Закони одбијања и

преламања светлости

Васић Николина IVa

кад се у лонац сипа вода изгледа плиће
кад се стави прст у воду изгледа краће
када стојимо у води ноге изгледају
краће
река изгледа плића
када се у воду стави штап изгледа
преломљен

Зашто се то догађа?
Брзина простирања светлости
различита у различитим
срединама.
Приликом преласка из једне у
другу средину на граничној
површини која раздваја те две
средине долази до промене
правца простирања светлосних
зрака. Та појава се
назива преламање светлости.
Преламање се догађа на
граничним површинама између
две средине различитих оптичких
густина. Светлосни зрак који косо
пада на мирну површину воде
скреће са свог правца при
преласку у воду – прелама се.
Када светлосни зрак прелази из
оптички ређе у гушћу средину,
упадни угао је већи од
преломног угла– зрак скреће ка
нормали.
Ако светлосни зрак пада
нормално на граничну порвшину
не скреће.

Када светлосни зрак прелази из

оптички гушће у ређу средину,
упадни угао је мањи од
преломног угла– зрак скреће од
нормале
АПСОЛУТНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

• Индекс преламања неке средине

представља однос брзине светлости у вакууму
и у тој средини. Означава се малим словом n.

средина вода лед алкохол стакло кварц дијамант

n 1,33 1,31 1,36 1,50 1,54 2,42

ТОТАЛНА
РЕФЛЕКСИЈА

Када светлосни
зрак прелази из
оптички гушће у
ређу средину,
преломни угао је
већи од упадног
угла- зрак скреће
од нормале.
Ако је упадни угао
већи од граничног
угла, зрак не
прелази у другу
средину, већ се
одбија од
граничне
површине и враћа
у исту средину.
 Тотална рефлексија је оптичка
појава која се јавља кад светлосни
зрак долази из оптички гушће
средине, а чији је упадни угао
већи од граничног угла (одбија се
као од равног огледала).
Када светлост наиђе на неку
препреку односно на граничну
површину између две
средине, могу настати три
случаја:
светлост се одбија од граничне
површине
светлост прелази у другу
средину
друга средина упија светлост
Одбијање светлости
• Закон одбијања
светлости:
• упадни угао једнак
одбојном углу
• упадни зрак,
нормала и одбојни
зрак леже у истој
равни
• Врсте одбијања:
• огледалско ( углачана
равна површина)

• дифузно (површина
није равна) – зраци се
одбијају-расипају у
различитим правцима
• Равно огледало – свака углачана равна површина која одбија највећи део
упадних зракова.
• Кроз непровидну подлогу огледала светлосни зраци не могу да прођу, а
ипак изгледа као да се наш лик налази иза огледала.
• Лик настаје у пресеку продужетака зракова. Удаљеност лика од огледала
једнака је удаљености предмета. Лик и предмет су симетрични и једнаки
по величини. Лик је нестваран – имагинаран.