1.

Два тачкаста наелектрисања Q1 = 400 pC и Q2 = −100 pC налазе се у диелектрику,

релативне диелектричне константе ε r = 2 , на међусобном растојању 2a ( a = 1cm ), као на
слици 1. Одредити силу на наелектрисање Q3 = 100 pC када се оно нађе:

а) у тачки А(0,0);
б) у тачки B( 3a ,0).

Слика 1
______________________________________________________________________________
На наелектрисање Q3 делује резултујућа сила F A , која је последица дејства одбојне
Кулонове силе интеракције F 1A између оптерећења Q1 и Q3 , као и привлачне силе F 2 A
између наелектрисања Q2 и Q3 (Сл. 1.1):

 
Слика 1.1
k0 Q1 Q3
F 1A = F1A xˆ = xˆ ,
ε r a2
r k Q Q
F2 A = F2 A xˆ = 0 2 2 3 xˆ .
εr a
Ако је средина крута и линеарна у електричном смислу, резултујућа сила се добија као
векторски збир:
F A = F 1A + F 2 A = 0 23 ( Q1 + Q2 )xˆ ,
k Q
ε ra
F A = 2.25 ⋅ 10−6 xˆ[N ] .
Приметимо да су вектори F 1A и F 2 A колинеарни, тако да није било потребно разлагати их
на компоненте.
На сличан начин је могуће одредити силу на наелектрисање Q3 када се оно нађе у тачки B.
Наелектрисања Q1 и Q2 делују на наелектрисање Q3 силама F 1B и F 2 B , респективно:
k0 Q1 Q3
F 1B = F1B xˆ = xˆ ,
ε r 16a 2
k Q Q
F 2 B = − F2 B xˆ = − 0 2 2 3 xˆ ,
ε r 4a
а резултујућа сила је
F B = F 1B + F 2 B = 0 32 ( Q1 − 4 Q2 )xˆ ,
k Q
16ε r a
тј.
FB = 0 .
Укупна Кулонова сила на наелектрисање Q3 је нула.
Могуће је закључити да су силе на то наелектрисање, које потичу од наелектрисања Q1 и Q2 ,
истог интензитета и правца а супротног смера, што доводи до тога да се оне пониште.

2. Два тачкаста наелектрисања, Q1 = 2 2Q и Q2 = −Q , налазе се у

вакууму и распоређена су као на слици 2. Одредити силу на
наелектрисање Q3 = Q када се оно налази:
а) y тачки А( a ,0);
б) y тачки B (0, a ).
Бројни подаци: Q = 6nC , a = 1m .
Слика 2
______________________________________________________________________________
а) Када се наелектрисање Q3 нађе у тачки A (Сл. 2.1), на њега делују Кулоновим силама
оптерећења Q1 и Q2 :

Слика 2.1
Q1Q3 2 2Q 2
F1 = k0 = k 0 ,
( 2a ) 2 4a 2
Q Q Q2
F2 = k0 2 2 3 = k0 2 .
a a
Сила на наелектрисање Q3 је
r Q2 ⎛ 2 ⎞
FA = (F1 − F2 )xˆ = k0 2 ⎜⎜ − 1⎟⎟ xˆ = −94.932 xˆ [ nN ]
a ⎝ 2 ⎠

б) Када се наелектрисање Q3 нађе у тачки В (Сл. 2.2), на њега делују оптерећења Q1 и Q2 :

Слика 2.2
Q1Q3 2Q 2
F1 = k0 = k 0 ,
(a 2 ) 2 a2
 Q2 Q3 Q2
F2 = k0 = k0 .
a2 a2
Вектори F 1 и F 2 нису колинеарни. Да би их сабрали потребно је сваки од њих разложити на
компоненте по x и y оси. За F 1 се добија:
2 Q2
F1x = F1 y = F1 = k0 2 ,
2 a
док F 2 има само y компоненту:
F2 x = 0 ,
2 Q2
F2 y = − F1 = − k0 2 .
2 a
Укупна сила на наелектрисање Q3 је
r Q2 ⎛ Q2 Q2 ⎞
FB = F1x xˆ + (F1 y + F2 )yˆ = k0 2 xˆ + ⎜⎜ k0 2 − k0 2 ⎟⎟ yˆ = 0.324 xˆ [μ N ].
a ⎝ a a ⎠
Могуће је уочити да резултујућа сила има само x компоненту, док се y компоненте
поништавају.

3. Тачкаста наелектрисања QA , QB и QC налазе се у теменима

једнакостраничног троугла странице a , као на слици 3. Одредити
вектор резултујућe силe на наелектрисање QC .
Познато је: QA = QB = QC = 10pC , a = 1m .

Слика 3
________________________________________________________________________________
На наелектрисање QC делују истовремено одбојном силом и наелектрисање QA и
наелектрисање QB (Сл. 3.1).

Слика 3.1
Интензитети тих сила се рачунају као:
Q Q
FA = k0 A 2 C
a
и
Q Q
FB = k0 B 2 C .
a
Да би се одредио резултујући вектор Кулонове силе на наелектрисање QC неопходно је
споменута два вектора разложити на компоненте, затим израчунати укупну x и y
r
компоненту вектора FC , а потом одредити интензитет резултујућег вектора и угао који он
заклапа са позитивним смером x осе.
π F π 3FA
FAx = FA cos = A , FAy = FA sin = ,
3 2 3 2
π F π 3FB
FBx = − FB cos = − B , FBy = FB sin = ,
3 2 3 2
r r r
( )
FC = FA + FB = (FAx + FBx )xˆ + FAy + FBy yˆ
r 3k0QC
FC = (QA + QB )yˆ = 0.9 3 yˆ [pN ] = 1.559 yˆ [pN ]
2a 2

π
Резултујући вектор има само y компоненту, што значи да заклапа угао од rad са x осом.
2

4. Три тачкаста наелектрисања Q1 = −4 nC , Q2 = −7 nC и Q3 = 8 nC

налазе се у теменима једнакостраничног троугла (слика 4) странице
a = 10 cm у вакууму. Одредити силу на наелектрисање Q4 = 1nC које
се налази у тачки А, на половини дужи која спаја наелектрисања Q1 и
Q2 .

Слика 4
________________________________________________________________________________

Слика 4.1

Поступак решавања овог задатка је потпуно исти као и у претходном примеру.

QQ Q Q QQ
F1 = k0 12 4 , F2 = k0 22 4 , F3 = k0 32 4 ,
a 4 a 4 3a 4
r
FA = (F2 − F1 )xˆ − F3 yˆ ,
r ⎛ 4 Q2 Q4 4 Q1 Q4 ⎞ 4Q Q
FA = ⎜⎜ k0 2
− k0 2
⎟⎟ xˆ − k0 3 2 4 yˆ .
⎝ a a ⎠ 3a
Након што се замене бројне вредности добија се:
 r
FA = (10.8 xˆ − 9.6 yˆ )[ μN ] ,
чији је интензитет
r
FA = 14.45 [ μN ] .

5. Три тачкаста наелектрисања QA , QB и QC налазе се у

теменима троугла као на слици 5. Систем се налази у вакууму.
Израчунати силу на наелектрисања QB и QC . Познато је:
QA = −5nC , QB = 9nC , QC = 1nC , a = 4cm , b = 3cm , c = 5cm .

Слика 5
________________________________________________________________________________
***Одређивање силе на наелектрисање које се налази у тачки В (Сл.5.1):

Слика 5.1

Силе које делују на наелектрисање QB су интензитета

QА QB
FА = k0 = 162[μN] ,
c2
и
QB QC
FC = k0 = 90 [μN] .
b2
Њихове компоненте су:
a 4
FAx = FA cos β = FA = FA = 129.6 [μN ] ,
c 5
3
FAy = − FA sin β = − FA = − FA = −97.2[μN ] ,
b
c 5
FCx = 0 ,
FCy = FC .

Вектор силе на наелектрисање QB је

r r r
( )
FB = FA + FC = FA x xˆ + FC + FA y yˆ = 129.6 xˆ − 7.2 yˆ [μN] ,
чији је интензитет и угао који заклапа са апсцисном осом:
F
FB = FA2 + FC2 = 129.799 [μN], ϕ = arctan B y = −3.18o .
FBx
***Одређивање силе на наелектрисање које се налази у тачки С (Сл.5.2):
Силе које делују на наелектрисање QC :

Слика 5.2

QА QC QB QC
FА = k0 = 28.125 [μN] ; FB = k0 = 90 [μN] .
a2 b2
Вектор силе на наелектрисање QC је:
r r r
FC = FA + FB = FA xˆ − FB yˆ ,
FC = FA2 + FB2 = 94.3 [μN] ,
F
α = arctan B = −72.7o .
FA

6. Tачкаста наелектрисања QA , QB , QC и QD распоређена су у

вакууму као на слици 6. Одредити резултујућу силу на
наелектрисање QD . Нумерички подаци: QA = 2nC , QB = 4nC ,
QC = − 2nC , QD = 1nC , a = 0.3m .

Слика 6
________________________________________________________________________________

Слика 6.1

На основу орјентације вектора на сл.6.1 могуће је писати:

Q Q Q Q Q Q
FA = k0 A 2D , FB = k0 B 2D , FC = k0 C 2 D ;
4a 2a a
FA x = FA , FA y = 0 ;
FB x = FB cos 45o , FB y = − FB sin 45o ;
FC x = 0 , FC y = FC ;
FD x = FA x + FB x + FC x = 191.42[nN] ,
FD y = FA y + FB y + FC y = 0 ,
F D = FD x xˆ + FD y yˆ = 191.42⋅ xˆ[nN].