата проценила да ће до половине ове
61
деценије број корисника глобалне мреже бити увећан чак седам пута са, у просеку по два
интернет прикључка по кориснику.
У квалитативном смислу, све ове наведене промене комуникационих канала,

омогућавају да се поруке преносна великим удаљеностима за само неколико секунди
или минута, те да се пословне одлуке у највећим мултинационалним компанијама доносе
изузетно брзо, јефтиније и без непотребних трошкова путовања, како би се организовали
значајни састанци, који се данас одвијају путем видео-конференција и видео-линкова.
Употреба интернета, као комуникационог канала је заиста разноврсна. На пример,

приликом отварања и спровођења стечајног поступка, стечајни управник мора на
одговарајући начин успоставити комуникацију са запосленима и преосталим члановима
управе. Некада би стечајни управник одржао иницијални састанак са запосленима у
производним халама, док се данас та комуникација може одвијати и употребом интернета.
Све потребне информације успровођењу стечајног поступка, стечајни управник може
добити путем интернета. Нарочито у развијеним привредама, извештавање о спровођењу
стечајног поступка се врши рачунарских софтвера који не би могли да функционишу без
употребе интернета. Интернет је истовремено и медиј на којем је могуће наћи регулативу
везану за спровођење стечајног поступка у различитим системима у свету, као податке о
отвореним стечајним поступцима који могу помоћи у управљању и регулисању стечаја.
Ипак, уз све ове предности интернет као глобални комуникациони канал има
бројне недостатке, који се најпре тичу негативних социо-културних последица, попут
деперсонализовања процеса комуникације. Други важан проблем односи се на заштиту
поверљивих података, који се шаљу путем интернета као комуникационог канала. Иако
велике корпорације улажу значајне напоре да заштите најважније податке
и информације, чињеница је да су злоупотребе интернета у виду нарушавања приватности,
података о личности и друго, постали главни облици високотехнолошког криминала
данас, како на глобалном, тако и на националном нивоу.
62
5. МЕНАЏМЕНТ У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ – ИЗАЗОВИ

ДИГИТАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
5.1. Пословање у е-окружењу
Електронско пословање представља дигитално омогућене трансакције и процесе у

оквиру једне организације уз помоћ и под контролом њеног информационог система.
Захваљујући убрзаном развоју информационих и комуникационих технологија дошло је
до убрзаног развоја електронског пословања (Стакић, 2009, стр.54).
Електронско пословање је општи концепт који обухвата све облике размене

информација које се изводе коришћењем информационе и комуникационе технологије.
Тумачење и разумевање овог појма се свакодневно мења, а начело би требало да обухвати
сложеност пословања на Интернет. Ово обухвата генерисање правих купаца и пословних
партнера у овом процесу.
Сталне промене на глобалном тржишту, подстакнуте брзим растом економије и

нових технологија, убрзале су већину пословних активности, од развоја производа до
реакције купаца. Real-time пословну интелигенцију и предиктивна анализа ће бити
потребна не само за брже доношење одлука, већ да се избори са неочекиваним тржиштима
ризицима и могућностима.
Традиционално хијерархијско одлучивање је преспоро за реалност дигиталног

тржишта. Али већина система за управљање знања и система истраживања нису у стању
да подрже велике брзине доношења одлука. Привредне организације и њихови клијенти
сада захтевају алате који ће бити у стању да у реалном времену пруже вредне
информације у право време. У ствари, 61% испитаника се слаже да ће огромна повећања
количине података захтевати нови тип пословне интеграције (The New Digital Economy,
2011). Све више, конкурентска предност и вредност за купца долази из прикупљање
тржишних информација из широког спектра извора, укључујући друштвене мреже и web
аналитичке алатке.
Упркос потреби да рад у реалном времену, више од једне трећине компанија још
увек нема одговарајуће алате пословне интелигенције. У ствари, многе компаније (преко
63
40%) у најдинамичнијим индустријама, као што су финансијске услуге и малопродаја,

кажу да је недостатак ‘real time’ алат један од највећих ризика по њихову стратегију
коришћења пословне интелигенције (The New Digital Economy, 2011).
За малопродају попут „Заре“, шпански модни бренд, брзина није само критична, то
је основна вредност: потребно је четири недеље да се идеја нађе у продаји, а да ти
производи не проведу више од две недеље на полицама у продавницама. Да би
обезбедили успешан приступ, компанија се ослања на пословну инелигенцију и аналитику
како би помогла у управљању дистрибуцијом својих производа и уверила се да се
производи дистанцирају на правим локацијама на основу преференције потрошача. То
није мали подвиг: Зара има 6.000 локација у 77 земаља. Одлуке морају бити донешене и
акције морају бити предузете у трену. То је приступ који је свакако утицао на купце, тако
просећан купац посети продавницу одеће око три пут годишње за купце у Зари, просек је
17 посета (The New Digital Economy, 2011).
За рад на тржишту које се брзо мења, где нови конкуренти нису оптерећени
строгом пословном политиком и размишљањима, проницљиве западне компаније
напуштају строге хијерархије доношење одлука и приближавају се мрежној структури
која је више тржишна. Изазов за велике данашње мултинационалне компаније ће бити да
створе организацију која ће имати предности величине, остајући довољно агилни да
остане испред конкурената. Иако ће користи бити значајне, то неће бити лако: више од
једне трећине испитаника указују да сложеност постојећих инфраструктура чине
трансформацију непокретача. А 35% каже да им компаније немају визионарских
способности да дефинише праву стратегију (The New Digital Economy, 2011).
64
5.2. Утицај нових технологија на пословне системе
Током историје, светске економије су преобликоване од стране револуционарних

проналазака. Ови продори, попут железнице, телеграфа и аутомобила сваки је изазвао раст
у економијама и дао им прилику да их искористе на најбољу могући начин. Разлика са
Интернетом је та, да је глобалан спор сам по себи, тако да погодује свима, развијеним и
земљама у развоју (Korper, Ellis,2008,стр.45)
John Sviokla (партнер у Strategy and Innovation Advisory Group, PwC) каже:
„ Интернет је један од најкомплекснијих ствари икада направљених. Подиже људску
организацију на виши ниво. Као таква, дигитална економија покреће трећи талас
капитализма који ће трансформисати пословање и владе, и довести до стварања изузетног
богатства широм света“ (John Sviokla, 2010.)
Интернет је покренуо трансформацију многих аспеката на глобалном тржишту од

понашања потрошача до нових пословних модела. Мобилности, cloud computing, пословна
интелигенција и друштвене мреже подупиру ову промену, која се одржава у развијеним и
земљама у развоју.
На графикону 4 је приказано да већина испитаника (57%) каже да ће мобилне

технологије имати највећи позитиван утицај на њихово пословање у наредних пет година.
Тренутно се процењује да 5 милијарди светске популације користи мобилне

телефоне и цифра све више расте из дана у дан (67 % од укупне популације) до 2017
године. Као на пример, у 2010. е-Bay корисници су продавали више од 2 милијарде долара
робе преко њихових телефонам више од 600 милиона долара у 2009. Обим трансакције
плаћање мобилног телефона у 2017 достигао је 720 милијарди долара. Што је значајан
пораст у односу на 235 милијарди остварених у 2014 (NTC Texas, 2013).
Након мобилности, од пословне инелигенције се очекују да обезбеде највеће

користи у пословању (37%) (The New Digital Economy, 2011). Пословна интелигенција се
очекује да обезбеди највеће користи у пословању и управљању ризика до маркетинга и
развоја производа. Да би успели на дигиталном глобалном тржишту, где је брзина наступа
на тржишту кључне факторе глобалне компаније морају да делују у реалном времену.
65
Као таква, способност да се информације анализирају брзо и помогну у доношењу одлука,

биће од суштинског значаја.
График 4 . Утицај технологија на пословање
Друштвене мреже
Could computing
Пословна интелигенција
Мобилне технологије
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Извор: Oxford Economics, јун 2011
У међувремену, 36% менаџера каже да им cloud computing даје више

фелксибилности како би одговорили на тржишне могућности, побољшава приступачност
њихових бренда и олакшава пословање. Као резултат ових погодности, 46% компанија
планира да додатно улаже у cloud у будућности. Отуда, менаџери на тржиштима у развоју
са много више ентузијазма планирају да уложу у cloud computing него њихове колеге у
напредним земљама (The New Digital Economy, 2011).
Друштвене мреже су постале културнии феномен. Према истражоивања из 2017.

Facebook користе 2 билиона корисника, Tvitter корист 328 милиона корисника, обим
посетиоца расте 80% годишње. Упркос томе, јављају се неслагања између менаџера о
пословној вредности друштвене мреже. 31% испитаника верује да ће друштвене мреже
имати највећи утицај од било које технологије на њихово пословање док 35% сматра да
је утицај друштвених мрежа иреалевантан (The New Digital Economy, 2011).
Све већи број компанија као што су GE Energy, Forbes i AVG,користи друштвене
мреже како би изгледали свест о бренду и лојалности, посебно на тржиштима у развоју.
66
Као резултат сазревања дигиталне економије, компаније из свих индустријских грана су

увидели да њихови пословни модели морају да се изборе са двоструким ударом нологије
и глобализације. Приказ на слици нам указује да током наредних пет година, многи
сектори, укључујући и информационе технологије (72%), телекомуникације (66%), забаву,
медији и издаваштво (65%), малопродаја (48%), банкарство (47%), и даље ће бити
преобликовани путем примене информационих технологија (The New Digital Economy,
2011).
График 5: Индустрије које су највише погођене дигиталном трансформацијом ( у %)
Влада-Јавни сектор 18
Производња 23
Здравствена заштита 24
Образовање 37
Природне науке 38
Финансијске услуге-банкарство 47
Малопродаја 48
Забава, медији и издаваштво 65
Телекомуникације 66
Информационе технологије 72
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Извор:Oxford Economics, јануар 2018.
Док нове компаније прихватају дигитално тржиште одмах, постојеће морају да

трансформишу начин продаје, цене, производњу и испоруку производа и услуга.
Менаџери указују да ће дигитална метаморфоза допринети да њихове компаније воде
највећу бригу о корисницима (60%), и повећати продуктивност запослених (58%) (The
New Digital Economy, 2011).
67
5.3. Обим и правац кретања дигиталне економије
Према истраживању компаније ИДЦ, обим укупне светске е-трговине, глобалне Б2Б
и потрошачке трансакције када саберемо, процењују се на 16 билиона долара у 2013. Када
се на то дода тржишту дигиталних производа и услуга, које се процењује на 4,4 билиона
долара у 2013. – укупна величина дигиталне економије се процењује на 20,4 билиона
долара, што је једнако приближно 13,8% укупне продаје кроз светску економију. Имајући
у виду висину цифара, јасно је да је дигитална економија стасала (Brisbane City Digital
Audit, 2012)
График 6: Корисници интернета у свету (у милионима)
3000
215
2500 205
285
193
278
178 260 294
2000 163 239 278
272
148 217 547 Азија
265
135 197 530 Европа
1500 258
175 509 Северна Америка
250 483
241 Латинска Америка
457
429 Средњи исток и африка
1000
402
1320 1445
1080 1203
500 945
713 820
0
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Извори; Е-Маркетер, јануар 2018.
На слици се приказује процена да је 1,8 милијарди ( готово 27%) светске популације сада
користи интернет, а тај број ће порасти на скоро 2,8 милијарди ( око 38%) до 2015. Није
изненађујуће, највећи скок ће бити у Азији, која ће чинити више од половине светских
корисника интернета до 2015. Истовремено, очекује се да B2C (Business-to-Consumer) е-
трговина скаће са 572 милијарди долара у 2010. На преко 1 билион долара до 2014. године.
68
Међутим, ове цифре не укључују B2B (Business-to-Business) i online travel продаје, која
чине далеко веће парче колача е-трговина (Morgan,2012, стр.191). Разлика у односу између
Запада и Истока огледа се у њиховим различитим погледима на дигиталне
трансформације. На следећој слици се види да две трећине менаџера на тржиштима у
развоју сматрају да ће мобилни уређаји постати стандардни метод за веб апликације у
наредних пет година, у поређењу са само једног половног менаџера у развијеним
економијама. Слично томе, две трећине тржишта у развоју очекује од менаџера компанија
да прихвате друштвене медије и мреже, само једна трећина њихових колега из развијених
тржишта дели ово мишљење.
График 7. Прихватање технологија у развоју и земљама у развоју
40
Колаборативне технологије
21
33
Друштвене мреже
18
44
Мобилна технологија Земље у развоју
24
Развијене земље
47
Пословна интелигенција
23
43
Could computing
30
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
Извор: Oxford Economics, јануар 2018
Двоструко већи број компанија у земљама у развију него развијеним тржиштима

планира да повећа улагања у најновије дигиталне технологије за преко 20%. Ово важи за
све технологије које су поменуте претходно, укључујућу мобилне уређаје, социјалне
мреже, пословну интелигенцију, колаборативне алате итд. (The New Digital Economy, 2011).
Економије у развоју сада имају лакши приступ капиталу, талентима, интелектуалној
својини и другим ресурсима који су за њих били недоступни у прошлости.
69
Зато што нису били толико тешко погођени економском кризом, они су у бољој
позицији за раст. Уз економску моћ која има права према истоку, успешне компаније у
земљама и развоју инестирају у технологију, често надмашујучи своје конкуренте у
развијеним тржиштима.
Менаџери компанија у развијеним економијама у развијеним економијама ће морати да

се носе са новим конкурентним изазовима, агресивним технолошким унапређеним
компанијама из земљама у развоју. Брзи привредни раст, уз повећање популације и нивоа
прихода, тржишта у развоју стављају центар корпоративних стратегија раста. Купци на
тржишту у развоју, укључују и потрошача, пословни и владини сектор нуде велике
могућности за западне компаније које могу да се прилагоде њиховим потребама.
Двострука спирала високог привредног раста и брзог усвајања дигиталних

технологија, на тржишту у развоју, ставља своје купце у центар већине корпоративних
стратегија раста. На тржиштима Кине и Индије, расположиви доходак него нагли раст на
8%, за разлику од само 2% у САД и 1% у Јапану (The New Digital Economy, 2011). Као
резултат тога све више потрошача у земљама у развоју прелазе у средњу или вишу средњу
класу по приходима. Талас већих пословних прихода доноси и веће богатство, потрошачи
купују више телефона, апарата и других производа и услуга, као оnline тако и оffline. У
исто време, они такође мењају свој начин живота и унапређују образовање.
70
5.4. Изазови менаџера у дигиталној економији
Менаџери широм света се слажу да је рецесија убрзала прелазак на дигитално

тржиште где ће економије у развоју бити у центру пажње. Ови менаџери морају да у
потпуности разумеју једнократне догађаје, стварања новог глобалног игралишта које
представља зачарани круг технологије и тржишта у развоју. Победници у овом новом
тржишту ће бити компаније које ће изменити конвенционална размишљања о иновацији
производа, ангажовању купаца, корпоративној организацији, стратегији, пословним
моделима и улози технологије у оквиру својих компанија (Chaff, 2007,стр. 65). Ширењем
дигиталне економије, намеће се одређени број кључних акционих тачака које топ
менаџмент сваке компаније треба да размотри како би постигли успех у будућности.
Менаџери морају бити спремни за нова тржишта, али и заштитити стара тржишта, као и
ликвидност од брзог раста који су углавном без дуга, због тога су многа тржишта у развоју
спремана да постану економске електране. До 2020, Е7 (Бразил, Русија, Индија, Кина,
Мексико, Индонезија и Турска) држаће већи удео у светском БДП-у од Г7 (The New
Digital Economy, 2011). Ослањајући се на огроман економски замах, неке прогнозе
показују да ће Кина престићи САД у 2018, и да ће постати највећа привреда на свету,
мерено паритетом куповне моћи (purcxasing power paritu -ППП). Компаније које не
изграде јаке позиције на овим и другим брзо растућим тржиштима ће бити у великом
заостатку. Ови региони не дају само нове потенцијалне купце, већ стварају нове
конкуренте (The New Digital Economy, 2011).
Свака компанија може бити конкурент на дигиталном тржишту. Развој cloud система је
учинио технологију много приступачнијом. Више није потребно велико улагање у
сопствене системе, компаније сада могу да располажу са великим ресурсима кроз cloud
системе. Менаџери морају бити спремни за појаву малих компанија, које могу бити
потенцијални конкуренти користећи предност новог хардвера и софтвера уз минимална
улагања.
Обезбедити мобилну стратегију за будућност. Експлозиван раст мобилних комуникација

компанијама отвара велике тржишне могућности у годинама које долазе. Ово се посебно
71
односи на тржишта у развоју, где ће употреба‘смарт’ телефона многима одмах омогућити

мобилни приступ интернету. Овде се не мисли само на креирање нових апликација.
Мобилни маркетинг може бити важан извор прихода и помаже компанијама да дођу до
нових купаца на тржиштима у развоју, пошто многи од њих немају приступ интернету
другим каналима
Треба мислити иновативно о иновацијама. Иновација више није само направити нешто
ново, представити га на водећим тржиштима, а када трошкови опадну онда га пласитати
на тржишта у развоју. У глобалној економији, где су источна тржишта у центру пажње,
компаније морају да измене приступ развоја својих производа и услуга. Обрнуте
иновације могу помоћи у креирању производа и услуга за сиромашније економије, а онда
их пласирати на водећа светска тржишта.
Потребно је укључити друштвене мреже у пословање. Многи менаџери не разумеју

разноликост у коришћењу друштвених мрежа. Неки од њих чак сматрају да су друштвене
мреже ирелевантне за њихово пословање. Друштвене мреже су свестран алат који може
побољшати развој производа, олакшати интерну сарадњу, ублажити ризике и
повећати продају и задржавање купаца. Менаџери морају искористити сазнања
прикупљена из виртуелних разговора и усмерити их на део компаније који ће од њих
имати највише користи.
У реалном времену предвидети промене на глобалном тржишту. Како темпо пословања

расте и трошкови складиштења података опадају, пословна аналитика може користити
више података како би омогућила рано идентификовање тржишних трендова. Ови алати
могу помоћи менаџерима у пословању кроз предвиђања и анализе будућих сценарија.
Успех пословне аналитике зависи од квалитета података сачуваних у сустему.
Правовремени и поуздани системи за снимање, архивирање и унакрсну проверу података
су суштински важни за проналажење података и формирање образаца и трендова.
Треба предузети мере за управљање ризиком. Кретање економске моћи са запада ка

истоку са собом доноси већу неизвесност. Под теретом кризе, водећа светска тржишта
се боре са порастом незапослености, успореним економским растом па чак и са својим
нормативима. Док су тржишта у развоју у много бољем стању, њихов убрзан економски
72
раст је нестабилан и представља ризик заједно са геополитичким, регулаторним и

инфраструктурним ризицима. Успон дигиталне економије излаже компаније ризику
од сајбер криминала, злоупотребе интелектуалне својине и нарушавања репутације, а све
због отворене комуникације на wеб-у (Slay,Koronios,2006, стр.156).
73
ЗАКЉУЧАК
Процес глобализације је светско тржиште рада, услуга и капитала које проистиче

потребе за стандардизацијом информација које треба да прате глобалне процесе. То
захтева развој нових технологија и инструмената који ће омогућити реализацију тих
потреба. У том смислу најпре је неопходан развој инструмената који би омогућили
стандардизацију различитих али потребних информација у тим глобалним процесима.
Глобализација светског тржишта роба, услуга и капитала успоставља брзи развој,

доношења и примену јединствених међународних правила и принципа, као основног
предуслова за стварање и промовисање јединственог информационог система.
Дигитална економија и дигиталан начин живота полако али сигурно обухватају цели
свет, мењају га и чине јединственим тржиштем смањујући ниво разлика имеђу
националних економија. Постојеће традиционално друштво све се више бави замењено
„дигиталним“. Тежи да се сваки сегмент живота дигитализације и на тај начин учинило
једноставнијим и приступачнијим.
Тренд кретања инвестициноих токова на светском нивоу био је изузетно

турбулентан и променљив услед последица два таласа глобалне економске кризе. Након
остваривања историјског рекорда глобалног нивоа инвестиција 2007. године, уследио је
период драматичног пада. Након кратког опоравка, други талас финансијске кризе донео
је изузетно низак ниво прилива СДИ у свету. Двогодишњи опоравак и пораст ниво СДИ у
глобалним размерама је остварен. Ипак, насупрот свим прогнозама, тренда раста се
задржао само до 2013. године, након чега је поново уследио пад. Услед приступа у
глобалној економији, укупна вредност СДИ на светском нивоу се још није вратила на
преткризни ниво. Поред значајних регионалних разлика, на глобалном нивоу дошло је до
промене лидерских позиција.
Производња и употреба рачунара уводи индустријска друштва у информатичко

друштво. Појава Интернета као глобалне рачунарске мреже ствара услове за развој „нове
74
економије“. Тржишно развијене земље препознају информационо комуникационе канале

као ресурс за повећање конкурентске предности својих компанија. Примена Интернета у
компанијама доводи до реинжењеринга целокупне стратегије пословања афирмишући
концепт додате вредности за различите стејхолдере ( купце, власнике, менаџере, запослене
и националну економију у целини).
Процес глобализације представља обележје савремене тржишне привреде, о коме се

све више говори, од осамдесетих година 20. века. Појава интернета као глобалне
рачунарске мреже ствара услове за развој „нове економије“. Тржишно развијене земље
препознаје информационо комуникациона технологија као ресурс за повећање
конкурентских предностии својих компанија.
Дигитална комуникација информационог друштва представљају значајан фактор

повећања научне конкурентности и побољшања послобне климе и квалитета живљења
грађана у Србији.
У раду је приказан значај Интернета као глобалног комуникационог канала у

савременом пословању. Још увек се тежи проналаску новог начин употребе Интернета у
побољшању ефикасности пословних функција, као и у побољшању пласирања готових
производа и услуга.
Данашњи дигитални свет, са либерализовањем трговинских баријера и

правовременим тржиштима везама, омогућава компанијама да брзо постану глобални
конкуренти. За разлику од већине традиционалних компанија у развијеним економијама,
чије су стратегије раста прво домаће, а затим мултинационалне, много новооснованих
компанија- нарочито оних на тржишту у развоју, раде глобално од свог оснивања. Да би
остале у трци на тржишту са све већом нестабилношћу и неизвесношћу, све компаније
морају да делују брже. Глобалне компаније, нарочито, треба да убрзају своје пословање и
прилагоде процесе, стратегије и пословне моделе.
75
ЛИТЕРАТУРА
1. Миловановић, Г., Веселиновић, П.(2009) Глобализација и транзиција, Економски

факултет, Крагујевац.
2. Тихомир Глигорић(2007).: Особине народа, БИНА, Бања Лука, 2007.
3. В. Дугалић, М. Штимац, (2005). Основе берзанског пословања, Стубови културе,

Београд.
4. С. Покрајац,(2002). Технологија и глобализација, Графолик, Београд.
5. Миловановић, Б.,(2007). Два лица глобализације, Архипелаг, Београд.
6. Марковић,Д.:(2002).Социологија и глобализација, „ Просвета“ -Ниш и „Северна

Администрација“- Београд.
7. Аврамов, С., Крећа, М.,(2003). Међународно јавно право, Савремена

администрација, Београд.
8. Mitelman, Đ.:(2003). Динамика глобализације, Глобализација - мит или стварност,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
9. Џамић, В., Миљевић, М.,(2013). Глобализација и глобализам: два аспекта

модерности, Међународни научни скуп Синергија, Универзитет Синергија,
Бијељина.
10. Е. Тurban, E. McLean, J. Wetherbe,(2003). Информациона технологија за

менаџмент, (Трансформисање пословања у дигиталну економију), Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд.
11. V. Terpstra, R. Sarathy, (1997) International Marketing,. „The Dryden Press“.
12. С. Ћузтовић, П. Ивановић,(2010). Иновације у трговинском менаџменту, (друго

допуњено и измењено издање), Економски факултет, Ниш.
76
13. Ракетић, Б.:(1989). Међународне маркетинг стратегије, Конзорцијум економских

хинститута Србије, Београд.
14. Терзић Д., Значај глобализације и страних директних инвестиција за Србију,

Пословна економија, Едуконс Универзитет, година VIII –бр.1 Сремска каменица
15. Милосављевић, М.(2004). Стратегијски маркетинг, Центар за издавачку делатност

Економског факултета у Београду, Београд.
16. D. Chaffey, R. Mayer, K. Johnston, F. Ellis-Chadwick, Internet Marketing: (2000).

Strategy, implementation and practice, Financial Times/Prentice Hall, Harlow, Essex,
UK.
17. J. W. Clinton, A. Gore,(2000). Framework for Global Electronic Commerce, Prentice

Hall, New York.
18. Латиновић Б.:(2007). „Информационе технологије“, Паневропски универзитет

„Аперион“, Бања Лука.
19. Миљевић, М.,(2011). Пословна етика и комуницирање, Универзитет Сингидунум,

Београд.
20. Bakos,Y.(1998). The emerging role of electronic marketplaces on the Internet,

Communications of the ACM.
21. Slay, J., Koronios, A.,(2006). Information technology Security & Risk management,
WILEY.
22. Ђорђевић Г.,(2008). Интернет и информационе технологије –темељи е-лидерства,

Лидерство у земљама транзиције – испољене и будуће тенденције, монографија,
ФТБ и институт за високе европске студије, Београд.
23. Anthony Giddens,(2005). Социологија, Економски факултет Београд.
24. Fingar, P. And R. Aronica (2001). The Death of E and the Birth of the New Economy,
Meghan Kiffer Press, Tampa, Florida, USA.
77
25. David C. Korten (2015). „When Corporations Rule the World“, Berrett-Koehler
Publishers, Incorporated
26. Филиповић, С., Лончар, Д.(2011). „Инвестициони трендови у агрибизнис сектори

са посебним освртом на Војводину“, Послована економија, Универзитет Едуконс,
Сремска Каменица.
27. J.P. Morgan Report,(2012).US, Global e-Commerce Industry Set For Significant
Growth.
28. Дракулић (2003). „Електронска управа и злоупотреба“ Правни живот, M53,

стр.21-31
29. Филиповић, С., Петровић, П.,(2005). Позиционирање привреде у глобалном

економском окружењу, Економски институт, Београд.
30. Филиповић, С, Андрејевић, А., Вученов, С.,(2011). „Трендови у међународним

финансијским токовима и реперкусије на Србију“, Пословна економија
Универзитет Едуконс.
31. Porter, M. E. (2000). The Competitive Advange: Creating and Sustaning Superior
Performanse, Hardverd University Press, Boston.
32. С. Ловрета, (2003) Стратегија и политика трговине, министарство за трговину и

услуге- Економски факултет, Београд,
33. Ј. Бајец(2010). Посткризни моде економског раста и развоја Србије 2011-2020.,

USAID-SEGA пројекат, Београд.
34. Раде Стакић(2009). „ Електронско пословање“, Економски факултет, Београд.
35. Korper S., Ellis J.,(2008). The E-Commerce Book; Building teh E-Empire, Academic
Press.
36. Chaff ey, D.,(2007). E-business and E-commerce Management, Prentice Hall.
78
37. Stakler, Peter . Workers Without Frontiers (2000). The Impact of Globalization on
International Migration. Lynne Reinner Publisher.
Зборници и часописи рада
1. Santos, Boaventura de Souza, The processes of globalization, Eurozine. 68/14 децембар

2002.
2. Проценат тржишних хартија од вредности у САД у 2005. години: Шошкић,Д.
„Инвестициони фондови у Србији: досадашње искуство стање и перспективе“,
XXXVIII симпозијум СРРС, Златибор,2007.
3. Вуњак, Н.: „Финансијско извештавање и финаснијско тржиште“ , Савез
рачуновођаи ревизора, ХХХV симпозијум, Златибор, 2004.
4. Аџић, Ј., Тосковић,Ј., Марковић, Ј., Trend analysis of forein direct investment flows in
Serbia with special reference to evaluation of the investment environment, Theoretical
and Applied Economics (ECTAP) – Special issue, International Finance and Banking
Conference FI BA, Bucharest University of Economic Studies, Bucharest, Romania,
2015.
Веб извори:
1. Европа плус - Европски покрет у Србији доступно на:

http://www.emins.org/publikacije/Evropaplus/serija 1/ број 33, приступљено дана
12.10. 2017.
2. Међународна научна конференција Универзитета Сингидунум, Утицај Интернета на
пословање у Србији и свету, (2014). Доступно на: http://www.sinteza.singidunum.ac.rs,
приступљено дана: 10.12.2017.
3. Глобална Економија, Београд, (2012). Проф. др Данило Ж. Марковић, Проф. др Богдан Б.
Илић, Проф. др Жарко Л. Ристић доступно на:
https://www.scribd.com/doc/231283709/globalna-ekonomija-2012 , приступљено дана:
16.03.2018.
4. Internet Usage and World population Statistics, Miniwatts Marketing Group,
https://www.internetworldstats.com/stats.htm , доступно дана: 23.11.2017.
5. http://www.ec.europa.eu/eurostat , доступно дана: 21.01.2018.
79
ПРИЛОГ 1- СПИСАК СЛИКЕ, ТАБЕЛЕ И ГРАФИКЕ
Слике:
1. Слика бр. 1: Хијерархија знања.
Табеле:
1.Табела бр.1: Процеси глобализације
2. Табела бр.2: Десет највећих мешовитих инвестиционих фондова.
3. Табела бр. 3: Најизраженије земље по питању злонамерних претњи.
4. Табела бр. 4: Нови приливи СДИ, према регионима/групама земаља.
5. Табела бр. 5: Број корисника Интернета у свету од почетка III глобализације.
Графикони:
1. График бр.1: Мала и средња предузећа у ЕУ.
2. График бр.2: Процена учешћа светске популације у примени Интернета.
3. График бр.3: Учешће компанија у светској достави пошиљки.
4. График бр.4: Утицај технологија на послованје
5.. График бр.5: Индустрије које су највише погођене дигиталном трансформацијом.
6. График бр.6: Корисници Интернета у свету.
7. График бр.7: Прихватање технологија у развоју и земљама у развоју.
80

Мастер рад коначна верзија

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Мастер рад коначна верзија

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Мастер рад коначна верзија

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА

Изјављујем да је Мастер рад резултат мог сопственог рада, а да су коришћене

1.2. Глобализација пословања као феномен савременог развоја.........................................12

1.3. Глобализација информационих захтева.........................................................................18

1.4. Глобализација и концентрација финансијске моћи.......................................................21

1.4.1. Инвестициони фондови као центри финансијске моћи..........................................21

2.2. Појмовно одређивање дигиталне економије.................................................................34

2.3.Садашњи тренутак и тенденција у развоју дигиталне економије..............................37

2.4. Претње дигиталној економији.........................................................................................39

2.5. Тренд кретања капитала...................................................................................................43

3.УТИЦАЈ САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ ТРЖИШТА..............47

3.2. „Нова економија“ – Дигитална економија......................................................................50

3.3. Глобализација тржишта и интернационализација трговине у „новој-веб-мрежној“

3.4. Србија и информационо друштво: дигитални реинжењеринг традиционалног

4. ИНТЕРНЕТ КАО КОМУНИКАЦИОНИ КАНАЛ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ. 59

4.2. Глобалне тенденције коришћење Интернета.................................................................61

5. МЕНАЏМЕНТ У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ – ИЗАЗОВИ ДИГИТАЛНЕ

5.2. Утицај нових технологија на пословне системе..........................................................65

5.3. Обим и правац кретања дигиталне економије..............................................................68

5.4. Изазови менаџера у дигиталној економији....................................................................71

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДИГИТАЛНА ЕКОНОМИЈА

Савремено информационо комуникациона технологија и њихове примене у пословању

Економски раст и технологија су нераскидиво повезани. Тренутни економски усливи

Ово постаје заједнички круг у коме дигитална технологија доприноси приходима и

Кључне речи: Глобализација, Интернет, дигитална економијa, информационо

GLOBALIZATION AND DIGITAL ECONOMY

Modern information communication technology and their applications in the operations

This becomes a common circle in which digital technology contributes to consumer

Предмет истраживања овог мастер рада је глобализација и дигитална економија,

У раду ће бити указано на значај Интернета као глобалног комуникационалнoг

Биће указано на нераскидиву везу између технологија и економског раста.

Суштина концепта дигиталне економије се темељи на неопипљивим добрима,

Научни циљ овог истраживања је да се анализира појам и циљ глобализације и дигиталне

Друштвени (прагматични) циљ јесте да овај рад користи практичним потребама.

Друштвени значај овог рада огледа се у томе да се читаоци боље упознају са

Разматрањем значаја глобализације и дигиталне економије могуће је поставити

1. Савремене информационо-комуникационе технологије и њихова примена у

2. Развој микроелектронике, производња и употреба рачунара омогућили су

3. Са развојем дигитализације долази до приближавања традиционалних

4. Процес глобализације представља обележје савремене тржишне привреде у

5. Развој микроелектронике омогућује развој информатике чији је основни

6. Појава Интернета као глобалне рачунарске мреже ствара услове за развој

У другом поглављу под насловом Дигитална економија, посебна пажња биће

се изразито користе информационо-комуникационе технологије (ICT). Као и Интернета

Треће поглавље под насловом Утицај савремене технологије на глобализацију

У четвртом делу је обрађен Интернет као комуникациони канал у условима

Пети део носи назив Менаџмент у новом пословном окружењу – изазови

1.1. Појам глобализације

Појам глобализације посматра се са различитих друштвених аспеката, у зависности

Појам глобализације изведен је од речи „глобал“ што значи укупност, а глобализам

Пет димензија глобализације друштво, економија, политика, култура и животна

Глобализација као један економски процес, на темељима нове информационе и

конкурентског надметања, што између осталог, доприноси скраћивању животног века

Модел глобалне организације и јаке конкуренције захтева нову концепцију у

За своје заступнике, глобализација је управо полазна тачка наднационалних снага

1.2. Глобализација пословања као феномен савременог развоја

Глобализација пословања је постала саставни део нашег свакодневног изражавања и

Повезивање светске привреде и слободан проток роба и капитала представљају

Првенствено се у процесу интернационализације капитала прво селе "прљаве