МИЛАН

ВУЈАКЛИЈА
ЛЕКСИКО
СТРАНИХ
РЕЧИ И
ИЗРАЗА
ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ

ПРОСВЕТА • БЕОГРАД
1996/97.
 Уредници
ЧЕДОМИР МИРКОВИЋ
МИЛУТИН СТАНИСАВАЦ

Рецензент др
ДРАГО ЋУПИЋ

Корице и насловна страна

РАТОМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
 O OBOM, ЈУБИЛАРНОМ, ИЗДАЊУ

Пре шест деценија, пред крај 1936. године, лексикограф Милан

Вујаклија (1891-1955) предао je Геци Кону (1873 — 1941), најзна-
чајнијем нашем издавачу и књижару y раздобљу између два светска
рата, рукопис свога, дуго и стрпљиво припреманог, Лексикона
страних речи и израза. Рукопис je одмах дат y штампу и кроз само
неколико месеци, већ почетком 1937. године, Вујаклијино капитално
дело било je доступно јавности. Од тада, овај енциклопедијски
речник један je од темељних приручника наше културе, књига без
које не може да ce замисли иоле комплетнија библиотека јавног
или приватног карактера. Интегралну намену најтачније je одре-
дио сам аутор, цитирајући, једном приликом, реченицу француског
песника и историчара: „Они који не знају нека уче, a који знају нека
налазе задовољство y томе да ce подсећају. "
Од појављивања до данас, Вујаклијин je Лексикон више пута
прештампаван, a до сада je продат y близу пола милиона примера-ка.
Три пута je темељитије прерађиван и допуњаван: први пут 1954,
други пут 1980, трећи пут 1991. Употпуњавао ce, при-лагођавао
потребама и бивао све исцрпнији, напоредо са захтевима времена који
су условљавали промене и богаћење језика. Несумњиво je постао
ознака, такође мера и критеријум, за лексикографску литературу
уопште, a ауторово презиме je, током времена, умно-гоме почело да
ce поистовећује с насловом, чак и да га чини сувишним, па зато
често чујемо: ,,узећу Вујаклију (додајте ми Вујаклију), морам да
проверим шта ова реч значи".
Поводом шест деценија од завршетка и штампања првог изда-ња
Лексикона страних речи и нзраза, Издаеачко предузеће Просве-та —
које je створено на искуству Геце Кона, и које следи тради- цију и
негује неколико едиција овог предузимљивог и успешног београдског
издавача — уврстило je y ceoj издавачки програм за 1996/97. годину
обавезу да поново објави ову драгоцену књигу, утолико пре тто
ње, већ неколико година, нема на тржишту. Сасвим je извесно да
ће и ово, јубиларно, издање, с новим изгледом корица, брзо да нађе
своје читаоце и кориснике.

31. март 1996. Чедомир Мирковић

генерални директор Просвете
 ПРЕДГОВОРIИЗДАЊУ

Овоме речнику, који ce због свога енциклопедијског карактера

појављује под насловом Лексикон странихречи и израза, циљ je ga буде
што практичнији, што потпунији и, нарочито, јасан и поуздан y
обавештавању оних који ce буду њим служили. Да би овоме задатку
могао што боље одговорити, писац je, свестан озбиљности посла и
тешкоћа које треба савлађивати, годинама истрајно радио, одабирао
и Шрагао, не ограничавајући ce на једностране изворе и интересовања,
него свестрано, обухватајући све чим ce данашњи човек занима и са чим
ce може сусрести, и са свом акрибијом, без које ce овакав један посао не
да ни замислити. Што ce тиче самог избора речи, он je вршен Шако да
може послужити и задовољити сваког нашег човека, с обзиром на
струке итд., као и при читању књига, наших и страних. При обрађи-
вању појединих речи и израза, главно тежиште je полагано на њихову
стварну и објективну важност и значај.
Да би ce олакшала употреба и сналажење y једном овако обимном
материјалу, један од главних услова je спровођење једнообразности y
начину обрађивања и y транскрибовању страних речи. С обзиром на
ово последње, најважније je било питање правописа. Оно je решено, уз
извесна неопходно потребна одступања, применом нашега новог (зва-
ничног) правописа, који, иако са извесним недостацима и недовољан за
све случајеве који ce јављају, ипак може добро послужити, поготову
кад ce има на уму колико je незгодно, нарочито y делима овакве врсте,
ga ce пише како ce хоће или, шцго je joui незгодније, час овако час онако.
За објашњења стручних и научних термина употребљавана су нај-
боља стручна дела и уџбеници, наши и страни, са доследном приме-
ном, уколико je достизала, од Министарства просвете прописане
средњошколске терминологије и номенклатуре, од које je gocag, на
жалост, објављен само мали geo (пет свезака: ботаничка, зоолошка,
граматичка, књижевна и хигијенска). Главне речи и изрази којеје Шре-
бало објашњавати исписиване су, такође y складу са прописима званич-
ног правописа, фонетички, тј. онако како их треба изговарати, јер ce
y овоме погледу код нас обично најчешће греши. Ми смо, с обзиром на
oeo, y врло повољном положају, јер стране речи и изрази, кад ce
пренесу y наш језик, не губе готово ништа од своје првобитне струк-
туре и особености, док су код већине других народа обично Шолико
прилагођене њиховом језику и правопису ga ce много удаљују од својих
извора, тако да их често не можемо ни познати.
 Поред сваке главне речи дашо je, y загради, најиошребније етимо-
лошко објашњење, што he знатно помоћи правилном изговору иразу-
мевању, нарочиШо једнакозвучних (хомонимних) речи, које би иначе
морале код свакога изазвати разумљиву пометњу. У овом погледу,
овај ce речник разликује готово од ceux досадашњих дела која су реша-
вала овај и сличне задатке. За жаљење je само што ce Шој етимолош-
кој страни, с обзиром на ограниченост простора, није могло дати
више места.
Објашњењима je био циљ да буду што обухватнија и, нарочито,
јасна и сигурна. Због тога, место да страну реч објашњава само
одговарајућом нашом речи a израз само нашим изразом, писацје, поред
тога, сматрао да je још важније дати живљи опис и логички Шачну
дефиницију, y жељи да тиме упоТпуни објашњење и, можда, умањи и
ублажи иначе неминовну сувопарност дела ове врсШе.
Свима који су ми y овоме дугом и Шешком раду, као и y заморним
пословима око штампања, помогли најсрдачније благодарим, наро-
чито г-ђи Ружици Вујаклији, професору Прве мушке гимназије, и
г. Милошу Ерцеговцу, секреШару Министарства просвеШе, који су ми,
са пуно пожртвовања и истрајности, показали пријатељсШво и ода-
ност какву само може имати свој према сеоме.

25. фебруара 1937. , •■ \

Београд. • '■ - МИЛАН ВУЈАКЛИЈА
 ПРЕДГОВОР IIИЗДАЊУ

Ово дело je, y неку руку, резултат споразума између издавача и

аутора. Издавач je желео да y oeo издање, сем ранијих, уђу и речи и
изрази који су постали y последњих 15 година, колико има од појаве
првог издања, као и да ce известан, не мали, број одредница ревидира,
допуни и евецтуално преради или изостави. Све одреднице су Шеме-
љно ревидиране, допуњене и знатно проширене. Нарочито су етимо-
лошка објашњења обрађена y потпуности y погледу значења (што je y
првом издању, уштеде y простору ради, морало изостати), a то ће
много допринеШи научној вредности дела и правилнијем разумевању,
поглавито једнакозвучних (хомонимних) речи, које би иначе код мно-
гих могле изазваШи разумљиве Шешкоће и пометњу.
При изради овог издања употребљени су и најновији послератни
речници и енциклопедије (на енглеском, француском, немачком, итали-
јанском и руском језику).
Ha крају сматрам за пријатну дужност да са захвалношћу поме-
нем, као знатан допринос научној вредности овог дела, свесрдну
сарадњу нашег истакнутог лексикографа и филозофа др Светомира
Ристића и професора др^Радомира Алексића. Др СВЕТОМИР РИСТИЋ
je израдио допуне великог дела етимолошких објашњења, a ceojy
велику ерудицију и свестрано познавање егзактних наука унео y pegu-
говање појединих одредница. Др РАДОМИР АЛЕКСИЋ je, y својству
представника Књижевног савета „Просвете", пажљиво прегледао цео
рукопис и узео пуног учешћа y коначном редџговању. У стручном реди-
говању Термина из области марксизма-лењинизма учествовали су
проф. Радшој Давидовић, проф. Вељко Рибар и Љубисав Марковић.
Желећи да ово дело буде од што eehe користи онима који ce буду
њиме служили, завршавам овај предговор речима француског песника и
историчара Hénault-a:
Indocti discant et ament memìnisse periti. *
1.јуна1954.
Београд МИЛАН ВУЈАКЛИЈА

* Они који не знају нека уче, a који знају нека налазе задовољство y томе да ce
подсећају.
 ПРЕДГОВОР III ИЗДАЊУ

Прво издање Лексикона страних речи и израза Милана Вујаклије

објављено je 1937. године. Друго издање, y редакцији др Светомира
РисШића и др Радомира Алексића, изишло je 1954. године и штампано,
до данас, y тиражу од преко 200.000 примерака. Добар пријем на којије
Лексикон наишао y најширим круговима корисника подстакао je Редак-
цију Просвете да припреми ово ново, допуњено и ажурирано издање
Лексикона М. Вујаклије.
У раздобљу од појаве другог издања Лексикона М. Вујаклије до
данас развој науке достигао je велике размере и створен je низ нових
речи и израза који je ушао y употребу. Као плод научне, шехничке и
културне сарадње y свакодневни говор ceux народа постепено продире
нова Терминологија, па je осавремењавање и обогаћивање Лексикона
М. Вујаклије речима из најновијих Шековина Шехнике, медицине, еконо-
мије, политичких наука као и нових научних области и грана било
неминовно. Стога je gp Радомиру Алексићу, који сада није више међу
живима, поверено да сачини избор допуна и обради нове речи и изразе,
што je он eehuM делом обавио. Ово издање богаШије je од претходнога
за иреко 4.000 речи и та допуна знаШно доприноси осавремењавању
Лексикона М. Вујаклије, даје му ону неопходну актуелност и свежину.
При Шом нису изостављене старе речи, које данас нису више y упо-
треби, али ce налазе y литератури.
Посебна пажња посвећена je Шурским и мађарским речима, као и
речима из других источних језика. Оне су поново унете, y већем броју
него што их je било y првом издању, знатно савременије и одређеније
објашњене. Иако су оне одомаћене y нашем језику, има крајева на српско-
хрватском језичком подручју y којима та терминологија није тако
добро познаШа, и посвећивање пажње тим речима једна je од посебних
вредности допуна.
Ради лакше употребе и праћења порекла разних облика једне исте
речи, код првог објашњења y низу дато je опширније значење Ше речи y
језику из којег je преузеша. Грчка ортографија Транскрибована je
латиницом, што je данас y речницима Такве врсте уобичајено и пред-
ставља корак напред y осавремењавању Лексикона...
1980. године РЕДАКЦША
 ПРЕДГОВОРIV ИЗДАЊУ

,Данас нема на овоме свијешу ниједнога језика (ни сша-

рога ни новога), y коме нема туђи ријечи... Али зато
опетја Туђе ријечи не браним... Ми друкчије не може-
мо почеШи наш језик чистити од туђи ријечи, док
најприје не познамо све нашеријечи, које ce по народу
говоре; па и онда опетје боље узети туђу ријеч, којаје
познашаy народу, него ли наопако нову градити..."
(Вук Ст. Караџић, Српски рјечник, 1818)

Уважавајући јавно изнете захтеве за осавремењивањем нашег нај-

потпунијег и најпрпуларнијег лексикона, Редакција „Просвете" пре-
дузела je године 1987. припремање новог, допуњеног издања Вујакли-
јиног Лексикона страних речи и израза, y којем би ce нашле сасвим
нове и многе изнова уведене речи и изрази.
За десетак протеклих година - од 1980, кад je Вујаклијин Лексикон
последњи пут осавремењен новим појмовима и тумачењима - наука и
сав јавни живот донели су небројене проналаске и новотарије, па
сходно томе и нове речи, изразе и тумачења. Многе старе речи добиле
су сасвим нова значења, a поново уведене речи покашто задржавају
стара значења, a некад добијају и нова. О томе Вук y цитираном
предговору првом издању Српског рјечника, далеке 1818, каже: „... y
живу језику све народне ријечи не могу ce ни покупити, јер гдјекоје
постају једнако, a кашто (настају) и нова значења већ познатијем
ријечима".
Неке први пут сковане речи, начињене на страни и убрзо интерна-
ционализоване, хитро су пренете и до нас: предности благовремене и
чврсте повезаности данашњег света показују ce и овде. Нашу je cpe-
дину красила отвореност - и о томе ова потреба да ce један лексикон
сваке десете године допуњује говори можда најпоузданије. Уз ово иде и
новодошавша дезидеологизација извесних ранијих тумачења (никако
Вујаклијиних), коју je такође највећма проузроковала поменута
отвореност.
Тако je за ово издање Вујаклијиног Лексикона припремљено близу
4.000 зановица (реч Лазе Костића) и допуна већ постојећих израза и
речи. Неке од њих унели смо недовољно сигурни y њихову „дуговеч-
ност", и тек he време показати - као, уосталом, и досад - хоће ли ce
такве, сасвим нове речи и изрази, „примити" y нашем језику, или he ce
показати краткотрајним и сезонским, чак.
 Разумљиво je, даље, што су неке важне речи, испуштене y ранијим
издањима Вујаклијиног Лексикона из било којих разлога, ушле y ово
издање, као што je разумљиво и да смо - при једном пажљивом ишчита-
вању - исправили застареле податке y многобројним енциклопедијским
тумачењима, којима, као што je свима познато, ова књига обилује.
При најновијем занављању Вујаклијиног Лексикона гледали смо
да сачувамо или, бар, да не нарушимо непоновљиви Вујаклијин језички
дух, свесни да ћемо, и поред највећег труда, тешко y томе успети.
У одабирању нових речи и израза и њиховом тумачењу најзначај-
нију помоћ из појединих области пружили су редакторима др Светомир
Бечановић (медицина), Владан Радовановић (музика), инж. Светислав
Ристић (техника), Ружица Тимотић (економија), Александар Тодоро-
вић (радио, телевизија) и Борис Хелд (уметност).
Посебну захвалност изражавамо рецензенту овог издања, др Драгу
Ћупићу, за подробно прегледање и оцењивање сваког новума пона-
особ.
Приликом рада на овом, четвртом, допуњеном издању редактори су
ce служили следећим речницима и приручницима: Војни лексикон (Бео-
град, 1981), Економска енциклопедија (Београд, 1984), Енциклопедиј-
ски речник наука о језику О. Дикроа и Ц. Тодорова (Београд, 1987),
Илустрована енциклопедија традиционалних симбола Џ. К. Купера
(Београд, 1986), Мала енциклопедија Просвета (Београд, 1986),
Музика (Београд, 1982), Психолошки речник Драгана Крстића (Бео-
град, 1988), Речник књижевних Термина (Београд, 1985), Речник нових
речи Јована Ћирилова (Београд, 1982), Речник страних речи Радомира
Алексића (Београд, 1978), Рјечник езоШеризма Пјера Рифара (Загреб,
1989), Рјечник страних ријечи Братољуба Клаића (Загреб, 1988), Тур-
цизми y српскохрваШском-хрваШскосрпском језику Абдулаха Шкаљића
(Сарајево, 1973), Dictionary of Political Thought Роџера Скрутона (Лон-
дон, 1983), Larousse, Dictionnaire en 1 volume (Париз, 1990), Random
House Dictionary of the English Language, The Unabridged Edition
(Њујорк, 1989), Reader's Digest Universal Dictionary (Лондон-Њујорк--
Сидни—Кејптаун-Монтреал, 1987), Словаро иностранншх слов, VII
издање (Москва, 1980).

21. III 1991.


авиј. - авијација агр. -
агрономија адм. -
администрација ак. -
акустика акуз. -
акузатив акц, - акцеит
алб. - албански алхем. -
алхемија амер. -
амерички aux. -
амхарски анат. -
анатомија англс. -
англосаксонски антроп.
- антропологија арам. -
арамејски арап. -
арапски арх. -
архитектура археол. -
археологија астр. -
астрономија астрол. -
астрологија астрон. -
астронаутика
Б друго
банк. - банкарство баск.
- баскијски бенг. -
бенгалски берз. - берза,
берзански биол. -
биологија бот. -
ботаника бр. - број браз.
- бразилски брод. -
бродарство буг. -
бугарски
В келт. - келтски кин. -
в. - види; век (уз бројеве)
вај. - вајарство вет. -
ветерина војн./вој. -
војне науке,
војска
вок. - вокатив
вулг. - вулгарно
СКРАЋЕНИЦЕ
г зб. - збирно зенд. -
зендски зоол. -
g-грам г.- година гал. - зоологија
галски ген. - генитив
географ. - географија
геол. - геологија геом. -
геометрија герм. - И
германизам гл. - глагол
год. - година гот. - и д. - и даље идр.-и
готски грађ. - друго, и други изг. -
грађевинарство грам. - изговор изр. - израз им.
граматика, - именица имп. -
граматички императив импф. -
граф. - графика, имперфект инд. -
графички грч. - грчки индијски индијан. -
индијански инстр. -
инструментал up. -
д ирски исл. - исландски
ист. - историја итал. -
дан. - дански дем. - италијански итд. - и
деминутив дијал. - тако даље
дијалект дипл.-
дипломатика др. -
Ј
јав. -јавански јап.
Б -јапански јах.
-јахање jeep,
ег. - египатски екон. - -јеврејски једн. -
економија ез. - езотерика
једнина
ел. - електротехника
енгл./енг. - енглески ест.
- естетика етим. -
етимолошки етиоп. - К
етиопски етн. -
етнологија еуф. - кавк. - кавкаски калд. -
еуфемизам калдејски kg - килограм
кинески кип. -
3 кипарство km -
километар козм. -
зам. - заменица козметика кор. -
зан.- занатство кореографија космогр.
заст. - застарело - космографија кув.-
куварство
 л П сл. — слично слик. -
сликарство слов. -
/ - литар пал. - палеонтологија словенски соц. -
л. - лице палеогр. - палеографија социологија сп. -
лат. - латински пед. - педагогија пеј. - спорт сскр. —
лингв. — лингвистика, пејоративно пер. - санскрт ст. — стари
лингвистички лит. перуански перс. - ствнем. —
— литература литв. персијски пл. - плурал, старовисоконемачки
- литвански лов. - множина погрд. - стен. — стенографија
ловачки лог. - погрдно поет. - поетика, стил. - стилистика
логика лок. - поетски поз. - стнем. — старонемачки
локатив позориште покр. - стнорд. — старонордијски
покрајински пол. - стперс. - староперсијски
M политика полинез. - стсл. - старословенски
полинезијски пољ. - стфр. - старофранцуски
m - метар мађ. - пољски пољопр. - супр. - супротно se. —
мађарски мал. - пољопривреда пом. — scilicet, TO јест
малајски мат. - поморство порт. -
математика мач. - португалски посл. —
мачевање маш. - пословица пр. - придев Т
машинство мед. - правнЈправ. - правне
медицина мекс. — науке, право празн. - t - тона
мексички метеор. — празноверје предл. - тат. - татарски Тахит.
метеорологија метр. - предлог презрЈпрез. — — тахићански
метрика мех. - механика презриво прел. — текстЈтек. — текстил
min - минут мин. - прелазан глагол привр. — теол. — теологија
минералогија мит. - привреда прил. — прилог техн./тех. — техника,
митологија млет. - псих. — психологија технички
млетачки mm - технол. — технологија
милиметар мн. - тзв. — такозвани Тип. -
множина мод. - мода p типографија тј. - то јест
монг. — монголски мор. трг. - трговина тур. -
— морепловство муз. - раб. - рабинистички рад. турски
музика - радио, радио-
-техника рач. -
рачунарство, У
H информатика рет. -
реторика риб. - узв. - узвик ум.
нар. - нарочито рибарство рим. — — уметност уп. —
нвнем. - староримски рлг,— упореди
нововисоконемачки религија ром. — романски
нгрч. - новогрчки нем. - рсл. - рускословенски
немачки непрел. — руд- - рударство рум. —
непрелазан Ф
румунски рус. - руски
глагол
непром. - непроменљив фам. - фамилија,
нлат. - новолатински фамилијарно
нов. - новинарство ном.
е фарм. - фармација,
- номинатив нор. - фармакологија фиг. -
s - секунда фигуративно физ. -
норвешки норд. - сврш. - свршени глагол
нордијски нум. — физика физиол. —
сем. - семитски физиологија фил. —
нумизматика сијам. - сијамски филозофија филол. —
син. - синоним филологија фин.-
О синг. - сингулар, једнина финансије финс. -
cup. - сиријски фински фон. - фонетика
окулт. — окултизам сканд. - скандинавски форт. - фортификација
оном. — ономатопеја скр. - скраћеница фот. - фотографија фр.
опт. - оптика ор. - - француски
оријенталски
 X хир. - хирургиЈа хол. - Ч
холандски хотент. -
чеш. - чешки
хотентотски
h — сат, час халд - Ш
халдејски хебр. шашр. - шатровачки
-хебрејски хем. - Ц шв. - шведски швајц. -
хемија хиг. - швајцарски шп. -
хигијена хип. - шпански штамп. -
хипокористик, cm - центиметар штампарство шум. -
одмила црксл. - црквенословенски шумарство
 A
A, a прво слово латинске, ћирилске и грчке
азбуке; као скраћеница: a = године (лат. an-
no), пре (лат. ante), алт, ар; а. на меницама =
акцептирана; а.а. = ад акта; А.а.С. = ано
анте Христум; A.Ch.n. = анте Христум на-
тум; муз. шести тон основне лествице; маш.,
физ. правац (а), тачка (А), атомски (А), ампер
(А); хем. Ag = аргентум (сребро), Al = алуми-
нијум, Ara = америцијум, Ar = аргон, As =
арсен, At = астаШ, Au = аурум (злато), Ac =
актинијум.
а- (грч. а-) тзв. alpha steretikon, лат. alpha priva-
tum = одречно алфа (или a); y сложеницама
означава лишеност чега, немање чега, кад-
што и супротност ономе са чим je сложено, a
преводи ce ca: без-, не-, нпр.: аморфан без-
обличан, апеталан безлисни, аморалан немо-
ралан, абулија безвољност, лишеност способ-
ности хтења; кад ce сложи с речју која почиње
самогласником, умеће ce н, нпр. аналфабет
(a-n-alphabet) неписмен.
a (фр. à) за, по (ту и ту цену).
A = A y логици: закон (принцип) идентитета
по коме ce један појам мора y току једне
мисаоне целине употребљавати y истом значе-
њу; уп. принципијум идентишатис.
ААП (ААР, Australian Associated Press) аустра-
лијска новинска агенција.
аб (лат. ab) префикс који речима даје негатив-
но значење.
аб (хебр.) једанаести (по старом рачунању пети)
месец јеврејске године; пада y месеце јули
-август.
аба (арап. 'abâ, тур. aba) груба вунена тканина;
горња хаљина, без рукава, од такве тканине.
a ба! (фр. à bas) доле! уа!
абажур (фр. abat-jour) штит на лампи од хартије,
тканине и др. за заклањање очију од свет-
лости.
абазија (грч. а- не, basis корак) мед. неспособ-
ност ходања.
абакус (лат. abacus, грч. âbaks) 1. свечани сто за
скупоцено посуђе код старих Римљана; 2. да-
ска за игру; 3. сто посут песком за математич-
ке цртеже и радове, даска на којој ce рачуна,
рачунаљка; 4. y кат. цркви: сто поред олтара;
5. арх. четвртаста плоча која покрива главицу
(капитл) стуба.
абакција (лат. abactio partus) мед. побачај, поба-
цивање, помет; уа. аборшус.
абалијенација (лат. abalienatio) прав. отуђива-
ње, отуђење, одстрањивање, одстрањење.
абалијенирати (лат. abalienare) прав. лишити,
отуђити, отуђивати; фиг. одвратити кога од не-
кога, отуђити. абанација (лат. ab од, annus
година) прав. про-
гонство из земље на једну годину. абандон
(фр. abandon) одступање, одрицање од
свог права; право осигураника да осигурачу
уступи робу или брод и све на њему уз исплату
износа на који су роба или брод били осигу-
рани. абандоничност (фр.) болесно, без
стварног раз-
лога, осећање напуштености. абас (перс.)
јединица за мерење бисера y Перси-
ји, нешто мања од караша = 0,1458g.
абасименто (итал. abassimento) снижавање, сма-
њивање, обарање, спуштање. абасименто ди
воче (итал. abassimento di voce)
муз. спуштање гласа. абасименто ди мано
(итал. abassimento di mano)
муз. спуштање руке при ударању такта; мета-
ње једне руке под другу (при свирању на кла-
виру).
абасименто ди прецо (итал. abassimento di prez-
zo) трг. спуштање цене, обарање цене. абат
(итал. abate) опат, игуман, старешина ма-
настира; уи. абе. абатажа (фр. abbattage)
сеча дрва; клање или
убијање стоке; фиг. оштар укор. абатон (грч.
âbatos неприступачан) део храма,
светилишта или цркве y који не смеју ући
обични верници, иноверци и световњаци; уп.
адитон. a батута (итал. a battuta) муз. према
удару такта,
по темпу. абаџи (тур. abaci) месец август
код Турака, по
сиријском календару. абаџија (тур. abaci)
занатлија који израђује
одећу од абе, грубе вунене тканине. Абвер
(нем. Abwehr одбрана) војнообавештај-
на организација нацистичке Немачке; осн.
1933.год. абвиљен (фр. abbevillien)
најстарија фаза
палеолитика (назив према франц. граду Аб-
вилу). абгрегација (лат. abgregatio)
издвајање, искљу-
чивање, искључење. абд (арап.) y арапским
сложеним особним имени-
ма: слуга, роб, нпр. Абд-алах слуга Алахов;
абдеритизам
Абд-ел-кадер слуга свемогућег бога; Абд-ел--
меџид слуга преславног (бога); Абд-ур-рах-
ман слуга милосрдног итд.
абдеритизам глупост, ограниченост, будалашти-
на; уп. Абдерићани.
Абдерићани (грч. Abdërftai) становници старог
тракијског града Абдере, који су били чувени
са своје ограничености и глупости; отуда: глу-
пи, ограничени људи.
абдест (перс. abdest) муслимански верски оби-
чај да пре сваке молитве перу руке, лице и
ноге; прање водом.
абдидхама (пали abhi предметак ка, према,
dhamma учење, теорија) теоријска учења ра-
ног будизма; Абхидхама питака збирка тек-
стова y којима ce излаже филозофија раног
будизма, настала око IVB. пре н. е.
абдикација (лат. abdicano) давање оставке на
положај или звање, одрицање.
абдицирати (лат. abdicare) одрећи ce нечега,
захвалити ce на чему, поднети оставку на неки
положај или звање.
абдомен (лат. abdomen) атш. трбух, стомак;
зоол. задак, задњи део тела (код инсеката).
абдомнналан (лат. abdominalis) amm. трбушни;
абдоминална Шрудноћа ванматеричиа труд-
ноћа.
абдоминале (лат. abdominales) tu. зоол. рибе ме-
коперке, слатководне и морске, нпр. сомови,
шарани, штуке, пастрмке, слеђеви (харинге) и
др.
абдоминоскопија (лат. abdomen стомак, грч.
skopéô гледам, посматрам) мед. испитивање
стомака ради утврђивања узрока обољењу.
абдуктор (лат. abductor) анаш. мишић одмицач.
абдукцвја (лат. abductio) 1. одвођење, одвлаче-
ње, одстрањење; 2. лог. силогизам чији je дру-
ги суд (premissa minor) само вероватан, те je и
закључак вероватан; хир. размицање зглобова.
абе (фр. abbé) опат, свештеник; уп. абаШ.
абевакуација (лат. ab од, evacuatici пражњење)
делимично пражњење, испражњивање.
абела (лат. albellus беличаст) б&т. бела топола
(Populus alba).
абелардизовати ушкопити, ујаловити (по случа-
ју који ce десио чувеном схоластичару Пјеру
Абелару, 1079-1142, од рођака његове љубаз-
нице Елоизе.
абелмошус (арап. abu-el-misk) мошусна зрна
једне оријенталне биљке, употребљавају ce y
парфимеријама.
a бенеплачито (итал. a beneplacito) муз. no вољи.
абер в. хабер.
аберација (лат. aberrare одлутати, aberratio) 1.
ОПТ. нестицање светлосних зракова y једну жи-
жу; сферна или монохроматска аберација не-
стицање светлосних зракова y једну тачку при
одбијању о лоптно издубено огледало или при
преламању кроз сочиво лоптног облика; хро-
матска аберација нестицање y једну тачку
беле светлости услед различите преломљиво-
сти разнобојних светлости које сачињавају
белу светлост, проласком кроз сочиво; 2. астр.
привидно померање небеског тела као после-
2 абисодинамика
дица кретања Земље и нетренутног простира-
ња светлости; 3. фиг. скретање, одступање од
нормалног типа, лутање, заблуда.
аберацио кримииис (лат. aberratio criminis) арав.
заблуда y извршењу злочина, нпр. кад ce утвр-
ди да je злочин који je извршио Едип био, y
сгвари, оцеубиство, a не оно што je он желео
да учини.
абердар в. хабердар.
аберирати (лат. ab-errare) одлутати, заблудети,
скренути, скретати; варати ce, преварити ce.
абест (лат.) који није дошао, одсутан.
аб етерно (лат. ab eterno), одувек, од искона, од
памтивека.
А-Бе-Ха оружје еој. заједнички назив за атомско,
биолошко и хемијско оружје; АБХ.
абецеда 1. сва слова y нашој латиници поређана
по утврђеном реду; назив je добивен обједи-
њавањем имена за прва четири слова, с том
разликом што je последњи члан, који je
ушао y састав назива, добио завршетак a: a
-бе - це - д(а) = абецеда, уместо завршетак e
(a - бе - це - де); азбука, алфабеШ; 2. фт.
осно-ва, основна знања из неке науке или
вештине.
абецедар (реч са латинским обликом, саставље-
на од прва четири гласа латинске азбуке a, b,
e, d) почетник y некој струци; букварац.
абзац (нем. Absatz) y прозном и песничком тек-
сту: почињање нове реченице новим редом
тако да ce прва реч те реченице увлачи мало
удесно; став, ставка, усек, одсек; прелом, це-
зура (у стиху); уи. алинеја.
абизендегани миш. извор младости и бесмртности
y веровању источних народа.
абијетин (лат. abies јела) хем. смоласта матери-
ја која ce добива из ШерпенШина.
аб иницио (лат. ab initio) од почетка.
аб инкунабулис (лат. ab incunabulis) од колевке,
од раног детињства, од малих ногу, одмалена.
аб инстанција (лат. ab instantia) орав. в. под. ин-
станција.
аб интестато (лат. ab intestato) npae. без теста-
мента.
абиогенеза (грч. а- без, не, bfos живот, genesis
постанак) бш>л. постајање живога од неживе ма-
терије (спонтана генерација; увео проф.
Хаксле).
абиоенергија (грч. a-, bios, ergon дело) недоста-
так исхране.
абиоза (грч. a-, bfos) неспособност за живот.
абнологија (грч. a-, bfos, logia наука) наука о
мртвој, анорганској природи.
абиостатика (грч. a-, bfos, статика, в.) наука о
беживотним телима.
абиотрофија (грч. âbios без средстава за живот,
оскудан, trophé храна) немање способности за
живот, превремено нестајање, превремено
изумирање.
абнритација (нлат. abirrìtatio) мед. смањеност на-
дражљивости (ткива).
абисал (грч. âbyssos бездан) зона највећих мор-
ских и океанских дубина (преко 1000-1200m).
абисодинамика (грч. âbyssos, dynamis сила) гра-
на геологије која проучава унутрашњост Зем-
абисопелагијал
ље и истражуЈе силе Koje y ЊОЈ деЈствуЈу, као
последице делања тих сила.
абисопелагијал (грч. âbyssos, pélagos море) зона
слободне водене масе отвореног мора која ce
простире испод дубине од 1000 m (али и испод
1500, односно 2000 m).
абитуријент (лат. abire отићи, одлазити) онај
који намерава да оде, нарочито са ниже школе
на вишу после положеног испита зрелости (ма-
туре).
абитуриј(ум) (нлат. abiturium) испит зрелости y
средњој школи, виши течајни испит, ма-тура.
абјудикација (лат. ab-judicatio) арав. порицање,
одрицање, непризнавање.
абјудицирати (лат. abjudicare) не признати, не
признавати, порицати.
абјурација (лат. abjuratio) upm. одрицање под
заклетвом.
абјурирати (лат. abjurare) upm. под заклетвом
одрицати, одрећи.
аблактација (нлат. ablactatio) мед. одбијање де-
тета од сисе; фиг. одвикавање.
аблактирати (лат. ablactare) одбити (или: одби-
јати) од сисе, дојења; бот. калемити једно
племенито дрво на друго оближње без одсеца-
ња калема.
аблата (лат. ablatus однесен) ПЛ. прав. одузете
(или: отете, украдене) ствари.
аблатив (лат. aufferre односити, одвајати, abstu-
li, ablatum) грам. падеж одвајања, кретања од-
некуд, потицања; в. аблативни.
аблативни (лат. ablativus који односи, одваја)
грам. који ce тиче аблатива или припада абла-
Шиву: аблативни генитив генитив којим ce
казује откуда нешто потиче, или, од чега ce
раставља или удаљава, нпр.: Треба ce клонити
рђавих пријатеља; Срећно смо ce ослободили
непријатеља.
аблаут (нем. Ablaut) литв. промена самогласника
y склопу истог корена или основе која ce ja-
вља као унутрашња флексија, превој вокала:
плести - плоШ, рађати -род и сл. ; уп. апофо-
нија.
аблација (нлат. ablatio одношење, уклањање)
хир. одсецање, одрезивање; геол. одношење
(или: скидање) ледника или стене топљењем
или дејством воде; астрон. отапање површин-
ског слоја врха ракете услед топлоте настале
трењем.
аблациони материјали керамички материјали
којима ce облажу површине авиона који лете
брзинама већим од 3 маха. Ови материјали
добро апсорбују топлоту и тиме спречавају
загревање металне површине авиона.
аблегат (лат. ablegatus) посланик другог реда,
нарочито папин за појединачне случајеве (за
разлику од делегата); y Мађарској: заменик
једног магната y парламенту; прогнаник, ли-
це које je негде послато да буде уклоњено с
положаја.
аблегација (лат. ablegatio) прав. прогонство, уда-
љивање на једну годину.
аблендати (нем. abblenden) засенити светло, по-
десити јачину светлости на фаровима.
3 аборигиналан
аблепсија (грч. ablepsia) духовно слепило, за-
слепљеност.
аблефарија (грч. a-, blépharon очни капак) мед.
немање очних капака (последица контенитал-
них поремећаја y развитку ока, нарочито по-
сле гангрене, лупуса, тумора и др. озледа).
аблокација (лат. ab-locatio) давање под закуп, y
најам, изнајмљивање.
аблуирати (лат. ab-luëre) опрати, испирати,
испрати, спрати, очистити.
аблутоманија (лат. abluere спирати) мед. болесни
нагон за сталним прањем и купањем.
аблуција (лат. ab-lutio) прање, умивање, чиш-
ћење; обичај католичких свештеника да no-
one причешћа перу руке; испирање путира по-
сле причешћа.
абнегација (лат. ab-negatio) порицање, одрица-
ње, одбијање.
<>
абнормалан в. абнорман.
абнормалност в. абнормитет.
абнорман (лат. ab-normis) неправилан, необи-
чан, који одступа од обичаја, реда или прави-
ла; необичан, неприродан; који представља
изузетак; болестан, нездрав; абнормалан.
абнормитет (нлат. abnormitas) одступање од
правила, неприродност, неправилност, не-
обичност; абнормалност.
аб ово (лат. ab ovo од јајета) испочетка, сасвим
испочетка, изнова, из основа.
аболирати (лат. abolere уништити) ирт. прекину-
ти над неким судски поступак без икаквих по-
следица по оптуженога; укинути, укидати, по-
ништити, поништавати.
аболиција (лат. abolitio уништење) прав. ослобо-
ђење од кривичног гоњења.
аболиционизам (лат. abolitio) покрет коме je
циљ аболиција, тј. укидање неког обичаја,
судског поступка и уопште неког злог стања;
нарочито, раније: покрет за укидање ропства
y Северној Америци; покрет за укидање др-
жавног надзора и за признање проституције.
аболиционисти (лат. abolitio) ил. политичка
странка y Сев. Америци која je радила на
укидању ропства; присталице покрета за уки-
дање надзора над проституцијом и јавним ку-
ћама.
абом (лат. absolutum, ом, в.) физ. најмањи от-
пор, износи 10"9 ома.
абоминалан (лат. abominalis) одвратан, мрзак.
абоминација (нлат. abominatio) гнусоба, ужас,
гадост, срамно дело, скврнавно дело;
скрнављење, оскврњење.
абонданција (фр. abondance, лат. abundantia)
изобиље, обилност, обилатост; фиг. богатство
речи, речитост.
абонент (фр. abonner претплатити, претпла-
ћивати), претплатник.
абонман (фр. abonnement) претплата.
абонос (Diospyros ebenum) бот. биљка из фами-
лије Ebeneaceae, тврдо дрво, црне боје, кори-
сти ce за израду луксузног намештаја.
абордажа (фр. abordage) напад (на непријатељ-
ску лађу); судар двеју лађа; физ. ословљавање.
аборигиналан (нлат. aboriginalis) првотни, прво-
битан; староседелачки, домаћи, самоникао.
аборнгнни
аборигинн (нлат. aborigines, лат. ab од, origo по-
рекло, почетак) ол. староседеоци, прастанов-
ннци, уроћеници (за разлику од колониста).
абортива (лат. abortiva) Т. мед. в. абортивум.
абортиван (нлат. abortivus) превремен, незрео,
недозрео; мед. који изазива побацивање, поба-
чајни; фиг. скраћен, брзо завршен, угушен y
самом зачетку, y клици; закржљао, неплодан,
јалов; абортивни поступак скраћени посту-
пак, скраћивање.
абортивно лечење мед. лечење код кога ce проу-
зроковач болести уништава y самом почетку
болести (нарочито при лечењу венеричних бо-
лести).
абортивум (лат. abortivum) жд. побачајно сред-
ство, средство за извршавање побачаја; ал.
абортива.
абортирати (лат. abortäre) извршити абортус,
побацити, побацивати, пометнути, пометати;
бот. не донетц плод.
абортнцндиј(ум) (нлат. aborticidium) убијање
плода y материној утроби; насилно или веш-
тачко избацивање зачетка (заметка) из мате-
рице.
абортус (лат. abortus) побацивање, побачај.
абоцо (итал. abozzo) први нацрт, скица једне
слике; ебот.
абрадирати (лат. abradere) остругати, саструга-
ти; односити тарењем, одронити, одроња-
вати.
абразиви (лат. abrasio) материје велике тврдо-
ће које служе као средство за брушење, поли-
рање и чишћење тврдих површина, нпр. ко-
рунд, дијамант, кварц.
абразија (лат. abrasio) састругавање, чишћење
стругањем; мед. чишћење нагризним средстви-
ма; геол. одношење тарењем, одроњавање.
абракадабра (хебр.) мађијска реч, без значења,
која ce, написана на једном равностраном
троуглу y једанаест редака (свако слово y јед-
ном реду), носила око врата као амајлија
противу грознице; данас ce употребљава само
y шали, као и .Јсокуспокус".
абраксас (грч. abraxas) ез. чаробна реч или фор-
мула, запис на амајлијама; >«. абракадабра.
абрахија (грч. a- ne, brachfön рука) мед. безру-
кост, недостатак руку од рођења.
абраш (тур. abras шарен, пегав) 1. човек пегава
лица; 2. коњ са белим пегама на губици или
испод pena; 3. ееш. оспа по кожи код неких до-
маћих животиња.
аб ре (лат. ab re од ствари) без узрока, без раз-
лога.
абреакцнја (лат. ab од, reagere деловати) исш.
ослобаћање од комплекса или трауме враћа-
њем y осећање или y поновни доживљај ситу-
ације која je довела до комплекса.
абревнјатор (нлат. abbreviate*) скраћивач,
скратилац, нпр. нечије књиге, нечијег списа;
папински писар који израђује папинске бреве.
абревијатура (нлат. abbreviare скратити, нем.
Abrewiatur) в. абревијација.
абревнјација (нлат. abbreviatio) скраћеница,
кратица; скраћивање, скраћење (нарочито
књиге, списа, чланка итд.); абревијаШура.
4 авалист(а)
абреже (фр. abregé) извод, кратак садржај (науч-
ног или уметничког дела), сажет«адржај.
абритнратн (фр. abrutir) поживотињити, заглупи-
ти, изједначити са стоком; убити y некоме
свако морално осећање.
абрихтовати (нем. abrichten) обучити, обучава-
ти, извежбати, дотерати, измуштрати; уа. дре-
сирати.
аброгација (лат. abrogatici) опозивање, укида-
ње, поништење, поништај.
аброгирати (лат. abrogare) укинути, укидати,
опозвати; трг. поништити, повући налог.
абруптан (лат. abruptus откинут) стрм, одсечен;
нагао, изненадан.
абруптив (лат. abruptus) одсечени сугласник, тј.
такав који je артикулисан с истовременим,
или приближно истовременим гркљанским за-
твором (нпр. y кавкаским језицима).
абрупција (лат. abruptio) откидање, отпадање,
нпр. почетног или последњег слога или дела
речи; један од начина скраћивања речи.
абс... в. под апс...
абу (арап.) отац, деда, предак.
абуземзем (перс. ab вода, арап. Zämzäm име из-
вора y близини Ћабе y Меки) вода са извора
Земзем; фт. драгоцена, ретка ствар.
абузивав (лат. abusivus) склон злоупотребама,
склон да ce огреши о постојеће законе и оби-
чаје, противправаи.
абузија (лат. abusio) погрешна употреба речи;
уп. катахреза.
абузус (лат. abusus) врае. злоупотреба, погрешка,
заблуда; рћава употреба.
абулија (грч. abulfa) безвољност, одсуство воље.
абуна (арап.) „наш отац". највиши црквени до-
стојанственик y Етиопији, поглавица хриш-
ћанске коптске цркве.
абундантан (лат. abundans) богат, обилан, оби-
лат; претеран.
абунданција (лат. abundare обиловати) 1. оби-
ље, обилност, богатство. 2. линге. супстанти-
ва абунданција именице које ce мењају по
различитим деклинацијама (нпр. y лат. јези-
ку: плебс, -ис и плебес, -eu); именице које y
множини имају два рода или друкчији род него
y једнини (нпр. y лат.: лоци, - орум места y
књигама: лоца, -орум места на земљи); пле-
оназам.
аб хинк (лат. ab hinc) арав. отада, почевши од
тога дана, од тога времена.
аб ходиерно (лат. ab hodierno) од данас, од да-
нашњег дана. .
АБХ в. А-Бе-Ха.
ава в. хава.
авакс (скр. од енг. Airborne Warning and Control
System ваздухопловии систем обавештавања и
контроле) врста авиона y ваздушним снагама
САД с наменом откривања противничких ло-
ваца.
авал (фр. aval) трг. менично јемство, потпис
јемца на меници.
авалирати (фр. avaler) потписати меницу као
јемац.
авалиет(а) (фр. avaliste) трг. потписник, јемац
на меници.
авалит
авалит минерал који ce налази на брду Авали,
код Београда.
аван (тур. havan, перс. häwen) металан суд са
тучком за туцање кафе, бибера, шећера и др.
авангарда (фр. avant-garde, avant напред, garde
стража) 1. еој. претходница, извидница; први
борбени ред једне војске; 2. оно што крчи
пут, што предњачи некој идеји, покрету и сл.
авангвардија (итал. avanguàrdia претходница) y
Италији, y време Мусолинијеве диктатуре:
фашистичка омладинска организација, чији
су чланови (авангвардисШи) били омладинци-
-ке од 14 до 18 год.
аванзовати (фр. avancer) напредовати, ићи на-
пред; бити унапређен; унапредити, унапређи-
вати; дати (или: узети) предујам, предујмити,
предујмљивати; о часовнику: ићи напред, из-
мицати.
аванзман (фр. avancement) унапређење, напре-
довање y служби; напредак, напредовање: ис-
плата унапред, плаћање унапред.
аванија (фр. avanie, итал. avania) увреда, пони-
жење, срамота; изнуђавање новца, нарочито
глобљење хришћанских трговаца y бившој
Турској; трг. смањивање добитка, зараде y
неком послу.
авакор (фр. avant-corps) вој. претходница, пред-
стража; арх. истакнути део грађевине.
аванс (фр. avance) предујам, исплата унапред,
позајмица; „рх. истакнути део куће, испуст,
избочење; преимућство, предност; први ко-
рак, покушај; излажење y сусрет.
авансен (фр. avant-scène) ПОЗ. предњи део позор-
нице (између завесе и оркестра).
авантажа (фр. avantage) вајда, добитак, корист;
надмоћност, превага, преимућство, пред-
ност; фора (у игри), за мегдана.
авантажер (фр. avantageur) онај који има пред-
ност, превагу; вој. онај који чека да буде уна-
пређен за официра, заставник.
авантура (фр. aventure, нлат. adventura) редак
доживљај, пустоловина; смело предузеће,
смео трговачки покушај.
авантуризам (нлат. adventura, фр. aventure)
склоност прављењу авантура, љубав према
пустоловинама.
авантурист(а) (фр. aventurier) пустолов, ловац
на срећу.
авантуристички (фр. aventureux) пустолован,
који ставља све на коцку, остављен срећи или
случају, смео, дрзак, одважан; авантури-
стички роман врста романа y коме je главна
ствар описивање необичних доживљаја и под-
вига главног јунака.
аванцо (итал. avanzo) трг. претек, добитак, зара-
да; предујам; уп. аванс.
Авари народ пореклом из централне Азије, ко-
ји je до 796. г. скоро три века харао Европом;
аварсШво рушење, пљачкање, разарање, по-
робљавање.
аварија (фр. avarie, итал. avaria) квар; трг. ште-
та претрпљена на броду приликом буре; оба-
ларина; аварирана роба роба оштећена на
броду услед буре и др. ; уи. хаварија.
5 авет
аватар (сскрт. аватара силазак, долазак) 1. рел.
код Хиндуса долазак божанства y људском или
животињском обличју; 2. окулш. реинкарнаци-
ja (преваплоћење) познатог бића; 3. пре-
ображавање, промена, најчешће нагоре.
август (лат. augustus узвишен) 1. почасно име
римских царева; 2. август, коловоз, осми ме-
сец y години, месец жетве, има 31 дан (назван
no римском императору Цезару Октавијану
Августу, 31. пре н. е. - 14. н. е.); аугуст.
августинизам средњовековна хришћанска фи-
лозофија и теологија које су ce развиле из
учења св. Августина.
августини(јани)зам шеол. учење о милости след-
беника св. Августина по којем човек може до-
бити милости тек када y њему љубав према
царству небеском надјача љубав према цар-
ству земаљском.
августовско доба доба цветања књижевности и
уметности (као за време римског цара Ав-
густа).
августус (лат. augustus) свет, освећен, узвишен,
величанствен (придев римских цезара);
царски.
авдес(т) в. абдест.
аве (лат. ave) здраво, помози бог; збогом, уз-
дрављу!
Авељ (асирски habal син) Рлг. млађи син Адама и
Еве (I Мојс, 4) кога je из зависти убио брат
Каин; фиг. невино убијен човек.
Аве-Марија (лат. Ave-Maria „здраво да си, Ма-
ријо!") речи којима je анђео поздравио Ма-
ри ј у наговештавајући јој да he родити Ису-
са; у католичкој цркви: почетак молитве „Бо-
городице дево"; вечерње звоњење y католич-
кој цркви.
авенија (фр. avenue) приступ, прилаз; дрворед;
стаза, велика широка улица оивичена дрве-
ћем и цвећем.
a вербис ад вербера (лат. a verbis ad verbera) од
речи на батине (прећи).
аверзија (лат. aversio) одвратност, гнушање,
мржња; реш. фигура која ce састоји y томе да
говорник полако одврати онога коме говори
од главне ствари, али тако да овај то не при-
мети.
аверзионална сума (лат. aversus лицем окренут
од, остраг, summa свота) трг. в. аверзионални
квантум.
аверзионални квантум (лат. quantum количина,
износ) трг. сума новца којом ce ђутуре плаћа,
a не по појединачној процени сваке ствари
која ce продаје.
аверзиона трговина (лат. emtio per aversionem)
куповина или продаја одока, ђутуре.
авероизам мед., фил. правац који je основао арап-
ски мислилац Averr(h)oes y XIIв.; његово уче-
ње нагиње материјализму и пантеизму и
одриче бесмртност душе, због чега га je ocy-
дила Римска курија.
аверс (лат. adversus окренут ка, спреда, итал.
avverso) нум. глава, лик, лице (кованог новца);
супр. реверс.
авет (арап. äft, тур. âfet несрећа, митолошко
Аве Цезар...
биће y облику крилатог лава) сабласт, приви-
ђење, утвара, приказа. Аве Цезар (Император),
моритури те салутавт
(лат. Ave Caesar (Imperator), morituri te salu-
tant) здраво Цезаре (царе) поздрављају те они
који he умрети. Речи којима су римски гла-
дијатори поздрављали цара пролазећи испред
његове ложе y арени, пре него што he започе-
ти борбу.
a ви (фр. a vue) трг. в. a виста. авивирати
(фр. aviver) оживити, оживљавати,
освежити боје. авидан (лат. avidus) лаком,
грамзив; жудан,
жељан; похлепан; прождрљив. авиза (итал.
avviso, лат. ad за, visus гледање,
поглед) трг. извештај о послатој роби или
новцу; авизна лађа поштанска лаћа за брзо
преношење важних вести; авизо. авизацио де
перјурио витандо (нлат. avisatio de
perjurio vitando) прав. опомена судије којом ce
некоме саветује да ce клони полагања лажне
заклетве.
авизирати (нлат. avisare, итал. avvisare, фр. avi-
ser) известити, извештавати, обавестити, оба-
вештавати, јавити, јављати. авизо 1. (итал.
avviso) лаћица (или: чамац) за
извештавање, извиднички брод, авизна лаћа.
авизо 2. (итал. aviso обавештење, упозорење),
звучни сигнал (мотив или одломак композици-
је) који ce појављује на почетку и на крају
неког радио или телевизијског програма или
емисије; авиза. авијариј(ум) (лат. aviarium)
птичњак, кавез за
птице, крлетка.
авијатика (нлат. aviatica) в. авијација.
авијатнчар (нлат. aviaticus, фр. aviateur) вазду-
хопловац, зракопловац, летиличар.
авијацнја (фр. aviation, лат. avis птица) крета-
ње по ваздуху noMohy апарата који су тежи од
ваздуха (авион, хеликоптер и сл.).
авикултура (лат. avis птица, cultura гајење) га-
јења птица, гајење живиае. авилирати (фр.
avilir, лат. vilis јевтин) трг. поби-
ти вредност (роби), појевтинити, појевтиња-
вати. авиобиологија (лат. avis птица,
биологија, в.)
грана биологије која проучава могућности
живота на великим висинама. авион (фр.
avion, лат. avis птица) направа за
летење тежа од ваздуха; аероплан. авиопарк
(лат. avis, енг. park) сви авиони неке
ваздухопловне институције. авиострада (лат.
avis, итал. strada пут, друм) ваз-
душни пут (коридор). авиофон (фр. avion,
грч. phônê глас) авиј. теле-
фон од гумених цеви који служи, кад je авион
y лету, за везу између пилота и извићача.
авиохоризонт (лат. avis птица, хоризонт, в.) ин-
струмент за показивање положаја летелице y
односу на природни хоризонт. a виста (итал.
a vista) трг. no вићењу (на меница-
ма); a eu. авитаминоза (грч. а- без, лат. vita
живот, амини,
6 Агамемнон
в.) ПЛ. мед. болести које долазе услед недостат-
ка витамина y храни: скорбут, пелагра, бе-
рибери, енглеска болест (рахитис) и др.
авитум бонум (лат. avi turn bonum) арав.
дедовско,
тј. породично имање. авицептологија (лат.
avis птица, capio хватам,
грч. logia наука) вештина хватања птица.
авлија (тур. avh) 1. купно двориште ограћено
зидом. авлија (тур. havli убрус) 2. велика
бела марама
којом жене покривају лице; чаршав; убрус,
пешкир. авоар (фр. avoir, итал. avere, лат.
habere имати)
као именица, y француским трг. књигама: по-
траживање, актива. Авогадров број (по
италијанском хемичару
А. Авогадру) хем. константа чија je вредност
6,022045 • lor3 и која показује број атома y
грам-атому или број молекула y грам-молеку-
лу просте супстанце. авокадо (шп. avocatero)
б&ш. тропско дрво и плод
из фамилије Lauraceace; гаји ce и као украсно
дрво; плодови ce једу свежи или прераћени на-
рочито као салата (Persea gratissima).
авокаториј(ум) (нлат. avocatorium) наредба ко-
јом ce позивају поданици једне државе да на-
пусте службу страној држави. авокација
(лат. avocatio) опозивање, одазива-
ње; прав. захтев да ce акта врате до нижег суда
вишем. авоцентур акта (лат. avocentur acta)
upas, нека ce
траже списи, акта. авоцирати (лат. avocare)
одазвати, одазивати,
опозвати, опозивати; тражити да ce нешто по-
шаље, нпр. списи. a воче сола (итал. a voce
sola) My3. само за један
глас. авулзија (лат. avulsio) мед. вађење,
чупање зуба;
ирав. комад земљишта који река отргне и одне-
се на другу обалу. ara (тур. а|а) 1. власник
земље (некада y Typ-
ској); 2. војни старешина (у некадашњој
Турској); 3. титула код муслимана; господин,
господар, газда. агава (грч. agauós, нлат.
agave americana) fata.
тропска биљка, пореклом из Јуж. Америке,
стабло јој израсте до 10 m висине; употребља-
ва ce, нарочито лишће, y народној медицини.
агалактија (грч. а- без, gala млеко) .«eg.
безмлеч-
ност дојке, оскудица y млеку код матере.
агалма (грч. âgalma) лик, кип, слика, украс, на-
рочито y храму. агалук (тур. agahk) 1.
достојанство агино; 2. по-
сед који припада аги, агинска земља; 3. некада
мања војно-административна територија y
Босни под заповедништвом are. агаме (грч.а-
без, gâmos брак) Т. бот. биљке гим-
носпоре чије ce ћелијице размножавају само-
стално, без утицаја других оплодних ћелија.
Агамемнон (грч. Agamemnon) миш. син Атри-
јев, унук Пелопсов, врховни заповедник грч-
ки под Тројом, после повратка убијен од Еги-
ста, љубавника своје жене Клитемнестре.
агамија
агамија (грч. а- без, gaméô женим ce) безбрач-
ност; бот. бесполност цветова, криптогамија;
зоол. партеногенетично размножавање.
агамист(а) (грч. a-, gaméô) нежења, момак,
бећар.
агамогонеза в. агамогонија.
агамогонија (грч. а- без, gâmos брак, gone ра-
ђање) биол. рађање без оплођавања, тј. путем
попречне деобе (начин размножавања, код
праживотиња) ; супр. гамогонија.
агамоспермија (грч. а- без, gâmos брак, sperma
семе) биол. стварање семена без оплођења.
arane (грч. agape љубав) вл. вечере љубави код
првих хришћана као знак општег братства и
љубави; cum. хришћанска љубав.
агар-агар (мал.) врста алги y кинеским и јапан-
ским морима; помешана са водом даје безбој-
ну пихтијасту масу која ce употребљава y ку-
варству, y апретури (као средство за лепље-
ње) и y бактериологији (као хранљива подло-
га за гајење бактерија).
Агарјани (хебр.) ПЛ. назив за Турке и муслимане
y старим српским споменицима, по имену јед-
ног арапског племена које je, према Ст. заве-
ту, становало y доба јеврејских царева y Apa-
бији и нападало суседна јеврејска племена.
агастрономија (грч. а- без, gastër трбух, nómos
закон) мед. узетост стомачних живаца.
агатобиотика (грч. agathós добар, bfos живот)
фил. учење о добром и правилном живљењу.
агатодемон (грч. agathós добар, daimónion дух)
миш. добри дух, дух заштитник.
агатологија (грч. agathós добар, logfa наука) фил.
део етике који учи о највишем добру.
агенда (лат. agenda) дневник, бележник; списак
ствари које треба обавити; књига која садржи
богослужбене обреде евангелистичке цркве,
зборник прописа који ce односе на вршење
службе божије.
агенезија (грч. а- брз, genesis рађање) женска
неплодност, неспособност за рађање; физиол.
непотпуна ембрионална развијеност или не-
достатак извесног дела организма; шеол. учење
хришћанске цркве, по коме бог нема почетка,
беспочетност бога.
агенс (лат. agens) фил. делотворни, радни прин-
цип, оно што je узрок нечему, снага; покрет-
на сила; грам. вршилац радње; окулш. особа ко-
ја Шелепашијом ствара или преноси слике.
агент (лат. agens који дела, ради) пословођа;
посредник; представник фирме, заступник;
потајник, тајни полицајац.
агент провокатор (лат. agens, provocator изази-
вач) плаћени изазивач нереда, подстрекач не-
мира, бушкарало за туђ рачун, плаћени бу-
кач; нарочито: тајни полицијски орган коме
je задатак да стекне поверење политички сум-
њивих или неповољних особа, па да их онда
наведе на вршење кажњивих дела.
агентура (нлат. agentura) посао; пословна об-
ласт једног агента; биро једног агента, по-
словница; мрежа шпијуна или диверзаната.
агенција (лат. agentia) пословница неког већег
предузећа чији je делокруг ограничен; нови-
7 агломерат
нарско предузеће за давање новости дневним
листовима. агер (лат. ager) поље, ораница;
агер публикус
(лат. ager publicus) 1. земљиште које припада
држави и служи за јавну употребу; 2. освојена
земља која ce поклањала ислуженим војни-
цима. агерасија (грч. àgéraos који не стари)
нестаре-
ње, изгледање младим, старачка свежина.
агерација (лат. aggeratio) нагомилавање, гоми-
лање. агестија (лат. aggestio) довлачење на
гомилу,
гомилање, нагомилавање. агеузија (грч. а-
без, geusia укус) мед. одсуство
или оштећење чула укуса.
агеустија в. агеузија.
агијазма (грч. agfasma) освећена вода, водица.
агилан (лат. agilis) брз, лак, хитар, спретан,
окретан; жив, предузимљив, усталачки, прега-
лачки, вредан. агилност (лат. agilitas)
брзина, окретност, хи-
трост, лакоћа; предузимљивост, усталаштво,
прегалаштво. агинија (грч. a-, gynë жена)
нежењеност, живот
без жене.
агиничан (грч. a-, gynë) не(о)жењен. агирати
(лат. agere) радити, пословати, тргова-
ти;глумити на позорници. агитакл (нлат.
agitaculum) фарм. штапић или ба-
тић за мешање при справљању разних хеми-
калија или лекова. агитата рес (лат. agitata
res) ствар о којој ce
често говори или расправља, која je често на
дневном реду; свршена ствар, решена ствар.
агитато (итал. agitato) муз. ужурбано, узрујано.
агитатор (лат. agitator) човек који ce ревносно
заузима и ради за неку личност, странку или
идеју, или против неке личности, странке или
идеје; бунтовник, бунџија, подбадач, под-
стрекач, смутљивац. агитација (лат.
agitatio) покрет, кретање, не-
мир; ревносно заузимање и рад y једној ужој
или широј средини за неку личност, ствар или
против неке личности или ствари; подбадање,
подстрекавање. агитовати (лат. agitare
подстицати) ревносно ра-
дити за неку личност, ствар, или против неке
личности, ствари, нарочито y политичком
смислу; подстицати, подстрекавати, бунити,
подбуњивати; фарм. мешати, мућкати.
агитолалија (лат. agito покрећем, подстичем,
гр. laléô брбљам) в. агиШофазија.
агитофазија (лат. agito покрећем, подстичем,
грч. phasis говор) збркан и претерано брз го-
вор са гласовима нејасно изговореним,
испуштеним, или изопаченим; агишолалија.
агитпроп (рус. скраћ. од речи: агитација и
пропаганда) одељење за агитацију и пропа-
ганду при политичким и другим организаци-
јама. аглобулија (грч. а- без, лат. globulus
лоптица)
мед. сиромаштво, недовољност крвних зрнаца.
агломерат (лат. agglomeratimi) 1. скупина разно-
родних елемената; 2. густо насељено место,
агломерација
место где je много особа на окупу; 3. мт.
слепљен камен.
агломерација (нлат. agglomeratio) скупљање,
гомилање, нагомилавање разнородних елеме-
ната.
аглосија (грч. а- без, glossa језик) мед. немост,
мутавост; аглосостомија.
аглосостомија (грч. aglössos нем., stoma уста)
мед. в. аглосија.
атлутинавције (нлат. agglutinante) ал. мед. леко-
ви који помажу брзо зарашћивање рана; сред-
ства за слепљивање.
аглутинативан (лат. agglutinare прилепити) који
срашћује, који зарашћује, који запечи; ко-
ји ce прилепљује, прилепни, с прилепцима;
аглутинативни језици лингв. језици код којих
ce грађење речи врши додавањем градивних
елемената на корен речи, нпр. турски„ мађар-
ски и др.
аглутинација (лат. agglutinatici, нем. Agglutinati-
on) згомилавање, чисто спољашње спајање;
фил. најнижи степен аперцептивног спајања
представа, при чему, додуше, настаје једна
нова збирна представа, али њени саставни де-
лови ипак остају самосталне представе, нпр.
војсковођа; мед. својство имуног крвног серу-
ма да скупља бактерије y гомилице (нпр. код
тифуса); слепљивање рана помоћу течности
која поново спаја расечене делове (лимфа);
грам. додавање градивних елемената на корен
речи.
аглутинини (лат. agglutinare прилепити) ПЛ. мед.
твари које настају y крви под утицајем бак-
терија и које крвном серуму дају способност
да изазива аглутинацију.
аглутиногев (лат. agglutinare прилепити, грч. gé-
nos рођење) биол. супстанца која са аглутини-
ном y крвној плазми доводи до аглутинације.
аглутиција (нлат. aglutitio) мед. в. аглуција.
аглуција (нлат. aglutio) мед. немогућност гута-
ња; аглутиција.
агиат (лат. agnatus) сродник с очеве стране,
сродник по крви.
агнатија (грч. а- без, gnâthos вилица) недоста-
так вилице, безвиличност.
агнатичан (лат. agnatus) сродан по очевој стра-
ни, по оцу.
агнација (лат. agnatio) крвно сродство, сродство
по оцу.
агнец (стсл.) јагње; y православној литургији
парче хлеба које ce приноси као жртва.
Агни (сскр. Agni) мит. староиндијски бог ватре.
агнозија (грч. а- без, gnôsis сазиање, спознаја)
иаа. неспособност распознавања, разумевања
и означавања појмовима онога што ce осети
помоћу чула, нпр. када болесник предмете
види, али их не распознаје и др.; фил. полазна
тачка Сократове филозофије: Знам да ништа
не знам.
агвоминација (лат. agnominatio) в. аноминација.
агностицизам (грч. âgnôstos непознат; несазнат-
љив) израз који обухвата веома различите
правце (трансцендентални идеализам, позити-
визам и др.) који заступају гледиште да je
немогућно стварност сазнати.
о аграризам
агностичар (грч. a не-, gnôsis сазнање, спознаја)
фил. присталица агностицизма (в.).
агносциратн (лат. agnoscere) признати (нпр. пот-
пис, меницу и сл.). агнус Деи (лат. agnus
Dei) јагње божије, једно
од имена Христових (Јов. I, 29). агогика (грч.
ago водим) муз. наука о музичком
темпу, тј. о поступним модификацијама y ци-
љу што живљег и пластичнијег извођења му-
зичког дела. агометар (грч. ago водим,
métron мера) физ. в.
реостат. агои (грч. agon борба) 1. мегдан,
такмичење y
витешким играма код старих Грка; 2. део ста-
рогрчке драме y којем између заступника раз-
личитих мишљења долази до борбе и надмета-
ња речима, обично уз пратњу хора подељеног
на два супарничка табора. агона (грч. âgonos
јалов, иеплодан) геогр. линија
на карти која спаја места чија je магнетска
деклинација једнака иули. аговизам (грч.
agon) борба, утакмица. атоввја (грч. agonia
борба) самртна борба; са-
мртне муке, издисај, ропац, све појаве које
сачињавају лагану смрт и претходе јој; са-
мртни страх, очајање. аговист(а) (грч.
agônistës) борац, мегданџија,
такмичар y витешким играма старих Грка;
књижевни, нарочито драмски лик који ce упу-
стио y надметање речима и оспоравање су-
протног мишљења; в. протагонист.
аговвстарх (грч. agonis tes, ârchos) надзорник
на
витешким утакмицама (мегданима) код старих
Грка. агонистика (грч. agön борба) наука о
борењу,
такмичењу; борачка, гимнастичка, рвачка ве-
штина. аговотет (грч. agônothétës) редитељ
витешких
утакмица и мегдана код старих Грка, судија y
борби. агора (грч. agorà трг) 1. y старогрчким
градови-
ма: главни трг; 2. народна скупштина старих
Атењана; место где ce та скупштина саста-
јала. агорафобвја (грч. agorà трг, phóbeò
бојим ce)
мед. болесни страх од великих слободних про-
стора и јавних места. агравација (лат.
aggravare отежати) отежавање,
отежање, погоршање; увећање, пооштрење,
нпр. казне.
аграма (тур. ograma) велика, тешка болест.
аграматвзам (грч. а- не, grómma слово) неспо-
собност стварања или разумевања речеиица.
аграматвст(а) (грч. a-grâmmatos) онај који не
зна писати, ненаучењак. аграр (грч. agrós,
лат. ager њива, поље) општи
израз за појмове који обухватају пољопри-
вреду, земљу, земљишне односе, земљишне ре-
форме, законе и др.; пасти под аграр бити
обухваћен одредбама закона о аграрној ре-
форми. аграрац (лат. agrarìus) земљорадник;
присталица
земљорадничке политике. аграризам (грч.
agrós, лат. ager њива, поље) еко-
аграрије
номско-политички покрет коме je циљ уна-
пређење и заштита пољопривреде и пољопри-
вредника од других грана производње (инду-
стрије и др.).
аграрије (лат. ager њива, поље, agraria) ол. пољо-
привредни производи.
аграрни (лат. agrarius) који ce тиче земље, зем-
љораднички, пољопривредни; аграрна рефор-
ма реформа којој je задатак да измени, из
социјалних и националних обзира, сразмеру
малих и великих поседа парцелацијом ових
последњих, и да уклони преостатке феудалног
земљишног уређења, тј. да помогне онима ко-
ји немају своје земље да дођу до ње; аграрни
закони закони којима je циљ поправка друш-
твено-привредног положаја земљорадничког
сталежа.
аграрни протекционизам скуп законских и дру-
гих мера које држава предузима ради заштите
и развијања домаће пољопривреде (кредитна
политика, високе царине или забрана увоза
пољопривредних производа, гарантоване цене
итд.).
аграфа (грч. âgraphos ненаписан) 1. ил. шеол. по-
једине реченице које ce наводе као божје ре-
чи, али их нема y канонским изворима; тако-
ђе: речи Христове којих нема ни код једног
од четири еванђелиста, али их наводе други
апостоли и црквени оци (нпр. Дјела апостол-
ска XX, 35).
аграфа (фр. agraffe) 2. копча, спојка (као на-
кит).
аграфија (грч. а- без, graphö пишем) мед. губ-
љење способности писања, болест која ce ja-
вља услед извесних обољења мозга.
аграцијација (нлат. aggratiatio) помиловање.
аграцијацио публика (лат. aggratiatio publica)
помиловање које даје владар о великим др-
жавним празницима и прославама, општа
амнестија.
агреажа (фр. agréage) трг. посредничка, сензал-
ска награда; куртажа.
агрегат (лат. aggregatimi скупина) мин. маса која
je настала путем сједињавања више једно-
врсних ствари, маса која садржи y себи различ-
не саставне делове; маш. збир, износ; шех. дина-
момашина и мотор, генератор и мотор.
агрегатно стање физ. стање y коме ce неко тело
јавља, начин спајања и збијања делова по
коме ce тела деле на чврста, течна и гасовита,
a понекад ce помиње и тзв. четврто агрегатно
стање плазма.
агрегација (лат. aggregatio) нагомилавање, на-
купљање, збијање; придруживање, примање y
неко друштво; ванредна професура; ТШ. слу-
чајна скупина људи.
агрегирати (лат. ad при, grex стадо, agregare)
примити y неко друштво, придружити; гомила-
ти, нагомилати, збити, спојити y једно тело.
агреже (фр. agrégé) ванредни професор, помо-
ћни учитељ на вишој школи.
агреман (фр. agrément пристанак) пристанак
једне државе да прими извесно лице за дипло-
матског представника друге неке државе.
9 агроботаника
агрергографија (грч. agrós њива, érgon дело,
graphi'a писање) описивање пољопривредних
справа. агресиван (лат. aggressivus) насртљив,
налетљив,
кидисав, који кидише, склон да напада, rana
дан. агресија (лат. aggressio) напад, нападање,
киди-
сање; насртљивост; неизазван напад y циљу
потчињавања, освајања. агресини (лат.
aggredì) ПЛ. мед. неотровне матери-
је којима бактерије, производећи их, савла-
ђују отпорност организма. агресор (лат.
aggressor) насртљивац, нападач,
нападачка или изазивачка страна. агрест (лат.
agrestis дивљи) сок исцеђен од незре-
лог грожђа, употребљава ce за сирће, лимуна-
ДУ и др. агрестан (лат. ager њива, поље,
agrestis) сељач-
ки, сеоски; пољски; фж. геачки, груб, неугла-
ђен, необразован. агрестија (лат. agrestis
пољски, сеоски) сељаш-
тво, простота; грубост, неуглађеност, необра-
зованост. агрикултура (лат. agricultura)
земљорадња, ра-
тарство, земљоделство. агрикултурни (лат.
agricultura) који ce тиче зе-
мљорадње, пољопривредни; агрикултурни си-
сшем в. физиократски сисшем; агрикултур-
на хемија део примењене хемије који ce бави
хемијским условима живота корисних биљака
(житарица) и домаћих животиња; агрикултур-
на физика физика примењена на земљорадњу;
агрикултурне државе државе y којима су зе-
мљорадња и сточарство главна привредна гра-
на (супр. индустријске државе). агриотимија
(грч. âgrios дивљи, thymós душа)
дивљаштво, дивљачност, дивља ћуд; лудачка
склоност убиству. агриофаг (грч. âgrios
дивљи, phageïn јести) ди-
вљак који ce храни сировим месом животиња,
нарочито дивљачи. Агрипа (лат. Agrippa) 1.
римско особно име; 2.
мед. неправилан порођај, кад дете долази на
свет најпре ногама место главом; такође:
агрипински порођај. агрипнија (грч.
agrypm'a) мед. будноћа, несани-
ца, неспавање. агрипнокома (грч. agrypnia,
köma неприродна
поспаност) мед. несаница праћена великом же-
љом за спавањем. агро- (грч. agrós, лат. ager)
предметак y сложени-
цама са значењем: поље, пољски, пољо-.
агробиолог (грч. agrós поље, bîos живот, lògos
реч, говор) онај који ce бави проучавањем
развитка биљног и животињског света и могу-
ћностима управљања тим развитком y пољо-
привреди. агробиологија (грч.) грана
биологије која ce
бави питањима развитка биљног и животињ-
ског света и могућностима управљања тим
развитком y земљорадњи и сточарству.
агроботаника (грч. agrós, botane трава) наука
која проучава морфолошке и физиолошке
особине културних биљака.
агрогеологија 10 адаптација
агрогеологија (грч. agrós, gè земља, logia наука)
део геологије који скупља и подробно обра-
ђује оне делове геологије који ce тичу пољо-
привреде.
агроекологија (грч. agrós поље, oîkos кућа,
дом, lògos реч, говор) наука о положају, смеш-
тају пољопривредних површина.
агрокемија в. агрохемија.
агромакснмум (лат. agro, maximum) највећи,
законима и уредбама дозвољен, земљишни
посед.
агроманија (грч. agrós поље, manìa помама, лу-
дило) страсна љубав према земљорадњи.
агрометеорологија (грч. agrós гоље, meteorolo-
gìa) грана метеорологије која ce бави пита-
њима утицаја метеоролошких појава на раз-
витак биљног света.
агроминимум (лат. agro, minimum) прописане
мере које садрже основна знања из агрономи-
је и одређену техничку опремљеност, чија
примена претпоставља доњу границу рента-
билне продуктивности.
агроном (грч. agrónomos) пољопривредни струч-
њак који je завршио студије на пољопри-
вредном факултету или њему равној пољо-
привредној школи.
агрономија (грч. agronomia) наука о обрађива-
њу земље, рационална земљорадња.
агропедологија (грч. agrós, pédon земља, тле,
logfa наука) наука која проучава физичка, хе-
мијска и биолошка својства земљишта y вези
са рационалним подизањем културних би-
љака.
агростемин (нлат. agrostemma) хем. алкалоид ко-
ји ce налази y семену кукоља.
агростографија (грч. agrós поље, grâphô пишем,
описујем) описивање трава.
агростологија (грч. agrós, logfa наука) наука о
травама.
агросфера (грч. agros, sphaira лопта) део антро-
посфере намењен непосредно пољопривред-
ној производњи.
агротехника (грч. agrós, téchnê вештина) обра-
ђивање поља применом техничких средстава
(трактори, комбајни, вештачка ђубрива и
ДР-)-
агрофитотехника (грч. agrós, phytón биљка,
téchnê вештина) агр. вештина обрађивања и
подизања биљака, нарочито културних би-
љака.
агрохемија (грч. agrós, chéo лијем, сипам, che-
meia) део хемије који, на основу огледа,
испитује могућности оплемењивања зем-
љишта за исхрану културних биљака, као и
њихов развој.
агроцеиозе (грч. agrós, koinós заједнички) биол.
животне заједнице које човек намерно ствара
за дуже или краће време (нпр. њиве, ливаде,
плантажне шуме итд.)-
агруми (итал. agrumi, agro, кисео) бот. општи
назив за јужно воће накисела укуса рода Citrus
(лимуни, наранџе, мандарине и др.).
ад (лат. ad) предл. к, ка, на, до, код, при, уз; до,
око, у; за; с обзиром на; према, по (ад нату-
рам према природи); уз, поред, осим,
поврх.
Ад (грч. Hadês) мит. бог подземног света код
старих Грка; подземни свет; фт. гроб, смрт;
Хадес, Хад.
ада (тур. ada) речно или језерско острво.
ад абсурдум (лат. ad absurdum) до несмисла, тј.
водити, довести до бесмисла, апсурда.
адагиј(ум) (лат. adagium) пословица.
адагиологија (лат, adagium пословица, грч. logfa
збирка) збирка пословица; наука о послови-
цама.
адађето (итал. adagietto) муз. мало спорије; му-
зички комад који треба изводити мање ла-
гано.
адађисимо (итал. adagissimo) муз. веома лагано,
што лакше.
адађо (итал. adagio) муз. благо, лагано, тихо; оз-
биљно, достојанствено; музички комад који
треба изводити благо и лагано.
адађо асаи (итал. adagio assai) муз. веома лагано;
адађо ди молто.
ад акта (лат. ad acta) оставити предмет као свр-
шен y акта, y архиву; неку ствар као свршену
или непотребну одстранити.
адактилија (грч. а- без, dâktylos прст) мед. нема-
ње свих прстију на руци или нози.
адакција (лат. adactio, adigere) упорност, приси-
љавање, приморавање.
Адам (хебр. ädämäh земља, човек направљен од
земље) рел. по јеврејском и хришћанском ве-
ровању, први човек, кога je Бог направио од
земље и удахнуо му бесмртну душу; Адамов
век врло дуг живот; Адамов грех први људски
грех; Адамова јабучица (лат. pomum Adami,
prominencia laringea) избочина на предњем де-
лу гркљана; Адамово колено осмо дете исте
мајке које je, no иародном веровању, најбо-
ље али несрећно y животу; добра, поштена же-
на; од Адама развести опширно, развучено
причати; y Адамовом костиму го, наг.
адамант (грч. adâmas, adâmantos) в. адамас.
адамас (грч. adâmas) каљено гвожђе, челик; дија-
мант.
адамелит (по планини Адамело y Тиролу) .«««.
дубинска еруптивна стена, састављена од кре-
мена, ортокласа и плагиокласа; обично га на-
зивају и гранит.
адамити припадници једне старохришћанске
секте чији су чланови, мушки и женски, прису-
ствовали обредима потпуно голи.
адамсит (по проналазачу Американцу Роџеру
Адамситу) врста гаса који нарочито делује на
кожу и дисајне канале; бојни отров.
Адамс-Стоксов синдром (по ирским лекарима
Р. Адамсу, 1791-1875. и В.Стоксу, 1804-1878)
мед. краткотрајни губитак свести y особа обо-
лелих од срца и које имају неправилно спро-
вођење импулса (срчани блок).
адаптатор (лат. adaptator) онај који прилаго-
ђава, подешава, прерађује нешто према из-
весним приликама и потребама, прилагођа-
вач, подешавач.
адаптација (лат. adaptatio) прилагођавање, при-
адаптер 11 адеквата
н
 лагођење, прилагођеност; подешавање; при-
мена; арх. преурећење и оспособљавање неког
објекта за другу сврху; бш>л. прилагођеност
организма на спољашње услове живота; псш.,
соц. прихватање од стране појединца, или гру-
пе људи, уобичајених друштвених захтева и
усклаћивање односа са другим људима; ум. рад
на уметничком или научном делу уз кориш-
ћење тућих текстова и др., при чему настаје
ново дело; литв. фонолошко-графолошка
адаптација прилагођавање стране речи изго-
вору и писму језика који je преузима, при
чему реч може задржати изворно значење
(нпр. енгл. computer компјутер) или стећи
ново (нпр. енг. speaker спикер код нас има
значење енг. announcer); адапција.
адаптер (лат. adaptus згодан, прикладан) шехн.
урећај за прилагођавање елемената, апарата
и др. неким новим функцијама (нпр. телеви-
зора да би примао више програма, радија да
прима стерео-емисије и сл.); рач. уређај који
повезује улазно-излазне јединице с комуни-
кацијским каналом рачунара.
адаптибилност (лат. adaptatio прилагођавање)
биол. способност, могућност за прилагоћа-
вање.
адаптиван (лат. adaptare) прилагодљив.
адаптивна математичка машина врста електрон-
ског рачунара који свој рад прилагођава про-
менама улазних величина; ова врста рачунара
ce најчешће користи y петрохемијској инду-
стрији.
адаптивност (лат. adaptare) способност прилаго-
ћавања, прилагодљивост.
адаптирати (лат. adaptare) прилагодити, прила-
гођавати; подесити, подешавати, преуредити,
преуређивати; применити, примењивати.
адапција (лат. adaptio) в. адаптација.
ад арма! (лат. ad arma) к оружју! физ. на посао!
a дато (лат. a dato) од дана писања, од данас, од
сада.
ад бене плацитум (лат. ad bene placitum) према
допадању, према нахоћењу, по вољи; екс бене
Илацито.
ад валорем (лат. ad valorem) према вредности.
адвекција (лат. advectio испорука пренос) меше-
ор. хоризонтално кретање ваздуха и заједно са
њим и његових својстава (топлоте, влажности,
загађености и др.).
адвент (лат. adventus долазак) предстојећи до-
лазак спаситеља; код католика: последње че-
тири недеље пред Божић.
адвентиван (нлат. adventivus) случајан; споре-
дан, придошао; бот. који не расте на свом
правом месту, нпр. адвенШивни корен онај
који ce развија на самој стабљици (бршљан,
дивља јагода и др.).
адвентизам (лат. adventus долазак) учење и по-
крет адвентиста; в. адвентисти.
адвентисти (лат. adventus долазак) следбеници
верске секте коју je основао y Америци Ви-
лијам Милер, који je прорицао да he Христос
по други пут доћи 1843. год. Празнују суботу,
читају Св. писмо и верују да he Христос по
други пут доћи чим њихова секта преовлада.
Има их и код нас, нарочито y Војводини, где
их зову суботарима. адверб (лат. adverbium)
грам. прилог. адвербијал (нлат. adverbiale)
грам. прилошка
одредба, прилошка ознака (временска, месна,
начинска, узрочна). адвербијализација (лат.
adverbijum) линге. пре-
лаз речи из неке граматичке категорије y ка-
тегорију прилога (адверба); нпр. дом: дома
(код куће); јутро: јушрос и сл. адвербијални
(лат. adverbialis) грам. прилошки. ад вербум
(лат. ad до, verbum реч) од речи до
речи, дословно. адверзарије (лат. adversaria)
ПЛ. књиге или све-
ске y које ce привремено уносе граћа и белеш-
ке које he тек доцније бити сређене или
обраћене. адверзативан (лат. adversativus)
грам. супротан,
противан; адверзативна коњункција супротна
свезица; адверзаТивна реченица супротна ре-
ченица, тј. независна реченица која казује
радње које су једна другој супротне, нпр.:
Ja говорим, али он не слуша. адверсив (лат.
adversus) грам. падеж који значи
циљ према коме je управљено неко кретање.
адвокат (лат. advocatus онај који je дозван y
помоћ) правозаступник, правобранилац, бра-
нитељ, одветник. адвокатисати (лат.
advocare) бавити ce адвокат-
ским пословима, бранити друге пред судом;
служити праву; физ. заузимати ce за некога
или
нешто. адвокатура (лат. advocatura)
правобранилаш-
тво, правозаступништво, бранилаштво, бра-
нитељски позив и рад. адвокатус деи (лат.
advocatus dei) y римокато-
личкој цркви лице које, приликом обреда ка-
нонизације, побија доказе адвокатуса дија-
боли. адвокатус дијаболи (лат. advocatus
diaboli) y ри-
мокатоличкој цркви лице које ce, приликом
обреда канонизације, званично одрећује да
иступа против оправданости чина посвећења;
фт. особа која заступа непопуларно гле-
диште.
ад глоријам (лат. ad gloriam) на славу. ад
густум (лат. ad gustum no укусу) no нечијем
укусу, no укусу тог и тог. ад-датур (лат.
addere додати, addatur) нека ce
дода, додај, дометни. ад-де (лат. addere
додати, adde) мед. додај! до-
метни! (на рецептима). ад депозитум (лат. ad
depositum) дати или узети
нешто на чување, y похрану. ад-дукција
(нлат. adductio довођење) анат.при-
влачно кретање мишића. ад егземплум (лат.
ad exemplum) на пример. адекватан (лат.
adaequatus) изједначен, једнак;
подударан, одговарајући, подесан; адеква-
тан појам лог. онај који тачно изражава суш-
тину свога предмета; адекватно сазнање оно
које je y пуној сагласности са суштином са-
знатога.
адекватив 12 адијафон
адекватнв (лат. adacquare изједначити) непра-
вилна функција компаратива придева y кон-
струкцијама с „падежом поређења" именице
која својим лексичким значењем означава
предмет који има највиши ступањ дате осо-
бине (нпр. „А он љући његда гује љуте")-
адеквација (лат. adaequatio) изједначење, поде-
шавање, подешеност. ад екстремум (лат. ad
extremum) на крају, ко-
начно. аделоподи (грч. adêlos прикривен,
нејасан, pus,
podós нога) зоол. животиње које изгледа као да
немају ногу, тј. y којих су ноге скривене.
аделфизам (грч. adelphós брат) братство, збра-
тимљавање, братимство. аделфија (грч.
adelphós брат) збратимљеност;
б&т. сраслост прашничних нити.
аделфоктонија (грч. adelphós брат, adelphë ce-
стра, ktefnö убијем) братоубиство или сестро-
убиство. адемција (лат. ademptio, adimere)
apae. одузима-
ње, уклањање, ускраћивање. адемцно
бонорум (лат. ademptio bononim) шрав.
одузимање имања. адемцио цивитатис (лат.
ademptio civitatis) прав.
одузимање права грађанства, протеривање из
града. аденалгија (грч. aden жлезда, âlgos
бол) жд. бо-
лест жлезда.
аденд (лат. addendus) маш. сабирак. аденда
(лат. addenda) Т. додаци, прилози, до-
меци. аденин органско хемијско једињење,
пуринска
база, улази y састав нуклеинских киселина.
аденитис (грч. aden жлезда) мед. запаљење жлез-
да. адено- (грч. adën) предметак y
сложеницама са
значењем: жлезда, жлездани. аденогенеза
(грч. adên, genesis постанак) физиол.
постајање, стварање жлезда. адевографија
(грч. adên, graphia опис) фшиол.
описивање жлезда. аденозав (грч. adên, илат.
adenosus) жлездани,
који ce тиче жлезда. аденоид (грч. adên, eidos
вид, облик) мед. жлезда-
сти израштаји. аденоидан (грч. adén, eidos
вид, облик) жлездо-
лик, жлездаст. аденологија (грч. adën, logi'a
наука) физиол. наука
о жлездама. аденом (грч. adên) мед.
жлездасти израштај који
ce састоји од епителних цевчица и везивног
ткива. аденопатија (грч. adên, pàthos болест)
мед. бо-
лест жлезданог система. аденосклероза (грч.
adèn, sklèrós тврд) мед.
стврдњавање, закречавање лимфних судова,
проузроковано обично сифилисом.
аденотомија (грч. adên, tome сечење, резање)
мед. оперативно одстрањивање жлезданих
израштаја, аденоида. аденофлегмон (грч.
adën, phlégô горим) мед. пре-
лажење запаљења лимфне жлезде на околна
ткива. адепс (лат. adeps)
маст, сало.
адепт (лат. adept us, adipisci достићи, задобити,
стећи) онај који je нешто постигао; y алхе-
мији: онај који je стекао велику тајну алхе-
мије; ватрен следбеник, присталица неког
учења или секте.
адерација (лат. ad од, aes, aeris бронза; новац)
претварање извесне вредности y новац.
адеснв (лат. adessivus бити присутан, бити ту)
лингв. y угрофинским језицима: падеж који зна-
чи да je нешто код некога или нечега или да
му je близу.
адеспота (грч. adespota без господара, без ауто-
ра) ил. књижевна дела и текстови којима ce не
зна аутор - разликује ce од појма „анонима"
зато што аутори адеспоте нису желели да оста-
ну непознати.
адеспотов (грч. adéspoton) имање без господара;
дело коме ce не зна творац.
адет (арап. 'ädät, тур. âdet) обичај, навика, тра-
диција; шеријатско право, обичајно право
код исламских народа.
адефагија (грч. adephagia) мед. прождрљивост,
превелика жеља за јелом.
a ди (итал. a di) трг. истог дана (платити мени-
цу), тј. по виђењу; ув. a виста.
адиђар (тур. yädigar успомена) скупоцен украс
који служи као накит; предмет богато укра-
шен; фиг. врло лепа ствар или особа.
адизонизам мед. врста туберкулозног обољења
надбубрежних жлезда, праћена мрким или мр-
коцрним пребојавањем оних делова коже који
су изложени светлосном или механичком на-
дражају (названа по енг. лекару Томасу Адисо-
ну, 1793-1860, који ју je први описао); Адисо-
нова болест, бронзана болест.
адија-актински (грч. а- не, dia кроз, aktis, akti-
nos зрак) ОПШ. који има својство да не про-
пушта актинске зраке.
адијабата (грч. а- не, diabainó пролазим) физ.
крива линија која приказује топлотни про-
цес без промене укупне количине топлоте.
адијабатски процеси физ. топлотни процеси при
којима количина топлоте y систему остаје
стална (сажимање и ширење гасова).
адијабатичан в. адијабаШан.
адијабатница в. адијабата.
адијагностичан (грч. adiagnóstikós) мед. који ce
не да (или: не може) разликовати, распознати,
утврдити.
адијантум (грч. adianton) бот. вилине власи, го-
спина коса.
адијареа (грч. а- не, diarhéô протичем) мед. невр-
шење нужде, затвореност.
адијатерман (грч. а- без, dia кроз, thermainö за-
гревам) физ. који не пропушта топлотне зра-
ке; атерман.
адијатетичан (грч. а- не, diâ кроз, tithëmi ме-
ћем, ставим) мед. који није склон болести.
адијафан (грч. a-diaphafnö) непрозиран, непро-
видан.
адијафон (грч. adiâphônos који ce не слаже y
гласу) муз. 1. инструменат са диркама, сличан
хармоници; 2. клавир који уместо жица има
виљушке.
адијафора 13 адлатус
адијафора (грч. ta adiâphora) Т . фил. ствари које
су са етичког гледишта безначајне, тј. ни до-
бре ни рђаве; стоици су учили: има само једно
добро, врлина, и само једно зло, порок; све
остало - живот, здравље, лепота, богатство
итд. - безначајно je, адијафора. адијафоран
(грч. a-diâphoros) равнодушан, ни
добар ни рђав; индиферентан. адијафорија
(грч. a-diaphoria) равнодушност;
уп. индиферентизам. адијафорист(а) (грч. a-
diâphoros) равнодушан
човек, слободни мислилац, слободан дух; ин-
диферентисш. адикт (енг. addict од лат.
addictus досуђен, доде-
љен, предат) зависник, најчешће од дроге.
адикција (лат. addictio) прае. досуђивање,
додељивање; исих. зависност, робовање, потчи-
њеност некој штетној и болесној навици.
адинамија (грч. adynamia) мед. немоћ, слабост,
малаксалост, изнемоглост, клонулост; неспо-
собност. адинамичан (грч. adynamikós)
немоћан, слаб,
изнемогао, клонуо; неспособан. ад инферос
(лат. ad inferos) код мртвих; y под-
земном свету; физ. y миру. ад инфинитум
(лат. ad infinitum) y бескрај, y
недоглед.
адио! (итал. addio) збогом, y здрављу! адипоза
(лат. adeps, adipis) физиол. стварање ма-
сти y телу. адипозан (нлат. adiposus)
мастан, претио, го-
јазан. адипозност (лат. adeps, adipis) физиол.
гојазност,
претилност. адипоцера (лат. adeps, adipis
маст, cera восак)
хем. масни восак, восак од лешине. адипсија
(грч. а- не, без, dipsa жеђ) мед. неосећа-
ње жеђи. адипсон (грч. а- не, без, dipsa жеђ)
мед. средство за
гашење жеђи. адирати (лат. addere) сабрати,
сабирати, додати,
збројити, збрајати. адирато (итал. adirato)
муз. срдито, љутито, са
узбуђењем. a диритура (итал. a dirittura) трг.
правим путем,
непосредно, најближим путем, без претовари-
вања, нпр. послати робу; a дритура.
Адисонова болест в. адизонизам. адитив (лат.
aditivus) y баскијском, турском и
др. језицима: падеж који означава кретање
према некоме или нечему. адитиван (нлат.
additivus) који има да ce дода. адитиви (лат.
additivus) хем. супстанце које ce y
малим количинама додају разним производи-
ма ради побољшања њихова квалитета.
адитивност (лат. additio додавање, сабирање)
мат. једно од својстава математичке функци-
адитон (грч. âdyton) оно што je неприступачно;
најсветији, унутарњи део грчког храма y ко-
ји je само свештеник смео ступити.
адиција (лат. additio) додавање, сабирање, збра-
јање; умножавање.
адиционалан (нлат. additionalis) накнадан, до-
дан, придодан, КОЈИ служи као додатак; адици-
онални закон нови, допунски закон.
адицирати (ad-dicere) прав. признати, досудити,
доделити.
адјектив (лат. adjectivum) грам. придев.
адјективација в. адјективизација.
"
адјективизација (лат. adjectivum) лингв. попри-
девљавање, претварање других речи y катего-
рију придевских речи (камен - каменит, гла-
ва - главаш и сл.). адјективни (нлат.
adjectivus) грам. придевни, при-
девски. адјекција (лат. adjectio) придевање,
прилага-
ње; ирав. повећање, додатак понуђеној суми
новца. адјуванс (лат. adjuvans) фарм. помоћно
средство,
споредни лек чије je дејство слабије. адјувант
(лат. adjuvans) помоћник, помагач;
помоћни учитељ. адјудикатар (нлат.
adjudicatarius) ирае. купац на
јавној продаји; онај на коме остаје надмета-
њем, дражбом продавана ствар, најбољи по-
нуђач. адјудикативан (нлат. adjudicativus)
досудан, ко-
јим ce досуђује. адјудикација (лат. adjudicatio)
прав. судско при-
знање, досуђивање, досуда. адјудицирати
(лат. adjudicare) досудити, досуђи-
вати, одобрити. адјумент (лат. adjumentum)
помоћно средство,
помоћ. адјунгирати (лат. adjungere)
придодати, додели-
ти на рад, дати некоме некога за помоћника и
будућег наследника. адјункт (лат. adjunctus)
помоћник; помоћни
службеник, млађи чиновник. адјунктура
(нлат. adjunctura) помоћно звање,
помоћно надлештво. адјункција (лат.
adjunctìo) везивање, придружи-
вање, додељивање, додавање, спајање.
адјурација (лат. adjuratio) заклињање; прав. по-
лагање заклетве; преклињање. адјустажа
(лат. adjustare) шехн. дотеривање, уде-
шавање израђених делова за неку машину или
инструменат ради углобљавања. адјустирати
(лат. adjustare) дотерати, дотерива-
ти, наместити, удесити; обично: адјустирати
ce. адјутаториј(ум) (нлат. adjutatorium) анаш.
раме-
на кост, рамењача.
адјутор (лат. adjutor) помоћник, помагач.
адјуториј(ум) (лат. adjutorium) помоћно сред-
ство, помоћ. аД]УтУм (лат. adjutum) помоћ,
потпора, до-
датак. ад календас грекас (лат. ad calendas
graecas o
грчким календама) никада, на куково лето,
кад на врби роди грожђе. адкредулирати
(нлат. adcredulare) одрећи под
заклетвом неки дуг. адлатус (лат. ad-latus)
помоћник, млађи чинов-
ник; нарочито чиновник или официр који je
додељен на службу неком вишем чиновнику
или официру.
адленименти 14 адоптант
адленименти (лат. adlenimenta) мед. средства, ле-
кови за ублажавање. адлеризам учење
аустријског психолога Алфре-
да Адлера (1870-1937) = индивидуална психо-
логија. ад либитум (нлат. ad libitum, лат.
libitus прохтев)
муз. по вољи, тј. свирати или певати; такоће:
знак да ce инструменти или гласови са овим
додатком, y неком музичком комаду, могу и
изоставити. ад литерам (лат. ad litteram)
дословце, дословно,
буквално. ад мајорем Деи глоријам (лат. ad
maiorem Dei
gloriarti, скр. A. M. D. G.) девиза исусовачког
реда: за већу славу божју. админација (нлат.
adminatio) орав. претња (као
симболична увреда). адмввикулатор (лат.
adminiculator) y католич-
кој цркви: лице које има да ce стара о удови-
цама, сирочади и сл. адмнникулум (лат.
adminiculum) помоћно сред-
ство, помагало. адмннистратива (лат.
administrare управљати,
нлат. administrative) управа, управна власт.
адмннистратнвни (нлат. administrative) управ-
ни, који ce тиче или потиче од управие вла-
сти, установе итд. администратор (лат.
administrator) 1. онај који
управља, води неку установу, управљач; 2.
онај који руководи канцеларијским послови-
ма неке установе; 3. онај који обавља матери-
јално пословање y редакцији часописа, нови-
на и сл. администрација (лат. administratio)
управљање,
управа; управна власт, влада; чиновништво,
службеништво; опслуживање.
администрнрати (лат. administrare) управљати,
руЈсовати; отправљати послове неког надлеш-
тва, неке установе; водити посао за рачун не-
кога другог; опслуживати (парохију, епар-
хију). адмирал (арап. ämir äl-ba^r, фр.
amiral), најви-
ши чин y ратној морнарици; зоол. лептир (Va-
nessa atalanta). адмиралнтет (нем. Admiralität)
поморска власт;
врховна команда поморске војне силе; сви ад-
мирали једне поморске војне силе.
адмиралштаб (нем. Admiralstab) y неким
држава-
ма назив за генералштаб ратне морнарице.
адмиратив (лат. admirari дивити ce, чудити ce)
лшгв. 1. врста начина y албанском језику који
означава чуђење поводом неочекиваног дога-
ђаја; 2. употреба придева с лексичким значе-
њем највишег ступња својства y облику пози-
тива y узвичним реченвцама; нпр.: дивна
ствар.
адмирација (лат. admiratio) дивљење; чуђење.
адмнснбнлан (нлат. admissibilis) примљив; при-
хватљив. адмисибилитет (нлат.
admissibilitas) примљи-
вост, прихватљивост. адмисија (лат.
admissio) примање, пријем. адмитанса (енг.
admittance) реципрочна вред-
ност импедансе; адмитанса елемента елек-
тричне мреже кроз коју протичу временски
константне струје аналогна je проводности.
адмодијатор (лат. admodiator) онај који даје
земљу под закуп, изнајмилац. адмодијација
(нлат. admodiato) давање земље y
закуп. адмонитиван (лат. admonitivus) који
опомиње,
укоран. адмониција (лат. admonitio)
опомињање, укора-
вање због невршења дужности. АДН (ADN,
Allgemeiner Deutscher Nachrichtendienst) до
1990. год. источнонемачка новинска
агенција. аднаколка (рус. одноколка)
двоколице, чезе;
болничке двоколице за пренос рањеника y py-
ској војсци. ад ваузеам (лат. ad nauseam до
гаћења) да ce
човеку смучи, гадно, гнусно. аднекс в. анекс.
аднекси (лат. adnexa) ол. мед. привесци материце,
тј. јајници и јајоводи. аднексија (лат. adnexio)
припојење. адиекситис (лат. adnectere свезати,
спојити) мед.
запаљење аднекса, тј. јајовода и јајника.
адвоминалаи (лат. ad ка, nomen име) линге. који
иде уз име, адноминална конструкција. ад
нормам (лат. ad normam) према пропису, по
правилу. ад вотам (лат. ad notarti) узеши ад
нотам забе-
лежити, запамтити, примити к знању.
аднотанда (лат. adnotanda) ПЛ. ствари које треба
забележити, запамтити, значајне ствари.
адиотата (лат. adnotata) ПЛ. забелешке, примед-
бе, напомене. аднотатор (лат. adnotätor)
белешкар, писац или
стављач примедаба; тумач, објашњивач.
аднотација (лат. adnotatio) забелешка, примед-
ба, напомена, објашњење; прав. попис; ано-
Шација. аднотирати (лат. adnotare)
прибележити, записа-
ти, запамтити, узети к знању. ад окулос (лат.
ad oculos se. demonstrare), јасно
приказати, очигледно приказати. адолесцент
(лат. adolescens) младић; <рт. жуто-
кљунац. адолесценција (лат. adolescentia)
младост, мла-
дићско доба, младићство; младеж, младићи,
омладина. Адонај (хебр. Adonai мој
господин) иазив ко-
јим су Јевреји, вративши ce из вавилонског
ропства, означавали свог бога Јахвеа, чије je
име било забрањено изговарати.
адонизација (нлат. adonisatio) намештање, до-
теривање, кићење. адонијски стих (лат.
versus adonius) шкш. антич-
ки стих који ce састоји из једног дактила и
једног трохеја или спондеја: «—с. Адонис
(грч. Adonis) мит. легендарно леп мла-
дић, о чију су ce љубав отимале богиње
Афродита и Персефона; симбол лепоте и про-
лећа; зоол. врста лепог плавог лептира (Polyo-
matus Adonis); бот. гороцвет. адоптант (лат.
adoptans) подсвојилац, усвоји-
лац; адоптатор.
адоптат 15 адултер
адоптат (лат. adoptatus) усвојено дете, подсвој-
че, подсвојак, посинак.
адоптатор (лат. adoptator) в. адоптант.
адоптација (лат. adoptatio) в. адопција.
адоптиран (лат. adoptivus) узет под своје, усво-
јен, подсвојен, усињен.
адоптирати (лат. adoptare) узети под своје,
усвојити, подсвојити; признати за своје, при-
својити.
адопција (лат. adoptio) узимање под своје, усво-
јење, подсвајање, усиновљење.
адорација (лат. adoratici) обожавање, велико
поштовање, клањање; силно вољење, безгра-
нична љубав.
ад перпетуам меморијам (лат. ad perpetuarti me-
moriam) за вечну успомену, за вечно сећање
(нпр. догађај, ствар).
ад примам материјам (лат. ad primam materiam)
y првобитно стање (вратити).
адраповац (грч. andrâpodon, нем. Haderlump
одрпанац) 1. рђаво одевен, поцепан, одрпан
човек, одрпанац; 2. пропалица, скитница, про-
бисвет; 3. <рт. онај који je мале вредности,
неугледан; 4. обешењак, окачењак (за дете).
ад ратификандум (нлат. ad ratificandum) за по-
тврђивање, што треба (или: има) да ce потвр-
ди (или: одобри).
ад рем (лат. ad rem) према ствари, што одговара
ствари (а не личности); прилично, згодно, ко-
рисно, упутно, употребљиво.
адреналин (лат. ad y, ren бубрег) мед. хормон
сржи надбубрежне жлезде; употребљава ce
као лек избора y анафилактичком шоку,
астматичком нападу код бронхијалне астме,
код срчаног застоја (затајивања) итд.;
епинефрин, епире-нон, супраренин.
адреса (фр. adresse) 1. натпис на писму и др.
који тачно казује место становања и име оно-
га коме ce писмо упућује; 2. писмена пред-
ставка, молба скупштине владару; свечана че-
ститка једног удружења или колегијума
слављенику; адреса по потреби банк. позива-
ње извесног лица да акцептира или исплати
меницу за случај неакцептирања или неиспла-
те менице; y рачунарској техници рач. ознака,
сачињена од бројки или неког скупа знакова,
која означава положај информације, реги-
стра и сл. y меморији рачунара.
адресант (фр. adresser) лице или тело које упу-
ћује или препоручује, писац писма, пред-
ставке, молбе и сл.; банк. менични потписник
који упућује позив извесном лицу да акцеп-
тира или исплати меницу.
адресар (фр. adresser) списак лица са назначе-
њем места и улице где станују; књига са спи-
ском становника једног места (по занимањи-
ма, улицама и др.).
адресат (фр. adresser) лице или тело коме ce
упућује писмо, прималац писма; банк. лице на
меници коме ce сопственик менице треба да
обрати y случају да je прималац (ШрасаШ) не
плати.
адресирати (фр. adresser) в. адресовати.
адресовати (фр. adresser) означити на писму, по-
шиљци и др. име и место становања лица или
установе којима ce писмо или пошиљка упу-
ћује, написати адресу. адресографи (фр.
adresse, грч. grâpho пишем)
машине и апарати за брзо и поуздано исписи-
вање адреса на пошиљкама. ад референдум
(лат. ad referendum) на извеш-
тај, на мишљење. Адријатик Јадранско море.
a дритура (итал. a drittura) трг. в. a диритура.
адрогација (лат. adrogatio) прав. усвојење; поси-
новљење онога који je већ пунолетан.
адрогирати (лат. adrogare) прав. узети под своје,
подсвојити, подсвајати, усвојити, посинити,
посиновљавати; уи. адоптирати. адскриптор
(лат. adscriptor) сапотписник. адскрипција (лат.
adscriptio) приписивање; пи-
смени додатак. адсорбенси (лат. adsorbens)
хемијске супстанце
(коштани угаљ, иситњен каолин и др.) које
имају својство да на својој површини физич-
ки вежу многобројна хемијска једињења, ко-
ја ce касније погодним хем. раствором могу
скинути. адсорбент (лат. ad-sorbere) хем.
средство које
упија гасове. адсорпција (лат. adsorptio) физ.
задржавање гасо
ва, пара или течности на чврстој површини,
услед привлачних веза са површином. ад
спектаторес (лат. ad spectatores ка гледаоци-
ма) глумчево обраћање публици, најчешће y
комедији. адстант (лат. adstans) помоћник,
помоћни учи-
тељ. адстипулација (лат. adstipulatio)
безусловно
пристајање, потпуна сагласност. адстрат (лат.
ad, substratum подложен, подастрт)
лингв. термин који значи узајамни утицај два-
ју суседних језика или дијалеката, или ути-
цај једнога језика на други, суседни; или еле-
менти две језичке групе које истовремено жи-
ве на једном подручју те утичу једна на дру-
гу, али ниједна од њих не преовлађује.
адстрикција (лат. adstrictio) мед. стезање, скуп-
љање, затварање, нпр. ране. адстрингенс
(лат. adstringens) мед. средство које
има својство да стеже површину слузокоже и
повређене коже. адстрингентан (лат.
adstringens) стезав, који
стеже, који скупља, који затвара.
адстрингирати (лат. adstringere) стегнути, стеза-
ти, скупити, скупљати, затворити. адуктор
(лат. adductor) атш. мишић који при-
миче, привлачи. адукција (лат. adductio)
анаш. примицање, при-
влачење (мишића). адулар (по Адули, масиву
y Алпима) мин. мине-
рал, врста ортокласа (в.). адулт (лат.
adolescere одрасти, adultus) одра-
стао, сполно зрео човек и свако живо биће
уопште. адултан (лат. adultus) одрастао,
стасао; пуноле-
тан; сполно зрео. адултер (лат. adulter)
прељубник, прељубочи-
нац.
адултера 16 аеробије
адултера (лат. adultéra) прељубница.
адултерација (лат. adulteratici) фалсификовање,
кривотворење, патворење (нарочито новца).
адултериј(ум) (лат. adulterium) upas, браколом-
ство, прељуба. адултна педагогија (лат.
adultus одрастао) грана
педагогије која ce бави образовањем одра-
слих. ад ултра (лат. ad ultra) до краја, до
крајних
граница, потпуно. адултурнзам (лат. adultus
одрастао) скуп тенден-
ција y деце да ce приказују одраслијим него
што y ствари јесу. адумбрација (лат.
adumbratio) рад y главним по-
тезима, нацрт, скица. ад унум (лат. ad unum)
сви до једнога, до једно-
га, до последњег. адуренс (лат. adurens) мед.
средство за паљење
или нагризање; пиротикум. адуренције (лат.
adurentia) пл. средства за паље-
ње или нагризање. адусирати (фр. adoucir)
сладити, засладити;
ублажити, утолити, разблажити, олакшати;
глачати; омекшати, постати ковнијим; слик.
разблажити боје. адут (фр. a tout y све, на
све) y картама: најјача
боја, тј. карта која туче и носи све остале;
најјаче средство, најјачи разлог. адутиратн
(фр. a tout y све, на све) y картама:
почети игру адутима; сећи адутом бацити адут
на карту друге боје и тиме je однети; изаду-
Ширати ce избацити y игри све адуте, остати
без адута; фиг. изгубити, потрошити све, оста-
ти без средстава; исцрпсти сва средства, све
најјаче разлоге. адуцирати (лат. ad к, ка,
ducere водити) прими-
цати, привлачити. адхезиван (нлат.
adhaesivus) прионљив, који
пријања; који спаја, спојни. адхезија (лат.
adhaesio) пријањање, привлач-
ност; физ. сила којом ce привлаче молекули
разних тела (супр.: кохезија); орав. везивање
једног приватноправног дела уз неко кривич-
но дело; анат.болесна сраслост делова тела,
сраслица. адхезионн поступак арав. мешовити
или придруж-
ни поступак код кога ce уз неко кривично дело
везује и један приватноправни грађански
предмет; в. адхезија. адхерент (лат.
adhaerens) присталица, приврже-
ник, припадвик; учесник. адхеренција
(нлат. adhaerentia) пријањање;
срашћивање, сраслост; припадност, накло-
ност, приврженост. адхибенда (лат. adhibere,
adhibenda) Т. помоћна
средства; прилози уз списе. адхибицнја (лат.
adhibitio) примена, употреба,
коришћење; призивање, привођење. ад хок
(лат. ad hoc) само за сада, само за овај
случај, само за ову прилику, само за ову
сврху. ад хоминем (лат. ad hominem) оно што
одговара
људском схватању, лако разумљиво; уп. аргу-
ментум ад хоминем.
ад хонорем (лат. ad honorem) y част, из почасти.
адхук суб јудице лис ест (лат. adhuc sub judice lis
est) прав. ствар je још пред судом, спор још
није решен. адцитат (нлат. adcitatus) шрав.
позвани на суђење,
парницу. адцитацвја (нлат. adcitatio) прав.
призивање, по-
зивање на парницу. ађитато (итал.
agitato) .«yj. узбуркано, дирљиво,
тронуто; кон ађитационе. ађорнаменто
(итал. aggiornamento осавремењи-
вање) хватање корака с модерним добом y
католичкој цркви, повезивање с другим ду-
ховним и световним покретима. ађустажа в.
адјустажа. ађустаменте (итал. aggiustamele)
.«и. тачио,
потпуно, сасвим тачно. ађутант (лат.
adjutans) помоћник; млађи офи-
цир додељен на службу вишем официру, прати-
лац вишег официра. ађутантура (нлат.
adjutantura) звање, служба и
канцеларија ађутанта. аед (грч. aoidós)
певач и песник слободе y xepoj-
ском периоду старих Грка. аер (грч. aër
ваздух, лат. aër) ваздух; y право-
славној цркви: „воздух" (покривач којим ce
покривају путир и дискос). аераријум (лат.
aerarium) тераса за ваздушне
купке y лечилиштима. аерат (нлат. aëratum)
хем. вода y којој има угљи-
чне киселине. аерауто (грч. aër ваздух, auto
сам, само) мали
авион с крилима која ce могу склопити или
увући и тако ce ваздухоплов претвара y вози-
ло (аутомобил); уп. аероаутомобил. аерација
(лат. aëratio) произвођење ваздуха;
снабдевање свежим ваздухом; излагање хемиј-
ском дејству из ваздуха. аеренхим (грч. aër
ваздух, en y, chyma течност,
сок) бот. ћелијско ткиво са великим, вазду-
хом иапуњеним, међућелијским просторима,
нарочито код водених биљака. аеризирати
(грч. aër, фр. aériser) претворити,
претварати y ваздух, гас, плин.
аернфнкација (нлат. aerificatio) пуњење вазду-
хом; хем. претварање y ваздух, гас, плин.
аернформан (нлат. aëriformis) ваздушаст.
аеричан (лат. aër, грч. aër), ваздушни; вазду-
шаст. аеро- (грч. aër, лат. aër) предметак y
сложеница-
ма са значењем: ваздух, ваздушни, који je y
вези са ваздухом. аероаутомобил (грч. aër,
autós сам, лат. mobilis
покретан) аутомобил који може и летети; уи.
аерауто. аероба (грч. aer, pianos, енг. bee
пчела) америч-
ка ракета лансирана на велике висине са ко-
јих су добијени драгоцени снимци Земљине
површине. аеробат (грч. aër, baïnô идем)
играч y ваздуху,
играч на конопцу; који иде по ваздуху; му-
дријаш.
аеробе (грч. aër, bfos живот) зоол. в. аеробни.
аеробије (грч. aër, bfos) ПЛ. бш>л. в. аеробни.
аеробик 17 аероскоп
аеробик (енг. aerobics) гимнастичке вежбе за сти-
цање и одржавање кондиције; аеробика.
аеробионти (грч. aêr, bfos) ил. зоол. в. аеробни.
аеробни (грч. aër, bios) биол. коме je за живот
потребан кисеоник; аеробне бактерије (аеро-
бије) бактерије труљења које могу да ce раз-
вијају само када имају на располагању сло-
бодног кисеоника из ваздуха или из воде, супр.
анаеробни. аеробомба (грч. aër, bómbos дубок,
потмуо звук)
вој. ваздушна, авионска бомба. аеробус (грч.
aër, лат. omnibus свима) аероплан
за превоз путника. аеровага (грч. aër ваздух,
нем. Wage) уређај за
мерење сила и момената сила чијем je деј-
ству изложено испитивано тело (нпр. модел ле-
телице y аеротунелу). аероген (грч. aër,
gennâô стварам, производим)
који ce ствара помоћу ваздуха, који долази
од ваздуха; аерогена Шуберкулоза инфекција
која настаје уношењем y плућа туберкулоз-
ног бацила са удахнутим ваздухом. аерограф
(грч. aêr, grâphô пишем) справа која
ce употребљава при повезивању књига за пр-
скање боје на обрезе књига. аерографија
(грч. aër, grâphô), описивање ваз-
духа. аеродин (грч. aër, dynamis сила) авиј.
ваздухоплов
тежи од ваздуха, који ce одржава y лету углав-
ном помоћу аеродинамичких реакција.
аеродинамика (грч. aér, dynamis сила) физ.
наука
о законима кретања гасовитих тела.
аеродинамичан (грч. aër, dynamis сила, снага)
подешен за лакше савлађивање ваздуха.
аеродром (грч. aër, drómos путања) место где
стоје, одакле полазе и где ce спуштају авиони
и ваздушне лађе. аеродуктор (нлат.
aëroductor) мед. инструмент
којим ce, при порођајима, доводи ваздух.
аероелектрана (грч. aër, elektrana) електрична
централа са погоном на ветар. аероемболија
(грч. aër, embâllô убацим) ствара-
ње гасних, плинских мехурића y ткивима и
крви услед излагања организма сниженом при-
тиску који влада на већим висинама. аероза
(грч. aër) мед. развијање ваздуха y телу. аерозое
(грч. aêr, zôon животиња) зоол. в. аеро-
бије.
аерозоли в. аеросоли. аероидан (грч. aeroeidës)
који има вид ваздуха,
ваздухолик; магловит. аерокар (од грч.
aeroplan, енг. car) врста возила
(конструисаног y САД) које ce може кретати и
по ваздуху и по земљи. аерокарпија (грч.
aër, karpós плод) в. геокар-
пија. аерокартограф (грч. aër, картограф, в.)
апарат
за израду топографских карата на основу фо-
тографија снимљених из ваздуха.
аероклиноскоп (грч. aër, klinein нагињати, sko-
péô гледам) справа за мерење ваздушних стру-
јања. аероклуб (грч. aêr ваздух, енг. club)
друштво за
унапређивање и популарисање авијације.
аероконвој (грч. aër, фр. convoi пратња) група
авиона који прате неки ваздушни транспорт y
циљу његове заштите. аеролит (грч. aër,
lithos камен) метеор, камен
који пада из ваздуха, метеорски камен.
аерологија (грч. aër, logia наука) наука о вазду-
ху и његовим својствима, наука о атмосфери
и њеном испитивању. аеромагнетометар
(грч. aër ваздух, грч. Mâgnës,
métron мера) авиј. инструмент помоћу кога ce
из авиона, хеликоптера или сателита одређују
карактеристике Земљиног магнетизма.
аеромагнетометрија (грч. aër, Mâgnës, métron
мера) откривање руда из ваздуха (авионом,
хеликоптером, сателитом и др.).
аеромантија (грч. aër, manteîa прорицање) про-
рицање по појавама y ваздуху.
аеромедицина (грч. aër, лат. medicina) грана ме-
дицине која ce бави проучавањем и лечењем
болести које настају као последица летења
авионима и ракетама. аерометар (грч. aër,
métron мера) справа за ме-
рење густине и притиска ваздуха.
аерометрија (грч. aër, metri'a) мерење ваздуха;
наука о мерењу густине и притиска ваздуха.
аеромеханика (грч. aër, mëchanikë) физ. наука
о
законима кретања и равнотеже ваздушастих
тела; пнеуматика. аеромитинг (грч. aër, енг.
meeting, збор, скуп-
штина) јавна приредба на аеродрому са из-
вођењем ваздухопловних вештина.
аеромотор (грч. aër, ваздух, лат. motor покре-
тач) уређај за чије ce покретање користи сна-
га ветра. аеронавигација (грч. aêr, лат.
navigatio) пловид-
ба по ваздуху; вештина управљања авионом
одређеном маршруШом. аеронаут (грч. aër,
naüs брод, nautikós бродски,
поморски) ваздухопловац, онај који ce вози
ваздушном лађом. аеронаутика (грч. aër,
naüs, nautikós) наука о
ваздухопловству; ваздухопловство.
аероотитис (грч. aër, us, уво) мед. обољење сред-
њег ува које настаје при већим и брзим про-
менама атмосферског притиска (узлетање или
слетање авионом, скок падобраном итд.).
аеропауза (грч. aër, paüsis) слојеви атмосфере
изнад 25 km где je ваздух толико разређен да
не може подржати лет авиона. аероплан
(грч. aër, pianos који лута, који крста-
ри) справа за пловљење ваздухом тежа од ваз-
духа; авион. аеропласт (грч. aër, plassö
образујем, облику-
јем) вештачки материјал којим ce прекрива
рана да би ce спречила инфекција. аеропорт
(грч. aër, лат. portus лука) ваздушна
лука, велики аеродром; чвориште ваздушних
линија. аеропројектор (грч., лат. аег ваздух,
лат. proji-
сеге бацити пред неког, пружити) апарат за
израду топографских карата на основу фото-
графија снимљених из ваздуха. аероскоп
(грч. aër, skopéô гледам) апарат за ме-
рење количине прашине y ваздуху.
аероскопија 18 ажуркрати
аероскопија (грч. aër, skopéô гледам) преглед
(или: испитивање) ваздуха. аеросол (грч. aër,
лат. solvere раставити) распр-
шене честице течности или чврстих тела y не-
ком гасу или ваздуху (нпр. димови, магле);
користи ce y медицини (код инхалације), за
дезинфекцију, дезинсекцију, бојадисање и
ДР-аеросонда (грч. aêr, ваздух, сонда, в.)
балон
испуњен лаким гасом за кога ce везује кутија
са инструментима; користи ce за испитивање
атмосфере. аеростат (грч. aêr, statós
стајаћи, који стоји,
од istëmi поставим, станем) 1. справа за лете-
ње лакша од ваздуха, која ce држи потиском;
2. апарат за инхалацију. аеростатика (грч.
aër, istëmi) наука о равнотежи
гасова, нарочито ваздуха. аеростација (нлат.
aerostatic-) вештина дизања
балона и управљања њима, ваздухопловство.
аеротакси (грч. aër, taxis уређење) ваздушни
такси, авион за превоз путника на краћим ра-
стојањима. аеротаксија (грч. aër, taxis
уређење) зоол. крета-
ње организама који ce слободно крећу, нпр.
бактерија y води, према местима највеће
(позитивна аеротаксија) или најмање (нега-
тивна аеротаксија) садржине кисеоника, где
ce онда ти аеротаксички микроорганизми
скупљају. аеротерапнја (грч. aër, therapei'a
лечење) мед.
лечење удисањем вештачки згуснутог или ра-
зређеног ваздуха. аеротермодинамнка (грч.
aër, terme топлота, dy-
namis сила) наука која проучава проблеме то-
плоте код летења при великим (надзвучним)
брзинама (трење, изгарање, загрејавање ле-
тилица итд.). аеротероризам (грч. aër, лат.
terror страх, ужас)
бомбардовање из ваздуха градова и насеља y
циљу застрашивања, узнемиравања и демора-
лизовања грађанског становништва.
аеротехника (грч. aër, téchnê вештина) група
сродних научних дисциплина које ce баве раз-
војем летелица (конструкцијом, експлоата-
цијом и истраживањима). аеротонометар
(грч. aër, tónos напон, métron ме-
ра) справа за мерење напона крвних судова.
аеротопографија (грч. aër, tópos место, graphö
пишем) најновији метод y геодезији: израда
геодетских планова и карата помоћу снимака
из ваздуха. аеротропизам (грч. aër, trópos
обрт, правац) бот.
покрети биљака према местима где има најви-
ше (позитивни аеротропизам) или мање (не-
гативни аеротропизам) ваздуха, односно ки-
сеоника. аеротунел (грч. aër, нем. Tunnel)
нарочито на-
прављен ходник y којем ce испитују авиони и
авионски модели. аеротурбнна (грч. aër, лат.
turbo вртлог) справа
за претварање енергије ветрова y елек*ричну
енергију. аерофагија (грч. aër, phageïn јести)
мед. гутање
ваздуха, обољење које ce јавља нарочито код
неуропата и хистеричних особа, па и код ту-
беркулозних.
аерофилателија (грч. aër, филателија, в.) ску-
пљање само оних марака које ce употребљава-
ју y ваздушном саобраћају.
аерофилтер (грч. aër, лат. filtrum) филтер y
облику резервоара напуњеног шљаком кроз
који ce пропушта вода y циљу аерације.
аерофите (грч. aër, phytón биљка) бот. биљке
које расту сасвим y ваздуху (супр. геофите);
такође: епифите.
Аерофлот (рус. Азрофлот, од грч. aër, итал.
flotta) „ваздушна флота", назив совјетске ваз-
духопловне компаније.
аерофобија (грч. aër, phobéô бојим ce, плашим
ce) страх од ваздуха, избегавање ваздуха.
аерофон (грч. aër, phonéô звучим) инструмент,
који je пронашао Едисон, помоћу кога ce
људски глас може преносити и чути на 6-9 km.
аерофови инструменти (грч. aër, phônë глас)
муз. дувачки инструменти.
аерофор (грч. aër, phorós који носи) доносач
ваздуха, справа која омогућава дисање и y
иначе отровном или загушљивом ваздуху, као
и под водом.
аерофотограметрија (грч. aër, phôs светлост,
grâmma слово, metri'a мерење) 1.
премеравање земљишта из авиона нарочитим
фотограф-ским камерама; 2. целокупан рад
око израде карата и планова на основу
снимака терена из ваздуха.
аерофотографија (грч. aër, phös светлост, grâ-
phô пишем) перспективно снимање разних об-
јеката, нарочито земљшпта (терена), из ваз-
духа (авиона) фотографским путем.
аждаја (тур. ejderha) змај, ала, неман, чудо-
виште.
ажија (фр. agio) трг. доплата, вишак, већа вред-
ност једне врсте новца, хартије од вредности
и сл. од номиналне вредности; разлика између
номиналне и курсне вредности, нпр. једне
деонице, акције.
ажио-конто (фр. agio-conto) трг. рачун о добитку
односно губитку при промени једне врсте нов-
ца, хартија од вредности и сл.
ажиотажа (фр. agiotage) шпекулација, трговање
новцем, хартијама од вредности, деоницама и
сл., играње на берзи, берзанско зеленашење.
ажиотер (фр. agioteur) лице које ce професио-
нално бави шпекулацијом хартијама од вред-
ности, професионални играч на берзи.
ажнотирати (фр. agioter) шпекулисати хартијама
од вредности, играти на берзи, бавити ce ажио-
тажом.
ажнстажа (фр. ajustage) одређивање (или удеша-
вање) прописне тежине новца; померање, уде-
шавање мере; намештање, дотеривање.
ажур (фр. ajour) шупљика (на женском ручном
раду)-
ажуран (фр. à jour) тачан и брз y послу, онај
који свршава поверени му посао на време.
ажурирати (фр. ajour) шупљикати, правити шу-
пљике; обавити посао на време.
Азазел 19 ајеркоња
к
Азазел (хебр.) миш. бог-господар пашњака, за
разлику од Јахвеа, који je био бог-господар
села.
азбест (грч. asbestos неугасан) мин. једна врста
несагорљивог минерала, магнезијумов сили-
кат, кончастог састава; од његовог конца
израђују ce тканине за одела ватрогасаца, за-
весе y позориштима и др.; иначе, служи као
рђав топлоноша, и за изолацију.
азбестоза (грч. asbestos неугашљив) мед. врста
професионалне болести која ce јавља y рад-
ника који су дуго времена удисали азбестну
прашину.
азгин (тур. azgin бесан) 1. пун живота, бујан,
силовит, бесан (обично о коњу); 2. осион, пла-
ховит човек.
азелија (грч. azëli'a) нељубоморност, незавидљи-
вост; пр. азеличан.
азигија (грч. a-, zygon јарам) нежењеност, не-
удатост; слобода, незаузетост.
азијанизам реш. антички беседнички стил, ство-
рен y малоазијској Јонији, који je имао две
карактеристичне одлике: 1. тзв. „стил исецка-
них реченица" са јаким ритмичким наглаша-
вањем, и 2. високопарност (бомбастичност) и
претерану китњастост.
Азијат (лат. Asia, Asianus) становник Азије;
реш. бомбастичан, претерано китњаст го-
ворник.
азил (грч. a-sylos неопљачкан, неприкосновен,
a-, sylé пљачка храма) сигурно склониште,
уточиште, прибежиште; неприкосновено ме-
сто на коме прогоњени налазе уточиште; дом
за смештај и издржавање сиротиње; право
азила y међународном праву: право политич-
ких криваца, војних бегунаца и сл. на уточиш-
те y некој страној држави.
азилум игноранције (лат. asylum ignorantie уто-
чиште незнања) фил. појам коме човек непро-
мишљено прибегава кад му ce знање исцрпе те
не може више да му послужи. Такви су појмови
нпр.: бог, метафизичко, животна сила, ентеле-
хија и многи други. „В° ЉУ божију наводити
као узрок не значи ништа друго него бежати y
азилум игноранције" (Спиноза).
Азилут (хебр.) ез. по кабали, назив за свемир.
азима (грч. а- без, zymë квасац, кисело тесто)
јеврејски пасхални бесквасни хлеб; ПЛ. праз-
ник бесквасног хлеба.
азимут (арап. äs-sämt страна) астр. угловно од-
стојање неког небеског тела од северне или
јужне тачке подневка.
азо-боје (грч.-тур.) група вештачких боја која
садржи једну азо-групу везану за ароматични
угљоводоник.
азоик (грч. а- без, zöon живот) геол. в. архаик.
азојски период (грч. а-, zöon живо биће, peri-
odos) геол. најстарији период Земљине коре,
слојеви без органских остатака.
азоогенија (грч. a-zöon, gignomai настајем, ра-
ђам ce) наука о стварању анорганскога, или
органскога из анорганског.
азоодинамија (грч. a-zöon, dynamis снага, сила)
мед. недостатак снаге за живот, слабљење, ма-
лаксавање.
азооспермија (грч. а- zöon, spèrma семе) мед.
потпуни недостатак мушких оплодних ћелија
(сперматозоида) y избаченом семену, један
од главних узрока неспособности оплођавања.
азот (грч. azôtos, a-, zòo живим; Лавоазијеов на-
зив за нитроген,- који није y стању да одржава
живот) хем. душик, елемент атомске масе
14,067, редног броја 7, знак N, један од глав-
них састојака ваздуха (4/5).
азотемија (грч. âzôtos, haïma крв) мед.
умножава-ње азотних једињења y крви.
азотометар (грч. âzôtos, métron) апарат помоћу
кога ce утврђује колико нека земља ораница
садржи y себи амонијака.
азотурија (грч. âzôtos, ureîn мокрити) мед.
прису-ство велике количине једињења азота y
мо-краћи.
азур (фр. azur, итал. azzurro) 1. плаветнило, пла-
ва боја неба, небеско плаветнило.
азур (тур. hazir) 2. спреман, готов, приправан.
азурала (арап., тур. hazir olà) спремајте ce, бу-
дите приправни, на ноге!
азурин (арап.) врста плаве боје.
азурит (фр. azur, грч. наставак itës) мин. плав
минерал, карбонат бакра.
АИБА (скр. од фр. Association internationale de
boxe amateur) Међународна аматерска боксер-
ска федерација, осн. 1946, седиште y Лон-
дону.
аикидо рвачки спорт сличан џудоу и каратеу.
аилурофилија (грч. ailouros мачка, philos прија-
тељ) љубав према мачкама.
аилурофобија (грч. ailouros мачка, phobos
страх, мржња) јака нетрпељивост према мач-
кама, страх од мачака.
АИПО (енг. American Institute of Public Opini-
on) Амерички институт за јавно мнење, осно-
вао га 1935. год. амерички новинар и статисти-
чар Џорџ Хорас Галуп (George Horace Gal-
lup); истраживања изводи анкетирањем.
аир (тур. hayir) срећа, добро, корист; добро-
творна установа, задужбина.
аирли (тур. hayirh) срећан, добар, честит.
аисторичан (енг. ahistorical, ahistoric неистори-
чан) противан историји и њеним законима,
који ce не обазире на историју.
аитиологија (грч. aiti'a узрок, logi'a наука) в.
етиологија.
Ајакс в. Ајас.
ајам (тур. oyum прорез) део ама који ce ставља
коњу на врат, огрлина.
Ајант в. Ајас.
Ајас (грч. Aias) миш. син Теламона, краља сала-
минског, највећи и после Ахила најхрабрији
грчки јунак под Тројом; после Ахилове смр-
ти узалуд je желео да добије његово оружје, те
je, због тога, полудео и убио ce; Ајант, Ајакс.
ајатолах (перс. божји), највиши чин y шиитској
хијерархији, даје ce само „дванаесторици
Алахових наследника".
ајвар (тур.) в. хајвар.
ајгир (тур. aygir) пастув, ждребац. •; -
ајдамак (тур. haydamak) батина, мотка. :
ајеркоњак (нем. Eier jaja, фр.) врста ликера од
јаја и коњака.
ајзенашн 20 акатаматезија
 ајзенаши присталице Карла Маркса, названи по
граду Eisenachu y Тирингији, где су
држали
• конгрес 1869, када je основана Немачка соци-
јалистичка радничка партија.
ајлајнер (енг. eye-liner, eye око, liner који по-
влачи црту) козметичко средство за извлаче-
ње црте на очним капцима.
ајкуна (тур.) драга, љубавница.
ајлук (тур. aylik) доходак, плата.
ајман, ајмана (тур. haymana) 1. домаћа животи-
ња; марва, стока; 2. нерадник, скитница, гото-
ван, битанга.
ајмокац (нем. Eingemachtes) врста густе чорбе
са пилећим месом и другим додацима.
ајнактер (нем. ein један, лат. actus чин) позо-
ришни комад y једном чину.
ајнзац (нем. Einsatz уметак, уложак) муз. уплита-
ње, уметање једног музичког одељка y други.
ајилегер (нем. einlegen ставити) ШШШП. 1. рад-
ник који ставља хартију y штампарску маши-
ну; 2. део машине за штампање који служи за
стављање хартије; 3. радник који ставља дрво
под тестеру, пилу.
ајнц (нем. eins један) в. вент-ен.
ајншлаг (нем. Einnschlag) забијање, затерива-
ње, закуцавање; удар; завој, омот, облог;
окретање волана аутомобила на једну страну.
ајнштајниј(ум), хемијски елемент, знак Es,
редни број 99, атомска маса 254, радиоакти-
ван, тровалентан. Откривен 1954, лме добио y
част Алберта Ајнштајна (1879-1955).
ајриш кофи (енг. insti coffee) ирска кафа, прави
ce тако што ce y врелу кафу сипа виски, a онда
ce прелије шлагом.
ајсберг (нем. Eisberg) ледени брег, ледењак
(плови по мору из кога му вири само 1/7-1/4
запремине, a остали je део под водом).
ајскаств (нем. Eis лед, Kasten сандук) хладњача
(за расхлаћивање пића и животних намирница
подложних кварењу услед више температуре).
ајскафе (нем. Eis лед, Kaffee кафа) хладна црна
кафа са сладоледом.
ајтем (енг. item одредница, ставка, податак) рач.
скуп суседних цифара или битова који носи
јединицу информације; ааа. јединица психо-
лошког инструмента, најчешће теста;
узорак.
Ајша (тур. Ayse жива) муслиманско женско име;
жена љубимица Мухамедова.
академац популаран назив за питомце Војне
академије (некада y Србији); уп. академија.
академизам (грч. akadêmfa, Akadëmeia) y
ликов-ним уметностима: правац код кога je
тежиште y томе да ce строго придржава
традиционалних (античких) уметничких
облика и правила, без уношења самосталних
личних осећања и схватања; дакле, више-
мање, ропско подража-вање античких узора.
академија (грч. akademia од особног имена Akâ-
dêmos; овај човек je био сопственик врта о
којем je реч под 1) 1. врт y близини Атине где
je Платон поучавао y својој филозофији; 2.
Платонова школа, Платонова филозофија; 3.
висока школа за науку или уметност; 4. назив
за највишу научну и уметничку установу; 5.
свечана приредба y славу неког значајног до-
гађаја или неке личности. академнк (грч.
akademikós) члан одговарајућег
удружења за унапређење науке и уметности
(академије). академски (грч. akademikós)
који припрада ви-
сокој, великој школи (универзитету), који ce
тиче ове; који припада академији, који ce
тиче академије; образован на високој школи,
школски; фиг. усиљен, крут; академска распра-
ва, строго научна расправа; академски грађа-
нин, слушалац, студент универзитета.
акаирологија (грч. âkairos незгодан, y незгодан
час, logfa говор) незгодан, неприличан, непри-
кладан говор. акалкулнја (грч. а- не, фр.
calcul рачун) неспо-
собност вршења било каквих рачунских опе-
рација. акампсија (грч. akampsïa) негипкост;
мед. згрче-
ност, укрућеност удова. акантоза (грч.
akantha бодља) мед. промена коже
услед неприродности слузнога слоја покожи-
це, праћена хипертрофичним променама на
кожи, као што су брадавице, папиломи и др.
акантологија (грч. akantha бодља, logfa говор)
лиш. збирка сатиричних, подругљивих песама.
акантопелвис (грч. akantha бодља, лат. pelvis
карлица) мед, бодљикава карлица, коштани
израштаји y карличној дупљи који сужавају
карлицу и отежавају порођај. акапарер (фр.
accapareur) накуповалац, закупац
робе ради шпекулације, зеленаш који закуп-
љује робу y великим количинама ради шпеку-
лације. акапарисати (фр. accaparer)
закупљивати ради
добити, зеленашки накуповати робу ради
шпекулације. a капела (итал. a capella) муз.
хорско певање без
пратње инструмената. a капричо (итал. a
capriccio) муз. самовољно, по
свом ћефу. акардија (грч. a-, kardîa срце)
физиол. немање
срца; фт. малодушност, мекуштво.
акарецеволе (итал. accarezzévole) муз. умиљато,
љупко. акарецеволменте (итал.
accarezzevolménte) муз.
в. акарецеволе.
акарпија (грч. akarpîa) неплодност.
акатаграфија (грч. a-, katâ, graphfa писање)
мед.
немогућност срећивања речи y реченице (при
писању). акаталектичан стих (грч. a-
katalèktikós) аоеш.
стих класичких песника код кога je последња
стопа потпуна. акаталепсија (грч.
akatalepsfa) неспособност
схватања суштине неке ствари, непоимање;
несхватање, недостатак разумевања; мед. по-
трес мозга. акаталептичан (грч.
akatâlêptos) недокучљив,
непојмљив, несхватљив. акатаматезија (грч.
a-, kata, mâthësis учење,
знање) неразумевање значења и смисла пред-
мета и речи.
акатапозис 21 аквозитет
акатапозис (грч. a-, katâposis пијење) мед. немо-
гућност пијења или гутања. акатарзија (грч.
akatharsia) нечистоћа; нена-
клоност према чистоћи; мед. нечистоћа крви.
акатастатичан (грч. a-katâstatos) непостојан, не-
сталан; мед. неуредан, неправилан (за гроз-
ницу). акатист (грч. а- не, без, kathîzô седнем)
y право-
славној цркви: похвална песма Богородици,
Христу и светитељима, која ce пева, нарочито
на Велику суботу, стојећи. акатистичан (грч.
a-, kathfzô) не седећи, тј. ко-
ји ce не пева седећи, него стојећи или y ходу.
акатолик (грч. akatholikós) хришћанин који не
припада католичкој вери, нарочито проте-
стант. акаустичан (грч. a-kaustos)
несагорљив, неза-
паљив. акација (грч. akakîa) бот. омање
трновито дрво
које расте y ист. Африци, Етиопији, од кога
ce добија гумарабика; употребљава ce и y
фармацији као средство за ублажавање надра-
жаја слузокоже; код слободних зидара: симбол
чедности и невиности (по томе што грч. реч
akakfa значи невиност). акаша (инд.) <рил. по
учењу Упанишада: етар, тј.
простор представљен као материјални елеме-
нат, као „просторна супстанција". „Акаша je
оно из чега сва бића проистичу и y што ce
враћају, акаша je старија од свих њих, она
je последње исходиште" (Дојсен). аква (лат.
aqua) вода. аквабатик (лат. aqua, грч. bathys
дубок) пловило
направљено од стакла и пластике на електрич-
ни погон, снабдевено рефлекторима, камера-
ма и др., служи за посматрање и проучавање
живота y великим дубинама (рони до 50 ме-
тара). аква Бинели (нлат. aqua Binelli)
фарм. вода за
умиривање крви (названа по проналазачу Би-
нелију). аквагиј(ум) (лат. aqua вода, agere
водити) прав.
право одвођење воде, право исушивање зем-
љишта; аквашикум. аква дестилата (лат. aqua
destillata) хеж. дестила-
цијом пречишћена вода, прекапница. a
квадро (итал. a quadro) муз. y четири гласа,
четворогласно. аквадукт в. акведукт.
аквалунг (лат. aqua, енг. lung плућа) апарат ко-
ји рониоцима омогућава дисање под водом.
аквамарин (лат. aqua, marinus морски) мин. про-
видан полудраги камен који има зелену боју
морске воде, врста берила. аквамарински
који има зелену боју морске
воде. акванаутика (лат. aqua, наутика, в.)
роњење и
испитивање најдубљих делова океана.
аквапед (лат. aqua, pes, pedis нога) подводни би-
цикл. акваплан (лат. aqua, planus раван) СП .
широка
даска везана за моторни чамац који служи за
вожњу по води. аквапланинг (енг.
aquaplaning) ca. врста скијања
на води акваиланом који вуче моторни чамац.
акварел (итал. acquerello) слика израђена воде-
ним бојама. акварелисати (итал. acqerellare)
сликати воде-
ним бојама. акварелист(а) (фр. aquarelliste)
сликар који ра-
ди воденим бојама. аквариј(ум) (лат.
aquarium) стаклена посуда с
водом y којој ce чувају водене биљке и воде-
не животиње (рибе и водоземци); место y апо-
теци где ce држи вода. Аквариј(ус) (лат.
aquarius) астр. Водолија (је-
дан од дванаест небеских знакова). аквател
(лат.-фр.) брод преуређен y хотел на
води. акватерариј(ум) (лат. aqua, terra земља)
посуда
y којој ce држе и гаје водоземци (амфибије).
акватикум (лат. aquaticum) ирав. в. аквагијум.
акватилије (лат. aquatilia) зоол. слатководне жи-
вотиње. акватинта (лат. aqua, итал. tinta
боја) графичка
техника дубоке штампе слична бакропису по
начину штампања. акватичан (лат.
aquaticus) подводан, влажан,
мочваран, баровит; који живи y води, покрај
воде, водени; акватичне биљке оне које ра-
сту по баровитим местима, водене биљке.
акваторија (лат. aqua вода, aquatorium) део во-
дене површине на мору, језеру или реци (нпр.
акваторија луке, акваторија залива и сл.).
аквафортис (лат. aqua, fortis јак) хем. снажна во-
да, справља ce од шалитре и разређене сумпор-
не киселине. акведукт (лат. aqua, ducere
водити) 1. водовод,
водоводна цев; канал; 2. грађевина подигнута
преко река или долина ради превођења канала
за снабдевање насеља водом. 3. стари римски
водовод; аквадукт. аквестус конјугалис
(нлат. acquestus conjugalis)
прае. заједничка тековина мужа и жене.
аквизитер (лат. acquisitor стицалац) трг. 1. овла-
шћено лице које, уз плату или проценат, при-
купља наруџбине за робу и муштерије; 2. ску-
пљач огласа (за новине), претплатника (на
књиге и часописе) и сл.; 3. лице које прику-
пља и налази нове осигуранике (за осигурава-
јуће заводе). аквизитор (лат. acquisitor)
човек који нешто
стиче, зарађује, набавља или задобива.
аквизитум (лат. acquisitum) нешто што je задо-
бивено, набављено, стечено. аквизиција
(лат. acquisitio) тековина, стечено
добро, зарада; набављање; задобивање, сти-
цање. аквијесценција (лат. aquiescentia)
умирење,
умиривање. аквијесцирати (лат. aquiscere)
умирити, задово-
љити. аквила (лат. aquila) зоол. орао; астр.
име једног
сазвежђа; арх. украс y облику орла на забату
куће. аквилине (лат. aquila) u.a. зоол. орлови
(орао сури
и орао крсташ). аквозитет (лат. aquositas)
богатство водом; ки-
шовитост.
акедија 22 акордаменто
акедија (грч. akëdeia) в. ацедија.
акезија (грч. akesis) в. ацезија.
акеиоаоет в. аценоноет.
акериди ПЛ. фарм. в. ацериди.
акефалос (грч. aképhalos безглав) сањалица; чо-
век који не трпи ничију власт. аки (фр.
acquit) плаћање, измирење неког дуго-
вања; признаница. акианоблепсија (грч. a-,
kyanós загаситоплав,
blépô видим) мед. слепило за плаву боју.
акнзам (грч. akkizomai претварам ce) претвара-
ње; реш. кад ce неко прави да нешто не мари,
нпр. кад лисица каже да je грожђе кисело, a
медвед за жуте крушке, до којих не може: „Ни-
су ни биле зреле". акијезис (грч. a-, kyesis
трудноћа) мед. неспособ-
ност женске да буде оплођена. акик (тур.
akik) црвени полудраги камен који ce
употребљава за прстење и ђердане.
акинезија (грч. akinësia) непокретљивост; мед.
укоченост једног уда или више удова, узетост
живаца. акирија (грч. akyria) неправа
употреба једне ре-
чи, тј. употреба речи y пренесеном смислу.
акиургија (грч. akë лечење, érgon дело) мед.
на-
ука о лечењу сечењем, наука о хируршким
операцијама. акламација (лат. acclamatio)
вршење избора
простим извикивањем, без појединачног гла-
сања; клицање, узвикивање; пар акламасјон
(фр. par acclamation) извршити избор, или
усвојити какав предлог, једногласно, при-
станком свих, без појединачног гласања.
акламнрати (лат. acclamare извикати) одобрава-
ти узвикивањем; изабрати без појединачног
гласања; поздрављати клицањем.
акластичан (грч. aklëstos незатворен) оош. који
не прелама, не ломи зраке. аклиматација
(нлат. acclimatano) в. аклимати-
зација. аклнматизацнја (нлат. acclimatisatio)
прилагођа-
вање туђем поднебљу, навикавање на туђу
климу; прилагођење биљки и животиња неком
дотле страном поднебљу, фт. одомаћивање;
аклиматација, аклимација, аклиматизовање.
аклнматизоватн (нлат. acclimatisare) прилагоди-
ти, прилагођивати поднебљу, навикнути на не-
ку туђу климу; фт. одомаћити. аклимација
(нлат. acclimatio) в. аклимаШиза-
ција.
акмак (тур. ahmak) глупан, будала. акме (грч.
akme врхунац, шиљак) мед. критично,
преломно стање y развоју болести. акмеизам
(од грч. akme) књижевни ток настао y
Русији 1911. год., облик руског ларпурлар-
Шизма; главни представник песникиња Ана
Ахматова. акне (грч. aknë) мед. општи назив
за већи број
кожних обољења која су међусобно слична ca-
ino no спољњем изгледу; гнојница, бубуљица.
акоазам (грч. akuö чујем) чујни, слушни при-
вид. аков (мађ. akó) стара мера за течност
(56,5891);
за жито (511); јединица пореза на вино y сред-
њем веку; подељак на визиру.
акогнозија (грч. äkos лек, gnôsis познавање) мед.
познавање средстава за лечење рана.
акоеметар (грч. akuö чујем, métron мера) мед.
справа за мерење степена јачине чула слуха;
акуметар.
аколада (лат. accollata, collum врат, фр. accolade
загрљај) свечани ударац мачем по рамену но-
вопроизведеног витеза; тип. заграда; муз. знак
који спаја више нота које треба истовремено
свирати.
аколаст (грч. akólastos) неумерен човек, прож-
дрљивац, ждероња.
аколврати (фр. accoler) обгрлити, загрлити; ве-
зати за притке, тачкати; ставити y заграде,
заградити; трг. спојити више ставова y трго-
вачкој књизи.
аколит (грч. akóluthos) помоћник, помагач при
вршењу свечаних служби y католичкој цркви.
акологија (грч. âkos лек, logia наука) наука о
лековима, о средствима за лечење рана.
акомија (грч. a-, kóme коса) мед. ћелавост, без-
длачност.
акомодација (лат. accommodatio) удешавање,
подешавање; акомодација ока подешавање
очног сочива на разне даљине виђења.
акомодирати (лат. accommodare, фр. accommo-
der) подесити, удесити, уредити; поравнати,
изравнати, изгладити; акомодирати ce наме-
стити ce удобно, удесити ce; намирити ce; по-
равнати ce, нпр. о плаћању неког дуга.
акомодман (фр. accommodement) удобно уређи-
вање куће, собе и др.; удешавање; вансудско
поравнање, споразум.
акомпањирати (фр. accompagner) пратити,
спро-водити; муз. пратити нечије певање
(соло) ин-струментом.
акомпањист(а) (фр. accompagner) пратилац;
спроводник.
акомпли (фр. accompli), завршен, свршен, довр-
шен, окончан; фет акомплп (фр. fait accom-
pli) свршен чин.
аконитии (грч. akóniton једић, нлат. Aconitum
napellus) хем. алкалоид који ce налази y корену
разних врста једића; употребљава ce као
средство против реуматизма и неуралгичнлх
болова.
аконтација (итал. a conto) узимање на рачун, на
име зараде или примања, узимање унапред,
узимање предујма; сума која ce узима на ра-
чун, предујам.
a ковто (итал. a conto) тРг. на име, на рачун, y
име предујма; унапред; аконто.
акорд (итал. accordo, фр. accord, нлат. accordi-
um) муз. пријатно сазвучје три тона или више
тонова; слагање, слога, сагласност; уговор,
погодба, поравнање; тј. добровољно предава-
ње неког утврђења опсађивачу; нарочити на-
чин плаћања радника, по свршеном парчету,
a не надницом, отуда: дати неки посао y
акорд, плаћати тај посао по парчету, не над-
ницом.
акордаменто (итал. accordamento) муз. зглашава-
ње, удешавање инструмената и гласова.
акордандо 23 акродинија
акордандо (итал. accordando) муз. зглашавајући,
удешавајући. акордер (фр. accordeur, итал.
accordatore) муз.
згласилац, онај који удешава (штимује) ин-
струменте, „штимер". акордион (итал.
accordo) ручна хармоника за
развлачење, пронађена 1829. год. акордирати
(фр. accorder) згласити, зглашавати,
удесити (гласове, жице) ; сложити, слагати; спо-
разумети ce, поравнати ce, нагодити ce ca зај-
модавцем y случају немогућности уредног
плаћања дуга; дати посао y рад с тим да ce
плаћа по свршеном послу, a не надницама; вој.
преговарати и споразумети ce o условима пре-
даје неког града, утврђења и сл.; одобрити,
допустити, признати. акордоар (фр. accordoir)
муз. згласило, виљушка
за зглашавање, удешавање музичких инстру-
мената. акорпорација (нлат. accorporatio)
сједињење,
припајање, здружење. акорпорисати (нлат.
accorporare) присаједини-
ти, спојити, припојити, придружити, присво-
јити. акосмизам (грч. a-, kósmos васиона)
филозоф-
ско схватање по коме постоји, као једино
што доиста живи, само бог, док су све остале
ствари, па и сам свет, само модификације бо-
жанства, без истинске стварности; супротно:
атеизам. акосмија (грч. a-, kósmos уредан)
неуредност,
нечистоћа; мед. бледило, болестан изглед
лица. акотиледоне (грч. a-, kotylêdôn
удубљење) ПЛ.
бот. биљке које немају разговетних котиле-
дона. акр (енг. acre) енглеска мера за
површину, =
4840 квадратних јарди (4046,8 m2). акранија
(грч. a-, kranfon лубања) фшиол. уро-
ђена наказност главе, кад ce дете роди без
једног дела или без целе лубање. акратија
(грч. a-, krâteia немоћ, слабост) недо-
вољна способност владања самим собом.
акратотерме (грч. âkratos јак, који je y пуној
снази, терме, в.) топле лековите воде са врло
мало минералних материја y себи. акредитив
(нлат. accreditivum) пуномоћство, пу-
номоћје, оверење; отворено писмо којим ce
прималац писма умољава да предавачу, тј.
акредишованом, до извесне висине стави на
располагање новац на рачун издавача тога пи-
сма (акредитивно писмо); циркуларни акреди-
тив акредитивно, кредитно писмо које гласи
на више лица или трговачких кућа y разним
местима. акредитовати (нлат. accreditare)
овладати, опу-
номоћити; дати кредит, поверење; оверити;
акредитовати ce стећи име, глас, уважење,
поверење. акремент (лат. accrementum)
пораштај, при-
раштај. акреп (арап. 'aqräb, тур. akrep)
шкорпија, уоп-
ште свака отровна животиња; фт. ружна, мр-
шава особа; јакреп.
акресцензија (лат. ad- crescere расти) прираш-
тај, повећање. акрибија (грч. akrfbeia)
тачност, брижљивост, са-
весност, темељитост y говору, писању, истра-
живању и, уопште, y животу. акрибометар
(грч. akribës, тачан métron мерим)
справа за тачно мерење веома малих пред-
мета. акрибометрија (грч. akribës, métron)
тачно ме-
рење. акридофаг (грч. akri's скакавац, phâgos
ждерач)
скакавцојед, онај који ce храни скакавцима.
акризија (грч. akrisi'a) нерасудност, недостатак y
способности расуђивања и оцењивања; неод-
лучност; мед. неодређеност стања болести.
акрије (лат. асег љут) фарм. љути, опори лекови.
акрилик, врста винилске боје, замена за уљане
боје, високе отпорности. акрилна киселина
хем. безбојна течност СН2 =
СНСООН; њени естри и други деривати дају
полимеризацијом прозирне пластичне масе
(полиакрилне смоле). акриминација (нлат.
accriminatio) оптужба, опту-
живање, окривљавање. акримонија (лат.
acrimonia) оштрина, опорост,
горчина; киселина, љутина. акритичан (грч.
âkritos неодлучан) који нема
способности суђења, расуђивања; некри-
тичан. акро- (грч. âkros) предметак y
сложеницама са
значењем: крајњи, горњи, шиљат. акроазис
(грч. akróasis) слушање; читање, пре-
давање. акроама (грч. akróama) нешто што
ce чуло или
што треба да ce чује, разговор који прија уву
(нарочито за време јела код старих Грка);
предавање. акроаматичан (грч.
akroamatikós) који je одре-
ђен за слушање; усмен, y облику предавања;
коме je потребно усмено објашњење, тј.
тешко разумљив; акроаматично предавање
(строго научно предавање за разлику од попу-
ларнога), предавање које ce слуша без преки-
дања (за разлику од онога које je y питањима
и одговорима). акробат(а) (грч. akrobatéô
идем на прстима)
играч на конопцу; вештак y скакању и превр-
тању y ваздуху, пеливан, превртач.
акробатика (грч. akrobatéô идем на прстима)
вештина извођења телесних вежби којима je
циљ развијање снаге, отпорности, гипкости и
окретности. акробација (грч. akrobatéô
идем на прстима)
вештина коју изводи акробат; тиј. намерно
изведено кретање y ваздуху које не спада y
она кретања која ce врше y току нормалног
летења.
акробистија (грч. akrobystia) в. акропостија.
акрограми (грч. akro, gramma слово) песме код
којих стихови почињу последњим словима
претходног стиха. акрографија (грч. âkros,
graphfa, писање) шии.
поступак при раду киселинама. акродинија
(грч. âkros, odynê бол) мед. заразно
акрокарпичан 24
 обољење које ce састоји y болу и утрнулости
удова, нарочито крајњих. акрокарпичан (грч.
âkros, karpós плод) бот. који
носи плод на врху. акрокефалија (грч. âkros,
kephalê глава) ашш.
шиљатост главе. акроколије (грч. âkros,
kölon уд) tui. анаш. крај-
њи удови тела. акролеин (лат. асег оштар,
oleum уље) хем. би-
стра и веома љута мирисна течност која ce
ствара сувом дестилацијом глицерина и неких
масти. акролнти (грч. âkros, lfthos камен)
дрвени кипо-
ви код којих су крајњи делови (глава, руке и
ноге) од камена. акромазија в. ахромазија.
акроматин в. ахроматин. акроматопсија в.
ахроматопсија. акромегалија (грч. âkros, mégas
велик) мед. уро-
ћена увећаност удова која ce састоји y не-
зграпности и изобличености лица, доње вили-
це, усница, језика, носа, руку и ногу; такође:
болесно задебљање костију и меканих делова
тела. акромнкрнја (грч. âkros, mikrós мали)
.«eg. крат-
коћа једнога или више удова. акромион (грч.
âkros крајњи, шиљат, omos pa-
ме) шшш. врх лопатичног гребена.
акромовосилабнке (грч. âkros, mónos једини,
syllabe слог) стихови који почињу последњим
слогом претходног стиха. акроним (грч.
âkros, onyma име) вештачка скра-
ћеница састављена од почетних слова или по-
четних слова неке сложене речи или више ре-
чи, нпр.: Гранап = Градско набављачко пре-
дузеће. акропатија (грч. âkros, pàthos болест)
мед. опш-
ти назив за болести на крајњим деловима ру-
ку и ногу, као и осталих периферних делова
тела. акропеталан (грч. âkros, pétalon лист)
б„ш, који
ce (o новим органима) појављује при врху ста-
бла (стабљике); супр. базипешалан.
Акрополис (грч. âkros, polis град) горњи град,
градска тврђава y Атини и осталим грчким
градовима. акропостија (грч. akroposthîa)
горњи део кожице
на мушком уду, који ce, при обрезању, одсе-
ца; стање пре обрезања (код Јевреја); акро-
бистија. акрософија (грч. akros, sophia
мудрост) најви-
ша мудрост. акростнх (грч. âkros, stichos низ,
редак) 1. песма
код које почетна, a каткада и крајња слова
стихова дају неко име или неку реч; 2. y сред-
њем веку порез који су Бар и Будва плаћали
српском владару. акротернја (грч. akrôtêrion
врх, главица) арх.
горњи део, врх зграде, биљке и животиње као
украси на врху, слемену граћевина; кљун лаће
(као победни знак на новцу). акротизам (грч.
âkros) физ. истраживање праузро-
ка, последњег узрока ствари; тежња за оним
што je највише y сазнању (теоријски акроти-
зам) и делању (практични акротизам).
акрофобија (грч. âkros, phobéomai бојим ce)
страх од погледа с висине y низину.
акрохолија (грч. akrócholos јаростан, разјарен)
јарост, разјареност.
акроцијавоза (грч. âkros, цијаноза, в.) мед. бо-
лест да болесницима поплаве неки делови те-
ла (HOC, шаке, стопала, уши, уста).
аксел врста скока y уметничком клизању (по
Аскелу Паулсену, норвешком клизачу); фигу-
ра ce изводи клизањем напред, на спољној
ивици клизаљке, скоком који може бити дупли
или трипли и доскоком на другу ногу.
акселбанди (нем. Achsel плећа, раме. Band тра-
ка, гајтан) вој. декоративни гајтани на војиој
униформи, нарочито парадној (падају с раме-
на на груди).
аксенија (грч. axeni'a) негостољубивост, него-
стопримство; пр. аксенинан.
аксијалнн (лат. axis oca, осовина, oc) осни, осо-
вински.
акснларни (лат. axilla пазухо) пазушни.
аксиномантија (грч. axinê секира, брадва, man-
teîa прорицање) прорицање по секирама.
аксиологија (грч. âxios вредан, који вреди, logia
наука) фил. теорија вредности, учење о вред-
ностима; тимологија.
аксиом(а) (грч. axioma углед, ауторитет сам по
себи) сама собом увидљива научна истина,
очевидна истина, истина коју je непотребно
доказивати (нпр.: Ниједно тврђење не може
бити истовремено и тачно и нетачно; Кад су
две количине једнаке трећој, онда су и мећу
собом једнаке).
аксиоматика (грч.) систем аксиома и основних
појмова неке теорије; в. аксиом.
аксиоматичан (грч. aksiomatikós) сам собом
увидљив, очевидан, истинит, који ce не дока-
зује.
аксист (нем. Achse осовина) „осовииаш", при-
сталица Хитлер-Мусолинијеве политике тзв.
„осовине Берлин-Рим-Токио", која je увукла
свет y страхоте Другог светског рата.
аксонометрија (грч. ахбп oca, осовина, metria)
мерење осовине код геометријских тела.
аксуигија (лат. axis осовина, ungere мазати) ма-
зиво за осовине или кола; фарм. маст, сало.
акт (лат. actus, енг. act, фр. acte) дело, радња;
свака свечана јавна радња, нарочито судска
радња, расправа, претрес; ПОЗ. чин; y лвковној
уметности: положај y који ce намести жив чо-
век да би ce no њему израдио цртеж или слика
y боји; цртеж или слика нагог човечјег тела;
јавни спис.
акта (лат. actum, вл. acta од agere делати,
радити) т. дела, радње; списи који ce тичу
нечега, нарочито y суду, државним
надлештвима итд.; оставити y акта или ад
акта прикључити актима, тј. неку ствар или
молбу сматрати свршеном, одстранити je, не
радити по њој ништа; десигнација аката
списак аката који ce налазе y једној свесци;
акта апостолорум (лат. acta apostolorum) Т.
дела апостола; ак-та публика (лат. acta
publica) ПЛ. јавне радње, оне које ce тичу
државе.
актавс (лат. actus дело, кретање) покретач, но-
силац радње, делујућа сила; лит. пошиљалац
актант
и прималац поруке, сваки носилац и учесник
процеса пресудног за изграђивање поруке.
актант (лат. actus дело, кретање) замишљен или
стваран, уобличен елемент текста чије значе-
ње одређује поруку.
актанцијалан (фр. actant) делујући; актанци-
јални модел (лат. actus дело, фр. modèle узо-
рак, образац) ,шш. међусобни односи y више-
значном систему који чине дубинска структу-
ра текста и структура реченице.
акт гратуи (фр. act gratui безразложни чин)
спон-тани, немотивисани, аутономни чин, чин
апсо-лутне слободе бића; о њему први писао
Андре Жид y сотијама „Лоше оковани
Прометеј" и „Подруми Ватикана".
актенташна (нем. Aktentasche) торба за списе.
актер (фр. acteur, лат. actor вршилац, изврши-
лац) глумац; учесник y некој радњи или y
неком догађају.
актив (лат. activus делатан, радан, који ради;
радни, који означава делатност) 1. грам. радно
стање (супротно: пасив); 2. скупина најделат-
нијих чланова неке организације.
актива (лат. activa) трг. имовина, имање (новац,
хартије од вредности, некретнине); потражи-
вање (супротно: пасива).
активан (лат. activus делатан) радан, вредан, жив,
окретан, прегалачки, усталачки; још y служ-
би, y дејству; трг. онај чија су потраживања
већа од дуговања; грам. радни.
активатор (лат. activus) хемијска супстанца ко-
ја покреће или појачава деловање неке друге
супстанце.
активација (лат. activus делатан, радан) 1. ста-
вљање y деловање, појачавање делатности; 2.
хем. метода за одређивање трагова елемента
помоћу озрачивања узорка неутронима y ну-
клеарном реактору.
активе (лат. activa) трг. позитивни саставни де-
лови једног имања, од којих сопственик има
користи, за разлику од пасива, тј. објеката
који сопственику не доносе никакву корист,
или су му чак од штете.
активизам (лат. activus, agère делати, радити)
фил. схватање да je за напредак човечанства
од нарочите важности разуман и сталан утицај
човечјег знања и хтења на културу и живот
уопште; практично, активизам je етички зах-
тев да човек не сме да мирује све дотле док
природа човекова, његовим сталним настоја-
њем, не доспе до потпуног самосазнања и са-
мосталности.
активизатор (лат. activus делатан, радан) ешт.
па-раметар помоћу којег ce делује на поједине
елементе, подсистеме и велике економске си-
стеме.
активирати (нлат. activare) ставити y дејство;
увести y активну службу; убрзати, убрзавати,
поспешити, поспешавати, погурнути.
активисати (нлат. activare) в. активирати.
активист(а) (лат. activus делатан) онај који je
делатан, који дејствује, ради y некој области
(нпр. политички активист); фил. присталица
акгаивизма.
25 актинон
активитет (нлат. activitas) живост, окретност; де-
латност, радиност, марљивост, ревност; дела-
ње, деловање, дејство; исих. количник акти-
витета однос броја употребљених глагола и
броја употребљених придева; мења ce y току
живота; активност.
активна трговина раније: извозна трговина.
активност (лат. activus) в. активитет.
актиниди (грч. aktis, aktinos) хем. група радиоак-
тивних елемената који y периодном систему
долазе иза актинијума.
актинизам (грч. aktîs, aktinos сунчани зрак,
зрак) физ. својство сунчаних, надљубичастих,
зракова да изазову хемијске промене; хемиј-
ско дејство сунчаних зракова.
актиније (грч. akti's, нлат. actinaria) зоол. моруз-
ге, морске животиње из породице антозоа,
меканог тела, без костура, живе обично поје-
диначно и често ce одликују лепим бојама.
актиниј(ум) (грч. aktîs) ™, радиоактиван еле-
мент, атомска маса 227, редни број 89, знак
Ac.
актиниметар (грч. aktîs, métron метар) физ. апа-
рат за мерење јачине Рендгенових зракова
помоћу селена.
актинична енергија (грч. aktis, enérgeia рад, де-
ло) заједнички назив за енергију свих врста
зракова чије дејство изазива хемијске реак-
ције.
актинограм (грч. aktfs, grâmma слово) рендген-
ска слика; рендгенограм.
актинограф (грч. aktfs, grâpho пишем) физ. ин-
струмент за мерење јачине хемијског дејства
неког светлосног извора (актинометар); та-
кође: инструмент који бележи промене (вари-
јације) y јачини сунчаних зракова.
актинографија (грч. aktîs, graphîa опис) наука о
зрацима; испитивање помоћу Рендгенових
зракова.
актиноелектрицитет (грч. aktîs, ëlektron) елек-
трицитет што га y кристалима изазивају свет-
лосни или топлотни зраци.
актиноиди в. актиниди.
актинометар (грч. aktîs, métron мера) физ.
справа којом ce мери јачина топлотног
зрачења Сунца.
актинометрија (грч. aktîs, métron мера) 1. грана
метеорологије која проучава Сунчеву енер-
гију y атмосфери; 2. грана астрофизике која
проучава скупно зрачење небеских тела на
горњој граници атмосфере.
актиномикоза (грч. aktîs, mykës гљива) мед. за-
разна болест најпре опажена код коња, говеда
и свиња, преношљива и на људе, коју проузро-
кује једна гљивица звездаста облика; испоља-
ва ce на органима за варење, y плућима (због
удисања заразне прашине гљивица) или на по-
вршини коже ако je на њој било озледа.
актиномицете (лат. Actinomyces) биол. кончасти
микроорганизми на прелазу између бактерија
и гљива, проузроковачи актиномикозе (в.).
актиноморфан (грч. aktîs, morphê облик) бот.
зракаст.
актинон (грч. aktis, aktînos зрак) радиоактивни
актнноскопија 26 акутан
 изотоп радона; хем. знак An, редни број 86,
атомска маса 219; зрачи ^-зраке; полувреме
распада 3,92 сек.
актиноскопија (грч. aktîs, skopéô гледам) мед.
испитивање, прозрачавање рендгеном.
актинотерапија (грч. aktfs, therapei'a лечење)
мед. лечење зрацима.
актински (грч. aktîs, ген. aktinos зрак) физ. који
хемијски дејствује, који хемијски разлаже;
актински зраци зраци са хемијским деј-
ством; ултравиолетни надљубичасти зраци,
невидљиви, јесу актински.
актити (грч. akte стрма обала) ал. они који ста-
нују на обали, приморци.
актовка (рус. од лат. actus чин) 1. кратка позо-
ришна представа политичко-пропагандног са-
држаја; 2. пословна ташна.
актор (лат. actor) ирав. тужилац, издавалац пуно-
моћја; адвокат, заступник.
актриса (фр. actrice) глумица.
акту (лат. actu) y истини, стварно, одиста.
актуалан (лат. actualis) в. актуелан.
актуализам (лат. actualis) фил. становиште итал.
филозофа Ђ.Ђентилеа према коме je ствар-
ност y својој основи активност мишљења, тј.
не постоји ствар која мисли него je сама
ствар резултат активности мишљења; геол. на-
учни приступ изучавању развоја Земље по ко-
ме су силе и закони који сада дејствују оне
исте силе које су дејствовале и y ранијим
периодима Земљине историје; заступник овог
принципа je чувени природњак Ч. Лајел.
актуализација (лат. agere радити, нлат. actuali-
satio) привођење y дело, остварење, оствари-
вање.
актуализовати (фр. actualiser) чинити или учини-
ти актуелним, остварити, остваривати, приве-
сти или приводити y дело.
актуалитет (лат. actualis) садашњост, стварност,
савременост, данашњица; садашња важност,
данашња занимљивост ; теорија актуалите-
та veux. Вунтово схватање да je суштина душе
доживљај свести, a не нешто супстанцијално;
даност; актуелност.
актуар (лат. actuarius) судски писар, писар који
води архивске књиге неког надлештва и стара
ce о актима која долазе и одлазе.
актуарска математика екон. математика осигура-
ња; њене основе чине: ризик и узајамност
ризика, статистика, закон великих бројева и
рачун вероватноће.
актуација (нлат. actuatio) мед. дејство неког ле-
ка на организам.
актуелав (нлат. actualis, фр. actuel) садашњи,
данашњи, савремеи; стваран, истинит, чиње-
нички; који je на дневном реду; који ce одно-
си непосредио на данашњицу; дат, дан; акту-
елна енергија жива сила, кинетичка енергија.
актуелност (фр. actuel) в. актуалитеш.
актус (лат. actus) радња, дело, чин, свечан чин,
свечаност, школска свечаност; сполно сједи-
њавање, спаривање.
акузабилан (лат. accusare оптужити, ascusabilis)
тужљив, оптужљив; кажњив.
акузатив (лат. accusatìvus) грам. четврти падеж (на
питање: кога, шта).
акузатор (лат. accusa tor) тужилац, тужитељ, опту-
жилац; супротно: акузатус.
акузаторски (лат. accusatorius) прав. тужилачки,
оптужни; акузаторски кривични поступак
оптужни поступак, онај који ce води на основу
неке тужбе (супротно: инквизиторски кривич-
ни поступак).
акузатус (лат. accusatus) туженик, оптуженик,
супр. акузатор.
акузација (лат. accusatio) тужење, оптужење, оп-
туживање.
акуитет (нлат. acuitas) шиљатост, оштрина; на-
рочито: оштрина тона.
акулеиформан (лат. aculeiformis) жаокаст, бод-
љикаст.
акултурација (еиг. acculturation) 1. модерниза-
ција (примитивне) културе; 2. преузимање и
усвајање елемената туђих култура; 3. прихва-
тање културе нове средине y којој су ce поје-
динац или група нашли.
акуметар (грч. akûô чујем, métron мера) в.
акое-метар.
акумулатор (лат. accumulator гомилач, нагоми-
лавач) физ. апарат за скупљање електричне
енергије; скупљач, нагомилавач.
акумулација (лат. accumulatio нагомилавање) 1.
рет. нагомилавање (речи и израза); 2. акуму-
лација капишала увећавање капитала тиме
што ce део профита или камате додаје капи-
талу да би ce предузеће или послови проши-
рили; код нас: одвајање од постигнутог нето
дохотка извесног дела ради стварања резерв-
них фондова или проширења предузећа и ин-
вестиција.
акумулиратв (лат. accumulare) нагомил(ав)ати,
стицати, стећи.
акупиктура (нлат. acupictura) везење, вез.
акуплирати (фр. accoupler) спаривати, спарити;
везивати два по два; спајати, спојити.
акупресура (лат. acupressura притисак иглом)
мед. поступак сличан акупунктури, с тим што
ce уместо игала примењује притисак руком на
одређене тачке на телу.
акупунктура (лат. acus игла, нлат. punctura бод)
мед. начин лечења неких болести, примљен од
Кинеза и Јапанаца, који ce састоји y томе да
ce y оболело место забадају игле.
акуратан (лат. accuratus) брижљив, тачан, уре-
дан, савестан, исправан.
акустнка (грч. akustikós, akûô чујем, слушам)
физ. наука о звуку.
акустичан (грч. aküö чујем) који одговара зах-
тевима акусшике, подесан за примање и пре-
ношење звука (нпр. дворница, позориште,
црква), саграђен тако да ce речи и тонови могу
свуда лепо и јасно чути; акустична средства
средства која служе побољшању или појачању
слабог слуха.
акут (лат. acutus accentue) грам. знак који ce ста-
вља на самогласник и тиме га обележава као
наглашена, оштри акцент.
акутан (лат. acutus) оштар, прек, који присиља-
акутангуларан 27 акциза
ва на брзо решење; акушан бол изненадан и
веома јак бол; акуШна болест она која he ce
брзо завршити или оздрављењем или смрћу, a
обично траје до 40 дана. акутангуларан (лат.
acutus оштар, angularis уга-
ОНИ) геом. ОШТроуГЛИ.
акушеза (фр. accoucheuse) бабица, примаља.
акушер (фр. accoucheur) лекар стручњак за све
послове који су y вези са трудноћом и порођа-
јем. акушерство (фр. accoucher) бабиштво,
примаљ-
ство; наука о трудноћи, порођају и баби-
њама. акцелеративан (нлат. accelerativi)
убрзаван, ко-
ји убрзава, убрзавајући. акцелератор (лат.
acceleratio убрзање) убрзи-
вач: екон. број који показује за колико he ce
повећати инвестиције ако ce повећа доходак;
физ. урећај за убрзавање наелектрисаних че-
стица (електрона, протона, алфа-честица и
др.) до жељених брзина. акцелерација (лат.
acceleration) <рш. убрзање,
убрзавање. акцелерограф (лат. acceleratio
убрзати, грч.
graphia опис) физ. урећај за графичко реги-
стровање убрзања кретања. акцелерометар
(лат. accelerare убрзавати, грч.
métron мера) апарат за мерење убрзања.
акцен(а)т (лат. accentus) грам. нагласак (слога
или речи); знак за обележавање нагласка.
акцентовање (лат. accentus нагласак) грам. в. ак-
центуација. акцентовати (лат. accentus) y
изговору наглаша-
вањем нарочито истакнути један глас, слог
или неку реч; ставити, стављати акценте на
речи. акцентологија (лат. accentus нагласак,
грч. logia
наука) грам. наука о акцентима; уп. акценш.
акцентуација (фр. accentuation) грам. наглашава-
ње, истицање, при изговору, једног гласа,
слога или неке речи путем наглашавања; ста-
вљање знакова за наглашавање речи (акце-
ната). акцентус акутус (лат. accentus acutus)
грам. оштри
нагласак; акут. акцентус гравис (лат. accentus
gravis) грам. тешки
нагласак (у грч. и фр. граматици); гравис.
акцентус циркумфлексус (лат. accentus circum-
flexus), грам. извијени нагласак (у грч. грама-
тици, као y moïra); циркумфлекс. акцепис
(лат. acceptare примати, прихватити)
потврда пријема. акцепт (лат. acceptus
примљен, прихваћен) при-
мање менице, које ce врши на самој траси-
раној меници и изражава речима „примљена",
„прихваћена", „спрејета", a којим онај на
кога je меница вучена изјављује да ће на
себе вучену суму о року плаћања исплатити;
реч којом ce изражава примање менице; прим-
љена меница.
акцепта (лат. accepta) ПЛ. приходи, дохоци.
акцептабилан (нлат. acceptabilis) примљив, при-
хватљив, усвојљив. акцептант (лат. acceptans)
прималац (код сваког
уговора, од двеЈу уговорачких страна, иацис-
цената, једна je промитент - понућач, a
друга акцептант - прималац) ; прималац јед-
не на себе вучене менице, трасат.
акцептација (нлат. acceptatio cambii) примање
менице, акцепШ.
акцептибилитет (нлат. acceptibilitas) примљи-
вост, прихватљивост.
акцептилација (лат. accepti latio) трг. уношење y
књигу неког дуга као плаћеног пре но што je
стварно плаћен.
акцептирати (лат. acceptare) примити, прихвати-
ти, признати, одобрити; акцептирати мени-
цу обвезати ce на плаћање менице писменом
забелешком на самој меници.
акцептор (лат. acceptare) прималац, одобрава-
лац; хем. честица која y свој састав прима неку
другу честицу.
акцепција (лат. acceptio) примање, прихватање,
усвајање; усвојено значење неке речи.
акцес (лат. accessus, accedere) приступ, прилаз;
ступање y неко надлештво ради стицања прак-
се y пословима; примање неког правника y суд
ради практичног вежбања; мед. напад грознице.
акцесија (лат. accessio) приступање, прилазак,
прираштај; оно што још припада главној
ствари; ступање на власт.
акцесист(а) (лат. accessus приступање, приступ),
почетник, приправник y служби или звању ; чо-
век који je примљен y службу као приправник,
на пробу.
акцесит (лат. accedere приступити, accessit) пох-
валница (ученику при раздељивању награда y
школи), друга награда, споредна награда.
акцесоран (лат. accessorius) споредан, узгредан,
помоћни; акцесорне инвестиције екон. прате-
ћа улагања y споредну делатност или y објек-
те друштвеног стандарда.
акциденс (лат. accidens, accidere догодити ce, де-
сити ce) небитна, случајна особина нечега (за
разлику од есенције или супстанције); случај.
акцидент (лат. accidens, који ce догађа, фр. acci-
dent случајност, несрећни случај) несрећа,
изазвана случајно или намерно, y којој je
страдало много људи.
акциденталан (нлат. accidentalis) в. акциденци-
јалан.
акциденталије (лат. accidentalia) случајност;
случајне особине неке ствари, које нису бит-
не; споредности.
акциденце (лат. accidere) Т. шии. фини, нарочити
штампарски послови за које ce траже стручно
спремни слагачи, израда таблица, образаца,
хартија од вредности и сл.
акциденција (лат. accidere, accidentia) оно што y
једној ствари није битно, што je променљи-
во или случајно y њој, a што би могло бити и
друкчије па да ce суштина те ствари не проме-
ни; споредан посао, споредна, случајна за-
рада.
акциденцијалан (нлат. accidentialis) небитан,
споредан, случајан, који нема везе са сушти-
ном ствари.
акциза (фр. accise, нлат. accisia, лат. accidere
догађати ce) прирез; трошарина.
акцизант 28 алатура
акцизант (фр. accise) онај који плаћа прирез,
трошарину.
акцизор (фр. accise) трошарииац; порезник.
акција (лат. actio, фр. енг. action) радња, делат-
ност, делање, дејство, предузимљивост; трг.
удео, деоница, учешће са извесним капиталом
y каквом привредном или трговинском преду-
зећу и документ о томе учешћу. акционар
(фр. acctionnaire) трг. деоничар, соп-
ственик деоница неког трговачког или инду-
стријског предузећа, члан неког акционар-
ског друштва. акцнонарска друштво
друштво сопственика ак-
ција неког предузећа којима je циљ зајед-
нички рад и заједничко привређивање; друш-
тво основано на подлози уплаћених акција.
акциоватор (нлат. actionator) тужитељ, тужилац;
посредник, сензал. акциони (лат. actio рад,
делање) радни, делатни,
који ce тиче дејства; акциони радијус авиј. од-
стојање које може авион да пређе и да ce вра-
ти на полазну тачку без спуштања и узимања
погонског материјала. акцшшрати (лат.
accipere) примити; опазити,
опажати, осетити, осећати, чути; схватити, ра-
зумети, научити. акшам (тур. aksam) 1. први
мрак, залазак сунца,
први део вечери непосредно после заласка
сунца; 2. време четврте молитве мухамедана-
ца, по заласку сунца. ал (тур. al) отворено
црвен, румен, ружичаст;
алев. ал- (ар. ал-) арапски члан, нпр. ал-
кали, ал-ко-
хол, Ал-куран итд:; често ce употребљава и ел
иул. a ла (фр. à la) као, попут, no, no
угледу на
нешто. алабавдизам уметничко ошљарење,
уметничка
дрљотина (по каријском граду Алабанда, где
je владао рђав уметнички укус). алабастар,
алабастер (грч. alabastros, лат. alaba-
strum) мин. нарочита, веома тврда врста гипса,
y води тешко растворљив; алабастерско ста-
кло мутно, полупровидно стакло. a ла бон-ер
(фр. à la bonne heure) y добри час. ала бреве
такт (итал. alla breve takt) такт од
четири четвртине који ce броји, одн. диригу-
је на два потеза уместо на четири. Аладин
главни јунак y причи о чаробној
светиљци (објављеној y познатој арапској
збирци приповедака „Хиљаду и једна ноћ"),
која ономе који je поседује испуњава све
што зажели, Аладинова лампа. алај (тур.
alay) војска, одељење коњаника; па-
рада, свечана поворка; гомила, светина,
мноштво. алај-барјак (тур. alay bayragi)
главна војничка
застава. алај-бег (тур. alay-beyi) заповедник
над одеље-
њем пешадије (баШаљоном) или коњице
(ескадроном). алајбегова слама оно што
нема власиика, оно о
чему нико не води рачуна. алајка (тур.
halayik) 1. робиња, слушкиња; 2.
жена опака језика, језичара; 3. покварена,
распусна, неморална жена. a ла карт (фр. à la
carte) према јеловнику, избор
јела по јеловнику. алал (арап. haläl, тур. helâl
оно што je праведно)
благослов, срећа; y изразима: нека му je алал
нека му je просто; алал им (му) вера браво!
одлично! алалија (грч. a-, laleln брбљати)
мед. немогућ-
ност изговарања артикулисаиих гласова услед
поремећаја y говорним органима. алалнтн,
халалити (тур. од helâl) 1. опростити
ce, поздравити ce, опростити ce на растанку; 2.
поклонити. аламан (нем. Alemanne) гладница,
грамежљивац;
необуздан човек, пустахија. аламанка (тур.
Alman Немац) врста сабље не-
мачке израде. ала марча (итал. alla marcia)
муз. ознака да ком-
позицију треба извести y темпу марша, корач-
нице. алантијазнс (грч. allas, allantes
кобасица) .«eg.
обољење услед тровања кобасицом; боту-
лизам. алантоида (грч. alias, eidos изглед,
вид, облик)
зоол. зачедна бешика, зачедница, омотач за-
метка код виших кичмењака (сисара, риба и
гмизаваца), помаже код гмизаваца и птица ди-
сање, a код сисара још и исхрањивање за-
метка. алантоидна течност зоол. течност која
ce налази
измећу алантоиде и амниона.
алантотоксикои (грч. allas, allàntos кобасица,
toksikon отров) хем. отров који ce развија y
поквареним џигерњачама и крвавицама. ала
прима (итал. alla prima) слш. одмах, најед-
ном сликати, тј. без претходног грунтирања.
аларм (фр. alarme, итал. all'arme) вој. узбуна, по-
зив или знак ка оружју; немир, неспокојство,
забринутост; страх. алармантан (фр.
alarmant) узнемирујући, који
узнемирује, који изазива или ствара неспо-
којство и забринутост, обеспокојавајући.
алармирати (фр. alarmer) узбунити, узбуњивати,
правлти узбуну, позвати ка оружју; узнемири-
ти, застрашити, обеспокојити. алармист
(фр. alarmiste) разносач узнемирују-
ћих вести. алас (мађ. halâsz) онај који ce
бави риболовом,
рибар; халас.
алат (тур. al црвен, at коњ) алатаст коњ, риђан.
алат (арап. älät, тур. alât) прибор, све што je
потребно за рад, нарочито ручни, оруђе.
алата (лат. afferre донети, доносити, allatus доне-
сен) т. све оно што жена донесе собом кад ce
удаје, мираз, прћија. алатив (фр. allatif) y
угро-финској језичкој гру-
пи назив за падеж којим ce обележава предмет
коме je упућена нека радња, на коме he ce
остварити нека радња. алатрацнја (нлат.
allatratio) лајање на; напад на
неког грдњама. алатура (нлат. allatura, afferre
доносити) арае. ми-
раз; додатак y новцу за издржавање куће.
алатурка 29 алгологиј
а
алатурка (итал. alla turca) на турски начин, по
турски (за разлику од европског, западњач-
ког); cyup.: алафранка. алаун (нем. Alaun, лат.
alumen) стипса. алафранка (итал. alla franca) на
европски начин,
по европски, по западњачки (за разлику од
турског, оријенталског, исламског); супр.: ала-
шурка. Алах (арап. Allah, ilâh бог) y
исламу једини,
јединствени и свемогући Бог. алација (нлат.
alatio, лат. alatus крилат) давање
крила; фиг. узбрзање, пожуривање. алба (лат.
albus бео) дуга бела туника код старих
Римљана; бела, до земље дуга, кошуља като-
личких свештеника за време мисе. Алба
Грека (лат. Alba Graeca) један од старих
назива за Београд. албанологија наука која
ce бави проучавањем
албанског језика, књижевности и културе.
албатрос (енг. albatross) зоол. велика бела морска
птица која наговештава буру. албација
(нлат. albatio) бељење, сјајање мета-
ла, нарочито бакра; посребравање метала; то-
божње претварање бакра y сребро; албифика-
ција. албедо (лат. albus бео, светао, сјајан)
број ко-
ји показује моћ одбијања светлости од тела
које само не светли; потпуно бело тело имало
би албедо = 1, јер би одбило сву светлост.
албертотипија тип. израда типографских плоча
фотографским путем, названо по проналаза-
чу, минхенском фотографу Јозефу Алберту
(1825-1886). Албертина збирка цртежа и
гравира y Бечу, јед-
на од најбогатијих y Европи (преко 600.000
листова); основао je војвода Алберт од Сак-
сен-Тешена (1738-1822). албинизам (лат. albus
бео) мед. наследно одсуство
бојене материје, пигмента y кожи код људи и
животиња, услед чега кожа и коса изгледају
беле, a очи црвенкасте. албино (шп. albino,
лат. albus бео) мед. онај који
болује од албинизма. Албион (келт. „брдска
земља") старо, данас са-
мо песничко име Велике Британије. албит
(лат. albus бео) мин. бели фелдспат.
албификација (нлат. albification) в. албација.
алболит (лат. albus бео, грч. lïthos камен) врста
одличног белог цемента. албуго (лат. albugo)
мед. бела мрља на рожњачи
ока. албум (лат. album белина) књига са
празним ли-
стовима, коју треба испунити фотографија-
ма, сликама, цртежима, маркама и др.; споме-
нар; често назив за уметнички, музички или
песнички зборник; лонтлеј плоче познатих
певача. албумен (лат. albumen беланце) ™.
беланче-
вина. албумин (лат. albumen) хем.
беланчевинаста ма-
терија, беланчевина. албуминат (лат.
albumen) u-.u. материја која y
себи садржи беланчевине. албуминиметар
(лат. albumen, грч. métron мера)
хем. инструмент за одређивање количине бе-
ланчевине y мокраћи. албуминозан (нлат.
albuminosus) који садржи бе-
ланчевину, беланчевит. албуминоиди (лат.
albus бео) мед. супстанције по
саставу и пореклу сличне правим беланчеви-
нама, од којих ce разликују углавном по томе
што им недостају неке аминокиселине и што
су нерастворљиве. албуминска хартија
фотографска хартија за чи-
ју ce израду употребљава из јаја извађена и
на топлом ваздуху осушена беланчевина.
албуминурија (лат. albumen, грч. urèo мокрим)
мед. излучивање беланчевине мокраћом, као
знак шећерне болести, болести бубрега и др.
албумозе (лат. albus бео) физиол. супстанце изме-
ђу беланчевина и пептона које ce стварају y
желуцу и гуштерачи за време варења. алва
(тур. helva) в. халва. алвалук (тур. helvalik)
напојница, награда, част
коју даје обично онај који обуче нешто
ново. алваџија (тур. helvaci) онај који прави
и прода-
је халву (алву) и напитак од кајмака, куку-
рузног брашна и др. (боза); сластичар.
алвеариј(ум) (лат. alvearium) кошница, пчела-
ник, трнка; један део ушне шупљине y којој
ce скупља ушна маст. алвеоларан (нлат.
alveolaris) који ce тиче зубних
лежишта; ћелијаст, ћелијски; алвеоларни
живци вилични живци. алвеоле (лат. alveoli)
1. анаш. мале дупље, јамице
и мехурићи y појединим деловима тела, нпр.
лежишта за зубе y вилицама, плућни мехури-
ћи, y којима ce врши измена гасова за време
дисања и др.; 2. воштане ћелије y пчелињем
саћу.
алвус (лат. alvus) анаш. трбух; мед. столица, измет.
алгаритам (арап., грч. rythmés) в. алгоритам.
алге (лат. algae) бот. окреци, криптогамне воде-
не биљке, бесцветнице, талофите са биљним
зеленилом (хлорофилом). алгебра (арап. al-
gebr) маш. „састављање раздво-
јених делова", део математике који истражује
односе и својства бројева помоћу општих
знакова; рачун симболима по одређеним зако-
нима; уџбеник алгебре. алгебрист(а) онај
који ce бави алгебром, зналац
алгебре.
алгема (грч. algema) мед. бол. алгетичан (грч.
algéô осећам бол) болан, боле-
шљив, настао услед бола. алгија (грч. algéô
осећам бол) мед. бол живаца,
неуралгија. алгинитом угаљ створен од
остатака водених би-
љака, најчешће алги; отуда и назив. алгол
(скр. од енг. algorithmic language алгори-
тамски језик) рач. програмски језик који ce
углавном користи код решавања научно-тех-
ничких проблема. алголагнија (грч. âlgos бол,
lagneia обљуба) мед.
уживање y болу, пожуда за болом, израз који
обухвата мазохизам и садизам. алгологија
(лат. alga, грч. logi'a) вош. наука о
алгама, окрецима.
алгонкиј(ум) 30 александријски
алгонкиј(ум) (према називу групе индијанских
племена Северне Америке - Алгонки) прет-
камбријско доба y развитку Земље из којег су
позиати први трагови живота.
алгоризам (арап., грч. rythmós) в. алгоритам.
алгоритам (арап., грч. rythmos однос) 1. вешти-
на рачунања, четири основне рачунске радње
и уџбеник о томе (израз потиче од арапског
математичара Мохамеда ибн Муса Алхариз-
ми); 2. логички алгоритам покушај да ce ло-
гичке операције замене цифрама и рачунским
методама, дакле, покушај једне математич-
ке или симболичке логике; опште усвојен на-
чин припреме за дигиталне рачунаре; y сред-
њем веку употребљавали су ce и изрази алго-
ризам, алгаритам.
алгоспазмус <грч. âlgos bol, spasmós грч) мед.
грч мишића праћен болом.
алгофнлија (грч. àlgol бол, philia наклоност,
љубав) болесно задовољство y болу, уживање y
болу.
алгофобија (грч. àlgol бол, phobéo бојим ce)
претеран страх од бола.
аЛГОфОН (грч. âlgOS 6ОЛ, phÓnOS убиСТВо) мед.
средство против зубобоље од слачичиног уља
и шпиритуса.
алграфија (грч. graphi'a) тип. поступак при
рав-, ном штампању алуминијским место
каменим
плочама, који одговара литографији.
Алдебаран (арап.) астр. „воловско око", звезда
прве величине, јасно црвене светлости, y ca-
звежђу „Бика". алдехид (нлат. alcohol,
dehydrogenatus лишен во-
доника) хем. алкохол лишен једног дела водо-
ника, органска хемијска течност љута мириса.
алдобраидинска свадба римска зидна слика про-
нађена 1606. год.; припадала je кардиналу Ал-
добрандинију. алдум (тур. aldim) злато.
алдумаш (тур. aldim akçesi) чашћење које чини
купац након куповине на пазару или y чарши-
ји; напојница.
але! (фр. allez) хајдете, иди, напред! алеа јакта
ест (лат. alea jacta est) ш>сл. коцка je
бачена, тј. коначно сам ce одлучио на неко
дело, сад куд пукло да пукло! Цезареве речи
када je прешао Рубикон. алеатико (итал.
aleatico) врста одличног слатког
тосканског црвеног вина од мускатовог
грожђа. алеатор (лат. alea коцка, aleator)
играч коцком,
играч на срећу, коцкар. алеаториј(ум) (лат.
alea коцка, aleatorìum)
играчница, коцкарница. алеаторика (лат.
alea коцка) муз. извођење које
ce темељи на случајности; настала je y новој
музици свођењем композиције на низ образа-
ца чији ce поредак препушта вољи извођача.
алеаторни (лат. alea коцка) случајан; маш. алеа-
торна променљива: случајна променљива.
алев (перс.) црвен, пламене боје. алегат (лат.
allegatimi) наведено место, навод,
навођење, позивање на неки закон; ал. але-
гата.
алегација (лат. allegatio) навођење, позивање на
спис, дело или писца; навођење чињенице;
тврђење. алегорија (грч. allegorìa) аоеш.
говор y коме ce
појмови и мисли исказују друкчије, a не ре-
чима које их директно изражавају, сликовит
говор, сликовито објашњење појма или
мисли. алегорисати (грч. allëgoréô друкчије
изражавам,
друкчије приказујем) сликовито говорити
или писати; изражавати мисли завијено, y сли-
кама, a не директно. алегорвст(а) (грч.
allègorikós) онај који прика-
зује нешто y сликама, сликовито.
алегоричан (грч. allègorikós) исказан сликом,
сликовит, завијен.
алеграменте (итал. allegramente) муз. в. алегро.
алегретнно (итал. allegrettino) муз. умерено але-
грето. алегрето (итал. allegretto) муз. мање
живо, мање
весело, мање брзо него y алегро. алегрисимо
(итал. allegrissimo) мУз. врло живо, вр-
ло весело, што живље; алегро асаи, алегро ди
молто. алегро (итал. allegro) муз. весело,
живо, брзо; као
именица: комад који треба изводити весело,
живо и брзо; алеграменте. алегро асаи
(итал. allegro assai) муз. в. алегри-
симо.
алегро виваче (итал. alegro vivace) муз. живахно.
алегро ди молто (итал. allegro di molto) муз. в.
алегрисимо. алегро кон брно (allegro con brio)
муз. врло весе-
ло, са жаром, ватрено; алегро кон спирито,
алегро кон фуоко. алегро кон MOTO (итал.
allegro con moto) муз. уз-
буркано, хитро, брзо. алегро кон спирито
(итал. allegro con spirito) муз.
в. алегро кон брио. алегро кон фуоко (итал.
allegro con fuoco) муз. в.
алегро кон брио. алегро маестозо (итал.
allegro maestoso) муз. од-
мерено хитро, са достојанством. алегро ма нон
тропо (итал. allegro ma non troppo) муз. не
одвише брзо. алегро модерато (итал. allegro
moderato) муз.
умерено весело, умерено брзо. алегро нон
танто (итал. allegro non tanto) муз. не
много брзо. алегро фуриозо (итал. allegro
furioso) муз. страс-
но и брзо. алеја (фр. allée) дрворед;
шеталиште између два
реда дрвећа; узан пролаз. алејкум селам
(тур. 'aläykum-u-ssälam) мусли-
мански поздрав: мир међу вама!
алексаидризам књижевност и критичка начела
хеленистичких писаца (око 325 - око 30. год.
пре.н.е.); примењује ce на модерну књижев-
ност и критику када ce циља на њихово зани-
мање за језички експеримент, мит, еротику,
форму, мало познате области историје и књи-
жевности, те подробно проучавање књижевног
текста. александријски који ce догодио y
Александрији,
александрина 31 алибн
 који потиче из Александрије, поморског гра-
да y Доњем Египту, који je основао 331. пре
н.е. Александар Велики и био je y првим ве-
ковима пре и после наше epe главно седиште
грчког образовања и грчке књижевности; оту-
да: александријска библиоШека, александриј-
ски граматичари, александријски филозофи
(александријска школа), и др.
александрина свили слична тканина од лана и
памука.
александринац ооеш. дванаестерац, шестостопни
стих са цезуром после шестог слога, назван по
великом старофранцуском роману о Алексан-
дру Великом, из XII века; класичан стих
Француза.
александринци овим ce именом зове 70 алексан-
дријских научника-тумача; уп. Септуашнта.
александринство научно ситничарство, сува уче-
ност ради учености, без икакве везе са ствар-
ним животом, као нпр. y XVII веку.
александрит (грч.) мин. врста драгог камена.
алексија (грч. a-, léxis говор) ПСШ. поремећај
који ce испољава при читању било као неспо-
собност да ce прочита нека реч (вербална
алексија), било као неспособност да ce препоз-
на неко слово (словна алексија).
алексин (грч. aléxô помажем, штитим) хем. свака
материја крвног серума која раствара стране
ћелијице.
алексипиретикон (грч. aléxô браним, руг ватра)
мед. средство против грознице.
алексит (грч. aléxô браним) мед. средство за спа-
савање и помоћ, нарочито противотров; алек-
ситеријум.
алекситеричан (грч. alexëtérios) који дејствује
као противотров, противотровни.
алексифармакон (грч. aléxô браним, phârmakon
лек) мед. лек против тровања, противотров.
алексифармација (грч.) наука о противотро-
вима.
алектација (лат. allectatio) мамљење, примам-
љивање, изазивање дражи; чист рад (у бакро-
резу).
алектриомантија (грч. alektryôn петао, manteia
прорицање) прорицање по певању петлова.
алектриомахија (грч. alektryôn петао, mâche
борба) борба петлова (као слика истинске
борбе код старих Грка била веома омиљена
забава).
алел (скр. од алеломорф) ген. један од два или
више облика једног гена на истом месту хомо-
логих хромозома.
алеломорф (грч. allèlôn наизменичан, morphë
облик) в. алел.
алелопатија (грч. allëlôn наизменичан, pathos
доживљај, деловање, утицај) наука која ce ба-
ви проучавањем биохемијских утицаја изме-
ђу биљака.
алелофторија (грч. allëlôn међусобни, узајам-
ни, phteirô уништавам, allëlophthona) фил.
израз којим je Аристотел назвао нагон, y
природи и животињском свету, за немилосрд-
ном међусобном борбом и уништавањем.
алелуја (хебр. hallal, hilel jah хвалите бога) при-
пев y црквеним песмама; песма y славу бога;
алилуја. алем (арап. 'aläm знак, симбол) неки
драги ка-
мен „спрам кога ce види вечерати, y no ноћи
као y no дана" (нар. песма); y арапском, поред
осталих многих значења, ова реч значи и по-
злаћена јабука на врху минарета. алеманда
(фр. allemande) муз. игра y 2/4 или 4/4
такту, умереног темпа (немачког порекла).
Алемани (нем. Alemannen) старонемачки назив
главног и највећег дела становништва јужне
Немачке, за разлику од владајућих Франака
(отуда Французи и данас зову Немачку „Але-
мањ", тј. земља y којој живе Алемани).
алентандо (тал. allentando) муз. попуштајући,
задржавајући, успоравајући; алентато.
алентато (тал. allentato) муз. в. алентандо.
алентеза (грч. âllos други, thesis положај, мета-
ње) мед. присуство страних тела y човечјем
организму и болест која услед тога настаје.
алеопат (грч. alloîos друкчији, pathos болест)
мед. в. алопат. алеопатија (грч. alloîos,
pathos) мед. в. алопа-
тија. алергени (грч. âllos други, érgon дело)
мед. суп-
станције животињског или биљног порекла ко-
је y преосетљивих особа изазивају алергију.
алергија (грч. âllos, érgon) мед. промењена спо-
собност реакције организма на неку врсту за-
разних клица којима je тај организам већ
једном раније био заражен. алергичан (грч.
âllos, érgon) мед. који пати од
алергије. алертор (фр. alerte) уређај на
локомотиви који
машиновођу и његовог помоћника спречава
да заспе јер ce сваких 18 секунди мора притис-
нути. алет (арап. hhilat) одело; свечана,
почасна хаљи-
на којом je султан даривао везире.
алетиологија грч. alêtheia истина, logia) наука
(или: учење) о истини. алетофил грч. alëthës
истинит, phîlos пријатељ)
пријатељ истине, онај који воли истину; фи-
лалеш. алеуромантија (грч. âleuron
пшенично брашно,
manteia) прорицање из брашна које ce прино-
си на жртву. алеурометар (грч. âleuron
брашно, métro мера)
инструмент за испитивање ваљаности и чисто-
ће брашна. алеурон (грч. âleuron пшенично
брашно) бот.
округласта и кристализована органска твар,
слична зрнцу, y биљним ћелијама, састављена
од кристализоване беланчевине. алеуронат
(грч. âleuron пшенично брашно) бот.
беланчевина која ce налази y пшеници. алеф
(хебр. aleph) прво слово јеврејског и фе-
ничанског писма; уп. алфа. алиби (лат. alibi)
прав. другде, на другом месту,
стварна неприсутност једне особе на неком
месту, где je та иста особа, према тврђењу
неке друге особе, y одређено време тобоже би-
ла; доказати свој алиби значи: доказати да y
извесно време нисам био на извесном месту.
алигатор 32 алкалиметар
алигатор (тал. alligatore, шп. el lagarto) зоол. аме-
рички крокодил; кајман. алигација (лат.
alligatio) мешавина метала не-
једнаке вредности y једну масу, слитина, сме-
са, легура; физ. примеса, примесак, додатак;
алијажа. алигациони рачун (лат.) рачун
којим ce изнала-
зи однос y којем треба измешати две врсте
робе различитих цена како би ce добила сред-
ња врста по унапред одређеној цени.
алигирати (лат. alligare) слити, сливати, смеша-
ти; легирати. ализари (шп. alizari) бот.
левантински броћ; ко-
рен броћа. ализарин (шп. alizari) хем. лепа
црвена боја која
ce данас добива из антрацена, док je раније
добивана из корена броћа; ализаринско мо-
дрило најлепша и најпостојанија ализарин-
ска модра боја, исте вредности као и индигова
модра боја; уо. ализари. алиирати (фр. allier)
везати савезом, склопити
савез, удружити, свезати браком, опријатељи-
ти; обично: алиирати ce. алија (арап. 'äliyä)
празна и ненасељена спахиј-
ска земља.
алијажа (фр. alliage) в. алигација. алијанса
(фр. alliance) спајање, удруживање; са-
вез; орођавање, пријатељство; брачна веза;
Света алијанса (фр. belle alliance), лепи или
свети савез између Русије, Пруске и Аустрије
1815. год. алијас (лат. alias) иначе, сем тога,
другим пу-
тем, друкчије. алијенација (лат. alienatio)
отуђивање, отуђе-
ње; размена, продаја, залог; мед. одступање од
природног стања; духовно растројство (лат.
alienatio mentis). алијеннзам (лат. alienus туђ,
фр. aliénisme) мед.
душевно растројство, лудило. алијеннрати
(лат. alienare) прав. отуђити, отуђи-
вати, уступити другом (право или својину);
одвратити, премамити (муштерије); полу-
дети. алијенист(а) (фр. alleniste) лекар за
душевне бо-
лести. аликанте (шп. alicante) врста
шпанског вина из
околине града Аликанте. алнквантан (лат.
aliquantum) маш. који ce садржи
y већем броју, али овај није њиме дељив без
остатка, нпр. 5 и 7 су аликванте или али-
квантни делови броја 12; супр. аликвотан.
аликвота (лат. aliquoties) маш. број који ce садр-
жи y другом броју без остатка, нпр. 2, 3,4, 6 су
аликвоте броја 12. аликвотан (лат.
aliquoties) који ce садржи y ве-
ћем броју без остатка. аликвотн (лат.
aliquotes неколико пута) муз. про-
сти тонови, непосредно нечујни, чије ce уче-
станости налазе y целобројним односима и
граде сложен, чујан тон.
алилуја, в. алелуја.
алим (арап.) учен, образован човек; уп. улема.
алимент(а) (лат. alimenta) fu. новац за издржава-
ње и васпитање ванбрачне деце.
алимеитар (лат. alimentarius) арав. онај који по
неком завештању прима издржавање.
алиментарна интокснкацнја мед. тровање
храном. алнментација (лат. alimentario
храњење) исхра-
на; издржавање, нпр. ванбрачне деце.
алнментнрати (нлат. alimentare) исхрањивати,
издржавати, снабдевати храном. a лимине
(лат. a limine, e прага) одмах, сместа,
одлучно (нпр. одбити неки предлог, понуду,
савет и сл.). алимфија (грч. а- не, без, лат.
lympha вода) мед.
недостатак лимфних жлезда. ал ингросо
(итал. ali ingrosso) трг. на велико; vu.
ан гро. алннеја (лат. a од, linea ред) нов ред,
нови пасус,
нови параграф; одељак који почиње новим,
нешто увученим редом. алињирати (фр.
aligner, лат. a linea) поређати y
једном правцу, поравнати по концу, дотерати
под конац, постројити, уредити, сврстати.
алиптика грч. alefphô мажем, трљам) вештина ма-
сирања, наука о лечењу трљањем. алир(а)
(фр. allure) ход, начин кретања; траг
дивљачи; фиг. начин хода и држања неког чове-
ка, понажање, владање. алискаф (лат. ala
крило, грч. skâphos лађа) вози-
ло с крилима, хидрокрилац, водокрилац.
алитерација (нлат. aliteratio) иоеш. песничка
фи-
гура која ce састоји y томе да више речи y
једном стиху почињу једним истим сугласни-
ком, нпр.: „Она поји по путу путнике".
алитернсати (лат. ad littera слово) правити али-
Шераиџју; случајно или хотимично понављати
иста слова, исте слогове. алитеровање (фр.
aliter наслагати) шех. поступак
оплемењивања површине метала (најчешће
гвожђа) образовањем легуре алуминијума и
оплемењеног метала. алитура (лат. alere
хранити, alitura) храњење,
исхрана, способност тела да хранљивим соко-
вима надокнади оно што je изгубило.
алифатична једињења *<•-«. органска једињења y
чијим су Молекулима атоми угљеника повеза-
ни међу собом y виду јединственог или разгра-
натог ланца.
алка (тур. halka) в. халка. алказар (арап.)
дворац, двор, палата. алкалесценција (нлат.
alcalescentia) хем. прео-
влађивање једног алкалија; развијање алка-
лија који ce брзо испарава тј. амонијака.
алкалесцирати (нлат. alcalescere) ш. развијати
алкалиј који ce брзо испарава (амонијак).
алкали (арап. halkali) хсм. co која ce добија из
пепела морских биљака; поташа.
алкалнзацнја (нлат. alcalisatio) хем.
произвођење
(или: добивање) лужне соли. алкализовати
(лат. alcalisare) хем. производити
(или добијати) лужну co. алкалиј (арап.
halkali) хем. co која ce добива из
пепела морских биљака; поташа. алкалије
(арап.) ил. хем. хидроксиди алкалнихме-
тала, имају бљутав укус и веома су отровни.
алкалиметар (арап., halkali грч. raétron мера)
алкалиметрија 33 алодијална добра
 хем. справа којом ce одређује количина чистих
или са угљеном киселином спојених алкалија
y поташи или соди.
алкалиметрија (арап. halkah, грч. métron мера)
хем. наука о испитивању соде или поташе;
испитивање соде и поташе помоћу алкали-
метра.
алкални метали хем. метали прве групе период-
ног система: литијум, натријум, калијум, ру-
бидијум, цезијум и францијум; електропози-
тивни су, хемијски најреактивнији, разлажу
воду; водени раствори њихових хидроксида и
оксида имају алкално дејство.
алкалоиди (арап. halkah, грч. eidos) хем. азотни
органски спојеви биљног порекла, отровни и
горка укуса; до данас их je y хемији познато
више од сто (кинин, кокаин, кофеин, атропин,
морфин, никотин, стрихнин, теобромин и
др.), од којих су неки веома лековити.
алка-селцер (нем. Alka-Seltzer, арап. al-kili пе-
пео, поташа) средство које ce узима после
претеране употребе јела, алкохола и дувана.
алкатифа (арап., шп. alcatifa) фини оријентал-
ски ћилим, са основом од вуне и свиле, a ша-
ром од златног и сребрног конца.
алкејски стих (грч. Alkaïos) поет. стих од пет
стопа, од којих су прве три и последња јамби,
a четврта анапест (^-^-~-~~-~-), назван по
славном грчком лиричару Алкеју, из Митиле-
не на Лезбосу, који je живео 600. год. пре
наше epe; алкејска строфа строфа од четири
стиха, од којих два једанаестерца, један деве-
терац и један десетерац.
алковн (арап., al-qubeh, шп. alcoba) одељење
одређено за спавање које не прима светлост
директно споља, неко тек из других одељења,
кроз стаклена врата и прозоре; удубљење y
соби са постељом; ложница. ... . . ■•
Алкоран (арап. Al-qur'ân) в. Коран. ■■■■ ■ човек, mélos уд) зоол. наказност која ce
ал корзо (итал. al corso) трг. no курсу, no садаш-
њој вредности новца.
алкотест (кованица од делова речи alkohol и лат.
testis сведок) провера количине алкохола y не-
ком организму.
алкохол (арап. al-qohhlu) 1. најбољи, савршено
пречишћен прах, нпр. од коре кина-дрвета,
железа и др.; 2. потпуно пречишћен шпиритус
излучен из вина, пива, ракије и др.; опојно
пиће.
алкохолат (арап.) чврсто хемијско једињење
алкохола са неком соли.
алкохолатура (арап.) Хем. мешавина свежих биљ-
них сокова са алкохолом.
алкохоли (арап.) ш. хем. органска хемијска једи-
њена угљеника, водоника и кисеоника.
алкохолизам (арап.) општи назив за све штетне
утицаје на човечји организам и друштво који
долазе услед прекомерне употребе опојних
пића, нарочито ракије.
алкохолизација (арап.) хем. ослобођење шпири-
туса од воде, пречишћавање алкохола; меша-
ње алкохола са неком течности.
алкохолизовати (арап.) хем. пречистити до степе-
на највеће финоће, нпр. неки прах; излучити
шпиритус из неке течности; ослободити од во-
де; помешати са алкохолом. алкохоличар
(арап.) човек који je сувише одан
уживању алкохолних пића, пијаница.
алкохолометар (арап., грч. métron мера) справа
за одређивање количине алкохола y неком
опојном пићу.
Алкуран (арап. Äl-qur'än) в. Коран. алмавива
врста кратког огртача, названог, веро-
ватно, по грофу Алмавиви, јунаку бомарше-
ове комедије и Моцартове опере „Фигарова
женидба". Алмагест (арап. al, грч. magfstê,
syntaxis) наслов
арапског превода астрономског дела Птоло-
мејевог; грч. megâlê syntaxis, лат. magna con-
structio велики склоп. алмада, алмадет
(арап. al ma'dijat) црначки ча-
мац од коре дрвета; врста брзе једрилице y
источној Индији. алмаз (грч. âsamas, тур.
elmas, арап. älmäs) дија-
мант. алма матер (лат. aima mater мати која
храни)
„часна мајка", универзитет, велика школа.
алманах (арап. al-manakh) календар; годишњак,
зборник који излази годишње. алмандин (по
граду Алабанда y Малој Азији)
мин. црвенољубичасти гранат (полудраги ка-
мен).
алмарада (шп. almarada) бодеж са три реза. ал
марко (итал. al marco) трг. према чистој тежи-
ни злата и сребра. алморахам (арап.) први
месец y години по араб-
љанском календару. алмукантарат (арап.)
астр. круг на небу парале-
лан са видиком, хоризонтом. ало- (грч. âllos)
предметак y сложеницама са зна-
чењем: други, друкчији, различит, нпр. ало-
ген, исп. алотиген. алогандромелин (грч.
âllos други, anêr, andres
састо-
ји само y томе што нека животиња има удове
сличне човечјим. алоген (грч. âllos други,
génos род) странац, ту-
ђинац. алогија (грч. alogia) неразумност,
несмишље-
ност, бесмислица, глупост; ПСШ. неспособност
говора, најчешће као последица можданих
оштећења. алогичан (грч. a-, logos ум,
разум) који није y
складу са здравим разумом, неразуман, нело-
гичан. алоготрофија (грч. âlogos противан
сврси, tré-
phô храним) мед. несразмерна угојеност поје-
диних делова тела; несразмерност y развитку
удова услед неједнаке и несразмерне исхране
појединих делова тела. алограф (грч. âllos
други, grâphô пишем) туђ ру-
копис, туђ потпис; лингв. други, варијантни
облик графеме. алодијалан (нлат. allodialis)
слободан од плаћа-
ња данка. алодијална добра (стнем. al-, ôt)
имања која су
постала од ленских - феудалних, но с том раз-
ликом што je сопственик могао њима слобод-
но располагати, задужити их, продати или
оставити некоме y наследство.
алодиј(ум) 34 алпннн
алодиј(ум) (стнем. al-ôt) слободно добро, тј.
оно које није добивено y лено, него које je
потпуна сопственост, наслеђено добро.
алодоксија (грч. âllos други, dóxa мишљење)
друкчије (или: погрешно) мишљење или уче-
ње; уп. хетеродоксија. алоин (грч. aloè) хем.
материја коју садржи y себи
лишће биљке алоје. алоја (грч. aloè) бот.
тропска и медитеранска
биљна врста из чијег ce лишћа цеди горак
сок, од кога ce справљају лекови. алокатор
(лат. alocatio додавање, додатак) екон.
узрочник додатних намена и издатака.
алокацнја (нлат. allocano) додавање, додатак;
трг. одобравање неког рачуна, или ставке доц-
није унесене y рачун. алоквиј(ум) (лат.
alloquium) в. алокуција. алоквирати (лат.
alloqui) ословити, ословља-
вати. алокуција (лат. allocutio) ословљавање;
кратка
беседа, кратак говор, нарочито говор којим
nana поздравља кардиналски сабор; алок-
вијум. алолалнја (грч. âllos други, laléo
брбљам, гово-
рим) мед. прављење омашака y говору, погре-
шан говор. алометрија (грч. âllos други,
друкчији, metria
мерење) биол. различит раст сродних делова
организма. аломорфи (грч. allos други,
morphë облик) 1.
различити кристални облици минерала истог
хемијског састава 2. лингв. сви морфи који
припадају истом морфему; облици једног
морфема који ce разликују по звучању без
обзира на то да ли су или нису мећусобно
заменљиви; нпр. она, њу, ју, je. аломорфизам
(грч. âllos, morphê облик) слич-
ност или идентичност структуре двеју суп-
станција са различитим кристалним обли-
цима. аломорфија (грч. âllos, morphë облик)
хем. в.
алоТропија.
алон (фр. allons) хајдмо!, напред!, ура! алонж
(фр. allonge) трг. лист који ce приклапа уз
меницу, a на који ce стављају индосаменти;
продужак, продужетак, наставак (нпр. на не-
ком столу); дуг конопац помоћу кога ce коњи
уче касању. алонимаи (грч. âllos други, ónyma
име) под дру-
гим (или: туђим) именом. алопат (грч. âllos,
pàthos болест) мед. лекар који
лечи помоћу алопатије; пријатељ, пристали-
ца алопатије; уо. алеопат. алопатнја (грч.
allos други, pàthos бол, болест,
патња) деловање лекова на организам супрот-
но деловању болести; нпр., кад болест изазива
повишену температуру даје ce лек који je
снижава; супр. хомеопаШија. алопекија (грч.
alöpekfa опадање длака, косе)
мед. болест опадања косе, ћелављење, ћела-
вост; алопеција. алопецвја мед. в. алопекија.
алопластика (грч. âllos други, plâssein уобличи-
ти, уобличавати) мед. замењивање једног из-^
губљеног дела тела другим узетим од некога
другог; трансплантација. алопсихичко (грч.
âllos други, различит, psyche
душа) оно што припада психи a створено je y
односу на спољни свет. алотеза (грч. âllos,
thesis постављање) лингв. пре-
лажење једног гласа y други. алотиген (грч.
âllothi на другом месту, gennâô
рађам) који je постао другде. алотман (енг.
allotment делити, раздавати) уго-
вор између путничке агенције и хотела; хотел
обезбеђује одрећен број лежаја и пружа друге
хотелске услуге, a агенција ce обавезује да
попуни уговорене капацитете. алотрије (грч.
allótrios тућ) ил. споредне (или:
туће) ствари, туђа занимања; неред, непри-
стојност. алотриодонтнја (грч. allótrios, odiis
зуб) намеш-
тање туђих, вештачких зуба. алотриологија
(грч. allótrios, logos говор) меша-
ње (или: уметање) страних ствари y говор.
алотриофагија (грч. allótrios phageïn јести) мед.
болесна жеља за једењем ствари које нису за
јело. алотропан (грч. âllos други, trópos
начин) хем.
који ce појављује y више различитих облика
или стања. алотропија (грч. allos, trópos) хем.
својство тва-
ри, супстанције, елемента да ce појављује y
посве различитим облицима, нпр. угљеника да
постоји као графит и дијамант; аломорфија;
уа. изомерија. алотрофија (грч. âllos, trophê
храна) биол. особи-
на људи, животиња и бесхлорофилних биљака
да не могу живети од анорганских једињења,
него им je потребна органска храна; супр.
аутотрофија. алофон (грч.) глас који
представља једну од
фонетских варијанти (иначица) истог фоне-
ма; нпр. y српскохрватском, задњенепчано н y
изговору испред к или г (Анка, танго и сл).
алохорија (грч. âllos, choréô идем, распрости-
рем ce) биол. распростирање плодова и семена
посредством спољашњих фактора: ветром, жи-
вотињама, водом. алохроизам (грч.
allóchroos промењене боје)
мењање (или: преливање) боја. алохтон (грч.
âllos други, chthön земља) који je
пореклом из неког другог места или краја.
алпака (пер. alpacca) 1. зоол. врста перуанске ла-
ме, веома цењене по својој одличној вуни; 2.
кордиљерска тканина од алпакине вуне; 3. х<м.
галвански посребрена слитина, ново сребро.
ал пари (итал. al pari) трг. једнак, који има
једнаку вредност, исте вредности или садржи-
не; једнакост номиналне и стварне вредности,
нарочито код новца. алпијски (лат. Alpes,
alpinus) који припада Ал-
пима, који има облик Алпа; алпијска paca,
мали, кратке лубање и смеђе боје лица људи
који живе око Алпа, y источној и јужној
Европи. алшши (итал. alpini) вој. алпински
ловци, итали-
јанске и француске трупе, од 1872, за чување
и заштиту алпијских долина.
алпинизам 35 алтист(а)
алпинизам (лат. Alpes) познавање и проучавање
Алпа, нарочито: пењање на Алпе; y ширем
смислу: сва научна и спортска бављења висо-
ким планинама; планински спорт, планинар-
ство. алпинист(а) проучавалац Алпа, пењач
на Алпе;
планинар.
алпинистика (лат. Alpes) в. алпинизам.
алпинум (лат. alpinum) врт засађен алпијским
биљкама, нарочито вештачки брежуљак y врту
засађен алпским биљкама. ал пјачере (итал.
al piacere) муз. no вољи, према
допадању, како ce хоће. ал пјачименто
(итал. al piacimento) муз. в. ал
пјачере. алпорама (лат. Alpes, грч. orâô
гледам, видим)
посматрање (или: разгледање) високих плани-
на, поглед на глечере, ледњаке. ал пунто
(итал. al punto) y тачку, савршено тач-
но, потпуно сагласно; a пунто. алрауна
(стнем. alruna, нем. Alraune) y немач-
кој митологији: дух који прориче, доцније
неко мало демонско биће y човечјем облику;
по томе назван корен мандрагоре, који je
сличан човечјем лику, из кога су, по старом
веровању, постали ти патуљци-пророци; гата-
лица, чаробница. ал ригоре ди темпо (итал. al
rigore di tempo) муз.
строго у такту. АЛС (скр. од антилимфоцитни
серум) мед. серум
који сузбија имуне реакције код пресађива-
ња органа. ал секо (итал. al secco на суво)
сликање на сувом
зиду. ал сењо (итал. al segno) муз.
понављање једног
одељка од извесног знака. алстер в. улстер.
алт (лат. altus висок, итал. alto) муз. други глас,
виши средњи глас; певач који пева алт; мезо-
-сопран. алтан(а) (лат. alms, итал. altana)
apx. балкон,
испуст, доксат на горњим спратовима неке
грађевине. алта отава (лат. alta ottava) муз.
израз којим ce
означује да треба изводити за октаву више.
алтар (лат. alta ara висок жртвеник) в. олтар.
алтеја (грч. althafa, лат. althaea) бот. бели слез,
биљка чији ce корен употребљава као лек про-
тив кашља. алтеранције (нлат. alterantia) ПЛ.
мед. в. алтера-
тива. алтера парс (лат. altera pars други
део) друга
страна, противна, противничка страна.
алтератива (нлат. alterativa) ПЛ. мед. лекови који
изазивају промену, који постепено побољша-
вају сокове. алтерација (нлат. alteratio)
мењање на горе,
промена, измена, преобраћање, преиначење;
погоршање; оштећење; узбуђивање; узбуђе-
ње, ужасавање, гнев; муз. акорд или тон пови-
шен или снижен хроматским знаком. алтер
ero (лат. alter ego други ja) 1. лице које je
од другог неког лица овлашћено да може пот-
пуно y његово име радити, заменик, заступ-
ник; 2. човек по мишљењу и осећању потпуно
близак и сродан другом неком човеку, истоми-
шљеник.
алтеркација (лат. altercatio) препирка, распра,
свађа; расправљање, дискусија.
алтернатива (лат. alternativa) избор између дво-
га, опредељивање за једну од две одлуке, тежак
избор једне од двеју могућности; лог. алтер-
нативни судови су 1. они који ce могу један
другим заменити a да ce њихов смисао ипак не
измени, нпр.: „Галилеј je открио законе пада-
ња", или: „Законе падања открио je Галилеј";
2. они дисјунктивни судови чији ce предикат
састоји само из два појма који један други
искључују, нпр.: „Једно електрично тело je
или позитивно или негативно електрично".
алтернативан (нлат. alternativus) 1. наизмени-
чан; 2. супротан институцији; граничан; сино-
ним за предметак анти-, против-, проту- и кон-
тра-; 3. алтернативна медицина предохрана
и лечење природним средствима, заснованим
на искуствима народних медицина (исхрана,
лечење биљем, акупунктура и др.) и на бла-
готворном дејству природне средине (бањске
купке, соларна терапија итд.).
алтернативни покрети ванинституционални об-
лици друштвеног деловања чије присталице
заговарају схватања и практична понашања
која су различита или супротстављена званич-
но прихваћеним или преовлађујућим; нпр.
покрет „зелених" који ce залаже за темељну
промену односа савремене цивилизације пре-
ма природи.
алтернативни шах врста шаха y којој са обе
стране учествују по два играча и вуку потезе
наизменично и без договарања.
алтернатор (нлат. alternator) физ. машина за про-
извођење наизменичне струје.
алтернација (лат. alternatio) размењивање, ме-
њање; лит. замена једне фонеме или фонемске
скупине другом унутар одређене речи y њеним
различитим облицима и изведеницама; најче-
шће ce јавља као последица гласовних проме-
на; y опери и драми, када два или више певача
одн. глумаца тумаче исту улогу, наизменично
замењујући један другог y представама.
алтернирати (лат. alternare) смењивати ce, одме-
њивати ce; колебати ce; мед. алтернирајућа
грозница повратна грозница.
алтерум тантум (лат. alterum tantum) још јед-
ном толико, двоструко; трг. камате које су ce
попеле до висине главнице.
алтес (фр. altesse) височанство, висост, светлост
(титула).
алтиметар (лат. altus висок, грч. métron мерило,
мера) висиномер, справа за мерење висина.
алтиметрија (лат. altus, грч. metria) вештина
или наука мерења висина.
алтин (тур. altin) 1. злато, турски златни новац,
дукат; 2. руски бакрени новац.
алтинг (дан.) исландски парламенат.
алтиора (лат. altiora) tu. више ствари, виша зна-
ња, више науке; ићи од алтиора (алциора)
ићи напред, ићи навише, тежити за вишим
стварима; алциора.
алтист(а) (итал. alto) муз. певач који пева алт.
алтокумулуси 36 алџамнја
алтокумулуси (лат. altus висок cumulus гомила)
кумулусни облаци на висини од 4-8 km; ya. ку-
мулус.
алтостратуси (лат. altus, stratus прострт) стра-
тусни облаци на висини од 4-8 km; ум.
стратус.
алтруизам (од итал. altrui други, лат. alteri huic
овом другом) фил. начин осећања, мишљења и
делања који ce управља обзирима на добро
својих ближњих, па и целога човечанства;
љубав према ближњима, несебичност; термин
потиче од О. Конта; туизам.
алтруист(а) човек који ce y свом мишљењу и
раду управља љубављу према ближњима, чове-
кољубац.
алтум силенцијум (лат. altum silentium) дубока
тишина, дубоко ћутање.
алувнјалав (нлат. alluvialis) наносни.
алувиј(ум) (лат. alluvium наплава, наплављено)
геол. најгорњи, тј. најмлађи слојеви Земљине
коре који су постали наносом.
алувио (лат. alluvio наплављење) арав. повећање
обалског земљишта услед постепеног наноса
земље и песка плављењем; ово повећање при-
пада сопственику обалског земљишта на осно-
ву тзв. алувионог права.
алудирати (лат. alludere) смерати, нишанити,
циљати на кога или што; посредно ругати ce
или пребаЦивати некоме нешто, боцкати.
алузија (лат. allusio, alludere смерати) нишање-
ње, циљање на кога или што; говорна фигура
y којој ce, место праве ствари, казује њој
слична која лако може да подсети на ону пра-
ву; пр. алузиван.
алумен (лат. alumen) мш. стипса.
алумии (лат. aluminium) мин. в. алуминијум.
алуминат (лат. aluminari васпитавати, одгојити)
завод y коме ce ученици, поред васпитавања,
и хране, пансион; алумнеум.
алуминиј(ум) (лат. alumen стипса) хем. елемент
атомске масе 26,98, редни број 13, знак Al,
метал по боји и сјају стоји између сребра и
платине, тврђи од цивка a мекши од бакра,
тегљив и кован, y техници веома y употреби
због мале специфичне тежине; алумин.
алуминоза (лат.) болест која ce јавља због уди-
сања алуминијумове прашине.
алуминозаи (лат. aluminosus) стипсаст.
алумнеум (нлат. alumneum) в. алуминат.
алунирати (лат. luna месец) пристати летелицом
на Месец, слетети на Месец.
алфа (грч. alpha) прво слово y грчкој азбуци;
фиг. почетак; алфа и омега (а, ш) прво и по-
следње слово грчке азбуке, тј. почетак и крај
нечега, све и сва; алфа-зраци врста радиоак-
тивних зрака, потичу из атомског језгра ради-
оактивних елемената y тзв. процесу алфа-ра-
спада; састављени су од два протона и два неу-
трона, односно језгра атома хелијума (алфа-
честице); ааа. алфа-ритам спонтана елек-
трична пражњења мозга, најчешће задњих де-
лова, при затвореним очима и опуштеним ми-
шићима; откривени су на електроенцефало-
граму и трају 8-13 s; алфа-Шест један од
првих групних тестова отитих способности.
алфабет (прва два грчка слова alpha, bêta) грам.
латинска или која друга слова, осим ћирил-
ских и глагољских, y одређеном реду; алфа-
бетски peg ред слова какав je y алфабету, тј.
a, b, e, d...
алфабетар (грч. alpha a, bêta 6) 1. списак rapa-
celi алфабетским редом; 2. почетник y читању
и писању; 3. <рт. почетник y чему (у некој
науци, вештини, занату и др.).
алфа-гвожђе шехнол. стање y којем ce налази
гвож-ђе при температури до 769 °С; одликује
ce стварањем кристалиих решетки и
феромагне-тизмом.
алфа-зраци в. под алфа.
алфанумерички (грч. alpha, лат. numéros број) y
рачунарској техници: представљање неког
појма словима, бројевима и посебним знаци-
ма, за разлику од чисто алфабетског (само
словима) и чисто нумеричког (само бројеви-
ма) кодовања.
Ал Фатах (арап. борба и победа) најстарија и
највећа војнополитичка организација пале-
стинских Арапа, основана 1965. са циљем да
брани њихова права и успостави палестинску
државу на подручјима са којих су исељени по-
сле оснивања Израела.
алфенид метална смеса од 60 делова бакра, 30
делова цинка и 10 делова никла, галванским
путем посребрено ново сребро; назив по про-
налазачу, фр. хемичару Алфену.
алфитомантија (грч. âlphiton јечмена прекру-
па, јечмено брашно, manteia) гатање y јечме-
но брашно.
ал фреско (итал. al fresco no свежем) слик.
сликано посним бојама по свеже
малтерисаном зиду; фиг. на свежем ваздуху,
напољу, y природи.
Алхамбра (арап. Al-hamrah) „црвеиа кућа", ма-
варска краљевска палата y Гранади, најслав-
нији споменик маварске архитектуре.
алхамијадо (шп. aljamiado од арап. al agamiyya
неарапски, туђ) књижевност на једном од
европских језика писана арапском азбуком. У
Босни je до Првог светског рата написано око
педесет књига на српскохрватском језику
арапским писмом.
алхемија (арап. al-qimia) назив за најстарију
хемију, нарочито код Арабљана; доцније, y
Европи средњег века: ненаучно бављење хе-
мијом; тобожња вештина прављења злата; аа-
химија.
алхемичар (арап. al-qimia) онај који ce бави ал-
хемијом, онај који прави злато вештачким
путем; тајанствени средњовековни научењак.
алхидада (арап. ал-хадат) шех. покретни лењир,
део нонијуса, за мерење углова.
алхвмија (арап. al-qimia) в. алхемија.
алцвора (лат. altiera) в. алтиора.
Алцхајмерова болест (по лекару А. Alzheimern,
1864-1915) дегенеративна болест мозга, нај-
чешће код средовечних особа, изазива губ-
љење воље и памћења; пресенилна деменција.
алчак (тур. alçak ниског раста) никакав човек,
лопов, варалица, препредењак.
алџамнја (арап. al-gämi) велика мухамеданска
богомоља.
A.M. 37 амбивертованост
A.M. (енг. Air Mail) скр. за „авионска пошта".
a. м. (лат. ante meridiem) npe подне; у Вел. Бри-
танији и САД скраћеница за означавање пре-
подневних сати.
амабиле (итал. amabile) муз. љупко, умилно, неж-
но; амабилменте, амореволе, аморозо.
амабилменте (итал. amabilmente) муз. в. амабиле.
амагазинажа (фр. emmagasinage) смештање y
ма-газин; такса која ce плаћа за лежарину y
мага-зину.
Амадис (фр. Amadis de Gaule) лит. јунак једног
великог старофранцуског круга прича; фиг. ју-
нак из романа, љубавник који ce понаша као
витез.
амазезис (грч. a-, masâomai жваћем) мед. немогу-
ћност жвакања хране.
амазон (грч. Amazon) СП. женско одело за јаха-
ње, амазонско одело.
амазонке (грч. а- не, без, mazós дојка, Amazon)
миш. „оне које немају дојки", легендарне хра-
бре становнице женских држава y којима ce ни-
су трпели мушкарци, сем уколико je било по-
требно ради обнављања женског становниш-
тва. По причи, њима je y детињству спаљива-
на десна дојка да би лакше могле руковати
луком и стрелом; биле су веома ратоборне,
храбро су браниле своју државу, чак и правиле
упаде y туђе земље и вршиле освајања. У ово-
ме миту сачувани су трагови који указују на
постојање држава са гинекократским режи-
мом, тј. са владавином мајке и жене; фт. јуна-
киња, ратоборна жена, јунак жена, мушкоба-
ња, смела јахачица.
амазонско одело СП. В. амазон.
амајлија (тур. hamail, hamayh) амулет, тали-
сман; предмет који сујеверни људи носе стал-
но са собом да их тобоже штити од зла; хамај-
лија.
амаксофобија (грч. âmaxa кола, phóbos) мед.
страх од вожње.
амалгам (арап., грч. mâlagma олакшавно сред-
ство, malâssein омекшати) хем. спој, слитина,
легура живе са другим металима, нпр. са кали-
јумом, натријумом, бакром, златом, сребром
и др.; фт. спој, стапање, здруживање.
амалгамација (нлат. amalgamatio) хем. спајање
метала са живом; фт. стапање, здруживање.
амалин (арап. hammäl, тур. hamal) носач.
амам (арап. hammam, тур. hamam) турско купа-
тило с парењем.
аман (арап. ämän) милост, опрост, помоћ; си-
гурност.
амандин (фр. amandine) бадемов сапун.
амандирати (фр. amender) побољшати, побољ-
шавати, поправити; предложити измену или
допуну законског предлога.
амандман (фр. amendement) додатак већ гото-
вом законском предлогу којим ce тај предлог
допуњује или поправља; побољшање, по-
правка.
аманет (тур. emanet) препорука, окриље, без-
бедност; поверење, чување, завет, светиња;
предмет који ce даје на чување, остава.
a манко (итал. a manco) трг. тражење предујма,
предујам, потраживање; губитак, мањак, дуг.
аманс-аменс (лат. amans-amens) заљубљени - за-
луђени. аманшман (фр. emmanchement) слик.
прилагођа-
вање делова целини. амара (лат. amara) пл.
фарм. горки лекови, горка
средства. амарант (грч. amârantos неувенљив)
бот. красу-
љак, јужноамеричка биљна врста чији цветови
задржавају своју боју и када ce сасуше.
амарела (гл. amarélla, лат. amarus горак) бот.
врста вишње која ce одликује својом крупно-
ћом и накиселим укусом вина. амарин (нлат.
amarinum) хем. горка материја. амариња
(етиоп.) данашњи званични државни је-
зик y Етиопији, иначе језик владајућег и
најкултурнијег етиопског племена, Амха-
раца. амартија (грч. amartfa) грешност,
нечистота;
кривица трагичних јунака; хамартија.
амарулентан (лат. amarulentus) горак, пун гор-
чине. амасирати (фр. amasser) гомилати,
нагомилати,
нагомилавати, накупити. аматер (фр.
amateur, лат. amator који воли)
онај који ce бави нечим, нпр. науком, умет-
ношћу, вештином итд., из љубави, a не про-
фесионално, дилетант, љубитељ. аматија
(грч. amathia) незнање, необразова-
ност. аматофобија (грч. âmatos песак, прах,
fobéomai
бојим ce) болестан страх од прашине.
аматриса (фр. amatrice, лат. amatrix) љубитељка,
пријатељица уметности, аматерка. амаурозис
(грч. amaürösis замрачење) мед. замра-
чавање вида; црна мрена y очима, слепило,
слепоћа. амбажура (фр. embouchure) муз.
писак на горњем
делу лименог дувачког инструмента; y ширем
смислу: усник код свих дувачких инструмената
y којем ce тон ствара треперењем усана.
амбалажа (фр. amballage) паковање, упакивање;
прибор за паковање, саргија; награда за пако-
вање, паковарина. амбасада (фр. ambassade,
лат. ambactus слуга,
клетветник) посланство, представништво не-
ке стране земље y једној држави; станиште
амбасадора. амбасадор (фр. ambassadeur)
посланик најви-
шег ранга, опуномоћени представник једне
државе код друге државе. амби- (лат. ambo)
предметак y сложеницама са
значењем: и један и други, оба, обадвојица,
обоје. амбивалентан (лат. ambo обоје, valere
вредети)
који има двојаку вредност. амбиваленција
(лат. ambo обоје, valere вреде-
ти) псих. двострука привлачност; истовремена
појава душевних осећања (нпр. љубав и мрж-
ња) према истој особи. амбивертованост
(лат. ambo обоје, vertere окре-
тати) 1. мсд. сексуална склоност према особама
оба пола, бисексуалност; 2. «cm-, својство лич-
амбигвитет 38 амен
 ности која није изразито ни отворена ни за-
творена према околини. амбитвитет (лат.
ambigui tas) двосмисленост,
двосмислица. амбндекстер (нлат.
ambidexter) дешњак y обе
руке, човек који ce подједнако служи и десном
и левом руком; Фиг. лицемер, онај који живи
по начелу: помози бог, чаршијо, на све чети-
ри стране. амбидекстеритет (нлат.
ambidexteritas) деш-
њаштво y обе руке, подједнака способност y
служењу десном и левом руком; фт. лицемер-
ство. амбијевт (лат. ambire обилазити;
опкољавати)
средина, околина, друштво y коме неко живи и
ради. амбилогија (лат. ambo оба, грч. logfa),
двосми-
слен израз, двосмислица. амбилоквија (лат.
amb, loqui говорити) двосми-
слен говор. амбирати (лат. ambire) тражити
службу, обилази-
ти некога и молити за место; ићи за чим,
тежити за чим. амбис (грч. âbyssos) бездан,
понор, провалија;
фиг. пропаст.
амбискада (фр. embuscade) заседа, бусија.
амбитус (лат. ambitus) обилажење; тражење ne-
ra, нарочито недозвољеним начином, путем
подмићивања и сл.; покривен ходник око црк-
ве; оптицај, кружна путовања. амбиција
(лат. ambitio) частољубље, славо-
љубље, тежња за нечим, стремљење чему.
амбициозан (лат. ambitiosus) частољубив, славо-
љубив.
амбл (фр. amble) jax. раван ход коња. амблем
(грч. emblèma, фр. emblème) знак; зна-
мење, обележје, симбол; емблем.
амблематичан (грч.) знамењевит, симболичан,
алегоричан, приказан y слици, сликовит.
амблијафија (грч. amblys туп, слаб, aphê пипа-
ње) мед. неосетљивост, слабост чула пипања.
амблнопнја (грч. amblys, ôps, òpós вид око) мед.
слабовидост као последица неког тровања или
хистеричног стања. амблозис (грч. ämblösis
побачај) мед. в. ам-
блома. амблома (грч. ambloma побачај) мед.
побацива-
ње, побачај, абортус; амблозис. амблотнка
(грч. amblôskô побацити) Т. мед. сред-
ства за изазивање побачаја; абортива. амбо
(лат. ambo оба) y томболи: погодак два
броја, од пет, y истом реду једне томболске
карте. амбонокласт (грч. âmbôn катедра,
предикаони-
ца, klasis ломљење) противник црквене му-
зике. амбра (арап. 'anbär, тур. amber, сскр.
ambara)
мирисна смола којом на Истоку каде собе и
коју пуше са дуваном. амбрасирати (фр.
embrasser) загрлити, обгрли-
ти, целивати, пољубити; еој. довести између
две ватре. амбрел(а) в. амрел. амбринирати
(фр. embrunir) слик. превући там-
ном бојом, потамнити.
амброзија (грч. ambrosia) миш. јело које даје
бесмртност, храна вишњих богова; фт. јело
које окрепљује, изврсно јело; уп. нектар.
амброзијскн (грч. ambrósis) боговски, који при-
пада боговима, натприродан; божански, диван.
амброид (арап. 'anbär, сскр. ambara мирисна
смола, грч. eidos изглед) пресован ћилибар,
који ce добива y крупним комадима тако што
ce велики број ситних комада ћилибара под
великим притиском и на високој температури
слије y једну масу.
амбротипи т. фотографије на стаклу које шти-
ти лак и друга фина стаклена плоча.
амбулант (лат. ambulare ходати, ambulane) трг.
лице које ce бесправно бави трговачким по-
средовањем.
амбуланта (лат. ambulantia) покретна или пољ-
ска болница; здравствена станица, установа за
пружање прве помоћи и лечење болесних и
повређених лица.
амбулантни (лат. ambulans, ambulare ходати,
ићи) путујући, покретни; несталан; амбу-
лантни болесник болесник који не мора да
лежи y постељи, него долази лекару на лече-
ње; амбулантна пошта путујућа, железнич-
ка пошта.
амбуланца, амбуланција (итал. ambulanza, нем.
Ambulanz) в. амбуланта.
амбулаторија (лат. ambulatoria) Жд. установа
где ce, обично бесплатно, прегледају и лече
болесници који не морају да леже y постељи,
него долазе на лечење по потреби.
амбуста (лат. ambusta, amburere огорети, опали-
ти) ил. мед. опекотине.
амбушман (фр. embouchement) уток, ушће (ре-
ке); отвор кланца или теснаца; вој. уста топов-
ске или пушчане цеви; муз. дулац, писак на
рогу, свирали итд.
амвои (грч. âmbôn избочење на штиту) y право-
славној цркви: узвишено место испред олта-
ра, на солеји, са кога ce читају Свето писмо
(апостол и еванђеље), молитве, проповеди и
помени; амвон симболички представља камен
који je анђео одвалио са гроба Христовог.
амеба (грч. amoibe промена) зоол. микроскопом
видљива животињица (једноћелијски органи-
зам) која стално мења свој облик.
амеблирати (фр. ammeubler) кућу скабдети на-
мештајем, кућу наместити потребним ства-
рима.
амебни (грч. amoibe промена) који потиче од
амебе, проузрокован амебама; амебна дизен-
терија, амебијаза тешко цревно обољење ко-
је изазива дизентерична амеба (Entamoeba
dysenteriae).
амебоидно кретање зоол. кретање ћелија y чо-
вечјем телу помоћу псеудопода; названо по
томе што je најпре виђено код амеба.
амелија (грч. а- не, без, mélos уд) урођени недо-
статак ногу и руку, или само ногу и само руку.
амелиорација (нлат. amelioratio) побољшање,
побољшавање, поправљање, дотеривање,
нпр. земљишта, имања.
амен (хебр. amen) в. амин.
аменија 39 аминокиселине
аменија (грч. a-, mên месец) мед. в. аменореа.
аменоманија (грч. a-, mên, manìa) мед. душевни
поремећај код жена као последица изостаја-
ња месечног прања.
аменореа (грч. a-, mën, rheö течем, цурим) мед.
изостајање женског месечног прања; аменија.
аментес миш. реч којом су стари Египћани нази-
вали подземни свет.
аменција (лат. amentia) мед. душевна слабост.
аменција актива (нлат. amentia activa) мед. нагло
лудило.
аменција окулта (нлат. amentia occulta) мед. по-
тајно, скривено лудило.
аменција парциалис (нлат. amentia partialis) мед.
делимично лудило.
аменција сенилис (нлат. amentia senilis) мед. ста-
рачка слабоумност.
аменција симплекс (лат. amentia simplex) мед.
једноставна, општа душевна слабост.
американ (фр. américaine) отворена кола на че-
тири точка; врста платна; уо. америкен.
американизми ил. особености енглеског језика
којим ce говори y Америци.
америкен (енг. american амерички) 1. кадар y
филму, снимак човекове фигуре до колена; 2.
америкен дрим (енг. dream сан) идеали на ко-
јима су засноване Сједињене Америчке Држа-
ве; материјалне предности које САД нуде до-
сељеницима; 3. америкен инглиш (енг. English
енглески језик) енглески који ce, прилично
измењен, употребљава y САД; 4. америкен ек-
спрес кредитна карта са којом ce може купова-
ти по целом свету; америкен фудбал (енг. foot-
ball) игра слична рагбију, са по 11 играча спе-
цијално обезбеђених заштитном опремом; уи.
американ.
американка агр. 1. врста винове лозе; 2. врста
кошнице америчког типа; 3. врста лубенице.
америрати (фр. mer море) спустити ce, пристати
на воду.
америциј(ум) хем. хемијски елеменат, знак Am,
редни број 95, атомска маса 243; припада гру-
пи транс-урана; вештачки направљен 1946.
год.
амерички фудбал (енг. rugby football, rugger)
рагби.
аметаболан (грч. а-не, без, metabolë промена,
преображај) који ce не мења, непроменљив;
аметаболни инсекти зоол. инсекти који нису
подложни метаморфози.
аметаболија (грч. a, metabolë) биол. развитак ин-
секата y коме младе јединке y потпуности ли-
че на одрасле облике и не показују никакве
видљиве знаке преображаја.
аметаболичан (грч. a-, metabolë) биол. који није
подложан метаморфози, непроменљив.
аметист (грч. a-, méthystos који дејствује про-
тив пијанства) драги камен љубичасте боје
(по веровању старих Грка чува од пијанства).
аметиста (грч. a-méthystos) ал. мед. средства која
спречавају пијанство.
аметодист (грч. a-methodikós) онај који ради
без реда и ненаучно, ошљар.
аметодичан (грч. a-methodikós) који није рађен
по једном утврђеном реду, плану; ненаучан,
који je без реда и начела, аметрија (грч. a-
metria) неравномерност, не-
сразмерност, неједнакост, неправилност.
аметричан (грч. a-metria) неравномеран, несраз-
меран, неједнак, неправилан. аметропија
(грч. a-métron, öps вид, око) мед. за-
једнички назив за кратковидност и далековид-
ност ока, мана ока y преламању светлости.
амигдалин (грч. amygdalon бадем) бадемова гор-
чина, гликозид y горком бадему, језгру шљи-
ва, кајсија, бресака, трешања; отрован.
амигдалитис (грч. amygdale бадем) мед. запаљење
крајника. амид (нлат. amida) хем. амонијак
чији je водо-
ник заменила киселина. амидин (нлат. amida)
хем. унутарњи главни састо-
јак зрнца скробног брашна. амизантан (фр.
amusant) забаван, занимљив,
пријатан, разонодан. амизета (фр.
amusette) забавица, разонода;
играчка; еој. врста лаког пољског топа.
амизирати (фр. amuser) забављати, занимати,
увесељавати, разонођавати. амикабили модо
(лат. amicabili modo) на прија-
тељски начин, на леп начин. амикабилис
композицио (лат. amicabilis composi-
tio) прав. пријатељски споразум, пријатељска
нагодба. амикалан (лат. amicus пријатељ,
amicalis) прија-
тељски, другарски. амиксија (грч. a-, myxa
слуз) мед. недостатак
(или: немање) слузи. амикус омнибус,
амикус немини (лат. Amicus
omnibus, amicus nemini) свачији пријатељ, ни-
чији пријатељ. амикус Плато, сед магис
амика веритас (лат.
Amicus Plato, sed magis arnica veritas) Платон
je пријатељ, али je већи пријатељ истина.
амилаза (грч. âmylon скроб) биол. фермент који
разлаже шећере. амилацеа (нлат. amylacea)
«л. фарм. лекови који
садрже y себи скроб. амилоза (грч. âmylon
скроб) х<м. органско једи-
њење C 6 Hio0 5 , или многогубо тога; мед. в.
амилоидна дегенерација. амилоидна
дегенерација мед. скупљање беланче-
вине између ћелија свих органа, нарочито
слезине, јетре, бубрега и црева, који услед
тога постају неспособни за обављање својих
функција. амилум (лат. amylum, грч.
âmylon) хем. скроб,
штирак, скробно брашно. амиметичан (грч.
a-mïmêtos) неподражљив. амимија (грч. a-,
mfmësis подражавање) мед. не-
способност играња цртама лица код оболелих
од мозга. амин (хебр. amen) тако нека буде!
реч којом ce
обично завршавају молитве; отуда: рећи амин
привести крају, завршити; амен. амини хем.
општи назив за деривате амонијака
који настају заменом атома водоника орган-
ским радикалима. аминокиселине хем.
органске киселине које на-
аминопласт 40 аморфан
и
 стају као крајњи производи разлагања белан-
чевина y варењу; неопходне су за изградњу
организма и за нормалне животне процесе.
аминопластн пластичне масе које ce добијају
дејством амино-једињења на формалдехид.
аминосмоле назив за синтетичке термопластич-
не смоле које ce добијају поликондензаци-
јом формалдехида са карбамидом или мела-
мином. аминтерије (грч. amynô браним,
одбрањујем,
нлат. amynteria) Т. мед. заштитна средства, ле-
кови који служе за предохрану. амнотрофија
(грч. a-, mys мишић, trophë исхра-
на) мед. веома тешка и неизлечива дечја бо-
лест, као последица тешких промена y рте-
њачној мождини. амиравте (шп. amirante)
врховни заповедник су-
воземне и поморске војне силе y Шпанији.
амиснја (лат. amissio) губитак, губљење.
амитоза (грч. amyttö парам, раздирем) бтл. ди-
ректна деоба једра y животињској или биљној
ћелији. амитон (грч. amyttö парам, раздирем)
инсекти-
цид из групе органофосфорних једињења, по
структури и деловању сличан нервним бојним
отровима.
амиџа (тур. amica, amca) стриц; фт. старац, деда.
амнезија (грч. a-, mnësis сећање) мед. кратко-
трајан, дуготрајан или сталан, делимичан
или потпун губитак способности сећања.
амнестија (грч. amnesti'a заборављање) прш.
пре-
давање забораву неке кривице и потпун
опроштај казне коју та кривица повлачи.
амнестика (грч. amnëstikë) способност или веш-
тина заборављања вепријатних доживљаја и
успомена. амнестирати (грч. amenëstéô
заборавити) поми-
ловати, опростити казну, предати забораву
кривицу. амннколист(а) (лат. amnicola)
становник покрај
реке. амнион (грч. amnós јагње) мед.
водењача, веома
нежна и провидна марамица од љуспастих
ћелија која сачињава унутрашњи овој око
зачетка y материци, коју одваја од зачетка
тзв. амнионова вода. амниотомија (грч.
amnion водењача, tome сече-
ње) в. амниоценШеза. амниоцентеза (грч.
amnion водењача, kentezis
бушење) мед. узимање узорка амнионске теч-
ности за преглед. амннтис (грч. amnós) мед.
запаљење водењаче,
амниона. амок (мал.) необична и страшна
врста лудила
код малајских урођеника које ce испољава y
нагону за убијањем (клањем) свих без разли-
ке које такав лудак y свом трчању сретне.
Амон (хебр. Amon, грч. Ammön) миш. главно
божанство старих Египћана, које су предста-
вљали са овнујским роговима; симбол ствара-
лачке снаге и рађања. амониемија (грч.
ammoniakón амонијак, haïma
крв) мед. тровање крви амонијаком. амонијак
(грч. ammoniakón, лат. salammoni-
acus) хем. једињење азота и водоника, безбо-
јан гас, љутог и непријатног мириса који иза-
зива сузе, отрован и иагриза кожу (назив по
Амонији, област y Либији, која je добила
име по ег. богу Амон-у).
амониј(ум) (лат. amonium) хем. једињење азота
и водоника, као саставни део нишадора и др.
сложених једињења.
амонит (скр. од амонијум-нитрат) врста експло-
зивног материјала; састоји ce од амонијум--
шалитре, тротила, ксилила и динитронафта-
лина.
амоиити (хебр. Amon, грч. наставак - itës, нлат.
cornu Ammonis Амонов por) геол. попут овнуј-
ских рогова савијене окаменотине једне изу-
мрле врсте главоножаца; уа. Амон.
Амор (лат. Amor) миш. бог љубави, радости и
шале код старих Римљана (одговара грчком
Еросу); фиг. љубав.
аморалан (лат. a-, mos, moris обичај) који je
без морала, који не зна за морал, безморалан.
аморализам (лат. a-mos, moris) фил. безморал-
ност (овако je немачки филозоф Ниче назвао
своје етичко схватање, које одбацује дотада-
њи морал).
амор винцвт омннја (лат. amor vincit omnia) ПОСЛ.
љубав све побеђује, љубав je јача од свега.
амореволе (итал. amorevole) мУз. в. амабиле.
аморети (итал. amoretti) Т. слике малих богова
љубави y старој римској уметности и уметно-
сти ренесансе и новог доба: љупки ликови кри-
лате дечице забављене разним пословима;
аморити.
аморити (лат. amor љубав) в. аморети.
аморозо (итал. amoroso) 1. муз. в. амабиле; 2.
љубавник, заљубљени.
аморс (фр. amorce) мамац, ваб (за дивљач); ба-
рут за потпрашивање, потпрашљач; капсла за
паљење мина; грађ. зупчаста ивица зида.
аморсирати (фр. amorcer) метнути мамац, ваби-
ти, мамити; потпрашити, потпрашивати (пуш-
ку), ставити капслу.
амортизација (нлат. amortisatio) 1. постепено,
по законом утврђеном плану извођено враћа-
ње дуга, нарочито државних зајмова; 2. судски
поступак којим ce изгубљене хартије од вред-
ности и документа оглашују за неважеће
(мортификација); 3. постепени отпис вредно-
сти инвестиране лмовине; 4. отуђење непо-
кретног имања из световних руку и предавање
цркви („мртвој руци"); 5. шех. ублажавање по-
треса (на возилима и сл.); амортизман.
амортизер, амортизатор (лат. amortisare) шехн.
справа за ублажавање потреса (обично код мо-
торних возила).
амортизман (фр. amortissement) 1. в. амортиза-
ција; 2. арх. украс иа врху грађевине.
амортизовати (нлат. amortisare) 1. отплаћивати,
враћати неки дуг постепено; 2. изгубљену хар-
тију од вредности или документ судским пу-
тем огласити неважећим; 3. продати или усту-
пити имање цркви („мртвој руци"); аморти-
зирати.
аморфан (грч. a-, morphe облик) безобличан,
аморфизам 41 амфибије
 наказан; мин. безобличан, некристалисан; cyup.
кристалан.
аморфизам (грч. a-morphos) безобличност, на-
казност; мин. безобличност, некристалност;
супр. кристалност.
аморфија (грч. a-, morphë) безобличност, на-
казност.
ампатман (фр. empâtement) слик. сликање дебе-
лим слојем боја.
ампелографија (грч. âmpelos чокот; виноград,
graphia) наука о врстама винове лозе и грожђа.
ампелургија (грч. ampelurnia) виноградарство.
ампер физ. јединица за мерење јачине електрич-
не струје, названа по славном франц. матема-
тичару и физичару А. Амперу (1775-1836): ја-
чина струје која пролазећи кроз два право-
линијска паралелна проводника на међусоб-
ном одстојању од Im узрокује између њих
силу од 2 х 10"7 њутна.
амперметар (фр. Ampère, грч. métron мера) физ.
технички иструмент за мерење јачине елек-
тричне струје; галванометар чија сказаљка
непосредно, на једној скали, показује број
ампера који протичу кроз калем жице.
ампир (фр. empire) царство, царевина, нарочито
француска за време Наполеона I и Наполеона
III; ампир-сшил стил француске уметности за
време Наполеона I, који je подражавао стару
римску уметност из доба царева.
ампиранс (фр. empirance) трг. попуштање или
погоршавање квалитета робе; штета на
броду.
амплективан (нлат. amplectivus) који обухвата,
обухватан.
амплидин (лат. amplificare увеличати, повећати,
грч. dynamis сила) комбинација електромото-
ра и генератора једносмерне струје; приме-
њује ce y аутоматским електромеханичким
системима.
амплијатив (лат. ampliativus, ampliare пове-
ћати, проширити) веома висок степен неког
својства или неке особине, за разлику од су-
перлатива, највишег степена.
амплијација (лат. ampliare проширити) шире-
ње, проширивање; прав. одгађање судског про
цеса о чијем ce предмету још не може донети
пресуда; израда неког акта y дупликату ради
боље сигурности.
амплител (лат. amplificare ширити, грч. téle на
даљину, phöne звук) апарат који појачава
глас и тако омогућава истовремени телефон-
ски разговор са више особа.
амплитрон (лат.-грч.) појачавачка микроталас-
на електронска цев са повратним таласом;
примењује ce код радара.
амплитуда (лат. amplitudo обимна величина, ши-
рина) геогр. лук на хоризонту између изласка и
заласка сунца; пространост; физ. највеће уда-
љење од равнотежног положаја; метеор. најве-
ћа разлика y ваздушном притиску; реш. начин
изражавања надугачко и нашироко.
амплификативан (нлат. amplificativus) прошири-
ван, који проширује, који увеличава, увели-
чавајући.
амплификатор (лат. amplificatio проширивање,
појачавање) појачавач импулса електричних
таласа.
амплификација (лат. amplificatio) проширива-
ње, проширење, развијање, разграњавање,
појачавање, увеличавање; разрада, шира
обрада; исцрпно говорничко излагање.
амплоаје (фр. employé) службеник, нижи чинов-
ник; намештеник, помоћник, калфа.
ампортирање (фр. emporter) вој. заузимање, оти-
мање, освајање.
ампортирати (фр. emporter) вој. отети, заузети,
освојити; ампортирати ce, планути, расрди-
ти ce, жустрити ce.
ампула (лат. ampulla бочица) испупчена, бока-
ста бочица за маст, уље, белило; црквени суд y
коме ce држи вино и вода за причешћивање (у
католичкој цркви); анаш. бокасто проширење
на цевкастим органима, нпр. на по једном
крају полукружних канала ува итд.; шех. стакло
електричне сијалице.
ампуле (лат. ampullae) ил. надуте, бомбасте ре-
чи, разметања.
ампутација (лат. amputatio одсецање) мед. пот-
пуно одвајање, одсецање рањених, размрска-
них, опаљених и уопште неизлечивих делова
тела; фт. потпуно и насилно одвајање једног
дела од неке целине.
ампутирати (лат. amputare одсецати) мед. одво-
јити, одсећи; фт. отцепити, насилно одво-
јити.
амрел, амрела (итал. ombrello) ручни штит од
кише и сунца, кишобран, сунцобран; амбрел,
амбрела.
амузија (грч. amusia) ненаклоност муза, оскуди-
ца y смислу и осећању за оно што je уметнич-
ко и лепо; необразованост.
амузичан (грч. amusia) који не ужива љубав муза,
тј. који je без смисла и осећања за оно што
je уметничко и лепо, непеснички; необра-
зован.
амулет (лат. amuletum) амајлија, предмет који
тобоже има чаробну моћ да штити од болести
и сваке друге несреће, због чега га сујеверни
људи носе стално са собом, обично на врату.
амундизам (грч. а-, лат. mundus свет) фил. схва-
тање по коме само бог постоји, a свет не
постоји; бог je апсолутни дух, a свет je само
треперење, игра тога духа.
амурета (фр. amourette) мала, пролазна љубав,
љубав без страсти.
амфетамин фарм. 1-фенил-2-аминопропан; в.
бен-зедрин.
амфи (грч. amphi) иредл. око, около, унаоколо; y
сложеницама: с обе стране, са свих страна, на
оба начина.
амфибија (грч. amphi, bfos живот) 1. биол.
водозе-мац в. амфибије; 2. шехн. моторно
возило оспо-собљено за кретање по сувом и по
води; 3. авиј. авион снабдевен точковима и
чамцима, спосо-бан да узлеће с копна и воде и
да ce спушта на њих.
амфибије (грч. amphfbios који живе на суву и y
води) ил. зоол. водоземци.
амфнбијски 42 анаглиптика
амфибијски (грч. amphîbios) водоземски; фт.
двојак, превртљив. амфибиолити (грч.
amphîbios, Uthos камен) Т.
окамењени водоземци или њихови поједини
делови. амфибиологија (грч. amphîbios,
logi'a) зоол. на-
ука о водоземцима. амфиблестродитис (грч.
amphiblëstron мрежа)
мед. запаљење мрежњаче ока.
амфиблестроида (грч. amphiblëstreidës мрежаст)
анат. мрежњача ока. амфибол (грч.
amphibolos двосмислен, сумњив)
мин. врста минерала из реда сложених силиката,
зелене и црвенкасте боје и тврд као челик.
амфиболија (грч. amphiboHa) двосмисленост,
двосмислица. амфибрах (грч. amphibrachys)
аоеш. метричка
стопа од два кратка и једног дугог слога: кра-
так-дуг-кратак (~ - ^). амфигевеза (грч.
amphi, genesis рађање) зоол.,
бот. в. амфигонија. амфигоннја (грч. amphi-
gignomai) зоол., бот.
сполно множење, сполно сједињавање y обли-
ку стапања двеју различитих ћелија; амфиге-
неза. амфвгурија (грч. amphi, gyros круг)
просипање
речи узалуд, бесмислено брбљање, збрка речи
и појмова; амфигуричан. амфигурист(а)
(грч. amphi, gyrós) онај који го-
вори без pena и главе, сметењак, баљезгало,
трућало. амфидеум (нлат. amphideum) мед.
отвор (или:
уста) материце. амфидиплопија (грч. amphi,
diplóos двострук,
öps око) мед. двоструко гледање на оба ока.
амфикаршпан (грч. amphi, karpós плод) бот. ко-
ји рађа плодом изнад и испод земље.
амфилогија (грч. amphilogia) спор, препирка;
противречност.
амфилогичан (грч. amphflogos) споран, сумњив.
амфимакрос (грч. amphïmakros) noeta, метричка
тросложна стопа: дуг-кратак-дуг (—); амфи-
мацер, кретикус.
амфимацер (грч.) аоеш. в. ампфимакрос.
амфиметори (грч. amphi, mëtër мати ) tu.
синови
двеју матера a једног оца. амфнмиксис (грч.
amphi, meîgnymi мешам) биол.
спајање расплодних ћелија. амфиокс (грч.
amphi, oxys оштар) зоол. најпро-
стији кичмењак, риболика морска животиња,
велика неколико сантиметара, веома важна за
науку, јер je њен прости састав помогао да ce
многошта y сложеном телу кичмењака објас-
ни; од правих кичмењака разликује ce no то-
ме што нема коштаног ни хрскавичавог скеле-
та, срца ни правог мозга. амфвпатори (грч.
amphi, pater отац) ал. деца два-
ју очева a једне мајке. амфшшеума (грч.
amphi, pneüma дах, дисање)
мед. тешко дисање, сипња, астма. амфнсмила
(грч. amphi, smflê нож за сечење и
рескање) нож са два реза, нарочито за анатом-
ску употребу. амфнсцији (грч. amphi, skia
сенка) ал. геогр. ста-
новници жарког појаса који своју сенку y јед-
но годишње доба бацају према северу, a y
друго према југу.
амфитеатар (грч. amphi-théatron) полукружна
позорница; узвшпено место према позорници,
слушаоница полукружна облика која личи на
степенице и на којој су седишта за гледаоце;
зграда y којој су стари Римљани приређивали
гладијаторске представе; фт. гледаоци.
амфвтомичан (грч. amphi'tomos) дворез, са два
реза (нож).
амфитропичан (грч. amphi, trópos обрт) који ce
обрће на обе стране.
амфора (грч. amphoreûs) код старих Грка и Рим-
љана: испупчен глинени крчаг са узаним грли-
ћем и две дршке y коме су држали вино.
амфотеран (грч. amphóteros) хем. двојак, и лужни
и кисео; амфотерна тела тела која су и базе
и киселине y исто време; амфотерне творе-
вине геол. стене које су постале и утицајем
воде и утицајем ватре, које су, дакле, исто-
времено и нептунске и плутонске.
амфотеродиплопија (грч. amphóteros, diplóos,
öps) мед. двоструко гледање, али сваким оком
друкчије.
амшир (тур.) шести месец y турском календару.
ан- (грч. an) y грчким сложеницама, испред само-
гласника, даје речи одрично значење, одгова-
ра нашем ие-, латинском in-, немачком ип-
итд.
AHA (ANA, Athenagence) грчка новинска аген-
ција.
ана (грч. anâ) иредл. на, по, уз; кроз. дуж; до, око.
анабаза (грч. anabasis пењање, успон) 1. марш с
обале y унутрашњост, који je предузео Кир
Млаћи против свог брата Артаксерса II a опи-
сао Ксенофонт y историјском делу Анабаза;
2. војни поход; re. каШабаза.
анабаптизам (грч. anabaptîzô поново зароња-
вам) верски покрет који захтева поновно
крштење y зрелим годинама.
анабаптист(а) (грч. ana-baptfzô) присталица по-
новног крштења y зрелим годинама; up. ана-
баптистички.
анабатичан (грч. anabainô узлазим) који ce пе-
ње, који напредује, који расте; анабатична
грозница мед. грозница која хвата сваког дана,
стална грозница.
анабиоза (грч. anabiosis враћање y живот) вра-
ћање y живот после привидне смрти, реанима-
ција, враћање свести.
анаболизам (грч. anabolë узлазак, пењање,
успон) биол. процеси промета материја y току
којих организам изграћује хемијске састојке
ћелија и ткива при растењу, развоју и обна-
вљању тки^a.
анагенеза (грч. anâ на кроз, genesis рођење, по-
станак) бш>л. низ узастопних промена y еволу-
ционом стаблу неке групе организама; супр.
кладогенеза.
анаглилтн (грч. anâglypta) ал. ум. полурељефни
уметнички радови; анаглифи.
анаглиптика (грч. anaglyptikë) вештина рађења
рељефних или полурељефних украса, слика и
сл.
анаглифи 43

анале
анаглифи (грч. anâglypha) в. анаглииши.
анагнозма (грч. anagnosma) штиво.
анагнориза (грч. anagnorisis) поновно препозна-
вање (рођака, пријатеља) као саставни део
старогрчке драме.
анагности (грч. ana-gnöstes) ал. образовани робо-
ви или слободњаци код старих Грка и Римљана
који су служили као читачи или предавачи по
бољим кућама; y старије хришћанско време:
они који су, за време службе, читали поједине
главе из Св. писма.
анагностици (грч. ana-gnöstes) ол. трагични пес-
ници који су своја дела писали само за чита-
ње, a не за приказивање.
анагога (грч. an-âgô) уздизање; свођење на неш-
то општије или духовно; алегорично тумаче-
ње Библије (уи. анагогија); мед. кашљање кр-
вљу, бацање крви.
анагогија (грч. an-âgo узводим) тајни смисао,
алегорично значење; одушевљење, уздизање
духа апстрактном размишљању и сл.
анаграм (грч. anagramma) најпре: обратно чита-
ње једне или више речи, нпр. роб je анаграм
од бор, мир од Рим; загонетка која ce састоји
y томе што ce слова једне речи напишу разли-
читим редом; реч направљена премештањем
слова друге речи различитог значења.
анаграф (грч. ana-grâphô напишем) справа која,
ради поновног отиска и умножавања, пише
обратно.
анаграфа (грч. ana-grâphô) мед. пропис лека, ре-
цепт.
анадема (грч. anadema) главни украс на краље-
вој глави; в. дијадема.
анадиплоза (грч. ana-diploö удвојити, удвостру-
чити) удвајање; реш. понављање речи, ретор-
ска фигура која ce састоји y томе што ce
наредна реченица почиње речима којима je
претходна завршена; мед. удвајање напада
грозничних болести.
анадоза (грч. anâ-dosis) физиол. сразмерна подела
сокова и хране целом телу, варење, пробава.
анаеробе (грч. anâ, aër ваздух, bios живот) ПЛ. зоол.
бактерије које могу живети без кисеоника,
клице које ce могу развијати и размножавати
тек кад им ce отклони кисеоник.
анаеробионти (грч. an-, aër, bios живот) ал. зоол. в.
анаеробе.
анакалиптерија (грч. ana-kalyptö откривам) све-
чано скидање вела са младе.
анакамптерија (грч. ana-kämptö савијам, скре-
ћем) склониште за сиротињу, обично поред
цркава и манастира.
анакамптика (грч. ana-kamptö) ОПТ. наука о до-
бијању светлости; катоптрика; акусш. наука
о одбијању звука.
анакамптичан (грч. ana-kamptö) одбојни, који
одбија (светлост, звук).
анакатабат (грч. anâ, katâ одозго доле, bainö
идем, долазим) метеор. успостављање равноте-
же међу слојевима ваздуха: када, при дувању
јаког ветра, велика количина ваздуха појури
одоздо навише, онда ce иста толика количина
спушта из висине к земљи.
анакатарзис (грч. ana-kathaïrô очистим) мед. чи-
шћење груди од слузи, искашљавање.
анакатартика (грч. ana-kathairö) ПЛ. мед. средство
за чишћење груди од слузи; анакашаршична
средства. анакефалеоза (грч. ana-kephalaióò
поновити y
главним тачкама; сјединити y целину) здружи-
вање y целину; кратко понављање нечега; ре-
капитулација. анаклаза (грч. anâ-klasis
преламање) оиш. прела-
мање светлосних зракова. анакластика (грч.
anâklastos преломљен) ОПШ. на-
ука о преламању светлосних зракова, диоп-
трика. анаклиза (грч. ana-klmô наслонити ce)
мед. насла-
њање леђима, полулежећи положај болесника;
псих. ослањање на друге, тражење емотивне по-
дршке од других. анакојноза (грч. ana-
koinóo саопштити коме
што оцене ради) заједничко саветовање и до-
говор, споразумевање. анаколема (грч. ana-
kollâô налепити) мед. маст за
зарашћивање рана.
анаколут (грч. anakoluthon) грам.в. анаколутија.
анаколутија (грч. anakoluthia недостатак y вези,
немање везе) грам. недостатак y правилности
реченичне конструкције који настаје услед
изненадне промене или прекида нарочито по-
сле дужих уметнутих реченица, или услед изо-
стављања речи, које ce онда морају по смислу
допунити; анаколут. анаколутичан (грч.
anakóluthos) неправилан, без
везе.
анаконда зоол. највећа змија тропске Америке.
анакреонтика (грч. Anakréôn) песме испеване y
духу и стилу Анакреонта, с тематиком о про-
лазности живота и о уживању y вину и песми.
анакреонтичари ал. група .немачких песника
XVIII века који су, по угледу на Анакреонта,
певали љупке, каткада и фриволне песмице.
анакриза (грч. anâkrisis) испитивање, претходна
истрага. анакруза (грч. anâkrusis) мешр.
наглашавање,
ударање гласом на слог. анактеза (грч.
anâktësis) мед. окрепљење, оздра-
вљење. анакуза (грч. anâ, akûo чујем) мед.
глувоћа
услед обољења слушног живца. анакуфизма
(грч. anakûphisma дизање, подиза-
ње) телесна окретност која ce стиче веж-
бањем. аналан (лат.) који ce односи на анус;
анаш. чмар-
ни; анални отвор задњи отвор црева.
аналгезија (грч. analgesia) мед. безболност, не-
осетљивост, престанак (или: губитак) осе-
ћања бола; аналгија. аналгетик (грч. an-,
âlgos бол) мед. средство за
ублажавање односно сузбијање осећаја бола.
аналгија (грч. an- âlgos бол.) мед. в. аналгезија.
аналдија (грч. an-, aldamô потпомажем, храним,
јачам) мед. престанак растења и развијања,
закржљавање. анале (лат. од anno година)
уметничка приредба
која ce одржава редовно једанпут годишње.
аналекта 44 анаморфоза
аиалекта (грч. anâlekta) Т. одабрана штива.
аналепснја (грч. anâlêpsis, analambânô
подижем, успостављам) мед. оздрављење,
опорављање, јачање.
аналептнка (грч. ana-lambânô) 1. мед. наука о
по-прављању здравља; 2. tu. мед. средства за
јача-ње и окрепљење.
аналептичаи (грч. analëptikos) освежаван, окре-
пан, окрепљујући, освежавајући.
анали (лат. annales, annus година) ПЛ. годишња-
ци, летописи.
авализа (грч. analysis) рашчлањавање, разглаба-
ње, разлагање целине на њене делове; логич-
на анализа разлагања појма y његове ознаке,
суда y његове делове; психолошка анализа
разглабање једне представе y њене елементе;
приказ, оцена, оцењивање; квалитативна
анализа хем. одређивање састојака неког тела;
квантипштивна анализа хем. одређивање са-
стојака једног тела по њиховој тежини; маш.
стара анализа доказивање неког става раш-
члањавањем на простије ставове већ доказа-
не или као истините прихваћене; модерна
анализа решавање проблема свођењем њихо-
вим на једначине; супр. синтеза.
аналнзатор (лат. analysator) физ. онај део пола-
рископа који служи утврђивању чињенице да
je светлост поларизована (огледало, Николо-
ва призма); va. поларизатор.
аналнзирати в. анализоваши.
анализовати (грч. ana-lyö) раставити, растав-
љати,рашчланити,рашчлањавати,разложити,
разлагати, разглабати нешто (у његове најма-
ње саставне делове); испитати, испитивати по-
танко; анализирати, аналисати.
аналисати (грч. ana-lyö) в. анализовати.
аналист(а) (лат. annales) 1. летописац, писац го-
дишњака.
аналист(а) (грч. ana-lyö) 2. в. аналитичар.
аналистика (фр. analistique) рад на аналима, ле-
тописима.
аналитика (грч. analytikë) теорија анализе; веш-
тина и метода рашчлањавања мисли и појмо-
ва y њихове саставне делове; елементарна ло-
гика која ce бави појмовима, судовима и за-
кључцима.
авалитичав (грч. analytikós) рашчлањаван, који
рашчлањава, разглабан, који разглаба; који
je постао путем анализе, који ce оснива на
анализи; аналишичан суд онај који ce оснива
на томе што ce субјекту придаје предикат
који ce y њему већ налази, тј. са њиме je
идентично везан, нпр. сва су тела распростр-
та; аналитична дефиниција одређивање пој-
ма помоћу његовог иајближег рода и његове
специфичне разлике; суор. синтетичан.
аналитичар (грч. analytikós) филозоф, хемичар
и др. који ce бави разглабањем, рашчлањава-
њем на саставне делове (мисли, тела итд.); Рач.
лице оспособљено за пријем и обраду пода-
така y рачунско-аналитичком центру ана-
лист(а).
аналитички (грч. analóu рашчлањавам, разре-
шавам) који ce заснива на методи анализе;
који ce односи на аналитику; аналигиички је-
зици лингв. језици y којима ce односи једне
речи према другим деловима y реченици изра-
жавају y највећем броју случајева тзв. ана-
литичким облицима, тј. облицима састав-
љеним од више речи (нпр. српскохрв. ножем
-синтетички облик и нем. mit dem Messer
-аналитички облик).
аналог (грч. analogem сличан, одговарајући)
лингв. реч једног језика која, семантички,
етимолошки, морфолошки итд., одговара ре-
чи другог језика.
аналоган (грч. anâlogos) сличан, подобан, сагла-
сан, одговарајући, сродан, истоврсан; који
одговара неком закону, правилу, типу или
обрасцу; аналогни рачунари рачунари чије су
променљиве представљене физичким величи-
нама (температура, напон и сл.).
аиалогизам (грч. analogismós) фил. доказ (или:
закључак) на основу сличности.
аналогија (грч. analogia) сличност, истоврсност.
истоветност или сагласност y особинама и од-
носима; закључак по аналогији лог. закључак
из појединачног или посебног о појединач-
ном или посебном као сличном; физичка ана-
логија делимична сличност између закона јед-
не области појава са законима неке друге
области појава, која доприноси да ce те две
области узајамно објашњавају (Максвел).
аналогнја јурис (нлат. analogia juris), сличност
правна, сагласност са правним начелима.
аналогисти (грч. analogia) представници правца
y класичној филологији који су аналогију
сматрали као природну тенденцију која чува
подударност између мисли и говора.
аналогон (грч. analogem) сличан или одговарају-
ћи предмет (или: догађај), слично (или: одго-
варајуће) стање; аналогон рационис (нлат.
analogen rationis) нешто што одговара разуму,
што je y складу са разумом.
аналфабет (грч. an-, alpha, beta) онај који не
зна азбуку, тј. који не зна ни читати ни писа-
ти; неписмен, незналица.
аналфабетизам (грч.) неписменост.
анамартезвја (грч. an-amartësïa) безгрешност,
непогрешност.
анамнеза (грч. anamnesis сећање) фил. Платоно-
во учење по којем je душа преегзистовала,
раније постојала y чистом стању и ту стекла
своје идеје; мед. подаци које болесник даје
лекару о ранијем стању свог здравља пре са-
дашње болести.
анамнестика (грч. anamnesis сећање) фил. веш-
тина сећања и памћења; јачање памћења.
анамнестичан (грч. ana-mimnëskô сећам ce) ко-
ји ce тиче сећања, који припада сећању,
памћењу; анамнестична средства мед. леко-
ви за јачање памћења.
анаморфичан (грч. ana, morphë облик) изокре-
нут, изопачена облика, наопак, искежен, нака-
зан; анаморфотичан.
анаморфоза (грч. ana-mörphösis преображај,
преиначење) преображај; физ. по оптичким за-
конима унакажено нацртана слика неког пред-
анаморфотичан 45

анасон
 мета, али тако да изгледа онако каква треба
да je кад ce гледа са извесне тачке (оптичка
анамофроза), или одбијањем од погодног
огледала (кашоптрична анаморфоза) и кроз
брушена стакла (диопшрична анаморфоза);
бот. ненормално преображавање услед изопа-
чења или промене y навици биљке.
анаморфотичан в. анаморфичан. ананас (нлат.
ananassa sativa) бот. јужноамеричка
биљка са веома укусним и мирисним плодом
тежине 3^4 kg. анандрија (грч. an-andria)
немушкост; немужев-
ност, плашљивост, кукавичлук. анандричан
(грч. ân-andros) који je без мушко-
сти, плашљив; бот. који нема прашничких
нити.
ананеозија (грч. ana-néôsis) подмлађивање.
ананим (грч. ónoma име) псеудоним добијен чи-
тањем имена или презимена унатраг.
ананкофагија (грч. anânkê нужност, phageîn
je-
сти) мед. узимање хране по пропису, по дијети.
анантаподотон (грч. anantapódoton недовршена
реченица) реш. прећуткивање завршне рече-
нице, нпр.: Ако ли не учиниш, - видећеш шта
ће ти бити. анантичан (грч. an-anthês) бот.
без цвета, који
не цвета. анапест (грч. anâpaistos) метричка
стопа од два
кратка и једног дугог слога: обрнут дактил,
због чега ce зове и антидактилос.
анапетија (грч. anapetês раширен, отворен)
мед.
проширеност крвних судова. анаплазис (грч.
ana-plâssô преобразим, уобли-
чим) мед. преображавање, намештање сломље-
них костију, поправљање оштећених делова
тела хируршким путем; пластична хирургија.
анапластика (грч. ana-plâssô преобразим)
мед.
вештина намештања сломљених или уганутих
костију, покривање и уклањање разних те-
лесних недостатака хируршким путем; пла-
стична хирургија. анаплероза (грч.
anaplërôsis) допуњавање, заме-
њивање изгубљених или оштећених делова
тела и удова. анаплеротика (грч. ana-plëroô
испуним) «л. мед.
средства која помажу накнаду изгубљених де-
лова и стварање, растење меса. анапнеузија
(грч. anâpneusis) мед. дубоко диса-
ње; одушак, одмор. анапноика (грч. ana-
pnéô) tu. мед. средства која
помажу дисање, анапноична средства.
анапрозелит (грч. anâ, prosélytes) онај који je
поново обраћен y веру, који je поново за
нешто. анаптиза (грч. ana-ptyö испљујем) мед.
испљува-
ње, искашљавање, избацивање слузи.
анаптиксис (грч. anaptyksis развитак, развој)
лингв. уметање вокала између два сугласника
(нпр. српскохрватско дијалекатско парви ме-
сто први и сл.). анаптоза (грч. an-âptô
обесим) утученост, погру-
женост. анареа (грч. anârroia) мед. пењање
сокова, наро-
чито крви, према горњим деловима тела.
ан аријер (фр. en arrière) назад, уназад, натраг,
остраг; y одсуству, иза леђа.
анартрија (грч. anâ, ârthron уд) мед. 1. недоста-
так (или: немање) удова.
анартрија (грч. an-, ârthron) 2. мед. повећана
дисартрија, када болесник говори потпуно
неразумљиво; долази услед узетости мишића
за говор (језика, грла, ждрела, усана, лица као
последица мождане капље, прогресивне и бул-
барне парализе).
анартрос (грч. anâ, ârthron) безудник, човек ко-
ји je толико угојен да му ce више не разазна-
ју зглобови.
анархизам (грч. an-, arche власт) безвлађе, без-
влашће; непризнавање ауторитета, реда, дис-
циплине, самовоља, марксизму непријатељ-
ска, малограђанска теорија за коју je карак-
теристично свако порицање државе и која y
свом концепту револуције негира стадијум
диктатуре пролетаријата, организоване поли-
тичке борбе, и руководеће улоге пролетерске
партије; оснивачи су Прудон, Бакуњин и
Стирнер.
анархија (грч. anarchia) безвлашће, стање
друштва y коме потпуно престаје влада зако-
на и сваког ауторитета; физ. потпун неред.
анархист(а) (грч. an-archos без поглавара, без
воће) присталица мишљења да je потребно
срушити постојећи државни и друштвени по-
редак; човек који иде за тим да свим могућим
средствима, без икаквих обзира, сруши посто-
јећи поредак и заведе стање потпуног без-
влашћа.
аиархоидан (грч. anarchia безвлашће, eïods из-
глед) сличан безвлашћу (анархији).
анархоиндивидуализам (грч. a-, archos, лат. indi-
viduum јединка) покрет y оквиру анархизма
који развија тезу о отуђењу човека и друш-
тва, и његовом враћању својој људској при-
роди на бази унутрашње побуне против свих
спољашњих притисака на индивидуу које вр-
ше држава и право; његово „ja" схваћено je
као себично и изоловано, па није имао много
присталица сем y САД; први теоретичар био
je Макс Штирнер (1806-1856).
анархолиберализам (грч. a-, arche, лат. überaus
слободан) „либерална анархија", насилна ко-
ваница која ce y југословенској политичкој
пракси, око седамдесетих година, користила
за схватања интелектуалаца који су себе на-
зивали хуманистичком интелигенцијом и ле-
вим марксистима.
анархосиндикализам (грч. a-, arche, syndikos за-
ступник) ситнобуржоаски опортунистички
правац y међународном синдикалном покрету
према коме радници треба да ce боре само за
побољшање свог положаја без учешћа y поли-
тичкој борби.
анасарка (грч. ana, sarx месо) мед. кожна водена
болест.
анасеизам (грч. anâ, seismós трус, земљотрес)
геол. својство земљотреса код којих бивају
велика вертикална померања тла.
анасон (нлат. anisum) бот. биљка из породице
анасонлнја 46 анахоризам
 штитара, чији ce осушени плодови употреб-
љавају код нас, y Македонији, као зачин за
хлеб и опојна пића, варочито ракију (ана-
сонлија). анасонлнја (нлат. anisum) ракија y
коју je по-
мешан, ради мириса, осушен плод анасона.
анаспазис (грч. ana-spao извлачити) мед. в.
ана-
спазмија. анаспазмија (грч. ana-spâô) мед.
стезање желуца,
грч желуца; анаспазис. анастаза (грч.
am'stëmi, anâstasis устајање) ускр-
савање, ускрснуће; мед. устајање из болеснич-
ке постеље, оздрављење, опорављење (рекон-
валесценција); умножавање, преношење, нпр.
бакрореза; тип. спремање новог издања неке
књиге тиме што ce префотографише раније
штампани текст. анасталтика (грч. ana-
stéllô сузбијам) %и. мед.
средства за заустављање крви. анастатичан
(грч. anastatikós) који одводи оно
што je нездраво; који подмлађује, који обна-
вља; преносан, преносни; помоћу префото-
графисања раније штампаног текста припре-
мљен за ново издање књиге. анастигмат
(грч. anâ, stigma тачка) оот. фото-
графски објектив од нарочито комбинованог
сочива који даје слике које све до ивица по-
казују велику оштрину. анастнгматичан
(грч. anà, stigma) oam. који даје
пуну оштрину слике; мед. оштровид, који je
без поремећаја y оштрини вида.
анастомизација (грч. anà, stóma уста) састав-
љање отвора, ушћа; уједињење, спајање;
хир. састављање и повезивање крвних судова
или нерава. анастомоза (грч. anà, stóma) мед.
спојница која
везује два крвна суда или два живца; против-
природно отварање крајњих делова крвних
судова. анастомотика (грч. anà, stóma) вл.
мед. средства
за отварање запушених ушћа крвних судова и
ДР- анастрофа (грч. anastrophê) реш. окретање,
извр-
тање речи, мењање места речима, нпр. „други
неки човек"; место „неки други човек"; мед.
извртање материце и мокраћне бешике. ават
(лат. annus година) годишњи приход nane.
анатема (грч. anathema) проклетство, црквено
прогонство или проклетство неког човека или
ствари; искључење из цркве; фт. проклиња-
ње, клетва; анатема есто (лат. anathema
es to), нека je проклет! анатемисатв (грч.
anathematizö) проклети, баци-
ти проклетство на кога или што; искључити из
цркве. анатимијаза (грч. ana-thymfasis)
испаравање,
димљење; мед. подригивање. анатолнјски
(грч. anatolë исток) источни; источ-
њачки. анатом (грч. anatomikós који расеца)
научник
који ce бави анатомијом (стручњак y анато-
мији). анатомизовати (грч. ana-témnô
расецам) парати,
рашчлањавати, разуђивати, растављати на са-
ставне делове; фт. проучавати y танчине, до
ситница; анатомизирати.
анатомнја (грч. anatomia расецање) наука која
ce бави проучавањем састава склопа тела жи-
вих бића, животиња и биљака; вештина расе-
цања лешине или биљке y циљу научног испи-
тивања; патолошка анатомија она која про-
учава све промене, које ce дешавају на телес-
ним органима при разним обољењима; Шопо-
графска, хирургијска или примењена анашо-
мија она која проучава поједине делове тела
и њихов распоред; упоредна анатомија она
која упоређује грађу и састав човечјег тела
са телом животиње.
аиатоцизам (грч. tokfzö дајем под камату, зеле-
нашим) прав. наплаћивање интереса на инте-
рес; углавничење интереса, up. анатоци-
стички.
анатреза (грч. anâtrësis) мед. отварање бушењем,
провртање, уа. трепанација.
анатрепсис (грч. ana-tréphô) жд. опорављење
(или: ојачање) помоћу хране.
анатрипсис (грч. ana-trîbô трљам) мед. трљање
удова; чешање коже.
анатриптика (грч. ana-tribö) мед. 1. лечење трља-
њем; 2. нлат. ana-triptica ПЛ. средства за трља-
ње; анатриптична средства.
анатропа (грч. ana-tropë преокрет, обрт) реш. по-
бијање противничких навода једноставним
одрицањем; мед. превртање желуца, јако по-
враћање.
анафаза (грч. anâ на кроз, phâsis појављивање)
биол. фаза сложене ћелијске деобе.
авафија (грч. an-, aphë пипање) жд. неосетљи-
вост (или: смањена осетљивост) коже, пореме-
ћај y чулу пипања.
анафнлаксија (грч. anâ, phylaxis чување, зашти-
ћавање) мед. постајање организма преосетљи-
вим према поновном убризгавању беланчеви-
ие која му je раније већ једном била убриз-
гана.
анафонеза (грч. anaphonësis) мед. вежбање и
јача-ње плућа и говорних органа гласним
говоре-и>ем и певањем.
анафора (грч. anaphora) аоеш. „изношење спре-
да", понављање истих речи y почетку речени-
це или реченичних делова нпр.: Кулу гради
црни Арапине, - Кулу гради од двадест тава-
на; Косу реже остарела мајка, - Косу реже па
виноград веже (шл. епифора); мед. избацивање
кашљањем или повраћањем; астр. појављива-
ње знакова на небу.
анафореза в. електрофореза.
анафродизија (грч. an-, aphrodisîa љубавно ужи-
вање) мед. болесни недостатак или умањеност
сполног нагона.
анафродизијак (грч. an-, aphrodisiakós који
припада љубавном уживању) мед. средство за
отклањање и спречавање сполног нагона и
прохтева.
анафродит (грч. an-aphróditos) мед. онај који ни-
је способан да оплоди.
анахорет(а) (грч. anachorètes) човек који ce по-
вукао од света; пустињак, испосник, усамље-
ник; пр. анахоретски.
аназсоризам (према анахронизму, грешци y
рачу-
анахронизам 47 ангора-вуна
 нању времена) грешка y географском зна-
њу песника, нпр. кад Шекспир Бохемију-
-Чешку изведе на море. анахронизам (грч.
anachronismós) погрешка y
рачунању времена, датума, догађаја, оно што
je y противности са хронологијом, временска
поремећеност, несавременост; занемаривање
онога што одговара духу и приликама време-
на, нпр. топови y Косовској бици, Цезар на
аутомобилу итд.; заосталост, застарелост; «р.
анахронистичан. ан блан (фр. en blanc) трг.
бланко жиро, неиспу-
њено, отворено, неисписано место за цифре
на новчаним упутницама. ан блок (фр. en
bloc) навелико, уцело, ђутуре,
одсеком, једно на друго. анвелопа (фр.
enveloppe) завој, омот; врста жен-
ског огртача; вој. ниско утврђено, узано спо-
љно утврђење; маш. непомична крива на коју
нека равна помична крива y својој равни
остаје стално дирка (тангента). анвер (фр.
envers, лат. inversus) наличје; a л'ан-
вер (фр. à l'envers) наопако, натрашке, на на-
личје. анверсен (фр. enversins) трг. ил. груб
вунени
серж. анвоаје (фр. envoyé) изасланик,
посланик дру-
гог реда, отправник послова. ан вог (фр. en
vogue, од итал. voga поверење)
модерно, омиљено, хит. ангажовати (фр.
engager) обавезати, узети y служ-
бу, погађати, погодити, најмити; побудити,
наговорити, навести, склонити кога на што;
обећати, обавезати обећањем, нпр. за плес;
упустити ce y нешто, пустити ce, уплести ce y
борбу; ангажоваши ce заузети ce, заузимати
ce, заложити ce, залагати ce (за кога или што).
ангажман (фр. engagement) обвезивање, обавеза,
обавезност, нпр. за плес, неко плаћење итд.;
залагање, давање y залог; ступање y службу,
погодба, најмљивање; служба, редовна дуж-
ност; еој. чарка, судар, сукоб, бој. ангажован
(фр. engager) обавезан, који ce обе-
ћао, који je узет y службу; еој. заплетен y
борбу. ангарија (лат. angaria) кулук,
кулучење; кола,
брод и др. узети y кулук. ангаријација (нлат.
angariatio) употреба при-
ватних ствари (кола, бродова и др.) против
воље сопственика y службу држави, нпр. за
ратне сврхе. ангејологија, ангиологија (грч.
angeîon, logia
наука) фтиол. в. ангиографија. ангелика (грч.
angelos анђео) бот. анђеоски ко-
рен; жуз. енглески муз. инструмент сличан ги-
тари; један регистар на оргуљама.
ангиектазија (грч. angeîon суд, ektasis растеза-
ње) мед. проширење крвних судова. ангиитис
(грч. angeîon суд, крвни суд) мед. запа-
љење крвних судова; ангишис. ангина (лат.
angere сузити, стеснити) жд. гушо-
боља, запаљење врата, нарочито крајника.
ангина пекторис (лат. angina pectoris) мед. стеза-
ње груди, јаки болови y области срца, пра-
ћени смртним страхом; иекшорална an-
ilina. ангиографија (грч. angeîon суд, grâphô
пишем)
физиол. опис крвних судова; наука о крвним су-
довима или о течносним односима y човечјем
телу. ангиокарп (грч. angeîon karpós плод)
бот. плод
затворен y плодиште и биљка са таквим
плодом. ангиом (грч. angeîon) мед. nera или
израштај на
кожи или слузокожи услед ненормалног намно-
жавања и ширења крвних или лимфних судова.
ангионеуроза (грч. angeîon, neuron живац) мед.
обољење живаца крвних судова. ангиопатија
(грч. angeîon, pàthos бол) мед. опш-
ти назив за све болести система крвних судова.
ангиопластика (грч. angeion суд, plâssô уоблича-
вам) мед. пластично везивање или настављање
крвних судова; примењује ce y микрохирур-
гији. ангиосарком (грч. angeîon, sârx месо) мед.
опасан
рак крвних судова. ангиоспазмус (грч. angeîon,
spasmós грч) мед. грч
крвних судова. ангиоспермије (грч. angeìon,
spèrma семе) бот.
скривеносемењаче, биљке чије су семенке за-
творене y плодиште. ангиостеноза (грч.
angeîon, sténos тесан, узан)
мед. сужавање (или: стешњавање) крвних су-
дова. ангиотомија (грч. angeîon, témnô режем)
мед. се-
чење, операција крвних судова. ангитис (грч.
angeîon) мед. в. ангииШис. англеза (фр. anglaise)
живахан енглески плес y
2/4 и 3/4 такта. англизирати (фр. anglaiser)
поткусити коњу pen,
сечењем мишића спуштача учинити да коњ-
ски pen остане стално y водоравном положају.
англикан, англиканац припадник англиканске,
тј. протестанске цркве. англиканска црква
енглеска реформирана на-
родна црква којом управљају два митрополи-
та и 24 епископа; епископална црква.
англист (Anglia Енглеска) научник који ce бави
проучавањем енглеског језика и књижев-
ности. англицизам (нлат. anglicismus)
енглеска реч ко-
ја je ушла y неки туђ језик и одомаћила ce y
њему; извесна особина енглеског језика пре-
несена y неки стран језик; особеност енгле-
ског језика. англоманија (нлат. Anglia, грч.
mania страст)
претерано одушевљење Енглезима и угледање
на њих и све што je енглеско. англофилија
(нлат. Anglia, грч. philos прија-
тељ) љубав за све што je енглеско; супр. англо-
фобија. англофобија (лат. Anglia, грч.
phóbos) страх од
Енглеза или мржња на Енглезе.
англофонске земље земље y којима je енглески
службени језик. ангора-вуна одлична вуна
која ce добива од ан-
горске козе и оплемењеног ангорског зеца;
има танка и дуга влакна свиласта сјаја.
ангостура- 48 аидрофономаннја
кора
ангостура-кора в. ангусшура-кора.
ангошјозаменте (итал. angosciosamente) муз. в.
ангошјозо. ангошјозо (итал. angoscioso) муз.
брижно, болно,
печално. ан гро (фр. en gros) трг. навелико,
навише, на
квантум; углавном (испричати нешто).
ангстер (итал. anguistâra, нлат. angustrum) висо-
ка боца или врч за пијење са узаним грлићем.
антуларан (лат. angulus, угао, angularìs) угласт,
ћошкаст, рогљаст. ангулус (лат. ангулус)
угао, кут. ангуста (лат. angusta) муз. један
регистар на ор-
гуљама. ангустација (лат. angustatio
сужавање) мед. не-
природно сужавање крвних судова y човечјем
телу. ангустура-кора горка кора једне
јужноамеричке
биљке, назване по граду Ангостура, која ce
употребљава као лек против повратних гроз-
ница; сада ce употребљава и за справљање јед-
не врсте ликера; ангостура-кора. андалузит
мш. алуминијев силикат (назван по
Андалузији, где je пронађен). андаменто
(итал. andare ићи, andamento) ход;
муз. део једне фуге. анданте (итал. adante)
муз. као y ходу, лагано;
као именица: комад y лаганом темпу.
андантино (итал. andantino) муз. мало лаганије,
умерено. андариии (итал. andarmi) ПЛ.
дугуљасто-округли
резанци y облику грашка. андезит мт. врста
вулканске стене оловно-цин-
кане руде (назив по планинама Андама).
андерграунд (енг. underground подземље) покрет
непризнатих y стрипу, филмовима, музици,
књижевној периодици, настао крајем педесе-
тих година нашег века, унео свежину y окошта-
ле форме уметности и начина живота. ан
детај (фр. en détail) потанко, подробно, оп-
ширно, исцрпно, до танчина, до ситница; трг.
намало (суар.: ан гро). андосирати (фр.
endosser) трг. потписати меницу
на полеђини и тиме je пренети на другог; ин-
досирати. андосмав (фр. endossement) трг.
потпис менице
на полеђини, пренос менице. андрагатија
(грч. andragathi'a) мужевност, хра-
брост; врлина, честитост. андрагогија (грч.
anër, andres човек, муж, gögi'a
вођење, подучавање) наука о образовању
одраслих. авдрак (перс. andrek туга,
несрећа, јад) ђаво,
враг; невоља, несрећа, зло. андрамоље (грч.
chondrómallon груба вуна) ства-
ри без вредности, прње, дрангулије.
андрецеум (грч. anër, andres човек, муж, oikfon
кућа, станиште) бот. скуп свих прашника y
цвету. андристи (грч. anër, andres) tu. фил. они
следбени-
ци Аристотела који су одрицали бесмртност
човечјег духа; главни представник био Пом-
понације (1462-1525). андро- (грч. anër, andres)
предметак y сложеница-
ма са значењем: човек-мушкарац.
андрогамија (грч. anër, andrós, gamos брак) биол.
оплођење мушкога гамета женским.
авдрогенеза (грч. anër, andrós, genesis постанак)
биол. развитак оплођене јајне ћелије y којој
долази до одстрањивања материнског једра.
андрогенн (грч. anër, andrós човек, génos род)
биол. т. супстанције са дејством мушких спол-
них хормона; хормони могу бити природни и
вештачки. андрогенија (грч. anër, génos
рођење в. андро-
гонија. аидрогин (грч. andró-gynos)
двосполник, двоспо-
лац, хермафродит; ушкопљеник; слабић, жен-
скоња, шоња. андрогинија (грч. anêr, gynë
жена) двосполност,
хермафродитизам. андроговија (гр. anër,
gone рађање) стварање
човека, нарочито првог човека; расплођавање
људског рода; андрогенија. аидроид (грч.
anër, eidos лик) вештачки напра-
вљен, покретан човечји лик; робот.
авдроидан (грч. anër, eidos) сличан човеку, на-
прављен y човечјем облику. андрокефал
(грч. andrós човек, kephalë глава)
миш. биће с људском главом и животињским
телом (Минотаур, Сфинга). андрокефалоид
(грч. anêr, kephalë глава) ш. ка-
мен који има облик човечје главе или неког
дела човечјег тела. андролити (грч. anêr,
lîthos камен) ПЛ. геол. ока-
мењене људске кости. >
андрологија (грч. anër, logîa наука) мед. наука
која ce бави проучавањем болести својстве-
них мушкарцима (за разлику од гинекологије).
андроманија (грч. andro-mani'a) чежња за муш-
карцима, упаљеност жена за мушкарцима; ним-
фоманија. Андромаха (грч. Andromâchë)
миш. жена најве-
ћег тројанског јунака Хектора, мати Асти-
јанаксова. После Хекторове погибије била
робиња Ахиловог сина Пира и с њим родила
три сина. Трагедије од Еурипида и Расина.
Андромеда (грч.) миш. кћи етиопског краља Ке-
феја и Касиопеје; наљутивши богове, жртво-
вана je морском чудовишту; спасао je Пер-
сеј; астр. сазвежђе на северној небеској хе-
мисфери, y коме ce налази нама најближа спи-
рална маглица (галаксија). андромоље в.
андрамоље. андропауза (грч. anër, andrós
човек, мушкарац,
paüsis престајање) промене y организму муш-
карца после 50. године старости; код жена ме-
нопауза.
андростерои (грч.) мушки сполни хормон.
андротомија (грч. anër, témnô сечем) анаш.
сече-
ње човека, нарочито људског леша ради науч-
ног испитивања. андрофаг (грч. andro-
phâgos) људождер; уи. ан-
Тропофаг. андрофобија (грч. anër, phóbos)
страх од људи,
од мушкараца. андрофономанија (грч. anër,
phónos убиство,
manìa страст) мед. лудило које гони људе на
вршење убистава.
анђео 49 анестезација
анђео (грч. ângelos весник) шеол. божји гласник,
полубожанско биће. анегдота (грч. anékdotos
неиздан) 1. спис који,
ма из ког разлога, још није објављен, или je
намерно задржан од штампања; y новије време
анегдотама ce називају досада нештампани
стари списи или поједини одломци из њих; 2.
лиш. прича о каквом занимљивом догађају; но-
ва и кратка прича, шаљива или духовита при-
чица. анегертика (грч. an-egeîrô пробудим)
вештина да
ce обамрли поврате y живот. анеза (грч.
anesis) мед. попуштање, олакшавање,
слабљење, нпр. болести. анеклогист(а) (грч.
an-eklógistos без обрачуна)
онај који je ослобођен од полагања рачуна.
анекс (лат. annexus) прилог, додатак; наставак;
принадлежност; све што je додано или везано
за нешто. анексан (лат. annexus) зависан,
везан за, придо-
дан, споредан; припремни. анексија (лат.
annexio) присаједињење, припа-
јање, придружење, утеловљење.
анексионист(а) (лат. annexio) пријатељ или по-
борник увећања државе путем присаједињења
туђих покрајина. анектирати (лат. annectere)
присајединити, при-
појити, придружити, утеловити, утеловљава-
ти; шаљиво: красти, украсти, присвојити.
анекумена (грч. a-, an-, не-, oikuménê
настањена
земља) ПЛ. области и предели на земљи на ко-
јима ce људи не могу стално настањивати
(нпр. пустиње, мочвари итд.). анелектричан
(грч. an-, ëlektron ћилибар) физ.
неелектричан (о телима која изгледа као да
немају електрицитета, нпр. метали).
анематоза (грч. a-, haîma крв) мед. оскудно или
недовољно стварање крви y телу.
анематургија (грч. a-, haïma, ergon дело) мед.
наука о бескрвним операцијама. анемидрија
(грч. a-, haïma, hydör вода) мед. недо-
статак крвне воде или крвног серума, нпр. код
колере. анемија (грч. a-, haîma) мед.
малокрвност; бес-
крвност, обољење које долази услед смањења
количине крвне боје (хемоглобина) или услед
смањења броја црвених крвних зрнаца.
анемичан (грч. a-, haîma) бескрван, малокрван,
блед, слаб; фиг. неспособан за живот. анемо-
(грч. ânemos) предметак y сложеницама са
значењем: ветар. анемобарометар (грч.
ânemos, barys тежак, mé-
tron мера) справа која показује, односно ме-
ри, јачину ветра. анемобат (грч. ânemos,
bafnö идем) играч на ко-
нопцу, превртач. анемогаман (грч. ânemos,
gâmos брак) бот. ане-
могамне биљке, биљке које ce оплођавају по-
моћу ветра, тј. код којих ветар преноси цвет-
ни прах (полен). анемогаме (грч. ânemos,
gâmos) ил. бот. биљке
код којих ветар, преносећи цветни прах (по-
лен) игра важну улогу при оплођавању.
анемограф (грч. ânemos, grâphô пишем) справа
која бележи на хартији брзину и правац ветра;
анемометрограф. анемографија (грч.
ânemos, gräphö) описивање
(или: проучавање) ветрова. анемологија
(грч. anemo, logia наука) наука о
ветровима, проучавање ветрова. анемометар
(грч. ânemos, métron мера) справа
за мерење брзине кретања, струјања ваздуха,
односно ветра, ветромер. анемометрија
(грч. ânemos, métron) мерење,
вештина мерења брзине и јачине ветра.
анемометрограф (грч. ânemos, métron, grapho)
в. анемограф. анемопатија (грч. ânemos,
pàthos бол) мед. лече-
ње ваздухом, метод лечења који ce састоји y
удисању пречишћеног ваздуха. анемоскоп
(грч. ânemos, skopéô гледам, видим)
ветроказ, справа која показује правац дува-
ња ветра. анемостат (грч. ânemos, states
постављен) уре-
ђај за распршивање струје ваздуха, при чему
ce може регулисати смер излаза ваздуха и ње-
гова количина. анемофилан (грч. ânemos,
philos пријатељ) бот.
који воли ветар (о биљкама код којих ветар
врши опрашивање, тј. оплођавање).
анемофилија (грч. ânemos, philos) биол.
опраши-
вање биљака посредством ветра. аненергија
(грч. an-enérgeia) нерадност, тро-
мост, лењост, оскудица y снази.
аиенкефалија (грч. a-, enképhalos мозак) мед.
урођени недостатак мозга. аненкефалос (грч.
a-, enképhalos) мед. наказа ро-
ђена без мозга. анеоробни (грч. a-, na, aër
ваздух, bios живот)
биол. који живи y средини без кисеоника; в.
анаеробни; супр. аеробни. анепиграф (грч. an-,
epi на, grâphô пишем) спис
који нема наслова. анепија (грч. an-, èpos
реч) мед. неспособност
говорења, немоћа, слабост. анепитимија
(грч. an-, epithymia пожуда) паа.
угаснута способност жуђења за чим.
анервија (нлат. anervia) мед. узетост, тромост
жила; анервичан. анергија (грч. an-, érgon
дело) мед. одсуство
алергије тамо где би требало да je има (честа
појава код тешких туберкулозних обољења).
анереза (грч. anairesis) pern, одрицање или поби-
јање онога што je противник покушао да до-
каже. анеретизија мед. 1. (грч. anâ, erethizö
дражим)
узбуђење, узбуђеност, узрујаност; 2. (грч.
an-, erethizö) недостатак (или: немање) раз-
дражљивости. анеритропсија (грч. an-,
erythrós црвен, ôps око)
мед. неспособност очију да виде и распознају
црвену боју. анероид (грч. a-, nërôs течан)
<рш. барометар по-
моћу еластичне металне плоче на кутији из
које je исцрпен ваздух. ан еспес (фр. en
espèce) трг. y звечећем новцу, y
готову. анестезација (грч. anaisthëtéô не
осећам) мед.
анестезнја 50 анимизам
 опиЈање чула тако да постану неосетљива
према болу. анестезија (грч. an-aisthêsfa)
мед. неосетљивост
према болу; фт. равнодушност, тупоглавост;
неспособност једног чула да прими чулне на-
дражаје. анестезиолог (грч. anaisthësia, lògos,
реч, говор)
шд. лекар - специјалист који je оспособљен
да обавља општу и локалну анестезију.
анестетвк (грч. anaisthëtéô) мед. средство које
изазива неосетљивост (при хируршким лече-
њима). анестетнчан (грч. an-aisthêtos)
који чини
неосетљивим према болу, који je без бола,
безболан; физ. тупоглав, неосетљив; непажљив,
немаран, расејан. анеуризма (грч. aneurynö
проширим) прошире-
ње крвних судова због обољења њихових зи-
дова. анеурија (грч. a-, neuron живац) .«eg.
слабост
(или: малаксалост) живаца. анеурин
витамин В-12; недостатак анеурина y
организму изазива болест бери-бери; користи
ce за лечење запаљења и оштећења живаца.
авжамбман (фр. enjambement опкорачење)
поеш.
прелажење, преношење смисла (тј. синтаксич-
ке целине) из једног стиха y други. анже (фр.
enjeu; jeu) улог y игри. ан жеиерал (фр. en
général) уопште, опћенито;
обично, најчешће. аннверзарнја (лат.
anniversarium) годишњица,
годишња прослава, помен и др. анндрија
(грч. anydria) в. анхидрија. анидроза (грч. an-,
idrös зној) мед. потпуно одсу-
ство излучивања зноја услед недостатка зној-
них жлезда. анизета (фр. anisette) ракија
зачињена анисом,
ликер од аниса (онајсаж). анизогамија (грч.
an ве, isos једнак, gâmos
брак) бшл. различитост семених ћелија по ве-
личини, облику и понашању. аннзокорија
(грч. a-, isos једнак, korê зеница)
мед. неједнакост зеница. анизометрнчан (грч.
an-, isos, métron мера) не-
равномеран. анизометропнја (грч. a-, îsos,
métron, ops вид)
мед. неједнака способност оба ока за прелама-
ње светлости. анизотропан (грч. a-, isos,
trópos обрт) који ни-
је y свим правцима y једној тачки неразличан
(кристали, као исландски кристал).
анизофилија (грч. a-, îsos, phyllon лист) бот. не-
једнака величина листова на истој грани.
анизохромија (грч. a-, fsos, chroma боја) мед.
неједнакост бојења црвених крвних зрнаца.
аннзурија (грч. an-, fsos, üron мокраћа) mg. не-
једнако лучење мокраће, знатно веће мокре-
ње једног дана него другог. аниктеричав
(грч. а-, не, без, ikteros жутица) мед.
без жутице, који није жут. ани курентис
(лат. anni currentis) текуће, ове
године; ано куренте. анил (арап. an-nil, шп.
anil) бот. индиго - биљка y
Индији, од које ce добива анилин.
аннлан (лат. anilis) бапски.
анилнзам (арап. an-nil) шд. тровање анилином.
аннлин (арап. an-nil) хем. безбојно, ароматично
уље, од кога ce справљају разне лепе боје,
тзв. анилинске боје; добива ce од индиго-биљ-
ке (анил); бензидам, кристалин, кијанол.
анилитет (лат. anilitas) бапскост, бапска ста-
рост, бапско понашање.
анима (лат. anima) душа дух; псих. према Карлу
Густаву Јунгу (1875-1961) женска страна лич-
ности y људској подсвести, без обзира на пол;
анима мунди (лат. anima mundi) физ. душа све-
та; анимарум дијес (лат. ammararti dies) дан
помена мртвим y католичкој цркви, задушни-
це, сви свети.
анимал (лат. animal) живо биће, живи створ; жи-
вотиња.
анималан (лат. animalis) животињски; анимална
храна месо, млеко, јаја итд.
анимализам (лат. animalis) животињска природа;
нарочито поштовање свих или само неких жи-
вотиња.
анимализација (нлат. animalisatio) претварање
хране y животињску материју, грађу; поживо-
тињење; процес анимализације претварање
анорганских твари y телу; начин исхрањивања
тела; физ. поживотињење.
анималије (лат. ammalia) ПЛ. животињска тела;
јела од меса; супр.: вегетабилије.
анималист(а) (лат. animal животиња) ум.
уметник (сликар или вајар) који ради
животиње.
анималкула (нлат. animalculum животињица)
ПЛ.ЗООЛ. микроскопске животињице, нарочито
тобожње семене ћелије (animalcula sperma-
tica).
анималкулизам (лат. animalculum) зоол. старо
учење да ce животињски заметак састоји од
микроскопски ситних семених ћелија.
анималкулисти (нлат. animalcula животињице) ПЛ.
природњаци XVII и XVIII века који су били
присталице анималкулизма.
анималност (нлат. animalitas) животињство, жи-
вотињска природа.
аннматизам (лат. anima душа) учење и веровање
да све што постоји има душу, живо (код прими-
тивних народа).
анимато (итал. animato) муз. живахно, оживљено,
одушевљено.
аннматор (лат. animare оживети, удахнутиживот)
1. цртач почетних и завршних покрета y црта-
ном филму; 2. духовита и образована особа
способна да покрене велик број људи за кул-
турно-забавне и сл. делатности.
анвмацнја (лат. animatio) оживљавање, ожив-
љење, давање душе; живост, животна свежина;
ватреност, жестина, љутња; тренутак од кога
ce заметак y утроби сматра живим; код
цртаног филма оживљавање слика.
аннмизам (лат. anima дух, душа) веома рашире-
но веровање да свако живо биће, чак и ствари,
има душу и да ce душе умрлих настањују y
живим и неживим предметима природе; мета-
физичко схватање душе и духовнога као жи-
вотног принципа од кога зависи свака делат-
ност тела; вера y духове.
анимирати 51 аногена метаморфоза
анимирати (лат. animare) дати душу или дух, ожи-
вити; подстакнути, ободрити, побудити, оду-
шевити, загрејати, подстрекавати, подба-
дати.
анимист(а) (лат. anima) фил. присталица ани-
мизма.
анимо (лат. animus дух, душа) прав. с предуми-
шљајем, y намери.
анимозан (лат. animosus страстан) озлојеђен,
огорчен, срдит, раздражен, непријатељски.
анимозитет (лат. animosus, фр. animosité) в. ани-
МОЗНОСТ.
анимозност (лат. animosus) страственост; љути-
на, огорченост, мржња, срџба; раздраженост,
жестина; непријатељско расположење према
коме или чему.
анимозо (итал. animoso) муз. срчано, храбро, жи-
вахно.
анимус (лат. animus) дух, душа; срце, осећање,
карактер; свест; назор, мишљење; самопоуз-
дање, одважност; намера, накана; псих. према
Карлу Густаву Јунгу (1875-1961) мушка стра-
на личности y људској подсвести, без обзира
на пол; уно анимо (лат. uno animo) једнодуш-
но, сложно.
анимус инјуранди (лат. animus injurandi) прав.
намера наношења увреде, поруге.
анимус ноценди (лат. animus nocendi) прав. наме-
ра причињавања штете.
ани презентис (лат. anni praesentis) ове године.
ани претерити (лат. anni praeteriti) в. ани преце-
деншис.
ани прецедентис (лат. anni praecedentis) прошле
године.
аниридија (грч. an-, ìris дужица) мед. недостатак
дужице y оку.
анис (лат. pimpinella anisum) бот. онајс, биљка
чији ce плод употребљава као зачин, додатак
лековима и лек против кашља.
ани футури (лат. anni futuri) идуће, наредне го-
дине.
анихилација (нлат. annihilatio) поништавање,
укидање, оповргавање.
анихилирати (лат. annihilare) поништити, укину-
ти, оповрћи, оповргавање.
анјон (грч. aniénai пети ce, узлазити) при елек-
трохемијском разлагању: састојак електро-
лита који ce појављује на аноди (Фарадејев
назив за електронегативни делић); супр.-.
кашјон.
анк (ег. душа, живот) египатски симбол живота;
свемир, све живо: и људи и богови; комбинаци-
ја мушког и женског симбола, Озириса и Изи-
де, најчешће y облику великог слова Т са
омчом.
АНКА (Anka Ajansi) турска новинска агенција.
анквизиција (лат. anquisitio) прав. предлагање
казне.
анквирирати (лат. anquirere) прав. повести судску
истрагу; тражити (или: предлагати) казну.
анкер (лат. ancora, грч. ankyra) брод. котва, лен-
гер; физ. y динамомашинама: калем од намота-
ја бакарних жица који ce обрће y магнетном
пољу.
анкесер (фр. encaisseur) eu. веома чврст и отпо-
ран боксер, тј. онај који може да прими и
поднесе много удараца. анкета (лат.
inquestia, фр. enquête) истрага која
ce одређује за испитивање чињеница и окол-
ности само за један случај; нарочито: коми-
сија (анкешна комисија) коју бира парла-
мент, влада или нека установа, и која има да
прикупи најпотребније и стварне податке на
основу којих би ce могао донети закон, одлу-
ка и сл. анкетирати (фр. enquêter) вршити,
извршити ан-
кету, истраживати, испитати, испитивати чи-
њенице о нечему. анкилоглоса (грч. ankylos
крив, glossa језик) мед.
делимична или потпуна сраслост језика.
анкилоза (грч. ankylos крив) мед. укоченост и
сраслост зглобова анкилометар (грч.
ankylos крив, métron мера)
справа за мерење кривине. анкл Сем в. Сем.
анконеји (грч. ankôn лакат) ил. анат.мишићи
опружачи руке.
анкора (итал. ancora) муз. још једном, поново.
анкора импаро (итал. ancora imparo) настављам
да учим; славни Гоја je овако потписао једну
своју слику y својој 82. години. анкрије (фр.
encrier) дивит, мастионица; санду-
че за боје; ш«а. резервоар на машини за штам-
парску боју. анксиозност (лат. anxius
загушујући) зебња,
осећање угрожености, узнемиреност, ојађе-
ност. анкх староегипатски назив за „крст
живота",
крст с дршком, који je симболизовао живот.
анласер (нем. anlassen пуштати y рад, пустити y
рад, Anlasser) шех. покретач (или електромо-
торни покретач) je y моторна кола уграђен
електромотор који своју струју узима из аку-
мулаторске батерије; при затварању елек-
тричног кола назупченом замајцу мотора са
унутрашњим сагоревањем саопшти неколико
обртаја док овај сам не ступи y рад;
стартер. анлеважа (фр. enlevage) скидање
једне оштеће-
не слике са платна на коме je била, ради пре-
ношења на ново платно. ан мас (фр. en
masse) y маси, y гомили, скупа,
ђутуре, сви заједно. ан минијатир (фр. en
miniature) y малом, y ма-
лој сразмери, смањен. ано (лат. anno) године,
y години. ано анте Христум (лат. anno ante
Christum) годи-
не пре Христа, пре Христова рођења.
аноблирати (фр. anoblir, ennoblir) дати плем-
ство, племићку титулу; оплеменити, облаго-
родити. анварија (грч. an-, нлат. ovarium
јајник) мед.
урођени недостатак јајника. аноген (грч. anö
навише, gignomai постати) up.
геол. стене чији je материјал постао крета-
њем одоздо горе, тј. еруптивне стене; сучр.
катоген. аногена метаморфоза геол. промене
на минерали-
ма изазване утицајем воде или ваздуха.
авода 52

ант-
анода (грч. àn-odos узлаз, пут навише) физ.
пут
којим електрична струја напушта позитивни
пол и улази y електролит на своме путу ка
негативном полу (Фарадеј); позитивни пол,
супр. катода; уп. електрода. анодија (грч.
anodi'a) невезан, несликован начин
говора. анодииија (грч. an-, odynë бол) мед.
безболност,
немање порођајних болова. анодиум (грч.
an-, odynë бол, нлат. anodinum)
мед. средство за ублажавање бола и за успављи-
вање. анодонти (грч. an-, odüs) ПЛ. ЗООЛ.
сисари који
немају зуба.
аноксија (грч. an без, oksys кисео, оштар, gene-
sis постанак) смањење, односно недостатак
кисеоника y крви и ткивима организма.
аномалан (грч. anômalos) нередован, неправи-
лан, противан правилу, који одступа од пра-
вила, необичан. аномалнја (грч. anomalìa)
неправилност, одсту-
пање од правила или закона, изузетност, нере-
довност, необичност; астр. неправилност y
кретању планете. аномалистички (грч.
anômalos) неправилан, ко-
ји одступа од правила, противан правилу.
аномалологија (грч. anômalos неправилан, 1о-
gia) грам. наука о неправилностима y језику; уп.
аномалон. аномалон (грч. anomalon) грам.
неправилни
глагол. аномеомерија (грч. an-, omós
сличан, истовр-
сан, meros део) састављеност од неједнород-
них делова. аномизам (грч. a-, nómos
закон) в. антино-
мизам. аномија (грч. anomi'a) безакоње,
незаконитост,
необузданост. аноминацнја (нлат.
annominatio) pern, намерно
изједначавање речи, стављање једне поред
друге двеју речи које гласе једнако или слич-
но, a имају различито значење, нпр.: Тишина
je постала још тиша; парономазија.
аномичан (грч. ânomos) незаконит, неуредан,
злочиначки. анонаран (нлат. annonarius
житни) који ce тиче
промета и добијања жита, житни, нпр. анонар-
ни закони. анониман (грч. anônymos)
безимен, без потписа,
непотписан; непознат.
анонимитет (нлат. anonymitas) в. анонимност.
анонимно друштво трг. безимено, акционарско,
деоничарско друштво. анонимност (грч.
anônymos) безименост, непо-
знатост; анонимитет. анонимус (нлат.
anonymus) непознати, непотпи-
сати, писац који објављује своје ствари без
потписа.
анонса (фр. annonce) оглас, објава, обзнана.
анонсирати (фр. annoncer, лат. annuntiare) огла-
сити, оглашавати, објавити, објављивати,
обзнанити, обзнањивати. анопистограф (грч.
an без, opisthen страга, grâ-
fein писати) књига или спис с текстом само на
једној страни листа.
анорак (еским.) ескимска виндјакна с капуља-
чом. аноргазмнја (грч.) немогућност
доживљавања
оргазма због разних физичких узрока.
анорганизам (грч. an- без, órganon) нежива или
мртва природа. аноргавогенија (грч. an-,
órganon, genos) наука
о постанку неживе (анорганске) природе.
анорганогнознја (грч. an-, órganon, gnösis сазна-
ње) наука о познавању неживога.
анорганографија (грч. an-, órganon, grâphô пи-
шем) наука о камењу, описивање камења.
анорганологија (грч. an-, órganon, logia) наука
која ce бави проучавањем анорганске, тј. мр-
тве природе, нарочито минерала.
анорганскн (грч. an-, órganon) нежив, мртав; не-
способан за физиолошке и психолошке функ-
ције; који je без живота; хем. који не улази y
састав органских тела; настао без дејства жи-
вотних сила; анорганска хемија део хемије ко-
ји ce бави постајањем анорганских једи-
њења. анорексија (грч. a, óreksis жеља,
жудња) немање
апетита, недостатак воље за јело.
анормалан (грч. а-, лат. norma правило) непра-
вилан, који одступа од правила, закона, оби-
чаја.
анорхија (грч. an-, orchis мудо) безмудост.
аносмија (грч. anosmia) мед. делимично или пот-
пуно неосећање мириса. анотација (нлат.
annotatio) напомена, примед-
ба, белешка; објашњење; попис заплењених
ствари; аднотација.
анотиратн (лат. annotare) в. аднотирати.
анофелес (грч. anopheles бескористан, шкод-
љив) мед. комарац маларичар (једини пренос-
ник маларије код човека). аиофталмија (грч.
an, ophthalmós око) мед. нема-
ње очију, слегшло. ан пасаи (фр. en passant)
узгред, y проласку,
мимогред; y шаху: потез пешаком кад ce ca
почетне позиције покрене за два поља, про-
тивнички пешак може га узети уколико ce y
том тренутку налази на пољу десно или лево
од њега. ан пат (фр. en pâte) y облику теста
или каше,
нпр. бојене материје. ан профил (фр. en
profil) ca стране, гледан са
стране, y профилу.
АНСА (итал. Agenzia Nazionale Stampa Associ-
ata) италијанска новинска агенција. ансамбл
(фр. ensemble) целина, скуп, заједница;
склад, слагање, слога; ансамбл-игра заједнич-
ка игра више глумаца (супротно: соло-игра);
ансамбл-партије муз. оперске партије y који-
ма певају више од четири гласа. ансеит (фр.
enceindre, enceinte) вој. обим, насип,
бедем, појас неког утврђења, спољашњи де-
лови једне тврђаве; лов. опкољавање дивљачи,
заграђено (или: опкољено) земљиште.
ансилажа (фр. silo, ensilage) смештање жита y
подземне рупе, y силосе, ради чувања, утрап-
љавање воћа и поврћа. ант- (грч. antî)
предметак y сложеницама са зна-
чењем: против (нпр. антагонизам); уп. анти.
антаблман 53 антестација
антаблман (фр. entablement) apx. перваз на врху
стуба, опшивница под кровом. антабус (грч.
anti против, енг. bust пијанчење)
мед. средство за медикаментозно лечење алко-
холизма; дисулфирам. антагонизам (грч.
antagonismes опрека) опреч-
ност; супарништво; супротна тежња, делање y
супротном смислу, супротност, противност;
непријатељство; борба, трвење.
антагонист(а) (грч. antagonistes) противник, су-
парник, такмац. анталгика (грч. anti, âlgos бол)
мл. мед. средства за
ублажавање бола. антанагога (грч. antf, an-âgô
узводим) реш. одби-
јање оптужбе и вешто изведено оптуживање
онога који ју je подигао. антанаклаза (грч.
anti, anaklasis узвијање) реш.
понављање исте речи y другом или супротном
значењу, нпр. тај човек je никакав човек.
антанта (фр. entendre, entente) слога, споразум,
савез (између држава); Велика антанта савез
Русије, Француске и Енглеске који je (1914)
ушао y рат против Немачке и Аустро-Угар-
ске; Мала антанта савез између Југослави-
је, Чехословачке и Румуније, склопљен после
првог светског рата y циљу чувања и одржава-
ња мира. антаподоза (грч. anti, apo-didömi
предати, изне-
ти, изложити) поет. додавање поуке, нараво-
ученија, причи; мед. понован напад грознице.
антапоплектика (грч. anti, apó, plèsso ударам)мл.
мед. средства против срчане капи. Антарес
најсјајнија звезда y сазвежђу Шкор-
пија. Антарктик (грч. anti, ârktos север,
antarktikós
јужни) геогр. област Земље око Јужнога пола.
антартритика (грч. anti, ârthron зглоб) ПЛ . мед.
средства против зглобобоље. антастматичан
(грч. anti, asthma) мед. који служи
као лек против сипње. антатрофичан (грч.
ant-, âtrophos нехрањен) шед.
који помаже као лек против слабљења услед
оскудне хране. антафродитичан (грч. anti,
Aphrodite), који ути-
шава сполни нагон. антацида (грч. anti, лат.
acidum киселина) ал. мед.
средства против киселине, нарочито против
киселине y желуцу. анте (лат. ante) предп. пре,
раније; пред, испред,
напред. антеакт (лат. anteactum) раније
дело, ранији
чин. антедатирати (лат. ante, datum) место
данашњег
датума ставити на писмо или спис ранији да-
тум; антидаширати. анте дијем (лат. ante
diem) пре времена, пре
суђеног дана. антедилувијумски (лат. ante,
diluvium потоп)
претпотопни; супр. постдилувијумски.
антедилувијумци (лат. ante, diluvium потоп) ПЛ .
претпотопни људи. антеза (грч - anthë цвет)
бот. цветање, доба цве-
тања. Антеј (грч. Antaios) миш. син Земље
(Геје) који
добија нову енагу чим додирне земљу; Хера-
кле je знао тајну његове снаге, па га je побе-
дио дижући га увис, одвајајући га на тај на-
чин од мајке Земље. антејустинијанско
право римско право пре цара
Јустинијана. антелогијум (лат. ante, грч.
logos говор) пред-
говор. антелоквијум (лат. ante, loquor
говорим) пред-
говор; право некога да први говори.
антелудиј(ум) (лат. ante-ludium) предигра.
антемеридијански (лат. antemeridianus) препо-
дневни. антемион (грч. anthémion) цвет;а;м.
пужаст зави-
јутак на јонским стубовима. антена (лат.
antenna мотка за коју ce везују
једра; стубови са обе стране врата) 1. жица или
метална шипка за хватање или за слање елек-
тромагнетских таласа на радио-станици или
ТВ; 2. пипак код инсеката. антенагијум (лат.
antenagium). прав. првенствено
право прворођеног детета. антенат (лат.
ante, natus рођен) прворођени;
предак, прадеда. антенатални (лат. ante,
natalis који ce тиче рође-
ња) мед. који ce налази y току трудноће, прет-
порођајни. антениформан (нлат. antenniformis)
y облику пи-
пака, као пипци. антенупцијални (лат.
antenuptialìs) предсвадбе-
ни, предбрачни. антеокупација (лат.
anteoccupatio) реш. побија-
ње приговора које je говорник сам себи
учинио. антепенултима (лат. antepenultima)
грам. допрет-
последњи слог неке речи, трећи слог од
краја. антепилептичан (грч. anti, epilëptikos)
мед. који
помаже против падавице. антепозиција
(нлат. antepositio) стављање
испред, давање првенства, претпостављање.
антепонирати (лат. ante-ponere) ставити испред,
претпостављати, претпоставити, дати (или:
давати) првенство. антера (грч. antherós)
бот. прашник, мушки
сполни део цвета. антеридија (грч. antherós)
бот. мушки сполни
орган y бесцветница. антерија (тур. entari,
apan. 'antarï) врста ста-
ринске горње (мушке и женске) хаљине с ду-
гачким рукавима. антериора (лат. anteriora)
Т . ранији догађаји,
ранији живот, прошлост. антериорес (лат.
anteriores) ол. претходници;
преци; супр. постериорес. антериоритет
(нлат. anterioritas) претходност,
претхођење, првенство y времену; при-
оритет. антеротика (грч. ant-eròtikós) Т .
мед. средства
против љубави, средства за обуздавање спол-
ног нагона. антестат (лат. antestatus) ирав.
лице коме je те-
стаментом остављено завештање.
антестација (лат. antestatio) прав. позивање за
сведока.
антестирати 54 антидрама
антестирати (лат. antestarì, ante-testari) прав. по-
зивати кога за сведока пре подношења тужбе
суду. анте фактум (лат. ante factura) пре
(поменутог)
догађаја. анте фестум (лат. ante, festum
свечаност) пре
свечаности, прерано; пре свега; суар. пост фе-
стум. антефлексија (лат. anteflexio) мед.
савијеност
напред, нпр. материце. анте Христум иатум
(лат. ante Christum natum)
пре Христова рођења. антецеденс (лат.
antecedens) претходник, прете-
ча; ранији догађај; грам. претходни слог.
антецеденција (нлат. antecedenza) оно што
претходи, претходност, ранији однос y некој
ствари; ранији живот; фил. антецеденција -
конзеквенција — узрок - последица, субјект -
предикат, итд. антецедирати (лат. antecedere)
претходити, ићи
напред; претећи, претицати, надмашити, над-
машивати. антецесор (лат. ante-cessor)
претходник, путово-
ћа; учитељ, претходник y неком послу или
звању. антеци (грч. ant-, oïkos кућа) ПЛ. геогр.
становни-
ци под истим подневком и на истом одстојању
од полутара, a на супротним полулоптама
Земље. авти- (грч. an ti) предметак y
сложеницама са зна-
чењем: против, према, иза, место, уместо.
антиаболиционист(а) (грч. anti, лат. abolitio уки-
дање) противник укидања нечега, нарочито
ропства, проституције итд.
антиадијафорист(а) (грч. antî, a-, diâphoros pa-
зличит) противник моралне равнодушности;
уп. адијафорисШ. антиадитис (грч. antiâs
крајник) шд. запаљење
крајника. антиалкохоличар (грч. anti, арап.
al-kohhlu) про-
тивник пијења алкохолних пића, трезвењак.
антиапекс (нлат. anti, apex) астр. тачка на небу
y љан) ил. мед. лекови који служе против пролива.
правцу од које ce врши кретање; супр. апекс.
антнартрнтичан (грч. antî, ârthron зглоб) мед. ко-
ји служи против запаљења зглобова.
антиастеничан (грч. anti, a-, sthénos јачина,
сна-
га) мед. који повећава животну снагу, који слу-
жи против слабости. антиастматичан (грч.
antî, âsthma сипња) мед. в.
антастматичан. антибарбарус (грч. anti,
bârbaros негрчки, ту-
ћински) књига која учи како треба избегавати
грубе језичке погрешке, тзв. барбаризме или
варваризме; чистунац y погледу језика; про-
тивник или књига против употребе страних
речи; антиварварус. антибахијус (грч. anti,
Bâkchios) поеш. в. палим-
бахијус. антибебв (енг. antibaby) хемијска
средства (пи-
луле) против трудноће. антибиотик (грч. anti,
bios живот) супстанца био-
лошког порекла која спречава развијање не-
ких клица и убија их. У антибиотике спадају,
поред осталих, и ликови који ce добијају из
неких врста гљивица, нарочито: ауреомицин,
пеницилин, стрептомицин, хлоромицетин и
ДР-антибиотички (грч. anti, bios живот) који
je про-
тив живота, који уништава живот, који убија;
антибиотичка средства в. антибиотик.
антиборејски (грч. anti, bóreios северни) окре-
нут према северу. антивенереа (грч. anti и
лат. Venus богиња љуба-
ви; сполна љубав) ал. мед. средства против спол-
них, венеричних болести. антигал (грч. anti,
лат. Gallus) противник, не-
пријатељ Француза (језика, културе, полити-
ке итд.). антиген (грч. anti, génos роћење)
назив за све
супстанце које унесене y тело човека или жи-
вотиње изазивају образовање противмате-
рија.
Антигона (грч.) кћи тебанског краља Едипа
и - Јокасте, јунакиња истоимене
Софоклове
трагедије, оличење сестринске љубави према
брату кога je сахранила упркос наредби краља
Креонта због чега je жива покопана са својим
вереником Хемоном. антигорит (по
налазишту Антигори y Италији)
мин. врста тамнозеленог серпентина; настаје
метаморфозом ампфибола; код нас га има y
Фрушкој гори. антидактилос (грч. anti,
dâktylos прст) мешр. в.
анапест. антидатиратн (грч. anti, лат.
datum) в. антеда-
тирати. антидетонатори (грч. antî против,
лат. detonatici
пуцањ, тресак) хемијска једињења која ce
додају y малим количинама бензину да би ce
спречило самопаљење. антиднегеза (грч. anti,
diéxeimi приказати, изне-
ти) реш. приказивање неког догаћаја или ства-
ри од стране противника, догађај или ствар
посматрана с противничке стране; уп. диегеза.
антидизентерика (грч. anti, dysenterikós срдобо-
антидијабетикум (грч. anti, diabètes шећерна
болест, diabainô пролазим) мед. лек против ше-
ћерне болести. антидинастичав (грч. anti
dynâstês владар, вла-
стодржац) непријатељски расположен према
владајућем дому. антидиника (грч. anti,
ding, вртлог, окретање)
ПЛ. мед. средства против несвестице; антиди-
нична средсшва. антидолорозум (грч. anti,
лат. dolor бол) сред-
ство против бола. антидоров (грч. anti, döron
дар) уздарје; награ-
да; y грчкој православној цркви: дељење вер-
нима посвећеног хлеба (нафоре) који je пре-
остао после обављеног причешћивања.
антидотариј(ум) (грч. antidoton противсред-
ство) књига о лековима; фармакопеја.
антидотон (грч. antidoton) мед. средство, лекпро-
тив чега; противотров; фт. противсредство,
утук. автидрама авангардни покрет y
позоришту (Јо-
неско, Бекет, Адамов), y којем уместо суви-
антиеметици 55 антиматерија
 слог диЈалога и одавно прописаних закона
драме главну реч води апсурд - и y дијалогу и
y филозофском виђењу света. антиеметици
(грч. anti, eméô повраћам) ПЛ. мед.
средства против повраћања; антеметика.
антиепилептика (грч. anti, epilepsfa) ПЛ. мед. сред-
ства против падавице, епилепсије; пр. анти-
епилептичан. антизимотикум (грч. anti,
zymë кисело тесто,
квасац) хем. средство које спречава врење; уп.
антисепшикум. антиинкрустатор (грч. anti,
лат. incrustare доби-
ти кору) апарат који чува парни казан од хва-
тања каменог талога и кречне наслаге.
антиинокулист(а) (грч. anti, лат. inoculare кале-
мити) противник калемљења, пелцовања.
антика (лат antiquus стари) култура и филозофи-
ја класичне старине; уметност и васпитни иде-
ал старих класичних народа, Грка и Римљана;
предмет старе уметности; фт. уметничка рет-
кост. антиканкроза (грч. anti, лат. cancer рак)
ПЛ. мед.
средства против болести рака. антикариозан
(грч. anti, лат. cariosus кваран,
труо) мед. који служи као лек против разједа-
ња костију. антикатаралије (грч. anti,
katârroos стакање) ал.
жд. средства против кашља. автикатегорија
(грч. anti-katëgoréô) прав. про-
тивтужба. антикатода (грч. anti, kâthodos пут
на ниже) физ.
платински лим код Рендгеновог апарата, ко-
ји je намештен y цеви и на који падају ка-
тодни зраци, чиме ce добивају снажнија деј-
ства. антикахектичан (грч. anti, kakós рђав,
eksis свој-
ство, стање) мед. који служи као средство за
поправку рђавих сокова што изазивају сла-
бљење. антиква (лат. antiqua) старо писмо,
латиница;
тип. усправна латинска слова (супр. курзив).
антиквар (лат. antiquarius) истраживалац и про-
учавалац старина, познавалац старина и ста-
рих споменика; купац и продавац старина, ста-
ринар; купац и продавац старих и употреб-
љених књига. антикваран (лат. antiquarius)
стари, старински;
полован, употребљаван. антикваријат (лат.
antiquus стари) трговина ста-
рим књигама. антикварница (лат. antiquarius)
продавница по-
ловних књига и ретких уметничких предмета.
антиквирати (лат. antiquare) застарети; прогла-
сити за застарело; одбацити, нпр. закон.
антиквитет (лат. antiquitas) старина, стародрев-
ност, стари свет, стари век; старе, односно
застареле ствари или установе, стара или за-
старела уређења и сл. антиквус (лат. antiquus)
стари, старински, старо-
времски; уп. антички.
антиквуус амор канцер (лат. Antiquus amor can-
cer) стара љубав je као рак (враћа ce). Код
нас: Стара љубав никад не рђа.
антиклерикализам покрет против утицаја и де-
ловања свештенства y Јавном животу, али не и
против религије.
антиклимакс (грч. anti, klimax степенице; по-
ступност y изразу) реш. прелажење од јаче
представе на слабију тако да ce права поступ-
ност и не види, нпр. : „Ако смо велики, велики
смо свуда, на престолу, y палати, y колиби."
антиклинала (грч. anti, kh'nô нагињем ce, спуш-
там ce) геол. положај слојева који су наслоње-
ни једни на друге тако да граде хрбат или
слеме, a падају y супротним правцима; супр.
синклинала.
антикодон (грч. anti против, према, франц. code
шифра, кључ) биол. три фазе y молекулу тран-
спортне рибонуклеинске киселине.
антикозметичан (грч. anti, kosméô украсим) ко-
ји уништава (или: нарушава) лепоту.
антиколика (грч. anti, kôlikë трбобоља) ПЛ. мед.
средства, лекови против трбобоље.
антиконвулзиван (грч. anti, нлат. convulsivus гр-
чевит) мед. који служи против трзаја и грчева.
антиконституционалан (грч. anti, лат. constitutio
устав) противуставан.
антиконституционист(а) (грч. anti, лат. constitu-
tio) противник устава.
антиконтагиоза (грч. anti, лат. contagiosus при-
лепчив, заразан) ПЛ. мед. средства за предохра-
ну од заразних болести.
антикреза (грч. anti, kresis мешање) прав. допун-
ски уговор о залози по коме заложни повери-
лац, уместо интереса на дуг, има право да ce
служи и користи заложеним предметом.
антикритика (грч. anti, krinô судим) одговор на
критику, противкритика; одговор на нападе;
одбрана.
антикритичан (грч. anti, krinô) који одговара на
критику, напад итд.; мед. који противречи оче-
киваној кризи (појав); који спречава наступ
кризе (утицај).
антилегомена (грч. antilégo противим ce, поби-
јам) ил. шеол. делови Св. писма чија ce ориги-
налност оспорава или y коју ce сумња, нпр.:
„Откровење Јованово"; супр.: хомологуме-
на.
антнлемичан (грч. anti, loimós куга) мед. који
служи против куге, противкужни.
антилетаргичан (грч. anti, lêthargia дремежница,
болест спавања) мед. који служи против обузе-
тости дубоким сном, против обамрлости.
антилиса (грч. anti, lyssa псеће беснило) ал. мед.
средства против псећег беснила.
антилогија (грч. antilogia) противречност, при-
говор, побијање; одбрана пред судом.
антилогичан (грч. antilogikós) недоследан, про-
туслован; који je y противности са законима
мишљења, тј. са логиком.
антилопа (грч. anthólóps) зоол. „цветно око"
(због лепих очију те животиње), веома распро-
страњена врста рогатих сисара, живи y стадима
по топлијим копнима; y Европи од ове врсте
постоји само газела.
антиматерија (грч. anti, лат. materia) супстанца
сачињена од атома и молекула y којима су
саставне честице - античестице; језгро атома
антимелавхоличан 56 антшшеумоничан
 антиматерије састављено je од антинеутрона
(неутралних) и антипротона (негативних), a
омотач од позитивних електрона (позитрона);
y лабораторији су остварени атоми антиводо-
ника и антилитијума.
антимеланхоличан (грч. anti, melancholikós) ко-
ји разбија тугу, који разведрава расположе-
ње.
антиментализам (фр. antimentalisme) лингв. пра-
вац који полази од дате речи, не водећи рачу-
на о менталним, умним процесима који прате
језичко остварење.
антимерија (грч. anti, méros део) песничка фи-
гура, настаје тако што ce уместо придева упо-
треби именица: лепота девојка и сл.
антиметабола (грч. anti-metabolë) реторска фи-
гура која ce састоји y томе што ce изрази
који су били y првом делу реченице појављу-
ју и y другом, али другим редом, нпр.: „Једе-
мо даживимо, анеживимо даједемо"; антиме-
Шалепсија.
антнметалепсија (грч. anti, metâlëpsis размењи-
вање, размена) реш. в. антиметабола.
антиметатеза (грч. anti, metatithêmi преместити)
реторска фигура која ce састоји y томе да ce
исте речи понављају и y другом делу речени-
це, али y противном смислу, нпр.: „Једи да
живиш, a не живи да једеш".
антвмилитаризам (грч. anti, фр. militarisme)
противност милитаризму; покрет против рата
и припремања за рат.
антиминс (грч. anti, лат. mensa сто) плаштаница,
y православној цркви платно или свила са сли-
ком полагања Христа y гроб и ушивеном че-
стицом неког светитеља; обавезан при сваком
литургијском обреду.
антимов (нлат. antimonium) хем. елеменат, атом-
ска маса 121,75, редни број 51, знак Sb (stibi-
um), метал сребрнобеле боје, кристалан и ве-
ома крт тако да ce може стуцати y прах.
антимоиит (лат. antimonium) минерал, сулфид
антимона, важна његова руда.
антиморалан (грч. anti, лат. moralis) који je y
опреци са моралом, противан моралу.
антиморализам (грч. anti, лат. mos, moris оби-
чај) фил. учење које не признаје никакву раз-
лику између добра и зла, и које све људске
поступке једнако процењује „с ону страну до-
бра и зла".
антинаркотнка (грч. anti, nârkë укоченост, уко-
чење) ил. мед. лекови против наркотичних тро-
вања.
антинационалан (грч. anti, лат. nationalist нена-
родни, протввнародни.
антивефритика (грч. anti, nephrós бубрег) ол.
мед. средства и лекови против бубрежних
болести.
антиномазија (грч. anti, ónoma име) замењива-
ње имена, употреба особног имена место вр-
сте, нпр. „Демостен" место „говорник".
антиномизам (грч. anti, nómos закон) 1. шеол.
тобожња противречност између старозавет-
ског закона и хришћаиског учења; 2. начелно
непризнавање било каквих утврђених закона;
аномизам.
антиномија (грч. antinomia противречност зако-
на са самим собом, тако да обе странке могу га
тумачити y своју корист) лог. противречност,
супротност двају судова или закона - тезе и
антитезе - који ce узајамно искључују,
нпр.: „Свет има свој почетак y времену, a и с
обзиром на простор он je ограничен" (теза);
„Свет нема ни почетка y времену нити грани-
ца с обзиром на простор, него je и y једном и
y другом погледу безграничан" (антитеза);
фил. код Канта: противречност која ce јавља
при примени закона чистог разума на чулни
свет.
антшшпа (грч.-лат.) nana којега незадовољни
кардинали изаберу упркос римском папи и ко-
ји je непризнат од службене цркве; y историји
их je било 35, a седиште им ce налазило y
Авињону y Француској.
антипапизам (грч. anti, лат. papa) непријатељ-
ство и борба против nane.
антипараграф (грч. anti-parâgraphos) одговор на
критику, утук; реплика.
антипаразитика (трч. anti, parasites готован) Т.
средства против биљних и животињских пара-
зита који ce налазе на људима и животињама.
автипаралелан (грч. anti, paralleles) две линије
које са другим двема линијама заклапају ме-
ђусобно једнаке углове али супротним прав-
цима, једна будући спољашња a друга уну-
трашња.
антипаралелограм (грч. anti, paralleles, grâmma)
геом. равнокраки трапез.
антипаралнтнка (грч. anti, para-lyö) an. мед. сред-
ства против узетости (парализе).
антипасати (грч. anti, итал. passare проћи, мину-
ти) ПЛ. стални висински ветрови од екватора
према повратницима.
антипатија (грч. antipâtheia) нерасположење
према некоме, осећање одвратности или не-
наклоности, немарење; суар. симпатија.
антипатичаи (грч. antipathikós) који изазива не-
расположење или одвратност, непријатан, не-
мио, несимпатичан.
антипатриот (грч. anti, patriotes) непријатељ до-
мовине, неродољуб.
антиперистаза (грч. anti, peristasis спољашње
околности) опрека или супротност околности
(или: прилика), дејство двеју супротних сила
y природи.
антшшретика (грч. anti, pyr ватра) ш. мед.
лекови против ватре, грознице.
антипиретичан (грч. anti, pyr) мед. који сузбија
ватру, грозницу, нпр. аспирин, антипирин и
ДР-
антшифин (грч. anti, pyr) мед. средство против
грознице, ватре, главобоље.
антипленисти (грч. anti, лат. plenus пун) физ.
присталице теорије о празном простору (за
разлику од плениста).
антвплеуритика (грч. anti, pleurón бок, ребро)
ол. мед. средства против запаљења плућне ма-
рамице; ор. антиплеуритичан.
антипиеумоничан (грч. anti, pneümön плуће)
мед. који служи против запаљења плућа.
антипод 57

антитела
антипод (грч. anti, pus, pödos нога) човек који y
односу према неком другом представља сушту
СуПрОТНОСТ; прОТИВНИК, СупарНИК; геогр. ОНај
који живи на супротној тачки пречника Зе-
мље, противножник. антиподан (грч. antipus)
сасвим супротан, опре-
чан; који ce налази на супротној тачци преч-
ника Земље. антипротаза (грч. antiprótasis
противпредлог)
рет. наговештавање побијања неког тврђења,
које ce обично изражава једним питањем.
антипсихијатрија (грч. anti, psyche душа, iatreïa
лечење) покрет оспоравања класичне психи-
јатрије, настао сред. XXв.; знатно допринео
хуманизацији третмана душевних болесника.
антипсихологизам (грч. anti, psyché душа) фил.
став неких логичара и гносеолога против при-
мене психологије y логичким и сазнајно-те-
оријским размишљањима.
антирационализам (грч. anti, лат. ratio разум)
фил. схватање да разум, односно човечје ми-
шљење, није апсолутни извор сазнања; шеол.
неслагање са трезвеним, разумним правцем y
проучавању питања вере. антиреволуционар
(грч. anti, нлат. revolutionari-
us) присталица и поборник антиреволуције,
противник револуције. антирезонанција
(грч. anti против, лат. resonan-
tia одјек) физ. појава y електричном, акустич-
ком или другом систему када његов укупни
отпор тежи бесконачности. антирепресор
(грч. anti против, према, нлат. ге-
pressio спречавање) биол. генски производ који
може да поништи репресију.
антирепубликанац (грч. anti, лат. res publica)
противник републиканског облика владавине;
up. антирепубликански. антиреуматичан (грч.
anti, reuma) мед. који служи
против реуматизма. антиројалнзам (грч.
anti, фр. royalisme), нена-
клоњеност монархијском облику владавине и
краљевској власти уопште. антироман (грч.
anti, фр. roman) друго име за
нови роман y француској књижевности педесе-
тих година XX века, с главним представници-
ма Аленом Роб-Гријеом, Натали Сарот, Ми-
шелом Битором и Клодом Симоном.
антисателит (грч. anti, лат. satelles пратилац)
војн. сателит пресретач, врста космичке лете-
лице за пресретање и онеспособљавање про-
тивничких космичких лелетелица аутоматски
или по командама са Земље; противсаше-
лиШски сашелит, сателит-убица.
антисемит непријатељ Јевреја. антисемитизам
нетрпељивост према Јеврејима,
једног од семитских народа, обичај да ce y
свакој ситуацији према њима заузима нетрпе-
љив и одбојан став. антисепса (грч. anti, sepsis
трулеж) мед. уништава-
ње трулежних клица хемијским и физичким
средствима. антисептикум (грч. anti, sepsis)
хем. средство које
уништава клице што изазивају труљење; ПЛ.
антисептика.
антисептичан (грч. anti, sêptikos) мед. који спре-
чава труљење.
антискабиоза (грч. anti, лат. scabies шуга) мл.
мед. средства против шуге.
антискептицизам (грч. anti, sképsis недоумица,
двоумица) фил. неслагање са оним гносеолош-
ким становиштем које сумња y могућност ма
каквог сазнања уопште, и које сматра да ce не
може доћи ни до каквих општеважећих истина.
антисоцијалан (грч. anti, лат. socialis друштвен)
противан друштвеном поретку; који својим
радом и понашањем шкоди људском друштву
и незгодно стрчи y њему.
антиспазмодика (грч. anti, spasmós) ПЛ. мед. в. ан-
шиспастика.
антиспаст (грч. antispastos вући на другу страну)
мешр. четворосложна стопа y које je први и
четврти слог кратак, a други и трећи дуг:
антиспастика (грч. anti, spastikós који вуче, тр-
зав) ал. мед. средства која ублажују грчеве; ан-
шиспазмодика.
антиспектрологија (грч. anti, logia, наука лат.
spectrum авет, причина) научно побијање ве-
ровања y духове и авети.
антиспиритуализам (грч. anti, лат. spiritus дух)
физ. одрицање духовности и духовне природе
уопште = материјализам.
антистратег (грч. anti-strategos) заменик војско-
вође; командант непријатељске војске.
антистрофа (грч. antistrophê) y драми старих Гр-
ка: плес хора, који je потпуно одговарао ра-
нијој строфи; отпев који je одговор пре тога
певаној строфи.
антисции (грч. anti, skia сенка) ш. гтгр. људи са
супротним сенкама, тј. становници на истом
подневку, али на супротним странама полута-
ра тако да њихове сенке y подне падају на
супротне стране; антеци.
антитеатер в. антидрама.
антитеза (грч. antithesis супротност, супротно)
1. супротност између значења двају појмова
или двају судова (може бити контрадиктор-
на, противречна, или контрарна, опречна); 2.
опречност двају карактера, двеју тежњи и сл.,
3. y трансценденталној филозофији Канто-
вој и дијалектици Хегеловој: супротност
према тези; 4. реш. исказивање једне мисли
помоћу два супротна појма, нпр.: „Иде лудо,
проговара мудро"; 5. иоет. словенска антите-
за поетско набрајање више предмета или пој-
мова који имају заједничко својство са упо-
ређиваним предметом, a затим негирање тих
предмета или појмова; нпр.: Шта ce б'јели y
гори зеленој? /Ал' je снијег, ал' су лабудо-
ви?/ Да je снијег, већ би окопнио,/ /лабудови
већ би полетјели./ Нит' je снијег нит' су ла-
будови, /него шатор are Хасан-аге; (Хасанаги-
ница); уп. теза, синтеза.
антитела беланчевине из групе имуноглобулина;
настају y организму човека и топлокрвних жи-
вотиња после продирања y организам неких
штетних материја (антигена) и неутралишу
њихово дејство.
антитермика 58 антички
антитермика (грч. anti, thermos топао) ПЛ. мед.
средства и лекови који снижавају температу-
ру, a истовремено смањују или отклањају бо-
лове. антитетичав (грч. antithetikós)
противан, супро-
тан, који je y супротностима. антитип (грч.
anti, typos) отисак, препис, про-
тотип. антитшшја (грч. antitypia
противудар, одбој)
фил. код Лајбница: оно услед чега je једно
тело непробојно за друго. аититиреоидин
(грч. anti, thyreós штит, eidos из-
глед) фарж. лек који садржи секрет штитасте
(тироидне) жлезде; служи за лечење Базедов-
љеве болести.
ЗНТИТОКСИН (грч. anti, tOxikÓn, OTpOB)
противотров, тело које има својство да неу-
тралише одређене отрове, Шоксине.
антифебрилије (грч. anti, лат. febris) мед. лекови
против грознице. '
антифебрин (грч. anti, лат. febris) фарм. средство
против грознице, антипирин.
антифеминизам противљење тежњи да ce побо-
љша положај жене y друштву и да ce прошире
њеиа права.
антиферменти (грч. anti, лат. fermentimi) мед.
ферменти који својим утицајем поништава-
ју дејство других фермената.
антнфлогвстнка (грч. anti, phlóx, phlogós пла-
мен) 1. хем. теорија франц. хемичара Лавоаз-
јеа којом je побио тзв. флогистичку теори-
ју о постојању неке хипотетичне материје ко-
ја при сагоревању тела не сагорева; уп. флоги-
стон; 2. ол. мед. лекови против запаљења.
автифлогистичан хем. в. антифлогистика 1;
мед. који ублажава запаљење или ватру; у«г.
анти-флогистика.
антнфлогистичари (грч. anti, phlóx) ПЛ. хем. при-
сталице антифлогистике; мед. лекари који y
свима болестима употребљавају антифлоги-
стичка средства.
антифон(а) (грч. anti, phônë глас) отрев; справи-
ца од гуме која ce ставља y уши да би ce
онемогућило допирање сувише јаких шумова
и буке.
антнфонарнј(ум) (грч. antiphonéô одговарам)
збирка грегоријанских мелодија које je по-
четком VIIB. одабрао nana Гргур Велики; ове
песме су изводили певачи или народ за време
мисе.
антифонија (грч. anti, phone глас) логичка про-
тивречност, бесмислица; муз. начин извођења
композиције који предвића наспрамну по-
ставку вокалних или инструменталних група y
простору.
антифраза (грч. anti, phrâsis говорење) реторска
фигура која ce састоји y томе да ce једна реч
употребљава y смислу који je потпуно супро-
тан њеном основном значењу; нпр.: „To би
било врло паметно", y смислу „врло лудо".
антифриз (грч. anti, енг. freeze замрзавати, смр-
завати) супстанца која ce додаје води да би ce
спречило њено смрзавање на ниским темпера-
турама.
антифтнзика (грч. anti, phthisis сушица) tu. мед.
средства против сушице, туберкулозе; ор. ан-
Шифтизичан.
антихелминтика (грч. anti, elmis elmintos глиста)
ал. мед. в. антхелминтика.
антихеморагнчан (грч. anti, harma крв, rëgnymi
пробијам) мед. који служи као лек против кр-
волиптења.
антихемороидалан (грч. anti, haîma, rhéô цурим)
мед. који служи као лек против шуљева, хемо-
роида.
антихерој (лат. грч.) негативни јунак или, че-
шће, „књижевни јунак чије нам моралне ка-
рактеристике не импонују, али који иначе
може имати извесна позитивна интелектуална
мед. и психичка обележја" (Никола Милошевић).
автихипнотика (грч. anti, hypnos сан) вл. жд.
средства против болесног нагона за спавањем;
пр. антихипнопсичан.
автихолерика (грч. anti, choléra болест са
повра-ћањем и житком столицом, cholâs
утроба) Т. мед. средства против колере.
антнхреза (грч. anti, hrêsis употреба) прав.
уговор о залози на основу кога поверилац има
право да употребљава y залогу примљен
предмет.
антихрист (грч. anti Christós) противник (или:
непријатељ) Христа или хришћанства; фт.
безбожан човек; ђаво, сотона; несташан, неми-
ран, несмајан, разуздан.
аитихроиизам (грч. anti, hrónos време) погрешка
y рачунању времена; употреба једног времена
место другог.
антихтони (грч. anti, chthön земља, тле) ПЛ. геогр.
они који станују на истом степену географске
ширине, само на супротним странама полу-
тара.
антицивичан (грч. anti, лат. civis грађанин) не-
грађански, противграђански.
антициклична политика (грч. anti против, пре-
ма, kyklos круг, полиТика , в.) скуп економ-
ско-политичких мера које предузима држава
да би спречила последице повратнвх криза.
антнциклон (грч. anti, kyklos круг, кружно крета-
ње) метеор. предео на коме влада висок атмос-
ферски притисак; назив по томе што ce на
пределу високог притиска јављају метеоро-
лошке појаве супротне онима на пределу нис-
ког притиска (циклону).
антицишшдо (лат. anticipando) унапред, y обли-
ку предујма; пре времена.
антиципација (лат. anticipatici примање унапред)
узимање унапред, предујам на робу; стварање
суда или добивање представе о нечему уна-
пред; фил. прихватање неког суда унапред као
да je истинит, с тим да ће ce касније доказа-
ти; рет. предупређујуће постављање и обара-
ње приговора противниковог.
автиципирати (лат. anticipare) унапред узети
(или: узимати), унапред примити (или: прима-
ти), предузети, предузимати; предујмити,
предујмљивати; наговестити или унапред
створити суд који he ce потврдити.
антички (лат. anticus, antiquus) стари, старин-
ски, старовременски, стародревни, старог ко-
антишамбр 59 антропогенетика
 ва; по старинском укусу; КОЈИ потиче из ста-
рог века, нарочито из времена старих Грка и
Римљана; физ. редак. антишамбр (фр.
antichambre) предсобље код
каквог великог господина. антишамбрирати
(фр. antichambre) задржавати
ce y предсобљу, чекати пријем, џоњати пред
чијим вратима за пријем; чинити подворење
старијим и моћнијим од себе. антоалажа (фр.
toile, antoilage) фина тканина са
чипкама. антографија (грч. ânthos цвет,
graphö пишем)
писање помоћу цвећа. антодонталгика (грч.
anti, odüs зуб, âlgos бол) мл.
мед. средства против зубобоље. антозое (грч.
ânthos цвет, zôon животиња, живо
биће) ил. зоол. корали. антоксантин (грч.
ânthos, ksanthós жут) хем. цве-
тно жутило, жута бојена материја која ce на-
лази y цвећу. антолити (грч. ânthos, Hthos
камен) ПЛ. геол. ока-
мењени цветови или отисци цветова y камену;
антотиполити. антологија (грч. anthologie)
брање цвећа, цвет-
њак; збирка одабраних, нарочито лирских пе-
сама; уопште: збирка сваког штива одабраног
према нарочитим мерилима и сврхама; збирка
најлепшега. антоними (грч. anti, ónyma име)
ПЛ . лингв. речи
супротне по значењу, нпр. лето-зима; лаж-
-истина, добар-рђав, тврд-мек и др.; уа. сино-
ними, пароними, хомоними. антонимија (грч.
anti, ónyma) лингв. својство су-
протнога значења некој другој речи; уи. ан-
тоними. антоноар (фр. entonner, entonnoir)
левак; левка-
ста рупа од експлодиране мине; геол. котлина,
вртача. антономазија (грч. antonomasia
други назив)
реш. описивање када ce место заједничког
имена y говору употреби властито име, нпр.
Демостен или Цицерон место „велики бесед-
ник". анторгастична средства мед. средства
против на-
вале крви; уп. оргазам. антос (грч. ânthos)
цвет, цват; говорни украс;
мед. осип, краста, нарочито на лицу.
антотиполити (грч. ânthos, typos отисак, Hthos
камен) ПЛ . геол. в. антолити. антофталмика
(грч. anti, ophthalmós око) ПЛ. мед.
средства против очних болести.
антоцијанини (грч. ânthos цвет, kyânos затворе-
ноплав) хем. биљни пигменти који ce налазе y
ћелијском соку многих биљних ћелија и ко-
ји дају плаву, црвену или љубичасту боју -
цветовима, плодовима, листовима, стаблу
итд. антр (фр. entre, лат. inter) међу,
између, у,
усред; антр ну (фр. entre nous) међу нама, y
четири ока, y поверењу. антракоза (грч.
anthrakoö претварати y угаљ)
претварање y угаљ; мед. слагање угљеног праха
или rapa y ткива и због тога њихово црно
обојење.
антраколит (грч. ânthra угаљ, Hthos камен) мин.
кречњак обојен угљеном.
антракометар (грч. anthrax, métron мера) хем.
справа за одређивање количине угљеника.
антраконит (грч. anthrax, lithos камен) мин. в. ан-
шраколит.
антракс (грч. anthrax угаљ) мед. црни пришт,
злич, прострел, непоменик, травњак, бедре-
ница, опасна заразна болест коју изазива тзв.
Давенов бацил (Bacillus anthracis); антраксне
болести оне које ce преносе путем посредног
или непосредног додира са животињама, нпр.
беснило итд.
антр-акт (фр. entr'acte) Т ». одмор између чино-
ва; фиг. одмор, почивка, станка, привремен
прекид y неком послу.
антрацен (грч. anthrax угаљ)хел. сложен угљенич-
ки водоник, C14H10, који ce добива из катрана
каменог угља; употребљава ce за справљање
ализарина и других бојених материја.
антрацит (грч. anthrax, наставак itês) мин. најста-
рији фосилни угаљ, најбоља врста угља.
антре (фр. entrée) улазак, улажење; улаз; улазна
соба, предсобље, предворје; приступ; предје-
ло, прво јело при обедима, нарочито свеча-
ним; улазна цена, улазница, улазнина; увозна
царина; муз. упадање једног гласа; увод, комад
којим почиње опера или концерт; појава
глумца на позорници.
антреозоид (грч.) бот. мушки гамет код биљака;
поленово зрно.
антрколон (фр. entrecolonne) apx. размак, одсто-
јање између стубова, простор између два сту-
ба, антрпиластр.
антркот (entrecôte) кув. месо између два ребра,
(код стоке), крменадла.
антр ну (фр. entre nous) в. под антр.
антропарескија (грч. anthrôparéskeia) жеља или
слабост некога да ce допада људима; супр. те-
осебија.
антропизам (грч. anthröpos) фил. очовечавање,
општи назив за све оне представе које став-
љају човека према целој осталој природи, и
које га схватају као смишљен крајњи циљ
органског стварања; поглед на свет и живот
који y питању о положају човека y природи
стоји на гледишту да je „човек мера свих
ствари".
антропијатрика (грч. anthröpos, iatrós лекар)
наука о лечењу људи.
антропински (грч. ânthrôpinos) човечји, који ce
тиче људи; земаљски.
антропо- (грч. anthröpos) предметак y сложени-
цама са значењем: човек.
антропобиологија (грч. anthröpos, bios живот, 1о-
gia наука) део антропологије који ce бави жи-
вотним изражајима човечанства и њиховим за-
конима проучавајући питање наслеђа, утица-
ја околине, укрштања, плођења, множења,
опадања итд.
антропогенеза (грч. anthröpos, genesis) део ан-
тропологије који проучава развој људског
тела.
антропогенетика в. антропогенија.
антропогенија 60 антропотерапија
антропогенија (грч. ânthropos, genesis) наука о
постанку и развитку човека и људских врста.
антропогеографија (грч. ânthropos, geôgraphia)
део географије који испитује колико природ-
ни положај земљишта на коме људи живе утиче
на образовање људске заједнице, и колико je
човек уопште кадар да известан простор тако
преобрази да би му могао бити од користи;
као подврсте су: историјска, културна, сао-
браћајна, привредна, шрговачка и политичка
географија.
антропоглот (грч. ânthropos, glôtta језик) живо-
тиња ce језиком сличним језику човека, нпр.
папагај.
антропогнознја (грч. ânthropos, gnôsis познава-
ње) наука о познавању човека, познавање чо-
века.
антропогност (грч. ânthropos, gnôstës познава-
лац) познавалац људи.
антропогонија (грч. ânthropos, gone рађање) на-
ука о постанку човека.
антропографија (грч. ânthropos, graphia) опис
(или: описивање) човека; наука о човечјем
телу.
антропозоик (грч. ânthropos, zöon животиња) ге-
ол. антропозојски период.
антропозојски период геол. период y историји
Земље y чијем ce почетку јавља човек, почи-
ње са дилувијалним периодом, добом када чо-
вечји говор почиње да ce развија, па траје
још и сад, отприлике један милион година.
антропозофија (грч. ânthropos, sophi'a мудрост)
фил. учење које je основао Рудолф Штајнер,
a које хоће да „духовним очима гледа" и не-
посредно опажа и општи са „вишим светови-
ма". Пут ка тим вишим световима има три
степена: „припрема", „просветљење" и „по-
свећење"; тело je подложно закону наслећа,
душа судбини коју сама ствара, a дух закону
реинкарнације.
антропондан (грч. ânthropos, eidos вид, облик)
човеколик, сличан човеку (о мајмунима).
антрополатрија (грч. ânthropos, latrei'a служба)
обожавање човека; схватање да je човек биће
слично богу.
антропологизам (грч. ânthropos, logismós) фил. 1.
схватање по којем je религија резултат чо-
вечјих назора, жеља, тежњи и идеала; 2. схвата-
ње да je сазнање (и облици y којима ce оно
јавља) условљено човечјом природом.
автропологија (грч. ânthropos, logia) наука која
проучава човека на основу анатомије, физи-
ологије, психологије, историје, социологи-
је, филозофије, археологије и науке о је-
зику.
антропомантија (грч. ânthropos, manteîa прори-
цање) прорицање (или: гатање) по човечјој
утроби.
антропометар (грч. ânthropos, métron мера)
справа за мерење висине човека.
автропометрија (грч. ânthropos, métron) мере-
ње човечјег тела; наука о мерењу човека, тј.
о односима између човечјих удова, њиховој
развијености и другим особинама.
антропоморф (грч. ânthropos, morphë облик) ка-
мен сличан човеку или неком делу његовог
тела; мајмун сличан човеку. антропоморфан
(грч. anthrópó-morphos) сличан
човеку, који има човечји облик.
антропоморфизам (грч. ânthropos, morphë
облик) фил. схватање и тумачење ствари и при-
роде y односу на човека, тј. свако расуђивање
или свако учење које ради објашњења онога
што није човек (нпр. бог, физичке појаве,
биолошки живот, понашање животиња итд.)
употребљава појмове узајмљене од природе
или поиашања човека; религиозни антропо-
морфизам сматра да je бог сличан човеку, тј.
да мисли, осећа и ради као човек, почовечење
бога; антропоморфоза.
антропоморфизовати (грч. ânthropos, morphë
уобличавам) почовечити, почовечавати, тј.
замишљати и представљати бога као човека,
са људским особинама, врлинама, слабостима
и др. антропоморфоза (грч. ânthropos,
morphë) фил. в.
антропоморфизам. антропоморфилогија
(грч. ânthropos, morphë,
logia) наука о облицима човечјег тела.
антропонимија (грч. ânthropos, ónoma име)
лингв. део науке о језику који проучава лична
имена. антропономија (грч. ânthropos,
nómos закон)
фил. наука о законима који владају y човечјем
животу; по Канту: законодавни разум човеков.
антропопатизам (грч. anthröpopathei'a) физ.
схва-
тање да je бог бипе које има све људске осо-
бине, које осећа и жели исто као човек; ан-
тропопатија. антропопатија (грч.
anthröpopathei'a) фил. в ан-
тропопатизам. антропопеја (грч. anthrôpo-
poîa) стварање чо-
века. антропопластика (грч. ânthropos,
plastikë) сли-
кање (или: вајање) човека. антропоскопија
(грч. ânthropos, skopéô посма-
трам) вештина да ce rio цртама лица закључи о
умним и карактерним особинама човека; уп.
физиогномика. антропосоматологија (грч.
ânthropos, sòma те-
ло, logia) наука о саставу и особинама човеч-
јег тела. антропоспелеологија (грч.
ânthropos, spêlaion
пећина, logia наука) научна дисциплина која
проучава везе измећу човека и пећине; y ужем
смислу, антропоспелеологија je наука о пе-
ћинском човеку. аитропосфера (грч.
ânthropos, sphalra кугла,
лопта) део животног простора који je под ути-
цајем човека. антропотеизам (грч. ânthropos,
theós бог) обого-
човечење, обожавање човека, сматрање онога
што je човечје божаиским. антропотека
(грч. ânthropos, thëkë причувиште,
сандук) дворана заслужних људи, дворница
славе. антропотерапија (грч. ânthropos,
therapeyö ле-
чим) наука о лечењу човека и о неговању чо-
вечјег здравља.
антропотизија 61 анхидрид
антропотизија (грч. ânthrôpos, Шу51ажртва) при-
ношење људи на жртву. антропотомија (грч.
ânthrôpos, tome сечење)
мед. разуђивање, резање човечјег тела y циљу
научног испитивања. антропофаг (грч.
ânthrôpos, phageîn јести) онај
који једе људско месо, људождер; канибал.
антропофагија (грч. anthropôshagia) људождер-
ство; канибализам. антропофитеја (грч.
ânthrôpos, phyteîa сађење;
рађање) биол. рађање човека, наука о сполном
животу човека. антропофобија (грч.
ânthrôpos, phóbos страх)
страх (или: зазирање) од људи.
антропофоника (грч. ânthrôpos, phônê глас) на-
ука о људским гласовима. антропохемија
(грч. âthrôpos, chemîa) наука о
материјама које сачињавају човечје тело.
антропохорија (грч. ânthrôpos, choréô rasprosti-
rem se) зоол. распростирање плодова и семена
од стране човека. антропоцентризам (грч.
ânthrôpos, лат. centrum
средиште) филозофски поглед на свет који
сматра да je човек средиште и крајња сврха
његова развитка. антрпиластр (фр.
entrepilastre) apx. размак изме-
ђу стубова, одстојање између два стуба; ан-
Шрколон. антрпо (фр. entrepôt, лат.
interpositus метање
између, уметање) трг. стовариште, складиш-
те, магацин за смештај увезене робе под усло-
вима које закон одређује (роба док лежи y
њему, не плаћа царину); - ан антрпо (фр. en
entrepôt) нецарињен, неоцарињен. антртај
(фр. taille, entretaille) y бакрорезу: фини
међузарез; плес: фигура y игрању када ce јед-
на нога стави на место друге, a ова ce пружи
напред. антрфен (фр. entrefins) ил. тканине
осредње фи-
ноће и каквоће. антрфиле (фл. entrefilet)
наговештај нечега
вешто уплетен y говор, вест или саопштење
које треба прочитати између редака; кратак
чланак, обично званично саопштење владе,
убачен y редакцијски део листа. антрша (фр.
entrechat, итал. intrecciato salto)
уметнички скок y плесу, ударање ноге о ногу y
скоку при игрању. ан-ту-ка (фр. en tout cas)
амрел средње величине
који може послужити и као кишобран и као
сунцобран, амрел за свако време; фт. човек
који ce може употребити за сваки посао.
антхелминтика (грч. anti, helmins, helmintos гли-
ста) ПЛ. мед. средства за истеривање глиста; up.
антхелминтичан. антхиперидротикон (грч.
anti, ypér над, изнад,
преко, idrôs зној) мед. средство против преко-
мерног знојења ногу. антхипнотика (грч.
anti, hypnos сан) ил. мед. в.
антихипнотика. антхипофора (грч. anti, hypo-
phérô сносити) реш.
навођење и набрајање приговора, да би ce
после један по један побијали. ануални (лат.
annualis) годишњи, који ce догађа
сваке године; који траје годину дана.
ануариј(ум) (лат. annuarium) летопис, годиш-
њак, календар.
ануитет (нлат. annuitas, annuus годишњи) го-
дишња отплата дуга; годишњи приход, годиш-
њи доходак, годишња рента.
анулација (нлат. annullatio) поништење, пониш-
тавање, укинуће, оповргнуће, оповргавање;
оглашавање неважећим.
анулирати (нлат. annullare) поништити, пониш-
тавати, укинути, укидати, оповрћи, оповрга-
вати; уништити; уништавати; огласити нева-
жећим.
анулус (лат. annulus) прстен; анулус магикус
(лат. annulus magicus) чаробни прстен; анулус
палации (лат. annulus palatii) краљевски пр-
стен печатњак; анулус пискашоријус (лат. an-
nulus piscatorius) папин прстен печатњак на
којем je представљен св. Петар y рибарском
чамцу, рибарски прстен.
анумерација (лат. annumeratio) прибрајање, до-
брајање, урачунавање.
анунцијација (лат. annunciatio) наговештавање,
објављивање, нарочито Деви Марији да he
родити сина, Благовести.
анурија (грч. an, üron мокраћа) мед. потпун пре-
станак лучења мокраће.
анус (лат. anus) анаш. чмар, завршетак задњег
црева; пер анум (лат. per anum) мед. кроз чмар.
анус (лат. annus) година; анус еклезијастикус
(лат. annus ecclestiasticus) црквена година;
анус интеркаларис (лат. annus intercalane)
преступна година; анус комунис (лат. annus
communis) проста, непреступна година; анус
куренс (лат. annus currens) текућа година;
анус соларис (лат. annus Solaris) сунчана,
обична јулијанска година; анус цивилис (лат.
annus civilis) грађанска година, од 1. јануара
до 31. децембра.
анфан (фр. енфант) дете; анфан перди (фр. en-
fants perdus) ПЛ. војници који ce сами јаве да
изврше неко опасно дело, мртвастража; анфан
терибл (фр. enfant terrible) брбљиво дете
пред којим ce не сме свашта говорити због
тога што хоће да ода; несташко, ђаволан, вра-
голан; фиг. јавна личност немирна духа, изу-
зетан.
анфас (фр. en face) спреда, с лица; очи y очи,
право y очи.
анфилада (фр. enfilade) дуг ред, нпр. ред соба y
једном правцу; вој. тучење топовима уздуж, по
дужини, с бока.
анфилирати (лат. filum конац, фр. fil, enfiler)
уденути, удевати; низати, нанизати, нпр. би-
сер; заподенути разговор; заплести некога y
неко предузеће, y опасност; вој. тући топови-
ма по дужини, с бока; направити ћуприју (у
шрик-шраку).
анфрактуозан (нлат. anfractuosus) кривудав, ис-
кривудан, вијугаст; нераван, џомбаст; заоби-
лазан.
анхелација (лат. anhelatio) кратко, тешко удиса-
ње ваздуха, дахтање, задиханост.
анхидрид (грч. an, hydôr вода) хем. једињење ки-
сеоника са неким елементом без водоника,
анхндрија 62 апенрон
 али које изложено води апсорбује, упија, во-
доник и постаје киселином. анхндрија (грч.
an, hydôr) безводност, несташи-
ца воде, суша; анидрија. анхидрит (грч. an,
hydôr вода) хем. сумпорно-ки-
сели креч коме je одузета вода. анхидричан
(грч. an-, hydör вода) хем. словодан
од воде, коме je одузета вода, нпр. соли и
оксиди. анхидробиоза (грч.) обамрлост
биљака и нижих
животиња услед недостатка воде. анцепс
(лат. anceps) двострук; двостран; колеб-
љив, несигуран; двосмислен; мешр. ознака за
квантитет једног слога који може бити дуг или
кратак. анцила (лат. ancilla) служавка; анцила
Шеологије
(лат. ancilla, грч. theologia) „слушкиња теоло-
гије", каже ce за средњевековну филозофију.
аншантирати (фр. enchanter) очарати, очарава-
ти, опчинити, опчињвати, задивити, задив-
љавати, усхитити, усхићивати; пр. аншан-
тиран. аншер (фр. enchère) трг. боља понуда
на јавној
продаји; подизање цене, поскупљивање, по-
скупљење. аншерирати (фр. enchérir) трг.
нудити више, да-
ти више при надметању; поскупљивати, поди-
зати цену. аншлус (нем. Anschluss)
прикључење, припада-
ње, присаједињење, придружење, спајање;
оол. присаједињење Аустрије хитлеровој Не-
мачкој 1938. год. аорист (грч. a-oristos
неограничен, неодређен)
грам. прећашње свршено време, прошло тре-
нутно време. аорта (грч. aorte) анаш. главна
срчана жила, жила
срчаница, најважније артеријско стабло од
кога потичу све артерије y човечјем телу.
аортитис (грч. aorte) мед. запаљење аорте.
аосмичан (грч. a, osmê мирис) безмирисан.
АПА (APA, Austria Presse-Agentur) аустријска
новинска агенција. апаге! (грч. ap-âgô
одвести; отићи, лат. apage)
одлази, иди, чисти ce! апагога (грч. apagoge)
лог. посредан доказ; апа-
гогичан доказ индиректан, посредан доказ,
тј. онај који доказује тачност једног тврђе-
ња показивањем немогућности лли погреш-
ности тврћења које га одриче. апанажа (фр.
apanage, нлат. apanagium) имање
дато на доживотно уживање; годишња плата
ближих владаочевих роћака (деце, браће); го-
дишњи приход, обезбеђен приход. апавтеза
(грч. apântësis) одговор, одвраћање,
побијање. апантропија (грч. apanthröpia
зазирање од
људи) нечовечност, свирепост; зазирање (или:
страх) од људи; одвратност мећу људима; уа.
антропофобија. a nap (лат. a parte, фр. à part
на страну, за себе)
упадица коју y драмском тексту (обично ко-
медији) изговара неко лице тако да о томе
обавести публику, a да то ниједна ллчност на
сцени не чује.
апарат (лат. apparatus спрема; оруђе) справа, на-
права, строј; цео прибор, сва оруђа, помоћиа
средства и др. која су потребна за неки посао
или неку службу. апараториј(ум) (нлат.
apparatorium) одељење
(или: орман) за смештај орућа, справа и сл.
апаратура (лат. apparatus) сви апарати једног
техничког предузећа; сва механичка постро-
јења (нпр. неке радионице, биоскопа, позо-
ришта и др.). апаратчик (рус.) припадник
чиновничко-управ-
љачког апарата. апарентан (лат. apparens)
видљив, видан; очи-
гледан, очевидан, јасан; привидан (нпр. од-
стојање, величина и сл.). апаренција (лат.
apparentia) привид, привид-
ност, изглед, спољашњост; вероватноћа; трг.
спољашњи изглед неке робе. апартан (фр.
apart нарочит, јединствен) наро-
чит, необичан, несвакидашњи; пун дражи, дра-
жестан. апартман (фр. appartement) стан,
соба, одеље-
ње, стан са више одељења. апартхеид (енг.
apart одвојено, издвојено, поде-
љено) назив за доктрину расне супериорности
беле y односу на црну расу коју на најбезоб-
зирнији начин практикује Јужноафричка Ре-
публика одричући свако политичко право
својим поданицима црне коже. апасионато
(итал. appassionato) муз. страсно, са
пуно осећања. апатетичан (грч. apatâô,
apatétikós преваран,
лажљив) лажњив, лажан, преваран, притво-
ран, заплетен, замршен, нпр. закључак.
апатија (грч. apâtheia) неосетљивост, утрнулост
осећања, равнодушност, немарност; стање y
коме код човека ништа не може изазвати ни
радост ни жалост (у нормалним приликама
обично наступа услед заморености мозга);
млитавост покрета са тежњом некретању.
апатит (грч. apatâô заводим) мин. калцијев фос-
фат с флуором, веома распрострт, боје сиве,
љубичасте или зеленкасте, тврдине 4 по Мосо-
вој лествици. апатичан (грч. apathês)
неосетљив, равнодушав,
немаран, утрнулих осећања. апатрид (грч. а-,
лат. patria домовина) лице које
нема држављанства. апаш (фр. apache)
велеградски разбојник, ло-
пов, злочинац, отимач. апедеузвја (грч.
apaideysia) неваспитаност, нео-
бразованост, незнање услед слабог школова-
ња; апедеутизам. апедеутизам (грч. a-,
paideyo васпитавам, одго-
јим) в. апедеузија. апедеутичан (гр. a-,
paideytikós васпитни; одгој-
ни) необразован, неваспитан, нешколован.
апеирокалија (грч. âpeiros неискусан, kalón ле-
по) непознавање лепоте, неупућеност y оно
што je лепо; недостатак укуса; реш. усиљена
тежња за лепим и китњастим изражавањем.
апеирон (грч. âpeiros неограничен, бескрајан)
фил. почетак, праузрок из кога су све ствари
изашле и y који ce поново враћају (овај по-
јам увео Анаксимандер).
апекс 63 апијариј(ум
)
апекс (лат. apex врх, шиљак) купаста капа старо-
римских свештеника; геом. врх купе; астр.
тачка неба y правцу које ce врши неко
кретање, нпр. при Земљином обртању; апекс
Сунчаног система тачка ка којој ce креће
Сунце са својим пратиоцима (планетама);
супр: анти-апекс; грам. знак за дужину или
наглашавање над самогласником.
апел (фр. appel) позив, позивање, дозив, знак;
прае. жалба вишој власти, позивање на виши
суд; вој. збор; мач. кратак и оштар удар напред
истуреном ногом; послушност код naca, нпр.
тај пас нема апела, тј. не одазива ce на позив
господара.
апелант (лат. appellare, appellane) прав. онај који
ce y правним или судским пословима обраћа,
после нижих, вишим судовима и тражи њихову
помоћ.
апелат (лат. appellarne) прав. лице против кога
или пресуда нижег суда против које апелант
подноси призив вишем суду.
апелатив (лат. nomen appellativum) грам. зајед-
ничко име, реч која означава род или врсту,
нпр.: дрво, човек, животиња.
апелативан (лат. appellativi^) грам. који означава
заједничко име, род, врсту.
апелаторија (лат. appelare) виши, призивни суд
за црквене спорове.
апелација (лат. appellatio) виши суд (између пр-
востепеног и касационог суда); призив вишем
суду; познавање; називање, именовање.
апелацио адмисибилис (лат. appellatio admissibi-
lis) прав. допустљив и прихватљив призив, при-
зив који ce може допустити и прихватити.
апелацио дезерта (лат. appellatio deserta) прав.
пропуштен, задоцнео призив.
апелацио инадмисибилис (лат. appellatio inad-
missibilis) прав. недопустљив призив, непри-
хватљив призив.
апелацио темерарија (лат. appellatio temeraria)
прае. неоснован призив, непромишљен призив.
апелацио фривола (лат. appellatio frivola) врае.
безначајан и ништаван призив.
апеловати (лат. appellare) молити кога за по-
моћ; позивати ce на нешто; обраћати ce (или:
обратити ce) призивом вишем суду, уложити
(или: улагати) призив; уложити (или: улагати)
протест.
апендикс (лат. appendix) додатак, допуна, при-
лог књизи или делу; анат.издужен продужетак
са површине неког органа, нарочито: црволи-
ки продужетак на доњем делу слепог црева,
црвуљак.
апендикуларије (лат. appendicula мали приве-
зак) ПЛ. зоол. мали прозирни морски плашташи
са репом за веслање.
апендицитис (лат. appendix) мед. запаљење црво-
ликог продужетка на доњем делу слепог црева,
црвуљка (погрешно ce каже: запаљење слепог
црева).
апепсија (грч. a-, pépsis варење, пробава) мед.
непробављивост, слабо варење.
апептичан (грч. a-peptos неварен) несварљив,
не-пробављив; који пати од слабог варења
же-луца.
аперантологија (грч. aperantologïa) претерана
брбљивост, бујица празних речи. аперкат
(енг. upper горњи, cut ударац) eu. y бок-
су: ударац песницом тако да je онај део руке
где je шака окренут према сопственом лицу и
рука има замах одоздо на горе. аперијенс
(лат. aperire отворити) мед. средство
за чишћење; ил. аперијенције. аперијентан
(лат. aperiens) који отвара вољу за
јелом; аперитиван. аперијенције (лат.
aperientia) нл. мед. в. апери-
јенс. апериодичан (грч. a-, periodos) <рш.
слободан од
њихања, који ce не клати око свога равнотеж-
ног положаја. аперитив (нлат. aperitivum)
средство које изази-
ва вољу за јелом, ракија или друго пиће као
средство за отварање апетита. аперитиван
(лат. aperire отворити, нлат. aperiti-
vus) в. аперијентан. аперси (фр. aperçu)
кратак преглед, летимичан
преглед; суштина, кратко и прегледно излага-
ње, сажетак. апертура (лат. apertura) анаш.
отвор нпр. на пре-
чаги, ветрилима (дијафрагми) за пролаз јед-
њака итд.; ОПТ. отвор (издубеног огледала, за-
клона на оптичким апаратима). аперцепција
(лат. ad-perceptio) фил. запажање,
схватање, јасно схватање предмета помоћу
аката пажње, односно мишљења; они акти паж-
ње, односно мишљења, помоћу којих ce је-
дан предмет схвата, сазнаје и тумачи; по Вун-
ту: прво акт или процес којим ce психички
садржаји доводе до јасног схватања, друго,
начело на којем почивају друге, више везе
душевног живота, a не оне које почивају на
асоцијацијама. аперцшшрати (лат. ad-
percipere) запазити, запа-
жати, увидети, јасно схватити; садржај једне
представе јасно схватити и тим je ставити на
право место y свести. апеталан (грч. a-
pétalos) бот. без лишћа; чији
цветови немају круничних листића, бескру-
нични, који су без латица. апетенција (лат.
appetentia) чежња, пожуда, на-
гон, склоност, тежња за чим. апетит (лат.
appetitus) прохтев за јелом, воља за
јелом, јешност, осећање глади; прохтев, же-
ља, жудња за нечим. апетитиван (нлат.
appetitivus) жељан, пожудан,
похотан. апетитлих (лат. appetere, нем.
appetitlich) уку-
сан, течан, сладак, примамљив, који изазива
жељу за јелом, да ce једе, да га (или: je) по-
једеш. апетиција (лат. appetitio) тежња за
чим, тежња,
жудња, наклоност. апехема (грч. ap-êchêma)
одјек; мед. супротна пу-
котина на повређеној кости (контрафисура);
супротно дејство пада, тј. када ce бол проу-
зрокован тим падом осети на супротној
страни. апијариј(ум) (лат. apiarium)
пчеланик, пче-
лињак.
апикултура 64 апоен
апикултура (лат. apis пчела, cultura гајење) пче-
ларсто. апнрекснја (грч. а-, руг ватра) .»eg.
стање без
грознице, стање болесниково између напада
повратних грозница. апиреничан (грч. a-,
pyrën коштица) бот. који
нема коштице (о плоду). апиретичан (грч. а-,
руг) мед. без високе темпера-
туре, без грознице. апнрнја (грч. apeiria)
неискусност. апиричан (грч. a-pyros, а-руг
ватра) 1. незапа-
љив, сигуран од ватре. апиричан (грч.
âpeiros, a-, peïra искуство) 2. ко-
ји нема искуства, неискусан, невичан.
апирман (фр. apurement) трг. закључак, оверава-
ње, проверавање рачуна. Апис мит. свети
бик, црн са белом пегом на челу
кога су стари Египћани поштовали као божан-
ство; симбол земљорадње. апис (лат. apis)
зоал. пчела. апистија (грч. apistia) неверовање,
подозрева-
ње, сумња. апифобнја (лат. apis пчела, грч.)
мед. болестан
страх од пчела. аоицес јурис (лат. apex, apices
juris) ил. правнич-
ке досетљивости. аплазија (грч. a-, plasis
образовање, уобличење,
творење) анат.немање или недовољна разви-
јеност једног органа или више њих. апланат
(грч. a-, piando лутам) фотографски об-
јектив, конструисан 1866, који нема сферне
аберације; линкејоскоп. апланатичан (грч.
a-, planâô) osaz. без (сферне)
аберације, као сложено сочиво; апланазија: не-
мање (или: непостојање) сферне аберације.
аоланирати (фр. aplanir) поравнати; довести y
ред; отклонити сметње, загладити.
аплауднметар (лат. applaudere, грч. métron)
справа за мерење дужине аплауза на приредба-
ма, спортским такмичењима итд.
аплаудврати (лат. applaudere) тапшати, пљеска-
ти y знак одобравања; примити нешто са буч-
ним одобравањем, живо одобравати. аплауз
(нлат. applausus) тапшање, пљескање y
знак одобравања, пљесак, гласно одобравање,
похвала. аплнкабилан (нлат. applicabilis)
примењљив, по-
десан; који ce може лако наместити на, приљу-
бљив; апликативан. апликат (лат. applicane)
в. кандидат. апликата (лат. applicata) геом.
ордината (код ку-
пиних пресека); трећа oca y просторном коор-
динатном систему. апликатив (лат. applicare
приближити; додати,
здружити) лшгв. y неким кавкаским,
афричким
и др. језицима изведни глагол који глагол-
ској радњи даје значење накловости према
некоме (објекту). апликатнван (нлат.
applicativus) в. апликабилан;
апликативни програми рач. програми који
могу да ce користе за електронску обраду по-
датака. апликаторика (лат. applicare)
објашњавање те-
оријских питања помоћу практичних приме-
ра, нарочито y војним наукама.
аплнкатура (нлат. applicatura) муз. правилан по-
ложај прстију при свирању.
аплнкацнја (лат. applicatio) начин извођења,
примењивање, примена; метање, намештање,
стављање, утискивање, прилепљивање, нпр.
украса од друге материје на неку тканину; мед.
употреба спољних средстава, завој, облог;
марљивост, вредноћа, приљежност; апликаци-
оне боје шаре (или: мустре) y боји које ce
утискују y тканину.
аплнцнрати (лат. applicare) наместити, ставити,
метнути; применити, употребити; дати нпр.
лек; брижљиво изучавати, обраћати јаку паж-
њу на нешто, старати ce, прионути за неки
посао; пришити, прилепити, нпр. украс на ха-
љину; маш. унети, уцртати.
апнеа (грч. a-, pnéô дахћем) мед. недисање, кра-
ћи или дужи застој y дисању услед поремећа-
ја центра за дисање.
ano- (грч. apó) предметак y сложеницама са зна-
чењем: од, раз-, опет, натраг.
апогамија (грч. apó, gaméó женим ce) зоол. раз-
множавање без оплођавања код кога ce разви-
ће врши само помоћу једне вегетативне
ћелијице; појава опажена код најнижих
једноћелијских животиња.
апогеј (грч. apó-gaion) астр. тачка на путањи
Месеца, итд. y којој je он најудаљенији од
Земље; такође: највеће удаљење Сунца од
Земље y афелијуму; супр.: перигеј; оба израза
су из астрономије Птоломеја, када ce још
сматрало да je Земља средиште, a не Сунце
(уп. афелијум); данас ce употребљавају само y
односу на Месец; <рш. највиши ступањ, врху-
нац нечега.
апограф (грч. apó, grâphô пишем) препис, копи-
ја изворног документа.
апода (грч. a-, pus, podós, нога) зоол. безножни
водоземци.
аподан (грч. a-, pus) који нема ногу, безножан.
аподемијалгија (грч. apodëmia боравак y туђи-
ни, âlgos бол) бол или туга за завичајем.
аподија (грч. a-, pus нога) мед. рађање без ногу,
немање ногу од самог рођења, безножност.
аподнксис (грч. apódeixis) приказивање, излага-
ње; огледни говор; лог. доказивање, неоповр-
гљив доказ.
аподнктичан (грч. apodeiktikós) који доказује,
доказан, неоповргљив, необорив, неминован,
безуслован; аподикШичан суд лог. суд који
изражава логичку нужност, нпр.: „У равно-
страном тоуглу морају сва три угла бити јед-
нака"; уи. асерторан, проблематичан, мода-
лиШет.
аподоза (грч. apódosis) рет. други, последњи део
сложене реченице, за разлику од првог дела
(протазе); грам. завршница.
апођато (итал. appoggiato) муз. везано, сливено.
апођатура (итал. appoggiatura) муз. предудар,
украшавање мелодије ситним нотама.
апоен (фр. appoint) фин. меница која измирује
неки дуг или дугује извесну суму; свака, наро-
чито инострана, меница; део харије од вред-
ности; ситан новац за поткусуривање; папирна
апоентирати 65

аполог
 новчаница као средство плаћања y платном
промету; апунто.
апоентирати (фр. appointer) одредити плату,
плаћати; поравнати ce y нечему; одредити ро-
чиште; сравнити рачун са трговачким књи-
гама.
апозитив (лат. арропеге приложити, appositivum)
грам. придев који стоји уз именицу као апози-
ција, нпр.: Дете болесно мора да лежи, Човек
пошШен не би то никад урадио.
апозитиван (нлат. appositivus) грам. који стоји
као додатак, као апозиција.
апозиција (лат. appositio) грам. додавање, једна
атрибутивна именица као додатак некој дру-
гој именици; замена субјектова која га казу-
је другим именом, може да га замени (нпр.
Душан, твој млађи брат, чита књигу).
апојовијум (нлат. apojovium, грч. apó од, Jov-
од Jupiter ген. Jovis) астр. тачка на путањи јед-
нога од Јупитерових пратилаца y којој je он
најудаљенији од планете, Јупитера.
Апокалипса (грч. Apokâlypsis) 1. Откривење
Јована Богослова, последња књига Новог за-
вета, један од најдрагоценијих докумената и
извора за историју првих дана хришћанства;
2. религиозни правац који све појаве тумачи
као неко предсказање о свршетку света; 3.
догађај са суровим, рушилачким последица-
ма, смак света.
апокалиптика (грч. apo-kalyptö откривам) једна
грана позније јеврејске књижевности која
хоће да прикаже, y облику симболичких слика
и чудесних визија, будућност божјег царства
и долазак обећаног Месије.
апокалиптичан (грч. apo-kalyptô откривам) y ду-
ху или стилу Апокалипсе, тј. тајанствен, мра-
чан; уништавајући; апокалипшични број ми-
стични број %£,ç = 666 y Апокалипси (13, 18);
апокалиптични коњаници четири симболич-
не прилике из Апокалипсе (6, 1-18); куга, рат,
глад и смрт.
апокалиптичари (грч. apo-kalyptö откривам) они
који верују да Откровење Јованово садржи
пророчанство о будућем испуњењу и остваре-
њу царства божјег; истраживачи Откровења;
религиозни занесењаци.
апокапнизам (грч. apó, kapnós дим) мед. кађење
као предохрана од заразних болести; суфуми-
гација.
апокарпија (грч. apó, karpós плод) бот. плод из
једног цвета са више слободних тучкова, од
којих ce сваки развија y no један плодић
(нпр. код љутића).
апокартереза (грч. apo-karteréo убијам ce глађу)
својевољно уздржавање од јела; својевољна
смрт од глади.
апокатастаза (грч. apo-katâstasis враћање y pa-
није стање) враћање y пређашње стање; y
догматичном смислу: обраћање свих људи y
Христову веру и њихов улазак y вечно блажен-
ство; учење о враћању свих ствари и о конач-
ном уласку y царство небеско чак и грешника
(палингенезија); астр. повратак y исти привид-
ни положај; мед. потпун престанак неке боле-
сти, враћање здравља, оздрављење; физ. уче-
ње о вечитом понављању ствари (Хераклит,
стојици, питагорејци).
апоклазма (грч. apo-klâô сломим, скрхам) мед.
прелом кости.
a поко a поко (итал. a poco a poco) муз. мало no
мало, поступно, постепено.
апокопа (грч. apo-koptê одсецање, одрезивање)
грам. изостављање последњег слова или слога
неке речи.
апокопирати (грч. apo-kópto одсечем) скратити
реч на крају изостављањем једног гласа или
више гласова; сакрити, скраћивати.
апокриза (грч. apokrinö излучујем, издвајам) 1.
мед. избацивање (или: излучивање) сувишне
течности из тела.
апокриза (грч. apo-krînomai обавестим, одгово-
рим) 2. одговор, одлука, решење.
апокризијар (грч. apo-krinomai) „онај који тре-
ба да говори и да одговара", од IV века титула
бискупског, нарочито римског, посланика на
царском двору y Цариграду; на франачком
двору: титула највишег свештеника који je, y
исто време, био и врховни старешина дворске
канцеларије.
апокритичан (грч. apo-krinö излучујем) мед. ко-
ји лучи, који помаже лучење и избацивање
сувишне течности.
апокрифан (грч. apo-kryptö скривам) несигуран,
сумњив, неправи, лажан, подметнут, мрачан с
обзиром на своје порекло; апокрифни списи
списи или књиге које црква не признаје као
праве (за разлику од канонских); такође: дела
непознатих писаца.
апокрифи (грч. apo-kryptö скривам) ПЛ. списи
или књиге чије je право порекло тајанстве-
но, које нису прве, откривене, канонске.
аполепса (грч. apólèpsis задржавање, apolambanö
задржавам, спречавам) мед. прекид (или: смет-
ња, поремећај, престанак, изостанак) неке
органске функције, нпр. дисања, говора,
била.
аполид (грч. âpolis, apólidos који je без завича-
ја или без отаџбине) прав. лице које je изгуби-
ло држављанство своје, a није примљено y др-
жављанство друге неке државе.
аполиза (грч. apó-lysis одвајање) отпуст верних
y грчкој православној цркви; мед. одвајање.
аполитичност (енг. apolitical незаинтересован за
политику) немање смисла ни интересовања за
политичке догађаје; неучествовање y поли-
тичким збивањима.
аполитоза (грч. apolithyö скаменити) геол. скаме-
њавање, претварање y камен.
Аполо (енг. Apollo) астрон. космички програм и
истоимени космички бродови САД са трочла-
ном посадом за лет око Земље, истраживање
Месеца и градњу космичких орбиталних ста-
ница; y Аполу-11 остварен je 16-24. VII 1969.
први лет људи на Месец (космонаути Арм-
стронг, Олдрин и Колинс).
аполог (грч. apólogos прича) поеш. поучна причи-
на, поређење y причи, измишљена прича ко-
јој je циљ да предочи неку моралну истину
или поуку.
апологем 66 апостол
а
апологема (грч. apológèma) одбрана, одбрамбе-
на тачка. апологет (грч. apologètikós) онај
који говори
или пише одбрану, бранилац; нарочито брани-
лац хришћанства од напада неверничких и је-
врејских; онај који велича некога или
нешто. апологетика (грч. apologéomai
браним) шеол. на-
ука о томе како треба бранити веру, нарочито
хришћанско учење. апологетичан (грч.
apologéomai) одбрамбен го-
вор и др., који има карактер одбране, нпр.
спис. апологија (грч. apologia) одбрана,
одбрамбени
говор или спис y корист неког човека или
учења. апологист(а) (грч. apologéomai
браним) в. апо-
логет. Аполон (грч. Apollon) миш. син Зевса
и Лете, бог
сунца, поезије, музике, лекарства, пророш-
тва, речитости итд. аполоникон (грч.
Apollon) музички инструмент,
сличан оргуљама, пронађен 1828. y Енглеској.
аполонион (грч. Apollon) муз. врста фортепија-
на, пронађена y Дармштату. апомиксија
(грч. apó, rm'xis мешање, спарива-
ње) зоол. размножавање без оплођавања путем
парШеногенезе или апогамије. апонеуроза
(грч. apó, neuron жила; живац) атш.
бабушина, беличаста чврста и јако отпорна
опна која обавља, попут навлаке, мишиће,
групе мишића и целе удове; састављена je од
везивног жиличастог ткива. апонија (грч.
aponïa) безболност, здравље, сно-
шљиво стање, спокојство. апоплексија (грч.
apoplêxfa) мед. напрасан пре-
кид делатности неког важног органа (плућа,
срца или мозга) редовно праћен онесвеш-
ћењем, капља. апоплектичан (грч. apopléssô
ударцем одузмем)
мед. сличан капљи, крвокапни; склон капљи;
апоплектична средства средства против ка-
пље; апоплектични хабитус телесни састав
склон капљи. апоплектичар (грч. apopléssô
ударцем одузмем)
мед. онај који je склон капљи. апопсихија
(грч. apo-psychô издахнем) издиса-
ње, испуштање душе; мед. дубока несвестица,
обамрлост. апор (фр. apport принос, улог)
трг. допринос
једног лица y неко предузеће y стручној
спреми, непокретностима или покретностима,
али не y готовом новцу; spue, имање донето y
брак. апорем (грч. apórema, aporéô y забуни
сам) сум-
ња, тешкоћа, тежак задатак; логичка тешко-
ћа, спорно питање; допуштање двају супрот-
них судова y спорном питању; апоризма.
апорематичан (грч. aporéô) загонетан, тежак за
разумевање, нејасан. апорета (грч. a-póreutos
непроходан, непрола-
зан) ПЛ. ствари забрањене за извоз, роба за-
брањена за извожење. апоретика (грч.
aporéô бити y недоумици, коле-
бати ce, âporos непроходан) фил. „вештина"
расправљања о проблемима a да ce притом не
жели да ce пошто-пото дође до њиховог реше-
ња; метод да ce проблеми пре њиховог те-
оријског обрађивања и независно од могућих
решења чисто сами y себи испитују, да ce не-
појамно од појамног одвоји, да ce тешкоће и
противречности датих феномена ради њих са-
мих истичу. апоретичан (грч. a-póreutos)
забрањен, недо-
пуштен. апоретичар (грч. aporètikós) онај
који сумња,
скептичар.
апоризма (грч. aporéô) в. апорем. апорија (грч.
aporia препрека) збуњеност, бес-
помоћност, нејасноћа; логична тешкоћа;
сумњива (или: спорна) ствар; поука о нереши-
вом логичком питању. Најпознатији писац
апорија („доказа") био je Зенон из Алеје
(умро око 445. год.прен.е.), најчувеније су
„Ахил и корњача" и „Стрела". апорт! (фр.
apporte) дај овамо, донеси! (код обу-
чених naca). апортирати (лат. apportare, фр.
apporter) доне-
ти, доносити, приносити, нарочито код обуче-
них naca. апоселен(ијум) (грч. apó од,
Selene Месец)
астрон. иајвећа удаљеност Месечевог вештач-
ког сателита од Месечеве површине; суар..- пе-
риселен. апосиопеза (грч. apo-siôpêsis
занемљење) реш.
прећуткивање, затајивање мисли: прекида-
ње говора нпр. „Ja hy теби"...! апостазија
(грч. apostasia) одвајање, одметање,
отпадништво, нарочито од хришћанске вере
или цркве. апостазирати (грч. apostatéô
отпадам) отпасти,
преверити, одметнути ce, одвојити ce од пра-
вог учења или вере, преврнути вером, одрећи
ce вере, начела. апостат (грч. apostates, лат.
apostata) отпадник,
одметник од правог учења или праве вере,
нарочито хришћанске, нпр. Јулије Апо-
стата. апостематозаи (грч. apo-stêma чир,
нлат. aposte-
matosus) који има облик чира, који ce гноји,
гнојав. апостемација (нлат. apostematio)
мед. гнојење,
загнојавање. апостериоран (лат. a posteriori)
фил. зависан од
искуства, створен на основу искуства; уп. a
по-
стериори. a постериори (лат. a posteriori)
фил. зависан (или:
зависно) од искуства, на основу искуства;
супр.: a приори. апостнл (нлат. apostillus)
опроштајно или отпус-
но писмо; додатак неком писму или повељи;
препорука приложена уз писмо или молбу; бе-
лешка (или: примедба) са стране или испод
текста. апостилатор (нлат. apostillator) писац
бележака
са стране или испод текста. апостол (грч.
apóstolos одаслан) посланик, онај
који шири неко учење; Христов ученик; про-
апостолат 67 апретура
 поведник хришћанства; богослужбена књига
православне цркве која садржи књиге Св. пи-
сма које су написали апостоли, тј. Дела апо-
стола, саборне посланице и 14 посланица апо-
стола Павла; фт. одушевљен поборник и прво-
борац за победу неке науке, учења, идеје и сл.
апостолат (нлат. apostolatus) проповедање (или:
ширење) вере; звање проповедника вере; апо-
столско достојанство; папинска власт.
апостоликум (нлат. apostolicum) заједнички на-
зив за апостолске списе Новог завета, тј. Де-
ла апостола, Посланице и Откривење Јова-
ново.
апостолицизам (грч. apóstolos) систем неограни-
чене црквене власти.
апостолицитет (нлат. apostolicitas) шеол. саглас-
ност праве Христове цркве са тзв. чистим уче-
њем апостола.
апостолски (грч. apóstolos) који потиче од апо-
стола, који одговара учењу апостола; папски;
апостолска столица (лат. sedas apostolica)
папска столица y Риму, коју je основао апо-
стол Петар.
апостроф (грч. apóstrophos) грам. знак којим ce
обележава да je y речи један део изостављен.
апострофа (грч. apostrophe) одвраћање, откла-
њање, прибегавање) реш. 1. фигура y којој
говорник или писац изненадно застане y свом
излагању и обрати ce некој личности, било
присутној или одсутној, или некој ствари; 2.
фигура којом ce неко обраћа одсутним лици-
ма или стварима које замишља као живе, нпр.:
Јао, мајко моја! - Посестрими гору и плани-
ну, Богом сестро, горо и планино; 3. бот. зби-
јање протоплазме и хлорофилних зрнаца на
ћелијским зидовима суседним са другим
ћелијама; 4. физ. укор, грдња.
апострофирати (грч. apo-stréphô одвратити,
окренути) грам. означити апострофом да je y
некој речи испуштен самогласник или суглас-
ник; ословити неког живљим, оштријим то-
ном; y говору одједном ce обратити коме или
чему; фиг. укорити, грдити.
апосфрагизма (грч. apó, sphragis печат) лик уре-
зан y прстен, као печат.
апотаназија (грч. apó, thânatos смрт) потпун
престанак живота, несумњива смрт.
апотеза (грч. apóthesis одвајање, скидање, уки-
дање, apotithêmi одвојим, скинем, укинем)
лингв. губљење гласа.
апотека (грч. apothëkë, apotithêmi оставити на
страну, склонити, сачувати) радња (или: трго-
вина) лековима; кутија y којој ce држе леко-
ви; нпр. кућна, путничка апотека.
апотема (грч. apo-tithêmi) геом. линија управно
повучена из средишта правилног многоугао-
ника на једну његову страну; хем. нераствор-
љив талог који ce образује y биљним екс-
трактима изложеним ваздуху.
апотеоза (грч. apó, theós бог) уздизање умрлог
јунака или великог човека до божанства; обо-
жавање, величање.
апотерапија (грч. apó, therapefa) мед. потпуно
излечење, продужење лечења и после болести.
апотома (грч. apotémnô одсецам) маш. разлика
између двају величина самерљивих само као
степенованих, тј. подигнутих на квадрат итд.
као између \[7. и 1, која je разлика између
дијагонале и стране квадрата; муз. разлика из-
мећу целог и наредног полутона.
апотропојон (грч. apotrópaion) амајлија, сред-
ство за заштиту од несреће, урока и сл.
апофаза (грч. apóphasis) давање савета, али тако
да не изгледа да ce то хоће; порицање; попис
иметка, инвентар.
апофиза (грч. apóphysis израштај, младица, из-
данак) мед. коштани израштај, нарочито на
завршетку зглоба цевастих костију, са кошћу
спојен коштаном масом (уа. епифиза); мин.
присуство једне руде y некој другој y облику
гране или корена (рамификација); апофизе ал.
геол. жице које одражавају везу између интру-
зивних маса из којих избијају.
апофонија (грч. apó, phônë глас, фр. apophonie)
лингв. промена самогласника y било ком делу
речи, превој; yu. аблаут.
апофрадос (грч.) код старих Грка назив за
несрећне дане.
апофтегма (грч. apóphthegma) кратка и духови-
та изрека, мисао, пословица; уп сентенција.
апохометрија (грч. apochê одстојање, metrîa)
мерење, одстојања, раздаљине.
апохромат (грч. apó, chroma боја) orna, објектив
за микроскопе са потребним окуларима који
отклања хроматску и сферну аберацију, јер
зраке трију боја скупља y једној тачки.
апохроматичан (грч. apó, chroma) ОПШ. каже ce
за систем сочива код кога су три боје
сједињене y једној тачки.
апракос (грч. apraxfa одмор, беспослица) еванђе-
ље y избору, „еванђелистар", нпр. Еванђеље
које су 863. године Ћирило и Методије пре-
вели за потребе словенских племена или Ми-
рослављево еванђеље (1185).
апраксија (грч. apraxfa беспосленост) ПСШ. не-
способност извођења извесних обичних покре-
та без постојања одузетости (парализе) и тач-
ног схватања значења неких ствари.
апре (фр. après) после, потом, затим; им. играч
који y игри долази после другог играча, нпр.
мој апре.
апрекација (лат. apprecari, нлат. apprecatio)
преклињање, усрдна молба.
апре ну ле делиж (фр. après nous le déluge)
после нас потоп, тј. после наше смрти нек
буде шта хоће, важно je да нама сада буде
добро.
апрецијација новца (лат. appretiare) екон. свако
повећање куповне моћи једне валуте, одн.
њене вредности према одређеном паритету;
супр. депрецијација новца.
апретура (фр. apprêter) рад око дотеривања и
поправљања којим неки индустријски арти-
кли (тканине, хартија, кожа, крзно) добијају
изглед и својство финије робе (глаткоћу,
сјајност), или својства која им дају већу
трговинску вредност, такође нова својства ко-
ја ти артикли добијају оваквим дотерива-
њем; муз. правилна сразмера y грађи једног
музичког инструмента.
апрехензија 68 апсолутив
апрехензија (лат. apprehensio) физ. усвешћива-
ње садржаја једне представе, разумевање, по-
јам, представа; арав. узимање y посед, y држа-
вину; хашџење, затвор; страх, страховање, за-
бринутост.
a прима виста (итал. a prima vista) трг. в. прима
виста.
априоран (лат. a priori) фил. в. a приори.
a приори (лат. a priori) физ. независан од иску-
ства, независно од искуства (супр. a постери-
ори) те, према томе, означава логичку прет-
ходност значења, a не временску претходност
(психолошку); y обичном животу: унапред.
априоризам (лат. a priori) филоЗофски правац
који прима нешто a приори, било y теорији
сазнања, било y етици.
апробативан (нлат. approbativus) одобраван, ко-
ји изражава одобравање; апробаторан.
апробатор (лат. approbator одобравалац) лице
које врши стручан преглед и одобрава пушта-
ње y промет производа y научно-истраживач-
ким заводима, станицама, пољопривредним
добрима, фабрикама итд. (жита, брашна, вина,
млечних прерађевина и др.).
апробацнја (лат. approbatio) одобравање, одо-
брење, пристанак; повољан суд о нечему, пох-
вала; допуштење, нпр. да ce књига штампа;
признање некоме способности за нешто; доз-
вола бискупа (владике) да свештеник врши
исповест и држи проповеди.
апровизација (лат. a-providere) снабдевање жи-
вотним намирницама.
апроксиматива (лат. approximativa) тачка збли-
жења, додирна тачка.
апроксимативан (лат. approximative) прибли-
жан.
апроксимација (нлат. approximatio) приближ-
ност; маш. приближно изналажење корена; при-
ближно израчунавање; приближна оцена, оце-
њивање отприлике.
апроксимитет (нлат. approximitas) приближност.
апропииквација (лат. appropinquatio) приближа-
вање, нарочито неког тренутка или догађаја.
a прооо (фр. a propos) згодно, y згодан час, баш
кад треба, као поручен, као поручено; тим
поводом, поводом тога.
апропријација (лат. appropriatio) присвајање,
присвојење; удешавање, прилагођавање; хе-
мијско сједињавање двају тела помоћу тре-
ћега.
апроприсати (лат. appropriare) присвојити, при-
свајати; удесити, прилагодити; саобразити,
подесити према чему.
апросексија (лат. aprosexia) мед. недостатак кон-
центрације мисли, расејаност.
апрофитер (фр. approfiter користити ce) в. про-
фитант.
апрош (фр. approche) вој. прокоп, ров, саобра-
ћајни ров који води из позадине y први бор-
бени ред.
апсенс (лат. absens) одсутан, о особи која није
присутна y разговору или речи које нема y
тексту, иако ce y њему подразумева; уп абест.
апсентав (лат. absens) одсутан, удаљен.
апсевтери (енг. absenters) Т. В. ПОД аисеншизам.
апсентизам (лат. absens, енг. absentism) одсут-
ност, ситуација када власник не живи на има-
њу чије приходе троши.
апсида (грч. apsis, apsidos округлина, свод) 1.
астр. једна од двеју тачака на елиптичној пу-
тањи небеског тела y којој ce оно налази на
највећем односно на најмањем одстојању од
тела око којег оптиче, дакле, афелијум и пе-
рихелијум за планету, неку комету и апогеј и
перигеј за Месец; 2. y средњовековној цркве-
ној архитектури; задњи, полукружни делови
цркава, нарочито оних које су грађене y po-
манском стилу.
апсидиола (нлат. apsidiola, грч. apsis) арх. мала
хорска капела, нарочито y црквама романског
стила.
апсидна линнја астр. велика oca елиптичне пута-
ње, тј. дуж која спаја обе апсиде.
апсивт (грч. apsinthion) бот. пелен; ракија са
пеленом, пелењача, горка ракија.
апснхија (грч. apsychfa) несвестица; непрису-
ство духа, неприсебност; страшљивост; уа.
апопсихија.
апсолвент (лат. absolvere завршити) лице које
je провело на универзитету или некој другој
високој школи прописано време и тиме сте-
кло право на полагање завршног (диплом-
ског) испита.
апсолвиратв (лат. ab-solvere одрешити) разре-
шити, ослободити од (греха или кривице); свр-
шити, завршити, нпр. школу.
апсолут (лат. absolutum) 1. фил. први основни
узрок свим појавама, вечно и непроменљиво
(идеалистички: бог, дух; материјалистички:
материја); ствар по себи.
апсолутан (лат. ab-solutus) слободан од свих од-
носа (или: обавеза, услова, ограничења) неза-
висан, безуслован, неограничен, неусловљен;
чист, потпун, савршен; апсолутни алкохол
хем. алкохол чист од воде; апсолутни број,
апсолутна вредност мат. број, вредност без
обзира на знак + или — ; фт. апсолутне мере
које имају за основне јединице центиметар,
грам и секунду; апсолутни систем мера си-
стем y којем су основне јединице за дужину:
центиметар, за масу: грам, за време: секунда;
апсолутна тежина тежина тела која ce доби-
ја обичним мерењем, без обзира на његову
запремииу; апсолутна температура она чи-
ја ce нулта тачка налази на — 273 °С; y
филозо-фији религије: апсолутно биће, бог;
агр. апсо-лутно тле оно које ce ни за коју
другу кул-туру не може рационално
употребити, но само за једну, нпр. за виноград
и сл.; апсолутна музика музика која ce
односи на неизрецив, чисто музички садржај,
не тежи програму и на-ративности;
апсолутни слух урођено свој-ство слуха да
распознаје висине свих тонова y чујном
опсегу; апсолутни праг физиол. гра-нична
јачина дражи изнад које ce осећа њено
дејство.
апсолутив (лат. absolvere разрешити) грам. в. ин-
дикатив; супр.: релатив.
апсолутизам 69 апсцес
апсолутизам облик владавине, политички си-
стем y којем je сва моћ y рукама једне лич-
ности; неограничена власт, самодржавље.
апсолутизовати (лат. absolvere завршити, abso-
lutum) чинити, учинити нешто апсолутним;
фил. разумевати, схватати, или представљати
нешто као апсолутно, y апсолутном смислу.
апсолутист(а) (лат. absolvere) присталица или
вршилац неограничене владавине.
апсолутност (лат. absolutus) безусловност, не-
условљеност; неограниченост; савршеност;
супр. релативност, релативишет.
апсолуторан (лат. absolutorius) који ослобођава,
који разрешава, разрешни, отпусни.
апсолуториј(ум) (лат. absolutorium) разрешење,
ослобођење; сведоџба да je неко завршио сту-
дије на високој школи и стекао право на по-
лагање завршног дипломског испита; разреш-
но писмо, разрешница. апсолуција (лат.
absolutio) опроштење грехова
или кривице; ослобођење; помиловање.
апсорбенција (лат. absorbentia) ПЛ. хем. средства
која упијају влажност из других тела.
апсорбовати (лат. ab-sorbere) усисати, усисава-
ти, упити, упијати, прогутати, увлачити y ce;
трошити, потрошити; обузети, обузимати,
овладати; сасвим заузети послом некога, пот-
пуно запослити. апсорптиван (нлат.
absorptivus) способан да упи-
је или усиса, упојан, усисан. апсорпција (лат.
absorptio) физ. усисавање, упи-
јање, примање y себе (супр.: емисија); физиол.
пролазак сварене хране кроз цревну слузокожу
y крвоток, чин којим ce y желуцу завршава
варење хране; фиг. потпуна заузетост (послом,
мислима и сл.). апсорпциометар (лат.
absorptio, грч. métron ме-
ра) физ. справа помоћу које ce одређује спо-
собност течности за упијање гасова.
апстенција (нлат. abstentio уздржавање) арав.
одустајање од наследства. апстергентан (лат.
abstergens) мед. в. апсшер-
зиван. апстергенције (лат. abstergentia) ПЛ. мед.
средства
за чишћење споља, средства за испирање
рана. апстерзиван (нлат. abstersivus) мед. који
служи за
испирање, који чисти (рану). апстерзија
(нлат. abstersio) мед. прање, испира-
ње, чишћење (рана). апстинент (лат.
abstinens) присталица апсти-
ненције, трезвењак. апстиненција (лат.
abstinentia уздржавање) трез-
веност, уздржљивост, уздржавање од алкохол-
них пића, дувана, меса, сполног општења итд.
апстинирати (лат. abstinere) уздржавати ce од ал-
кохола, дувана, меса, сполне љубави, живети
трезвено. апстракт (лат. abstractus) кратак
извод неког
текста y којем су наведене основне чињенице
и идеје; обично ce налази на почетку, a даје
га аутор или приређивач; индикативни ап-
стракт ce даје на крају.
апстрактан (лат. abstractus) лог. замишљен, који
постоји или je замишљен да постоји одвојен
од материјалних предмета, мисаони, мислен,
који постоји само као појам (супр.: конкре-
шан); теоријски, чист; тежак за разумевање,
виши, дубок, дубокомислен; расејан; ап-
страктан број маш. неименовани број; ап-
страктна наука чиста наука (за разлику од
примењене); ин апстракто (лат. in abstracto)
y општем, само y мислима, мислено (супр.: ин
конкрето).
апстрактна уметност дела y којима ce ликовни
уметници исказују искључиво помоћу елеме-
ната чистог ликовног језика: бојом, лини-
јом, површином, масом. За разлику од фигу-
ративне, апстрактна уметност не приказује
предметну стварност, већ ce заснива на инди-
видуалном коришћењу ликовних средстава
која постају једини носилац и тумач емотив-
ног или мисаоног уметниковог одређења.
апстрактив (нлат. abstractivum) хем. екстракт не-
ког сока или алкохола.
апстрактум (лат. abstractum) лог. оно што je y
мислима, појмовно одвојено, чист појам, чи-
ста мисао; грам. мисаона именица; апстрак-
тум про конкрето (лат. abstractum pro con-
creto) општи појам место стварног предмета.
апстракција (лат. abstractio) лог. одвајање,
грађење појмова, мисаоних представа; чиста
мисао, чист акт мишљења, мудровање; удубе-
ност y мисли, замишљеност; расејаност; не-
гледање, неосвртање на.
апстраховати (лат. abs-trahere) одвојити, одва-
јати y мислима, градити мисаоне представе;
ради што бољег уочавања и појимања онога
што je y нечему главно, опште, нужно и битно
намерно занемаривати (и не обазирати ce на)
оно што je y томе споредно, специјално, слу-
чајно или небитно.
апструзан (лат. abstrusus) скривен, затворен,
тешко разумљив, таман, нејасан, замршен.
апсумпција (лат. absumptio) трошење; истроше-
ност, измученост.
апсурд (лат. absurdum) логичка немогућност,
бесмисленост, бесмислица, неразложност, глу-
пост.
апсурдан (лат. absurdus) логички немогућ, бе-
смислен, неразложан; неподобан, неприличан,
смешан; отићи ад апсурдум (lat. ad absurdum)
отићи y бесмисленост тј. доћи y сукоб са
здравим разумом.
апсурдитет (лат. absurditas немогуће) в. апсурд.
апсцедирати (лат. abs-cedere) одлазити, отићи,
удаљити ce, удаљавати ce; мед. прелазити y
гној, загнојавати ce.
апсцес (лат. abscessus) одлазак, одвајање; мед.
гнојно запаљење ткива, загној, гнојник,
гнојница, напон, испољ, усов; метастатич-
ни апсцес, загној који ce појави далеко од
места првобитног обољења, што бива услед
пиемије; фиксациони апсцес, загној изазван
апсцнса 70 арбнтража
 намерно хемијским надражајем, нпр. убризга-
вањем млека и др., ради лечења сепсе, гоно-
реје, прогресивне парализе итд.
апсциса (лат. abscissa тј. linea, abscindere отрг-
нути, одвојити, одсећи) геом. y (Декартовом)
координатном систему: мерни број (+ или —)
одстојања ма које тачке y равни до ординат-
не осовине; апсцисна линија права линија ко-
ја je узета ради одређивања положаја неке
тачке или особине једне криве; апсцисна осо-
вина права која обично заузима хоризонталан
положај.
апсцисија (лат. abscissio) одсецање, откидање,
одвајање; реш. прекидање.
аптерологија (грч. a-pteros бескрилан, logi'a) .?<>
ол. наука р бескрилним кукцима (пауцима, бу-
вама и др.).
аптијализам (грч. a, ptyalon пљувачка) мед. сма-
њено лучење или одсуство лучења пљувачке.
ап-ту-дејт (енг. up-to-date) савремен, модеран,
по најновијој моди, актуелан; ажуран.
a пунта дарко (итал. a punta d'arco) муз. врхом
гудала.
апунто (итал. appunto) трг. меница за измирење
неког дуга.
апциговатв (нем. abziehen) 1. одузимати, одби-
јати (нпр. од плате на име отплате дуга); 2.
отакати, претакати (вино); 3. ТМП. узимати пр-
ви отисак сложеног шифа (ради обављања ко-
ректуре).
апшид (нем Abschied) растанак, опроштај.
апшминковати (нем. abschminken) ша. скинути
шминку, после представе очистити лице од
шминке.
ар (лат. area површина) јединица за мерење по-
вршина = 100 m2.
ара (лат. ara) олтар, жртвеник.
арабеска (итал. arabesco) 1. слш. украс y арап-
ском стилу, заправо слике из биљног света,
пошто je Арапима вера забрањивала да сли-
кају људе и животиње; фантастичне линије y
сликарству; 2. y балету: фигура кад играч(и-
ца) стоји на једној нози.
арабизам особеност арапског језика; реч узета
из арапског језика.
арабист(а) зналац арапског језика, арапске
књижевности и уметности; нарочито: чувени
медицинари средњег века који су били под
утицајем арапских лекара.
арабица арапско писмо.
аработедеско (итал. arabotedesco арапско-не-
мачки) мешавина маварског, римског и гот-
ског стила y сликарству и вајарству.
арагонит мин. безбојан или жућкаст минерал,
карбонат креча, кристалише по ромбском си-
стему (назив по Арагонији, покрајини y Шпа-
нији).
арак (лат. arcus лук) 1. ген арка табак (хартије);
в. табак.
арак (арап.) 2. ген. арака врста јаке ракије од
пиринча, шећера или од сока кокосовог ора-
ха, рум (од ове je постала реч ракија).
арам в. харам.
аранеографија (лат. агапеа паук, грч. grâpho пи-
шем; описујем) описивање паука.
аранеологија (лат. агапеа, грч. logi'a) зоол. в.
арахнологија. аранжер (фр. arrangeur)
управљач, уређивач,
приређивач, удешавач. аранжирати (фр.
arranger) уредити, уређивати,
средити, срећивати, распоредити; удесити,
удешавати; спремити, приредити, прирећива-
ти; изравнати, веровника задовољити, порав-
нати; сложити, направити споразум.
аранжман (фр. arrangement) уређивање, уређе-
ње, ред, распоред; споразум, поравнање, из-
мирење; муз. обрада, удешавање. араицини
(итал. arancini) ПЛ. мале, осушене и
пошећерене наранче. Арарат (тур. Agri)
планина и мртав вулкан y
источној Турској, на чијем ce узвишењу, по
Библији, зауставила Нојева барка после оп-
штег потопа. аратура (лат. aratura) рад на
њиви под кулук (у
средњем веку). аражат (инд.) душевно
здравље y индијској тео-
рији личности. арахниде (грч. arachnê, лат.
агапеа паук, грч.
eidos вид, облик) ПЛ. зоол. пауцима сличне живо-
тиње, пауци, арахноиде. арахвити (грч.
arachnë паук) ПЛ. геол. в. арахно-
лити.
арахнитис (грч. arachne) мед. в. арахнодитис.
арахнодактилија (грч. arachne, dâktylos прст)
мед. прекомерна дужина прстију на руци и нози.
арахнодитис (грч. arachnê) мед. запаљење паучи-
насте мождане опне; арахнитис. арахноида
(грч. arachnê, eidos вид, облик) зоол.
паучинаста мождана опна. арахнолити (грч.
arachne, Hthos камен) геол. ка-
мење са отисцима морских звезда; арахнити.
арахнологија (грч. arachnë, logi'a) зоол. наука о
пауцима; вештина да ce no паучини предвиди
какво ће бити време; аранеологија. арач в.
харач. арба, араба (тур. araba) оријенталска
кола на
два точка, нарочито за жене. арбајт махт
фрај (нем. Arbeit macht frei рад
чини (човека) слободним) цинични написи на
улазу y нацистлчке концентрационе логоре за
време II светског рата. арбалета (фр.
arbalète) средњовековно метално
оружје, усавршени лук, који ce употребљавао
уочи израде ватреног оружја; самострел.
арбија (тур. harbi) шипка од гвожђа или тврдог
дрвета којом ce набија набој y цеви пушака
кремењача. арбитер (лат. arbiter) избрани
судија, судија y
неком спору; присутни сведок, посматрач; не-
ограничени господар, деспот; главна, најути-
цајнија, најмеродавнија личност y спорним
питањима (уметности, укуса, моде и др.).
арбитер елеганције (лат. arbiter elegantiarum)
човек који прописује моду, лепо понашање,
висок укус; увек лепо обучен човек.
арбитража (фр, arbitrage, лат. arbitrali пресуђи-
вати као изабрани судија) избрани суд; суђе-
ње избраним судом; пресуда изборног суда;
трг. девизновалутна радња по којој ce врши -
арбитраран 71 аргументум од хоминем
 размена Једне валуте за другу валуту, a no
утврђеном курсу за обе такве валуте; ПОЛ. рад-
ња којом завађене државе решавају спор по-
моћу комисије y којој су поред представника
завађених страна и делегати неутралних
страна. арбитраран (лат. arbitrarius) који
пресуђује и
поступа према свом личном нахођењу и сво-
јој вољи; својевољан, самовољан, произво-
љан, приближан. арбитратор (лат. arbitrator)
судија кога бирају
завађене стране ради решавања неког свог
спора, избрани судија. арбитрација (лат.
arbitratio) цењење (или: про-
цењивање) по свом нахођењу; произвољна
процена, ђутуре процена. арбитриј(ум) (лат.
arbitrium) пресуда, суд, оце-
на, мишљење, схватање; воља, самовоља; сло-
бодан избор, слобода опредељивања.
арбитријум либерум (лат. arbitrium liberum)
слободна воља, слободно опредељивање.
арбитрирати (лат. arbitrari) ценити, процењива-
ти, решавати по свом мишљењу и нахођењу;
судити, пресуђивати као избрани судија; трг.
мењати (или: размењивати) домаћу валуту за
другу валуту по утврђеном курсу. арбор вите
(лат. arbor vitae) анаш. „животно др-
во", мождана маса малог мозга која je y пресе-
ку слична дрвету. арбор генеалогика (нлат.
arbor genealogica) ро-
дословно стабло, породично стабло, родо-
слов. арборесценција (нлат. arborescentia)
растење
(или: развијање, разграњавање) y облику др-
вета (о кристалима); одрвењавање, претвара-
ње y дрво, одрвењење. арборетум (лат.
arboretum) школа y којој ce
учи познавање дрвећа; збирка дрвећа, врт
(расадник) са дрвећем. арборизација (нлат.
arborisatio) природно ства-
рање облика дрвета на камењу; биљни отисак.
арборикултура (лат. arbor дрво, cultura гајење)
подизање (или: гајење) дрвећа (или: воћа).
арборин (лат. arbor) течност за прскање расти-
ња и дрвећа y циљу заштите од заразних бо-
лести. арборист(а) (лат. arbor) онај који ce
бави гаје-
њем дрвећа. арбориформан (нлат.
arboriformis) који je y
облику дрвета, као дрво. арвикултура (лат.
arvus њива, cultura гајење)
пољопривреда, земљоделство.
аргат (тур. argit) пушкарница. ...
аргатовати (грч. ergâtes) надничити, тешко ра-
дити, кулучити.
аргентал (лат. argentum) в. паквон, аргеншан.
аргентан (лат. argentum сребро) легура бакра,
цинка и никла; аргентал, паквон, пакфонг.
аргентометар (лат. argentum, грч. métron мера)
справа за испитивање сребра. аргентум (лат.
argentum) сребро; новац. аргентум вивум (лат.
argentum vivum) живо сре-
бро, жива. аргентум фолијатум (лат.
argentum foliatum)
лиснато сребро.
аргиризам (грч. argyrion сребро) мед. појаве хро-
ничног тровања сребром: аргиријаза и дегене-
рација плућа, бубрега и јетре. ,. » !;.
аргирија (грч. argyrion) мед. в. аргиријаза.
аргиријаза (грч. argyrion сребро) мед. модросива
или црнкаста боја коже која ce понекад јавља
после дуже унутарње употребе сребрних пре-
парата.
аргироза (грч. argyrion) мед. в. аргиријаза.
аргироида (грч. argyrion, eîdos вид, облик) веш-
тачко сребро, метална смеса слична сребру.
аргирократија (грч. argyrion, krâtos јачина)
владавина (или: господарство) сребра, тј. вла-
давина новца.
аргироманија (грч. argyrion, manìa помама, лу-
дило) жеља (или: жеђ, страст) за новцем, богат-
ством.
apro (фр. argot) језик париске улице и полусве-
та; лоповски, мангупски, шатровачки говор;
говор људи једне класе или једног заната.
аргон (грч. argós неделатан, нерадан, лењ) хем.
елеменат, атомска маса 39,948, редни број 18,
знак Ag, племенити (инертни) гас без боје,
мириса и укуса, откривен 1894. год. употреб-
љава ce за рекламне лампионе и даје сивкасту
светлост; уп. неон, крипшон, ксенон.
аргонаут (грч. Argo, naûtës бродар) зоол. врста
главоножаца.
аргонаути (грч. Argo, nautês) миш. стари грчки
јунаци, названи по својој лађи Apro, који су
ce под Јазоновим воћством били упутили на
море да донесу из Колхиде златно руно.
Аргонаутика (грч. Argo, naûtës) en из Шв. пре
н.е. y којем je Аполоније Рођанин описао
поход Аргонаута y Колхиду; касније, y 1веку,
Валерије Флак, инспирисан Аполонијевим
делом које je слободно прерадио, написао je
истоимену поему.
арготизам (фр. argot) израз или особеност ша-
тровачког говора.
аргумен(а)т (лат. argumentum) доказно сред-
ство, доказ, разлог; онај део доказа на коме
ce тај доказ оснива, образложење; садржај или
извод из неког дела.
аргументативан (лат. argumentum доказ) који
даје (или служи као) доказ (разлог, образложе-
ње), доказни.
аргументација (лат. argumentatio) доказивање,
закључивање, образлагање; вештина докази-
вања, закључивања; начин доказивања, зак-
ључивања.
аргументовати (лат. argumentari) наводити као
доказ, доказивати, закључивати, образлагати.
аргументозан (лат. argumentosus) богат грађом,
богат разлозима, доказима.
аргументум ад веритатем (лат. argumentum ad
veritatem) доказ који излази из општепризна-
тих и научно утврђених истина.
аргументум ад хоминем (лат. argumentum ad ho-
minem) 1. доказ који није строго логичан He-
ro више удешен према способности разумева-
ња или интересу слушаоца, лако разумљив,
популаран доказ; 2. доказ који ce не заснива
на самој ствари, већ на особинама или поло-
аргументум бакулинум 72 арија
 жају противника нпр.: „Тај предлог није до-
бар, јер je предлагач рђав човек".
аргументум бакулинум (лат. argumentum baculi-
num доказ батином) кад неко, немајући дру-
гих доказа, доказује нешто батином, тј.
силом.
аргументум e консензу генцијум (лат. argumen-
tum e consensu gentium) тг. доказивање неког
тврђења на основу тога што су сви одувек то
тврђење сматрали истинитим.
Аргус (грч. Argos, лат. Argus) миш. син Зевсов и
Ниобин, стооки чувар Зевсове љубазнице Ије
(од Хере y краву претворене) кога je, no Зев-
совој заповести, убио Хермеј; фт. веома
опрезан и ревносан чувар; ухода, шпијун; Ар-
гусове очи врло будне, пажљиве, увек отворене
очи којима ништа не може промаћи.
ардаса (фр. ardesse) трг. врста грубе свиле из
Смирне.
ардаснна (фр. ardassine) трг. врста фине персиј-
ске свиле.
ардентан (лат. ardens) горући, врео, усијан, за-
жарен, жарки; ватрен, силан, плах, жустар,
ревностан; страстан.
ардито (итал. ardito) муз. смело, плахо, срчано.
ардуитет (лат. ardus стрм) стрмост; фиг. велика
тешкоћа, тегоба, мука.
ареа (лат. area) равнина, равна површина; гради-
лиште; тркалиште (у циркусу); гумно; област
интересовања; уп. ареал.
ареал (нлат. areale) област на којој je нека
биљна или животињска врста (род и сл.) рас-
прострањена на Земљи.
Ареј (грч. Ares) миш. син Зевса и Хере, бог рата;
симбол сурове храбрости, рата и ратних ужаса;
Apec.
арена (лат. arena) борилиште посуто песком, по-
приште борбе и игара y циркусу (амфитеа-
Шру) код Римљана; фт. поприште, поље бор-
бе, рада и сл.
аренација (нлат. arenatio) .«1-9. купање y песку,
пешчано купатило.
аренда (нлат. arrenda) закуп земљишта, уговор о
давању земљишта y закуп; даШи y аренду.
арендар (нлат. arrendarius) онај који даје зем-
љиште y закуп.
арендатор (нлат. arrendator) закупац земљишта.
ареола (лат. area, areola) мало, слободно место;
анаш. прстен око брадавице на сиси; мала шу-
пљина између ткивних снопића; мед. црвен
круг око запаљеног места; астр. круг око Ме-
сеца.
ареометар (грч. araiós редак, métron мера) физ.
справа за мерење густине и специфичне тежи-
не течности; гравиметар, хидрометар.
ареометрија (грч. araiós, metria) физ. одређива-
ње густине и специфичне тежине течности.
Ареопаг (грч. Âreios pâgos) 1. брежуљак посве-
ћен богу рата Ареју, западно од Акрополиса,
y Атени; 2. најстарији и најугледнији суд y
Атени, чије je седиште било на томе брежуљ-
ку; 3. фиг. збор угледних и непристрасних су-
дија.
ареотектоника (грч. Areios Аресов, бога рата
Ареса, tektoniki) вој. вештина, наука о напада-
њу и одбрани утврђених места. арераже (фр.
arrérages) ол. заостала плаћања, ду-
гови; неплаћена закупнина; неплаћена ка-
мата.
Apec (грч. Ârës) мит. в. Ape]. арест (итал.
arresto, нлат. arrestum) затвор,
хапс; уа. решт. арестант (нлат. arrestans)
ухапшеник, кажњеник,
заточеник; прав. лице које судским путем тра-
жи стављање забране. арестат (нлат.
arrestatus) aPae. лице против кога
ce тражи стављање забране. арестаториј(ум)
(нлат. arrestatorium se. manda-
tum) врав. наредба о хапшењу; јавно прозива-
ње поверилаца (код стечаја). арестација
(нлат. arrestano) хапшење, затвара-
ње; хапс. затвор.
арестирати (нлат. arrestare) в. аретирати.
аретирати (фр. arrêter) зауставити, заустављати,
задржати, задржавати; обуставити, обуставља-
ти; ухапсити, затворити, узаптити, ставити за-
брану на. аретологија (грч. aretë врлина,
lógia) фил. наука
(или: учење) о врлини, део етике. арза (грч.
ârsis) мешр. муз. дизање гласа; ударање
гласом при читању на известан слог; супр.
Шеза. арзи-махзар (тур. arz-mahzar)
писмено, колек-
тивно јављање, молба, оптуживање; петиција
упућена из народа вишим турским властима
(ова реч ce некад употребљавала y Србији y
службеном језику. ариважа (фр. arrivage)
пристајање, долазак лађа
y пристаниште; долазак; довоз робе; довезена
роба. аривизам (фр. arriver постићи) особина
оних ко-
ји, без икаквих обзира, лове звања и положа-
је, гургурство, лакташтво. аривист(а) (фр.
arriver постићи, arriviste) безоб-
зиран ловац на звања и положаје, каријерист,
гургур, лакташ. аридитет (лат. ariditas)
сувоћа, сушност, суша;
мршавост; неплодност, јаловост; фиг. суво-
парност. аридура (нлат. aridura) мед. сушење,
мршавље-
ње; мршавост, слабост. аризација (сскр.
агуа) претварање y Аријце; на-
рочито: превођење појединих предузећа из
јеврејских y аријевске руке (ово je на стра-
ховито нечовечан начин спроводио Хитлеров
нацистички речим y Немачкој пре и за време
другог светског рата). Арија (лат. Aria)
неустрашива Римљанка чијег
je мужа Цецилија Пета цар Клаудије осудио
на смрт оставивши му могућност да ce сам
убије; Арија je прво себи зарила нож y груди,
a затим га пружила мужу с речима: Пете, не
боли! (Paete, non dolet!). арија (итал. aria) 1.
муз. композиција за један
глас уз пратњу једног инструмента или орке-
стра; део опере или ораторијума; напев, ме-
лодија; 2. покр. ваздух, простор изнад Земљине
површине; поднебље, клима.
Аријадна 73 арктација
Аријадна (грч. Ariadne) мит. кћи критског кра-
ља Миноса и Пасифаје, помогла Тезеју, пош-
то je убио Минотаура, помоћу једног клуп-
ка конца да изађе из лавиринта и побегла с
њим, али ју je он оставио на острву Наксу;
отуда: Аријаднин конац, средство да ce човек
извуче из неког тешког положаја.
аријанизам учење александријског свештеника
Арија, из ГУвека, који je тврдио да Христос
није бог, него обичан човек.
Аријац в. Аријевац.
Аријевац (сскр. агуа племенит, припадник више
касте) припадник Индоевропске групе народа,
Аријац; аријевци y време хитлеровске Немач-
ке: нејевреји, несемити.
аријер-бан (фр. arrière-ban) вој. последња од-
брана.
аријергарда (фр. arrière-garde) 1. војн. заштитно
одељење, заштитница, одступница; 2. оно што
je превазиђено, застарело.
аријета (итал. arietta) муз. мала арија, песмица.
Ариман (перс. Ahriman) мит. y зендској религи-
ји и Заратустрином учењу: симбол негатив-
ног принципа, бог и праизвор свега зла, погла-
вица злих духова, вечни противник Ормузда.
аримид вештачко влакно пронађено y Совјет-
ском Савезу, отпорно на веома високе и веома
ниске температуре; користи ce као изолатор,
a тканине од тог влакна су отпорне на ултра-
љубичаста и друга свемирска зрачења.
ариозо (итал. arioso) муз. певајући, y виду арије;
им. кратак мелодичан комад који ce умеће y
речитатив.
Арктик (грч. ârktos север) северна поларна
област Земље.
Аристарх (грч. Aristarchos) највећи алексан-
дријски граматичар, чувен као критичар песа-
ма Хомерових и Пиндарових; фт. строг и пра-
ведан судија y питањима уметности; up. apu-
сШархски.
аристодемократија (грч. âristos најбољи, demos
народ, krâtos моћ, власт) владавина племства
и народа.
аристократ(а) (грч. aristokrâtês) племић по ро-
ђењу или положају; пријатељ и члан аристо-
кратије, владавине племића.
аристократизам (грч. aristokratéomai имам ари-
стократски устав) аристократски систем вла-
давине; љубав према аристократији и аристо-
кратским начелима.
аристократија (грч. aristokratîa) владавина
племства; племићки сталеж, племство.
аристолохика (грч. âristos најбољи, locheia пора-
ђање) ПЛ. мед. средства која помажу порађање,
нарочито чишћење породиље.
аристотелизам (грч. Aristoteles) фил. учење грч-
ког филозофа Аристотела (384-322. пре наше
epe), ученика Платонова, учитеља Алексан-
дра Великог и оснивача перипаШешичке шко-
ле, и његових присталица.
аритметика (грч. ârithmos број, ë arithmëtikë тј.
téchnë) маш. вештина рачунања, наука о бро-
јевима; наука о рачунању одређеним бројеви-
ма који ce пишу цифрама; политичка ариШ-
метика примена аритметике на друштвене и
државне установе (нпр. осигурање живота, лу-
трије и др.). аритметички (грч. arithëmtikos)
који спада y pa-
чунање, који ce може представити или решити
бројевима, рачунски; аритметичка средина
неких бројева јесте збир тих бројева поде-
љен бројем од онолико јединица колико je
тих бројева; уи. геометријска средина; в. про-
гресија. аритмија (грч. arythmia) недостатак
равномер-
ности, неправилно кретање; нескладност; мед.
неправилност y ритму срчаних откуцаја.
аритмогриф (грч. ârithmos број, gryphos заго-
нетка) загонетка изражена бројевима.
аритмологија (грч. ârithmos, logia) наука о бро-
јевима, нарочито о тајанственим и чудним
својствима бројева. аритмоманија (грч.
ârithmos, mania лудило) мед.
неодољиви нагон за сталним бројањем и пре-
бројавањем свега и свачега. аритмомантија
(грч. ârithmos, mantei'a прорица-
ње) врачање (или: прорицање) из бројева.
аритмометар (грч. ârithmos, métron мера)
справа
(или: машина) за рачунање, рачунаљка.
аритмус (грч. a-, rythmós такт) мед. неправил-
ност, нарочито куцање била, пулса. арка
(лат. arca ковчег, сандук) 1. миш. ковчег y
коме ce старозаветни Ноје спасао од потопа и
који ce пловећи зауставио на врху планине
Арарат; 2. y старохришћанској цркви: посуда
y којој су чуване еухаристија, реликвије и
др. драгоцености. аркада (фр. arcade) 1.
архиш. низ лукова на стубо-
вима; 2. анаш. део чеоне кости (очна).
аркадски (грч. Arkadi'a, arkadikós) који je из
Аркадије, тј. пастирски, сеоски, наиван; иди-
личан. Аркађани (грч. Arkâdoi) ш.
становници Аркади-
је, пастирског предела y средини Пелопонеза;
фиг. песници пастирске поезије. арканист(а)
(лат. arcanus тајанствен, тајан)
познавалац тајни y појединим струкама, нпр.
како ce праве средства за улепшавање, под-
млађивање итд. арканум (лат. arcanus)
тајни лек, тајно сред-
ство. аркапија (тур. art kapi стражња врата)
врата ко-
ја не воде y кућу са улице, него из авлије,
позади куће; фт. заобилазан, неправилан, не-
прописан пут.
аркато (итал. arcato) муз. превлачећи гудалом.
аркбутан (фр. arc-boutant) apx. потпорни полу-
лук, лучни стуб, стуб подупирач. арко (итал.
arco, лат. arcus лук) муз. гудало, по-
тез гудалом; кол' арко (итал. coli' arco) ry-
далом. аркоза (грч. arkéô издржавам) геол.
пешчар од
трошака гранитних и гнајсних стена.
аркосолиј(ум) (лат. arcus лук, solium мртвачки
сандук од камена) уметнички израђен старо-
хришћански гроб y катакомбама са сводом y
облику лука. арктација (нлат. arctatio)мед.
сужавање, суженост
Арктик 74 арпеђо
 утробе и затвор као последица тога; стезање
неког дела тела завојем.
Арктик (грч. arktikós северни) област Земље
око Северног пола.
арктос (грч. ê arktos Велики Медвед, Велика
Кола) астр. Велики и Мали Медвед (групе
звезда); север.
арктура (лат. arctura) мед. ураслост ноката y
месо.
аркуација (лат. arcuatio) мед. кривљење костију
y облику лука.
аркцијус јус (лат. arctius jus) ирав. ближе (или:
прече) право, право првенства.
аркцијус мандатум (лат. arctius mandatum) орав.
пооштрена заповест (или: наредба).
аркциор цитацио (лат. arctior citatio) чрт.
оштри-ји (или: пооштрен) позив пред суд.
арлекин (итал. arlecchino) лакрдијаш, шаљивчи-
на; човек који често мења мишљење, преврт-
љивац, врдалама.
арлекинада (фр. arlequinade) шала, лакрдија,
поза; превртљивост, врдање.
арма (лат. arma) Т. оружје; од средњег века:
породични грб.
армада (шп. armada) опрема; y Шпанији: оружа-
на сила, нарочито ратна флота (овако ce y
ХУГвеку звала „непобедива" флота ФилипаП
коју je 1588. год. послао против Енглеске).
армадиља (шп. armadilla) мор. мала ратна флота;
мали наоружан брод, нарочито царински.
армалисти (мађ. ârmâlis, лат. arma оружје) Т.
мађарски племићи који нису имали свог има-
ња, него су живели само од службе y војсци.
арматер (фр. armateur) мор. наоружан трговачки
брод; гусарска лађа; закупац брода који при-
према свој брод на далеки пут; сопственик
гусарске лађе, гусар, морски разбојник.
арматура (лат. armatura) вој. наоружање, ратна
спрема; мор. наоружавање и снабдевање поса-
дом једног брода; физ. појачавање снаге маг-
нета уметањем гвожђа; грађ. повећање носиво-
сти зида гвожђем; муз. крстови и бемоли y по-
четку композиције.
Армида лит. име лепе и моћне чаробнице y Ta-
совом спеву „Ослобођени Јерусалим"; фт. же-
на способна да заведе.
армија (лат. arma оружје, фр. armée) 1. оружана
сила, војска; 2. стратегијска оперативна је-
диница чија јачина зависи од улоге која јој
je намењена, најчешће има y саставу 3-4 пе-
шадијске дивизије, тенкове, ваздухоплов-
ство, артиљерију и др.; 3. фт. велико мнош-
тво, нпр. „армија незапослених", „армија
бескућника" итд.
армирати (лат. armare) вој. оружати, наоружати,
снабдети ратном спремом, опремити; физ. по-
јачати снагу магнета помоћу гвожђа; грађ. по-
већати носивост зида гвожђем и цементом; муз.
ставити (или: стављати) знаке y почетку му-
зичког комада; фиг. јачати, снажити.
арморијал (фр. armorial, нлат. armorale) књига
са грбовима.
арморист(а) (нлат. armorale) познавалац грбова,
онај који ce разуме y грбове.
ар нуво (фр, art nouveau) нова уметност, умет-
ност на прелазу из XIX y XX век; уп. сецесија.
арњеви (мађ. ernyó заштита) ПЛ. платнени кров
за кола са коњском или волујском запрегом.
арогантан (лат. arrogans) надут, надмен, наду-
вен, горд, охол, разметљив, уображен, бе-
зобразан, дрзак. ароганција (лат. arrogantia)
надменост, наду-
тост, охолост, дрскост, безобзирност.
арогирати (лат. arrogare) усудити ce, дрзнути ce;
присвојити, присвајати; арш. узети под своје,
усинити. арозажа (фр. arrosage) заливање,
наводњавање
њива; подливање улица; еој. методично бом-
бардовање, обасипање ватром. арозија (лат.
arrodere, нлат. arrosio) мед. наједа-
ње, нагризање костију. арозирати (фр.
arroser) заливати, поливати, на-
водњавати; вој. методски бомбардовати, оба-
сути (или: обасипати) ватром, гранатама, бом-
бама; трг. доплатити, накнадно платити.
арозман (фр. arrosement) заливање, поливање;
овлажавање, освежавање; трг. доплаћивање,
накнадно плаћање. арома (грч. aròma)
мирис, пријатан мирис што
га пуштају од себе етерична уља; сочна мате-
рија код биљака; вински цвет.
ароматизација (грч. aroma) метање мириса
(или: зачина) y лекове, јела и др. ароматика
(грч. aroma, нлат. aromatica) Т. МИ-
ришљаве материје, зачини. ароматичан (грч.
aroma) миришљав, мирисан,
који пријатно мирише, са зачином. Аромуни
романизовано старо становништво
Балканског полуострва; y Југославији ce де-
ле на групе: Црновунци, Власи, Куцовласи,
Каравласи, Цинцари, Карагуни, Ћићи
(Ћирибарци). арондација (фр. arrondir
заокружити, повећати)
екон. стварање већих поседа обрадивог земљи-
шта y друштвеној или приватној својини, ра-
ди рационалнијег искоришћавања.
арондисман (фр. arrondissement) заокругљива-
ње, заокругљење, заокруживање, заокружење;
заокругљеност; увећање, проширење; срез,
део града, кварт. аростема (грч. arrôstëma
слабост) мед. слабост
ума, лудило; аростија. аростија (грч.
arröstia) мед. в. аростема. арпанета (итал.
arpanetta) муз. мала харфа, хар-
фица. арпантажа (фр. arpentage)
земљомерство; преме-
равање (или: мерење) земље. арлаџик (тур.
arpacik) ситан црни лук за пресађи-
вање. арпеђато (итал. arpeggiato) муз. као на
харфи, тј.
y разломљеним акордима. арпеђатура (итал.
arpeggiatura) муз. низ разлом-
љених акорада. арпеђирати (итал. apeggiare)
муз. свирати на хар-
фи; тонове једног акорда свирати разломљено
али брзо једне за другим; подругљиво: тандр-
кати. арпеђо (итал. arpeggio) муз. ломљење
тона као на
харфи.
арпикорд 75 артикуларни
арпикорд (итал. arpicordo) музички инструменат
по звуку сличан харфи, спинет; арпихорд.
арпихорд (итал. агра, грч. chordë жица цревара,
струна) муз. в. арпикорд. ape (лат. ars)
уметност, вештина; занат, посао;
теорија (или: основ) уметности или науке.
ape аматорија (лат. ars amatoria љубавна вешти-
на) знање и умеће y љубави. ape антика (лат.
ars antiqua) стара уметност; муз.
музички стил који ce развио y Паризу од кра-
ја XII до почетка XIV в. ape грација артис
(лат. ars gratia artis) уметност
ради уметности; ларпурларШизам. арсен (грч.
ârsên мушки, јак) хем. сичан, елеме-
нат атомске масе 74,9216, редни бројЗЗ, знак
As, једињења су му јако отровна; уи. арсеник.
арсенал (фр. arsenal, нлат. arsena, итал. arsena-
le) оружница; магацин за смештај ратне спре-
ме, нарочито y морским пристаништима.
арсенијати (грч. arsenikón) ил. хем. соли арсени-
кове киселине. арсеник (грч. arsenikón)
хем. арсентриоксид
(As 2 O 3 ), јак отров; тровања акутна и хро-
нична. арсенити (грч. arsenikón) ил. хем.
једињења арсе-
нове киселине са базама. арсеногонија (грч.
ârsên мушки, gone рађање)
рађање мушке деце, мушки пород.
арсенофагизам (грч. arsenikón, phageîn јести)
мед. навика узимања иначе отровних количина
арсенових једињења ради јачања телесне
снаге или сполне способности. ape лонга,
вита бревис (лат. ars longa, vita brevis)
уметност je дуга, a живот кратак. ape
мнемоиика (нлат. ars mnemonica) вештина
памћења. ape мориенди (лат. ars moriendi
вештина умира-
н»а) врста средњовековне народне књижевно-
сти стваране да би охрабрила вернике пред
смрт. ape нова (лат. ars nova) нова уметност,
музички
стил y XIV и XV в. који представља прекрет-
ницу y развоју музике и реакцију на ape ан-
Шику. арсонвализација (нлат. arsonvalisatio) в.
дарсон-
вализација. ape силогистика (лат. ars
syllogistica) средњове-
ковни назив за Аристотелову логику. арт
брут (енг. art brut) назив за сирову, необра-
ђену спонтану уметност, својствену непрофе-
сионалцима, деци, умоболницима. арт деко
(енг. Art Deco no фр. arts décoratifs
декоративне уметности) стил примењених
уметности и архитектуре 20-их и 30-их година
ХХвека, карактеристичан по оштрим гео-
метријским облицима и хладним материјали-
ма (пластика, челик). арте дело стато (итал.
arte dello stato државничко
умеће) вештина управљања државом. артељ
(рус. артелБ) радна задруга; занатлијска
радна заједница. Артемида (грч. Artemis) y
хеленској митологи-
ји кћи Зевсова, богиња лова; код Римљана
Дијана.
артем нон одит ниси игнарус (лат. Artem non
odit nisi ignarus) пословица: Нико не мрзи
уметност осим незналице.
артериектазис (грч. artèria жила, éktasis помера-
ње) мед. проширење артерија.
артериеуризма (грч. artèria, eurys широк) мед. в.
артериекшазис.
артерија (грч. arteria жила) анаш. дамар, било,
крвна жила, жила одводница (општи назив за
крвне судове који носе крв било из срца y
плућа, било из срца y остале делове тела); фиг.
главна саобраћајница, улица y граду и сл.
артеријализација (нлат. arterialisatio) фтиол. об-
нављање (или: оксидација) крви.
артеријалитет (нлат. arterialitas) фтиол. богатсво
y артеријама; надмоћност система артерија и
њиховог утицаја y једном телу; артери-
озитет.
артеријски (грч. arteria жила) који ce тиче арте-
рије; артеријска крв отвореноцрвена, окси-
дисана крв, крв која je прошла кроз плућа и
примила кисеоник.
артериографија (грч. artèria, graphia) анаш. опис
(или: описивање) артерија.
артериозитет (нлат. arteriositas) физиол. в. арте-
ријалитет.
артериоле (нлат. arteriolae) ПЛ. физиол. најситније
артерије, после којих долазе капилари.
артериорексис (грч. artèria, rèxis кидање, прска-
ње) мед. прскање артерије.
артериосклероза (грч. arteria, sklèrós крт, тврд)
мед. задебљање и закречавање зидова арте-
рија.
артериостеноза (грч. artèria, stenós тесан) мед.
сужавање (или: суженост) артерија.
артериотомија (грч. artèria, tome сечење) мед.
оперативно отварање артерија.
артеритис (грч. artèria) мед. запаљење артерија.
артески бунари бунари који ce добивају одвес-
ним бушењем y слојеве одакле стално истиче
вода (названи по бившој француској области
Аршоа, где je веома рано било таквих бу-
нара).
артес либералес (лат. artes liberales) Т. слободне
уметности, лепе вештине.
артефакт (лат. artefactum) вештачки производ,
оно што je вештачки направљено, рукотвори-
на (за разлику од природног производа); по-
грешан, ван стварности утемељен, закључак;
вештачка, исконструисана чињеница.
артизам (лат. ars, artis уметност) начин уметнич-
ког, нарочито књижевног, изражавања који je
више последица вештине и знања него чистог
талента и осећања, те ce стога више користи
спољним средствима (речју, стилом, компози-
цијом и др.); претерана склоност спољашњем
облику уметничког дела; „игра речи".
артизан (фр. artisan) занатлија; глумац; фиг. ос-
нивач, покретач, виновник.
артик(а)л (лат. articulus зглоб, чланак) чланак,
напис; тачка уговора; анат. зглавак; трг. пред-
мет, ствар, роба y трговини; грам. члан; састав-
ни део једног списа, одсек, поглавље, пара-
граф; бот. чвор, коленце.
артикуларни (лат. articularis) зглобни.
артикулациј 76 археоптерикс
а
артикулација (лат. articulatio) анаш. зглоб, згла-
вак, прегиб; литв. намештање (смештање) го-
ворних органа при образовању појединих гла-
сова; јасно и разговетно изговарање речи и
слогова; слик. правилан и тачан изражај свих
делова слике; фиг. јасно раздвајање и повези-
вање мисаоног процеса y логичку целину.
артикулнсати (лат. articulare) узглобити, узгло-
бљавати; лингв. намештати говорне органе при
образовању појединих гласова; речи и слого-
ве јасно, један по један, изговарати; изнети,
износити нешто члан по члан; артикули-
сати.
артиљерија (фр. artillerie, нлат. artillaria) прво-
битно: свака ратна справа уопште; доцније:
топови, топништво, род војске наоружан топо-
вима.
артвст(а) (итал. artista, фр. artiste) уметник,
вештак, познавалац уметности; глумац; веш-
так y јахању, играч на конопцу (у циркусу).
артнстички (фр. artistique) уметнички, веш-
тачки.
артвфицијализам (лат. artificiosus уметнички,
вештачки) ПСШ. тежња деце да природне појаве
сматрају производом људских одлука и делат-
ности.
артифицијелан (лат. artificialis) вештачки, умет-
нички; неприродан, извештачен.
артнфициозан (лат. artificiosus) уметнички, веш-
тачки; лукав, препреден.
артишока (итал. articiocco, фр. artichaut) вош.
главочика са цевастим цветовима, гаји ce као
веома цењено поврће.
артокарпи (грч. artos хлеб, karpós плод) Т. бот.
хлебно дрвеће и хлебне биљке.
артолатрија (грч. artos, latreia поштовање) служ-
ба за хлеб; поштовање (или: обожавање) хлеба
(хостије).
артофаг (грч. artos, phâgos) хлебојед.
артралгија (грч. artron зглоб, algos бол) мед. бол
зглоба, тргање y зглобовима.
артремболеза (грч. ârthron, embâllô убацити,
уметнути) мед. намештање ишчашених згло-
бова.
артритизам (грч. ârthron зглоб) мд. састав тела
који je склон гојазности, шећерној болести,
костобољи, камену y жучи и мокраћном меху-
ру, превременој артериосклерози, неуралги-
ји, астми и др.
артритис (грч. ârthron) мед. запаљење зглобова,
тргање y зглобовима; уа.гихт.
артритичан (грч. ârthron) који je y вези са запа-
љењем зглобова; који je против запаљења
зглобова (средство, лек).
артро- (грч. ârthron) предметак y сложеницама
са значењем: зглоб, зглобни.
артродинија (грч. ârthron, odynë бол) мед. бол
(или: тргање) y зглобу.
артроза (грч. ârtrhon) мед. бол y зглобу, зглобо-
боља.
артрозоа (грч. ârthron зглоб, zöon животиња) зо-
ол. животиње са зглобовима, опште име за кук-
це (инсекте), пауке, ракове и црве.
арт-рок (енг. art-rock) рок-музика коју каракте-
ришу високи уметнички домети уз уобичајено
коришћење електронике. артрокарцином
(грч. ârthron, karkinos рак) мед.
рак y зглобу. артропатија (грч. ârthron,
pàthos бол) мед. бол
зглоба, зглобобоља.
артрОПИОЗа (грч. ârthron ЗГЛОб, руОП ГНОЈ) мед.
гнојење (или: загнојавање) зглоба.
артропода (грч. ârthron, pus, podós нога) ПЛ.
зоол.
зглавкари. артроскопија (грч. ârthron зглоб,
skopéô гле-
дам) мед. метода за гледање унутрашњости
зглоба, најчешће коленог, помоћу нарочи-
тог инструмента. артротомија (грч. ârthron,
tome сечење) мед.
оперативно отварање зглоба. артрофима
(грч. arthros, phima израштај, оток)
мед. мекани оток зглоба. артрофиоза (грч.
ârthron, рћуЧ) стварам) мед. гно-
јење зглобних костију, загнојава&е згло-
бова. Артур (енг. Arthur) легендарни
британски краљ
из V в., вођа Келта; са својим витезовима
„Округлог стола" одупирао ce најезди Англа
и Caca што je опевано y великом романтич-
ном епу, чији су главни делови: Смрт Арту-
рова, Тражење св. Грала, Љубав Тристана и
Изолде. арув в. харун. арувдинозан (лат.
arundinosus) трсковит, богат
трском, обрастао трском. архаизовати (грч.
archaîos стар, старински) упо-
требљавати y говору и писању архсшзме, да-
(ва)ти архаичан облик. архаизам (грч.
archaîos стари, прастари) шнгв.
застарела реч или израз, облик који je иза-
шао из употребе (нпр. прочи - други, јеста-
ство - природа, полза - корист, прикљученије
- доживљај); застарела појава, остатак из дав-
нина. архаичан (грч. archaîos стар, прастари)
стар, ста-
рински, застарео, прастари. архајски период
в. азојски период. арханђел (грч. ârchô први
сам, владам, предња-
чим, angelos весник) виши ред анћела по веро-
вању хришћана. архегет (грч. arch-êgétês)
воћа, поглавар; титула
спартанског краља y Ликурговом закону.
архегоније (грч. arche почетак, gónos) вл. б&ш.
женски сполни органи код неких бесцветница и
маховина. архејски (грч. archakós)
старински, тј. који
одиста потиче из старог времена; уп. архаичан.
архелогија (грч. arche почетак, logfa) почетна
наука; основи науке о човеку. археографија
(грч. archaîos crap, grâphô пишем)
описивање старина. археологија (грч.
archaîos стар, древан, logos
реч, говор) наука која ce бави ископавањем и
проучавањем предмета старих култура.
археоптерикс (грч. archaîos стар, древни, ptérix
перо, крило) зоол. фосилни кичмењак, величи-
не голуба, по извесним деловима сличан реп-
тилијама, a no другим опет птици; потиче из
преисторијског доба.
археорнис 77 асамар
археорнис (грч. archaïos стар, omis птица) зоол.
род најстаријих птица; као посебан род утвр-
дио га научник и филозоф Бранислав Петро-
нијевић.
археспоријум (грч. arche почетак, spora сејање,
сетва) бот. ћелија од које постаје ткиво што
ствара cüope код папрати.
архетип (грч. archétypon праузорак) праслика,
праузор; праписмо; нарочито: први отисак;
оригинал; архетипи отисци (или: примерци)
првог издања; уп. архитип.
архи- (грч. ârchô предњачим, почињем) предме-
так који y сложеницама значи: главни, први
над, пра-.
архибласт (грч. ârcho предњачим, почињем, bla-
stós клица, заметак) зоол. празаметак.
архив(а) (лат. archivum, грч. archeïon владино
надлештво, градска већница) место где ce др-
же и чувају документи, списи или акта.
архивалије (нлат. archivalia) списи који ce нала-
зе y архиву, повеље, документи.
архивар (лат. archivarius) управник (или: надзор-
ник) архива; службеник архива или архиве ар-
хивист.
архивист(а) (нлат. archivista) в. архивар.
архиволт (итал. archivolto главни лук) арх. полу-
кружни лук који спаја два стуба (у хелени-
стичкој, римској, ренесансној и барокној
архитектури) ; y готској и романској архитек-
тури: низ лукова главног црквеног портала,
који су често украшени киповима.
архивски (лат. archivum) који ce тиче архива,
који припада архиву, који ce налази y архиву,
који ради y архиву.
архигонија (грч. ârchô почетак, gïgnomai ства-
рам) биол. спонтано постање живота, постанак
живота y његовим најпростијим почецима из
тзв. анорганске материје, прапочетак, пра-
стварање; уа. абиогенеза.
архидијецеза (грч. ârchô, dioikesis газдинство,
управа) духовна област архиепископа, надби-
скупа.
архиђакон (грч. archôs, diâkonos слуга) монашки
чин који ce даје ђакону кад ce одликује y
служби; први служитељ једне цркве; заступник
владике - бискупа y управи дијецезом; y про-
тестантској цркви: титула двојице свештени-
ка главних цркава y великим градовима.
архиепископ (грч. archôs, episkopos) први влади-
ка, митрополит, надбискуп; првосвештеник.
архиепископија (грч. archôs, episkopéô) област
која стоји под духовном управом архиепи-
скопа.
архијатер (грч. archôs, вођа, iatrós лекар) први
лекар, виши лекар; лични лекар; дворски
лекар.
архијереј (грч. arch-iereûs) y православној црк-
ви други назив за владику (епископа); врховни
свештеник код Јевреја; првосвештеник; Ар-
хијерејски сабор највише свештено представ-
ништво y Српској православној цркви, нај-
виша црквено-законодавна власт; Архијереј-
ски синод највиша извршна власт y Српској
православној цркви.
архилохијски (грч. Archilochos) поет. тако ce зо-
ве више врста стихова које je први пронашао
најстарији грчки лиричар и јампски песник
Архилох (између 680. и 640. пре н. е.); фиг. за-
једљив, жучан, подругљив y говору или пи-
сању.
архимагија (грч. archi-mageia) врховно чароб-
њаштво, тобожња вештина прављења злата и
сребра; уп. алхимија.
архимандрит (грч. archimandrites) старешина ма-
настира; највиши свештено-монашки чин до
владике y православној цркви.
архипелаг (грч. archi-pèlagos море) острвље; пр-
вобитно: острва y Егејском мору, између Грч-
ке и Мале Азије.
архитект (грч. architéktôn) онај који ce бави
грађевинарством, тј. ради планове за грађеви-
не и руководи њиховим подизањем, школован
грађевинар, неимар.
архитектоника (грч. architéktôn) грађевинска
уметност, наука о грађевинарству, неимар-
ство; вештина израђивања једног научног си-
стема, наука о систему.
архитектура (грч. architéktôn, лат. architecture)
грађевинарска уметност, грађевинарство, не-
имарство; начин зидања, распоред и грађење
једне грађевине; грађевински стил.
архитип (грч. archétypon) в. архетип.
архитраб (грч. archô, лат. trabs греда) арх. в. ар-
хитрав.
архитрав (грч., лат.) арх. главна греда која везу-
је два стуба или више стубова и лежи на њима;
архитраб.
архихијерарх (грч. archi-ierârchës) врховни све-
штеник, првосвештеник, епископ.
архихијерархија (грч. archi-ierarchfa) достојан-
ство првосвештеника; високо свештенство.
архонт (грч. ârchôn) владалац, поглавар; најви-
ши државни чиновник y Атени после пропасти
старог краљевства.
архоптоза (грч. archôs чмар, ptösis пад) мед. спад-
нутост задњег црева.
архорагија (грч. archôs чмар, regnimi прснем)
крварење из задњег црева.
архоцела (грч. archôs, kêlê просутост) мед. просу-
тост, продор задњег црева.
аршин (тур. arsin) стара мера за дужину: лакат,
риф.
аршлама (тур. arslama) бот. трешња (плод и ста-
бло); врста црног лука.
ас (лат. as, assis) 1. код старих Римљана: новац, y
почетку од пола kg бакра; 2. y новије доба:
апотекарска фунта од 12 унца, сада потиснута
тзв. метричким мерењем; 3. најмања једини-
ца за мерење злата; 4. најјача карта, „кец" на
француским картама; 5. првак, најбољи y не-
кој струци, нарочито y авијатици и разним
гранама спорта.
асаи (итал. assai, фр. assez) муз. веома, врло.
a салво (итал. a salvo) трг. добро очувано, неош-
тећено (на товарним листовима).
асамар (лат. assus печен, amarus горак) хем. про-
изводи распадања који ce стварају при загре-
вању животињских или биљних материја и да-
ју им зачински укус, нпр. кора од хлеба, повр-
шина печења и др.
асамблеја 78 асигниратн
асамблеја (фр. assemblée) скупштина, сабор,
парламент, збор; назив за пленарну седницу
Скупштине Уједињених нација.
асанација (лат. sanus здрав, фр. assainir) смиш-
љен рад на подизању здравља појединаца, y
неком граду, крају (или држави), поздрављава-
ње насеља, поздрављавање и побољшавање
ошптих здравствених прилика, чишћење од
заразе, исушење мочварних места итд.
асанзер (фр. ascenseur) дизалица, успињача,
лифт; уш. асцензор.
асаниратн (лат. sanus, фр. assainir) поправити
(или: поправљати) отпте здравствено стање y
неком месту, крају, некој држави завођењем
низа хигијенских мера: чистоће, исушивања
подводних места итд.
асасинат (нлат. assassinatimi) арав. мучко уби-
ство, уморство; насиље.
асасинатор (илат. assassinator) прав. подстрекач
на извршење мучког убиства.
асација (нлат. assatio) кување јела и лекова y
њиховом сопственом соку.
АСЕАН (енг. Association of Southeast Asian Na-
tions) политички савез југоисточних држава
Азије (Индонезија, Малезија, Филипини,
Сингапур и Тајланд), основан 1967. y циљу
економске сарадње.
асебија (грч. asébeia) безбожност, безверство,
непризнавање богова.
асевератнван (лат. asseverare доказивати) потвр-
дан, доказни.
асеверација (лат. asseveratio) озбиљно уверава-
ње или тврђење нечега, доказивање, закли-
њање y нешто.
асентет (нлат. aseitas, a se esse бити тј. постоја-
ти сам собом) самосталност, особина људи ко-
ји раде само по свом сопственом, унутарњем
нагону, без икаквог подстицаја споља; по схо-
ластичкој теологији: својство бога који
узрок свог бића има y самом себи, дакле, по-
стоји сам собом или кроз себе сама (a se est); y
новије доба: јачи израз за слободну вољу.
асексуалан (грч. а- без, лат. sexus спол) беспо-
лан, који нема спола, коме je одузета могућ-
ност оплођавања.
асексуализација (грч. а- без, нлат. sexualisatio)
уништење, одузимање способности оплођава-
ња; уи. кастрација.
асекуранција (нлат. assecurantia) осигурање,
нпр. против пожара, смрти и сл.
аселгија (грч. asélgeia) развратност, разврат,
похотљивост.
аселеничан (грч. a-sélënos) без Месеца, нпр.
асе-ленична ноћ; за планете Меркур и Венеру
каже ce да су „аселеничне", без пратиоца, без
тра-банта.
асемблер (енг. assemble саставити, склапати) рач.
програм који симболичке инструкције пре-
твара y облик погодан за извршавање y рачу-
нару.
асемнја (грч. а- не, sema знак) жд. неспособност
разумевања знакова.
асемичан (грч. asêmos) који нема знака, који je
без ознаке, без обележја.
асензија (лат. assensio) одобравање, пристаја-
ње уз кога; фил. примање нечега као исти-
нитог.
асентација (лат. assentatio) ласкање, удварање;
улагавачко одобравање.
асепсија (фч. a-, sepsis трулеж) мед. отклањање
могућности да заразне клице, нпр. при врше-
њу операције, загаде место које ce оперише
(ово ce постиже употребом антисептичних
средстава за прање руку, болесникове коже и
ДР)-
асепсол (грч. а- без, sëpsis трулеж) раствор
алкил-диметил-бензил-амонијумхлорида, јако
бактерицидно средство, користи ce за дезинфек-
цију инструмената, исгшрање рана и сл.
асептин (грч. а- не, sepsis) хем. средство које чува
млеко и јела да не ускисну и не покваре ce;
састоји ce од стипсе помешане са борном ки-
селином.
асептичан (грч. a-scptikós) који није склон тру-
љењу; који нема заразних клица.
асептол (грч. a-, sepsis трулеж, лат. oleum уље)
хем. раствор киселине као средство за спреча-
вање труљења, добива ce мешавином сирове
карболне киселине или крезола са концентри-
саном сумпорном киселином.
асерват (лат. asservatum) оно што je остављено
на чување, y похрану.
асервацнја (лат. asservare) чување, похрана;
остављање y похрану.
асертиван (нлат. assertivus) в. асерторан.
асерторан (лат. assertorius) којим ce тврди, по-
тврдан; <рш. асерторан суд суд y којем ce од-
нос између субјекта и предиката исказује као
чињеница (уи. проблематичан, аподикти-
чан); асерторна заклешва арав. заклетва која
ce полаже после датог исказа (за разлику од
промисорне заклетве, тј. оне која ce полаже
пре давања исказа).
асерција (лат. assertio) тврђење, тврдња; upas.
званично тврђење да je неко слободан.
асесор (лат. assessor помоћник y служби) прису-
дитељ, помоћник судијин; помоћник старе-
шине надлештва.
аснбилација (нлат. assibilatio) грам. спајање јед-
ног гласа са шуштавим гласом (ж или ш), или
претварање неког гласа y шуштави глас.
асигнант (лат. assignans) онај који шаље новац,
дозначилац.
асигнат (лат. assignatus) лице на које гласи упут-
ница, дознака, налог; упутница на примање
годишњег дохотка од непокретног имања; па-
пирни новац за време француске револуције
(19. априла 1790) којем су служила за подлогу
непокретна имања узапћена y корист државе.
асигнатар (нлат. assignatarius) лице на које гла-
си упутница или дознака, прималац новца по
упутници или налогу.
асигватура (нлат. assignatura) в. асигнација.
асигнацнја (лат. assignatio) дознака, упутница,
налог за исплату.
асигнирати (лат. assignare) упутницом дозначити
(или: дозначивати), издати (или: издавати) на-
лог за исплату неке суме.
асидуитет 79 асолирати
асидуитет (лат. assiduitas) тачност, трудољуби-
вост, ревност, марљивост, вредноћа; постоја-
ност, истрајност.
асилабија (грч. а- не, syllabe слог) неспособност
слагања виђених слова y слогове.
аснлогистичан (грч. a-, syllogismós посредни за-
кључак) лог. из кога ce не може извести закљу-
чак.
асиметрија (грч. a-, symmetria несиметричност)
несразмерност, нескладност, неједнакост, не-
равномерност.
асиметричан који нема симешрије, несразме-
ран, нескладан, неједнак.
асимилант (лат.) припадник јеврејског покрета
који, противно ционизму, жели асимилацију
са народом y којем je рођен; човек који жели
да ce асимилише.
асимилација (лат. assimilatici) изједначење, из-
једначавање; грам. једначење гласова (по
звучности, месту или начину творбе); ТШ .
примање y свест новог садржаја (доживљаја) и
његово прилагођавање саставу свести; физиол.
збивање којим ћелије преобраћају храну y
материје од којих ce саме састоје (процес
асимилације); стапање једног народа с дру-
гим тако што ce прихватају његов језик, оби-
чаји, образовање и др.
асимиловати (лат. assimilare) изједначити, из-
једначавати, прилагодити, прилагођавати;
грам. једначити; фитол. примити y ce, примати
y ce, преобратити храну y органску материју.
асимпатија (грч. a-, sympatheia) ненаклоње-
ност; недовољно саосећање, немање сауче-
шћа према коме или чему.
асимптота (грч. a-, syptôtos који ce не поклапа)
маш. права која y односу према једној кривој
лежи тако да ce њих две ако ce продужују све
више приближују једна другој, али ce никад
не додирују, нпр. хипербола има две асимп-
тоте (симбол бескрајне човечје тежње која
никад не постиже свој циљ; Лајбниц je назвао
човека „асимптотом божанства").
асимптотичан (грч. a-symptötos који ce не сти-
че) који ce не поклапа, непоклопљив.
асимулација (лат. assimulatio) претварање, при-
творство, лицемерство.
асимфонија (грч. a- symphonia) несклад, не-
складност, пр. асимфоничан.
асиндезија (грч. asyndesi'a) невезаност, неспоје-
ност) реш. недостатак везе y реченицама, неве-
заност; va. асиндет(он).
асиндетичан (грч. a-syndetos невезан) који je
без везе, без свеза, без свезица.
асиндет(он) (грч. a-syndeton) поеш. песничка фи-
гура y којој ce изостављају везе између двеју
или више реченица, или између чланова једне
реченице, нпр.: „Мисли млада, (да) нико je не
чује, - (али) Слушало je момче чобанине, -
(па) Стријели јој y скуту јабуку".
асинхрона машина електрична машина наизме-
ничне струје код које ce брзина обртања ро-
тора, при одређеној учестаности струје y
мрежи, мења y зависности од оптерећења.
асинхроничан (грч. a-, syn ca, chrónos време) не-
истовремен, неједновремен, неистодобан.
асириологиЈа наука Koja проучава књижевност,
језик, историју и старине Асирије и Вавило-
није. асистент (лат. assistens) лице које помаже
профе-
сору y раду са студентима и које ce спрема за
професора; помоћник, помагач уопште.
асистенција (нлат. assistenza) помагање, по-
моћ, потпора; присуство. асистирати (лат.
assistere) помагати некоме y по-
слу; пратити некога; присуствовати чему.
асистолија (грч. a-, systole скупљање, стезање)
мед. општи назив за све оне тешке поремећаје
y организму услед радне недовољности срча-
ног мишића, нестезање срца. acniиja (грч.
asitia неједење, гладовање) пост;
недостатак воље за јелом, нејешност; недо-
статак хране. асјеража (фр. aciérage)
галванско почеличавање
бакарних плоча. асјерација (фр. acieration)
претварање y челик,
челичење. аскариде (грч. askaris) ПЛ. ЗООЛ .
бубине, детиње
глисте. аскариодоза (грч. askarîs) мед.
присуство глиста y
столици. аскеза (грч. askësis) испосништво,
покајништво,
угађање богу до крајњег самоодрицања; му-
чење тела ради што успешнијег убијања чул-
них страсти и прохтева, да би душа била што
независнија од тела и тиме ce могла посвети-
ти своме правом опредељењу. аскер (тур.
asker) војска; војник. аскет(а) (грч. askëtës)
испосник, покајник, онај
који својевољним гладовањем и мучењем те-
ла убија y себи страсти и прохтеве. аскетизам
(грч. askéô старам ce) начин мишље-
ња и живљења аскета, испосништво, покај-
ништво y мучењу тела одрицањем. аскетика
(грч. askéô) учење о аскези. аскетичар (грч.
askéô) писац побожних, бого-
угодних списа, дела. асклепијадска строфа
метр. веза асклепијадског
стиха са другим врстама стихова.
асклепијадски стих мешр. врста класичног стиха,
названог по грчком песнику Асклепијаду, са-
стоји ce од два (мали асклепијадски стих) или
три хоријамба (велики асклепијадски стих),
y почетку са трофејом или спондејом, и са
јамбом на завршетку. аскултирати (лат.
auscultare) слушати, прислуш-
кивати; мед. испитивати шум плућа слуша-
њем, помоћу стетоскопа. Асмодеј (халд.),
миш. зао дух, слуга сотонин ко-
ји je, no „Књизи Товијиној", убио седам му-
жева Сариних; отуда, фиг. ометач брачне слоге;
краљ злих духова y јеврејској демонологији;
Асмоди. асо (фр. assaut, итал. assalto) напад,
јуриш; на-
пад, ударац y двобоју; врста вежбе y мачевању.
асодичан (грч. as-ôdës) који осећа гађење, који
изазива гађење, âsë презасићеност) мед. асо-
дична грозница грозница са повраћањем.
асолирати (фр. assoler) засејавати земљу наиз-
менично разним усевима.
асоматичан 80 астатичан
асоматичан (грч. a-somatos) бестелесан.
асомннја (грч. а-, лат. sortirais сан) мед. несаница.
асонаица (нлат. assonanza) ооеш. самогласничко
подударање, стих y коме ce сликују само са-
могласници, непотпун слик; муз. једнакост
тонских фигура y једној музичкој мисли.
асонанција (нлат. assonantia) в. асонанца.
асонија (грч. а-, лат. sonus звук) неспособност
разликовања висине тонова.
асовнчан (лат. assonare) сличан по звуку или
гласу, слично звучати.
асортнман (фр. assortiment) потпуно и сређено
слагалиште робе; збирка разне робе исте вр-
сте (нпр. књига); бирање, одабирање.
асортисажа (фр. assortissage) трг. издвајање (или
сређивање) робе no врстама.
асосје (фр. associé) друг (или: ортак) y послу;
асосје ен командит (фр. associé en commandi-
te) трг. тајни ортак, ортак који само улаже
новац y посао a сам не ради.
асотија (грч. asötia) развратност, разврат, ра-
скалашност.
асоцијалан (грч. а-, лат. socialis) недружеван, не-
друштвен; који не воли друштво и не жели да
му буде користан члан; који je равнодушан
према општим потребама и интересима зајед-
нице.
асоцијалност (грч. а- не, socialis) недостатак
осећања за друштвену заједницу.
асоцнјант (нлат. associatici удруживање, спаја-
ње) лично и економски слободан човек који
ce удружује са другима ради унапређења рада и
целокугшог живота; y економској литератури
синоним за самоуправљача.
асоцијативан (илат. associare здружити,
associati-vus) који здружује или сједињује,
који надо-везује на нешто.
асоцијација (нлат. associatio) удруживање, спа-
јање, везивање; друштво, удружење; фил. асо-
цијација идеја везивање представа на тај на-
чин што једна представа, када ce појави, иза-
зове y свести и неку другу; асоцијационистич-
ка психологија правац y психологији који хо-
ће све душевне појаве да објасни из предста-
ва и њихових механичких веза, и да сву духов-
ну делатност сведе на асоцијацију идеја.
асоцијационизам (нлат. associatio повезивање)
ТШ. учење по коме ce човеков психички свет
састоји из унутрашњих и спољашњих подсти-
цаја, који ce повезују y целине вишег или
нижег реда. Главни токови: бихејвиоризам и
совјетска (раније руска) психологија више
нервне делатности.
асоцирати (лат. associare) придружити, удружити;
спојити, везати; примити за ортака, члана,
задругара; асш. спојити, сјединити било које
психолошке садржаје, везивати путем асоција-
ција.
Асошиејтед-прес (енг. Associated press) транс-
национална новинска агенција из Сједиње-
них Америчких Држава.
аспарагус (лат. asparagus) бот. род биљака из
фам. Convallariaceae; има их више врста, од
којих ce неке гаје y становима као украсно
биље; уп. шпаргла.
аспек(а)т (лат. aspectus) изглед, појава, вид;
гледиште, страна нечега; астр. положај плане-
та једне према другој какав нам изгледа кад
их посматрамо са Земље; физ. добро знамење.
аспергнлоза (лат. aspergillus) мед. обољење изаз-
вано гљивицом aspergillus fumiga tus, y
организ-му људи и животиња, нарочито код
особа које имају посла са житом и брашном;
код људи ce појављује y облику плућне
туберкулозе (псеудо-тубекулоза).
асперитет (лат. asperitas) храпавост, неравнина;
опорост, суровост, грубост, неотесаност; твр-
доћа, крутост.
аспернфолнја (нлат. asperifolia) пл. бот. биљка са
храпавим лишћем.
асперматизам (грч. a-, spèrma семе) мед. в.
аспер-мизам.
асперматичаи (грч.) в. аспермичан.
аспермизам (грч.) мед. урођена или стечена немо-
гућност излучивања семена из сполних жлез-
да; уа. асперматизам.
аспермија (грч.) мед. в. аспермизам.
аспермвчан (грч. âspermos) мед. који нема семе-
на, који не може да излучује семе.
аспида (грч. aspi's, aspi'dos) зоол. гуја отровница,
египатска наочарка; физ. оштроконђа, зла и
опака жена, роспија.
аспик (фр. aspic) кув. пихтије, хладетина.
аспирант (лат. aspirane) каидидат, онај који те-
жи за нечим (положајем, звањем); чиновнички
приправник.
аспирата (лат. aspirata se. littera) s.a. грам. суглас-
ници с дахом аспирацијом.
аспиратор (лат. aspirator) справа за усисавање
прашине, гаса или течности, усисач, усисаљка;
^а. венпшлатор.
аспнрацнја (лат. aspiratici) грам. изговарање с ха-
ком, с дахом, при чему ce чује глас сличан
гласу х; усисавање, удисање, увлачење y себе;
тежња, жеља за нечим; чежња.
аспирин фарм. фабрички назив за ацетило-сали-
цилну киселину (77%), прашак који отклања
ватру и изазива знојење, употребљава ce као
лек против главобоље, реуматизма, назеба и
сл.
аспирирати (лат. aspirare) тражити нешто, тежи-
ти за нечим; удисати, увлачити y себе, усиса-
вати; грам. изговарати из грла, са дахом, с ха-
ком; муз. y певању: удахнути ваздух тако да ce
чује.
аспра (грч. âspros бео) најмања новчана једини-
ца y Турској, пара.
астазија (грч. astatéô, astasi'a) немир, непостоја-
ност; мед. бунило, бацакање тешког болес-
ника.
астаколит (грч. âstakos рак, lfthos камен) геол.
окамењени рак.
астатичав (грч. astatos несталан, непостојан)
који нема правца, који ce y сваком положају
налази y равнотежи, без одређене оријентаци-
је; астатичне игле физ. две подједнаке маг-
нетне игле утврђене тако једна над другом да
судим полови супротно обрнути, чиме су заш-
тићене од утицаја Земљ1шог магнетизма, те
тако могу слободно следовати сваком спољ-
њем дејству.
81 астрографија
астеизам (грч. asteismós утанчан, досетљив го-
вор, углађена радња, asty град) великоварош-
ко понашање, фини тон y опхођењу; духовит
говор; реш. када неко тобоже хоће нешто да
прећути па ипак каже; задиркивање, заде-
вање.
астенија (грч. asthéneia слабост) мед. немоћ,
слабост, неотпорност према напору (као по-
следица прележане болести или као предзнак
опасних болести).
астеничан (грч. asthénës) немоћан, слаб, оро-
нуо; који потиче од слабости; асшенична
грозница живчана грозница; псих. астеничан
афекш душевни покрет којим ce слабе телес-
не радње, нпр. туга; супр. стеничан афект.
астеномакробиотика (грч. asthenès, makrós дуг,
bios живот) вештина да ce слаб организам одр-
жи дуго y животу.
астенопија (грч. asthénës, orâô видим, гледам)
мед. слабост вида, слаб вид, лако замарање
очију.
астеризам (лат. asterismus, грч. aster звезда) физ.
светлосна појава код које од извесне светле-
ће тачке избијају светлосни зраци, нпр. осо-
бина неких врста лискуна које, услед интер-
ференција светлости, показују звездасте зра-
ке кад ce кроз њих гледа.
астеризма (грч. aster) сазвежђе, група звезда.
астерискус (грч. astêriskos) звездица y књигама
(*), као знак којим ce читалац упућује на
примедбу испод текста која je обележена
истим таквим знаком.
астеричан (грч. asteróeis) звездаст; звездан, пун
звезда; звездани, који потиче од звезда, нпр.
утицаји.
астероидан (грч. asteroeidês) звездолик, y обли-
ку звезде; сјајан.
астероиди (грч. aster, eidos облик, вид) ил. астр.
мале, простим оком невидљиве планете изме-
ђу Марса и Јупитера, нпр. Церес, Палас, Ју-
но, Астреа, Веста и др.; уп. планетоиди.
Астеци индијански народ који je y XII в. насе-
лио Мексико; служили су ce сликовним пи-
смом, бавили ce астрономијом, имали свој
календар и културу на врло високом ступњу
(архитектура, вајарство, музика, уметничка
обрада метала и др.); покорили су их шпански
освајачи y XVI в.
астигматизам (грч. a-, stigma боцка, тачка) физ.
мана пресликавањем проласком зракова кроз
сочива услед тога што лик површинског еле-
мента око осне тачке лежи уопште на двема
кривим површинама, тј. што свакој тачки
предмета одговарају управо две тачке лика;
мед. мана ока која почива на различитој за-
кривљености рожњаче y разним меридијанима
и на нележању симетрично око исте осе рож-
њаче и кристалног сочива.
астигмометар (грч. a-, stigma, métrori) оптичка
справа за одређивање јачине асШигматизма.
астиграфија (грч. asty град, grâpho пишем) опи-
сивање градова.
астилон (грч. a-, stylos стуб) арх. грађевина без
стубова.
астиномија (грч. asty град, nómos закон) упра-
вљање градом, управа града; надзор над ку-
ћама.
астма (грч. asthma) мед. сипња, заптивање, теш-
ко и кратко дисање y наступима.
астрагал (грч. astrâgalos) коцка; пиљак; анаш.
скочна кост, глежњача; арх. обруч, венац на
горњем делу стуба који одваја капитл од
доњег дела.
астрагаломантија (грч. astrâgalos коцка, manteia
прорицање) прорицање из коцака на којима
стоје слова из којих ce, после сваког бацања
коцака, саставља одговор на постављено пи-
тање.
астраган крзно мртвојагњених или веома мла-
дих јагањаца из Астрахана y Русији, веома
скупоцено крзно са црносјајном и коврча-
стом вуном.
астралит (лат. astrum звезда, грч. lîthos) тамно-
црвено стакло са иверјем плавкаста сјаја,
служи за прављење разних украса.
астралан (лат. astralis) који ce тиче звезда, који
потиче од звезда, звездани, звездаст, облика
звезде; астрална свешлост, звездана свет-
лост, нарочито призрачак између звезда Ку-
мове сламе, слабија но на осталом небу, која
изгледа да потиче од безбројних, веома уда-
љених и појединачно невидљивих звезда не-
кретница; астрални духови, y старом источ-
њачком веровању y звезде: духови звезда за-
мишљених као жива бића; y средњем веку: па-
ли анђели, душе умрлих, духови постали из
ватре који лебде између неба, земље и пакла;
астрално тело, тело без земаљских, телес-
них особина, које узимају на себе духови кад
ce појављују; друго, етерично тело човека, по
учењу окулШизма; астрални свет, свет звез-
да, звездано небо.
астратија (грч. astrateia) ослобођење од војне
обавезе; избегавање војне обавезе.
астрафобија (грч. astron сазвежђе, звезда, phó-
bos страх) мед. претерано велик страх од грома
или грмљавине.
астрионика грана електронике која ce користи y
оквиру свемирских истраживања.
астро- (грч. âstron) предметак y сложеницама са
значењем: звезда.
астроболизам (грч. astrobolismós, astron, ballo
бацам) удареност (или: погођеност) звездом;
мед. удар сунчанице, сунчаница; смрт или оба-
мрлост од удара муње.
астрогеодезија (грч. aster звезда, геодезија, в.)
геол. грана астрономије која ce бави проучава-
њем облика Земље.
астрогнозија (грч. âstron, gnösis спознаја, по-
знавање) познавање звезда, наука о звездама с
обзиром на њихов положај, поделу на сазвежђе
и називе.
астрогност (грч. âstron, gnôstës познавалац) по-
знавалац звезда, онај који ce бави астрогно-
зијом.
астрограф (грч. âstron, grâpho пишем) доглед
који служи за фотографско снимање звезда.
астрографија (грч. astro, grâpho) описивање
звезда.
астродиктикум 82 асценденцца
астродиктикум (грч. astrodeiktikón) показивач
звезда, справа помоћу које ce свака на небе-
ској лопти показана звезда може лако наћи и
на небу.
астродром в. космодром.
астролабијум (грч. astro, labfs држак, дршка) ие-
кадашња астрономска справа за мерење виси-
не Сунца и звезда.
астролатрија (грч. astro, latrefa обожавање) пош-
товање звезда, служба звездама.
астролит (грч. astro, lithos камен) звездаст ка-
мен, окаменотина y облику звезде.
астролог (грч. astrologos) онај који уме да чита
и прориче судбину по положају и кретању
звезда; звездочатац, звездознанац.
астрологија (грч. astrologia) код старих Грка и
Римљана астрономија. Ослањајући ce на
Аристотелово мишљење, по коме су звезде
бића са натчовечанском интелигенцијом и
која, због својих чистијих и божанскијих
облика, врше известан утицај на овоземаљски
живот, створили су средњовековни астролози
празноверицу о јаком утицају астралних ду-
хова на човечји живот; тако je астрологија
постала читање из звезда, тј. вештина да ce
судбина човекова чита из положаја звезда (има
и данас присталица).
астромантија (грч. astron, manteîa прорицање,
гатање) прорицање будућности из звезда.
астрометеорологија (грч. astron, meteorologia,
в.) наука о (неком) утицају на време, подне-
бље, итд. положаја планета, комета, Сунчаних
nera итд. и тобожње предсказивање времена на
основу тога.
астрометрија (грч. astron, métron) наука о одре-
ћивању положаја небеских тела на небеском
своду.
астронавигација (грч. astron звезда, лат. naviga-
tio пловљење) управљање свемирском лети-
лицом.
астронаутика (грч. astron звезда, naus брод) в.
космонаутика.
астрономија (грч. astronomia, astron, nemein
управљати, nómos, закон) наука о кретањима,
величини небеских тела, о ономе што je гео-
метријско код небеских тела; уп. астрофи-
зика.
астрономски (грч. àstron, nómos) који ce тиче
науке о звездама или који спада y науку о
звездама; астрономска јединица одстојање
Земље и Сунца, тј. 149,500.000km; астроном-
ски месец тачно израчунато време оптицања
Месеца; време које Сунце проведе y једном
знаку Животињског круга; астрономско поз-
навање je потпуно познавање неког збивања;
фиг. врло велик, огроман.
астрономски сателит вештачки сателит који ce
упућује на висине изван Земљине атмосфере
y циљу астрономских осматрања.
астроскоп (грч. astron, skopéô гледам) доглед за
посматрање звезда.
астроскопија (грч.) вештина посматрања звез-
да; посматрање звезда помоћу великих до-
гледа.
астрософија (грч. astron, sophfa мудрост) наука
о звездама; уш. астрономија.
астротеологија (грч. astron, theós бог, logia на-
ука) вера y постојање бога на основу постоја-
ња звезда и реда који међу њима влада.
астрофизика (грч. astron, physikê) део астроно-
мије који ce служи физичким методама y испи-
тивању састава и крета&а небесних тела, на-
рочито астрофотографијом, астрофото-
метријом и спектралном анализом.
астрофит (грч. astron, phytón) зоол. морска звез-
да слична биљци.
астрофичан (грч. a-, strophe спој више стихова y
метричку целину) аоевх. назив за ритмичку пе-
сму која није подељена на строфе.
астрофотографија (грч. astron, phôs, photos
светлост, graphfa) фотографско снимање звез-
да; примена фотографије y посматрању небе-
ских тела.
астрофотометрија (грч. astron, phôs, photos,
metria) мерење јачине светлости небеских
тела.
аструм (лат. astrum, грч. astron) звезда; сик
итур ад астра (лат. sic itur ad astra) овако ce
иде до звезда, тј. до части, славе (Вергил).
асугрин (лат. а, енг. sugar шећер) наш производ
који успешно замењује шећер.
асумирати (лат. assumere) преузети, узети к се-
би, узети на себе, примити одговорност; физ.
поставити y силогизму другу (минор) премису;
схватити, разумети, нпр. неку мисао; рет.
главни закључак противников поновити па он-
да прећи на његово оповргавање.
асумити (тур. hasimak) жестити ce, срдити ce,
pa-срдити ce.
асумпсит (лат. assumpsit) примио je на себе;
арае. формула којом неко добровољно
обећава и прима обавезу да he за другога
нешто плати-ти, обавити какав посао и сл.
асумпција (лат. assumptio, assumtio) примање,
узимање; примање душе на небо; дан смрти
неког светитеља; лог. друга (минор) премиса y
силогизму.
асуплирати (фр. assouplir) учинити гипким,
окретним; сломити (вољу, карактер) укроти-
ти, начинити попустљџвим.
асура (тур. hasir) простирач од рогоза.
асурднратн (фр. assourdir, лат. surdus глув) за-
глушити; умерити, ублажити (светлост, глас);
слик. дати блажи карактер.
асфалт (грч. asphaltes) хем. земљина смола, па-
клина, смеса разних угљоводоника y којој
има и кисеоника, азота и сумпора; помешан са
кречњаком, употреб,љава ce за прављење пу-
Шева и за изолацију зидова од влаге.
асфикснја (грч. a-, sphyxis било, пулс) мед. пре-
станак или успоренос* куцања срца услед не-
достатка кисеоника; клонулост, обамрлост,
највиши степен несвестице.
асцевденти (лат. ascendentes) tu. прав. сродници
по узлазној линији, преци као родитељи, де-
дови, прадедови; супротно: десценденти.
асцевденција (нлат. ascendenza) права, узлазна
линија сродства; а<шр. пењање, узлазак; над-
моћност, претежност; маш. растење.
асцензија 83 атестација
асцензија (лат. ascensio) пењање, узилажење, уз-
дизање, узлазак; Вазнесење Христово, Спа-
совдан; напредовање, полет; астр. пењање,
узлажење небеског тела; физ. пењање течности
y капиларним цевима; пењање играча на ко-
нопац.
асцензор (лат. ascensor) в. асанзер.
асцији (грч. a-, skia сенка) т. геогр. „бесенчани",
тј. становници жарког појаса који двапут го-
дишње остају y подне без сенке, наиме y дане
кад Сунце код њих пролази кроз зенит.
асцитес (грч. askitës тј. nósos, askós кожа) мед.
трбушна водена болест.
ат (тур. at) коњ.
ATA (ATA, Albanian Telegraphic Agency)
албан-ска новинска агенција.
атавизам (лат. atavus напредак) сличност са пре-
цима; случај када ce код потомака појаве из-
весне душевне и физичке особине њихових
предака; наслеђе, особина предака.
атавистички (лат. atavus) наслеђен од предака
(физичке и душевне особине).
атак (фр. attaque) вој. напад, нападање, навала,
јуриш, нарочито коњице; мед. удар, напад He-
xe болести.
атака (итал. attaccare, attacca) муз. непосредно
вежи, прикључи! (када између завршетка јед-
ног и почетка другог одељка не треба да буде
почивке).
атаковати (фр. attaquer) напасти, нападати, на-
валити, ударити на некога; мед. спопасти, спо-
падати, наједати, нагризати; фт. напасти, на-
падати, вређати, устати отворено против кога.
атаксија (грч. ataxfa) мед. неправилност, неуред-
ност y току болести; дрхтање, неправилно
кретање (код оболелих од леђне мождине).
атактичан (грч. a-taktos) неуређен, неправилан,
неуредан, нпр. атактична грозница.
аталско благо огромно, неизмерно богатство ко-
је je, 133. пре наше epe, оставио пергамски
краљ Аталос Римљанима y наследство.
атаман (рус. атаманБ, нем. Hauptmann) вођа јед-
ног одреда козака, обично y чину пуковника;
козачки харамбаша; >а. хетман.
атамбија (грч. athambfa) неплашљивост, неу-
страшивост.
атаназија (грч. athanasfa) бесмртност, неумр-
лост.
атанатизам (грч. a-thânatos бесмртан) веровање
y бесмртност душе; уп. аШанизам.
атанатологија (грч. a-thânatos бесмртан, logia
наука) учење о бесмртности душе.
атанизам (грч. athanasfa бесмртност) в. ашана-
шизам.
атар (мађ. hatâr) предео, крај, област.
атараксија (грч. ataraxia) фил. душевни мир, ду-
шевно спокојство, стање без страсти.
атаумазија (грч. a-, thaumâzô чудим ce, дивим
ce) нечуђење ничему, неизненађење, равно-
душност.
аташе (фр. attaché) на рад додељени службеник,
нпр. код војске, неког посланства; физ. одан
човек, приврженик.
аташирати (фр. attacher) придати, доделити на
рад; примамити; навикнути ce на нешто, заво-
лети нешто. атеизам (грч. atheos безбожан)
безбожност, без-
божништво; одрицање да постоји бог или бо-
жански поредак y свету. атеист(а) (грч. atheos
безбожан) безбожник, онај
који не верује y постојање бога. атекнија
(грч. atekni'a бездетност) бесплодност,
брак без порода, немање деце. ателажа (фр.
attelage) запрега; запрежниприбор,
амови; вој. топовски прибор. ателија (грч.
atéleîa) бесциљност, нецелисход-
ност; ослобођење од пореза и државних на-
мета. атеље (фр. atelier) уметникова соба за
рад; ради-
оница сликара, вајара, фотографа, филсмих
уметника и др. a темпера (итал. a tempera)
сликати воденом бо-
јом, по староиталијанском начину.
атемперирати (лат. attemperare) умерити, уме-
равати, ублажити, ублажавати, утишати, ути-
шавати. a темпо (итал. a tempo одмах, y
прави час) муз.
тачно по такту, повратак на првобитни темпо;
y шаху: кад играч повуче потез без много раз-
мишљања, одмах после противника. Атена
(грч. Athena) миш. кћи Зевсова, по леген-
ди никла из његове главе, богиња, заштитни-
ца уметности и вештина, нарочито женских,
заштитница јунака и градова, нарочито града
Атене (Атине), богиња рата (код Римљана:
Минерва). Атенеум (лат. Athenaeum) виши
васпитни завод
y Риму, који je основао цар Хадријан ради
неговања науке и уметности и назвао ra no
граду Атени, као средишту целокупне образо-
ваности онога времена; отуда: учено друштво,
виша школа; y новије доба и као наслов књи-
жевних часописа. атентат (лат. attentatum od
attentare, attemptare
напасти, покушати) противправан напад на жи-
вот, имање или част некога; злочин, злочи-
начки нападај; покушај убиства; аШентата
кримина (лат. attentata crimina) ПЛ. прав. поку-
шани али неизвршени злочини. атентатор
(нлат. attentatori онај који покуша да
противправно удари на живот, част или имови-
ну некога. атеоретичан (грч. a-theôrëtes)
који не зна, не-
упућен, невичан чему. атеража (фр. atterage)
мор. место пристајања,
пристан, пристаниште. атерамнија (грч. a-,
teramnós тврд) мед. тешко
варење хране, рђава пробава. атерирати (фр.
atterrir) спустити неку летелицу
на Земљу.
атерман (грч. a-, thermainô) физ. в.
адијатерман. атером (грч. atheroma израштај)
мед. поткожни
оток настао зачепљењем лојне жлезде.
атеросклероза в. арШериосклероза. атест (лат.
attestari посведочити) писмена потвр-
да, сведоџба, уверење; аШесташ. атестат
(нлат. attestatum) в. ашест. атестација (лат.
attestatio) оверавање, потврђи-
атестирати 84 атокија
 вање; сведочанство, сведоџба, уверење, пи-
смена потврда.
атестирати (лат. attestali) потврдити, оверити,
посведочити; издати сведоџбу, уверење, по-
тврду; позивати (или: позвати) за сведока.
атетеза (грч. athétësis) одбацивање, поништава-
ње, поништај, укидање, проглашење нева-
жећим.
атехнија (грч. atehnia) неумешност, невештост,
неспретност (нпр. једног лекара); неразуме-
вање неке уметности или вештине.
атика (нлат. attica, фр. attique) арх. карактери-
стичне одлике старог атичког грађевинског
стила; нарочито: украшавање грађевина сту-
бовима.
атила кратак коњички огртач опшивен гајтани-
ма, назван по имену хунског краља Атиле.
атимија (грч. atimia) лишавање части (врста
казне код старих Атењана која ce састојала y
лишавању свих грађанских права).
атимирати (грч. atimâzô) лишити (или: лишава-
ти) части, не поштовати, презирати; лишити
кога грађанских права.
атипија (грч. a-, typos облик; узор) мед. непра-
вилност y развоју неке болести.
атшшчан (грч.) неуредан, неправилан, који од-
ступа од утврђеног обрасца; атипичне боле-
сти болести које ce не развијају правилно.
атитида (фр. attitude, итал. attitudine), положај,
држање тела; став; понашање; y балету: став
на једној нози.
атицизам (грч. attikismós) атички начин говора;
атички фини укус y начину мишљења и изража-
вања; атичка духовитост и досетљивост.
атички (лат. atticus) својствен атичком духу, тј.
танан, углађен, духовит, досетљив; атичка co
духовит и фшш начин изражавања.
Атлант (грч. Atlas) мит. в. АШлас.
атланти (грч. Atlas) арх. стубови y човечјем
облику који држе опшивницу, симс.
Атлантида (грч. Atlantis) легендарно острво ко-
је je, no Платону, лежало y Атлантском оке-
ану, око 9000 година пре њега, и било „веће
него Азија и Лидија заједно", па потонуло y
море.
Атлантик (енг. Atlantic) Атлантски океан, наз-
ван по џину Атласу који, по грчкој митоло-
гији, држи на својим плећима куглу земаљску.
атлантскв (лат. atlanticus) горостасан, дивовски,
велик и снажан; који припада планини Атла-
су; отуда који припада Зап. Африци, западно-
афрички.
Атлантски пакт, в. НАТО.
Атлас (грч. Atlas) миш. титан који, по веровању
старих Грка, држи на својим плећима небесни
свод (Атлант); геогр. планина y северозапад-
ној Африци.
атлас (грч. Atlas) геогр. књига са географским
картама свих делова света; анаш. први вратни
пршљен, пршљен-носач; трг. сјајна свилена
тканина.
атлета (грч. athlètes) такмичар на јавним гимна-
стичким утакмицама код старих Грка и Рим-
љана; човек који ce бави атлетиком, борац,
рвач; фиг. веома јак и лепо развијен човек.
атлетика (грч. athletikê) скуп витешких игара,
које су много неговали још и стари Грци,
нарочито на олимпијским и другим играма, a
које ce и данас y целом свету много негују по
утврђеним међународним правилима; делила
ce на тешку атлетику рвање, песничење,
дизање терета и натезање конопца, и лаку
атлетику трчање, ходање, бацање, скакање
и др.; сада обухвата дисциплине трчања, брзо
ходање, дисциплине бацања и дисциплине ска-
кања.
атлотет (грч. athlo-thétës) судија y борби и раз-
дељивач награда.
атман (инд. atman) дах, животни дах, душа; y ин-
дијској фил.: душа, право ja, најунутарњија
суштина личности или ствари уопште, душа
света, принцип света.
атмидијатрија (грч. at mis, atmidos пара, iatrefa
лечење) мед. в. атмијатрија.
атмидијатрика (грч.) мед. в. атмијатрија.
атмидометар (грч. atmis, métron мера) справа за
мерење количине испаравања воде.
атмидоскоп (грч. atmis, skopéo гледам) в.
атми-дометар.
атмијатрија (грч. atmis, iatrefa лечење) .«eg. ле-
чење помоћу паре, парних купатила; лечење
инхалацијом; атмидијатрија, атмијатри-
ка.
атмологија (грч. atmós, logia) наука о испарава-
њу, о претварању воде y пару.
атмометар (грч. atmós, métron мера) в. атмидо-
метар.
атмосфера (грч. atmós, sphaïra лопта) ваздушни
омотач, ваздушни океан који обвија нашу Зе-
мљу и простире ce до 3.000km дебљине; физ.
физичка атмосфера притисак који врши жи-
вин стуб висине 76 cm на 0°С на морском ни-
воу географске ширине 45° на lem , што из-
носи око 1,033kg на lem2; атмосферски при-
тисак долази од тежине ваздуха; техничка
атмосфера означује притисак једног кило-
грама на 1 cm2, a y пракси те две атмосфере
значе исто, фт. средина y којој један човек
живи и развија ce; уп. тропосфера, страто-
сфера, Хевисајдов слој.
атмосферилије (нлат. atmosphaerilia) Т. падави-
не: киша, снег, град итд.
атмосферографија (грч. atmós, sphaïra, graphia)
описивање (или: опис) атмосфере. ■,
атмосферологија (грч. atmós, sphaìra, logia) на-
ука о атмосферским појавама.
атмосферски (грч. atmós, sphaïra) који ce тиче
ваздушног омотача Земље или припада ваз-
душном омотачу Земље; атмосферски ваздух
обични ваздух који удишемо; атмосферски
електрицитет в. електрицитеШ.
ато (итал. atto) 1. аоз. чин, појава; ашо ди каден-
ца (итал. atto di cadenza) муз, завршетак музич-
ког комада, нарочито комада за певање, ка-
денцом.
ато (грч.) 2. предметак који код мерних једини-
ца означава милијардити део милијардитог
дела (IO"18).
атокија (грч. a-tokos који не раћа, неплодан,
јалов) мед. в. атоција.
атоксичан 85 атрихија
атоксичан (грч. a-, toxikós отрован) који не са-
држи y себи отрова, неотрован.
атоли (мал.) геол. ниска острвца, прстенастог
облика, која су постала услед наслојавања
корала; y њиховој ce средини налази плитка
лагуна, a стране им падају стрмо ка морском
Дну.
атолмија (грч. atolmìa) страшљивост, бојажљи-
вост, кукавичлук.
атом (грч. atomos недељив) 1. физ. најмањи де-
лић хем. елемента за који ce, све до почетка
XX века, мислило да je недељив; савремена
физика утврдила je да je атом дељив и да
представља сложен систем, који ce састоји из
позитивно напуњеног језгра и електрона ко-
ји ce, ca негативним набојем електричног
елементарног квантума око њега крећу; јез-
гро има исто тако сложен систем; оно ce састо-
ји из протона и неутрона. При судару врло
брзих делића (протона, деутрона, алфа-че-
стица, неутрона и др.) долази до цепања (де-
зинтеграције) атомских језгра и претварања
атома y друге облике; y таквим збивањима то
цепање доводи до издвајања огромне количи-
не енергије (ашомска енергија); 2. фт. нај-
ситнији делић нечега, веома сићушна ствар.
атомволум (грч. atomos, лат. volumen запреми-
на) физ. однос атомске тежине према густоћи.
атомизам в. атомистика.
атомизација (грч.) физ. распарчавање, раздваја-
ње y ситне делове; уа. атом.
атомизер (енг. atomizer), справа за распршива-
ње течности ради дезинфекције или других
(козметичких) потреба; спреј.
атомизовати (грч.) фиг. распарчавати, раздваја-
ти y ситне делове; уи. атом.
атомист (грч.) научник који ce бави аШоми-
стиком.
атомистика (грч.) физ. наука о законитости и
структури материје; атомологија.
атомистичар (грч.) филозоф, присталица ато-
мистике.
атомска бомба бомба чије страховито разорно
дејство почива на цепању атомског језгра
урана (изотопа 235 или 233) или плутонијума
239 при чему ce ослобађа огромна количина
енергије (нуклеарна енергија).
атомска маса физ. број који казује колико пута
атом неког елемента или његов изотоп има
већу масу од масе 1/12 дела атома изотопа 12С.
атомски (грч.) који ce тиче аШома; фт. веома
ситан, недељив.
атоналност (грч. а- не, tónos звук) стилско свој-
ство савремене музике везано за регулисање
односа између звукова без тоналитета као си-
стема који обједињује релације хармонских
функција са једним тоналним центром.
атонија (грч. atonia) безгласност; мед. млита-
вост, клонулост, малаксалост, слабост тела;
грам. ненаглашеност.
атонификација (грч. atonos олабављен, лат. fa-
cere чинити) мед. омлитављење, успављивање.
атоничан (грч.) безгласан; клонуо, малаксао,
слаб, уморан, млитав; грам. ненаглашен.
атонон (грч. atonon) грам. ненаглашена реч.
атопија (грч. atopia) непристојност, неприлич-
ност, противречност. атопичан (грч. atopos)
који није на правом ме-
сту, неприличан, необичан. Атос (грч.
Hâgion Oros) Света Гора, најисточ-
није од три планинска полуострва Халкидика;
припада Грчкој али ужива унутрашњу само-
управу као аутономна монашка република; ту
je и манастир Хиландар. атофан хем. фенил-
хинолин-карбонска киселина,
жућкасти кристали горка укуса; употребљава
ce код обољења зглобова, реуматизма и др.
атоција (грч. atokos) мед. неспособност рађања,
неплодност, атокија. атоције (нлат. atocia)
ил. мед. средства која чине
неспособним за рађање. атрабилитет (лат.
atra тамна, црна, bilis жуч,
нлат. atrabilitas) мед. жутица. атрактибилитет
(нлат. attractibilitas) привлачљи-
вост, привлачност, примамљивост.
атрактиван (нлат. attractivus) привлачан, прима-
мљив; супротно: репулзиван. атракторан
(нлат. attractorius) привлачан. атракција (лат.
attractio привлачење) привлач-
ност, привлачна сила; ствар која привлачи,
привлачан предмет, забава, занимљивост; зна-
менитост; узајамно привлачење; супротно:
репулзија. атрахенције (лат. attrahentia) мед.
средства за из-
влачење, мелеми (нпр. која извлаче гној).
атрахирати (лат. attrahere) привлачити; прима-
мљивати. атрезија (грч. a-, trësis бушење)
мед. недостатак
природног отвора; сраслост задњичних или
сполних делова. атремија (грч. atremia
непокретност, мир; неу-
страшивост) мирноћа, мир; поузданост, чвр-
стина, одлучност. атремограф (грч. atreméô
не дршћем, не узру-
јавам ce, grâphô) справа за спречавање грча
при писању. атрепсија (грч. a-, tréphô
храним) мед. атрофија
код одојчади; уп. атрофија. атрибут (лат.
attributum, attribuère придавати,
приписивати) својство, каквоћа, знак, обе-
лежје, ознака; грам. реч која ближе одређује
неку именицу; фил. битна, трајна особина не-
чега, главна особина (од бескрајног броја
атрибута бескрајне супстанције човечјем
сазнању приступачна су само два: просторност
и мишљење, по Спинози). атрибуција (лат.
attributio) давање (или: уступа-
ње); оно што некоме припада; право, надлеж-
ност; y ликовним уметностима и музеологији
одређивање аутора и периода настанка умет-
ничког дела. атриј(ум) (нлат. attrium)
предсобље y старорим-
ској кући; дворана за примање посетилаца;
предњи део храма; мед. срчано преткоморје,
предсрђе. атријум мортис (лат. atrium
mortis) предсобље
смрти, предзнаци (или: весници) смрти.
атрихија (грч. а- не, thrix длака, коса) мед. недо-
статак косе, длака.
атрицнја 86 аудифон
атриција (лат. attritio) мед. трење, оједање, оје-
деиост коже; привидно кајање, спољашња по-
груженост само због страха од казне (супр. кон-
триција).
атропа (грч. âtropos неотклонљив, неумитан)
бот. велебиље, пасквица, курјача, виника (ве-
ома отровна биљка); уп. беладона.
атропин (грч. âtropos) ш отрован биљни алка-
лоид који садржи биљка атропа (употребљава
ce много y медицини код неких стомачних,
катаралних, астматичних, очних и спазмодич-
нихобољења).
атротомија (грч. ârthron зглоб, tome сечење)
мед. оперативно отварање зглоба.
атрофија (грч. atrophia) закржљалост (или: сла-
бост, мршавост) услед слабе исхране; мед. коп-
њење, сушење, сасушивање.
атрофима (грч. ârthron зглоб, phyma израштај,
оток) мед. мекани оток зглоба.
атрофичан (грч. a-, trophë храна) закржљао,
слаб, мршав; сув, сасушен.
атроцитет (лат. atrocitas) грозота, страхота,
ужас; строгост, суровост, немилост, свирепост.
АТС (скр. за антитетанусни серум) мед. средство
за заштиту од тетануса; активно ствара анти-
тела y организму (активна имунизација), a y
случају повреде убризгавају ce готова анти-
тела (пасивна имунизација).
атх- в. под адх-.
Аугије (грч. Augeias) мит. краљ y Елиди, чију je
шталу, y којој je било 3.000 грла стоке и
која није никако чишћена 30 година, Херку-
ло очистио за један дан; отуда: Аугијева шта-
ла мучан и непријатан посао око довођења y
ред нечега што je било дуго времена запуште-
но и занемарено.
аугит (грч. auge cjaj, зрак) мин. бледозелен дра-
ги камен, састоји ce из силиција, магнезија,
гвожћа и креча, понајвише као састојак вул-
канских стена; зове ce и тиркиз, пироксен.
аугмент (лат. augmentum) повећање, прираш-
тај, додавање, додатак, умножавање; грам.
предметак помоћу кога ce, код грчких и ста-
роиндијских глагола, образују прошла вре-
мена; мед. погоршање болести.
аугментатив (нлат. augmentativum) грам. реч која
увећава или појачава првобитно значење
једне речи, нпр. кућетина, волина итд. (за
разлику од деминутива, који умањује и сла-
би основно значење, нпр. коњић).
аугментација (лат. augmentatio) умножење, ум-
ножавање, увећање, увећавање, појачавање,
појачање; повишица, додатак, повећање; муз.
понављање теме најчешће y двоструко дужим
нотним вредностима.
аугур (лат. augur, avi-gur) римски свештеник ко-
ји je no лету и граји птица тумачио и прори-
цао шта he ce догодити; пророк, гатар, пога-
ћач, предсказивач, тумач знамења.
аугуралан (лат. auguralis, фр. augural) пророчки,
предсказивачки; аугуриозан.
аугуриј(ум) (лат. augurium) прорицање буду-
ћности по лету птица; фт. предсказивање,
знамење, предзнак.
аугуриозан (лат. auguriosus) в. аугуралан. ■
аугуст (нлат. augustus узвишен) в. август.
аудацем фортуна јуват (лат. audacem fortuna ju-
vat) ооеш. храброме помаже cpeha, тј. ко сме
тај и успева, прегаоцу бог даје махове.
аудацитет (нлат. audacitas) срчаност, смелост,
храброст, прегалаштво.
аудаче (итал. audace) муз. срчано, смело, храбро.
аудијатур ет алтера парс (лат. audiatur et altera
pars) нека ce саслуша и друга, тј. противна
страна. Смисао: нико не може и не сме бити
осуђен пре него што буде саслушан (основно
судско начело). аудијенција (лат. audientia)
званичан пријем;
прае. саслушање, саслушавање; судска седни-
ца, заседање, рочиште. аудимутизам (лат.
audire чути, mutus нем) мед.
врста немости, кад човек нормално чује, a не
може да говори. аудио (лат. audio чујем)
сигнал тона, тон, тон-
ски, чујни. аудиовизуелан (лат. audire чути,
vedere видети)
који ce односи на слушање и гледање зајед-
но, нпр. телевизија, аудиовизуелни метод на-
ставе (предавање и очигледни примери исто-
времено) и др. аудиограм (лат. audire чути,
грч. grómma слово)
графички приказ осетљивости слуха за пријем
звукова. аудио-касета (лат. audire чути, фр.
cassette кути-
јица) магнетна трака за загшс и репродукцију
тонских сигнала смештена y пластично ку-
ћиште које олакшава руковање и штити тра-
ку; y последње време аудио-касете ce користе
и за запис рачунарских програма односно за-
пис података y кућним рачунарима.
аудиометар (лат. audire чути, грч. métron мера)
мед. справа за одрећивање степена глувоће не-
ке особе; уп. сонометар. аудиометрија (лат.,
грч.) мед. метод за испитива-
ње слуха или глувоће помоћу нарочито кон-
струисаног радио-апарата (аудиометра).
аудиомиксер (лат. audio, енг. mixer који меша)
техничар на раду око чујног дела телевизиј-
ског програма. аудион (лат. audire слушати)
електронска цев
која служи за појачавање гласа и звука y при-
јемном радио-апарату. аудитиван (лат. audire
чути, слушати, нлат. audi-
tivus) који ce тиче чујења и слуха, слушни,
чујни; аудитивни тип voix, онај који лакше
памти ствари које je чуо него оне које je
прочитао или видео. аудитор (лат. auditor
слушалац, судија који са-
слушава) војни иследник, војни судија; слу-
шалац. аудиториј(ум) (лат. auditorium)
слушаоница,
учионица; судница; слушаоци; публика.
аудитус (лат. auditus слух) слушно чуло, чуло
слуха; чувење; де аудиту (лат. de auditu) no
чувењу no рекла-казала. аудифон (лат. audire
чути, грч. phônë глас) мед.
апарат помоћу којег глуви могу слушати,
слушалица за глуве.
аудиција 87 ауспици ј(ум)
аудиција (лат. auditio) чувење, слушање; муз.
пробно певање, пробно свирање, проба глум-
ца, оперног певача, свирача и др. пре но што
he бити ангажован (врста пријемног испита
пред члановима управе и стручњацима). a узо
(итал. a uso) трг. no обичају, плаћање
менице о нормалном, редовном року.
ауксанометар (грч. auxâno умножавам, métron
мера) справа која бележи напредовање y pa-
стењу, нарочито биљака. ауксеза (грч.
auxsësis) реш. говорничко преувели-
чавање и претеривање; мед. пораст (или: на-
предовање) болести. ауксилијаран (лат.
auxiliaris) помоћни, помажу-
ћи; ауксилијарне књиге помоћне трговачке
књиге; ауксилијарне трупе помоћне трупе;
ауксшшјарне машине помоћне машине (на
броду). ауксин (грч. aûxësis раст, множење)
биол. орган-
ска материја која делује на растење биљних
ћелија.
ауктор (лат. auctor) в. аушор. ауктор деликти
(лат. auctor delicti) прае. винов-
ник кривичног дела, преступа. аукторитате
кураторис (лат, auetoritate curato-
ris) ирав. no одобрењу (или: са пристанком)
старатеља (или: стараоца). аукција (лат.
auetio) трг. јавна продаја, јавно
надметање; уп. лицитација. аукционатор
(нлат. auetionator) надметач при
јавним куповинама и продајама.
аукционирати (лат. auctioned) трг. држати лици-
тацију, јавно продавати, продавати најпово-
љнијем понуђачу, надметањем. аукционис
леге (лат. auetionis lege) путем јавне
продаје, јавним надметањем. ауксометар
(грч. auxânô увећавам, métron мера)
ОПШ. справа за одрећивање увећања оптичког
инструмента. аула (грч. aule, лат. aula)
двориште, предворје;
зборно место, пространа дворана; свечана
дворана универзитета, велика слушаоница.
аулет (грч. auléô свирам y фрулу, auletes) свирач
y фрулу, фрулаш. аулетика (грч. aulëtikë)
вештина свирања y
фрулу. аулеум (лат. auleum) простирка,
ћилим; небо,
балдахин; завеса, нарочито позоришна.
аулизам (лат. aula двор, дворница) дворјанство,
дворски живот и обичаји; ласкање, улагивање.
аулодија (грч. aulós фрула, ôdë песма, певање)
муз. певање уз пратњу фруле. аулодика (грч.)
муз. наука о певању уз пратњу
фруле.
аунс (енгл. ounce) в. унца. аура (грч. aura)
пријатан ваздух, мирисан, при-
јатан поветарац; мед. предосећање да he на-
ступити напад мишићних грчева и губитка
свести код особа оболелих од падавице (епи-
лепсије). аура виталис (лат. aura vitalis)
животна снага, жи-
вотни дах. аура популарис (лат. aura
popularis) наклоност
светине (нестална).
аураран (лат. aurum злато, aurarius) који ce тиче
злата, златни.
ауратура (лат. auratura) позлата, позлаћивање.
ауреатан (лат. aureatus) златан, одличан.
ауреола (лат. aureola тј. corona) светли венац,
круг око главе светаца; уп. ореол; физ. сјај,
слава, велик углед. аурига (лат. auriga)
кочијаш; астр. „Возар" (саз-
вежђе). аурикула (лат. auricula) увенце, увце,
део ува за
вешање ободаца, минђуша; анаш. спољашње
уво, ушна шкољка. аурикуларан (нлат.
auricularìs) који ce тиче уха
или je y вези с ухом, ушни. аурин (лат.
aurum злато) хем. жута боја која ce
добива загоревањем фенола са оксалном ки-
селином и концентрисаном сумпорном кисе-
лином. аурипигмент (лат. aurum, pigmentum)
мин. жут
или црвен минерал арсенов сулфид. аури
сакра фамес (лат. auri sacra fames) прокле-
та жећ за новцем, одвратна жудња за златом.
аурискалпијум (лат. auriscalpium) мед. кашичица
за уво. аурископ (лат. auris yxo, грч. skopéô)
мед. справа
(или: огледало) за преглед ува. аурист(а)
(лат. auris) лекар за уши. ауриформан (нлат.
auriformis) уваст, y облику
ува, као уво. аурозан (лат. aurum) златовит,
који садржи y
себи злата, златан. аурора (лат. aurora)
зора, јутарње руменило;
исток. Аурора (лат. Aurora) миш. богиња
зоре и јутар-
њег руменила код Римљана; руска крстарица
са које je 7. новембра 1917. дат знак за напад
на Зимски дворац y Петрограду, чиме je поче-
ла Октобарска револуција. аурора музис
амика (лат. aurora, musis amica)
зора je пријатељица муза, тј. јутарњи часови
вреде злата за умни рад, „ко рано рани две
среће граби". аусвајс (нем. Ausweis)
пропусница, легитима-
ција.
аурум (лат. aurum) злато. аускултант (лат.
auscultane) слушалац; почет-
ник, судски приправник, помоћни судија без
права гласа; аускултатор. аускултатор
(лат. auscultator) в. аускултант. аускултација
(лат. auscultatio) мед. ослушкива-
ње, испитивање шумова унутрашњих делова
код болесника, било самим увом или помоћу
нарочите слушалице, сШешоскопа. ауслаут
(нем. Auslaut) лингв. завршни глас, крај
речи. ауспекс (лат. auspex) пророк по лету
птица код
старих Римљана, аугур; фт. заштитник, покро-
витељ. ауспициј(ум) (лат. auspicium,
avispicium посма-
трање птица пророчица) предсказивање по
лету и грајању извесних птица код Римљана,
знамење, знак; врховна управа и заповедниш-
тво; моћ, власт; окриље, заштита; срећа, сре-
ћан почетак; суб ауспицијус (лат. sub auspici-
ауспициозан 88 аутогнознЈа
 is) под окриљем, под заштитом, под покрови-
тељством. ауспициозан (лат. auspiciosus) који
наговештава
и предсказује срећу. ауспицирати (лат.
auspicali) тумачити буду-
ћност по лету птица, прорицати. ауспух (нем.
Auspuff) издувна цев на аутомоби-
лима за испуштање истрошеног гаса или паре.
Аустралазија Индијски Архипелаг. аустралан
(лат. australis) јужни; аустрална
светлост јужна светлост. аустралопитек
(лат. australis јужни, грч. pîthêkos
мајмун) фосилни човеколики мајмун, живео y
плиоцену. аустријацизам (нлат. Austria)
особеност немач-
ког језика и говора којим ce говори y Ay-
стрији. аустро (лат. auster југ) предметак који
ce кори-
сти за обликовање сложених речи a значи „ју-
го", „јужно". аустроазијски језици (лат.
auster, лат. asianus
од грч. Asiànós) породица језика којим гово-
ре народи југоисточне Азије и из земаља око
Бенгалског залива: вијетнамски, кмерски и
Д па све до потпуног одвајања од стварности
Р- . ,
аустромантиЈа (лат. auster јужни ветар, грч.
manteia) прорицање (или: гатање) по дувању
ветра. аустромарксизам скуп теоријских
реформи-
стичких схватања о друштвеним и политич-
ким проблемима која су ce формирала y Co-
цијалдемократској партији Аустрије y пери-
оду од краја 19. века до 1938. год., кад je c
нацистичком окупацијом партија престала да
постоји као организација. Аустронезија (лат.
auster југ, грч. nêsos острво)
острва y средишњем и јужном делу Тихог
океана. аустронезијски (лат. auster југ, грч.
nêsos остр-
во) који припада Аустронезији или породици
аустронезијских језика; аустронезијски јези-
ци малајо-полинезијски језици. аустрофобија
(илат. Austria, грч. phóbos) мржња
на Аустрију. аусштафирати (нем. aus из, о,
итал. stoffa мате-
рија) опремити, удесити, наместити (стан),
искитити. аут (енг. out) л. избацивање лопте
изван игра-
лишта. аутадија (грч. authadeia, authadia)
самодопада-
ње, уживање y самом себи, задовољство самим
собом. аутаркија (грч. autârkeia) довољност
самом се-
би, задовољство самим собом, самосталност,
независност од спољашњих ствари; трг. спо-
собност једне земље да ce издржава само сво-
јим средствима, без увоза са стране; фил. идеал
старих киничара и стоичара по коме je сто-
ички мудрац „довољан сам себи". аутарх
(грч. autós сам, archö владам) самовла-
дар, самодржац, деспот; апсолутист.
аутархија (грч.) самовлада, самодрштво; уп. ап-
солутизам.
аут-аут (лат. aut-aut) или-или. аутбрвдинг (енг.
out изван, breading рађање) би-
ол. парење генетички удаљених јединки.
аутемеран (грч. autós сам, êméra дан) мед. исто-
дневни, који пролази још истог дана.
аутемерон (грч.) мед. лек који дејствује већ
онога дана кад ce употреби. аутентике (нлат.
authentica) Т. прав. доцније до-
пуне и додаци неком старијем законику; уи.
аутентикум. аутентикум (нлат.
authenticum) изворно дело,
оригинал; прав. првобитни, оригинални спис
или докуменат. аутеитификовати (грч.
authentikós поуздан, лат.
facere) потврдити, оверити. аутентичан (грч.
authentikós) законит, правова-
жан, истинит, известан, изворни, прави, непа-
творен, веродостојан. аутентичност (грч.
autentikos) истинитост, из-
ворност, непатвореност, правоважност, веро-
достојност. аутизам (грч. autós сам) паа.
мишљење и опажа-
ње појединца, најчешће под великим утица-
јем личних жеља и потреба, које доводи до
губљења додира са стварношћу; може бити
изражено од сањарења о неиспуњеним жељама
(код схизофреније). ауткрос (енг. out изван,
cross укрштање) биол.
укрштање биљака различитих генотипова.
ауто 1. (шп., порт. auto, лат. actus чин) јавна
радња, јавна приредба, представа. ауто 2.
(грч.) уобичајена скраћеница за ауШо-
мобил. ауто- (грч.) предметак y сложеницама
са значе-
њем: сам, само-, аутоантиген (грч. autós
сам, anti против, génos
роћење) мед. ненормални састојак организма
против кога реагују ћелије на сопствене лим-
фоците y аутоимуним болестима.
аутоантитела (грч. autós сам, anti против) мед.
супстанце које реагују против сопственог ор-
ганизма. аутобаза (грч. autós, basis) простор
за смештај
аутомобила. аутобиограф (грч. autós, bfos
живот, grâphô пи-
шем) саможивотописац, писац аутобиогра-
фије. аутобиографија (грч.) саможивотопис,
књижев-
ни род y коме писац описује свој живот.
аутобус (грч. autos само, лат. omnibus за све)
дугачки аутомобил за велики број путника,
омнибус. аутовакцина (грч. autós, нлат.
vaccina) .«eg. леко-
вита маја за убризгавање, справљена од клица
које су узете од самог болесника.
аутогамија (грч. autós, gamia) б&ш. самоопло-
ђивање код биљака, самоопрашивање. ауто-
гаража (грч. autós, фр. garage) склониште
(или: место за склањање) аутомобила.
аутоген (грч. autós сам, gennâô рађам) онај што
сам себе рађа, који ce ствара из сопствене
материје, који има почетак y себи; фшиол. ко-
ји ce сам порађа; мин. који je постао тамо где
je и наћен (камен, стена); супр. алоген.
аутогнозија (грч. autós, gnòsis) самоиспитива-
ње, познавање самог себе.
аутогол 89 аутолитотом
аутогол (грч. autós, енг. goal) «z. y фудбалу: гол
који играч непажњом или случајно да свом
сопственом шиму; рачуна ce y корист против-
ника.
аутогонија (грч. autós, gignomai рађам) биол. по-
станак живота y његовим најједноставнијим
почецима из тзв. анорганске материје: произ-
воћење живих бића вештачким путем.
аутогравира (грч. autos, фр. gravure) ум. штампа-
на форма гравире на дрвету, линолеуму, мета-
лу и сл. коју умножава сам уметник.
аутограм (грч. autógramma) в. аутограф.
аутограф (грч. autographon) реч или спис које
je извесна особа својеручно написала, своје-
ручан потпис; машина за умножавање рукопи-
са; аутограм; вој. уређај за регистровање пу-
тање торпеда; смешта ce y торпедну главу, a
вади ce и очитава после гађања.
аутографија (грч. autós, graphia) вештина умно-
жавања рукописа, умножавање рукописа (са
камена или металне плоче).
аутографоманија (грч. autós, grâphô, mania)
страст за прикупљањем својеручних потписа
и рукописа великих и чувених људи.
аутографски (грч. autós, graphikós) својеручан,
својеручно написан; израћен путем копирања
помоћу тзв. аутографског мастила.
аутодафе (порт. auto-da-fé, лат. actus fidei чин
вере) свечано спаљивање јеретика, безбожни-
ка, Јевреја и „вештица" y средњем веку, y
Шпанији, Португалији и њиховим колонија-
ма; извршење инквизицијске пресуде, поне-
кад и над јеретичким књигама; ауШодефе.
ауто деиксеи (грч. Auto deixei! Само he ce пока-
зати!) пословица која значи: Сазнаћеш тра-
жећи!
аутодетерминизам (грч. autós, лат. determinare
определити, одредити) фил. учење о самоде-
терминацији, тј. о самоодређивању делања и
хтења путем законитости која je y нашој све-
сти, путем разумне воље, личности и идеје.
аутодефе (шп. auto-de-fé) в. аутодафе.
аутодигестија (грч. autós, лат. digestio варење)
физиол. самоварење, размекшавање органског
ткива, после смрти, под утицајем желудачног
сока.
аутодидакт (грч. autós-didaktós) самоук.
аутодикија (грч. autó-dikos који самом себи су-
ди) право некога да сам себи суди.
аутодинамичан (грч. autós, dynamikós моћан,
јак) који дејствује сам од себе, сам собом.
ауто-дрес (грч. autós, енг. dress) одело за ауто-
мобилисте.
аутодром (грч. autós, drómos пут) аутомобилско
тркалиште, вежбалиште (или: пут) за аутомо-
биле.
аутоеротизам (грч. autós, eros љубав) исих. задо-
вољење еротичних нагона помоћу свога соп-
ственог тела, при чему тело служи само као
замена другог сексуалног објекта, на који
онај што врши то задовољење при том мисли
(за разлику од нарцизма, код кога je сопстве-
но тело крајњи сексуални циљ).
аутожир (грч. autós, gyrós круг, фр. autogyre) авиј.
ваздухоплов намењен усправном пењању и
спуштању, чији je главни састав нарочит во-
доравни вијак (елиса) који ce обрће под при-
тиском ветра. аутозоми (грч.) хромозоми
који су једнако y
паровима распоређени на оба пола.
аутоимуне болести мед. болести непознатог узро-
ка, настају тако што ce y организму стварају
аутоантигени и аутоантитела. аутоимунитет
(грч. autós, сам, лат.- immunis от-
поран) мед. ненормална реакција организма,
најчешће на неку своју беланчевину.
аутоинјектор (грч. autós сам, само, лат. injector
убацивач) мед. урећај за самоубризгавање ле-
кова, најчешће противотрова.
аутоинтоксикација (грч. autós, toxikón, лат. in)
мед. тровање услед нагомилавања материје
која ce природно ствара y организму и издва-
ја из њега. аутоинфекција (грч. autós, лат.
infectio зараже-
ње) мед. обољење од заразних клица које су ce
већ налазиле y организму човекову и дошле y
могућност да изазову болест. аутокар (грч.
autos само, енг. car кола) отворени
аутобус за велики број особа (40 и више).
аутокатализа (грч. autós, kata-lüö дрешим, одре-
шим) хем. појава да неки производ који ce
ствара при некој реакцији убрзава сам процес
те реакције. аутокефалан (грч. autós, kephale
глава) самоста-
лан, независан, сам свој. аутокефалност
(грч.) самосталност, независност
од других, нарочито y црквеном погледу, нпр.
српска аутокефална црква. аутоклав (грч.
autós, сам, лат. clavis) физ. затво-
рен суд чија ce садржина загрева под прити-
ском већим од атмосферског; мед. апарат за
стерилизацију лекова, хируршких инструме-
ната и др.; Папинов лонац. аутокнипс (грч.-
нем.) затезник на фото-апарату
који омогућује сниматељу да ce сам фотогра-
фише. аутокорелација (грч. autós, сам, лат.
correlatio
узајамност) зависност текуће вредности неке
величине од сопствених ранијих вредности.
аутократ(а) (грч. autós, krâtos власт, моћ) само-
држац, самовладар, неограничени владалац
или господар. аутократија (грч.)
неограничена владавина, са-
модрштво, систем апсолутистичке владавине.
аутократски (грч.) y господарству неограничен,
самодржачки. аутокритика (грч. autós,
kritikê) самокритика,
оцењивање самога себе, оцењивање сопстве-
них списа, творевина, поступака.
аутолатрија (грч.) обожавање самог себе.
аутолиза (грч. autós, lyô растварам) самораства-
рање; хем. растварање и ферментативно разла-
гање мртвих животињских ткива, при чему не
долази до труљења. аутолитотом (грч. autós,
lfthos камен, témnô ce-
чем) мед. справа која, тако рећи, сама собом
разбија камен y мокраћном мехуру (у бе-
шици).
аутологија 90 ауторитатнван
аутологија (грч. autós, logia) pern, стварни говор,
за разлику од сликовитог; однос према самом
себи, владање собом, самосталност.
аутомат (грч. automates који ce креће сам од
себе, autós сам, mâomai тражити, жудети) <рш.
апарат, направа која, стављена y покрет, вр-
ши извесне радње; 4>ил. биће које нема душе,
тј. животиња (код Декарта); вој. врста ватреног
оружја које једним окидањем избаци серију
метака.
аутоматизам (грч. automates што само долази)
наука о самокретању, способност аутомат-
ског вршења радњи; биол. покрети и радње ко-
ји настају као одговор на спољне подстицаје
и одвијају ce мимо воље и независно од сазна-
ња; може бити урођен (рад срчано-судовног си-
стема, варење и др.) и стечен (навике y гово-
ру, писању и сл.); ум. стварање без свесне
уметникове контроле (надреализам); <рш. не-
свесни, безвољни покрети; ауШоматија,
аутоматизација (грч. automates који ce креће
сам од себе) техника управљања и регулисања
производног процеса аутоматима.
аутоматизовати (грч., фр. automatiser) претво-
рити y машину, учинити да неко ради као
аутомат, лишити саморадње.
аутоматија в. аутоматизам.
аутоматика (грч. automatikós који ce креће сам
од себе) научно-техничка дисциплина која
проучава системе за регулисање и управљање
технолошким процесима.
аутоматограф (грч. autós сам, mâomai, grâphô)
псих. апарат који аутоматски бележи нехотичне
покрете.
аутоматски (грч. automates) самокретан, махи-
налан, механички, који сам себе ради, који
ради без учешћа своје воље и разума; ауто-
матски покрети паа. нехотични и несвесни
покрети, који настају услед непосредног на-
дражаја једног нервног центра; уа. аутомати-
зам; аутоматско управљање шехн. управљање
процесима без непосредног учешћа човека.
аутомахија (грч. autós сам, mâhomai противре-
чити) противречност са самим собом (у гово-
ру, мишљењу и писању).
аутомобил (грч. autós, лат. mobilis покретан, по-
кретљив) кола која ce тобоже сама крећу, тј.
кола која ce крећу помоћу мотора којег по-
крећу бензин, нафта или електрицитет; заст.
моторни чамац; уп. ауто 2.
аутомобилизам (грч. autós, лат. mobilis) све што
ce односи на грађење аутомобила; путовање
аутомобилом, терање аутомобила, аутомо-
билски спорт.
аутоморфоза (грч. autós, morphê облик) биол. је-
дан од начина постајања биљног и животињ-
ског облика; морфогенеза.
аутомутаген (грч. autós сам, лат. mutatio проме-
на, грч. génos рођење) биол. узрочник промене
који настаје y самом организму.
аутониктобатија (грч. autós, nyx, nyktós ноћ,
bainö идем) мед. в. аутосомнамбулизам.
аутономан (грч. autónomos) самоуправни, само-
сталан, слободан, који ce управља и живи по
СВОЈИМ сопственим законима; жих. аушономна
личност личност слободна од спољних ути-
цаја.
аутономаштво (грч. autós cani, nómos закон) ПОЛ.
покрет за стицање независности и самоуправе
неке области или дела неке сложене државе.
аутономија (грч. autonomia, autós сам, nómos
закон) самосталност, самоуправа, политичка
независност, самозаконодавство; фил. покора-
вање својим властитим законима (супр. хете-
рономија).
аутовомист(а) (грч.) присталица самоуправе,
присталица самозаконодавства.
аутономни нервни систем в. вегетативни жив-
чани систем.
аутопатија (грч. autós, pâscho искусим, autopâ-
deia) сопствено осећање, лично искуство.
аутопилот (грч. autós сам, фр. pilote) авиј. уређај
за аутоматско вођење авиона без интервенци-
је пилота.
аутопластика (грч. autós, plèsso стварам) мед.
операција при којој ce недостатак неког дела
тела или телесне супстанце надокнађује живим
ткивом самог болесника.
аутопортрет (грч. autós, фр. portrait слика лич-
ности) ум. слика, скулптура или цртеж на коме
je уметник израдио сам себе. (Најпознатији:
Рафаел, Рембрант, Тицијан, Тинторето и
ДР-)-
аутопсија (грч. autós, ópsis Гледање, виђење) 1.
самогледање, гледање (или виђење) својим
(или рођеним) очима, лично посматрање; 2.
мед. преглед, отварање или расецање леша да
би ce утврдио узрок смрти.
аутопт (грч. autóptés) очевидац.
аутоптички (грч.) прил. сопственим очима, на ос-
нову виђења својим или рођеним очима; на
основу личног посматрања; мед. путем отвара-
ња и прегледа леша (уп. аутопсија 2).
ауто-пут в. ауто-страда.
аутор (лат. augere, auctor творац, зачетник, фр.
auteur) писац, творац неког књижевног, науч-
ног или уметничког дела; проналазач; аутор-
ско право искључиво право књижевника, умет-
ника, научењака, проналазача да могу морал-
но и економски искоришћавати своје духовне
творевине (с обзиром на објављивање, прево-
ђење и умножавање њихових дела); уп.
ауктор.
ауторизација (лат. auctor, фр. autorisation)
овлашћење, овлашћивање; одобрење, одо-
бравање.
ауторизовати (лат., фр.) овластити, одобрити,
опуномоћити; ауторизован превод, превод не-
ког књижевног или научног дела са допуште-
њем његовог писца.
ауторитарност (енг. authoritarianism вера y дуж-
ност) особина појединца или читаве државе
који ce понашају као да je најважније (свети-
ња) оно што ауторитети кажу; послушност,
осећање дужности без двојбе, страх од надре-
ђених.
ауторитативан (лат. auctor, творац, зачетник)
који ce оснива на ауторитету, који хоће и
ауторите 91 аутпут
т
 може да наметне своЈу вољу или мишљење;
меродаван, надлежан, позван, угледан; ауто-
ритативна држава недемократско државно
уређење код кога ce влада по принципу војне
дисциплине, са ауторитетом одозго и са по-
слушношћу одоздо: наређењима вођства мо-
ра ce безусловно покоравати, чак кад су и по-
грешна, јер je одржавање реда важније од суз-
бијања погрешности; такве су, нпр., државе
биле: Мусолинијева фашистичка Италија и
Хитлерова нацистичка Немачка.
ауторитет (лат. auctorìtas углед, фр. autorité) 1.
углед, утицај; надмоћност (духовна, морал-
на, правна), законита власт, закон који je на
снази; 2. призната величина (у некој струци),
признат стручњак.
ауторотација (грч. autós сам, лат. rotatio окре-
тање) самоокретање, самообртање; аушоро-
тација крила авиј. обртање крила око верти-
калне осе, нпр. код акробатског лета „ковит".
аутосеротерапија (грч. autós, therapefa, лат. se-
rum) мед. лечење убризгавањем серума узетог
од самог болесника, нпр. код запаљења плућ-
не марамице итд.
аутос ефа (грч. autós epha) „OH, тј. Питагора, je
то рекао", формула којом су пишагорејци ре-
шавали сваки спор који би ce међу њима поја-
вио услед разлике y мишљењу о неком пита-
њу, позивајући ce на ауторитет учитеља.
аутоскопија (грч. autos, skopéô гледам) халуци-
нација y којој човек види пред собом самог
себе или чак своје унутрашње органе; пре-
глед грла аутоскопом.
аутосомнамбулизам (грч. autós, лат. somnus сан,
ambulare ходам) мед. сама од себе настала маг-
нетична будноћа за време спавања; ауШоник-
тобатија.
аутостабилност (грч. autós, лат. stabilis чврст,
непомичан) физ. аутоматско одржавање стабил-
ности.
ауто-стоп (енг.) заустављање аутомобила на дру-
му од стране пешака да би га возач бесплатно
превезао до неког одредишта; хичхајкинг.
ауто-страда (грч. autós, итал. strada друм) мо-
дерно израђен друм за аутомобиле.
аутосугестија (грч. autós, лат. suggerere улити
коме што y главу, надахнути кога чим) само-
упливисање, самоубеђивање, утицање на са-
мога себе; стицање погрешног, наметнутог су-
да на основу сопствених погрешних представа;
жих. садржаји свести који ce појављују путем
аутохипнозе.
аутосхедијастички (грч. autoschediâzô без при-
преме учиним) без припреме, на брзу руку,
импровизовано.
аутотеизам (грч. autós сам, theós бог) обожавање
самога себе, сматрање себе самога богом.
аутотелија (грч. auto-telës независан) самостал-
ност, неограниченост, неусловљеност.
аутотерапија (грч. autós сам, therapeia лечење)
шгд. лечење самога себе природним сред-
ствима.
аутотип (грч. autós, typos отисак) појединачни
отисци списа некога ранијег писца отиснути
још за његова живота; новија факсимилна из-
дања; први отисак.
аутотипија (грч.) један од најважнијих прона-
лазака y области графике: преношење слика
урезивањем y цинк или дрво, и њихово умно-
жавање; уи. хемиграфија, хемитипија.
аутотомија (грч. autós сам, tome сећи, резати)
појава која ce често може видети код неких
животиња; осакаћивање самога себе y случају
опасности по живот, нпр. кад гуштер жртвује
свој pen.
аутотрансформатор (грч. autós сам, трансфор-
машор, в.) електрични трансформатор с јед-
ним намотајем и клизним контактом; користи
ce y лабораторијама.
аутотрансфузија (грч. autós, лат. transfusio npé-
ток) мед. код великог губитка крви: потискива-
ње крви из периферних делова тела (руку,
ногу) y срце и мозак y случају када y срце и
мозак не долази крви колико je потребно;
врши ce на тај начин што ce руке и ноге дигну
усправно, па ce, од врха прстију, омотају ела-
стичним врпцама.
аутотрофан (грч. autós, trophê храна) који сам
себе храни; аутоШрофне биљке бот. в. под
хетерошрофан.
аутотрофија (грч.) биол. својство свих хлоро-
филних (зелених) биљака и малог броја бак-
терија да ce могу исхрањивати и изграђивати
искључиво из анорганских једињења средине
y којој живе; супр. алотрофија, хеШеротро-
фија.
аутофагија (грч. autós, phageìn јести) мед. једе-
ње самог себе, тј. мршављење услед шећерне
болести.
аутофизиотерапија (грч. autós, physis природа,
therapeia лечење) мед. лечење самога себе при-
родним средствима, самолечење.
аутофилија (грч. autós, philia наклоност, љубав)
самољубље, љубав према самом себи, заљуб-
љеност y самог себе.
аутофонија (грч. autós, phónos убиство) 1. в.
аушохирија.
аутофонија (грч. autós, phonë глас) 2. мед. код
запушености ушне трубе (ЕусТахијеве) или
спољњег ушног канала: осећај као да нам
наш сопствени глас одјекује гласније и звон-
кије баш y запушеном уву.
аутохемотерапија (грч. autós, haima крв, thera-
peia) мед. лечење убризгавањем болесникове
крви непосредно после ваћења из вене.
аутохипноза (грч. autós, hypnóó успавам) дово-
ђење (или: успављивање) самога себе y хипно-
тично стање; уи. хипноза.
аутохирија (грч. autocheiria) дизање руке на са-
ма себе, самоубиство.
аутохорија (грч. autós сам, choréô идем, распро-
стирем ce) бот. распростирање плодова и се-
мена сопственим средствима биљке.
аутохтонија (грч. autó-chthon) прастановништ-
во, урођеништво, староседелаштво; самони-
клост, самобитност.
аутпут (енг. output излаз) екон. дејство елемента
једног система на остале елементе система
аутсајдер 92

афинерија
 или на окружење; y рачунарској техници: по-
даци произведени операцијом за обраду пода-
така, или информација која je предмет или
циљ обраде података.
аутсајдер (енг. outsider онај што je изван) онај
који je no страни; који ce сам искључио из
заједнице y којој живи; неупућен; код трка:
коњ који нема нимало изгледа на победу, коњ
тркач непознатог порекла на кога нико не ра-
чуна; фиг. човек који ce не осврће на друге,
него иде својим путем, изопштеник; супр. ин-
сајдер.
аут Цезар, аут нихил (лат. aut Caesar, aut nihil)
или бити Цезар, тј. нешто велико, или не
бити ншпта.
ауф (нем. аиђпредл. на; горе! устај! дижисе! дижи-
те ce! на ноге! дижи! дижите!
афабиле (итал. affabile) муз. пријатно, љубазно,
умиљато.
афагија (грч. a-, phageïn јести) жд. немогућ-
ност гутања хране.
афазија (грч. a-, phâskô говорим) мед. немоћ
(или: немогућност) говора; занемелост од ужа-
са; псш. болесна смањеност способности гово-
ра услед заборављања појединих речи или це-
лих врста речи.
афазичар (грч.) човек који болује од афазије,
који није способан да изговара поједине
речи.
афакија (грч. a-, phakós сочиво) мед. недостатак
очног сочива.
афамирати (фр. affamer) мучити (или: морити)
глађу.
афанато (итал. affanato) .«и. болно, тужно, пла-
шљиво.
афанија (грч. aphaneia) глупост, којештарија.
афгави новчана јединица Авганистана (1 афга-
ни = 100 пула).
афеза (енг. aphesis) лшгв. губљење делова речи
или групе речи y њиховом развитку; нпр. Ha-
rne: подруг (један и по) од пол други.
афек(а)т (лат. affectus, afficere упливисати на не-
кога или нешто) исих. врло јако осећање које
већином наилази наједном, изненадно, траје
обично само кратко време и y једном тренут-
ку достиже толику јачину да готово посве за-
влада свешћу; душевни покрет, узбуђење,
стање разјарености, разјареност.
афектација (лат. affectio деловање) извештаче-
ност, неприродност, усиљеност, претварање,
млаћење, пренемагање, ачење.
афективан (нлат. affectivus) узбудљив, чувствен,
осетљив, осећајан.
афектнрати (лат. affectare) бити извештачен,
правити ce, претварати ce, пренемагати ce,
ачити ce, млатити ce; хтети вешто приказати
нешто онаквим какво y ствари није.
афектуозан (нлат. affectuosus, фр. affectueux)
усрдан, љубазан, веома наклоњен.
афекција (лат. affectio утицање) наклоност, неж-
ност, оданост, љубав, срдачност; свако узбу-
ђење и промена y телесном или душевном ста-
њу; мед. сваки утисак на тело, обољење, оболе-
лост, болест; осећај, осет; афицирање.
афекциона (афективва) вредност вредност коју
нека ствар има за одређено лице али не за
друге (породична успомена, поклон и сл.).
афелеја (грч. aphéleia) pern, простота, једностав-
ност, природност (у говору). афел(вјум) (грч.
apó од, hëlios сунце) астр. тачка
планетске или кометске путање y којој je
она најудаљенија од Сунца; супр. перихел(и-
јум). афемија (грч. aphê додиривање) лшав.
губитак
способности изговарања гласова са чувањем
представе о њиховом значењу. афера (фр.
affaire) ствар, посао; парница, спор-
на ствар, спор ; тежак положај ; замршена ствар ;
љубавна романса; непријатан доживљај; кру-
пан догађај; сукоб. афераш (фр.) онај који
има или прави афере,
који ce бави прљавим пословима, нарочито на
рачун државе. афер д'онер (фр. affaire
d'honneur) ствар части,
двобој. афереза (грч. aphairesis одузимање,
скидање)
грам. скраћивање почетка, скраћивање једне
речи тиме што јој ce изостави почетак, прво
слово, први слог; мед. уклањање сувишног или
онеспособљеног дела човечјег тела.
аферевтав (лат. afferò приносим) средотежан,
центрипеталан.
аферим (тур. aferìm) браво, тако je!
афетуозисамевте (итал. affettuosissaménte) .«>-;>. в.
афетуозисимо. афетуозвсвмо (итал.
affettuosissimo) муз. врло
осећајно, веома страсно. афетуозо (итал.
affettuoso) муз. узбудљиво, ганут-
љиво, дирљиво, топло, страсно; уп. кон афе-
то. афефобија (грч. âphë додиривање,
phobos
страх) мед. болестан страх од додира.
афидавит (лат. affidavit) мор. исказ под заклетвом
о товару неког брода. афидат (лат. affidatus)
клеветник, вазал. афијун (стгрч., арап., тур.) в.
афион. афикс (лат. affigere причврстити,
приковати, af-
fixum) грам. додатак корену, основи или речи.
афилантропија (грч. a-, philos пријатељски, ап-
tröpos човек) недостатак љубави према ближ-
њима; мржња на људе. афилијација (нлат.
affiliatio) усвојење, усиње-
ње, усиновљење; примање y неки ред или
друштво; братство, свеза; дружба, друштво,
тајно удружење. афнлирати (лат. affiliare)
усинити, усвојити не-
кога за сина или ћерку; збратимити; примити
некога y неки ред, братство или друштво; при-
дружити, здружити; афшшрана ложа слобод-
нозидарска ложа која je ушла y састав неке
веће ложе. афиличав (грч. aphyllos, a-, phyllon
лист) бот. без
листова, без чашичног листића. афннажа
(фр. affinage) профињавање, пречиш-
ћавање, нпр. племенитих руда; дотеривање,
глачање, стањивање. афиверија (фр.
affinerie) пречишћаваоница, ра-
дионица за пречишћавање племенитих руда и
афини координатни систем 93 афромета
р
 др.; радионица где ce праве жице; уп. рафине-
рија. афини координатни систем y
геометрији косо-
угли координатни систем y равни или про-
стору. афинис (лат. affinis) рођак по жени,
зет, таст,
шурак, пријатељ. афинисање (фр.) одвајање
злата од сребра кон-
центрованом сумпорном киселином.
афинитет (лат. affinitas) сродство, сродност,
орођавање, пријатељство (супротно: когнаци-
ја); хем. степен лакоће којом ce два разна еле-
мента спајају, тежња за сједињавањем изме-
ђу два хемијска елемента или више њих; фиг.
сродност, сличност. афион (стгрч. oplon,
арап. äfyün, тур. afyon)
мак; опијум, дремак. афирмативан (нлат.
affirmativus) потврдан; од-
лучан, одсечан; показни; лог. афирмаШиван
суд, потврдан суд (S je Р), нпр. злато je скупо-
цено. афирмација (лат. affirmatio)
потврћивање; по-
тврда; тврђење, исказ дат под заклетвом.
афирмисати (лат. affirmare) тврдити, потврдити,
потврћивати, уверити; афирмисаши ce успети
одржати ce као такав. афитирати (фр.
affûter) вој. наместити (или: на-
мештати) топ на лафет или пушку на кундак;
топ или пушку припремити за паљбу; бити
афиширан бити y приправности, имати при
руци.
афицирање (лат. afficere) в. афекција.
афицирати (лат.) утицати, направити утисак, уз-
будити, дирнути, ганути, растужити, дојмити
ce. афиш (фр. affiche) оглас, јавна објава,
прилеп-
љена (или: прикована) цедуља. афиширати
(фр. afficher, лат. affigere прикуца-
ти, приковати, прикачити) прилепити (или:
приковати) објаву, оглас; нешто путем огласа
објавити; физ. раструбити, ударити на сва зво-
на. афлатоксин врста отрова који ствара
гљива
Aspergillus flavus; афлативни отров.
афликција (лат. afflictio) утученост, ожалош-
ћеност, уцвељеност; жалост, бол, туга, јад,
мука; несрећа, недаћа. афлито (итал. afflitto)
муз. болно, тужно, нујно;
кон афлиционе. афлогистичан (грч. a-,
phlogizo запалим, саго-
рим) који гори без пламена, нпр. афлоги-
стична лампа. афлуенција (лат. affluentia)
притицање, прили-
вање, нагомилавање, умножавање, изобиље,
обиље, обилност. афлукс (лат. affluxus)
притицање, прилив, нава-
ла чега, обиље; афлуксија. афлуксија (лат.
affluxio) в. афлукс. • ■ ■ ■ < ■ . . афобија (грч.
aphobia) неосећање страха, не-
плашљивост, небојажљивост. афонија (грч.
a-, phonë глас) мед. безгласност;
губљење (или: губитак) гласа услед обољења
мишића и живаца који покрећу и затежу глас-
не жице; пр. афоничан.
афоризам (грч. aphorizmos) кратка и мисаона,
оштра и неочекивано духовита изрека, која,
за разлику од пословице, сентенце и парадок-
са, највише држи до књижевне форме, па ce
негде зове и „пословица интелектуалаца".
Афоризам су неговали Марко Аурелије, Бе-
кон, Гете, Ла Рошфуко, Паскал, Ла Бријер,
Валери, немачки физичар Г. К. Лихтенберг,
пољски сатиричар Станислав Јежи Лец, a код
нас Јован Дучић, Душан Радовић, Влада Бу-
латовић Виб и Бранислав Црнчевић.
афарија (грч. a-, phorós плодан, родан) мед. не-
плодност, јаловост.
афористички (грч. aphorismós) кратко и језгро-
вито, y облику изреке.
аформација (нлат. afformatio, лат. ad formare
образовати, уобличити, градити) грађење но-
вог облика придодавањем; y јеврејској гра-
матици: грађење личних облика глаголских
додавањем скраћених заменица (аформати-
ва).
a фортиори (лат. a fortiori) тим пре, с још јачим
разлогом; својство закључка да следи с јачом
логичком нужношћу него други закључак који
je већ прихваћен.
АФП (фр. Agence France Presse) француска но-
винска агенција.
афреско в. алфреско.
афретандо (итал. affretando) муз. све брже,
убрза-вајући; афрешозо.
афретозо (итал. affretoso) муз. в. афретандо.
африканист научник који ce бави проучавањем
афричких језика и књижевности.
африканистика наука која проучава афричке
језике и књижевност.
африканс (енг. Afrikaans) језик холандских по-
томака y Јужној Африци, настао из старог
холандског језика (XVII век).
африката (лат. affricare натрљати) лингв. сливен
(сложен) глас, настао тако да ce оклузивни и
спирантни елемент тог гласа изговарају на
истомместу: ц(т + с),џ(х + ж), ч(т + ш),А(т +
ј), ђ (Д + Ј)-афретирање (фр. affrètement)
мор. закупљивање
лаће; закупнина. афродизија (грч.
aphrodisiâzô сладим ce љуба-
вљу)мед. љубавни бес, љубавно лудило, прете-
рано развијен сполни нагон; афродизијазам.
афродизијазам (грч.) мед. в. афродизија.
афродизијак (грч. aphrodisios љубавни) средство
за изазивање сполног нагона. Афродита (грч.
Aphrodite) миш. богиња љубави и
лепоте код старих Грка, која ce родила из
морске пене (код Римљана: Венера); фиг.
љубавно уживање, сполна љубав, обљуба, па-
рење; драж, љупкост; зоол. морска гусеница.
афродитографски (грч. Aphrodite, grâphô) који
описује или приказује предмете љубави; астр.
који описује планету Венеру. афродитски
(грч.) љубавни. афрометар (грч. aphrós пена,
métron мера) спра-
ва за мерење притиска пене, справа за мерење
врења.
афронт 94 ацербациј
а
афронт (фр. affront) отворен напад, увреда, сра-
мота.
афроитерија (фр. affronterie) јавна погрда; без-
образна и дрска превара.
афросивија (грч. aphrosynê) безумље; мед. бе-
смисленост, бунцање y грозници.
афте (грч. aphthai, лат. aphtae) ПЛ. мед. обољење
на слузокожи усне дупље; бели или жућкасти
мехурићи са црвеним рубом.
афтезан (грч. aphtha, нлат. aphthosus) мехураст;
жд. који има афте на слузокожи усне дупље.
афтер-динер (енг. after-dinner) одмарање одмах
после ручка.
афтершејв (енг. after после, shavè бријање) хи-
гијенско средство које ce употребљава после
бријања.
афтонг (грч. a-, phthóngos звук, глас, тон) грам.
безвучни сугласник.
афузија (лат. affundere долити, досути) досипа-
ње, доливање.
афунде (лат. affundere, affunde) фарм. на рецепти-
ма: сипај на то!
ахарнстија (грч. aharistia) незахвалност.
Ахасфер (хебр. Achaschverosch) старозаветни
облик имена персијског краља Ксеркса, који
y књизи Јестириној игра извесну улогу. Доц-
није je овим именом назван и Вечити Јуда,
тј. човек кога je бог проклео да не може никад
умрети ни смирити ce, него мора вечито лу-
тати.
ахат (грч. achètes) мин. врста драгог камена, ми-
нерал састављен од више врста кварца (калце-
дона, карнеола и др.), са калцедонским слоје-
вима веома порозним, тако да могу упијати
боје, због чега су y трговинама најчешће
вештачки обојени; служи за накит.
ахатизовати (грч.) дати нечему преливе боја и
шара као y ахата, израдити да изгледа као
ахат.
ахеман (грч. a-, chéô сипам, chêmeia) up. физ.
који слабо или никако не пропушта онај део
свет-лосних зракова који изазива хемијске
проме-не на неком телу.
ахеманзија (грч. a-, chêmeia) физ. својство неког
тела да слабо или никако пропушта светлосне
зраке који имају хемијско дејство.
Ахерон (грч. Aherön) ЛМТ. река жалости y доњем,
подземном свету; подземни, доњи свет.
ахидрија (грч. a-, hydôr вода) недостатак воде,
оскудица y води, безводност.
Ахил (грч. Achilleus) ЈШТ. највећи грчки јунак y
Тројанском рату, син Пелеја и божице Те-
тиде.
ахилија (грч. a-, chylós рок) мед. обољење
желуца услед ненормалног лучења
желудачног сока; састоји ce y томе што y
желудачном соку нема довољно соне
киселине и неких фермената.
Ахилова пета Ахил je могао само на једноме
месту бити рањен, и то на пети; отуда: сла-
бост, слаба страна, мана једног човека; Ахи-
лова жила анат. најјача ножна жила која ce
спушта од задњег, меснатог дела гњата (ли-
ста), до пете.
ахимса (санскрт. не повредити) први морални
закон будизма, хиндуизма и џаинизма који за-
брањује убијање живих бића. ахипнија (грч.
a-, chypnos сан) мед. бесаница, не-
мање сна; ахипничан. Ахитофел (хебр.) име
мудрог саветника краља
Давида; фиг. добар и мудар саветодавац.
ахлис (грч. achlys) тама; мед. помрачење вида,
магличаста мрља на рожњачи ока. ажмедија
(арап. ahmädiyyä, тур. ahmediye) бели
шал којим ce обавија фес, турбан, чалма.
ахолија (грч. acholos) мед. оскудица y жучи, бе-
жучност. ахреа (грч. а-, chrös кожа; боја коже)
мед. бледи-
ло, малокрвност. Ахриман миш. бог зла
(начело зла или таме)
y староперсијској Заратустриној религији;
супр. Ахримаразде. Ахримаразде миш. бог
добра (начело добра и
светлости) y староперсијској Заратустриној
религији; супр. Ахриман. ахромазија (грч. a-,
chroma боја) ОПШ. В. ахрома-
Шизам. ахроматизам (грч.) oom. отклањање
боја, по-
ништај боја (ахроматичним призмама, ахро-
матичним сочивима), чистоћа боја; безбој-
ност, бледило; ахромазија. ахроматин (грч.)
биол. материја y ћелијском
језгру која не боји; акррмаШин.
ахроматичан (грч. achrómatos) безбојан; ОПШ.
који пропушта (преламањем) белу (сложену)
светлост не разлажући je y њене саставнице
боје (компоненте). ахроматопснја (грч. a-,
chroma боја, orâô ви-
дим) мед. потпуно слепило за боје, неспособ-
ност разликовања боја. ахронија (фр.
achronie) линге. искључење вре-
менског чиниоца из језичког испитивања.
ахроничан (грч. a-, chrónos време) који не зави-
си од времена, који није y своје време, неса-
времен; који ce дешава увече или кад ce спуш-
та ноћ, вечерњи. ацедија (грч. akëdeia)
духовна тромост, затупе-
лост, равнодушност према неком добру, пре-
ма животу; заморно очајање; акедија. ацезија
(грч. akesis) лечење; акезија. аценестезија (грч.
a-, koinós заједнички, aisthê-
sis ocehaj) псш. одсуство или недостатак осе-
ћања и опажања свога тела; одсуство осећања
постојања; уп. кенестеза. аценоноет (грч. a-,
koinós заједнички, nüs, nóos
разум, ум) човек без здравог човечијег разу-
ма; акеноноет. ацентрик (грч. а- без, лат.
centrum средиште)
биол. хромозом без центромера. ацера (лат.
aserra) кутија с тамјаном, кадиони-
ца; ацера турарија (лат. acerra thuraria) црк-
вена посуда y којој ce држи тамјан; ацера
фи-
лологика (нлат. acerra philologica) збирка фи-
лолошких расправа; ацера хисторика (нлат.
acerra historica) збирка одабраних историј-
ских расправа (као наслов књига). ацербан
(лат. acerbus) горак, опор; огорчен;
груб, суров, строг. ацербација (нлат.
acerbatio) загорчање, огорче-
ње, погоршање.
ацервациЈа 95 ашчиница
ацервација (лат. acervatio) нагомилавање, гоми-
лање. ацериди (грч. a-, kërôs восак) ил. фарм.
мелеми y
масти y којима нема воска; уа. акериди.
ацерирати (лат. асег, фр. acérer) челичити, оче-
личити, окалити. ацесценција (нлат.
acescentia) хем. прокишљи-
вост, склоност ускишњавању. ацесценције
(лат. acescere, acescentia) ил. јела и
лекови који лако прокисну. ацетабулум
(нлат. acetabulum) суд (или: боца) за
сирће; анаш. зглобна чаша. ацеталдехид хем.
лако испарљива течност
СНгСНО; настаје дестилацијом етил-алкохо-
ла; употребљава ce y производњи вештачких
смола. ацетати (лат. acetum сирће, оцат) ил.
хем. соли
сирћетне, оцатне киселине. ацетерин (лат.
acetum) фарм. средство, лек про-
тив жуљева и брадавица. ацетил (лат. acetum)
хем. радикал сирћетне (аце-
тилне) киселине. ацетилен (лат. acetum) хем.
гасовит угљоводоник
С 2 Н2, безбојан и отрован, употребљава ce за
осветљење; ацетиленска лампа лампа y којој
гори ацетилен. ацетилхолин (лат. acetum
сирће, грч. cholë жуч)
зоол. сложено једињење које ce ствара y ћели-
јама животиња и делује на нервну провод-
љивост. ацетилцелулоза (лат. acetum) хем.
ацетатестар
целулозе; служи за добивање лакова и ацетат-
не свиле. ацетичан (лат.) сирћетовит, који
садржи сирће-
та, сирћетно кисео. ацетоза (лат.) 1. бот.
кисељак; 2. минерална, ки-
села вода. ацетометар (лат. acetum, грч.
métron мера) хем.
справа за мерење киселине сирћета.
ацетометрија (лат. acetum, грч. metria) хем. ме-
рење јачине сирћета. ацетон (лат. acetum) и.
безбојна течност при-
јатна мириса добива ce из воденог дестилата
сува дестилација дрвета (диметилни кетон).
ацетонемија (лат. acetum, грч. haîma крв) мед.
присуство ацетона y крви, нарочито код ше-
ћерне болести тежег облика. ацетонурија
(лат. acetum, грч. üron мокраћа)
мед. присуство ацетона y мокраћи, нарочито
код шећерне болести. ацетум (лат. acetum)
сирће, оцат. ацефалан (лат. acephalus, грч.
aképhalos без-
глав) y старогрчкој метрици: метрички низ
или стих коме недостаје почетни слог; аце-
фална ce често зове и књига (или зборник и
сл.) којој недостаје наслов или прве стране.
ацефалија (лат.) y метрици или стиху: недоста-
јање почетног слога.
ацид (лат. acidum) хем. киселина. :
' *
ацидација (нлат. acidatio) хем. ускишњавање,
нпр. хране y желуцу. ацидиметар (лат.
acidum, грч. métron) справа за
мерење јачине киселина. ацидиметрија (лат.
acidum, грч. metria) мерење
јачине киселина.
ацидитет (нлат. aciditas) хем. киселост; љутина.
ацидификација (нлат. acidificatio) хш. стварање
киселине, претварање y киселину. ацидоза
(нлат. acidosis) мед. самотровање кисели-
ном услед нагомилавања y организму ацетон-
ских тела, нарочито код шећерне болести.
ацидофилан (лат. acidus кисео) који подноси ки-
селост. ацијаноблепсија (грч. а- не, kyânos
плав, blépe-
in гледати) слепоћа за плаву боју, неспособ-
ност очију да запажају плаву боју.
ациниформан (нлат. aciniformis) в. ацинозан.
ацинозан (лат. acinosus) пупаст, који има облик
зрна грожђа, нпр. жлезде. ачакатура (итал.
acciaccatura) муз. стапање, саз-
вучаље раније удареног тона са наредним
главним тоном; такође: додавање једног ин-
Шервала акордима ради појачања хармоније.
аџамија (ар. agämiyy странац, тј. човек невешт
y арапском језику) почетник, неискусан чо-
век, регрут; неувежбан коњ. ашиковати (тур.
asik) водити љубав. ашчиница (перс, тур. a§çi,
ahçi кувар) народна
кухиња.
 Б
Б, б друго слово наше ћирилице и наше латини-
це (В, b); као скраћеница: b = бене, бонус,
беатус, басо; B.C. = басо континуо; Beo =
банко; Btto = бруто; лог. В = предикат (док A
означава субјекат); муз. В = снижени тон Н;
физ. Bq = јединица за мерење радиоактивно-
сти; хем. В = бор, Ва = баријум, Be = берил, Bi
= бизмут, Вк = берклијум, Вг = бор.
баб (перс.) врата, капија; мореуз.
баба-кав (перс.) краљев отац; нарочито y упо-
треби као почасна титула високог свештен-
ства.
бабел (хебр. babel) неред, збрка, забуна; безбож-
ност, изопаченост, разврат.
бабизам учење персијске шиитске секте осн.
1844-45. године; противи ce ропству, насиљу и
многоженству.
Бабилон в. Вавилон.
бабнола (фр. babiole) дечја играчка; физ. дети-
њарија, ситница, којештарија.
ба-бле (фр. bas-bleu) плава чарапа; физ. учена
госпа, вајна списатељка.
бабо (тур. baba отац, перс. bäbä отац, деда)
отац.
баборак (чеш. баборок) омиљена чешка народна
игра, чешка брза мазурка.
ба-бретон (фр. bas-breton) келтски дијалект ко-
јим ce говори y Бретањи.
бабу (инд.) индијска титула: господар, кнез.
бабувизам социјално-политичка доктрина коју
je основао велики франц. револуционар Фран-
соа Ноел Бабеф (1760-1797): сваки човек има
једнако право да задовољи своје потребе и да
ужива сва добра природе; друштву je циљ да
појача и одржи ту једнакост.
Бав (лат. Bavius) в. Бавијус.
бавела (итал. bavella, bava) трг. отпаци од свиле.
Бавијус (лат. Bavius) име двојице рђавих песни-
ка и дрских критичара који су претенциозно
критиковали Хорацијеве песме; отуда: рђав
песник и пакостан критичар.
бавош (фр. bavoche) нечист штампарски отисак;
нечисто израђен бакрорез; нечиста израда.
бавоширатн (фр. bavocher) правити нечисте оти-
ске, нечисто штампати.
баг 1. (енг. bug квар, мана) грешка y оператив-
ном систему рачунара.
баг 2. (енг. bug стеница) прислушни уређај y
облику малог дугмета.
багав (тур. bagmak) хром, ћопав; бангав.
багавата (инд. bhagavata) в. ианчарашра.
багаж(а) (фр. bagage, нлат. baggagium) пртљаг,
ствари фиг. олош, гад, неваљалство, мангупа-
рија. багаса (фр. bagasse) исцеђена шећерна
трска;
отпаци који остану при фабрикацији шеће-
ра; ком од грожђа, шљива, маслинки и др.
багат, пагат (итал. bagata) y тароку: први од 22
тарока или адута. багатела (фр. bagatelle,
итал. bagatella) ситница,
маленкост, играчка, тричарија, ситнарија;
јевтина цена: мали и лак музички комад.
багателисати (фр.) не марити за некога или не-
што, не обзирати ce на..., потцењивати, узи-
мати кога или што сувише олако, ниподашта-
вати. багдалин врста шарене памучне тканине,
сличне
багдадским шаловима, по чему je и названа.
багер (хол. bagger) јаружар, справа за вађење
песка са речног дна, за чишћење речног кори-
та и дубење прокопа, канала и сл. ради исуши-
вања земљишта. багеровати (хол.)
јаружарити, вадити песак из
реке; чистити речно корито од песка, муља;
скидати јаловину. багет (фр. baguette штап,
мотка) врста дугачког
танког хлеба. бадава (тур. bedava)
бесплатно, врло јевтино;
узалуд, узаман. бадем (тур. badem) бш.
познато дрво и плод из
породице каменика. бадемантил (нем. baden
купати, Mantel кабани-
ца) огртач, обично од фротира, за после ку-
пања. баденска школа (нем. Baden Schule)
група фило-
зофа, заговорника неокантијанства, која je
деловала на југозападу Немачке, y градовима
Фрајбургу, Хајделбергу и (тада немачком)
Стразбуру; оснивачи су Вилхелм Винделбанд
(1848-1915) и Хајнрих Рикерт (1863-1936); на-
зива ce и „југозападном школом". бадминтон
в. бедминтон. баждар (тур. baedar од перс.
bägdär, bäzdär) на-
плаћивач царине, трошаринац, цариник; ме-
рач кантарџија; контролор мера. база (грч.
basis) основа, темељ, подлога једне
ствари; упориште, ослонац; арх. подножје сту-
ба, кипа или свода; мат. основа степена, лога-
ритма, бројног система; геом. страна или повр-
шина на којој замишљамо да лежи полигон
базални метаболизам 97 Бајконур
 или полиедар; базис; геод. права линија дуга
више километара која ce, помоћу мотака за
мерење, тачно измери и која онда служи као
основа триангулације; мешр. уводна стиховна
стопа; хем. твар, супстанца (електропозитив-
на) која ce једини са киселином и неутралише
je градећи co; вој. место или земљиште са кога
јединице неке војске напредују, одакле доби-
вају појачања и потребе сваке врсте, и ода-
кле сви путеви воде ка разним оружаним оде-
љењима како ова напредују; фил. по Марксу:
укупност производних односа y људском друш-
тву, који „чине привредну структуру друш-
тва, реалну базу, на којој ce подиже правна и
политичка надградња и којој одговарају
одређени друштвени облици свести".
базални метаболизам физиол. енергија коју орга-
низам троши за одржавање својих основних
функција y стању потпуног мировања, без
узимања хране.
базалт (лат. basaltes, no Плинију реч афричког
порекла) вулканска стена састављена од пла-
гиокласа, аугита и магнетита, јавља ce y обли-
ку сливова, купа итд., одличан материјал за
грађевине.
базана (фр. basane) учињена или обојена јагње-
ћа, овчија или телећа кожа за коричење књи-
га; кожа на коњичким чакширама.
базанит (грч. bâsanos пробни камен) тврд црни
камен од кога су стари Египћани израђивали
кипове.
базар (перс. bazar) пијаца, вашариште, покри-
вена чаршија на Истоку; y Европи: радња на-
рочито са луксузном робом; дућан са свако-
врсном робом; модни лист са мустрама за ха-
љине.
базарн (фр. bazarne) врста финог бургундског
вина.
Базедовљева болест мед. хронична болест као по-
следица обољења штитасте жлезде, са знаци-
ма: увећана штитаста жлезда, крупне буљаве
очи, убрзан рад срца, дрхтање прстију, зноје-
ње, пролив, појачана пробава материја, мр-
шављење и др. (названа по нем. лекару К. Ба-
зедову, 1799-1854, који ју je први утврдио и
описао).
базеитет (грч. basis) хем. својство киселина да ce
са извесним количинама базних оксида пре-
тварају y соли; присуство једне хемијске
базе.
базен 1. (фр. basin, bombasin) трг. врста финог и
јаког порхеШа, који ce употребљава нарочи-
то на Истоку.
базен 2. (фр. bassin) озидан простор с водом;
језерце, купалиште; уп. басен.
базеологија (грч. bâsis, logïa) наука о основима
тела; основно учење.
базилика (грч. basilikê) првобитно код старих
Грка: дворана са седиштем архонта басилеуса
y Атини; потом, код Грка и Римљана: зграда
за трговање и правне послове која ce састоја-
ла из две дворане на стубовима, једне за пу-
блику, a друге за судије (трибунал); тип пр-
вих хришћанских цркава; саборна, главна
црква (такође: василика); атш. главна вена на
пакоручици. Базилике (грч. Basileus) ал.
законик цара Баси-
лијуса (Василија) Великог за грчко царство,
објављен 887. год. базилиск (грч. basiliskós)
зоол. краљевски змај,
врста нешкодљивог гуштера y Јужној Амери-
ци и Азији; миш. легендарни краљевски змај
који je, тобоже, својим погледом задавао
смрт. базиотриб (грч. basis, tribe трљање) мед.
акушер-
ски инструменат за ломљење детиње главе y
материци и за извлачење детета (употребљава
ce код тешких порођаја када je то једини
излаз); базиотриптор, кефалотриб, кефа-
лотриптор. базиотрипсија (грч. bâsis, trîpsis
трљање) мед. y
случајевима нарочито тешког порођаја: ло-
мљење детиње главе y материци и вађење де-
тета базиошрибом. базиотриптор (грч. bâsis,
trîbô трљам) мед. в. ба-
зиотриб. базирати (грч. bâsis) основати,
оснивати, засно-
вати, утемељити; ослонити ce, ослањати ce на
кога или што, поуздати ce, поуздавати ce y,
почивати.
базитет (грч. bâsis) хем. в. базеитет. базити
(грч. bâsis) пл. геол. еруптивно камење са
нешто мало базалта, долерита итд.; базно ка-
мење.
базицитет (грч. bâsis) хем. в. базеитет.
базрђан (тур. bazirgân од перс. bäzergän) старе-
шина трговаца, представник трговаца.
базука еој. ручни реактивни бацач. баитилије
(грч. baitylia, сем. bethel) ПЛ. небесно
камење, метеори које су стари посвећивали
боговима или их само обожавали (названо по
камену на коме je Јаков спавао и уснио ан-
ђела, Мојс. I, 28, 19); бетилије. бајаги (тур.
bayagi) тобоже. бајадере (порт. bailadeira) ПЛ.
јавне играчице и
певачице y Индији, које су, y исто време, и
јавнеженске; играчице на службиy инд. храмо-
вима (инд. dewa-dasis = служавке богова) које
ce одмалена посвећују служби боговима и y
сваком храму их има 8-12; врста малих ма-
рама. бајат (тур. bayât) који више није свеж,
устајао,
стари. бајати (тур. baymak) врачати,
опсенарити (у
сврху лечења); варати. бајацо (итал. bajâccio)
лакрдијаш, шаљивчина,
арлекин, кловн y напуљској народној комеди-
ји, пајац. бајбок (нем. bei Wache под
стражом) шашр. за-
твор, ћорка, тамница, бувара. бајдаки (рус.
баидаки) ПЛ. лађе са необично ве-
ликим крмама на Дњепру, Дњестру и Бугу.
бајдара (рус. баидара) мали сибирски чамац од
рибље кости или лаког дрвета, превучен ко-
жама. Бајконур (рус. Баиконур) астрон.
највећи ко-
смодром y СССР, Казахстанска ССР, са кога
су лансирани први Земљин вештачки сателит
бајлбриф 98 бал
 (Сиугиник), први човек y космос (Јуриј Гага-
рин) и прва жена (Валентина Терјешкова).
бајлбриф (хол. Bylbrìef) писмени уговор о град-
њи брода; уверење градитеља брода или над-
лежних власти да je брод прописно израђен;
признаница о новцу примљеном за градњу
брода.
бајонет (фр. baïonnette) eoj. дуг нож са два реза
или више резова, који ce меће на пушку (про-
нађен y Бајони 1640. год.).
бај-пас (енг. by pass) мед. премошћавање оболе-
лог крвног суда помоћу здраве вене или веш-
тачког крвног суда.
бајрак (тур. bayrak) в. барјак.
Бајрам (перс. bejram) два велика мухамеданска
празника y години; први ce слави одмах после
поснога месеца Рамазана; други, Курбан-бај-
рам, празник жртве, зове ce због тога што ce
тада кољу овнови који ce деле сиротињи, a
слави ce 70 дана после првог бајрама; барјам.
бајронизам схватање живота и уметности које
одговара схватању великог енг. песника Џор-
џа Гордона Бајрона (Byron, 1788-1824), наро-
чито његовом песимистичком схватању света
и живота.
бајт (енг. byte) рач. скуп међусобно повезаних
бинарних бројки које чине „компјутерску
реч", најмању јединицу y операцијама које
извршава рачунар. Најчешће, скуп од осам
битова који je уобичајена јединица y техни-
ци аутоматске обраде података.
бајц (нем. Beize) хем. 1. врста боје за дрво; 2.
средство за натапање тканине пре бојења; 3.
средство за испирање биљног семена ради
уништавања гљивица и инсеката; 4. средство
за чишћење и заштиту површине метала; 5.
раствор кухињске соли y који ce потапа сир.
бака (нем., хол. Bake) 1. знак (обично комад
дрвета, фењер или буре) који плива на води и
означава лађи пут по опасним местима; уп.
боја.
бака (лат. bacca) 2. бот. бобица, јагода.
бакалауреат (нлат. baccalaureatum) испит зре-
лости.
бакалин (тур. bakkal) трговац намирницама.
бакава (итал. Bacco Bahus, baccana) обична ви-
нарница, ракиџиница, крчма.
бакара (фр. baccarat) француска хазардна игра
карата.
бакборд (енг. backboard) мор. лева страна брода
кад je човек окренут лицем прамцу.
баквудс (енг. backwoods) ал. прашуме, дивљи и
необрађени крајеви на западу Сједињених
Америчких Држава.
баквудсменн (енг. backwoodsmen) ш. горштаци,
белци насељени по дивљим и необрађеним кра-
јевима Сјед. Америчких Држава; уп. баквудс.
бакелит (по најважнијем од истраживача Белги-
јанцу Л.Бакеланду) нетопљива, тврда веш-
тачка смола за израду изолатора, дугмади, ку-
ћишта за разне апарате и сл.
баклава (тур. baklava, apan. bäqlawä) врста слат-
ке пите са доста меда и растопљеног шећера,
млевених ораха, лешника и др.
баклажа (фр. bâclage) мор. такса коју плаћају
бродови за пристајање y луку. баклер (фр.
bacleur) затварач луке, приста-
ништа. бакрач (тур. bakraç од bakir бакар)
посуда од
бакра, бакрени котао (и уопнгге котао).
бакрачлија (тур. bacraclz) стремен, узенгија,
оно на чему јахач држи ногу кад јаше коња.
баксуз (тур. bahtsiz) несрећан, злосрећан чо-
век; човек који другоме доноси несрећу; не-
срећа, невоља, баксузлук. бактериемнја (грч.
bakteria палица, haîma крв)
мед. продирање бактерија кроз крвне и лимф-
не судове y крвоток. бактерије (грч. bakteria)
биол.-мед. најмања, јед-
ноћелична жива бића, простим оком невид-
љива и слична штапићу, која живе као готова-
ни и изазивају растварање и често тешке бо-
лести; припадају биљном царству, a има их
покретљивих и непокретљивих. бактериозе
(грч. baktërion штапић, дем. од bakteria батина)
ПЛ. општи назив за биљне болести
које проузрокују бактерије. бактериолнза
(грч. bakteria, lysis растварање)
хем. растварање бактерија имуним серумом.
бактериолизини (грч.) Т. хем. састојци имуног
серума који имају моћ да растварањем уби-
јају бактерије. бактериологија (грч. bakteria,
logia) наука која
ce бави проучавањем особина и живота бакте-
рија (оснивачи: Луј Пастер и Роберт Кох).
бактерностатицн (грч. bakteria, statikós који
проузрокује стајање) мед. лекови који омета-
ју или заустављају развој бактерија и гљиви-
ца (сулфонамиди и неки антибиотици).
бактериотерапнја (грч. bakteria, therapeîa) ле-
чење помоћу бактерија. бактериофаги (грч.
bakteria, phâgos) ПЛ. биол.
клицождери, веома ситна, микроскопски неви-
дљива бића која живе y телу и уништавају
заразне клице. бактериоциди (грч. bakteria,
лат. caedere убити)
биол. клицомори, уништачи заразних клица;
бактериоцидност. бактериурија (грч.
bakteria, üron мокраћа) мед.
присуство бактерија y мокраћи. бакулација
(нлат. baculatio) батинање, кажњава-
ње батином, штапом. бакулометрија (лат.
baculum штап, грч. métria)
мерење помоћу штапа, мотке. бакулус (лат.
baculus) штап, прут, палица, ба-
тина. бакфшп (нем. Backfisch пржена риба);
фт. млада
девојка, шипарица. Бакхус (грч. Bakchos)
миш. в. Бахус. бакцифераи (лат. bacca бобица,
fero доносим)
бот. који роди бобицама. бакциформан
(нлат. bacciformis) y облику боби-
це, бобичаст, јагодичаст. бакшиш (тур.
bahçiç) дар, поклон, напојница,
награда за учињену услугу. бал (фр. bal,
итал. ballo, нлат. ballare играти) 1.
игранка, забава са игранком; бал ан маск (фр.
bal en masque) игранка под маскама; крабуљни
бал 99 балзаминке
 плес, игранка под образинама; бал иаре (фр.
bal paré), отмена игранка, бал y свечаном ру-
ху; бал шанпетр (фр. bal champêtre) игранка
y пољу.
бал (фр. balle бод) 2. одређени број турнира и
поена освојених на њима да би ce добила ти-
тула y шаху.
бал (скр. од енг. British-antiluizit) 3. хемијско
средство, димеркатопрол, за лечење затрова-
них бојним отровом луизитом и отрованим
тешким металима. ,.,,.
бала (фр. balle) дењак, свежањ.
балаган (рус. балаган, перс. balahane) дашчара,
барака, шатра, нарочито циркуска.
балада (фр. ballade, итал. ballata, песма уз игру)
иоеш. првобитно: песма која ce уз играње пе-
вала (baiar = играти); доцније ce развила y
песму лирско-епске садржине, која, служећи ce
и дијалошком формом, прича неки догађај и
y исто време изазива лирско расположење ; пес-
ничка приповетка.
баладен (фр. baladin) шаљивчина, лакрдијаш;
глумац; балетски играч.
баладине (грч. ballo, нлат. ballare) ПЛ. служавке y
азијским храмовима, врста хијеродула, која
ce посетиоцима храмова нуде за новац; уи. ба-
јадере.
балазор трг. врста источноиндијске памучне
тканине.
балалајка (рус. балалаика) муз. руски народни
инструмент, сличан гитари, са троугластом
кутијом, дугим вратом и три жице y које ce
удара прстима.
баландер (хол. Baiander) плитка дереглија са
једном катарком (у Холандији).
баланитис (грч. balanos жир) мед. запаљење
глави-ћа и унутрашње покожице мушког
сполног органа.
баланобленореа (грч. balanos, blénna слуз, rèo
цурим) загнојавање главића.
баланоидан (грч. bâlanos, eidos) који има облик
жира, жиролик.
баланопоститис (грч. balanos, pósthion капица)
мед. запаљење главића и капице.
баланофаг (грч. balanos, phâgos) зоол. онај који
ce храни жиром, жирождер.
баланс (фр. balance, лат. bilanx) равнотежа; недо-
умица, колебање, неодлучност; корак y игри
кад тело стоји на једној нози, фигура y плесу
(у лансу и кадрилу); астр. Теразије y Зодија-
ку; трг. биланс, коначни рачун; мор. подаци
морнара о роби коју су натоварили.
балансе (фр. balancé) y плесу: играчево њихање
с ноге на ногу y месту.
балансирање (фр. balancement) колебање; рав-
нотежа; муз. дрхтање, треперење; њихање, љу-
љање.
балансирати (фр. balancer) уравнотежавати,
уравнотежити, држати y равнотежи; колебати
ce, бити неодлучан; трг. успоставити равноте-
жу између прихода и расхода; y књиговодству:
изједначити дуговања и потраживања тако
што ce разлика припише слабијој страни; уи.
биланс.
балансје (фр. balancier) шеталица, клатно;
справа чије кретање одређује покрет неке
машине; мотка за одржавање равнотеже код
играча на ужету; израђивач теразија, вага,
кантара.
баласт (келт. bal песак, lasd товар) тешке масе
песка или камена y лађи ради одржавања рав-
нотеже; џакови песка који ce стављају y ваз-
душне лађе ради регулисања дизања балона;
физ. сваки непотребан и сувишан терет, ствар
за одбацивање.
балата (нлат. balata) 1. материја веома слична
каучуку и гутаперки, али еластичнија од
ових, употребљава ce за електричне изолато-
ре, машинске каише, ђонове и y зубарству (до-
бива ce од сасушеног млечног сока гујанског
дрвета mimusops balata).
балата (итал. ballata) 2. муз. песма уз играње.
балбоа новчана јединица Панаме (= 100 центи-
моса).
бал-бој (енг. ball-boy) СП. дечко који, код тени-
са, купи лопте и доноси играчима.
балбутирати (лат. balbutire) мед. тепати, муцати,
замуцкивати, нејасно изговарати, преплитати
језиком.
балбуцијес (нлат. balbuties) мед, муцање, замуц-
кивање, преплитање језиком.
балдахин (итал. Baldacco, baldacchino) покривач
над престолом или креветом од скупоцене ма-
терије; „небо" које стоји пред олтаром и HO-
CH ce на литијама (назив по златотканој мате-
рији која ce најпре израђивала y Багдаду).
балена (фр. baleine, лат. balaena) зоол. кит; витка
шипка из китових уста (фишбајн).
баленологија (лат. balaena, грч. logia) зоол. опис,
проучавање кита и његових особина, наука о
китовима.
баленоптера (лат. balaena, грч. pterón) ПЛ. ЗООЛ.
китови који имају само једно леђно пераје.
балерина (итал. ballerina) уметница y игрању,
балетска играчица.
балерино (итал. ballerino) учитељ играња; умет-
ник y игрању, балетски играч.
балет (фр. ballet, итал. balletto) уметнички плес,
игра на позорници, било као уметак y опери,
или y вези са пантомимом, самостална радња y
којој ce немим покретима и ритмичким ком-
бинацијама покушавају уметнички да прика-
жу људска осећања и страсти.
балетеза (фр. balleteuse) позоришна, балетска
играчица; уп. балерина.
балет-мајстер (фр. ballet, нем. Meister мајстор)
вођа балета; први играч y балету.
балет-тенцер (фр. ballet, нем. Tänzer играч)
играч y балету, балетски играч.
балзам (грч. bâlsamon) хем. природна смеса биљ-
них смола са етеричним уљима, a делом и аро-
матичним киселинама, јака и већином при-
јатна мириса; такође: вештачка композиција
ради ублажавања болова и лечења рана.
балзамика (нлат. balsamica) ал. фарм. балзамска
средства, балзамски лекови.
балзаминке (нлат. balsaminaceae) ил. бот. биљна
врста, y којој je нарочито познат тзв. „лепи
балзамум анодииум 100 балсамовати
 човек" (иазвана по томе што су неке од ње
некада употребљаване као лек за ране).
балзамум анодинум (нлат. balsamum anodynum)
фарм. балзам за умињавање, утишавање бо-
лова.
балзамум кордијале (нлат. balsamum cordiale)
фарм. балзам за јачање срца.
балзамум офталмикум (нлат. balsamum ophtal-
micum) фарм. балзам за очи.
балвзам (грч. ballizô, ballisraós „играње") болес-
на, хистерична жеља за играњем код поједина-
ца или маса (у револуционарним временима);
мед. трзање, дрхтање, грчење, бацакање.
балија (арап. ball старина, стар) муслимански
сељак, човек из народа; прост човек.
Бали Комбетар (алб.) албанска националистич-
ка организација Национални фронт, која je
за време Другог светског рата помагала оку-
паторима y борби против партизана.
Балила (итал. Ballila) фашистичка омладинска
организација за дечаке од 8-14 година, назва-
на по дечаку Балили, који je 1746. године y
Ђенови, први повео одлучну борбу италијан-
ског народа против Аустријанаца.
балина (фр. balle, baiine) вунена материја за
паковање, саргија од вуне.
балист припадник албанске националистичке
организације Бали Комбетар.
балиста (лат. ballista, грч. ballo бацам, хитам)
бацачица, ратна справа старих Римљана за ба-
цање камена.
балистика (грч. ballo бацам) вој. теорија бацања,
гађања; наука о кретању бачених тела (пуш-
чаног или топовског зрна), наука која ce бави
проучавањем кретања зрна од тренутка кад
оно, под притиском барутних гасова, напусти
своје лежиште и крене кроз цев па све до по-
готка циља.
балистички (грч. ballò) који спада y балистику;
балистичка крива (линија) физ. линија којом
ce креће тело бачено y атмосферу и која,
услед дејства ваздушног отпора, косије пада
него што ce пење; балистички проблем зада-
так да ce одреди путања тела баченог y неку
отпорну средину; балистичко клатно напра-
ва која служи за одређивање ваљаности барута
и почетне брзине зрна.
балистограм (грч. ballo бацам, gramma слово) y
судској медицини: снимак направљен помоћу
балистоскопа, који служи као идентификаци-
ја између оружја (пушке, револвера) и
испаљеиог зрна.
балнстоскоп (грч. ballò бацам, skopéo гледам) y
судској медицини: апарат помоћу кога ce ут-
врђује из којег je ватреног оружја испаљен
метак (у случајевима где je y питању више
оружја истог модела и истог калибра).
балканнзација расцепканост међу малим држава-
ма једног региона и затегнутост односа коју
велике силе потпомажу; први пут су немачки
социјалдемократи овом речју осудили поли-
тику царске Русије према малим балканским
земљама, a данас ce овом речју говори о поли-
тици y неким регионима Африке.
балкавијада л. такмичења y атлетици представ-
ника балканских народа (Албаније, Бугарске,
Грчке, Југославије, Румуније и Турске); одр-
жавају ce од 1929. год.
балканистика в. балканологија.
балканологија наука о Балкану, нарочито наука
која ce бави проучавањем заједничких поја-
ва y језику, књижевности, фолклору, друш-
твеном и историјском развитку балканских
народа.
балкон (итал. balcone) apx. непокривен, истакнут
део на спрату неке грађевине; доксат; воз. про-
дужење прве и друге галерије до позорнице;
мор. задњи део великог пароброда.
балнеогеографија (лат. balneum купатило, грч.
географија, в.) наука о географском размеш-
тају бања и утицају природних и друштвених
услова за њихов развој.
балнеографија (лат. balneum купатило, грч.
grâphô пишем) огшс бања, лековитих вода и
купалишта.
балнеологија (лат. balneum, грч. logïa) проуча-
вање бања, наука о минералним изворима ко-
ји служе као лек (пијењем, купањем и др.).
балнеотерапија (лат. balneum, грч. therapei'a)
примењивање минералних извора y лечењу
болесника, бањско лечење.
балнеотехннка (лат. balneum, грч. technikê)
вештина подизања и целисходног уређења ба-
ња, бањско грађевинарство.
балвеум (лат. balneum) бања, купатило.
балнеум арене (лат. balneum arenae) пешчано
купатило.
балнеум вапорис (лат. balneum vaporis) парно
купатило, купање y пари.
балнеум лаковикум (лат. balneum laconicum)
знојно купатило, купање знојењем.
балнеум цинерис (лат. balneum cineris) пепелно
купатило, купање y топлом пепелу.
бално (фр. balnot) врста бургундског вина.
бало (итал. ballo) 1. игранка, плес, бал; музички
комад за плес.
бало (фр. balle, ballot) 2. дењак, свежањ, бала
трговачке робе.
балон (фр. ballon) шупље, округло тело, нарочи-
то ваздушни балон напуњен гасом лакшим од
ваздуха (аеростат); округла, бокаста боца за
течности; геогр. ћувик, главица; мед. бешика од
гуме или свиле проткане гумом, за олакшање
порођаја; балон g'ece (фр. ballon d'essai) мала
ваздушна лопта за испитивање правца ветра;
фиг. новински чланак који ce објављује да би
ce опипало расположење и мишљење јавности;
пробни балон.
балота (фр. ballotte) куглица за гласање, гласач-
ка куглица.
балоте в. боча.
балотада (фр. ballotade) скок коња испруженим
ногама.
балотажа (фр. ballottage) бирање (или: гласање)
помоћу куглица разних боја; избор код кога
ниједан кандидат нема потребну већину, због
чега ce мора поново гласати.
балсамовати (грч. bâlsamon, биљка рода Balsa-
балустер 101 банкнота
 modendron и миришљава смола тих дрвета)
намазати мирисним мастима и уљима; нарочи-
то, по обичају старих Египћана, Асираца и
Персијанаца: учинити да тела умрлих буду са-
чувана од труљења (данас ce убризгава y арте-
рије сублиматов раствор и др., утроба ce
испере карболном киселином, a телесна шу-
пљина напуни свежим дрвеним угљем).
балустер (фр. balustre, итал.ђа1ш«а, грч. balaü-
stion цвет дивљег нара) арх. лепо израђен сту-
бић, сојица.
балустрада (грч. balaüstion, фр. balustrade) арх.
наслон, приручје, ограда на алтанима, балко-
нима, степеницама.
балхорнизирати (нем. ballhornisieren) хтети
нешто поправити, па направити горим но што
je било (по Јохану Балхорну, штампару,
1531-1599).
балчак (тур. balçak) дршка од сабље или мача.
бамбино (итал. bambino) детенце, мало дете,
лутка; дрвена лутка која представља малог
Христа, y цркви Ara Coeli на Капитолу y
Риму.
бамбочаде (итал. bambocciâde) ПЛ. рђаве, неуспе-
ле слике холандских сликара које представ-
љају сеоске крчме, вашаре, сељачке игранке и
сл.
бамбус (малај. bambù, mambu, енг. bamboo) вр-
ста трске, често висока до 20 m и по 60-70 cm
дебела, расте y ист. и зап. Индији.
баналан (фр. banale) обичан, извештао, отрцан,
свакодневни, општи; банална фраза отрцана,
сувише понављана реченица.
банализовати (фр. banaliser) начинити отрца-
ним, свакидашњим.
баналност (фр. banalité) отрцаност, свакидаш-
њост; баналитет.
банана (шп. banana) бот. малајско име познате
источноазијске зељасте биљке, чији je плод
по облику сличан краставцу, a no укусу дињи.
банариј (нлат. bannarium) право присиљавања,
принудно право (различито од/ус когенс).
банаузија (грч. banausia) бављење науком или
уметношћу само занатски, без љубави према
самој ствари и без неког вишег циља; фили-
старство.
банда (итал. banda) чета, одред; гомила, дружина
(лоповска); путујуће друштво свирача, глу-
маца; војна музика; страна.
бандажа (фр. bandage) мед. завој; завијање, пре-
вијање; утега (код мачевалаца и боксера);
обруч на наплатку, оков на точку; веза, спој-
ница.
бандажист (фр. bandagiste) произвођач,
продавац хируршких апарата, нарочито
завоја, утега и сл.
бандериља (шп. banderilla) копље са заставицом,
које ce употребљава y борби с биковима.
бандериљеро (шп. banderillero) борац с бикови-
ма наоружан бандериљом.
бандерола (фр. banderole) кита или гајтан на
труби; коњичка заставица; застава на катар-
ци; ветроказ; човек који ce управља према
ветру; ремник на пушци; опасач на коме стоји
фишеклија, реденик; омотач на цигарпапиру
и на кутији са цигаретама; унакрстан повез на
поштанским пошиљкама; рекламна трака на
омоту књиге; трг. таблица са ценом неке робе.
бандист(а) (итал. banda) члан (свирач) y војној
музици; уп. банда.
бандит (итал. bandito) разбојник, друмски раз-
бојник, плаћени убица; пустахија, неваља-
лац, пропалица, скитница.
бандитизам (фр. banditisme) разбојниковање,
хајдуковање, хајдучија; пустахијство, нева-
љалство.
бандлета (фр. bandeletette) узан завој, завојић;
мала трака, трачица; пруга y боји; грађ. пљос-
ната мала шипка.
бандола (итал. bandola, шп. el bandola) муз. гита-
ри сличан муз. инструменат са 4 до 10 метал-
них жица, употребљава ce нарочито y Сев.
Америци и Мексику; уп. мандора, мандола.
бандолин маст за косу, да би била глатка и
сјајна.
бандонеон муз. четвороугаона хармоника за раз-
влачење са већим бројем гласова (130 тоно-
ва) него обичан акордеон (назван по пронала-
зачу, Хајнриху Банду); бандонион.
бандура (рус. бандура) музички инструмент
Украјинаца и Пољака, сличан гитари и бала-
лајци, само са више жица (8-24).
банк (итал. banco, фр. banque) уплаћени новац
свих играча y хазардној игри карата; уп. бан-
ка, ва банк.
банка (итал. banco, фр. banque, нем. Bank) нов-
чани завод, установа која ради с новцем; по-
средује y кредитним пословима, прима новац
на штедњу, даје зајмове уз камату, купује и
продаје хартије од вредности, страни новац
итд., штедионица; код нас и новчаница од 10
динара; зграда y којој ce налазе просторије
једног новчаног завода; банка банака екон.
централна банка која емитује новчанице,
обавља жиро-промет, девизно пословање, кре-
дитира и контролише пословне банке; њени
комитенти су држава и банке.
банкар (фр. banquier) лице које ce бави новча-
ним, кредитним и ефектним пословима, соп-
ственик банке, мењач, сараф; играч који држи
банк.
банквалута (итал. banco, valuta) банковни новац
као фингирана новчана јединица.
банкет (фр. banquet, итал. banchetto) свечани
обед некоме и нечему y част, гозба; опрош-
тајна гозба.
банкета (фр. banquette) eoj. ступњевита узвиши-
ца иза грудобрана за стрелце; узвишена пе-
шачка стаза поред коловоза на путу; унутраш-
њи наслон на прозору.
банкијери (итал. banchieri) ПЛ. в. лазарони.
банкина (итал. banchina) проширени, заштитни
део насипа који оивичава пут и спречава одро-
њавање; редови сложене цигле припремљени
за печење; банкет; клупа.
банкир (фр. banquier, нем. Bankier) в. банкар.
банкнота (итал. banco, nota) врста менице коју
нека новчана банка издаје на саму себе, оба-
банко-конто 102 бардит
 везујући ce да ће њеном доносиоцу исплати-
ти y металном новцу износ на који та упутни-
ца гласи; папирни новац, новчаница.
банко-конто (итал. banco-conto) трг. књига y ко-
ју трговац бележи своје послове са банком
ради обрачунавања.
бавкократ (итал., грч.) заступник схватања да
банке односно њихови представници треба да
имају одлучујући утицај y држави и да одре-
ђују њену политику; спроводилац владавине
банака и новчаних установа.
банкократија (итал. banco, грч. kratéò владам,
господарим) господарење банака државним по-
словима, владавина великих новчаних завода
и његових представника.
банкрот (итал. bancarotta, нлат. bancus клупа,
rumpere сломити) слом банке, обустава пла-
ћања, неспособност плаћања и одговарања
својим новчаним обавезама, пострадалост;
фиг. потпуна пропаст, страдање; банкрот-
ство.
бавсек (нем. Band-säge) тн. машинска тестера
трачара; бонсек.
бантам (енг. bantam, бантам-кокошке) најсит-
нија врста кокошака пореклом из провинције
Бантам на острву Јава, петлић веома ратобо-
ран; СП. бантам-категорија боксер 51-54 kg,
рвач 52-57 kg, дизач тегова до 56 kg.
бапџо (енг. banjo) муз. в. бенџо.
баобаб (амх.) б&т. џиновско хлебно дрво, високо
до 20 m и дебело до 9 m, ca освежавајућим
плодовима, расте y жарким крајевима Афри-
ке; плод, лишће и кора служе и као лек, наро-
чито против грознице (нлат. Adansonia digi-
tata).
баптизирати (грч. baptfzô, фр. baptiser) крстити,
крштавати; наденути име.
баптизма (грч. bâptisma) црквена тајна крште-
ња; крштење, крштавање.
баптистериј(ум) (грч. baptistêrion) крстионица,
капела поред цркве или део цркве y коме ce
обавља крштење.
баптисти (грч. baptîzô) вл. чланови хришћанске
секте који одбацују крштавање деце, траже да
ce крштавају само одрасли, тј. они који су
свесни акта који ce над њима врши.
бар (грч. bâros тежина, притисак, терет) 1. физ.
јединица за мерење притиска (напона), изно-
си 100 хиљ. паскала; ваздушни притисак на
површини земље износи приближно 1 бар.
бар (енг. bar) 2. крчма, пивница, кафана са алко-
холним и другим пићима; американ-бар крчма
без столова и столица, y којој ce пије и једе
стојећи.
бара (фр. barre) полуга; мотка, шипка; прегра-
да, брана y судници; гомила песка или стења
на ушћу реке или на улазу y пристаниште,
спруд наслага; преграда између коња y ко-
њушници.
бараба (хебр. по имену библијског разбојника
Барабе) разбојник, пропалица, лопов, нит-
ков, скитнлца; груб човек.
бараж (фр. barrage) брана, устава; преграда, гре-
да којом ce запречава пут, рампа; калдрмари-
на; такса за прелазак преко моста, мостарина;
вој. баражна ватра запречна ватра, препречна
ватра.
баражист(а) (фр. barragiste) чувар бране, рампе.
барака (фр. baraque) дашчара, трошна кућица,
страћара; дућан од дасака, обично y близини
војничких логора и места где ради већи број
радника итд. баракан (ар. barakan, итал.
barracano, фр. boura-
сап) тканина од кострети и вуне или камиље
длаке, веома густа и тешка, слична платну;
широка арабљанска хаљина од те тканине;
беркан. баракуда (шпан.) штука, грабљива
риба из поро-
дице Sphyraena; живи y тропским морима; неке
врсте ce једу. баранда (шп. barranda) ограда
y арени где ce
изводе борбе с биковима. барат (итал.
baratto, фр. barat) трговање, разме-
на, трампа. баратерија (итал. baratterìa) м<>Р.
свака непоште-
на или противзаконита радња капетана или
морнара која иде на штету сопственика брода
и осталих законитих интересена*а; подвала,
превара, поткрадање, кријумчарење. барато-
трговина (итал. baratto) размена, трам-
па, трговина код које ce даје роба за робу,
нарочито уобичајена y књижарству. барба
(лат. barba, итал. barba брада) чика, чича
(у Далмацији); ин барбам (лат. in barbam) y
браду, тј. y брк, y лице. барбакана (фр.,
итал. barbacane, нлат., шп. bar-
bacana) вој. спољашњи зид утврђења са пуш-
карницама; стражарска кула; пропуст за воду,
за светлост;
барбар (грч. barbares) в. варварин. барбекју
(енг. barbecue ражањ) роштиљ; пикник,
излет са роштиљем. барбирати (фр. barbe,
barbifier) бријати, шиша-
ти; кув. скидати крљушт са рибе. барбитон
(грч. bârbiton) музички инструмент
старих Грка са много жица, сличан лири; уп.
полихорд. барбитурати (по имену лишаја
Usnea barbata)
мед. група лекова која ce употребљава за спа-
вање, смиривање нервозе и лечење падавице;
при дуготрајној употреби особа постаје фи-
зички зависна од њих, па ce не смеју нагло
изоставити из лечења. барбудос (шп.)
популарни назив за припадника
Кастрове војске која je 1959. збацила Бати-
стин режим на Куби. бард (енг. bard, келт.
bardd) песник и певач ста-
рих Гала и осталих келтских народа, који je
певао, уз пратњу харфе, y славу јунака и бо-
гова; песник, особито угледни национални
песник. бардак (тур. bardak) земљани суд за
воду; дрве-
ни, земљани или бакарни суд y коме ce држи
ракија или вино. бардиљо (итал. bardiglio)
врста веома тврдог бе-
лог флорентинског мрамора. бардит (нлат.
barditus) убојна песма барда, гу-
сларска песма.
бардо 103 барограм
бардо (фр. bardot, итал., шп. barda, ар. albarda)
товарна животиња, млада мазга; фт. човек ко-
ји извлачи све на својим леђима, пепељуга.
барђело (итал. bargello) раније: палата гуверне-
ра (подестата) y Фиренци; затим: седиште
капетана полиције и затвор; данас: народни
музеј за италијанску уметност и културну
историју. бареж (фр. barège) првобитно: лака
вунена тка-
нина, названа по месту Бареж y Пиринејима;
сада: све слично ткане материје од вуне, сви-
ле и памука. барел (енг. barrel буре, буренце)
мера за течност
y Енглеској (164 1), y САД мера за брашно
(88,9kg), месо (90,7kg), течност (130,31) и
нафту и бензин (0,159 m3 = 1591). барељеф
(фр. bas-relief) плићи, слабије испуп-
чен вајарски рад на равној површини; уа.
рељеф. барета (фр. barrette, итал. barretta,
нлат. barre-
tum) капа уопште; ћошкаста или округла ка-
па без штита, какву носе на служби судије,
свештеници итд. бари- (грч. barys) предметак
y сложеницама са
значењем: тежак. барибал зоол. врста малих,
црних медведа y Сев.
Америци, Јапану и др. бариглосија (грч.
barys тежак, glossa језик) мед.
в. барилалија. баријера (фр. barrière)
преграда, брана, браник;
преграда од решетака; граница, међа; погра-
нично утврђење; заклон, одбрана; варошка
капија, улаз где ce плаћа трошарина, ђерам;
фиг. сметња, препона, препрека. бариј(ум)
(нлат. baryum, грч. barys тежак) хем.
елемент, атомска маса 137,34, редни број 56,
знак Ва. барикада (фр. barricade) брана,
преграда узаних
места (улица, мостова) y циљу одбране;
физ.
грађански рат, улична борба; сметња, пре-
прека. барикадирати (фр. barricader)
преградити, пре-
пречити, затворити узане пролазе (улице, мо-
стове) y циљу одбране; дизати (или: правити)
барикаде; барикадирати ce оградити ce, за-
творити ce добро; фт. издвојити ce, усамити
ce. барилалија (грч. barys тежак, laléô
говорим) мед.
тешко, отежано говорење, тешко изговарање
речи. бариља (шп. barilla) хем. нечиста
шпанска сода
која ce добива сагоревањем морских биљака.
бариметрија (грч. barys, тежак, metrïa) в. баро-
метар; барометарски. бариолажа (фр.
bariolage) шаренило, нашара-
ност; неукусно, сувише шарене слике.
бариолирати (фр. barioler) шарати, нашарати,
прошарати, проткати шаренилом. бариони
физ. општи назив за две групе елемен-
тарних честица, и то за: нуклеоне и хипероне.
барирани чек (фр. chèque barré, прецртани чек)
чек прецртан с предње стране двема паралел-
ним цртама, који може да наплати само банка,
мењачница или пошта - општи; ако ce изме-
ђу црта упише назив неке банкарске установе
онда она једина може тај чек да реализује -
посебан. барисоматија (грч. barys тежак, soma
тело) мед.
тромост, угојеност, гојазност. баристер (енг.
barrister) титула енглеских адво-
ката који воде спорове пред високим судо-
вима. барисфера (грч. barys, sphaïra лопта)
геол. Зем-
љино језгро, састоји ce, вероватно, од теш-
ких елемената, никла, гвожђа и др.
баритимија (грч. barythymîa) зловоља, сета, ту-
га, нерасположење. баритон (грч. barys јак,
дубок, tónos тон) муз.
дубоки тенор или високи бас, мушки глас из-
међу баса и тенора, који ce креће отприлике
између „А" до „а"; музички инструмент са жи-
цама, еуфонијум (у војној музици); певач ко-
ји пева глас баритон. баритонон (грч.
barytonon) грам. реч код које je
последњи слог ненаглашен. барифон (грч.
barys, phonë глас) муз. певач који
пева дубок глас, тј. бас, басист. барифонија
(грч.) муз. дубок глас, бас; мед. теш-
коћа говорења као болесно стање.
барицентрум (грч. barys, kéntron) физ. тежиште.
барјак (тур. bayrak) застава, стег; чета војника;
бајрак.
барјам (перс. bejram) в. бајрам. барка (итал.
barca, фр. barque) чун, мали чамац,
лађица; велика трговачка лађа са три катарке.
баркарола (итал. barcaruola) весела песма вене-
цијанских гондолијера; песма y шетњама по
води (пева ce уз пратњу гитаре, мандоле и
др.); такође баркерола. баркаса (шп. barcaza)
мор. највећи чамац на рат-
ним бродовима, са катаркама, једрима и ма-
лим топовима. баркерола (итал. barcheroUa)
шетни чамац без
катарке, гондола; уи. баркарола. баркета
(итал. barchetta) чун, мали чамац, лађи-
ца, баркица. бар-код (енг. bare code
пругасти, решеткасти
код) рач. шифра y облику усправних линија
(различите дебљине) и бројева, служи за обе-
лежавање производа, a коју дешифрује бар-
-код скенер. (Прве 3 линије означавају држа-
ву, 5 следећих фирму, a 5 последњих линија и
бројева производ.); в. ерн. бар-код скенер
(енг. bar code scanner) рач. читач
пругастог кода; уп. бар-код; ерн. бармен (енг.
barman) власник или пословођа ба-
ра; келнер y бару. бармиксер (енг. bar,
mixer) човек који y бару
прави коктеле. барн (енг. barn) мерна
јединица површине y ну-
клеарној физици (10~28т2); не спада y Међу-
народни систем мера. барне (нем. Barren, фр.
barres) ПЛ. гимнастичка
справа: две округле, паралелне (и водоравне)
мотке, свака учвршћена на два стуба, разбој.
баро- (грч. bâros) предметак y сложеницама са
значењем: тежина, притисак. барограм
(грч. bâros, grâmma слово, писмо),
барограф 104 бастај
 хартија на којој je барограф исписао линију
ваздушног притиска.
барограф (грч. bâros, grâphô) метеор. апарат
који бележи промене y ваздушном притиску,
баро-метар који сам себе региструје правећи
тзв. барографску кривуљу; уп. барограм.
барок (порт. barrocco) арх. в. барокни стил.
барокаи (порт.) неправилан, настран, чудан,
смешан; барокним називају ce оне појаве y
животу и уметности које својим претерано-
стима, искривљеностима и противречностима
измећу средстава и циља, материје и форме,
изазивају утисак нечега настраног и лудог;
барокна поезија учена, дворска, високопарна
поезија која je цветала за време трајања
барокног стила y архитектури и уметности.
барокни стил (порт. barrocco, грч. stylos) enoxa y
историји уметности која обухвата крај XVI,
XVII век и прву половину XVIII века, добила
име по називу који су Португалци дали бисеру
неправилна облика (barrocco); овај стил je
потиснуо ренесансу и представља њену дегене-
рацију, приближујући ce готској уметности
XV века са њеним претпостављањем криве
линије правој; барок.
барокомора (грч. bâros тежина, притисак,
kamâra одаја, соба) херметички затворена
простори-ја од метала или бетона за
проучавање утица-ја повишеног или сниженог
ваздушног прити-ска на организме; има и
терапијску примену.
баромакрометар (грч. bâros тежина, makrós ви-
сок, métron) вага за децу, која мери y исто
време и висину и тежину.
барометар (грч. bâros, métron) физ. справа за
ме-рење ваздушне тежине, ваздушног
притиска.
барометарски (грч.) који ce тиче барометрије;
барометарски максимум највиши ваздушни
притисак, највише стање барометра; баро-
метарски минимум најнижи ваздушни прити-
сак, најниже стање барометра.
барометрограф (грч. bâros, métron, grâphô) ба-
рометар који сам региструје промене y ваз-
душном притиску; уп. барограф.
барон (нлат. baro, фр. baron, итал. barone) пле-
мићка титула, степен племства између грофа
и племића; фиг. јак, храбар човек.
баронат (нлат. baro) посед за који je везана
баронска титула; баронија.
баровеса (итал. baronessa) баронова кћи.
баронет (енг. baronet) титула енглеског наслед-
ног племства; члан нижег племства, између ба-
рона и витеза.
баронија (фр. baronnie) в. баронат.
бароскоп (грч. bâros, skopéo) старији назив ба-
рометра; данас: нарочита врста барометра
(са камфором, нишадором и шалитром који
су преливени алкохолом) код кога ce no тало-
гу познаје хоће ли време бити ведро или мут-
но; дазиметар.
баротерапија (грч. baros притисак, therapia ле-
чење) поступак y лечењу променом атмос-
ферског притиска y лабораторији.
баротермометар (грч. bâros, thermos топао, mé-
tron) термометар за мерење тачке кључања
воде, која je нижа што je висина на којој ce
она одређује већа; уп. хипсоТермометар.
баротраума (грч. bâros тежина, trauma рана,
озледа) мед. повреда која настаје при наглој
промени воденог или ваздушног притиска
(нпр. повреда бубне опне при јаким експлози-
јама). баротропизам (грч. bâros, trópos обрт,
правац)
бот. в. геотропизам. барофон (грч. bâros,
phonê глас) човек који има
дубок или груб глас. бартер-послови (енг.
barter трампа) екон. везани
посао y међународној размени y којој ce ку-
попродаја робе y једном правцу везује за ку-
попродају y обратном правцу; за разлику од
компензационих послова, покриће испорука-
ма y супротном правцу може бити и делимично.
бартолннитис мед. запаљење бартолинијских,
усминских жлезда.
барут (тур. barut) прах за ватрено оружје. бас
(итал. basso, грч. basson, дорски компаратив
од bathys дубок) 1. муз. најдубљи мушки глас;
најдубљи глас y вишегласним вокалним и ин-
струменталним комадима, основа хармоније;
инструмент који производи бас-тонове. бас
(енг. bus сабирница) 2. рач. један или више
проводника преко којих ce преноси информа-
ција са било којег извора до било којег одре-
дишта. басамак (тур. basamak) пречага на
лествама,
степеница на степеништу. баса отава (итал.
bassa ottava) un. муз. места која
треба изводити за једну октаву ниже. басен
(фр. bassin, итал. bacino) речно корито,
слив, језерце; тектонска котлина или потоли-
на; подручје богато одређеном рудом (рудни
басен) или развијеном индустријом (инду-
стријски басен); базен. басет (итал. bassetto)
муз. мали контрабас са три
жице. басето (итал. bassétto) муз. дубоки
тенор, бари-
тон; бастај. баснст(а) (фр. bassiste) певач
који пева бас; сви-
рач који свира бас.
баскитбол (енг. basket-ball) at. кошарка. бас-
лис (фр. basse-lisse) врста вунених или свиле-
них зидних тепиха са дубоком основом.
басма (тур. basma) 1. танка шарена памучна тка-
нина, циц; 2. штампа, штампана књига. басо
континуо (итал. basso continuo) муз. назив за
басову деоницу уз коју су акорди означени
бројевима.
басов (фр. basson) муз. в. фагот. басо
облигато (итал. basso obbligato) муз. глас
баса који води мелодију. басо остинато
(итал. basso ostinato) муз. стално
понављање једне теме y басу. басо профондо
(итал. basso profondo) муз. дубок
глас. басо рипијено (итал. basso ripieno) муз.
бас који
прати.
баста! (итал. basta) доста! доста о томе! бастај
(фр. bassetaille) муз. глас између баритона
и баса, дубок баритон; такође: барељеф.
бастард 105 Батрахомиомахиј a
бастард (итал., шп. bastardo) ванбрачно дете,
копиле; зоол. мелез који долази од спаривања
различитих врста (нпр. коња и магарца, вука и
пса); бот. биљка која je постала сполним
укрштањем двеју различитих биљних врста;
трг. врста фине и густе памучне тканине; ба-
стардна вуна, најслабија вуна на овчијем
крзну; бастардна меница лажна меница, са
потписом лица које не постоји; бастардни
прозор прозор са једнаком или мањом виси-
ном него ширином.
бастиља (фр. bastille) тврђава, кула, утврђен за-
мак с кулама који служи као тамница; Басши-
ља чувена париска тамница коју je подигао y
XIV веку КарлоУ и која je разорена 14.јула
1789. за време JlyjaXVI.
бастион (фр. bastion) форш. утврђење, грудо-
бран.
бастонада (фр. bastonnade) батинање; батинање
по табанима y Турској.
бат новчана јединица y Тајланду (1 бат = 100
сатанга).
батавија полусвилена тканина која ce израђује
на Јави; име добила по граду Батавији.
баталити (тур. battalmak) покварити нешто, по-
реметити; фиг. оканити ce чега, напустити (не-
ку намеру, замисао и сл.).
батаљон (лат. battuere бити ce, тући, фр. batail-
lon) вој. одред војске који представља, према
формацији, трећину или четвртину пешадиј-
ског пука, обично са 800-1000 војника, поде-
љених y 4 чете.
батард (фр. bâtarde) покривена лака бечка кола
на гибњевима, федерима; еој. врста старих то-
пова; борбени мач који ce y борби држао y
једној руци; тип. полулежећа француска сло-
ва између ронд и англез.
батардо (фр. batardeau) вој. привремен заклон,
насип од камена.
батаризам (грч. battarizö муцам) мед. муцање, за-
муцкивање, брзоплет говор.
бателажа (фр. batelage) опсенарство, мађиони-
чарство, превара; мор. товарење и истоварива-
ње лађе чамцима; бродски саобраћај; брода-
рина, превознина.
батерија (фр. batterie) вој. више топова (4-8)
исте врсте, са потпуном опремом и прибором,
који представљају једну борбену јединицу;
кремен, огњило на старим пушкама; елек-
трична баШерија више лајденских боца које
ce, ради већег електричног пуњења, споје
тако да су све спољашње облоге с једне стра-
не и све унутрашње облоге с друге стране ме-
ђу собом повезане; галванска батерија спој
више галванских елемената y истом проводни-
ку ради добијања јаче струје или вишег на-
пона (паралелно или узастопно спајање).
батибиј(ус) (грч. bathys дубок, bîos живот) бтл.
онај који живи y дубини, израз који je напра-
вио енглески природњак Томас Хаксли (Hux-
ley, 1825-1895) и њим назвао органску пра-
слуз, које има y морским дубинама и која не
спада ни y животиње ни y биљке, него пред-
ставља неко неутрално међуцарство прабића
или ирошисша, једно једноћелијско орган-
ско биће y морској дубини. батик (јав.)
бојење тканина помоћу пчелињег
воска y источној Азији; тканина бојена и
шарана на тај начин. батиметрија (грч.
bathys, métron) мерење дуби-
не; батомешрија. батирати (фр. battre, итал.
battere, лат. battuere
ударити, лупити) мач. избити противнику мач
из руке. батискаф (грч. bathys дубок, skâphos
брод, лађа)
„дубински брод", уређај ваљкастог облика на
самостални погон, опремљен специјалним
апаратима за проучавање мора и океана на
великим дубинама. батист (фр. batiste) врста
веома финог и густог
платна. батисфера (грч. bathys дубок, sphaïra
лопта, ку-
гла) 1. морска дубина; 2. апарат за мерење и
испитивање морских дубина; 3. морски омо-
тач Земље. батитермограф (грч. bathys
дубок, thermos то-
пао, grâphô бележим) инструмент за мерење и
регистровање дубинске расподеле температу-
ре мора. батифон (грч. bathys, phonë) муз.
дувачки инстру-
мент са дубоким тоновима (пронађен 1829. y
Берлину). батлер (енг. butler главни слуга)
надзорник по-
слуге, собар, посилни; фиг. претерано понизан
службеник, послушан извршитељ, секретар.
батли (перс.-тур. bahtli) срећан; који доноси
срећу. батман (фр. battement) ударање руку и
ногу при
игрању; лупање срца; мач. удар по противнико-
вом мачу; муз. двоструки удар; замајни удар
клатна на часовнику. бат-метал беложута
мешавина од 55 процената
бакра и 45 процената цинка (употребљава ce
за свећњаке и друге предмете). батолити
(грч. bathos дубина, Hthos камен) ПЛ.
геол. потпуно кристалисане најдубље громаде
плутонских стена, понајвише гранитоидних.
батологија (грч. battologìa) непотребан говор,
лупетање, трућање, наклапање. батометар
(грч. bathos дубина, métron) справа за
мерење морске дубине. батометрија (грч.
bathos, metn'a) в. батиме-
шрија. батон (фр. baton, нлат. basto) штап,
прут, пали-
ца, нарочито маршалска палица; муз. дириген-
това палица за давање такта; знак за миро-
вање. батонда (итал. battere) y циркусу:
салшоморта-
ле преко коња; уи. батуша. батос (грч.
bathos дубина) нискост, простота y
говору и писању. батофобија (грч. bâthos,
phóbos страх) мед, страх
од дубине или висине, обично праћен врто-
главицом. батрахиј(ум) (грч. bâtrachos
жаба) мед. в. ба-
трахус. Батрахомиомахија (грч.
Batrachomiomachîa)
„Бој жаба са мишевима", чувени грчки комич-
батрахус 106 беби
 ни јуначки еп, КОЈИ ce погрешно приписуЈе
Хомеру, пародија Илијаде.
батрахус (грч. bâtrachos жаба) мед. пришт испод
језика; батрахијум.
батриј(ум) (грч. bâthron постоље; клупа, седиш-
те) мед. хируршка постеља, клупа; справа за
намештање ишчашених удова; батрум.
батута (итал. battuta) муз. ударац за такт; мт. јак
ударац дуж противниковог мача коме je циљ да
ce противников мач изведе из нападне линије
или да ce направи места за извођење удара на
противника; скок при коме коњ само мало
додирује земљу копитама; салтомортале на-
прављен преко коња.
баћушка (рус. батшшка) отац, свештено лице;
код нас фамилијарни назив за Руса уопште.
бауер (нем. Bauer сељак) y шаху: пешак, пион.
Баухаус (нем. Bauhaus) школа за архитектуру и
уметнлчко обликовање коју je 1919. год. y
Вајмару основао архитекта В. Гропијус са ци-
љем да ce оствари јединство ликовних уметно-
сти и да ce оне, a нарочито архитектура, теш-
ње приближе занатству и функционалности.
По доласку нациста на власт 1933. школа je
распуштена и 1937. наставлла рад y Чикагу.
бафт (перс. baft) трг. врста источноиндијских,
обично белих катунских тканина.
Бах (грч. Bâkchos) миш. в. Бахус.
бахаизам напредни правац y бабизму, који има
присталица и y Европи и Америци.
баханалнје (лат. Bacchanalia) вл. код старих Ри-
мљана: оргијске и мистичне свечаности y част
бога Баха; фиг. пијанке, теревенке, бурно ве-
сеље.
бахант (грч. Bâkchos, лат. bacchans) Бахов свеш-
теник код старих Римљана.
баханти (грч. bâkchos, лат. bacchans) ПЛ. КОД РИ-
мљана: учесници y Бахусовим свечаностима; y
средњем веку: путујући ђаци (ваганти).
бахија (шп. bahio) залив; врста финог дувана
који ce довози из бразилијанске покрајине
Бахија.
бахијус (грч. Bâkcheios) метричка стопа од јед-
ног кратког и два дуга слога (бахијски стих
употребљаван je нарочито y химнама богу
Баху).
бахур (хебр. bachur) јеврејски студент који ce
бави проучавањем Талмуда, познавалац хе-
брејских закона.
Бахус (лат. Bacchus, грч. Bâkchos) мма. бог вина,
син Зевса и Семеле; фиг. вино; добар винопи-
ја, пијаница, бекрија (Грци су га звали и
Дионизос).
бациларије (нлат. bacillaria) Т. В. бацили.
бацили (лат. bacillum прутић, штапић) мед. бак-
терије које имају облик штапића, изазивачи
тифуса, тетануса, срдобоље; врења бутерне
киселине и др.; бациларије.
бацилофобија (лат. bacillum штапић, грч. phó-
bos страх) мед. претеран страх од заразних кли-
ца (бацила), особина оних који су y сталном
страху да he ce заразити клицама болести
(при руковању, додиру неког предмета, вожњи
јавним саобраћајним средствима и др.).
бачија (рум. bachi чобанин) сточарско насеље y
планинским крајевима y коме сточари за вре-
ме лета справљају производе од млека. баџа
(тур. baca, перс. bâ|e) 1. отвор, рупа на
крову или y зиду куће) за дим, светлост, про-
лаз); отвор на пекарској пећи; удубљење y
зиду (слепи прозор); 2. сирота жена, стара
кућна помоћница; 3. трошарина. баш (тур.
bas.) 1. предњи крај лаће; 2. y полусло-
женицама: главни, најстарији: баш-кнез; баш-
-чаршија и др.
баша (тур. baca) старешина, поглавар.
башибоз(л)ук (тур. bajibozuk) исш. војници не-
редовне турске војске; недисциплинована
војска.
башка (тур. ba§ka) напосе, одвојено, засебно.
башлик (тур. baskk) марама која покрива главу,
врат и рамена. башлук (тур. baSlyk) 1. улар,
оглавник; 2. над-
гробни камен код муслимана; 3. капуљача; 4.
наслов књиге. башмалик (тур. baSmaklik)
„новац за папуче",
део прихода султанија који ce састојао од
новчаних казни за шумске кривице. башта
(тур. bahçe) в. башча. башча (тур. bahçe) врт,
градина; башта. баш-чаршија (тур. bajçarçz)
главни трг, обично
покривен. бделометар (грч. bdéìla пијавица,
métron) мед.
стаклена справа за исисавање крви, која заме-
њује лекарску пијавицу. бделотомија (грч.
bdélla, témnô сечем) засеца-
ње лекарске пијавице испред pena ca трбушне
стране да би ce испразнила и одржала y
животу. беанизам (нлат. beanus) глупо и
неотесано држа-
ње (или: понашање). беанус (нлат. beanus,
фр. bec-jaune, bejaune) но-
вајлија, жутокљунац, почетник; студент прве
године, бруцош; глуп и неотесан човек.
беата (лат. beata) блажена, срећна. беата вирго
(лат. beata virgo) блажена девица, тј.
мајка божја, Богородица. беате меморије
(лат. beatae memoriae) блажеие,
свете успомене (покојник). беатизам (лат.
beatus блажен) прављење свецем,
тобожња светост, лицемерство. беатикум
(лат. beaticum) последн.а помаст, при-
чест самртника код католика. беати
посидентес (лат. beati possidentes) срећни
су они који имају, благо онима који имају.
беатитудо вестра (лат. béatitude vestra) Ваша
Светости (ословљавање nane).
беатификација (лат. beatificatici) посвећивање,
проглашење за свеца, увршћење y ред блаже-
них од стране nane, после чега долази акт ка-
нонизације; фил. електрична беатификација
електрични експеримент који ce састоји y
стварању светлог светитељског венца (ау-
реоле). беатификовати (лат. beatificare)
посветити, про-
гласити свецем, уврстити y ред светитеља.
беби (енг. baby) мало дете, детенце, беба; поро-
дично обраћање, блиско обраћање мећу мла-
дима; наивна личност.
беби-биф 107 бекон
беби-биф (енг. baby беба, beef говедина) јунеће
месо, млада говедина. беби-ситер (енг. baby-
sitter) дадиља; обично де-
војка која уз школовање зарађује чувајући
y некој породици децу. беванда (итал.
bevanda) вино, нарочито црно,
помешано с водом (у Далмацији). беватрон
(скр. од билион, електрика, волт) врло
јак електрични акцелератор способан да даје
милијарду и по волти. бег (тур. bey) 1.
велики поседник и властелин,
племић y старој Турској; 2. заповедник,
управник једне области, кнез; 3. титула, која
ce ставља обично иза имена, господин, го-
сподар. бегенисати (тур. begenmek) 1.
свидети ce, допа-
сти ce, допадати ce; 2. изабрати, одабрати
нешто по свом укусу; 3. одобрити, одобрава-
ти, бити сагласан с нечим. бегинг (енг.
bagging) платно за паковање. бегине (нлат.
baga, енг. beggar) ПЛ. врста като-
личких калуђерица нарочито раширених y XI и
XIII веку, најстарији ред посвећен богоугод-
ном раду, неговању болесних итд.; фиг. бого-
мољке, оне које ce праве светицама; уп. бегу-
ине, бегуше. беглербег (тур. beylerbeyi)
врховни заповедник
војни и грађански, старешина неке области,
покрајине y старој Турској. беглук (тур.
beylik) 1. турско државно имање; 2.
бегов посед (добивен од султана); 3. бесплатан
рад раје на беговом имању; 4. сточни трг.
бегум (тур.) удова-царица, удовица великог го-
сподина; титула једне индијске кнегиње.
бедак (перс. bedäk, тур. bedaf) глупак, луда, бу-
дала; ар. бедасш. бедевија (арап. bädäwiyy,
тур. bedevi бедуински)
кобила добре пасмине, обично арапске.
бедекер путни водич, књига, приручник за тури-
сте (према имену немачког издавача К. Вае-
decker-a). бед-ин (енг. bed постеља) мирне
демонстрације
y седећем положају пред јавним зградама или
војним базама, најчешће y САД. бединерка
(нем. Bedienerin) кућна помоћница
само y одређене дане или сате; бединерица.
бедминтон (енг. badminton) СП. игра слична тени-
су; игра ce рекетима и лоптицама са усађеним
перима на једној страни, преко мреже разапе-
те 155 cm од земље; бадминтон. бедуина
(арап. bädäwiyyün) мод. женски огртач
сличан арабљанској ношњи. бедуини (арап.
bädäwiyyün) «u. становници пу-
стиње, скиталачка арапска племена y арабиј-
ским, сиријским и североафричким пустиња-
ма, која су живела од сточарства и пљачке.
Бе-дур (итал. Bé-dur) муз. тврдо звучање са ос-
новним тоном b; супротно: Бе-мол. беж (фр.
beige) који je бледосмеђе боје; необо-
јен, природне боје.
без (тур. bez) платно.
безбели (тур. besbelli) дабоме, заиста, наравно.
безе (фр. baiser) пољубац; кув. врста колача пу-
њених пеном од јаја и шећера.
безета (фр. bezette) црвена шминка, фино танко
платно, јако обојено кошенилом, боја коју
употребљавају посластичари за бојадисање
колача.
безистан (перс. bezistän) трг, тржиште, део трга
под кровом, покривена чаршија, нарочито y
Цариграду; безистен.
безистен (арап.-перс. bezistän) в. безисшан.
безоан (фр. besoin, итал. bisogno) потреба, по-
требност, нужда, оскудица, сиромаштво; о бе-
зоан (фр. au besoin) y случају потребе, кад
буде нужно; адрес о безоан (фр. adresse au be-
soin), трг. на меницама: адреса по потреби, тј.
упућивање менице на треће лице, ако би тра-
сат одбио примање.
безоар (фр. bézoard, перс. badzahr) фарм. врста
противотрова састављена од конкреција из
стомака разних сисаваца.
безоардика (нлат. bezoardica) ПЛ. фарм. против-
отрови.
бејзбол (енг. base-ball) национална спортска
игра y САД лоптом и палицом, y којој на
свакој страни игра девет играча; лопта за ту
игру.
БЕЈЗИК 1. (енг. BASIC, скр. од Beginners
A11--purporse Symbolic Instruction Code)
једно-ставни виши програмски језик.
бејзик 2. (скр. од енг. British, American, Scienti-
fic, International, Commercial - британски,
амерички, научни, међународни, трговачки)
модерни вештачки енглески језик с ограниче-
ним бројем речи.
бек (енг. back) ce. играч из уже одбране фудбал-
ског тима (сваки тим има два бека, левог и
десног).
бекасина (фр. bécassine) зоол. барска шљука, рит-
ска шљука.
Бе-квадрат муз. четвороугласто „В", разрешава-
јући знак којим ce једна повишена или сни-
жена нота враћа на првобитни степен.
бекграунд (енг. background позадина) 1. задњи
зид y позоришту, обично представља пејзаж; 2.
невидљиви разлози за неки догађај, стицај
околности; 3. лично искуство, образовање,
друштвено порекло неке личности, породична
лоза, предживот; 4. музика која прати дијалог
и радњу на сцени, филму, на радију; 5. оба-
вештења без навођења извора („обично добро
обавештени кругови"); 6. бекграунд радијаци-
ја стални ниски степен радијације, створен
природним зрачењем радиоактивних елемена-
та и космичких зрака.
бекерел (скр. Bq) физ. јединица за мерење ак-
тивности радиоактивних супстанци y Међуна-
родном систему; представља један радиоак-
тивни распад y секунди; назив по француском
научнику А.-А. Бекерелу (1852-1908); раније
ce као јединица употребљавала кири.
бек крос (енг. back назад, поново, cross укршта-
ње) биол. повратно укрштање, укрштање хи-
брида првог поколења с једним од родитеља.
бекон (енг. bacon) кора сланине, осушена поло-
вина (страна) свиње, без главе, кичме, бутне
кости и лопатице.
бекрија 108 беневоле лектор
бекрија (арап. bukräiyy, тур. bekri) пијаница,
лола. бекуордејшн (енг. backwardation) трг. y
тргови-
ни државним хартијама: интерес који прода-
вац мора да сноси; уп. депорт. бекхенд (енг.
backhand) ударац y тенису са над-
ланицом окренутом напред. бел јединица за
мерење јачине звука (по Алек-
сандру Грахаму Белу, изумитељу телефона);
ознака b; yu. децибел, беладона (итал. bella
donna „лепа жена") бот.
(Atropa Belladonna) велебиље, бун, балан,
пасквиза, курјача, виника, лудача; беладона-
-екстракт сок који ce справља од свежег сока
лишћа ове биљке, главни састојак атропина.
беладонии (итал. bella donna) ш органска база
која ce добија од корена и лишћа велебиља;
употребљава ce, као средство за улепшавање,
ради повећања зеница. белај (арап. bälä, тур.
bela) 1. несрећа, зло, јад,
невоља, патња, мука; 2. фт. ђаво, враг.
беланда (итал. belanda, фр. beiandre) мор. врста
нордијских плитких једрилица. белведере
(итал. belvedere леп изглед) кула,
чардак на кући, летњиковцу или каквом узви-
шеном месту одакле je леп изглед (белви); део
Ватикана y коме ce налази чувени кип Апо-
лонов.
белви (фр. bellevue) в. белведере. БЕЛГА
(BELGA) белгијска новинска агенција. белегија
(тур. belegi) брус за оштрење косе. беледнн
трг. врста левантског памука слабог
квалитета. белелакс трг. врста
источноиндијске свилене
тканине, сличне тафту. белемнити (грч.
bélemnon оружје за хитање,
стрела) ггол. фосилни остаци изумрлих сепија
из периода јуре и креде. белензука (тур.
bilezik) 1. наруквица, гривна; 2.
карика, павта; 3. ПЛ. окови на ногама, лисице.
бел епок (фр. belle époque леп период) епоха
пред почетак I светског рата. бел-еспри (фр.
bel-esprit леп дух) паметан и ду-
ховит човек. белетристика (фр. belles
lettres) лепа књижев-
ност, шире уметничка књижевност y стиху и
прози, нарочито романи и приповетке.
Белзебуб (хебр. Baal-Sebub) миш. божанство ста-
рих Филистинаца; код Јевреја и y Новом за-
вету: архиђаво, ђаволски поглавица. бели
(арап. bälä, тур. belli) познато, јасно, из-
весно, без сумње.
беликозан (лат. bellicosus) ратоборан, ратнички.
бел канто (итал. bel canto) .«>«. лепо певање; пра-
вац y музици који тежи за што савременијом
репродукцијом тона и за виртуозношћу y из-
вођењу. белмонтии хем. чист парафин који
ce добија од
петролеума; употребљава ce нарочито за прав-
љење свећа. белогардејац (рус.
белогвардеец) „бели гар-
дист", незваничан и подругљиво-презрив на-
зив за војника Дењикинове, Врангелове и др.
војске која ce, за време грађанског рата y
Русији, борила против бољшевика; физ. војно
лице које ce сматра као противник постре-
волуционарног режима y CCCP.
Белона (лат. Bellona) миш. богиња рата код Рим-
љана, жена Марсова.
белт (сканд. Belt) теснац, мореуз.
белћим (тур. belki) можда, ваљда, вероватно.
белуга (рус. белуга) зоол. риба јесетра-моруна;
као камен тврда маса која ce y величини коко-
шијег јајета понекад налази y бубрезима ве-
ликих јесетри-моруна; белуга кавијар најфи-
нија врста кавијара.
белум интернецииум (лат. bellum internecinum)
рат до истраге.
белум омнијум контра омнес (лат. bellum omni-
um contra omnes) рат свију против свих, опш-
ти рат; физ. првобитно природно стање чове-
чанства, пре образовања друштва (Хобсова
претпоставка).
бема (грч. bema узвишење) преграђено место за
свештенике y грчким православним црквама,
нарочито владичин сто.
бематин-свеће Т. свеће израђене од неке меша-
вине парафина и стеарина.
Бембаша (тур. bend-ba§i главна брана) део
Сара-јева.
Бе-мол (итал. Be-moU) муз. звучање са основним
тоном b; супротно: Бе-дур.
бен (хебр. ben син) код семитских особних имена
ставља ce пред име очево; нпр. Соломон бен
Давид = Соломон, Давидов син.
бена (тур. bön) будала, луда, глупан.
бенарес (инд. Benares) источноиндијска сребрна
тканина, брокат, названа по граду Бенаресу.
бенгал (енг. bengal) полусвилена тканина, му-
слин са пругама y више боја.
бенгали (енг. Bengal) ПЛ. енглеске трупе y Инди-
ји које су биле састављене од урођеника.
бенгалска ватра позната ватрометиа смеса ша-
литре и сумпора, гори лагано црвеним, жутим,
зеленим или белим пламеном.
бенгал страјп (енг. bengal stripe) трг. муслин са
пругама y више боја.
бенд (енг. band) мањи инструментални састав,
оркестар.
бенди (енг. bandy) at. игра на леду палицама и
тврдом лоптицом, претеча хокеја; игра ce y
Скандинавији и СССР.
бенђелук (перс.-тур. bengilik, bencilik) 1. опојна
трава (напитак); 2. мађије, чини.
бене (лат. bene) добро, ваљано, лепо.
бене валете! (лат. bene valete) живели! будите
здраво!
беневентана (по итал. кнежевини Bene vento) вр-
ста латинског средњовековног писма; јавило
ce (y другој половини VIII в.) y бенедиктин-
ском самостану y Монте Касину, одакле ce
проширило најпре y кнежевини Беневенто, a
онда и по целој јужној Италији; то писмо je
из Италије прешло и y Далмацију, где ce y
местимичној употреби задржало до XIV в.
беневоле лектор (лат. benevole lector) благона-
клони читаоче!
беневолентан 109 берза
беневолентан (лат. benevolens) благонаклон, на-
клоњен, одан. беневоленција (лат.
benevolentia) благонакло-
ност, наклоњеност, милостивост. беневреке,
беневреци (алб. benevrek) уске сук-
нене чакшире. бенедиктинер (фр. bénédictin,
нем. Benediktiner)
врста финог ликера (названа по томе што су
га најпре почели справљати калуђери једног
бенедиктинског манастира y Француској).
бенедиктинци ПЛ. калуђерски ред св. Бенедикта
(480-543), основан y VI веку y Монте Касину.
бенедикција (лат. benedictio) y католичкој црк-
ви: благослов, благосиљање. бенедикција
апостолика (лат. benedictio apostolica)
апостолски благослов који nana, праве-
ћи знак крста, даје трипут годишње целом
католичком свету. бенедиците (лат.
benedicite) молитва пре обреда
y католичким манастирима; благосиљање,
благослов. бенемерит (лат. bene meritus)
врло заслужан
човек. бенефактор (нлат. benefactor)
добротвор, до-
брочинилац. бенефакција (лат. benefactio)
доброчинство, до-
бротворство, бенефиценција. бенефис (фр.
benefice) представа y корист неког
глумца. бенефиција (лат. beneficium) добит;
повласти-
ца; првенство. бенефицијант (нлат.
beneficiane) доброчинилац,
добротвор. бенефицијар (нлат. beneficiarius)
онај који при-
ма приход од неког бенефица, нпр. од неке
представе-кориснице; прималац прихода црк-
ве, уи. бенефицијат. бенефицијат (нлат.
beneficiatile) в. бенефицијар;
такође: ђак који прима стипендију, благоде-
јање, благодејанац.
бенефициј(ум) (лат. beneficium) в. бенефиција.
бензедрин фарм. сулфат амфеШамина (Ampheta-
mini sulfas) бео и y води лако растворљив пра-
шак; уношењем y организам повећава осећај
сигурности, изазива појачан нагон за гово-
ром, жељу за радом и активностима; ствара
навику и изазива низ штетних последица по
организам. бензин (нлат. bezoe) хем. течна и
лако запаљива
смеша угљоводоника, добија ce из нафте, рас-
твара ce y алкохолу, служи као погонско гори-
во код експлозивних мотора и y хем. инду-
стрији. бензол хем. течан, безбојан,
ароматичан угљово-
доник, C6H,ä, лако испарљив и запаљив, добија
ce из катрана каменог угља. бенигнитет (лат.
benignitas) доброта, добродуш-
ност, дарежљивост; тд. безопасност, пролаз-
ност болести. бен-мари (фр. bain-marie) кув.
загревало водом,
посуда вруће воде y коју ce стављају судови
са јелом да би ce одржала топлота. бентонит
(no Fort Benton-u, САД) врста глине,
садржи више од 50% монтморилонита (в.);
употребљава ce при вађењу нафте, изради ка-
лупа за ливнице, челичане и др.
бентос (грч. béntlos dubina) биол. животиње и
биљ-ке које живе на морском дну.
бенџо (енг. banjo) гитари сличан северноамерич-
ки црначки муз. инструмент са 5-7 цревних
жица; нарочиту улогу данас има y џез музици;
уи. бањо.
бење (фр. beignet) кув. уштипак, приганица,
крофна.
бењоар (фр. baignoire) 1. купалиште, купатило,
бања; иоз. ложе y партеру грађене y облику ка-
де, тј. спреда узане, a позади широке; 2. када
за купање.
беотски (грч. Boiótós) прил. из Беотије, тј. глу-
по, неспретно, тромо.
Беоћани (грч. Boiötos) становници старогрчке
покрајине Беотије које су стари сматрали
тромим и глупим људима; отуда: неспретња-
ковићи,глупаци.
берат (арап. bärät) царско писмо или повеља ко-
јом ce неком дају нарочите повластице; цар-
ско писмо којим ce неко поставља на неки
положај; писмо којим ce давала егзекватура
европским дипломатским представницима y
Турској.
бераха (хебр. beracha) јеврејска молитва зах-
валница.
берберина (нлат. berberis) жута боја која ce до-
бија из корена биљке жутике.
берберис (нлат. berberis vulgaris, арап. berbaris)
бот. жутика.
бергами (итал. bergamo) ПЛ. ЗИДНИ теписи изра-
ђени y италијанској покрајини Бергамо.
бергамота (итал. bergamotto, тур. begarmudi)
царска крушка, врста племенитих крушака
које су из Турске пренесене y Италију.
бергонизација мед. в. електрогимнастика.
берданка (енг. Berdan) пушка острагуша, назва-
на по проналазачу Американцу Бердану
(f 1893), раније употребљавана y руској и
српској пешадији.
бере (фр. beret) плитка и округла француска
капа.
берекин (итал. birichino) распуштен дечак, де-
ран, мангуп.
берета, беретка (тал. berretta) в. бере.
бержера (фр. bergère) пастирка; широка, по-
стављена наслоњача; украс за главу; фт.
љубазница, драгана.
бержерак (фр. Bergerac) врста финог француског
вина, названа по истоименом департману на
Дордоњи.
бержерија (bergerie) тор за овце; овчарство; па-
стирска песма и игра.
берза (фр. bourse, итал. borsa нлат. bursa, кожа,
крзно; тулум за вино) место где ce редовно
састаје пословни и трговачки свет ради закљу-
чивања послова, нарочито са меницима и хар-
тијама од вредности (ефектна берза), затим
са робом: житом, угљем и сл. (продуктна бер-
за); новчана пијаца, новчаник; берзијанци
људи који ce баве берзанским пословима, ко-
ји тргују на берзи; берза paga има задатак да
берзански 110 бесје
узанси
 утиче на тржиште радне снаге тиме што усред-
сређује понуду и тражњу и, на тај начин, ути-
че на сузбијање беспослице; црна берза неза-
конита трговина новцем и робом, шверц; уа.
бурза.
берзавски узанси трг. месни обичаји које je
утврдила управа једне берзе, a који важе за
послове обављене на тој берзи.
берзеркери (норд. ber-serkr) миш. „они који ce
појављују y кожи медведа", полумитске лич-
ности y Норвешкој и на Исланду, људи који,
када побесне, добију снагу за дванаест људи:
страховити јунак и његових дванаест синова
који су ишли y бој без оклопа, само y медве-
ђој кожи, и одликовали ce y борби дивљим
бесом; фиг. бесни, плаховити људи и ратници.
берзкјанци (фр. bourse, нем. Bersianer) ПЛ. В. ПОД
берза.
берибери (инд. beri) мед. веома раширена крвна
болест y Сев. Африци, Аустралији и ист. Ин-
дији, која ce јавља као последица храњења
само куваним пиринчем, који нема y себи ви-
тамина „бе"; главни јој je знак: потпуно ра-
суло y функционисању живчаног система које
ce јавља y кочењу доњих делова тела и
слабљењу срца; = бели скорбут, беавитами-
ноза.
берил (грч. bëryllos) mm. хексагонални минерал,
непровидан, мутнозелене боје; племенити
берил je или дивне затворенозелене боје
(смарагд), или зеленкастоплаве (аквамарин).
берилиј(ум) (грч. bëryllos, нлат. beryllium) хем.
елемент, атомска маса 9,02, редни број 4,
знак Be; бео метал који улази y састав бе-
рила.
берилистика (грч. bëryllos) гатање, прорицање
будућности из чаробног огледала (направље-
ног из берила).
бернт-мнла (хебр. berit савез, завет, mila од гла-
гола mal обрезати покожицу пениса)
црквено--верски обред код Јевреја; увођење y
завет праоца Аврама, завет обрезања,
обрезање.
берићет (арап. baraka, тур. bereket) 1. летина,
плод, род; 2. срећа, напредак.
беркан (итал. barracano) густа и тешка тканина
од вуне, кострети или камиље длаке за превла-
чење намештаја.
берклијум хем. трансурански елемент, произве-
ден вештачки y лабораторији Калифорниј-
ског универзитета y Берклију (Berkley), отуда
и назив; редни бр. 97, хем. знак Вк.
берковец (рус. берковец) мор. руска морнарска
мера од 10 пуда = 400 руских фунти =
163,805 kg.
беркшир (енг. berkshire) no енг. граду Беркширу
названа paca црних свиња, произведених
укрштањем сијамске, китајске и наполитан-
ске pace.
берленго (фр. berlingot) полу-берлина, лаке ка-
руце са два седишта, без предњег седишта; уа.
бреленго.
берлива (фр. berline) врста лаких кола са четири
седишта и са заваљеним арњевима; берлинска
кола.
берлингоца (итал. berlingare, berlingozza) итали-
јански народни плес. берма (лат. firmare)
кризма, црквени чин којим
ce крштење потврђује миропомазањем; уп.
бирма. бермет (нем. Wermut) ароматично
десертно ви-
но с пеленом, пелинковац; уа. вермут.
бермуде (по Бермудским острвима) уске летње
панталоне до колена. берна (фр. berne) мор.
застава којом ce морнари
позивају да ce врате с копна на лађу; затегну-
то ћебе којим ce неко баца y вис (стара фран-
цуска игра). бернардинац (нем. Bernhardiner)
paca naca изме-
ђу доге и овчарског пса, дуге длаке, црвене и
беле; употребљују ce као путовође кроз снеж-
не мећаве и за спасавање путника настрада-
лих y снежним вејавицама. бернардинци (по
Светом Бернарду од Клервоа)
припадници католичког реда Св. Бернарда,
који je овај старешина манастира и писац
основао 1112. год.
бернескан (итал. bernesco) в. бернијескан.
бернијескаи (итал. Berni, bernesco) ћудљив, на-
стран (по начину писања итал. песника Берни-
ја, који je прерадио Бојардов еп „Заљубље-
ни Роландо"). берсаљери (итал. bersaglieri)
tu. стрелци (врста
пешадије y итал. војсци, основана 1836).
берсеза (фр. berceuse) муз. успаванка. берт-
бродови (хол. beurt) вл. холандски поштан-
ско-трговачки бродови који врше редован са-
обраћај на одређеним линијама и вмају по-
властицу за превожење путника и робе.
бертијонажа (фр. bertillonage) y криминалисти-
ци: утврђивање истоветности (идентифика-
ција) неке личности путем антропометријске
методе (назив по фр. антропологу Алфонсу
Бертијону, 1853-1914). беруфсфербот (нем.
Berufsverbot) забрана бав-
љења професијом, обично из политичких или
моралних разлога. беса (фр. baisse) 1. трг.
падање цена и курсева
државних папира, акција и других хартија од
вредности, као и робе која ce котира на
берзи. беса (алб.) 2. код Арнаута: тврда
вера, тврда
реч; некоме дати бесу дати некоме тврду реч
да му ce неће никакво зло догодити од онога
који je дао бесу. бесар (фр. baisser) трг. в.
бесје. бесеже (по фр. скраћ.: BCG од bacii
Calmette-
-Guerin) вакцина против туберкулозе.
Бесемеров апарат апарат за произвођење чели-
ка и бакра. Бесемерова метода поступак при
прочишћава-
њу сировог гвожђа помоћу топлог ваздуха; в.
Бесемеров челик. Бесемеров челик челик
који ce добија оксида-
цијом сировог гвожђа, назван по шведском хе-
мичару Хенрију Бесемеру (Henry Bessemer,
1813-1898). бесје (фр. baissier) трг. играч на
берзи који шпе-
кулише падањем вредности берзанских арти-
кала; бесар.
бескомпромисан 111 библиограф
бескомпромисан (лат. compromissum) који не
прави компромисе, непопустљив, непомир-
љив.
бестија (лат. bestia) звер, животиња; грубо, див-
ље; нечовек, звер-човек.
бестијалност (лат. bestia) животињство, звер-
ство, зверска природа, скотство, скотско по-
нашање, нечовечност; скотолоштво.
бестијариј(ум) (нлат. bestiarium) књига са сли-
кама животиња, књига са причама из животињ-
ског света.
бестијаријус (лат. bestiarius) борац са зверови-
ма y арени (код старих Римљана).
бестселер (енг. best најбољи, sell продавати, тр-
говати) дело које y одређеној врсти постигне
највећи број продатих примерака.
бета (грч. bêta) име другог слова грчке алфабете
(ß = наша „б"); беша-зраци физ. врста радио-
активних зрака, потичу из атомског језгра ра-
диоактивних елемената y тзв. процесу бета--
распада, a састављени су од бета-честица,
електрон или позитрон који излеће из атом-
ског језгра заједно с неутроном или антине-
утроном; vs. алфа-зраци, гама-зраци.
бета-блокатори мед. група лекова која блокира
бета-рецепторе; употребљавају ce за лечење
повишеног крвног притиска и срчаних арит-
мија.
бета-гвожђе шехнол. стање y којем ce налази
гвож-ђе при температури од 769 до 960°С; има
кри-сталну решетку алфа-гвожђа, али не
показује феромагнетне особине.
бета-рецептори мед. нарочита места y ћелијама
крвних судова, срца и других ткива, преко ко-
јих ce преносе импулси и дејствују адреналин
и катехоламини.
бета-тест (грч. bèta, енг. test) жих. један од пр-
вих групних тестова опште интелигенције, на-
мењен недовољно образованој групи испита-
ника.
бетатрон (грч. bêta, бетатрон) физ. уређај за убр-
завање електрона ради постизања великих бр-
зина и енергија.
бетерфлај (енг. butterfly лептир) стил y прсном
пливању.
бетон (лат. bitumen, фр. beton) смеса од шљунка
и цемента која има својство, пошто ce овла-
жи, да ce стврдне као камен (у новијој грађе-
винској техници игра једну од најважнијих
услуга); армирани бетон када ce y бетонску
смесу дода још и гвожђе, ради појачања; пред-
наирегнуШи беШон армирани бетон претход-
но напрегнут на притисак затезањем челичне
арматуре (носивост му je већа од армираног).
бећар (перс. bï-kâr без посла, тур. bekâr) 1. не-
ожењен човек, нежења, момак; 2. лола, бек-
рија; мангуп; 3. најамни радник, надничар; 4.
шш. најамни војник.
бефел (нем. Befehl) заповест, наредба, налог.
бехаизам напредни правац y бабизму, који има
присталица и y Европи и Америци.
бехар (тур. behar пролеће, лист и цвет воћке)
цвет, нарочито цвет на воћкама.
бехемот (хебр. p-ehe-man водени биво) животи-
ња описана y Књизи о Јову, можда хииоио-
там; фиг. све што je огромно. бехика (грч.
bëx, bëxos кашаљ) вл. мед. средства,
лекови против кашља. Бехтеревљева болест
(morbus Bechterev, no py-
ском неурологу В.М. Бехтереву, 1857-1927),
обољење кичменог стуба и карлице које вре-
меном доводи до њихове потпуне укочености.
бецирк (лат. cirkus, нем. Bezirk) срез, кварт,
одељак. беџ (енг. badge) значка, обележје,
симбол; про-
изводна марка.
беша (тур. besä) мана, недостатак, грешка.
бешика (тур. besik) детиња колевка; мехур.
бешлија (тур. begli) 1. стражар; 2. припадник
плаћене коњице. бештек (нем. Besteck)
прибор за јело: нож, ви-
љушка, кашика, тањири и убрус. би- (лат.
bis) предметак y сложеницама који ка-
зује да ce значење другог дела сложенице два-
пут јавља, нпр. биандрија, билупа итд.
биангуларан (лат. angularis угловни, кутни) дво-
угли. биандрија (лат. bi-, bis, грч. anêr,
andrós муж)
законом забрањени брак једне жене са два му-
жа y исто време. биануелан (лат. bi-, annus
година, фр. biannuel)
који излази двапут годишње, нпр. часопис.
биартикуларан (лат. bi-, articulus зглоб) који
има два зглоба, двозглобан. биархија (лат.
bis, грч. arhë влада) двовлашће,
истовремено владање двојице владара y јед-
ној земљи; уп. диархија. бибап (од
имитирања бубња) стил y џезу око
1944. године, настао надметањем џез-група y
брзини и хармонији. бибацитет (нлат.
bibacitas) жеља (или: страст) за
пићем, склоност пићу. бибере (лат. bibere)
пити; бибере греко море
(лат. bibere graeco more) пити no грчком оби-
чају (тј. када ce y чије здравље пије онолико
чаша колико његово име садржи слова или ко-
лико му ce још жели година живота); бибере
ад
нумерум (лат. bibere ad numerum) испити уз
здравицу одређен број чаша. биберон (фр.
biberon) пијанац, винџија; сисаљ-
ка, боца са цуцлом. биби (фр. bibi) женски
шешир са малим штитом;
мушки шешир са узаним ободом. Библија
(грч. biblfon књижица, књига, biblia
књижице, књиге) Свето писмо, књиге које са-
чињавају Стари (на хебрејском) и Нови за-
веш (на грчком); библијска археологија наука
која испитује начин уређења и живота, обича-
је, уметност и сл. оних народа који ce y Би-
блији помињу. библио- од грч. tò biblion y
значењу књижица,
књига. библиогнозија (грч. biblfon, gnösis
познавање)
познавање књига, разумевање y књиге.
библиогност(а) (грч.) познавалац књига, онај
који ce разуме y књиге. библиограф (грч.
biblfon, gfaphô пишем) позна-
валац књига; писац (или: састављач) списка
књига једне струке.
библиографнја 112 бидевс
бнблнографија (грч.) познавање књига, помоћ-
на наука која ce бави што потпунијим сакуп-
љањем и описивањем штампаних дела или
једне научне области, или целокупне књижев-
ности једног народа; она може бити азбучна,
хронолошка или систематска; обично ce ca-
стоји y једноставном исписивању наслова де-
ла, a ређе доноси и критичке напомене.
библнокласт (грч. biblion књига, klâô разбијам)
непријатељ књиге, уништитељ, читалац који
y јавној библиотеци исеца листове или илу-
страције из књига.
библиолатрија (грч. biblion, latreia служба) пре-
терано и занесењачко поштовање Светог пи-
сма; слепо веровање свему што je написано
или штампано.
библИОЛИТИ (грч. biblion, ll'thos камен) пл.
геол.
окаменотине лишћа; отисци лишћа на каме-
ну; рукописи које je Везув (вулкан) затрпао y
Херкулануму и Помпејима, па су добили ми-
нералан изглед. библиологија (грч.
bibliologia) наука о књизи и
књижарству уопште, познавање Светог писма
(Бибљије); наука о Светом писму; расправа о
разним издањима Библије. бнблиоман (грч.
biblion, mai'nesthai усхићивати
ce) онај који страсно скупља књиге из чисто
спољних обзира, нпр. ради оригиналности
штампе, старости, реткости, техничке опре-
ме, њихове судбине итд. библиоманија (грч.
biblion, mania усхићење)
болесна страст за скупљањем књига из чисто
спољних обзира, књигољубље.
библиомантија (грч. biblion, mantei'a прорица-
ње) прорицање из места на која најпре падне
око кад ce књига, нарочито Свето писмо, на-
сумце отвори. библиопеја (грч. biblîon, poiéô
чиним) вештина
састављања (или: писања) књига, сгшсатељ-
ство; прављење (или: израда) књига.
библиопол (грч. bibliopoles) књижар, продавац
књига. библиотаф (грч. biblion, tâphos гроб)
„сахрањи-
вач књига", тј. онај који своје књиге нерадо
позајмљује. библиотека (грч. bibliothêkë
збирка књига)
књижница, збирка књига. библиотекар (грч.)
књижничар, управник, руко-
валац библиотеком. библиотекографија
(грч. bibliothêkë, grâphô
описујем) описивање библиотека; наука о
уређењу библиотека. библиотекономија
(грч. bibliothêkë, nomi'a) на-
ука о уређењу библиотека и управљању би-
блиотекама. библиотерапнја (грч. biblion,
therapeia) осих. ко-
ришћење одређеног избора књига, за сваки
случај посебно, y терапијске сврхе.
библиофнл (грч. biblióphilos љубитељ књига)
онај који страсно скупља књиге због њихове
стварне, битне вредности за науку или пред-
мет који скупљача интересује; уп. библиоман.
библиофилија (грч. biblion, philîa љубав) љубав
према књигама због њихове стварне вред-
ности. библист(а) (нлат. biblista) познавалац
Библије,
објашњавач Библије; онај који ce држи само
Библије, без обзира ва предање. библистика
(грч. biblion) стручно познавање
Светог писма; наука о Светом писму.
библицизам (грч.) правац y евангеличкој теоло-
гији који схвата Библију као по себи једин-
ствен откривени систем мисли или живота.
библицатет (грч.) неодступање од Светог писма
(у проповедима). библо (фр. bibelot лепа
стварчица) мали украсни
предмет.
биброн (фр. biberon) в. биберон. бива .«v.J.
јапански народни инструменат, сродан
лаути, са 4 жице, по којима ce удара дрвеним
маљићем. бивак (фр. bivouac) вој. пољски
логор; становање
војске под малим шаторима. бивалентан
(нлат. bi-, valens који вреди, valere
вредети) хем. двовредан, од две вредности, ко-
ји има две вредности, назив за све оне елемен-
те код којих ce један атом спаја са два атома
водоника, односно два атома другог неког јед-
новалентног елемента, или ce замењује двама
атомима водоника, као нпр. кисеоник, сум-
пор, бакар, цинк, олово, железо и др. бивер
(енг. beaver) трг. енглеска памучна мате-
рија, ткана као чоја (употребљава ce за зим-
ске чакшире). бивертин (енг. beaverteen)
трг. груб вунени
порхет. бивнјум (лат. bivium) место, где ce
стичу два
пута, раскршће, раскрсница. бигамија (лат.
bis, грч. gâmos брак) двобрач-
ност, ступање y HOB брак пре но што je први
разведен, двоженство, двомужиштво.
бигамист(а) (лат. грч.) човек који има две жене,
двоженац. бигамисткиња (лат., грч.) жена
која има два му-
жа, двомужица. бигарисати (фр. bigarrer,
нлат. bi variare) шара-
ти, ишарати, украсити шарама. бигенеричан
(лат. bis, genus род, bigener) дво-
сполан, који има два спола; уа. хермафро-
дитски. биглисати (грч. biglaô, biglizô)
певати, извијати
мелодију (птице, нарочито славуји). бигот
(фр. bigot) онај који слепо верује; бого-
мољац; онај који ce прави да je строго рели-
гиозан, лицемер. бнготан (фр.) који претерује
y побожности, вер-
ски затуцан; лицемеран. биготерија (фр.
bigoterie) верска затуцаност,
претерана побожност, богомољство; лицемер-
ство. биготизам (фр. bigotisme) тобожња
светост, ли-
цемерство; богомољство. биде (фр. bidet,
итал. bidetto) суд за интимно
испирање жена; када y којој ce купа седећи;
коњче, мали коњ. бидевс (лат. bi-dens)
двозубац, двозубе виле,
двозубе рогуље.
бидермаје 113 билбоке
р
бидермајер (нем. Biedermeier, Bieder добричи-
на) према псеудониму немачког песника Ај-
хрота, декоративни стил y примењеним умет-
ностима и сликарству прве половине XIX века,
карактеристичан по сентименталности и иде-
алима средње класе, стигао y наше крајеве
преко Аустрије.
бидуум (лат. biduum) време од два дана; рок од
два дана; иншра бидуум (лат. intra biduum) y
року од два дана.
бижу (фр. bijou) накит, украс, драгоценост, дра-
гуљ, драги камен.
бижутерија (фр. bijouterie) трговина драгоцено-
стима, златарска радња, јувелирска радња;
накит, драгоцености, драгуљи; јувелирска
роба.
бизам (нлат. bisamum, хебр. besem) густ сок ја-
ка и пријатна мириса који ce налази код не-
ких животиња, нарочито y мошкавца, y једној
кеси y близини чмара (употребљава ce као ми-
рис, и као лек за јачање живаца); уп. мошус.
Бизант в. Византија.
бизаран (фр. bizarre) ћудљив, настран, особен;
чудноват, чудесан, необичан.
бизарност (фр. bizarrerie) чудност, необичност,
особеност; уи. бизарност.
бизмут (лат. bismutum) хем. елемент атомске Ma-
ce 208,98, редни број 83, знак Bi; једињења
имају примену y индустрији стакла и медици-
ни; уи. визмут.
бизнис (енг. business) посао, трговачки посао.
бизон (грч. bi'sön) зоол. дивљи биво, зубер (у
Европи); буфало, амерички дивљи биво.
бизоналан (лат. bi-, грч. zone појас, област) ко-
ји je подељен на две зоне.
бизоњо (итал. bisogno, фр. besoin) нужда, потре-
ба; ал бизоњо (итал. al bisogno) трг. y случају
потребе (на меницама).
бијатлон (лат. bi двојак, grc. ätlon борба) так-
мичарска дисциплина y скијању са елементи-
ма стрељаштва (пуцање из лежећег и стојећег
става).
бије (фр. billet) трг. в. билет; бије a ордр (billet
à ordre) властита меница, меница која ce ис-
плаћује само издаваоцу; бије о портер (billet
au porteur) признаница или меница која ce
исплаћује доносиоцу; бије д'банк (billet de
banque) банкнота, новчаница.
бијеналан (лат. biennis) двогодишњи.
бијенале (лат. biennale) културна манифестаци-
ја која ce одржава сваке друге године.
бијеналије (лат.) ил. бот. двогодишње биљке.
бијениј(ум) (лат. biennium) време од две го-
дине.
бијон (фр. billon) легура од сребра и бакра, али
са знатно више бакра, од које je раније пра-
вљен ситан новац; бакарни новац са нешто
сребра; сребрни новац без прописне количине
сребра.
бијонажа (фр. billonnage) недопуштена трговина
новцем мале вредности; кривотворење новца;
протурање лажног новца.
бикамеризам (лат. bi-, camera) дводомни
систем y уређењу државе.
бикарбонат (нлат. bicarbonas) хем. карбонат са
два еквивалента угљене киселине према јед-
ном базном, нпр. бикарбонат соде.
биквадрат (лат. bi-quadratus) маш. четврти сте-
пен (четврта потенција) једне величине; бик-
вадратне једначине једначине четвртог сте-
пена; биквадратни корен четврти корен неке
величине.
бикефалан (лат. bis, грч. kephalë глава) двогла-
ви; уп. бицефалан.
бикини (по острву Бикини y Тихом океану, на
коме су 1946. вршени опити атомском бом-
бом) врста дводелног женског купаћег кости-
ма чија je величина сведена на најмању
меру.
биконвексан (нлат. bi-convexus) овш. двогубо
испупчен, испупчен с обе стране, нпр. бикон-
вексно сочиво.
биконјугиран (лат. bi-conjugatus) двоструко спа-
рен, двогубо спрегнут.
биконкаван (нлат. bi-concavus) ОПШ. двогубо из-
дубљен, с обе стране издубљен, нпр. биконкав-
но сочиво.
бикорнан (лат. bi-cornis) зоол. дворог, са два рога.
биксин (нлат. bixa) хем. в. орлеан.
бил (енг. bill, фр. bille, нлат. bilia, лат. bulla)
предлог, законски предлог (у Ентлеској), ко-
ји ce, тек пошто буде трипут прочитан и при-
мљен y оба дома, подноси краљу; такође: пи-
самце, цедуља, признаница, меница.
билабијал (лат. bi-, labium усна) грам. сугласник
који ce изговара с обе усне, двоуснени суглас-
ник (б, п. м).
билабијалан (лат. bilabialis) грам. који ce изгова-
ра уз учешће обеју усана, двоуснени (су-
гласник).
биланс (фр. bilan, итал. bilancio, лат. bi-lanx ca
два таса) трг. поређење прихода и расхода на
крају једног рачуна, завршни рачун о прихо-
дима и губицима који ce изводи с времена на
време, обично крајем сваког месеца и сваке
године; фт. крајњи исход нечега; уи. салдира-
ње, салдо.
билансирати (лат. bilanx) трг. извести завршни
рачун, извршити сравњење прихода и расхода
y трг. књигама; закључити неки посао, изве-
сти закључак о свршеном послу.
биланца (нем. Bilanz) в. биланс.
билардирати (фр. billarder) на билијару: једним
ударцем таком лопту двапут додирнути; јед-
ним ударцем ударити две лопте; о коњу: изба-
цивати предње ноге напоље.
билатералан (лат. bis, latus страна, нлат. bilate-
ralis) двостран, обостран, управљен на супрот-
не стране, билатерални контракт уговор
који обавезује обе уговарачке стране.
билатерализам тон. размена између две земље
при којој једна земља може девизе стечене
продајом робе y другој земљи користити само
за плаћање y тој земљи.
билбоке (фр. bilboquet) игра y којој ce лопта
хвата на штап; фигурица од зовине сржи са
оловом на дну, тако да увек стоји усправно;
тип. ситни штампарски послови (карте, посет-
билд-ап 114 бнномизам
 нице и сл.); дрвени прутић којим ce меће
злато при позлаћивању. билд-ап (енг. build up
изградити, развити) поја-
чана реклама, пренаглашено оглашавање при
увођењу новог производа. билдовати (нем.
bilden образовати, уобличити)
гимнастицирати, развијати мишиће, култи-
висати телесну снагу и изглед. билдунгс
ромаи (нем. Bildungs образовање, ва-
спитање) роман о раним годинама и сазрева-
њу главног јунака. билет (фр. billet) писамце,
цедуља; трг. призна-
ница; улазница; железничка (или: трамвајска)
карта; етикета. билета (фр.) в. билет.
билетарввца (фр. billet) благајна, место где ce
издају карте, улазнице. биливердин (лат. bilis
жуч, фр. vert зелен) зелени
састојак жучи, жучно зеленило. билиеран
(лат. bilis, фр. biliaire) који ce тиче
жучи, жучни. билијар (фр. billard) водоравна
табла на четири
кратке ноге, превучена зеленом чојом, четвр-
таста и зарубљена, на којој две особе или
више њих играју лоптама од слонове кости
које ударају таковима (кеовима); игра на би-
лијару.
бнлијарда (фр. billiarde) хиљаду билиона.
билин (лат. bilis) хем. главни састојак жучи.
билингвизам (лат. bilinguis двојезичан) в. би-
лингвиШет. билингвитет (лат. bis, lingua
језик) двојезич-
ност; употреба двају језика y говору; фиг. при-
творност, препреденост, дволичност.
билиозан (лат. biliosus, bilis) жучан, пун жучи; жу-
тозелен; фиг. жустар, прек, напрасит, раздраж-
љив, мрзовољан. билион (фр. billion) y
СФРЈ, Немачкој, Ен-
глеској и СССР: милион милиона
(1,000.000.000.000); y Француској и САД: хи-
љаду милиона (1,000.000.000). билирубин
(лат. bilis, нлат. rubinus) хем. жучно
црвенило, црвена бојена материја жучи.
билис (лат. bilis) мед. жуч; фт. гнев, јед, љутина.
билифулвив (лат. bilis, ulvus, мркожут) хем.
жучно
жутило, црвеножута бојена материја жучи.
билогија (лат. bi двапут, грч. logos говор, реч)
два књижевна дела једног писца која чине це-
лину. бнлокација (лат. bi, locus место)
истовремена
присутност на два места. билтев (фр.
bulletin) кратак, званичан дневни
извештај о догађају важном за широк круг
људи; y неким земљама гласачки листић; по-
тврда, признаница. билупа (лат. bis, фр.
loupe) <лш. лупа са два со-
чива. билџ (енг. bilge) мор. равно дно y
средини лађе,
доњи део лађе. бвљур (ар. ballur кристал,
лат. beryllus, грч. be-
ryllos берил) горски кристал; кристално
стакло. бим (енг. beam зрак) 1. радио
сигнал који ce
преноси кроз узан коридор, a употребљава ce
за навођење авиона y мраку, по ружном време-
ну и сл.; 2. узак сноп електрона какав ce еми-
тује са катодне цеви електронског топа.
бвмав (лат. bis, manus, нлат. bimanus) дворук.
бимбаша (тур. binbasi) командант по европском
узору уређених трупа y Турској, заповедник
табора који je обично имао хиљаду војника;
мајор.
бимембричан (лат. bimembris) који има два уда;
са два члана, двочлан.
бимевзав (лат. bimemsis) двомесечни.
бимензис (лат.) време од два месеца, двомесеч-
је; уп. биместер.
биместер (лат. bimestre, se. tempus) в. бимензис.
биместран (лат. bimestris) двомесечни.
биметал (лат. bis двапут, metallum) спој две ме-
талне траке са различитим температурним ко-
ефицијентима; користи ce као прекидачки
елемент код температурних регулатора, елек-
тричних грејних, мерних и управљачких уре-
ђаја.
биметализам (лат. bis двапут, metallum) двојни
новчани систем једне земље, по којем злато и
сребро имају сталну и одређену вредност y
међусобном односу, и обоје служе као подлога
папирном новцу; непотпуни или хроми биме-
Шализам онај код кога и златни и сребрни
новац важи као куповно и платежно средство с
тим што злато важи као основа и што ce може
неограничено ковати, док je ковање сребрног
новца законом ограничено, супротно: мономе-
тализам.
бимодалан (нлат. bimodalis) који има два моду-
са, два начина деловања или постојања; који
има два облика.
бив в. ибн.
бина (нем. Bühne) позорница; позориште.
бинаран (лат. bini no два, binarius који садржи
два, од два) двојни, од два дела, који ce састо-
ји од две јединице, двојединични; бинеран;
маш. који припада бројном систему чија je
основа 2; који има тачно две могућности; би-
нарна аритметика математички бројни си-
стем еквивалентан нашем децималном систе-
му, али који садржи само две бројке: 1 и 0. рач.
бинарни код систем кодирања y којем je сва-
ки податак представљен помоћу битова, тј. 1
иО.
бивда (нем. Binde) веза, врпца, повој, завој;
петља; уложак.
бивев-регулатор (нем. Bühne, нлат. regulator)
ПОЗ. апарат за удешавање светлости на позор-
ници и y позоришту.
бинеран (лат. bini, фр. binaire) в. бинаран.
бинокл (фр. binocle) цвикер, наочари; доглед за
оба ока; мед. завој за оба ока.
бивокуларав (лат. bini, oculus око) са оба ока,
који je удешеи за оба ока.
бином (лат., bi-, грч. nómos закон) маш.
величина која ce састоји из два дела, нпр. a ±
b; поли-ном од два члана, двочлани израз.
биномизам (лат. грч.) фил. схватање да постоје
две врсте законских односа: каузални (узроч-
ни) односи, на којима ce оснивају природне
ÓI1HVÓ
115 биологист(а)
 појаве, и њима одговарајући закони на који-
ма ce оснивају душевне (психичке) појаве.
бинуб (лат. binubus) човек који ce двапут жени.
бињаџија (тур. binek јахаћи коњ) добар, вешт
јахач. бињекташ (тур. binek tagi) велики
камен који
служи коњанику да ce лакше попне на коња.
бињиш (тур. binij) грађански велики огртач од
црвене чохе без украса, носила га je поглави-
то турска коњица, a и Срби. био- (грч. bios)
предметак y сложеницама са зна-
чењем: живот, животни. биоаритметика
(грч. bios живот, arithmëtikë) на-
ука која ce бави срачунавањем просечног тра-
јања човечјег живота. биоастронаутика (грч.
bios живот, âstron звезда,
nautikós бродски) научна дисциплина која ce
бави проучавањем утицаја путовања кроз
свемир на живе организме.
биобиблиографија (грч. bios, biblion књига,
graphfa) списак дела и књига које ce односе на
живот и рад неког човека (песника, филозофа,
владаоца и др.)-биобласти (грч. bios, blâstë
клица) ПЛ. биол. живот-
не јединице мање од ћелија живих бића, по-
следња седишта свих животних појава (ћелија
je, no учењу Алтмана, колонија биобласта);
уп. биофори.
биоген (грч. bios, génos порекло) биол. овако je
назвао професор Макс Ферворн (1903) веома
компликована беланчевинаста тела која су
прави и главни носиоци живота : живот ce састо-
ји y непрестаном распадању и обнављању тих
биогена.
биогенеза (грч. bios, genesis постанак, порекло,
рађање) развитак живота.
биогенетичан (грч. bios, génos) који ce тиче раз-
витка живота; биогенетични закон закон по
коме je „онтогенеза или развој јединке крат-
ко и брзо, законима наслеђа и прилагођавања
условљено, понављање филогенезе или разво-
ја свих предака, који чине предачки ланац
дотичне јединке" (Хекл).
биогенија (грч.) историја развитка живота.
биогеографија (грч. bios, gë земља, graphia), на-
ука о географској распрострањености живих
бића; дели ce y фишогеографију (географију
биља), зоогеографију (географију животиња)
и антропогеографију (географију човека).
биограф (грч. bios, grâphô пишем) онај који
описује живот, животописац, писац биографи-
је; ОПТ. фотографски приказивач ствари и осо-
ба y кретању (кинемашограф).
биографем (грч. bios живот, grafein описивати)
биографски податак који може бити од знача-
ја за тумачење уметничког или филозофског
дела.
биографија (грч. biographïa) описивање (или:
опис) живота, животопис.
биографика (грч. bïos, grâphô) вештина
описива-ња живота, вештина писања
биографија.
биодинамика (грч. bios, dynamis сила) наука о
животним силама и животној делатности; up.
биодинамички.
биоекологија (грч. bios живот, oîkos кућа, logïa
наука, вештина) наука о међусобним односима
између биљака и животиња и спољашње среди-
не y којој живе.
биоелектрични (грч. bios живот, élektron ћили-
бар) који ce тиче електричних појава y орга-
низму биљака и животиња.
биоелектрогенеза (грч. bios живот, élektron
ћилибар, genesis порекло, извор) стварање
електрицитета y живим организмима.
биоенергетика (грч. bios, energeia) фил. енерге-
тика свега живога, свих животних процеса, зби-
вања.
биоенергија (грч. bios живот, energìa делатност)
парапсихолошка појава према којој нека
људска бића имају посебну енергетску снагу
којом могу да појачају животне силе y другом
људском бићу.
биозофија (грч. bios, Sophia) животна мудрост,
учење о практичној мудрости y животу; уп.
биософија.
биоинжињеринг (грч. bios, енг. engineering) в.
ге-неШички инжињеринг.
биокатализатор (грч. bios живот, katalyen
раства-рати) биохем. супстанца (нпр. ензим,
елемент итд.) која делује као биолошки
катализатор, тј. убрзава хемијску реакцију y
организму a да ce при том сама не троши.
биокибернетика (грч. bios, kibernâô управљам,
крманим) део кибернетике који проучава то-
кове информација и системе регулације y жи-
вим организмима.
биоклиматика (грч. bios, tò klïma нагиб; предео
y погледу географског положаја) наука која
проучава утицаје атмосферских промена, раз-
них зракова на човечји организам и уопште
на све што живи.
биоклиматологија (грч. bios, klima, logia) наука
која проучава утицај климе на жива бића, као
и утицај живих бића, посебно биоценоза и ве-
гетације, на климу.
биолингвистика (грч. bios живот, лат. lingua je-
зик) изучавање говора и језика с обзиром на
њихове неурофизиолошке и др. биолошке
аспекте.
биолити (грч. bios, lithos камен) геол. камење
ко-је je углавном постало од окамењених
оста-така животиња и биљака.
биолог (грч. biológos) научник који ce бави про-
учавањем порекла и услова живота.
биологизам (грч. bios, lògos) фил. правац y теори-
ји сазнања који сматра сазнавање као акт
одржања и унапређења живота, као средство y
борби за опстанак; она филозофија која на
појму „живота" хоће да изгради целокупни по-
глед на живот и свет; правац социологије који
поступа по биолошким аналогијама.
биологија (грч. biologia) наука о животу, нарочи-
то наука која ce бави проучавањем органских
природних тела и појава које су за њих везане
(зоологија и ботаника); елекшро-биологија
наука о електричним условима живота биљака
и животиња.
биологист(а) (грч. bios, logos) фил. присталица
биологизма.
бнолуминесценциј 116 биотелеметрија
а
бнолуминесценцнја (грч. bios, нлат. lumìnescen-
tia хладно светљење) биол. појава хладног и
видљивог зрачења светлости код тзв. светле-
ћих организама из биљног (неке бактерије и
неке гљивице) и животињског (неке рибе и He-
ra инсекти, нпр. свитци) света; ова појава
бива услед оксидације луциферина помоћу
кисеоника из ваздуха.
биомагнетвзам (грч. bfos, mâgnês) магнетска
cuna која ce налази y органским бићима; пр.
биомагнетски.
биомантија (грч. bfos, manteïa прорицање) 1.
судсколекарско утврђивање, према извесним
знацима на телу, да ли ce новорођенче родило
живо или мртво; 2. шарлатанско предсказива-
ње трајања живота на основу куцања била,
црта на длану и других неких симптома.
биомаса (грч. bîos живот, лат. massa) укупна маса
живих организама y једној животној заједници
y одређеном тренутку, изражена или тежином
организама по јединици површине или запре-
мином организама по јединици запремине
станишта.
биоматематика (грч. bios живот, mâthêma
знање) нова наука y којој ce математика
користи y биологији и медицини.
биометеорологија (грч. bfos, metéôron, logfa)
наука о односима живих организама и времен-
ских прилика.
биометрија (грч. bfos, metria) грана биологије
којој je циљ да математички израчуна и одре-
ди разне животне појаве, нарочито појаве на-
слеђа; y ширем смислу: проучавање и мерење
животних способности човека, тј. његових фи-
зичких и психичких особина.
биомеханнка (грч. bfos, mëchanikë) наука о ме-
ханичким процесима на живим бићима и y
њима.
биоморфав (грч. bios живот, morphé облик) y
ликовној уметности, облик који подсећа на
живи организам али не представља ниједну по-
стојећу врсту.
бионегативан (грч. bfos, лат. negare одрицати)
који je неправилан и неповољан по живот и
животне функције или по потомство (наказе,
поремећаји y развитку, неповољне варијаци-
је духовних способности и све што je изрази-
то болесно или болешљиво).
бионика (скраћ. од биологија - електроника
-техника) нова научна дисциплина, настала y
XX веку, која ce бави проучавањем грађе и
функције биолошких система и њихових са-
ставних елемената ради примене добивених
знања y техници, односно ради усавршавања
постојећих и стварања нових техничких сред-
става и система - нових машина, прибора, апа-
рата, граћевинских објеката - чије основне
особине треба да буду што приближније основ-
ним особинама живих система.
биономија (грч. bfos, nómos закон) наука о зако-
нима који владају животом.
бионти (грч. bfos, tò on, tu ontos постојеће би-
he) ПЛ. биол. овако je назвао 1866. нем. природ-
њак Ернст Хекл физиолошке јединке које су
већином састављене од морфолошких једин-
ки и Koje представљају јединствено живо
биће.
биоонтологија (грч. bfos, ön, ontos, logia) наука
o живим бићима.
биоплазма (грч. bios живот, plasma творевина)
жива материја, протоплазма.
бнополнмери (грч. bios живот, poly много,
више, méros део) в. нуклеинске киселине.
бнопснја (грч. bios, orâô видим) мед. начин кли-
ничког испитивања узимањем, оперативним
путем, делића неког органа са живог човека
кад ce сумња на какав тумор (рак, сарком).
биопсихизам (грч. bios, psyche душа) фил. прет-
поставка да све животне појаве имају своје
психичке процесе; уп. панпсихизам.
бнопсихологија (грч. bfos, psyche, logfa) фил. в.
психобиологија.
биоризатор (грч.) в. биоризација.
биоризација (грч. bios) 1912. год. пронађени ме-
тод стерилизовања млека тако да задржи и по-
сле карактер сировог млека: веома брзо загре-
вање млека до 75° и нагло расхлађивање по-
моћу нарочитог апарата, биоризаШора.
биоритам (грч. bios живот, rhythmôs одмерено
кретање) урођени ритам извесних биолошких
процеса y организмима; код људи може да ce
прати y сразмерно дугим (22 до 28 дана) циклу-
сима a испољава ce y њиховом емоционалном,
интелектуалном и физичком понашању.
биосателит (грч. bîos живот, лат. satelles прати-
лац) астрон. космичка летилица са живим орга-
низмима (бактерије, биљке, животиње, ткива)
на којима ce за време летења проучава утицај
промењених животних услова y космосу.
биосинтеза (грч. bios, synthesis састављање)
стварање органских хемијских једињења y
ћелијама живих организама; основни облик je
фотосинтеза.
биоскоп (грч. bios, skopeïn гледати) апарат који
показује живе слике, тј. слике ствари и бића
које ce крећу као да су живе; дворана y којој
ce приказују такве слике (флмови).
биоскопија (грч.) испитивање да ли једно тело
има способности за живот; испитивање да ли je
y неком телу било живота; електрична био-
скопија утврђивање смрти помоћу електрич-
не струје.
бнософнја (грч. bios, sophi'a) в. биозофија.
биосоциологија (грч. bios, лат. socius друг, грч.
logfa) део социологије који проучава друштве-
ни значај дужине човечјег живота, размножа-
вања итд., a човека, члана друштвене зајед-
нице, као анимално биће.
биостатика (грч. bios, statikë) наука о здравстве-
ном стању и просечном трајању живота људи
који живе под извесним околностима, нпр. ста-
новника неког града, неке области, државе
итд.
биосфера (грч. bios, sphafra лопта) целокупан
простор на нашој планети који je насељен
живим бићима, животни простор (обухвата:
атмосферу, литосферу и хидросферу, јер жи-
вих бића има и y ваздуху, и y земљи, и y води).
биотелеметрија (грч. bios живот, tele на даљину,
биотехника 117 бирократизација
 metrïa мерење) мед. праћење и мерење основ-
них животних функција код човека или живо-
тиња на удаљености (нпр. праћење здравстве-
ног стања пилота или космонаута).
биотехника (грч. bfos, technikë) део технике ко-
ји ce тиче живих бића и живота уопште: насле-
ђа, прилагођавања, механике развитка, прак-
тичне еугенике и медицине.
биотехнологија (грч. bîos, téchnë, logïa) проуча-
вање и примена животне делатности најмањих
животињских и биљних бића (микроорганиза-
ма) на технолошке процесе, нпр. организама
који изазивају врење итд.
биотика (грч. bfos) практично учење о животу.
биотип (грч. bi'os, typos) чист тип, чиста paca,
животиње и биљке које потичу од једне једи-
не јединке и показују уједначене и постојане
одлике.
биотип мин. хексагонални или магнезијин лискун
(назван по француском научнику Biot-y).
биотичан (грч. bfos) који ce тиче живота, жи-
вотни.
биотомија (грч. bfos, témnô сечем) наука о раш-
члањивању, разуђивању живих тела; наука о
стању y којем ce тело налази y разна доба
живота.
биотоп (грч. bîos, topos место) место живљења
једне животне заједнице (биоценозе).
биофеноменологија (грч. bfos, tà phainomena
појаве, logfa) наука о животним појавама.
биофидбек (грч. bfos живот, енг. feedback по-
вратна спрега, реакција) техника успостав-
љања контроле над извесним емоционалним
стањима (нпр. анксиозност, депресија) ауто-
Шренингом, уз помоћ електронских уређаја,
да би ce измениле аутономне телесне функци-
је (рад срца, крвни притисак и сл.).
биофизика (грч. bfos, physis) део биологије који
ce бави стварним међусобним односима живих
бића; део физиологије који ce служи физич-
ким методама y испитивању животних појава.
биофон (грч. bfos, phonë глас) апарат за прика-
зивање фотографских слика које y исто вре-
ме и говоре или певају.
биофори (грч. bfos, phorÓS КОЈИ НОСИ) пл.
биол.
носиоци живота, биобласШи.
биохемија (грч. bfos, chëmefa) део физиологије,
наука о хемијском саставу живих бића и о
хемијским процесима y здравом и болесном
организму.
биоценоза (грч. bfos, koinós заједнички) животна
заједница, скуп живих бића која живе y једном
одређеном делу „животног простора" (био-
топа).
биоценологија (грч. bîos, koinós заједнички, 1о-
gia наука) в. биоценотика.
биоценотика (грч.) наука која ce бави проучава-
њем биоценоза, део екологије.
биоцентрично посматрање (грч. bfos, лат. cen-
trum средиште) фил. једнострано посматрање
природе и њеног развитка, посматрање при-
роде само са становишта човечјег живота и
његових вредности.
биочип (грч. bfos живот, енг. chip ивер, цепка,
парченце) чип направљен од органске матери-
је уместо од силикона. бипартиција (нлат.
bipartitio) дељење на пола,
половљење, раздвојење. бипед (лат. bis, pes
нога, bi-pes) двоножна живо-
тиња, двоножац. бипедалан (лат. bipedalis)
дуг или широк две сто-
пе, двостопни. бипер (енг. beeper) 1. уређај
који емитује пери-
одични звучни сигнал, обично као знак да ce y
неком сложенијем уређају одвија одређени
процес, нпр. снимање телефонског разговора,
снимање y радио или ТВ студију и сл.; 2. уре-
ђај који емитује сигнале за радио-контролу
летелице без пилота. биплан (лат. bis, planum
раван, равна површина)
авиј. летелица (или: аероплан) са двема равним
или главним подржним површинама, од којих
je једна изнад друге. биполаран (лат. bis,
polus стожер) двополан, са
два супротна пола. бира (фр. burat) трг. врста
полусвилене, полуву-
нене тканине. бираго вој. врста лаких пољских
мостова, названа
по проналазачу, аустријском инжињеријском
официру, Карлу Бираго (1792-1845). бирај
(фр. burail) трг. глатка или кеплована по-
лусвилена тканина са памуком, вуном или ко-
стрети. биратина (фр. buratine) трг. врста
пуплина од
фине свиле и вуне. биргер в. пургер.
биргермајстер (нем. Bürger-Meister) градона-
челник, председник општине, председник мес-
ног одбора. Биргерова болест в.
Виниваршер-Бургерова бо-
лест. бирема (лат. biremis) чамац са два
весла; антич-
ка ратна лађа са два реда весала који су стаја-
ли један над другим. бирен (фр. burin, итал.
burino) бакрорезачка ре-
заљка, вајалица, длето; бакрорезац; ба-
крорез. бирета (фр. burette) хем. стаклена цев
са лестви-
цом, скалом (употребљава ce за мерење малих
количина течности, нарочито y аналитичкој
хемији).
бирземан (тур. bir-zeman) старо време, давнина.
бирлинг (енг. birl окретати балван) такмичење y
којем два противника, стојећи на балвану y
брзој реци, покушавају окретањем балвана
ногама да један другог збаце y воду (на северу
Сједињених Држава). биро (фр. bureau,
итал. burato) писаћи сто;
канцеларија; писарница; надлештво; одеље-
ње; канцеларијско особље. бирократ(а) (фр.
bureaucrate) службеник који je
y дужности строг, крут и надмен; службеник
који мисли да ce све решава само за канцела-
ријским столом. бирократизација (фр.
bureau, грч. kratéô јак
сам) увођење или јачање државне администра-
ције y све поре друштвеног живота, што огра-
ничава грађанске слободе и привредни развој.
бирократнја 118 бвтумен
бирократвја (фр. грч.) тесногруда влада чинов-
ништва за зеленим столом, која исправност
форме претпоставља стварној целисходности
y општењу са странкама; укоченост, цепи-
длачност и тесногрудност y званичној дужно-
сти; систем управљања y коме власт држи чи-
новништво не водећи рачуна о стварним инте-
ресима маса; бирократизам. бироманија
(фр. bureau, грч. manìa) жеља (или:
тежња, навика) да ce сви управни послови уре-
де y канцеларијском, тј. претежно формали-
стичком духу. биротехника (фр. bureau, грч.
téchnë уметност,
вештина) скуп метода, правила, прибора и
апарата за обављање канцеларијских по-
слова.
бирош (мађ. biros) говедар. бнртија (нем.
Wirtshaus) в. бирцус. бирцус (нем. Wirtshaus)
крчма, гостионица; бир-
тија. бис (лат. bis) двапут; муз. по други
пут, још је-
данпут, поново. бисаге (фр. bissac) ал.
двострука торба (у Лици);
торба на седлу. бис дат кви цито дат (лат.
bis dat qui cito dat)
двапут даје ко брзо даје. бисегмент (лат. bis,
segmentimi одсечак) маш. по-
ловина, као одсечак једне линије или повр-
шине. бисегментабилан (лат. bis, segmentum)
маш. који
ce може поделити на двоје, половљив.
бисегментација (лат.) маш. дељење на половине
или на два (обично једнака) одсечка, поло-
вљење.
бисексан (лат. bis, sexus спол) в. бигенеричан.
бнсекстнлан (лат. bisextilis) преступни, са јед-
ним преступним даном; бисекстилна година
преступна година (са 366 дана); у%. бисекстус.
бисекстус (лат. bisextus) преступни дан тј. онај
дан који ce сваке четврте године, после
28. фебруара, домеће. бисексуалан (лат. bis,
sexus спол) који има оба
спола, двосполан, хермафродитски.
бисектриса (лат. bissectrix надвоје сече) .«affi.
права или полуправа која полази из темена
угла и дели га на два једнака дела; симетрала
угла. бнсекција (лат. bis, sectio) дељење на
два (обич-
но једнака) дела, половљење. бисернјалан
(лат. bi-, series ред, низ) који има
два реда, y два низа, дворедан, двонизан.
бисилабичан (лат. bis, грч. syllabe слог) грам. дво-
сложан, од два слога. бисквит (фр. biscuit,
итал. biscotto, лат. bis coc-
tus двапут печен, двапут куван) двопек, пекси-
мит; шећерни двопек; двапут печен порцулан
без глазуре. бискотен (фр. biscotin, итал.
biscottino) мали,
округао колачић, округао двопек. бнскрома
(итал. biscroma) муз. тридесет други
део једне ноте. бискуп (грч. epfskopos
надзорник, чувар) од II
века: председник презвитерског колегија ка-
толичке цркве, доцније: старешина дијецезе
(бискуиије); по римокатоличком учењу би-
скуп je наследник апостола. бнскупија (грч.
episkopfa) в. под бискуп. бисолит (грч. byssos
памук, li'thos камен) ш са
азбестом сродан минерал свиласта сјаја.
биста (фр. buste, итал. busto, нем. Brust) попрс-
је, нарочито кип који представља главу и гор-
њи део груди. бвстрирати (фр. bistrer)
сликати (или: бојити,
обојити) чађавом акварелном бојом. бвстро
(фр. bistrot) трговац вином; крчма; бифе.
бистури (фр. bistouri, итал. bistori) xup. нож са
покретним сечивом које ce може затворити,
обично дуг 7-8 cm. бнсус (грч. bassos памук)
веома фина и скупоце-
на памучна или ланена тканина старих народа,
нарочито Египћана. бит 1. (скр. од енг. binary
digit) бинарна бројка,
цифра (1 или 0) помоћу које ce y бинарном
бројном систему представља ма који број;
најмања јединица информације која може да
ce унесе y рачунар и њему прикључене уре-
ћаје; уп. бинаран. бит 2. (ент. beat ударац) y
енглеској музичкој
терминологији, метричка јединица такта; y
џез музици бит означава стално, равномерно
пулсирање увек једнако наглашених метрич-
ких јединица; бит je увек паран, a изводе га
удараљке. бит (енг. bit) 3. ситан
североамерички новац од 5
пенса. битва (итал. bitta) брод. стубић на
пристанишној
обали или на прамцу брода који служи за при-
везивање бродова. битеизам (лат. bis, грч.
theós бог) веровање y
два бога, двобоштво. Битлси (енг. The
Beatles) муз. енглески вокално-
-инструментални ансамбл (од четири члана)
из Ливерпула, који je својим нарочитим
извођењем поп-музике и својим спољашњим
изгледом (дуга коса, особен начин одевања)
задобио симпатије омладине широм света;
фиг. (битлси) чупавци, младићи с дугом и не-
уредном косом. бит-музика (енг. beat ударац)
врста забавне му-
зике y којој je бит ритам један од важних
елемената афроамеричког фолклора и џез му-
зике. битник (енг. beatnik) 1. припадник
америчке
књижевне групе Beat generation (A. Гинзберг,
Џ. Керуак), која иступа против конвенција
грађанског друштва; 2. лице склоно неуобича-
јеном понашању и одевању. битометрија
(грч. bythós дубина, métron) мере-
ње дубине (помоћу виска или прорачуна-
вањем). битоналност (лат. bis двапут, грч.
tónos глас),
муз. истовремено звучање два различита тона-
литета (нпр. це-дур и Е-дур). битумен (лат.
bitumen земљана смола) име из-
весних запаљивих твари које ce јављају y зе-
мљи, нарочито угљоводоничних материја смо-
ласта мириса, нпр. петролеј, нафта, асфалт и
сл.
битуминизација 119 бластоцистис
битуминизација (лат.) претварање y земљану
смолу, y асфалт.
битуминозан (лат. bituminosus) сличан земљаној
смоли, који садржи y себи земљану смолу.
бифе (фр. buffet, итал. buffetto) тезга y крчми,
сто по железничким станицама, y биоскопима
или на забавама на којем стоје разна јела и
пића; орман за стоно посуђе, орман са сребр-
нином; радњица са јелом и пићем без столо-
ва, крчмица.
биферан (лат. bifer) бот. двородан, који двапут
годишње носи плод или цвета.
бифиларан (лат. bis, filum нит, конац) двонитан,
који виси о два конца (код физичких апа-
рата).
бифлати (нем. büffeln) учити напамет, бубати;
бифлер (нем. Büffler) бубалица.
бифлоран (лат. bis, flos, floris цвет) бот. са два
цвета, који има два цвета.
бифлуенција (лат. bifluere) рачвање реке.
бифоличан (лат. bis, folium лист) бот. дволист.
биформитет (нлат. biformitas) двообличност,
дволичност.
бифтек (енг. beefsteak) кув. парче говеђег меса
од полеђине (слатке печенице), y дебљини од
4cm, пржено упола на јакој ватри.
бифти (енг. beef-tea) врло јака чорба од исецка-
не говедине.
бифуркација (нлат. bifurcatio) рачвање, грана-
ње или цепање на двоје, дељење на два крака,
нпр. реке.
бихејвиоризам (енг. behaviour владање, пона-
шање) кованица америчког психолога Цона
Вотсона (1878-1958), којом je названо психо-
лошко учење засновано на претпоставци да ce
једино помоћу посматрања људског понаша-
ња може доћи до ваљаних података о душев-
ним стањима и процесима. Као врста научног
приступа, касније стекао присталице y другим
наукама (у социологији, антропологији, лин-
гвистици итд.) које настоје да утврде сталне
обрасце и правила друштвеног, језичког и др.
понашања; бихевиоризам.
бихер-шранк (нем. Bücherschrank) орман за
књиге.
бихроматичан (лат. bis, грч. chroma боја) двобо-
јан, од две боје; бихроматични хармонијум
справа за постизавање четвртине тонова код
клавирског распореда дирки.
бицарија (итал. bizzarria) муз. брз скок из једне
врсте тона y другу.
бицепс (лат. biceps) који има две главе, два лица
(надимак римског бога Јануса) ; анаш. двоглави
ручни мишић.
бицефалан (лат. bi-, грч. kephalé глава) в. бике-
фалан.
бицикл (енг.-фр. bicycle, лат. bis, cyclus круг)
точак, велосипед.
бициниј(ум) (лат. bicintum, bis, canere певати)
муз. композиција за два гласа.
бишоф (нем. Bischof бискуп) пиће од црног ви-
на, поморанџине коре и сока, цимета, каран-
филића и шећера.
бјанко (итал. bianco бело, белина) трг. празно,
тј. непопуњено место на меници или пуномо-
ћи; бјанко меница чиста, непопуњена меница
(само са потписом); уи. бланко. бјути-бизнис
(енг. beauty bussiness индустрија
лепоте) заједно узете мода, козметика, женска
штампа и манекенска професија. блади
мери (енг. Bloody Mary) пиће које ce
добија мешањем вотке и сока од парадајза.
блазираност (фр. blasé) отупелост, засићеност,
неосетљивост, преживелост. блазон (фр.
blason) грб; наука о грбовима, хе-
ралдика. бламажа (фр. blâmage) срамота,
брука, рђав глас;
укор, прекор; куђење. бламирати (фр.
blâmer) осрамотити, обрукати,
изнети на рђав глас; корити; кудити, покуди-
ти, грдити. бланк (енг. blank) део радио или
ТВ траке на
којем ништа није снимљено, бео je и служи y
монтажи за обележавање почетка или краја
емисије. бланкет (фр. blanc бео) неисписано
овлашћење,
пуномоћ само са потписом; чист формулар,
образац признанице или овлашћења (пре но
што ce испуни). бланко в. бјанко; бланко-
кредит отворен кре-
дит заснован на личном поверењу, кредит без
покрића; бланко-акцепш примање менице на
којој нису исписани сума и рок плаћања;
бланко-овлашћење неограничено овлашћење;
бланко-трговање привидно, тобожње тргова-
ње ради шпекулације разликом y ценама;
бланко-меница чиста (или: непопуњена) ме-
ница. бланш (фр. blanche) бео, чист,
неисписан; карш
бланш (фр. carte blanche) чиста бела неиспи-
сана карта, хартија, тј. неограничено пуно-
моћство, потпуна слобода рада, потпуно
одрешене руке; врста шампањца. бланше
(фр. blanchet) апотекарско цедило од
белог сукна, сукно за филтрирање.
бланширати (фр. blanchir избељивати) y кули-
нарству: нагло прокувати, попарити, ошу-
рити. бластем (грч. blâstëmia) бот. клица,
младица; фи-
зиол. течност из које постају чвршћи састој-
ци y организму. бластема (грч. blastema)
биол. група ћелија од
које ce развија нова организована структура
или организам. бластодерм (грч. blastós
клица, изданак, derma
кожа) биол. кожица заметног мехура, бласшуле.
бластозоид (грч. blastós, eidos вид, облик) биол.
животињска јединка која настаје бесполним
или вегетативним размножавањем (деобом,
пупљењем). бластомере (грч. blastós, meros
део) биол. ћелије
које настају од оплођене јајне ћелије y току
периода браздања. бластомикоза (грч.
blastós, mykës гљива) мед.
акутно и хронично обољење коже изазвано на-
рочитим гљивицама (blastomycetes).
бластоцистис (грч. blastós, kystis мехур) физиол.
заметни мехурић.
бластула 120 блокажа
бластула (грч. blastós, нлат. blastula) фшиол. за-
метни мехур. бласфеман (грч. blâsphêmos)
богохулан, обесве-
тилачки, погрдан. бласфемија (грч.
blasphemia) погрда, хуљење,
псовка, грдња; богохуљење, хуљење на бога,
обесвећивање.
блејзер (енг. blazer) лак мушки или женски сако.
блеквуд (енг. blackwood) црно абоносово дрво
на Мадагаскару. блена (грч. blénna) мед. слуз;
лучење слузаве теч-
ности. бленаденитис (грч. blénna, adën жлезда)
жд. запа-
љење слузокожних жлезда. бленда (нем.
Blende) apx. део додан зиду са спо-
љашње стране; удубљење y зиду са сводом;
слепи прозор, слепа врата; шпански зид; ОПШ.
мали отвор на фотографском апарату помоћу
кога ce отвор објектива може смањити и пове-
ћати, према потреби, ради одстрањења свет-
лости са стране; мш. сулфид цинка.
бленемеза (грч. blénna слуз, eméô повраћам)
мед. повраћање слузи. бленентернја (грч.
blénna, enteren утроба) мед.
слузни пролив, слузна срдобоља.
блеиометритис (грч. blénna, métra материца)
мед. запаљење материце са лучењем слузи.
бленорагија (грч. blénna, régnymi избијам, про-
цурим) мед. капавац, капавица. бленореа
(грч. blénna, rhéô течем) мед. лучење
слузавогнојне течности из неког органа (нпр.
очију, сполних органа и др.). бленотореа
(грч. blénna, us, ген. ótós yxo, rhéo
цурим) мед. цурење из ушију. бленофталмија
(грч. blénna, ophthalmós око)
мед. запаљење везнице очних капака.
бленурија (грч. blénna, пгоп мокраћа) мед. слу-
заво мокрење. блестризам (грч. blëstrizô
бацакам, бацам тамо-
-амо) мед. немир код тешких болесника, превр-
тање, бацакање. блесура (фр. blessure)
озледа, повреда, особито
y спорту; пр. блесиран. блеф (енг. bluff)
измишљотина којом ce хоће да
ce некоме баци прашина y очи па да ce тиме
лакше престраши, превари, завара, обмане;
застрашивање, обмањивање, обмана, бацање
прашине y очи. блефараденитис (грч.
blépharon очни капак,
adën жлезда) .«<■». запаљење жлезда очних ка-
пака. блефаризам (грч. blépharon очни
капак) мед.
жмиркање, трептање.
блефаритис (грч.) мед. запаљење очних капака.
блефароптоза (грч. blépharon, ptôsis пад) мед.
спаднутост очних капака. блефароспазмус
(грч. blépharon, spasmós грч)
мед. грч очних капака. блефаротомија (грч.
blépharon, tome сечење,
резање) мед. засецање спољњег угла очног
капка. блефарофимоза (грч. blépharon,
phimosis суже-
ње) мед. суженост очних отвора.
блефарофталмија (грч. blépharon, ophtalmós
око) мед. запаљење ивица и везница очних ка-
пака.
блефиратн (енг. bluff) плашити, заплашити, ва-
рати, заваравати, обмањивати; претварати ce,
правити ce, хвалисати ce; збуњивати размет-
љивом рекламом, хватати на збуњивање, ба-
цати неком прашину y очи y циљу обмањи-
вања.
блех (нем. Blech) лим; код нас уобичајено плех.
блиета (фр. bluette) варница, искра; физ. искрица
духа, досетчица, духовита ситница; мали позо-
ришни комад пун досетака, поза; уи. фарса.
бливдажа (фр. blindage) форш. заштићивање од
зрна (пројектила); ојачавање рова, шанца
гредама; оклоп (на ратној лаћи, чамцу, ауто-
мобилу, авиону); оклопљивање, облагање че-
личним плочама.
блиндирати (фр. blinder) форт. осигурати од зр-
на, ојачати ров, шанац гредама; челиком или
гвожђем оклопити (ратну лађу, чамац, аутомо-
бил, авиои).
блинкер (нем. blink светлуцав) рибица са уди-
цом, направљена од метала, пластичне масе
или дрвета, служи као мамац за веће рибе;
коњски наочњаци; милицијски улични теле-
фон са светлосним сигналом; семафор.
блињи (рус.) ПЛ. руски колачи, слични палачин-
кама, од финог пшеничног брашна, пржени y
путеру и премазани кавијаром и др.
блистер (енг. blister клобук, мехур) авиј. купола-
сти испуст од прозрачног пластичног матери-
јала y телу авиона, служи за размештај наору-
жања и нишанских справа; мор. бочни простори
на великим ратним бродовима, непропустиви
за воду, намењени за противторпедну и про-
тивминску заштиту.
блиц (нем. Blitz муња) в. флеш.
блицкриг (нем. Blitzkrieg) вој. муњевити рат тј.
рат који ce води муњевитом брзином и сили-
ном, и због тога треба да ce врло брзо заврши
потпуним поразом непријатеља.
блок (фр. bloc) савез држава или разних странака
из тактичких разлога; скуп кућа или улица
које чине неку целину; потврда о плаћању
неке робе; наслага листова хартије који ce
могу откидати; велики комад (метала, мерме-
ра и сл.); свеска за гшсање или цртање; пањ,
громада; са. скуп играча који стојећи један
уз другог, спречавају неку акцију; исих. осе-
ћај скучености, обузетост само једном поја-
вом; шехн. важан део машиие, средишњи део
мотора са унутрашњим сагоревањем; ТИП. вр-
ста слова код којих су све црте исте дебљине;
y TB: неколико прилога скупљених y идејну
целину; геол. велики одломак стене; ан блок
(en bloc) навелико, уцело.
блокада (фр. blocus, итал. bloccata) вој. опсада;
војна, политичка или економска изолација
ради притиска на противничку силу; мед. назив
за инјекцију која изазива неосетљивост.
блокажа (фр. blocage) одломци камења или опе-
ке за попуњавање празнина y зидовима; шии.
слагање изврнутим словима ради попуњавања
редова или ради доцније замене правим сло-
вима.
блокеј 121 бодичек
блокеј (итал. bloccata опкољена) метална избу-
шена плочица која ce закива на врхове и пот-
петице обуће ради заштите ђонова од брзог
хабања.
блокирати (фр.) вој. затворити неку луку или
обалу ратним бродовима и на тај начин спре-
чити сваки увоз и извоз (животних намирница,
војске, муниције и сл.); трупама затворити
приступ неком граду; затворити скретницу; y
билијару: јаким ударцем лопту отерати y py-
пу y углу; грађ. испунити шупљину каменчићи-
ма и комадима цигле; тип. слагати изврнутим
словима ради доцније замене правим.
блокфлаута (нем. Blockflöte) муз. дрвени дувачки
инструмент једноставне конструкције, сли-
чан свирали.
блокхауз (нем. Blockhaus) вој. кулица, караула,
тврђавица (обично на планинским превојима
и границама); затвор, хапсана.
бломба (фр. plomb) погрешно, треба: пломба.
бломбирати (фр. plomber) погрешно, треба:
пломбирати.
блонд (фр. blond, итал. biondo) плав, отворене
боје, жућкаст; светао, нпр. пиво.
блонда (фр. blonde) чипка од сирове свиле, на-
звана због жућкастог сјаја.
блондин (фр. blondin) плавушан, младић плаве
косе; фиг. кицош, удварач женама.
блондина (фр. biondine) девојка или жена плаве
косе, плавојка, плавуша.
блондинка (фр. biondine) в. блондина.
Блу бук (енг. Blue book) „Плава књига", књига
коју издаје британско Министарство спољних
послова, a која садржи дипломатску преписку
британске владе са другим државама о каквом
важном питању међународне политике.
блуз (енг. blue утучен, тужан) песма америчких
Црнаца, пева ce соло уз пратњу инструмента.
блуза (фр. blouse) лака горња хаљина код жена;
кочијашка (или: шоферска) кошуља y боји;
војнички копоран.
Блумзбери група (енг. Bloomsbury лондонска че-
тврт) круг енглеских интелектуалаца око
славне романсијерке Вирџиније Вулф, дело-
вао између 1907. и 1930.
блуминг кондишн (енг. blooming condition) СП.
добро, повољно стање y којем коњ стигне на
циљ (у тркама).
блумирати (нем. Blume цвет, blumieren) снабде-
ти неку тканину цветним шарама, мустрама од
цвећа.
блумистика (нем. Blume) познавање цвећа; по-
дизање цвећа; цвећарство.
блу-стокинг (енг. blue-stocking) „плава чарапа",
подругљиво име за жене које за љубав својих
духовних склоности занемарују своје домаће
послове и обавезе, или које воле да износе на
пазар своје знање и да ce размећу њиме
(израз постао y XVIII веку y Енглеској по
плавим чарапама једног угледног друштва ин-
телектуалаца).
блу џин (енг. blue-jean) чврста памучна тканина
најчешће плаве боје од које ce праве фар-
мерске панталоне, a данас и многи други одев-
ни предмети.
боа (нлат. boa constrictor) зоол. змијски цар, удав
(највећа змија y Африци и ист. Индији); жен-
ска огрлица y облику змије од крзна и перја.
боабаб (амх.) бот. в. баобаб.
боату (фр. boit-tout) чаша без постоља, која ce
не може оставити док ce течност из ње не испи-
је; физ. испичутура, древна пијаница.
боб (енг. to bob) в. бобслеј.
бобадиљизам неправедно, лажно оптуживање
(по шп. племићу Бобадиљи — Francisco de Bo-
badilla, tl502. год. - који je лажно оптужио
Колумба код краља Фердинанда и краљице
Изабеле да намерава да отцепи од Шпаније
део Америке који je открио. Због тога je
Колумбо био ухапшен и окован, али ce потпу-
но оправдао и добио пуно задовољење).
боби (енг. bobby) ПЛ. надимак лондонских поли-
цајаца, који су им дали Лондонци по имену
организатора лондонске полиције сер Робер-
та Пила (име Боб je, код англосаксонских
народа, деминутив имена Роберт).
бобина (фр. bobine) калем (за конац); физ. калем
од намотаја бакарне жице; индукциони калем.
бобинет (енг. bobbinet, фр. bobine) тканина од
ћелијастих шестоугаоних петљи, енглески
тил, памучни тил.
бобслеј (енг. bob-sleigh) америчке саонице са
више седишта и два пара салинаца, од којих
je предњи пар покретан и служи за управљање;
скраћено: боб.
бова (итал. boa, фр. boue) укотвљено буре на
води (мору) за везивање бродова и као ознака
дубине воде.
боваризам (по Еми Бовари, јунакињи романа
Г. Флобера Госпођа Бовари) губљење осећаја
за реалност због незадовољства насталог y cy-
кобу умишљене слике о себи и свог стварног
положаја.
богаз (тур. bogaz грло) грло, гуша, ждрело; кла-
нац, планински теснац; мореуз.
богатири (тур., перс. бахадер) ПЛ. јунаци из ве-
ликог руског народног епа.
богдо-лама (монг. bogdo-lama) врховни свеште-
ник, духовни поглавар y Тибету који, заједно
са далај-ламом, управља земљом.
богомили ПЛ. в. богумили.
богумили ПЛ. дуалистичко-манихејска религиоз-
на секта y XII и XIII веку y Тракији, Македо-
нији, Бугарској, Босни, Далмацији, Хрват-
ској; уп. паШарени.
богус (ир. bogus) ирско народно пиће од воде,
ракије, шећера и других додатака.
бодега (шп. bodega) подрум, винара, крчма; из-
нос бербе грожђа; мор. магазин с робом y луци;
на лађи: део који ce налази испод палубе.
боди-арт (енг. body тело, art уметност) једна од
грана концептуалне уметности, y којој ce
људско тело подвргава узбудљивом поступку
(мазање, бичевање, рањавање).
боди-билдер (енг. body тело, builder зидар, гра-
дитељ) човек који дугим вежбањем постигне
да добије веома развијене мишиће; такмичар
за назив човека са највећим мишићима.
бодичек (енг. body тело, tchek препрека) СП. за-
државање противничког играча телом.
бодмерај 122 боломета
р
бодмерај (нем. Bodmerei, енг. bottomry) трг.
узимање зајма на лађу или на њен товар, или
на обоје уједно.
Бодрити ПЛ. в. Оботрити.
бодул, бодуо (итал. bodolo) острвљанин, оточа-
нин (у нашем приморју обично y пејоратив-
ном значењу).
боеми (фр. bohèmes) ал. књижевници, уметници,
студенти и др. који живе својим нарочитим,
природним животом, по правилу неуредно, од
данас до сутра, по начелу: док траје нек лаје.
боететика (грч. boêthéo притрчим y помоћ) по-
знавање помоћних наука.
божоле (фр. beaujolais) врста француског вина,
производи ce северно од Лиона.
божур (арап. busur) бот. дугогодишња зељаста
биљка (Paeonia afficinalis) из фамилије
Paeoniaceae, y народном лекарству употреб-
љавају ce корен и цвет; косовски божур дивљи
божур, црвен као крв; расте на Косову, по ле-
генди никао из крви косовских јунака.
боза (перс. bOza, тур. boza) познато пиће од
кукурузног брашна, кајмака и шећера.
бои-најф (енг. bowie-knife) велики ловачки нож
оштар с обе стране, проналазак америчког пу-
ковника Џемса Боија.
бој (енг. boy) дечко, дечак; момче, слуга.
боја (хол. boei) в. бака; такође: справа за намо-
тавање бродских конопаца, каблова.
бојар (рус. боирин) племић који je и ратник;
саветник великих руских кнежева и царева y
старој Русији; y Румунији: племић; нарочи-
то племић велепоседник.
бојер (хол. Војет) мала холандска лађа са јаком
катарком, употребљава ce нарочито за поста-
вљање боја (бака).
бојкот (енг. boycott) једна од принудних мера
на тржишту рада којој je циљ да ce послода-
вац примора на прихватање извесних услова:
састоји ce y томе што радници неће да купују
производе неког фабриканта или трговца, или
што неће код њих да ступе y посао (овакав
начин борбе примењује ce често и иначе, нпр.
код бојкота стране робе y некој држави); <рт.
прекид сваког општења с неким. Израз поти-
че од имена управника једног великог поседа
y Ирској, Џемса Бојкота, против кога je ир-
ска Земаљска лига 1880. организовала овакав
начин борбе и упропастила га.
бојкотовати (енг. boycott) прогласити против
некога бојкоШ; фиг. прекинути с неким сваку
везу и општење.
бојлер (енг. boiler казан) казан, котао, резерво-
ар за топлу воду при купатилима и штедњаци-
ма (обичним и електричним).
бока (итал. bocca, фр. bouche, лат. bucca) уста;
улаз, отвор; ушће, мореуз, залив.
бокажа (фр. bocage, итал. bosco, нлат. bascagium)
шумарак, шумица, луг; један део побуњеника
из Вандеје за време француске револуције.
бокал (фр., шп. bocal, итал. boccale, и грч. bokâ-
lion суд са уским грлићем) пехар, врч, већа
чаша с поклопцем.
бокасин (итал. bocassino, фр. boucassin) врста
памучног сукна с мустрама из Јерменије и
Персије.
бокс (енг. box) 1. СП. песничење y рукавицама
разне тежине, по угледу на античке борбе пес-
ницама код Грка и Римљана. У овој борби
забрањени су грифови: ударање ниже од поја-
са и иза леђа, гурање и ударање ногама, гла-
вом и леђима.
бокс (енг. boxcalf) 2. в. бокскаф.
бокс (енг. box) 3. кутија; одељак, одељење;
ложа y позоришту; затвор за поткивање
немирних коња; одељење y штали само за
једног коња y којем ce слободно креће.
боксер 1. (енг. boxer) co. песничар, онај који je
стручно обучен и увежбан y песничању, тзв.
„племенитој вештини"; боксери-аматери ce,
према тежини, деле y 12 категорија: од катего-
рије папир (48 kg) до супертешке категорије
(преко 91kg).
боксер 2. (нем. Boxer) булдогу слична paca не-
мачких naca, жива и окретна, средње вели-
чине.
боксери (кин. Ta-chuan) „удружење савезних при-
јатеља отаџбине", кинеска тајна организаци-
ја, основана око 1890, која je 1900. дигла
устанак против хришћана и Бвропљана y Ки-
ни и тиме изазвала интервенцију страних
сила.
боксит мин. хидрат чисте глине, један од главних
извора алуминијума; назив по месту Бо (Les
Baux, Француска).
бокскаф (енг. boxcalf) учињена и обојена теле-
ћа кожа за обућу и др., бокс.
бокс-меч (енг. box-match) јавна утакмица y пес-
ничењу аматера или професионалних боксера
(траје од 3 до 15 рунди, свака рунда 3 минута,
са 1 минутом одмора између сваке рунде).
бол (лат. bolus, грч. bôlos) в. болус.
бола (енг. bowle) стаклена или порцуланска зде-
ла са пићем од расхлађеног вина, шећера,
неког ароматичног воћног сока и др.
болас (шп. bolas) замка за бацање оптерећена
оловним и др. лоптицама (код јужноамеричких
урођеника и гауча).
болеро (шп. bolero) шпански народни плес y 3/4
такта, праћен песмом, кастањетама, гитаром
или тамбурином;лод. кратак, до струка, женски
пролећни огртач са рукавима или без рукава.
болетвт (лат. boletus печурка, рудњача, грч. bô-
h'tês печурка за јело) геол. окамењена гљива.
боливар новчана јединица Венецуеле (= 100
сентимоса).
боливијано (шп. peso boliviano) новчана једини-
ца y Боливији = 100 сентавоса.
болид (грч. bolis, bolidos хитнуто, оружје за ба-
цање, стрела) астр. стари назив за велики ме-
теорит, сјајнији и од планете тако да ce види
и дању; «г. возила великих брзина.
болнвг-грин (енг. bowlinggreen) игралиште за
куглање y зеленилу; уп. буленгрен.
болометар (грч. bole зрак, métron) физ. зрачни
термометар, справа за мерење веома малих
разлика y температури (до 0,000001 °С), осно-
вана на чињеници да електрични отпор мета-
ла расте што je температура виша.
болоњска школа 123 бонбон, бонбона
болоњска школа сликарска школа коју je, пот-
крај XVI века, основао y Болоњи Лодовико
Карачи (Carracci, 1555-1619), и која je тежила
да y себи сједини одлике старих мајстора.
болоњске бочице физ. стаклене бочице крушка-
ста облика, брзо хлађене на ваздуху и са веома
дебелим данцетом (врло отпорне спољном
притиску, али ce распадају y ситне парчиће
кад ce y њих баци комадић кремена, који
запара површину и тиме отклања отпор којим
ce површина y неповређеном стању противи
унутрашњем напону масе).
болус (лат. bolus, грч. bôlos) хем. лемноска зе-
мља, мрк или црвен мастан глинени силикат
који ce употребљава као боја, кит и за облоге
ради заустављања крви; уо. бол.
бољшевизам (рус. болБшевизм) теорија и такти-
ка револуционарне борбе пролетаријата, раз-
рађене од стране Лењина, са циљем претвара-
ња капиталистичког поретка y комунистички;
назив je настао после Пконгреса Руске соци-
јал-демократске радничке партије (РСДРП)
одржаног y Лондону 1903, где je дошло до рас-
цепа на два крила: једно, већина, прихватило
je Лењинове идеје (бољшевици) и друго, ма-
њина, Мартовљеву концепцију партије (мењ-
шевици).
бољшевизација (рус.) увођење диктатуре проле-
таријата y све области друштвеног живота по-
чев од комунистичке партије до осетљивих
јавних делатности као што су образовање,
уметност итд.
бољшевици (рус. болћшевики) „чланови већи-
не", присталице бољшевизма; октобарска ре-
волуција (1917) довела je y Русији бољшеви-
ке на власт.
бомба (фр- bombe, итал. bomba, грч. bómbos
потмуо, дубок тон) вој. шупље тело испуњено
експлозивном или запаљивом материјом, не-
када ce избацивало топом, данас из авиона;
свако експлозивно тело; суд за течности под
притиском, које служе распршавању; физ. сен-
зација, сјајно изведено дело.
бомбажа (фр. bombage испупченост)
испупченост покварене конзерве; испупченост
великих ста-клених површина на специјалним
прозорима појединих зграда.
бомбазен (фр. bombasin, лат. bombycinus, грч.
bombyx свилена буба; свила) памучна свила,
врста кепловане свилене тканине; врста па-
мучне тканине за подставу.
бомбардер (фр. bombardeur) вој. онај који врши
бомбардовање, нарочито: врста тешких ави-
она за ношење великих количина авионских
бомби и вршење бомбардовања.
бомбардје (фр. bombardier) вој. тобџија; бацач
бомби, војник бомбашког одељења, бомбаш.
бомбардовати (фр. bombarder, нлат. bombarda-
re) вој. тући (или: гађати) из топова неприја-
тељске положаје или утврђења; бацати авион-
ске бомбе; фт. гађати (или: обасипати) некога
(цвећем, конфетима); сколити кога, досађи-
вати коме (молбама, љубавним изјавама, сво-
јим песмама и сл.); бомбардовање аШома физ.
излагање атомских језгара дејству брзих еле-
ментарних честица, атомских језгара или фо-
тона високе енергије при чему долази до ну-
клеарних реакција.
бомбаст (енг. bombast, грч. bómbyx) 1. памук,
вата за испуњавање хаљина и сл.; 2. лит. бу-
јица речи, која унакарађује језик и стил сво-
јом претераношћу и неумешношћу.
бомбастичан (енг. bombast) лит. претеран, пре-
терано китњаст, крупноречив, високопаран,
надмен, надувен (начин писања, изражавања).
бомбаш (фр. bombe) в. бомбардје.
бомбикометар (грч. bómbyx памук, métron) y
na-мучарству: таблица за одређивање финоће
(нумере) конца према тежини извесне дужине
конца.
бомбикс (грч. bombyx, лат. bombyx памук) зоол.
свилопреља, свилена буба; свила, свиласта ма-
терија.
бомбо (енг. bombo) врста ракије од рума, муска-
та и шећера y Сев. Америци.
бомбона (фр. bonbon) шећерлема, посластица
од истопљеног, ароматизованог и обојеног
шећера, често са додатком желатина, брашна,
слада (малцбомбона) или воћа.
бомбоњера (фр. bonbonnière) кутија или корпи-
ца, обично укусно и луксузно израђена, y ко-
јој ce држе бомбоне; фт. врста женске капе;
укусно намештена соба, укусно намештен
стан и сл.
бон (фр. bon) трг. налог за плаћање; налог за
издавање неке робе; признаница, потврда при-
јема; папирни новац који привремено служи
уместо званичног; дознака којом ce подиже но-
вац на благајни; бонз-а ви (фр. bons à vue) нл.
налози који ce исплаћују одмах, по виђењу.
бона (лат. bonum добро, bona добра) 1. ПЛ. добра,
имање, иметак; оставштина.
бона (фр. bonne) 2. дадиља, девојка за децу;
служавка.
бона адвентициа (лат. bona adventitia) tu. прав.
накнадно придошла добра, делови имања ко-
ји нису остали од оца, него потичу од неке
друге стране.
бона менте (лат. bona mente) y доброј намери,
добронамерно.
бона минорум (лат. bona minorum) ПЛ. прае. добра
(или: имање) малолетника.
бонапартизам (по Наполеону Бонапарти) ПОЛ. ре-
жим који комбинује личну власт истакнутог
војника са приватним представничким апара-
том, a успоставља ce референдумом или пле-
бисцитом; теорија о могућности уношења и
извоза слободе и револуције y друге земље.
бонапартисти пл. присталице династије Бона-
парта y Француској.
бона фиде (лат. bona fide) добронамерност, y
доброј намери (учинити, казати).
бона хередитариа (лат. bona hereditaria) ПЛ. прав.
наслеђена добра, наследна добра, имања.
бонаца (итал. bonazza) стање мора када je пот-
пуно тихо и мирно (израз који ce употребљава
y Далмацији).
бонбон, бонбона в. бомбона.
бонвиван 124 бортна
бонвиван (фр. bonvivant) весели брат, весељак,
онај који тражи y животу првенствено уживања
и разоноде.
бонд (енг. bond) писмено јемство, обавеза;
признаница; меница.
боидирати (фр. bondir) скакати, пропети ce,
пропињати ce, подскакивати (на коњу).
боидрук (нем. Wandriegel, метатеза од Riegel-
wand) кућни зид изграђен од дирека и греда
између којих je стављен ћерпич (непечена
цигла); тако саграђена кућа назива ce бондру-
чара.
бонсек в. бансек.
бонзе (јап-) ""• свештеници Будини y Јапану,
Кини и источноиндијским земљама, источно-
индијски калуђери; фт. сујеверни попови, за-
туцане попескаре.
боиитет (лат. bonitas) доброта, ваљаност, уну-
тарња вредност; изврсност (у смислу израде);
трг. платна способност; сигурност неког по-
траживања (супротно: веритет).
бонификација (нлат. bonificatio) накнада, од-
штета; побољшање, побољшавање, поправка;
попуст y цени.
боном (фр. bonhomme) добричина, простосрда-
чан човек, наивчина, чичица.
бономија (фр. bonhommie) простосрдачност,
добродушност; претерана простота, наивност,
поверљивост.
боно модо (лат. bono modo) добрим начином, на
леп начин, мирним путем.
бонсаи (јап.) минијатурно украсно дрво, тзв.
„патуљасто дрвеће".
бон-сан (фр. bon sens) здрав (човечји) разум,
природна обдареност.
бонтон (фр. bon ton) добар тон, фино понашање
и леп начин изражавања добро васпитаних и
образованих људи, отмено држање; правила
лепог понашања.
бонум (лат. bonum) добро, срећа, преимућство,
дар, врлина, корист; вл. бона.
бонум публикум (лат. bonum publicum) добро
државе, државна корист, опште добро.
бонус (лат. bonus добар) 1. повећање добити y
акционарском друштву; премија за резултате
y извозу; проценат који ce не плаћа осигура-
вајућем друштву y обнови осигурања због не-
искоришћавања старог; л. број прекршаја (у
кошарци 10) после којег су казне оштрије.
бонус вир семпер твро (лат. Bonus vir semper
tiro est) Добар човек свагда почетник (тј.
новај-лија, лако га je преварити).
бор (нлат. borax) хем. елемент атомске масе
10,811, редни број 5, знак В, неметално чвр-
сто тело, тачка топљења 2300°, мрке боје;
борна киселина (Н3ВОз) употребљава ce за
израду специјалног стакла, глазура и емајла
и y медицини (као благо антисептичко сред-
ство).
боракс (нлат. borax, арап. burakh) хем. једињење
бора, натријума и кисеоника (Na2B4O7), нала-
зи ce растворен y води неких планинских језе-
ра y Тибету, сред. Азији и Калифорнији, ва-
жан за индустрију, козметику и медицину.
боранија (арап. bfiräniyyä, тур. bor ani, burani)
зелен млад пасуљ, махуне; фиг. нешто ситно,
неважно, зелено, неискусно. борати (нлат.) Т.
хем. соли борне киселине. боргис (нем. Borgis)
врста штампарских слова,
већа од петита, a мања од гармонда. борд
(енг. board) 1. сто, даска; фт. колегијум
који ce скупља око једног стола, одбор; хра-
на, кост, новац за храну; сто за којим ce држе
седнице, саветовања; суд, судница, надлеш-
тво; борд дирекШора пословодни скуп. борд
(нем. Bord, фр. bord) 2. окрајак, ивица,
руб; мор. ивица лађе, лађа. борда (фр. bordé)
1. гајтан за опшивање, ши-
рит, перваз; уи. бортна. борда (арап.) 2.
врста суре вунене тканине која
ce израђује y Египту; Мухамедов огртач; уп.
бордат. бордажа (фр. bordage) облагање
лађе даскама;
материјал за облагање лаће; опшивање, по-
рубљивање; перважење. бордат (арап.) в.
борда 2. бордел (фр. bordel, итал. bordello)
јавна кућа,
јавна радња; уп. бурдељ. бордерлајн (енг.
border-line граница раздваја-
ња) ивични, гранични случај. бордижатн
(итал. bordeggiare) једрити против ве-
тра тамо-амо, крстарити. бординг (дан.
bording) мор. мања лађа y Балт.
мору, обалска лађа која прима део терета са
великих бродова и тиме их олакшава како би
могли да преплове плића места. бордвнг
карта (енг. boarding pass) пропусница за
излазак из аеродромске зграде, на писту, на
путу за авион. бординг хаус (енг. boarding
house) пансион са
станом и храном, гостионица, јавна кухиња.
бордирати (фр. border) опшити, опшивати, по-
рубити, порубљивати, оивичити; обложити ла-
ђу даскама; y сликарству: премазати платно
основном бојом, грундирати. бордо-боја
(фр. bordeaux) боја црног вина, тј.
тамноцрвена. бордо-вино (фр. Bordeaux)
општи назив за сва
вина која ce шаљу y трговину преко Бордоа.
борд ов тред (енг. board of trade) трговачка ко-
мора. бордро (фр. bordereau) трг. књига y
којој су
рачуни; извод, листа, списак рачуна, меница,
новчаних вредности; спроводно писмо.
бордура (фр. bordure) ивица; поруб, перваз; ок-
вир, венац.
бореалан (грч. boreiaîos, лат. borealis) северни.
бореас (грч. boréas) северац, северни ветар,
север.
бореј в. бореас. . ■ ...
борер (нем. Bohrer) бургија. бор-маишна (нем.
Bohrmaschine) направа за бу-
шење, бушилица. борниран (фр. borné)
ограничен, мали; <рш. огра-
ничен,скучен,глуп. борсалино (итал.) по
имену произвођача, врста
веома цењених мушких шешира.
бортна (нем. Borte) в. борда.
борусоманија 125 бравура
борусоманија (нлат. Borussia Прусија, грч. ma-
nia) претерана љубав према Прусима и свему
што je пруско. борусофобија (нлат.
Borussia, грч. phóbos
страх) страх од Пруса, мржња на Прусе и све
што je пруско. боршч (рус. боргц) омиљено
руско народно јело:
чорба од просеног брашна и разне зелени.
бос (енг. boss) газда, шеф, господар. боса (фр.
bosse, итал. bozza) грба, чврга, кврга;
испупчен вајарски рад изливен од гипса; окру-
гле вајарске фигуре које стоје саме (за раз-
лику од оних које стоје на рељефу, y групи).
босажа (фр. bossage) арх. начин отесавања каме-
на, при чему су саставци (фугне) јако испуп-
чени a површина грубо отесана (лат. opus ru-
sticum). боса нова (порт. bossa nova нови
талас) покушај
да ce самба уведе y џез, из чега je произашла
боса нова као једна од многих плесних игара.
боселажа (фр. bosselage) рад на испупченим, бре-
жуљкастим, таласастим фигурама, шарама.
босирати (лат. bossare) правити пластичне пред-
мете од иловаче, воска, гипса. босјак (рус.)
сиромах, бескућник; пропалица. босоктерити
(од нем. was sagt er) подругљиво:
говорити немачки, тј. неразумљиво. бостан
(тур. bostan) лубенице и диње; врт, баш-
та, цветњак; обраши (зелен) бостан урадити
нешто пре времена, како не треба, зло проћи,
настрадати. бостон (енг. boston) 1. игра
карата слична ви-
сту, са четири играча, или са мањим бројем
карата и три играча (три бостон), назван по
граду Бостону y Сев. Америци; 2. једна врста
плеса, игре (америчка, нешто упрошћенија
врста валцера). ботаника (грч. botanikë) наука
о биљном свету, о
биљкама и растињу. ботаничар (грч.
botanikós травни, биљни) позна-
валац биља и растиња, онај који ce бави про-
учавањем биља и растиња. ботано- (грч.
botane крмна трава) предметак y
сложеницама са значењем: биљка, трава.
ботанографија (грч. botane, graphia) описивање
биља и растиња. ботанолити (грч. botane,
lithos камен) ПЛ. геол.
окамењене биљке. ботанологија (грч.
botane, logia) познавање и
проучавање биљака, наука о биљкама; боша-
ника; пр. ботанолошки. ботаномантија (грч.
botane, manteia) гатање
(или: прорицање) судбине из биљака.
ботанофаг (грч. botane, phâgos) зоол. биљоједа
животиња, биљождер. ботанофил (грч.
botane, philos) љубитељ биља,
онај који воли да ce бави ботаником.
ботарга (шп. bota larga, botarga, итал. bottarga)
јело слично кавијару, од усољене икре мор-
ског липена, туњевине и др., y јужној Европи
и на Леванту. ботега (итал. bottega, фр.
boutique, лат. apothe-
са) дућанчић, мала трговина; крчма, винара;
слуга, келнер.
ботел (од нем. Boot чамац и [ho]tel) установа за
снабдевање и оправку различитих пловила
(једрилица, чамаца и др.). ботелар (нлат.
botella, botellarius) шеф кухиње,
чувар животних намирница на бродовима.
ботриити (грч. bótrys грозд, -itês) ПЛ. геол.
окаме-
нотине гроздаста облика. ботриокефалус
(грч. bóthrion јамица, kephale
глава) зоол. широкочлана тракуља, 2-8 m ду-
гачка и са 3-А хиљаде чланака, живи y танком
цреву човека, пса и др. ботриомикоза (грч.
bótrys грозд, mykês гљива)
мед. црвен израштај на руци или нози, велик
као зрно грашка до ситнијег лешника, при-
чвршћен на кожу једном петељком.
ботроилит (грч. bótrys грозд, lithos камен) мин.
камен гроздаста облика. ботулизам (лат.
botulus кобасица) мед. тровање
поквареном храном, нарочито поквареним ме-
сом (у кобасицама) и рибом. бофл (итал.
bavella, нем. Bafel) трг. отпаци; рђа-
ва, покварена роба, роба за одбацивање,
фурда. бофор (по имену Beaufort) лествица од
12 степе-
ни по којој ce мери јачина ветра: 0 - тишина,
2 - слаб, 4 - умерен, 6 - јак, 8 - врло јак, 10 -
снажна олуја, 12 - оркан. боцман (хол. boot
лађа, man човек) нижи бродски
официр, старешина палубе. боча (итал.
boccia) италијанска и наших примо-
раца игра y којој учествују две екипе са раз-
нобојним дрвеним куглама: једна црвена ку-
гла избаци ce и служи као циљ, a остали
играчи
труде ce да своје кугле баце што ближе оној
црвеној; балота. бош (фр. boche) име којим
Французи подругљи-
во и презриво називају Немце. бошча (перс.
bogce, тур. bohça) 1. четвороугла-
сто платно за увијање или покривање нечега;
2. платно којим муслиманке скривају лице; 3.
прегача; 4. повезача, марама, шамија; 5. вр-
ста дувана; 6. пакет, свежањ. бошчалук
(перс.-тур. bohçahk) свадбени дар
младин (обично кошуља, гаће, чарапе) уви-
јен y бошчу. Брабансона (фр. Brabançonne)
белгијска наци-
онална песма, „Марсељеза" белгијске револу-
ције. брабансони (фр. brabançons) ол.
брабантски вој-
ници који су, нарочито y ХПвеку, били y ен-
глеској или француској служби, чувени због
својих пљачкашких изгреда по Француској.
брабанта (фр. brabante) трг. врста холандског
платна. брависимо (итал. bravissimo) усклик
y знак одо-
бравања: врло добро, врло лепо, сјајно, од-
лично! браво (итал. bravo) 1. усклик y знак
одобравања,
одлично, ваљано, тако je! браво (итал.) 2.
јунак, делија; ваљан и вредан
човек; најмљени убица, мучки убица (онај ко-
ји je мајстор y свом занату и сигуран y свој
ударац). бравура (фр. bravoure, итал. bravura)
ваљаност;
бравур-арија 126 брахијум
 храброст, јунаштво, неустрашивост; јуначко
дело; нешто израђено или изведено са вели-
ком вештином и стручношћу; техничка веш-
тина и окретност извођења нарочито y му-
зици. бравур-арија (фр. bravour, итал. aria)
муз. музич-
ки комад (за свирање или певање) са нарочито
великим техничким тешкоћама. братердизам
(енг. braggard) разметљивост, хва-
лисавост, хвастање. брагоц (итал. bragozzo)
ш>м. лак рибарски брод са
два јарбола. брагура (стнорд. bragr) песничка
уметност, пес-
ништво. брадиекоја (грч. bradys cnop, aküein
слушати)
мед. глувоћа, тешко слушање. брадикардија
(грч. bradys, kardîa срце) мед. бо-
лесна успорена делатност срца. брадилалија
(грч. bradys, lalfa говор) мед. спор и
тежак говор услед мане y говорном органу;
брадилогија.
брадилогнја мед. в. брадилалија. брадимасеза
(грч. bradys cnop, masâomai жвака-
ти) мед. тешко жвакање. браднпепснја (грч.
bradys, pépsis кување; варе-
ње)мед. тешко, споро прокувавање хране; рђа-
ва пробава. брадисперматизам (грч. bradys,
spèrma семе) мед.
тешко, споро излажење семена (при сполном
сношају). брадисурија (грч. bradys, пгоп
мокраћа) мед. в.
странгурија. брадифазија (грч. bradys, phêmi
кажем, говорим)
мед. тежак, успорен говор услед непотпуног са-
влађивања извесних сметњи (нпр. при му-
цању). браднфразија (грч. bradys, phrâsis
говорење)
мед. тежак говор услед неког душевног недо-
статка. брад-сајд (енг. broad-side) мор. страна
брода; сви
топови на једној страни ратног брода; паљба
из топова са једне стране брода. бразилејин
в. бразилин. бразилив црвена боја која ce прави
од бразили-
јанског дрвета; уо. бразилејин. бразлетна (фр.
bracelet, лат. brachiale) нарукви-
ца, гривна. Брајов систем међународна
азбука за слепе, ко-
ја ce састоји од свега шест јагодицама прсти-
ју опипљивих тачака (проналазач слепи фран-
цуски учитељ слепих Louis Braille). Брајтова
болест (нлат. morbus Brightii) мед.
акутно и хронично запаљење бубрега са излу-
чивањем беланчевине y мокраћи (нефри-
тис), названо по енглеском лекару Ричарду
Брајту (Bright, 1789-1858), који ју je први
објавио.
бракадабра (bracadabra) в. абракадабра.
брактеја (лат. bractea лист) бот. лист y чијем ce
пазуху налази цват, приперак. Брама (сскр.
Brahma) в. Брахма. Брамарбас (шп. bramar)
хвалисавац, јунак на
језику, смешан разметљивац (по имену глав-
ног јунака неких комедија). Брамахова брава
брава сигурности код које има
више шипова, обично 6 до 7, неједнаке вели-
чине, који морају бити једнако далеко поме-
рени да би ce брава могла отворити (названа
по свом проналазачу, енглеском механичару
Вгатаћ-у, 1749-1814). Брамахова преса физ.
хидраулична преса која ра-
ди под притиском воде; в. Брамахова брава.
браид (нем. Brand) мед. локално изумирање јед-
ног дела тела; гангрена, некроза. брандер
(нем. Brand пожар) брод на једра, напу-
њен лако упаљивим материјалом (смола, ба-
рут, шалитра и сл.) који ce палио непосредно
пред сударом са непријатељским бродом да би
ce на њега пренео пожар. бранди (енг.
brandy) в. бренди. бравжа (фр. branche, итал.
branca) грана; део,
одсек, огранак (једне науке, неког посла),
струка; позив, нарочита, ужа област занимања;
уп. бранша. бранкар (фр. brancard, branche)
носила; рукуни-
це (на колима); бранкар-кола теретна кола
без лотри.
бранхије (грч. brânchion) ш. зоол. шкрге.
бранхус (грч. brânchos) мед. промуклост; запаље-
ње крајника.
бранша (фр. branche) в. бранжа. браон в.
браун. браун (нем. braun) отвореномрк,
кестењаст,
смеђ. браунијанизам мед. учење енглеског
лекара Џо-
на Брауна (John Brown, 1735-1788), no којем
ce жива бића од неживих ствари разликују по
томе што имају способност надраживања, тј.
способност да спољним утицајима („надража-
јима") бивају покретана на делатност; поре-
кло болести je, према томе, немање или по-
стојање сувише велике надражљивости орга-
низма. браунијанци ПЛ. мед. присталице
учења Џона
Брауна; в. браунијанизам. браунинг (енг.
browning) аутоматски револвер
белгијског система са 7 и више метака y шар-
жеру, који je смештен y кундаку, калибра
различитог (назван по проналазачу, Амери-
канцу Џ. М. Браунингу). брахи- (грч. brachys)
предметак y сложеницама са
значењем: кратак, мали, ситан.
брахибиотвка (грч. brachys, bfos живот) тежња
или вештина скраћивања живота; супротно:
макробиотика. брахибиотичаи (грч.)
кратковек, који живи мало
времена. брахиграфија (грч. brachys,
graphfa писање)
вештина писања помоћу скраћивања уопш-
те; y ужем смислу исто што и стенографија и
Тахиграфија. брахидактилија (грч. brachys,
dâktylos прст) ан-
троп. урођена краткоћа прстију.
брахидромичан (грч. brachys, dromikós способан
за трчање) који кратко трчи, који je кратке
стазе. брахијалан (грч. brachten мишица,
рука, лат.
brachialis мишићни, ручни); фиг. насилан, на-
силнички. брахијум (лат. brachium, грч.
brachfön) мишица,
брахикаталектичан 127 бредизам
 рука, нарочито доњи део руке, од прстију до
лакта; моћ, сила. брахикаталектичан (грч.
brachy-katalëktikos)
мешр. непотпун, тј. стих који на крају нема
једну или две стопе. брахикефал (грч. brachys,
kephalë глава) антроп.
човек који има кратку лубању, код које je
највећи попречан пресек готово једнак уз-
дужном пресеку. брахилогија (грч. brachy-
logfa) вештина кратког
изражавања y говору и писању\реш. фигура при
којој je привидно и формално изостављен
какав за излагање мисли важан елемент, али ce
крије y самом смислу реченице.
брахиметропија (грч. brachys, métron, orao ви-
ДИМ) мед. кратКОВИДНОСТ.
брахиодонти (грч. brachys, odûs, odóntos зуб) so-
on, зуби са ниском круном и добро развијеним
кореном, нпр. y сисара.
брахиоподе (грч. brachfön, pus, podós нога) зоол.
веома распрострањене морске животиње, има-
ју два капка, и по томе личе на шкољке, али
ce no склопу тела од њих знатно разликују.
брахиотомија (грч. brachfön рука, témnô сечем)
хир. одсецање руке.
брахипеталан (грч. brachys, pétalon лист) бот.
који има кратке цветне листиће, кратке ла-
тице, кратких латица.
брахипнеја (грч. brachys, pnéó дишем) мед. узе-
тост груди, тесноћа груди и споро дисање као
последица тога.
брахипнеума (грч. brachy-pneüma) мед. кратак
дах, сипња, астма.
брахиподан (грч. brachys, pods, podos нога)
кратконог, кратких ногу.
брахиптера (грч. brachys, pterón крило) ил. зоол.
животиње кратких крила; инсекти који имају
кратка крила.
брахиптеран (грч.) краткокрилан, кратких кри-
ла; мешр. који има кратке метричке стопе.
брахисилабус (грч. brachys, syllabe слог) метрич-
ка стопа која ce састоји само од кратких сло-
гова.
брахистохрона (грч. brachys, brâchistos најкра-
ћи, chrónos време) маш. линија пада за нај-
краће време, точканица; уп. циклоида.
брахисцијан (грч. brachys, skia сенка) геогр. који
има кратку сенку (каже ce за становнике најто-
плијих делова света - брахисции, тј. за људе
који бацају кратку сенку због тога што им
сунчани зраци падају на теме готово верти-
кално, усправно).
брахит ОПТ. скраћен назив за брахителескоп.
брахителескоп (грч. brachys, tele далеко, на раз-
даљини, skopéô гледам) ОПШ. врста кратких до-
гледа са огледалима, који ce одликују својом
практичношћу.
брахихроничан (грч. brachys, chronikós времен-
ски) краткотрајан, кратковремен.
брахицефал антрои. в. брахикефал.
Брахма (сскр. Brahma) y индијској филозофији
Bega овако ce зове врховно индијско божан-
ство.
брахмаизам (сскр. Brahma) старије учење о
Брахми, онако како je изложено y
Уианишада-ма (за разлику од учења
изложеног y Ве-данти).
Брахман (сскр. Brahman) инд. фил. апсолутно Би-
ће и Небиће y исто време.
Брахмана (сскр. Brahma) збирка дела која пред-
стављају догматско-спекулативне расправе
индијске књижевности, неку врсту коментара
Ведама.
брахмани (сскр. brahmana) чланови највише и
најугледније касте y Индији, који су, дају-
ћи одувек свештенике, песнике, научнике и
политичаре, вазда заузимали најистакнутије
положаје и уживали велик углед.
брахманизам (сскр. brahma) индијска религија,
основана, отприлике, осам векова пре наше
epe, која je тражила од својих присталица ви-
соко моралан живот; брахманизмом ce и данас
назива религија која влада y Индији, али
тачније ју je звати необрахманизам и хинду-
изам.
брацера (итал. brazzera брачки брод) so«, врста
једрењака на Јадрану, служи за превоз терета
(50—701) ; данас на моторни погон.
брач (итал. viola di braccio) муз. виола, нешто
већа виолина чије ce четири жице зглашавају,
штимују y с, g, d', a'; врста тамбуре за
пратњу.
бреве 1. (итал. breve) сваки званични писмени
акт, нарочито папино писмо државама, влада-
оцима и др. које нема строго формални облик
(за разлику од буле)\ 2. (фр. brevet) диплома,
повеља, декрет; писмо, повластица, патент;
бреве д'енвансјон (фр. brevet d'invention) npo-
налазачка повеља, патент.
брев(е)те (фр. breveté) up. ca дипломом, са пове-
љом; са патентом, патентиран.
бревијар (лат. breviarium) в. бревијариј.
бревијариј(ум) (лат. breviarium) кратак пре-
глед, кратак извод, кратак списак, кратак из-
вештај; молитвеник, требник католичких
свештеника за дневна богослужења; уа. бре-
вијар.
бревијатура (нлат. breviatura) в. бревијација.
бревијација (нлат. breviario) скраћивање, скра-
ћење; уи. бревијаШура.
бревилоквиј(ум) (лат. brevis, loqui говорити)
кратак, сажет и језгровит говор.
бреви ману (лат. brevi manu) отворено, без уви-
јања, одмах, кратким путем.
бревиотипија (лат. brevis кратак, грч. typos оти-
сак) муз. штампање нота.
бревипедан (лат. brevis, pes нога) кратконог,
кратких ногу.
бревис (лат. brevis кратак) муз. нота која вреди
за два цела такта.
брегма (грч. bregma) штш. средњи део лубање,
теме.
бреда врста машинске пушке, митраљез (по ита-
лијанској фабрици оружја Bredda).
бредизам мед. = хипнотизам, назван по енгле-
ском лекару Џемсу Бреду (James Braide,
1795-1860), који га je први открио и указао на
везу између хипнозе и сугестије.
брејк-денс 128 бриљантав
брејк-денс (енг. break изломити, dance плес) ур-
небесни плес осамдесетих година нашег века y
којој мушкарац изводи фигуре играјући и на
рукама.
брејввејвз (пл. од енг. brain мозак, waves тала-
си, brain wave паметна идеја) програм који ce
састоји y коришћењу сугестија запослених
службеника помоћу којих ce остварују зна-
чајне уштеде, додатни приходи, побољшање
услуга и сл.
брејн-вошннг (енг. brain-washing испирање моз-
га) подвргавање духовном насиљу, помогнуто
средствима мучења и наркотицима, услед чега
жртва мења мишљење и држање.
брејн-дрејн (енг. brain мозак, drain одлив) од-
лив интелектуалаца, егзодус мозгова.
брек (енг. break) отворена кола на 4 точка, ло-
вачка кола са 3-6 седишта, са две клупе на-
мештене по дужини или попреко и са високим
боком; муз. краћа импровизоваиа фраза y џе-
зу, a изводе je обично трубачи и саксофони-
сти; см. команда за прекид борбе y боксу.
брекдаун (енг. break-down слом) крах, нервни
слом.
брекфест (енг. breakfast) доручак.
бремза (нем. Bremse) шех. кочница.
бремзати (нем. bremsen) шех. кочити, укочити,
закочити.
бренди (енг. brandy) ракија препеченица;
бранди.
бренер (нем. Brenner) део карбидске лампе који
даје пламен.
бреновати (нем. brennen) 1. коврџати косу вру-
ћим гвожђем; 2. обзирати ce на некога, водити
рачуна о некоме, зарезивати некога.
бресква (перс.) бот. познато дрво и воћка из
фамилије ружичастлх биљака (prunus persica).
бретања (фр. bretagne) стари француски плес
удвоје; врста одличног француског платна
(назив по Бретањи, покрајини y северној
Француској).
бретела (фр. bretelle) упрта, ремен, каиш за но-
шење терета; вој. коси положај који везује два
узастопна положаја; - ш. бретеле нарамнице,
прекорамник, ораменице за држање чакшира,
хознШрегери.
бретона (фр. bretonne) врста женског огртача за
кишу, названог по француској покрајини
Бретањи.
брефотроф (грч. bréphos новорођенче, tropheüs
хранилац) настојник, управник брефотро-
феума.
брефотрофеум (грч. bréphos, tropheûs) завод за
нахочад, завод за исхрану и подизање деце;
брефотрофиј.
бреча, бречија (итал. breccia) геол. стена састав-
љена од слепљених угластих комада.
бреша (фр. brèche, итал. breccia) вој. пролом,
продор (у злду, бедему, утврђењу); фт. штета,
уштрб.
брнг (енг. brig, brigg) мор. лака једрилица са две
катарке или са веслима, за сто наоружаних
људи; раније врста ратних бродова са 10-20
топова.
бригада (фр. brigade, итал. brigata) 1. вој. једини-
ца састављена обично од два пука истог рода
војске; 2. група радника који раде на изврше-
њу неког задатка.
бригадир (фр. brigadier) 1. вој. командант брига-
де; 2. коњички подофицир y француској војс-
ци; 3. руководилац радне бригаде; уш. брига-
дист.
бригадист (фр. brigade) члан радне бригаде.
бригант (итал. brigante) друмски разбојник,
пљачкаш; хајдук, бунтовник.
бригантина (енг. brigg, фр. brigantine, нем. Bri-
gantine) мор. мала једрилица са две катарке.
бригма (грч. brychô шкргућем, brygmós шкр-
гут) мед. шкргутање зубима; уп. бригмос.
брнгмос (грч. brygmós) мед. в. бригма.
бриза (фр. brise, итал. brezza) благ морски ве-
тар, ветрић, поветарац.
бризантан (фр. briser, brisant) који ломи, распр-
скава, разара, распрсан, распрскаван, који
размрскава.
бризантност (фр. briser) распрсност, способност
распрскавања, разорност, разорна снага.
брнзер (фр. briseur) ломилац, разбијач; предњи
ваљак на справи за предење.
бризомантија (грч. brizö, mânteia прорицање)
вештина тумачења снова.
брик (енг. brig) мор. в. бриг.
брикабрак (фр. bric-à-brac) старудија, стареж;
разне уметничке стварчице, нарочито старин-
ске; телалница, старинарница.
брикет (фр. briquette) нешто y облику цигле,
лопте или јајета; нарочито ситан угаљ веома
употребљив као гориво, сабијен y облику опе-
ке, цигле, лопте, јајета и сл.
брикетажа (фр. briquetage) бојење зида тако да
изгледа као зид од цигле; израда лица граћеви-
не (фасаде) тако да ce виде цигле; уп. фуго-
вање.
брикетирати (фр. briqueter) поплочати циглама;
обојити зид тако да изгледа као зид од цигала;
пресовати y облику опеке, цигле ситан, y прах
претворен материјал.
брикола (нлат. bricola, фр. bricole) средњове-
ковна ратна справа за бацање камења; код
билијара: одскок, одбој лопте од ограде; уда-
рити пар брикол ударити лопту са стране од
ограде одбијеном лоптом, отуда фт. пар бри-
кол (фр. par bricole) посредно, заобилазно, са
стране, лукаво.
бриколирати (фр. bricoler) одбити, одскочити;
учинити да ce нешто одбије, одскочи; помоћу
одбијања погодити са стране; физ. не радити
часно, врдати, радити заобилазно.
бриланте (итал. brillante) муз. веома ватрено, жи-
вахно, плаховито.
брилијант (фр. brillant) дијамант углачан дија-
мантским прахом тако да има облик двоструке
(основама спојене) купе, одозго јаче одоздо
слабије затупљене, a ca стране подељене y
многобројне троугле и четвороугле (фа-
цете).
бриљант в. брилијант.
бриљантан (фр. brillant, briller сјати, блистати)
бриљантин 129 броматометар
 сјајан, светао, блистав; фиг. одличан, диван,
красан, величанствен. бриљантин (фр.
brillantine) козм. врста мириш-
љаве масти за косу, браду и бркове.
бриљантина (фр. brillantine) густо ткана памучна
материја y мустрама. бриљантност (фр.
brillant) cjaj, блиставост, рас-
кош, велелепност; фт. дивота, величанстве-
ност, одличност. бриљирати (фр. briller,
итал. brillare) сјати, си-
јати, блистати, светлети ce, преливати ce y
светлости; фиг. видно ce истицати, одскакати
од осталих. бримада (фр. brimade) код
француских студена-
та: терање шеге са новајлијама, „крштење"
бруцоша на тај начин што их старији другови
зграбе за ноге и руке и бацају увис. бример
(фр. brumaire, лат. bruma најкраћи дан)
y републиканском француском календару:
други месец y години, од 23. октобра до 24.
новембра, маглени месец (18. бримера VIII
год. - 9. новембра 1799 - узео je Бонапарта,
као први конзул, владу y своје руке).
Бринелов апарат (по шведском инжењеру Ј.
А. Бринелу) уређај за испитивање тврдоће
материјала утискивањем челичне куглице
одређеног пречника y испитивани материјал.
бринет (фр. brunet) црнпураст, црномањаст
мушкарац, гаравко.
бринета (фр. brunette) гаравуша, црнка.
бринирати (фр. brunir) металне предмете мрко
углачати, усјајити и на тај их начин сачувати
од рђања; бојити мрко. бриозо (фр. brioso)
муз. живахно, шумно, бучно,
пламено; уи. кон брио. бриозое (грч. bryon
маховина, zöon животиња)
зоол. морске, ређе слатководне, животиње из
породице „памекушаца", живе y колонијама и
маховинасто су разгранате. бриоидан (грч.
bryon, eidos облик) бот. сличан
маховини, маховинаст. бриологија (грч. bryon,
logia наука) бот. наука о
маховинама.
брион (фр. brion) врста доброг француског вина.
брискирати (фр. brusquer) брецати ce, обрецну-
ти ce, осећи ce на некога; хтети нешто брзо
спровести, пренаглити чиме, пребити преко
колена. брисолеј (фр. brise-soleil, briser
сломити, soleil
сунце) заштитник од сунца на великим прозо-
рима, прављен од бетона, дрвета или других
материјала. британија-метал y Британији
(Енглеској) про-
нађена легура од цинка, антимона и нешто
бакра, понекад и никла и бизмута, беле, сре-
брнасте боје; употребљава ce, место сребра,
за израду стоног прибора. Бритиш мјузеум
(енг. British Museum) велики
народни музеј y Лондону, основан 1753, са
веома богатим научним и уметничким збир-
кама. брифинг (енг. briefing) кратак договор
пред од-
лазак на задатак. бриџ (енг. bridge) игра
карата, слична висШу,
Једна од наЈзанимљивиЈИХ игара са веома
много комбинација. брнистра (итал. ginestra)
бот. шиб жута цвета од
чије ce лике израђују грубе тканине за омота-
че и прекриваче. броајон (фр. broyon) тучак
за мрвљење, трљање
боја. Бродвеј (енг. Brodway) „широка улица",
главна
саобраћајна и трговачка улица Њујорка,
културно средиште. бродерија (фр. broderie)
вез, везиво; везење;
трговина везивом; фиг. кићење, улепшавање.
бродет (итал. brodetto) врста рибљег папри-
каша. бродирати (фр. broder) вести, извести
златом,
сребром, свилом; фиг. красити, улепшавати из-
мишљеним додацима. бродкастинг (енг.
broadcasting) одашиљање ра-
дио-емисија, радио-емитовање. бројлер (енг.
broiler) врста пилета за печење,
храњена концентратом. брокантер (фр.
brocanteur) трговац старим
уметничким предметима, нарочито сликама;
старинар, телалин. брокат (итал. broccato)
златотканица, сребро-
тканица, тешка, златним и сребрним концима
проткана свилена тканина; груб метални пра-
шак од легуре бакра и цинка; фини лискун y
прашку и бојадисан (обе врсте овог прашка
употребљавају ce за бронзане боје); брокат-
на харшија хартија y боји са мустрама, фигу-
рама и сл., утиснутим y злату и сребру.
брокател (итал. broccatello) брокату слична по-
лусвилена тканина, од свиле и памука, или
само од памука са утканим крупним цветови-
ма; врста жутог, црвенкастог или љубичастог
италијанског мермера. Брока-центар (по
фр. хирургу Полу Броки,
1824-1880) анаш. део коре великог мозга (код
десноруких с леве стране) y коме je смештен
центар за моторну организацију говора.
брокер (енг. broker) трговачки посредник; уп.
маклер, сензал. брокеража (енг. broker) трг.
награда коју трго-
вачки посредник добива за посредовање; уп.
маклеража, сензарија. брокуле (итал.
broccoli) врста карфиола са мес-
натим и сочним цветовима и стабљикама.
Брокхаус (нем. Brockhaus) велики немачки кон-
верзациони лексикон са много издања, назван
по издавачу, великом нем. издавачком преду-
зећу y Лајпцигу, основаном 1805. год. бром
(грч. brômos смрад, нлат. bromium) хем.
елемент, неметал атомске масе 79,904, редни
број 35, знак Вг, црвенкастомрка тешка теч-
ност, загушљивог мириса. броматика (грч.
bröma јело) вештина справља-
ња јела по научним и економским начелима.
броматографија (грч. bröma јело, grapheîn опи-
сивати) описивање јела и средстава за ис-
храну. броматологија (грч. bröma јело, logia)
наука о
јелима, наука о средствима за исхрану.
броматометар (грч. bröma јело, métron) справа
за одмеравање дневне количине хране.
бромид 130 бруталан
бромид (грч. brömos смрад) хем. co бромоводо-
ничне киселине.
бромизам (грч. brômos) мед. тровање бромом.
бромоформ (нлат. bromoformium) фарм. течност
веома слична хлороформу, употребљава ce
као средство против великог (магарећег)
кашља. бромурал (грч. brömos) фарм. бромов
препарат,
познати лек за живце. бронза (фр. bronze,
итал. bronzo, нлат. bronzi-
um) туч, легура (слитина) бакра, цинка и
гвожђа. бронзана болест мед. туберкулозно
обољење над-
бубрежних жлезда праћено великом малокрв-
ношћу и мрком бојом коже. бровзано доба
рани историјски период
(3500-1000. год. пре н.е.) познат по употреби
бронзе као основног материјала за израду
оруђа и оружја; раздобље које карактерише
настанак првих држава и употреба писма (хије-
роглифи, клинасто писмо и др.). бронт (нем.
Brand) мед. изумирање ткива под
утицајем трулежних бактерија. бронтеум
(грч. brontë грмљава) справа за изво-
ћење вештачке грмљавине на позорницама.
бронтологија (грч. brontë грмљавина, logi'a) на-
ука о грмљавини, о непогодама уопште.
бронтосаурус (нлат. brontosaurus) геол. огромни
кичмењак, из периода креде, дуг преко 18 m.
бронтотериј(ум) (нлат. brontotherium) геол. џи-
новска носорозима слична врста сисара из
средњег терцијара Северне Америке.
бронтофобија (грч. brontë, phobéô плашим ce)
страх од грмљавине и непогоде. бронхијални
(грч. brónchos душник) душнички,
који ce тиче душника или душница, нпр. брон-
хијални катар = бронхитис. бронхије (грч.
bronchia) Т. ШТ. две цеви, лева и
десна, које постају рачвањем душника од
трећег лејјног пршљена; душнлце. бронхитвс
(грч. bronchia) мед. запаљење бронхи-
ја, бронхијални катар. бронхо- (грч. brónchos)
предметак y сложеницама
са значењем: душник, душнице.
бронхобленореа (грч. brónchos, blénna слуз,
rhéô течем) мед. гнојаво запаљење душница.
бронхографија (грч. brónchos душник, graphein
писати) мед. метода за испитивање бронхија; y
шупљину бронхија ce убацује контрастно
средство које ce види на рентгенском снимку.
бронходилататор (грч. brónchos душник, лат. di-
latare ширити) мед. свака супстанца или сред-
ство које шири душник и бронхије.
бронхолитија (грч. brónchos, lithós камен) мед.
стварање камена y душницама.
бронхомикоза (грч. brónchos, mykês гљива)
мед.
запаљење душница изазвано разним гљиви-
цама. бронхоплегија (грч. brónchos, plèsso
ударим)
мед. узетост (или: парализа) душница.
бронхопнеумонија (грч. brónchos, pneuma дах)
мед. запаљење бронхија које прелази на плућ-
но ткиво и изазива запаљење плућа, туберку-
лоза плућа.
бронхорагија (грч. brónchos, rêgnymi скрхам,
поломим) мед. крварење душница. бронхореа
(грч. brónchos, rhéo течем) мед. прете-
рано лучење слузи код хроничног запаљења
душница. бронхоскопија (грч. brónchos,
skopéô гледам)
мед. преглед душника или душница помоћу на-
рочитог огледала (бронхоскопа).
бронхоспазмус (грч. brónchos, spasmós грч) мед.
грч y душницама. бронхостеиоза (грч.
brónchos, stenós тесан) сужа-
вање (или: суженост) душница. бронхотомија
(грч. brónchos, témnô сечем) мед.
оперативно отварање душница; бронхотом
инструмент за вештачко отварање душница.
бронхофонија (грч. brónchos, phônë глас) мед.
пискутавост гласа (код промуклости).
бронхоцела (грч. brónchos, këlë посутост) мед.
посутост душника, гуша. бронхус (грч.
brónchos) mam. душник, гркљан; уп.
бронхије. брош (фр. broche) запињача,
луксузна игла за
скопчавање женских хаљина (обично на груди-
ма или под вратом). броширати (фр.
brocher) прошити, прошивати
(књигу), повезати књигу y мек повез; протка-
ти, проткивати тканину (златом, сребром,
свилом); фиг. урадити нешто на брзу руку.
брошура (фр. brochure) свеска, меко повезана
књижица; књижица о актуелним дневним пита-
њима. брудершафт (нем. Brüderschaft)
братство, бра-
тимство.
брујар (фр. brouillard) в. брујон. брујон (фр.
brouillon) концепт, нацрт, први са-
став; књига дневног трошка, дневник пазара,
штраца y коју ce уносе, на брзу руку и привре-
мено, трговачке белешке; брујар. брум (енг.
brougham) затворена лака кочија са
два седишта и једним коњем, названа по име-
ну чувеног енглеског државника Брума
(1778-1868).
брумалан (лат. brumalis) зимски. брунирати
(нем. brünieren) давати нечему (мета-
лу, дрвету, намештају) мрку боју; ув. брини-
рати. брусит (по презимену Брус Bruce) MUH.
минерал,
магнезијумов хидроксид (Mg(OH)2), седефа-
стог сјаја. брустбилд (нем. Brust-bild)
попрсје, слика или
кип који представља главу и горњи део груди,
биста. бруст-халтер (нем. Brust-halter)
прслучлћ жен-
ски за придржавање груди. Брут (Marcus
Iunius Brutus) римски племић и
политичар; са Касијем сковао заверу y којој
je Цезар убијен 44. године пре н.е.; y борби
са присталицама Антонија и Октавија били
су побеђени и Брут je извршио самоубиство;
фиг. „Зар и ти, сине Бруте?" - издаја човека од
кога ce то није очекивало. бруталан (нлат.
brutalis, фр. brutal) животињски;
скотски, грубијански, груб, суров, неотесан,
дивљачки, зверски.
бруталитет 131 буколски
бруталитет (нлат., нем. brutalitas) суровост, гру-
бост, дивљаштво; животињско понашање пре-
ма коме, животињска пожуда.
бруталност в. бруталитет.
бруто (итал. brutto) трг. тежина робе заједно са
тежином онога y што je та роба упакована;
брутоприход целокупан приход, без одбитка
трошкова; супротно: нето.
брух (нем. Bruch ломљење) мед. в. хернија.
брухголд (нем. Bruchgold) изломљено, непрера-
ђено злато.
бруцелозе општи назив за обољења домаћих жи-
вотиња и људи, која проузрокују бактерије:
Bruceila abortus Bang, Br. suis и Br. melitensis.
бруцин хем. веома отрован алкалоид који ce на-
лази y семену биљке nux vomica (назван no
енглеском путнику Bruce).
БТА (ВТА, Bulgarian Telegraph Agency) бугар-
ска новинска агенција.
бубалис (грч. bûbalos) зоол. афрички јелен, анти-
лопа.
бубикопф (нем. Bubikopf) „дечачка глава" крат-
ка женска фризура као y дечка.
бубонаденитис (грч. bubon препонске жлезде,
adën жлезда) мед. запаљење жлезда y
препонама.
бубоналгија (грч. bubon, âlgos бол) мед. болест
препона.
бубони (грч. bubon) ал. мед. запаљење лимфних
жлезда y препонама (обично y вези са меким
шанкром), мицине, ницине, бубњице.
бубоноцела (грч. bubon, këlë) мед. просутост пре-
пона, кила.
бубонулус (грч. bubon, нлат. bubonulus) мед. лим-
фатични трипер (капавац).
бубрег (тур. böbrek) један од два унутрашња
органа преко којих ce излучује мокраћа.
бугзирати (хол. buksiren) мор. вући лађу помоћу
парног брода, помоћу чамца на весла за који
je лађа везана конопцима.
буги-вуги (енг. boogie-woogie) y почетку стил y
извођењу блуза, потом једна од основа рок'н
рола.
Буда (сскр. Buddha) „пробуђени, просвећени",
оснивач по њему прозване религије (будиз-
ма), рођен око половине У1века пре наше epe
y старој племићкој породици, y Индији пош-
тован као бог, „свети мудрац", и као девето
отеловљење бога Вишну; уп. будизам.
будала (тур. budala) лудак, глупак.
будизам (сскр. Buddha), учење Гаутама Буде
(око 557-447 пре наше epe); инд. религија ко-
ју je основао Буда, чија ce филозофија садр-
жи y две тачке: патња и спасење. Живот je
патња, узроци патње су страсти (тј. жеђ за
животом, воља за живот), ослободити ce тих
страсти значи ослободити ce патње, пут ка
ослобођењу води ка нирвани, тј. стању блаже-
ног мира, без страсти и патње.
будисти (сскр. Buddha) ПЛ. присталице религије
и филозофије будизма.
будоар (фр. boudoir) мали елегантно намештен
салон једне даме за облачење и дотеривање
(обично y близини спаваће собе); соба y ко-
јој даме примају ближе познанике.
Будха (сскр. Buddha) в. Буда. :. ■ -. :: < ,
буђа, буђ (тур. büge) плесан.
бужија (фр. bougie, шп., итал. bugia свећа) мед.
ваљкаста шипка од воска, гуме, каучука и сл.
за проширивање сужених канала нарочито мо-
краћних, затим задњег црева и једњака; физ.
електрична свећица. буздован (тур. bozdogan)
врста старинског оруж-
ја, топуз; физ. глупак. буј (фр. bouille)
царински жиг који ce удара на
вунену робу; врста тканине. бујатрика (грч.
bus, говедо, iatrikë лекарство)
сточно лекарство, лечење говеда. бујон (фр.
bouillon) кув. в. буљон. бујрум (тур. buyurmak
заповедити, наредити)
изволите, заповедајте! бук (енг. book) књига;
књижевно дело; списак,
листа. букагије (тур. bukagi) ил. окови на
ногама затво-
реника. буканир ПОМ. пустолов који ce y
Западној Инди-
ји борио против Шпанаца (назив потиче од
француске речи: boucan дивље говедо, јер су
ce ти пустолови хранили месом дивљих го-
веда). буканирати (инд.) сушити комаде меса
на сунцу
или над ватром. букање (фр. boucanier)
ловац на биволе; зверо-
крадица y Сев. Америци; морски разбојник,
гусар. букардија (грч. bus во, kardîa срце)
мед. увећа-
ње, хиперШрофија срца, као последица јача-
ња срчане мускулатуре. букасен (фр.
boucassin) врста крутог француског
платна; памучна тканина за поставу. букет
(фр. bouquet) лепо пробрана и уређена
кита природног или вештачког цвећа; цвет,
мирис од вина; пена на пиву; фигура y ватро-
мету; ум. успео и хармоничан састав боја на
слици. Букефал (грч. bus говедо, kephalê
глава, „волов-
ска глава") в. Буцефалос. букинер (фр.
bouquineur, bouquin) љубитељ и
сакупљач старих књига; онај који воли да
рије по старим књигама. букинист(а) (фр.
bouquiniste) продавац старих
књига, антиквар. букирати (енг. booking)
резервисати место, упи-
сати ce, најавити долазак. букмекер (енг.
book-maker) онај који на коњ-
ским тркама приређује клађења или ce сам
клади, посредник при клађењу; професионал-
ни кладилац. букмекинг (енг. book-making)
састављање књи-
га, тј. обичан начин клађења на коњским тр-
кама, за разлику од Тотализатора.
буколиазмос (грч. bukoliasmos) пастирска пе-
сма, пастирско певање. буколика (грч.
bukolikê) иоеш. пастирска песма,
идила (нарочито код римског песника Верги-
лија). буколичар (грч. bukolikós) поет. писац
пастир-
ских песама. буколски (грч. bukolikós) поеш.
пастирски, сео-
букраниј 132 Бундесра
е т
 ски, y духу или y облику пастирског песниш-
тва; буколска цезура метр. уобичајена цезура
на крају четврте стопе y хексаметру грчких
буколичара.
букраннје (грч. büs, kranîon лубања) арх. украси,
нарочито на дорском фризу, y облику голих
лубања на жртву принесених волова.
букс (енг. books) ПЛ. прозирна и лака ткавина од
финог памука.
букскнн (енг. buckskin) „јеленска, јагњећа ко-
жа", врста јаке вунене тканине за чакшире и
спортска одела.
букцииатор (лат. buccinator) трубач; шшш.
образ-ни мишић, мишић дувач.
бул (енг. bull) 1. бик; фт. неотесаност, глупост;
напомена или кратка прича, код које je
шаљива поента y томе што јој недостаје до-
следност главне мисли; Џон Бул, оличење ен-
глеског народа као целине, тј. његових ка-
рактерних особина: претеране укочености,
хладнокрвности и др.
бул (фр. boule, лат. bulla) 2. лопта, кугла, једна
друштвена игра на билијару или игра кугла-
ма; рад од дрвета са металним умецима, на-
зван по француском резбару A. Ch. Boule
(1642-1732).
була (лат. bulla) 1. првобитно: мала златна кути-
ја y којој су ce носиле амајлије; капсла која
служи као печат који виси о врпци, нпр. на
повељи; печат од воска или метала на повељи;
повеља са таквим печатом; званична папина
повеља или распис о важним питањима снабде-
вен великим црквеним печатом (за разлику од
бреве, која има само отисак печата са прстена
с рибом); златна була (лат. bulla aurea) закон
који je 1356. изДао немачки цар КарлоГУ;
бод, поен y карташким играма.
була (лат. bulla) 2. мед. округло и јајолико из-
дигнуће покожице испод кога ce сакупља чиста
сериозна, мутна, крвава или гнојна течност,
плик.
була (тур. buia, boia стрина, тетка) 3. верски
образована муслиманка; муслиманска жена,
удата жена; булом зове шегрт мајсторову жену.
булариј(ум) (нлат. bullarium) збирка папских
була или одредаба.
булбиферан (лат. bulbus луковица, fera доно-
сим) бот. која рађа луковичастим подземним
стаблом.
булбозан (лат. bulbosus) луковичаст, главичаст,
кромпираст, чворноват.
булбул (арап. bulbul) славуј; Булбулдер Славу-
јев до.
булбус (лат. bulbus) луковица, главица; лук;
бул-бус окули (нлат. bulbus oculi) ашт. очна
јабу-чица.
булдог (енг. bui dog) 1. велики енглески пас ши-
роких груди, кратке и дубоко усечене њушке,
тако да му ce виде предњи зуби; 2. врста џеп-
ног револвера са 6 и више метака.
булдожер (енг. bulldozer) возило на гусеницама
са великим покретним плугом којим ce раско-
пава, избацује и равна земљиште; уп. дозери.
булевар (фр. boulevard) шеталиште, широка и
лепа улица засађена дрвећем, главна улица;
вој. тврђава, бедем.
булеигрев (фр. boulingrin) в. болинг-грин.
булеутерион (грч. buleutërion) већница, сабор-
ница, скупштинска зграда. були (енг. bully
off почетак игре y хокеју) СП.
место одакле ce изводе казнени ударци y хоке-
ју на леду и сам тај ударац. булимија (грч
bulimia) мед. велика, неодољива,
животињска глад; обично није везана за неки
органски поремећај, а, према психоанализи,
настаје услед ускраћене љубави. булинирати
(фр. bouliner) мор. пловити укосо
(кад ветар дува са стране); фиг. непоштено тр-
говати, пљачкати, красти. булиран (лат.
bulla, buUatus) запечаћен, потвр-
ђен печатом, снабдевен булом. булиција
(лат. bullire, нлат. buUitio) кључање,
таласање, врење, избацивање мехурова.
буљен (енг. bullion) непрерађено злато или сре-
бро y шипкама, плочама или грудвама; туђи,
стран новац, онај који није y оптицају.
бултеријер (енг. buUterier) врста енглеских na-
ca, постала укрштаљем buldoga и terijera, од-
личан ловац на мишеве и пацове. булумента
(итал. foltamente густо, збијено) 1.
гомила људи, руља; метеж, врева, урнебес; 2.
велика количина (нечега), гомила. бул-финч
(енг. bull-rìnch) СП. густа трновита жи-
вица кроз коју коњ, на тркама с препонама,
мора да пројури. буљон (фр. bouillon) кув.
чорба, супа од поврћа и
меса y којој ce обично размути јаје; уо.
бујон. буљугбаша, буљубаша (тур. bölükbaci)
четовођа,
заповедник пешадијске чете y некадашњој
турској војсци, капетан, заповедник једног
буљука. буљук (тур. bölük) 1. чета пешака
или ескадрон
коњаника y некадашњој турској војсци; 2.
велика гомила, мноштво (обично стоке). бум
(енг. boom) енглески назив за нагли успон и
полет y некој делатности. бумашка (рус.)
ПЛ. хартијица, папирић; ситан
папирни новац y Русији; потврда. бумеравг
(аустрал. woómera) бацаљка аустра-
лијских домородаца за борбу и лов; одликује
ce тиме што ce, ако не погоди y циљ, враћа
ономе који ју je бацио; <рт. средство које ce
окреће против онога који ce њим служи.
буигалов (енг. bungalow) дрвена кућица (обично
приземна) са верандом (в.). бунгур (тур.
bulgur) прекрупа од кукуруза или
пшенице; јело од ње. бунд 1. (нем. der Bund)
савез, друштво, лига; 2.
(нем. das Bund) свежањ, смотак, завежљај, ме-
ра за стакло, мера за конац. буида (мађ.
bunda капут) крзнени капут; зимски
капут постављен крзном. Бундесвер (нем.
Bundeswehr) оружане снаге Не-
мачке. Бундесрат (нем.) савезно веће, један
од два до-
ма парламента y Немачкој и Републици Ау-
стрији; сачињавају га заступници федерал-
них јединица; уп. Бундестаг.
Бундестаг 133 бурш
Бундестаг (нем.) савезна скупштина Немачке,
представнички дом парламента; yu. Бундес-
раШ.
бункер (нем. Bunker) 1. еој. мали бетонски обје-
кат сталне фортификације са подземним за-
клонима за посаду; 2. бетонско склониште
(кућно, улично) од напада из ваздуха; 3. морн.
простор, спремиште на броду за угаљ („угље-
ница"), цемент, песак и др.; 4. део комбајна:
сандук y који падају зрна; ce. чврста, потпуно
затворена одбрана y фудбалу, рукомету и сл.
бунт (нем. Bunt савез) буна; незадовољство.
бунтдрук (нем. Buntdruck) штампање y више
боја.
бунтинг (енг. bunting) енглеска лака вунена тка-
нина за прављење застава.
бура (фр. bourre, итал. borra) 1. отпаци од дла-
ке, вуне; длака за пуњење ствари.
бура (итал. bora) 2. североисточни ветар с копна
на северном Јадрану.
бураг (рум. buricu пупак) желудац животиње.
буразер (перс. biräder, тур. birader) брат.
бурањ (рус. буранћ) жесток вихор са (снежном)
вејавицом y степама Русије и Сибира.
бураска (итал. burrasca, фр. bourrasque) бура,
изненадна непогода, нагао вихор; физ. излив
зловоље, љутине.
бург (нем. Burg) замак, дворац; мала тврђава.
Бургерова болест в. Винивартер-Бургерова бо-
лест.
бургија (тур. burgu) алатка са спиралним врхом
за бушење; <рш. бесмислица, измишљотина,
подвала.
бургундска вина чувена црна и бела француска
вина из покрајине Бургундије.
бургундска смола пречишћена жута оморикова
смола.
бурда (арап. burda) Мухамедов огртач; доцније:
особени знак абасидијских калифа; такође:
назив једне арабљанске религиозне песме.
Бурда (нем. Burda moden), врло тиражни модни
часопис (просечно 2,5 милиона примерака по
броју), намењен широким слојевима; води га
Ене Бурда, која je часопису дала породично
име.
бурдалу (фр. bourdalou) трака, гајтан на шеши-
ру са копчом; врста шареног француског
платна.
бурдељ (фр. bordel) в. бордел.
бурдон (фр. bourdon) муз. дубоки бас на оргуљи;
тип. изостављање речи при слагању.
бурек (тур. börek) врста пите са сиром, месом,
јабукама.
бурет (фр. bourrette) тканина од отпадака свиле.
буржоазија (фр. bourgeoisie, bourg, нлат. burgus)
1. првобитно: назив за грађанство насупрот
вишим сталежима феудалног друштва (плем-
ству и свештенству); укидањем феудалног
друштва узима власт; 2. данас: владајућа кла-
са капиталистичког друштва која поседује
капитал и средства за производњу.
буржуј (фр. bourgeois, од bourg варош или село
под окриљем града, замка, тврђаве, немачки
Burg; в. бург) 1. првобитно: (француски) гра-
ђанин или становник града за разлику од кме-
та, сељака и племића; 2. припадник буржоаске
класе (в. буржоазија 2); 3. малограђанин,
ћифта.
бурза (фр. bourse, грч. bûrsa ) в. берза.
бурзе мускозе (нлат. bursae muscosae) ПЛ. мед.
слузне кесице.
Бури (хол. boer) „сељаци", становници Јуж.
Африке холандског порекла.
Буриданов магарац фил. чувени пример за немо-
гућност слободне воље, који ce приписује
француском схоластичком филозофу Жану
Буридану (1300-1358): гладан магарац који
стоји између два потпуно једнака и подједна-
ко од њега удаљена снопа сена мора неминов-
но скапати од глади, пошто ce, због потпуне
једнакости и равнотеже побуда, не може одлу-
чити да приђе ниједном од ова два снопа.
бу-риме (фр. bouts-rimés) ПЛ. унапред написани
сликови за које тек после треба да ce нађу
стихови; песме код којих су најпре написани
сликови, a тек после стихови.
бурка (рус. бурка, перс. barak) чупав крзнени
капут без рукава, са длаком окренутом напо-
ље и обореном тако да ce вода не може задржа-
вати (носе га сви кавкаски народи).
бурлак (рус. бурлак) сељак који тражи посла ван
свог места, печалбар, нарочито као лађарски
радник на Волги.
бурлеска нлат. burra, итал. burla, burlesco, фр.
burlesque) поеш. шаљиво приказивање великих
и озбиљних ствари, шала, лакрдија; музички
комад хумористичког карактера; весео и не-
сташан музички комад за плес.
бурлескни (фр. burlesque) смешан, шаљив, нака-
радан, лакрдијашки.
бурлета (итал. burlétta) мала весела игра, мала
бурлеска.
бурма (тур. burma од burmak завртети, усукати)
1. једноставан прстен без украсног камења,
венчани прстен, 2. витица; 3. завртањ, шраф.
бурмут (тур. burunotu) ситан дуван и др. за уш-
мркивање.
бурнетизовати (енг. burner) натопити дрво y pa-
створу хлор-цинка и тиме га учинити отпор-
ним према труљењу.
бурнонит (по презимену Burnon) оловна и ба-
карна руда (PbCuSbS3).
бурнус (ар. бурнус фр. bournous) огртач без ру-
кава, са капом, обично од беле вунене ткани-
не, који Арабљани (бедуини) носе преко
одела.
бурова вода фарм. безбојна течност, сирћетна
мириса, сладуњава и опора укуса, раствор баз-
ног алуминијевог силиката; употребљава ce за
облоге код рана, чирева, отока и др.; названа
по нем. хирургу Бурову (1809-1874).
бурса (итал. borsa) кеса.
бурситис (фр. bourse) мед. акутно или хронично
запаљење слузних кесица.
бурш (нлат. bursa, нем. Bursch) y Немачкој: слу-
шалац универзитета који je члан неког ђач-
ког удружења; необуздан, весео, пун живота
студент или младић уопште; момак, детић;
слуга; посилни, курир.
бус 134 буш-тру
бус (енг. bus) скраћеница за аутобус, шинобус,
тролејбус и др., уп. омнибус.
бусија (тур. pusu) заседа.
бусола (итал. bussola кутијица, нлат. buxula,
лат. puxis кутија, грч. puxfs кутија од шимши-
ровине) физ. морнарски компас, нарочито по-
дешена магнетна игла за одређивање правца.
бустрофедон (грч. büs говедо, strophe окрет,
обртај) назив за писање на епитафским спо-
меницима старих Грка и Феничана, код кога
редови теку наизменично: један ред слева на-
десно, a други - обрнуто.
бут (енг. boot чизма) справа за мучење y облику
чизме; футрола за карабин.
бутада (фр. boutade) духовита шала, досетка;
нагао и необичан наступ ћуди и ћефа; брзи
солоплес без припреме; необузданост из ћуд-
љивости и ћефа; муз. = капричо; пар бутад
(фр. par boutades) према ћефу, на махове.
бутан (грч. bütyron масло, бутер) хем. врста гаса,
засићени угљоводоник (C4H10).
бутеља (фр. bouteille, итал. bottiglia) боца, фла-
ша, стакло.
бутер (грч. bûtyron, лат. butyrum, нем. Butter)
масло, маслац; уп. путер.
бутига (итал. bottega) продавница, дућан.
бутик, бутика (фр. boutique) продавница, трго-
вина на мало, ситничарство; торбарево санду-
че за робу; крчма, ракиџиница.
бутикажа (фр. boutiquage) торбарење, трговање
на мало.
бутнрин (лат. butyrum) .«>.«. маслена киселина,
киселина путера.
бутирометар (грч. bütyron, métron) справа за
одређивање масноће млека.
бутовање (енг. boot од bootstrap) почетно уно-
шење оперативног система y рачунар; одре-
ђено je хардвером, a обавља ce при сваком ук-
ључивању и ресетовању рачунара; бути-
рање.
бутои (фр. bouton, итал. bottone) дугме, пуце;
стварчица слична дугмету; пупољак; бубуљи-
ца, брадавица; (крупан) брилијант y обоцу,
минђуши.
бутоњера (фр. boutonnière) рупица за дугме;
мед. оперативно отварање сужене мокраћне
цеви код мушкараца да би ce омогућило
пуштање мокраће.
бутономантија (фр. bouton, грч. mantefa прори-
цање) гатање y дугмета; пребројавање дугме-
та на капуту („хоће-неће") да би ce видело да
ли he нешто бити или неће.
бутрола (фр. bouteroUe) справа за убијање
стоке. бутсел (фр. bouteselle) вој. трубни знак
за седла-
ње (код коњице).
бутум, бутун (тур. bütün) сав, цео, потпун.
буфа (итал. buffa) s'ala, lakrdija; опера буфа ко-
мична опера.
буфало (енг. buffalo) зоол. бивол, бик. буфер
(енг. buffer) одбојник (на вагону). буфета
(фр. bouffette) кићанка, машна,
темњак. буфо (итал. buffo) комични певач y
италијан-
ској опери; буфо карикато (итал. buffo cari-
cato) претераност y лакрдијашењу итал. ко-
мичне опере; уа. буфон. буфон (итал.
buffone) шаљивчина, лакрдијаш,
комичар; дворска будала. буфонерија (фр.
bouffonnerie) шала, лакрдија,
лака комедија; лакрдијање. буфталмичан
(грч. bus во, ophthalmós око) мед.
са воловским очима, волоок, буљоок. буца
(итал. boccia) округао пљоснат дрвен суд за
течност. Буцефалос (грч. Bu-kephâlas)
„воловска глава",
најмилији коњ Александра Великог, којем
je, ради успомене, саградио град Букефала
(данас Џалалпур, y Индији); Букефал. буцов
(маћ. buczo) зоол. врста речне кошљорибе,
Aspina rara и Alburnus mento. буџа (тур.)
мотка, батина; фиг. моћан човек,
„дрматор"; такође и мушки уд. буџак (тур.
bucak) угао, кут, ћошак. буџаклија (тур. bucak
угао, ћошак) човек који
ce бави ситним адвокатским пословима; „дрве-
ни" адвокат. буџет (енг., фр. budget, итал.
bolgia, лат. bulga
кожна кеса, новчаник) једногодишњи закон
којим ce предвиђају, претходно одобравају и
претходно распоређују сви државни (као и
градски, неке установе и др.) приходи и расхо-
ди y једној буџетској години; предрачун при-
хода и расхода уопште. бушел (енг. bushel)
енглеска мера за жито, ме-
ров, мерица, 36,349 1 (у САД 35,239 1).
бушеризирати (фр. Bucherie) телеграфске сту-
бове натопити y бакарном витриолу (назван
по проналазачу). бушон (фр. bouchon)
запушач, затварач, чеп;
неравнина (на свили); утичница, утикач. буш-
тру (фр. bouche-trou) пришипетља (безна-
чајна споредна личност, или споредна улога y
позоришним комадима).
В, в треће слово наше ћирилице, двадесет осмо
в вагинитис (лат. vagina) мед. запаљење вагине.
наше латинице (V,v); као скраћеница:
V = вотум; V. = виде види, верте преврни:
вал. = валута; вол. = волумен; v.v. = вице
верса; физ. V = волШ, W = ват, Wb = вебер;
хем. V - ванадијум, W = волфрам.
ва! (фр. va) вреди, важи, може; y хазардним игра-
ма: израз који ce употребљава када ce ставља
новац на неку карту.
ва банк (фр. va banque) „важи за цео банк", тј.
када ce игра y целу суму која лежи y банку
(при коцки); фиг. играти ва банк ставити све
на коцку, тј. или остати или пропасти.
Вавилон (хебр. Babel, према акадском Babilu
врата бога) древни град y Месопотамији на
Еуфрату, престоница Вавилоније, један од
најстаријих културних, трговачких и поли-
тичких центара; саградили су га Сумери y
XXIV в. пре н. е. ; Вавилонска кула степенаста
кула-пирамида, тзв. зигурат, по Библији,
Мојсије књ. I, зидана с намером да допре до
неба, a чије je зидање прекинуто због „језич-
ке пометње"; физ. збрка, неред, метеж, помет-
ња, хаос; вавилонско ропсШво 1. робовање
Јевреја y Вавилонији 586-536. године пре
н.е.; 2. принудно бављење nana y Авињону
1309-1378. год.
вага (нем. Wage) справа за упоређење непозна-
тих маса са познатим (теговима) тј. за одређи-
вање тежине тела; теразије, кантар.
вагабунд (лат. vagabundus) скитница, пробисвет,
луталица, бескућник, тумарало, протува; би-
танта, левента.
ваганти (лат. vagari скитати ce, лутати) y сред-
њем веку ђаци (студенти) који су ишли од
школе до школе, скитнице, луталице; имали
су и своју сатирично-љубавну поезију.
вагати (нем. wägen) одређивати тежину тела на
теразијама, мерити на кантар.
вагаш (мађ. vâgâs) 1. дубок усек точкова y влаж-
ној земљи, коловоз; 2. ров, јарак.
вагина (лат. vagina) анаш. канал измећу грлића
материце и спољњег отвора женског сполног
органа (служи за спаривање и за излазак плода
при порођају), родница, родуља, јажа, стид-
ница.
вагинизам (лат. vagina) мед. грчевито стезање
мишића вагиналног улаза и карличног дна,
чисто живчана појава која долази, нарочито
код младих жена, услед претеране осетљивости
вагиналног улаза.
вагиноскопија (лат. vagina, грч. skopéô gledam)
мед. преглед вагине помоћу нарочитог огледа-
ла (спекулума). вагон (енг. waggon)
железничка или трамвајска
кола. вагонет (енг. waggon, фр. wagonnet)
мала терет-
на кола која ce крећу по пружницама (шина-
ма), мали вагон. вагон-ли (фр. wagon-lit)
(железничка) кола за
спавање. вагонресторан (фр. wagon-restaurant)
(железнич-
ка) кола за ручавање. вагон-салон (фр.
wagon-salon) салонски вагон,
салонска железничка кола. ваготомија (лат.
vagus, грч. tome сечење) мед.
пресецање појединих грана вагуса, нарочито
код чира на желуцу и дванаестопалачном цре-
ву, да би ce смањило лучење желудачне кисе-
лине. вагус (лат. vagus луталица) десети
главени живац,
парасимпатикус, састављен од моторних и сен-
зитивних влакана; широко ce распростире, да-
је гране за врат, срце, плућа, желудац и црева
и др. вадемекум (лат. vade mecum) „хајде са
мном",
обично наслов за књиге које служе као помо-
ћне књиге, тумачи, упутства, путовође или
саветници за разне струке и циљеве y животу;
збирка прича (или: анегдота); подсетник.
вадиј(ум) (нлат. vadium, лат. vas, vadis јемац)
прае. новац који ce полаже на име јемства, јем-
чевина. вадимониј(ум) (лат. vadimonium)
прав. јемчење,
јемство (нарочито да he неко y одрећени дан
доћи на суд); долазак на суд; рок доласка на
суд; вадимонии десерцио (лат. vadimonii deser-
tio) пропуштање обећаног доласка на суд.
вадла (нем. Wade) лист ноге. ваза (лат. vas суд,
посуда, фр. vase) узан суд за
цвеће, за украс, нарочито антички уметнички
израђени судови од иловаче; вазна. вазал
(нлат. vasallus, фр., енг. vassal) клетвеник,
кнез (владар) који je био подређен неком дру-
гом кнезу (владару) или зависан од неког дру-
гог кнеза (владара); поданик. вазалагијум
(нлат. vasallagium) вазалска дужност
и обавеза; новац који je вазал дужан да плаћа
владару коме je подређен. ваза сакра (лат.
vasa sacra) ПЛ. свети судови, све-
то сасуђе.
вазектомија 136 вакуум
вазектомија (лат. vas посуда, трч. ektomê исеца-
ње) мед. одстрањивање семених канала код
мушкараца да би ce спречило оплођавање
(ушкопљење).
вазелин (фр. vaseline) хем. минерална маст без
мириса и боје, или жућкаста смеса получвр-
стих угљоводоника, добија ce пречишћава-
њем сировог петролеума (нафте); употреб-
љава ce много y фармацији, техници итд.
вазна (лат. vas, фр. vase) в. ваза.
вазодилататори (нлат. vasodilatatores) ПЛ. анаш.
живци што проширују крвне судове.
вазодилатација (нлат. vasodilatatio) шд. ширење
крвних судова (са опадањем крвног притиска,
појачаним крвотоком, повишеном темпера-
туром).
вазоконстриктори (нлат. vasoconstrictores) Т.
АНАТ.живци што сужавају крвне судове.
вазоконстрикција (нлат. vasoconstrìctio) мед. сте-
зање крвних судова (са повећањем крвног
притиска, успорењем крвотока, опадањем
температуре).
вазомотори (нлат. vasomotores) Т. ШШТ. ЖИВЦИ
што изазивају проширивање и сужавање крв-
них судова.
вазомоторва неуроза мед. болест живаца која je
дошла као последица поремећаја y живцима
који изазивају проширивање и сужавање крв-
них судова, нпр. Базедова болест и др.
вазонеуроза (лат. vas суд, грч. neflron живац)
жд. обољење живаца крвних судова.
ваиз (арап., тур. vaiz) проповедник, познавалац
верске литературе (код муслимана).
ваишја (инд. Vaisya) трећа индијска каста, y
коју спадају трговци, земљорадници и занат-
лије.
ваишнаве (инд.) ал. обожаваоци и поштоваоци бо-
га Вишну; вишнуити.
Вајанг кулит (јав.) јаванско позориште сенки;
актери су пљоснате лутке које са друге стране
белог екрана дају изванредно бојене сенке.
вајандотка (енг. Wyandotte) врста кокоши, no-
pe клом из Америке, због својих одличних
особина раширена по целој Европи: бела,
средње величине, ноге жуте, креста ружичаста,
тешка до 3 kg, носи 140-160 јаја годишње.
вајат (арап. hayät, тур. hayat) 1. омања, обично
дрвена зграда y дворишту сеоске куће за
ноћивање младенаца и за држање спреме, во-
ћа и сл.; клет; 2. трем, ходник y приземљу
сеоске куће.
вајда (арап. fä'idä, тур. fayda) корист, добит;
интерес; фајда.
вајдскрин (енг. wide широк, screen платно) био-
скопско широко платно, велики екран.
вајзбратна (нем. Weissbraten) бело месо са обе
стране кичме.
вајкаунт (енг. viscount) в. виконт.
Вајл-Феликсова реакција мед. реакција која
служи за утврђивање постојања пегавог тифу-
са (пегавца).
Вајвбергова реакција мед. серумска реакција
која служи за утврђивање постојања жедњака
(ехинококуса).
вајп-аут (енг. wipe-out избрисати, уншптити)
спреј којим ce одстрањују фломастерска
исписивања по зидовима (графити), ауто-лак
и слично.
вајсманизам биол. учење познатог немачког био-
лога Аугуста Вајсмана (August Weissmann, од
1834-1914) чија ce теорија наслеђа оснива на
његовој тзв. теорији клицине плазме.
вајтбет (енг. whitebait) млада харинга из Темзе
која ce сматра као нарочита посластица.
вајтбојс (енг. whiteboys) ш. бели момци, од
1760. тајна организација сиромашнијих като-
лика y Ирској, која je кажњавала претерано
строге поседнике, чиновнике и др. (названа по
томе што јој je као симбол била бела боја).
Вајт стар лајн (енг. White Star Line) „Линија
беле звезде", прекоокеанска паробродска ли-
нија између Ливерпула и Њујорка.
Вајтхол (енг. Whitehall) раније: краљевска па-
лата на Темзи y Лондону; сада: широка улица
y зап. делу Лондона y којој су зграде мини-
старстава.
Вајтчепел (енг. Whitechapel) најсиромашнији и
најзапуштенији део y источном крају Лон-
дона.
вакавтан (лат. vacare бити празан, vacans) пра-
зан, упражњен, незапремљен, незаузет, непо-
пуњен; вакантно имање арав. имање без зако-
нитог господара, наследника.
ваканција (нлат. vacantia) упражњеност, непопу-
њеност, празно место (нарочито парохијско);
школски одмор, распуст; судски одмор.
вакат (лат. vacat, vacare) 1. празно je, слободно
je, незаузето je; недостаје, нема; као им. код
књига: чиста, нештампана страна (иза на-
словне).
вакат (арап. waqt, тур. vakit) 2. време, час, одре-
ђени час кад треба нешто да ce уради; време
муслиманске молитве — намаза, сама молитва.
вакатура (нлат. vacatura) упражњавање, упраж-
њење, упражњеност (нпр. неког места).
вакација (лат. vacatio) ослобођење, ослобође-
ност од неке обавезе, пореза, намета и др.
вакери (шп. vaqueros) ПЛ. пастири, чувари стоке
y шпанској покрајини Овиједо, потомци
римских робова, по некима Мавара, и као так-
ви презрени.
вактиле (арап.-тур. vaktiyle) y старо време, не-
када.
вакуисати (лат. vacuare) испразнити, испражња-
вати; евакуисати.
вакуист(а) (лат.) онај који верује y постојање
празног простора y природи; осматрач ваку-
ума код машина и др.
вакуитет (лат. vacuitas) празноћа, празнина;
упражњеност; ништавост, сујета, таштина.
вакуоле (нлат. vacuolae) ПЛ. бот. мехурасте шу-
пљине y протоплазми биљних ћелија, испуње-
не водњикастом течношћу, из којих ce ства-
рају нове ћелије; зоол. мешчићи y пихтија-
стој маси неких микроскопски ситних мор-
ских животињица.
вакуум (лат. vacuum) празан простор; празнина,
безваздушни простор; вакуум-апарат апарат
вакуум-метар 137 валкире
 за дестилисање осетљивих течности под
сниженом температуром, нпр. при уклањању
воде из млека ради добијања „млека y
праху".
вакуум-метар (лат. vacuum празан простор, грч.
metron) справа за мерење разређености вазду-
ха (код вакуум-апарата); в. вакуум.
вакуф (арап. waqf, тур. vakif) код муслимана:
задужбина за опште религиозне и хумане свр-
хе, са циљем да подиже и издржава џамије, шко-
ле, јавне библиотеке, болнице, сиротишта,
водоводе и др.
вакцина (лат. vacca крава, нлат. vaccina se. vari-
ola кравља богиња) мед. кравља маја против
великих богиња; серум за цепљење против за-
разних болести, цепиво.
вакцинација (нлат. vaccinatici) мед. калемљење
богиња, пелцовање, цепљење, убризгавање
серума као предохрана против разних боле-
сти, уношење y организам антигена који га
подстичу на производњу заштитних тела; ани-
мална вакцинација калемљење животињском
лимфом.
вакциноида (нлат. vaccina, грч. eidos вид, облик)
мед. лажне, неправе кравље богиње, водене бо-
гиње.
вакцинотерапија (нлат. vaccina, грч. therapeî ле-
чење) мед. лечење вакцинама, цепљење да би
ce организам подстакао на што јачу производ-
њу тела која ће га заштитити од изазивача
болести.
вал (фр. voile) 1. вео од танке прозрачне тканине
за невесту при венчању; 2. провидан покривач
за лице.
вала (стрнорд. vaia) 1. видовита жена, гатара,
чаробница.
вала (итал. valle) 2. дугачка уска долина; увала;
залив.
валабилан (фр. valable, лат. valere вредети) ва-
љан, вредан, који важи; прав. правно ваљан, y
прописном облику, пуноважан.
валах (арап. wa-llâh, тур. vallahi) богме, заиста,
одиста, баш, e баш.
валансјен (фр. valenciennes) <u. валанске чипке
различите врсте, нарочито узане (назване по
истоименом француском граду y Фландрији).
валахи билахи талахи три муслиманске најсве-
тије формуле за заклетву.
валација (нлат. vallatio) вој. ошанчавање, поди-
зање бедема, утврђивање y пољу; подизање
насипа.
валва (лат. valva) крило врата; бот. љуска,
кошу-љица, махуна; љуштура (у шкољке).
валвација (нлат. valvatio) фин. одрећивање вред-
ности или цене нечему, нарочито званично ут-
врђивање вредности извесних врста новца пре-
ма државној новчаној стопи.
валвациона табела физ. списак разних врста нов-
ца са назначењем њихове вредности.
валвирати (нлат. valvere) оценити, одредити
вредност, утврдити цену нечему; уп. валуира-
ши, валутирати.
валвула (лат. valvula) анаш. заклопац, затварач,
залистак (на срцу, венама, цревима); валвуле
ингиестиналес (лат. valvulae intestinales) ПЛ.
цревни залисци.
валдензери ПЛ. реформаторска секта, коју je oc-
новао 1176. y Лиону Петрус Валдус, као удру-
жење за проповедање еванћеља и реформу ка-
толичке цркве путем враћања апостолском
сиромаштву и једноставности; леонисти, са-
батаШи.
вале! (лат. vale, valere бити здрав, бити јак)
здрав био, живео! Вале ет рескрибе (лат. vale
et rescribe) здраво и отпиши; вале ет фаве
(лат. vale et fave) здраво и буди ми наклоњен.
валедикција (нлат. vale-dictio) поздрав на ра-
станку, опроштајни говор.
валенсија (шп. Valencia) врста шпанских веома
јаких зимских тканина, названих по шп. граду
Валенсији.
валентина писана порука (обично љубавне, по-
некад шаљиве садржине) или поклон који ce
шаље 14. фебруара као израз љубави или на-
клоности на дан св. Валентина (хришћански
мученик; умро 270).
валенца хем. в. валенција.
валенција (нлат. valentia) вредност, важност; хем.
мера способности атома неког елемента да ве-
зује атоме других хемијских елемената; изра-
жава ce емпиријским бројем који означава
колико ce атома водоника једини са једним
атомом неког елемента.
валер (фр. valeur) вредност, цена; ваљаност не-
ког добра или теорије; муз. трајање ноте; ум.
однос између светла и сенки, светлих и тамних
тонова.
валеријана (нлат. valeriana officinalis) одољен,
зељаста вишегодишња биљка; садржи етарско
уље и алкалоиде; из корена ce добија валери-
јан; користи ce y народној медицини.
валете! (лат. valete) будите здраво, остајте здра-
во! бене валеше! (лат. bene valete) остајте y
добром здрављу! (поздрав којим ce завршава-
ју писма и који nane, y облику монограма,
стављају испод својих була).
валетудинариј(ум) (лат. valetudinarium) болни-
ца, болесничка соба.
валида (арап. validet) родитељка, мати; мати
бившег турског султана.
валидан (лат. validus, valere) јак, крепак, сна-
жан, здрав; прав. правно важан, важећи, пуно-
важан.
валидација (нлат. validatio) потврда, потврђива-
ње; овера, оверавање, признање правне важ-
ности неког акта.
валидитет (нлат. validitas) прав. правна важност,
правна вредност, ваљаност једне ствари или
неког поступка.
валижа в. вализа.
вализа (фр. valise) путничка ручна кожна торба.
валија (арап. wäll, тур. vali) царев намесник,
турски војно-административни старешина
једне области.
валкире (стнорд. valkyrja, нем. Walküren) ПЛ. y
нордијској митологији и песништву: божан-
ске девице, виле, богиње битака и суђаје бо-
раца, које одлучују који he јунаци y борби
погинути; оне су, као веснице, y служби бога
валковер 138 вантоз
 Одина и, по његовој заповести, доносе побе-
ду, доводе му оне који храбро погину и, y
Валхали, дворе и служе пићем богова оне који
су y њу примљени; уп. Валхала.
валковер (енг. to walk over the course) на
тркама: лака победа, услед тога што je
противник по-стао неспособан.
валовница (мађ. vallomâs исказ) пореска при-
јава.
валор (нлат. valor) вредност, цена; хартија од
вредности; ад валорем (нлат. ad valorem) пре-
ма вредности; валор екстринсекус (нлат. va-
lor extrinsecus) спољашња вредност једног
новца; валор интринсекус (нлат. valor intrin-
secus) унутарња вредност неког новца.
валоризам (лат. valor вредност) екон. схватање да
je новац одређен својом вредношћу (купов-
ном снагом или материјалом од кога je на-
прављен или за који je везан, нпр. златним
паритетом).
валоризација (лат. valor вредност) трг. одређи-
вање вредности, процена, такође пракса држа-
ња или подизања релативне вредности (рева-
лоризација).
валоризовати (нем. walorisieren) извршити, из-
вршавати еалоризацију, проценити, процењи-
вати већу вредност.
Валпурга (нем. Walpurga) светитељица католич-
ке цркве чија ce успомена прославља 1. маја,
заштитница од враџбина и вештица; дошла са
својом браћом из Енглеске y Немачку, где je
као опаткиња једног манастира, умрла око
780; валпургијска ноћ прва мајска ноћ кад
вештице имају пир.
валс (фр. valse) в. валцер.
валуирати (фр. valuer) в. валвирати.
валута (итал. valuta) „вредност"; физ. законом
утврђени новчани систем једне државе, тј. но-
вац који je, y свом саставу и облику, признат
као законито средство плаћања; с друге стра-
не, валута je однос између номиналне вред-
ности новчаница и уопште хартија од вредно-
сти једне државе и њиховог курса y иностран-
ству; врста новца, новац.
валута пер дато (итал. valuta per dato) трг. вред-
ност или обрачунавање камата од данас, вред-
ност од данас.
валутирати (итал. valutare) в. валвирати.
валутни дампинг (енг. dumping) девалвација
новца; законска промена односа новчане једи-
нице према злату или према другим валутама.
валутни папири фин. хартије од вредности које
гласе на инострану монету, због чега им je
курс несталан.
Валхала (стнорд. Valhöll, нем. Walhalla) y норд.
митологији: рај y који долазе y бици погину-
ли ратници Одинови, седиште богова и јуна-
ка; уп. валкире.
валцер (нем. Walzer) популарна окретна игра y
3/4 такта; музички комад за ову игру; уп. валс.
ваљенке (рус. валенки) чизме од сукна.
вамп (енг. vamp од vampyr) назив за жену без
скрупула; заводница, „жена-демон".
вампир (слов., итал. vampiro, фр. vampire) no
народном веровању јужних Словена, Грка и
Румуна, мртвац који ноћу устаје из гроба и
сише људима крв; по томе зоол. (нлат. vampy-
rus spectrum) велики јужноамерички слепи
миш који, y недостатку хране, напада сисаре,
птице, па и човека при спавању, и сиса им крв.
вампиризам мед. прекомерно пуштање крви; уп.
вампир.
ванадиј(ум) (лат. Vanadis, нлат. vanadium) ам.
елемент, метал, пронађен 1830. y рудама гвож-
ђа и олова, атомска маса 50,94, редни број 23,
знак V; ванадин.
Вандали (лат. Vandali) ПЛ. германскоготско пле-
ме које je, од III века н. е., ратовало с Римља-
нима на Рајни, доцније ce настанило y Пано-
нији (Угарској), y V веку пустошило Галију,
Шпанију и Италију, a 455. пљачкало Рим че-
трнаест дана уништавајући сва уметничка де-
ла и споменике; отуда физ. дивљи и сурови вар-
вари, склони уништавању свега лепог и до-
брог.
вандализам (лат. Vandali, итал. vandalismo) ван-
далска ћуд, тј. дивљаштво, дивљачка страст
за рушењем и уништавањем уметничких пред-
мета и др.; уп. Вандали.
вандемијер (фр. vendémiaire, лат. vindemia)
„месец бербе", први месец некадашњег фран-
цуског револуцијског календара, од 22. IX до
21. X.
вандла (нем. Wanne када, каца) широк кухињски
лимени суд, при дну ужи, за прање посуђа.
вандровати (нем. wandern путовати) лутати, ски-
тати, отиснути ce на вандровку.
вандровка (нем. wandern) лутање по свету ради
трговине, заната и сл.; скитња; песма о ван-
дровању, песма вандроваца.
вандровкаш (нем. wandern) човек који путује,
лута по свету ради трговине, заната и сл.;
скитница, пробисвет.
вандрокаш в. вандровкаш.
ванила, ванилија (фр. vanille, шп. vainilla) б&ш.
врста тропске биљке чији ce мирисави плодо-
ви употребљавају као зачин.
ванилизам (фр. vanille) mg. тровање ванилом,
нарочито y јелу, са појавом пролива, грчева,
повраћања и сл.
ванилин (фр. vanille) .«<.«. ароматична материја
ванилиног плода, која искристалише на повр-
шини када плод дуже стоји; добива ce и веш-
тачким путем, као замена природне ваниле.
вавилоквентност (лат. vaniloquentia) хвалисање,
разметљивост, празан говор, брбљање; вани-
локвенција.
ваннлоквенција в. ванилоквентност.
ванитас ванитатум (лат. vanitas vanitatum) таш-
тина над таштинама, тј. све je ташто, ниш-
тавно, празно, привидно.
ванитет (лат. vanitas) таштина, сујета, ништав-
ност, привидност, празнина, пролазност; хва-
лисавост, уображеност, надувеност, славо-
љубивост.
ванстеп (енг. one један, step корак) в. уанстеп.
вантоз (фр. ventose) „месец ветра", шести месец
француског републиканског календара, од
19. II до 20. III.
вантуза 139 вариолација
вантуза (фр. ventouse) мед. купица, мала чаша од
дебелог стакла која ce ставља на оболело ме-
сто да би ce, разређивањем ваздуха y њој, крв
привукла y поткожно ткиво и тиме унутрашњи
органи ослободили навале крви (вентуза); ру-
пица на шеширу за обнављање ваздуха,
одушка.
ванцага (нем. Bandsäge) 1. стара, тупа секира,
нож или бритва; 2. хуља, неваљалац, пропали-
ца, пробисвет.
вањкуш (мађ. vânkos) јастук.
вапор (лат. vapor, итал. vapore пара) пароброд,
парна лађа.
вапорација (лат. vaporatio) испаравање, ветре-
ње; уп. евапорација.
вапоризатор (lat. vapor пара) справа за распрши-
вање течности (мириса, средстава за прочи-
шћавање ваздуха) y облику течне прашине;
прскалица, штрцаљка.
вапоризација (нлат. vaporisatio) испаравање,
претварање y пару.
вапоризовати (фр. vaporiser) испарити, претво-
рити y пару; разбити y капљице, попрскати
прскалицом, распршивачем.
вапориметар (лат. vapor, грч. métron) инстру-
мент за одређивање запремине или притиска
паре.
вапорозан (нлат. vaporosus) паровит, пун паре,
парни; магловит, нејасан, мутан.
вара (порт. lakat) стара мера за дужину y неким
романским земљама (Португалији, Шпанији
и Јужној Америци); једна вара износи 0,84 m.
варак (арап. väräq, тур. varak) лист, листић; пи-
смо, писамце.
варант (енг. warrant) трг. еспапна (робна) залож-
ница, онај део сместишне признанице којом
сопственик депоноване робе залаже ту робу и
на тај начин долази до потребног кредита;
пуномоћ; наредба, налог за хапшење.
варантед (енг. warranted) ознака на енглеским
фабрикатима = гарантовано.
варваризам (грч. barbarismos) грам. употреба
страних речи и израза y говору и писању, на-
рочито за она значења за која имамо нашу
реч, нпр.: шнајдер, шустер; без да сам знао,
пола три, имате ли што за јести, назвати теле-
фоном итд., груба језичка грешка, на штету
јасности и чистоте језика; кованица, погреш-
но употребљена реч; барбаризам.
варварин (грч. bârbaros) код старих Грка: сваки
онај који није знао да говори грчки, дакле
туђинац, странац; код Римљана: народи који
нису имали грчког ни римског образовања;
данас: необразован, груб, суров човек, див-
љак; барбар, барбарин.
варварски (грч. barbarikós) првобитно: страни,
туђински; нечовечан, груб, суров, дивљи; про-
тиван духу и правилима језика; варварски ор-
наменш готски, келтски и овима слични обли-
ци орнамената; барбарски.
варварство (грч. bârbaros) необразованост, неу-
љуђеност; грубост, суровост, дивљаштво; бар-
барсШво.
вардати (итал. guardare) иокр. 1. пазити, чувати
ce; 2. вребати. \
варзило (према земљи Бразилу, одакле je поре-
клом) црвена боја која ce добива од дрвета
Caesalpinia brasiliensis.
вариа (лат. varia, varius различит) ПЛ. помешане
ствари, разноликости, сваковрсности, сваш-
тине.
варијабила (лат.) променљиви део зараде који
ce исплаћује изнад загарантованог дела
(стартног основа).
варијабилан (нлат. variabilis) променљив; склон
мењању, несталан, непостојан.
варијабилитет, в. варијабилност.
варијабилност (нлат. variabilitas) променљи-
вост; пасивна способност организама да ce ме-
њају под утицајем прилика и средине y којим
живе (једна од основних и општих особина жи-
вих бића).
варијабл (фр. variable) променљива вредност,
променљива количина; подељак који показу-
је променљиво време.
варијанса (енг. variance промена) y статистици:
аритметичка средина квадрата одступања чла-
нова низа од њихове средње вредности.
варијанта (лат. varius) 1. лит. један од облика y
којима ce јавља исти садржај; 2. нешто што
има различит облик од нечега a што има са
тим исто порекло или стоји y присној вези.
варијато (итал. variato) муз. променљиво, пре-
иначено.
варијација (лат. variatio) промена, мењање;
астр. одступање или промена y главном крета-
њу или путањи неког небеског тела; муз. дели-
мично одступање од једне теме; арх. делимич-
но одступање од једног плана или нацрта; би-
ол. одвајање једне биљне или животињске је-
динке од врсте којој припада са једном осо-
бином или са више особина, које су код ове
одвојене јединке друкчије развијене него
код осталих јединки исте врсте; физ. колеба-
ње, неједнакост, нпр. y стању барометра,
магнетнеигле и др.
варијацио делектат (лат. variatio delectat) ПОСЛ.
промена весели, промена je пријатна.
варијациони компас физ. в. деклинаШоријум.
варијете (фр. variété) ведро позориште које не-
гује лаку музику, песме, шале, игре, жонглер-
ске вештине; ноћни локал са забавним про-
грамом.
варијетет (лат. varietas) различност, разноли-
кост, разноврсност; бот., зоол. подврста, од-
лика.
варикозан (лат. varicosus) мед. проширених вена,
отечених вена; квргав.
варикомфалус (лат. varix проширење вена, грч.
omphalgos пупак) мед. проширење пупчаних
вена.
варикоцела (лат. varix, грч. kèlë просутост, ки-
ла) мед. отеклина скротума услед проширења
вена око семевода.
варикс (лат. varix) мед. проширење вена, отица-
ње вена.
варинас (шп. varinas) најфинији амерички ду-
ван, назван по граду Варинас (Венецуела).
вариолација (нлат. variolatio) мед. цепљење садр-
вариоле 140 ватерпол
о
 жином правих богиња као заштита од богиња
(начин лечења богиња пре увођења цепљења
крављим богињама); вариолизација.
вариоле (нлат. varìolae, um. vintela) tu. мед. праве
богиње, велике богиње.
варноле вакциие (нлат. varìolae vaccinae) ПЛ. жд.
кравље богиње.
варнолнзација (нлат. variolisatio) мед. в.
вариола-ција.
вариолис (нлат. varìolis) мед. обољење од великих
богиња, велике богиње.
вариолозан (лат. variolosus) мед. богињав, боле-
стан од богиња, рошав.
вариолоиде (нлат. variola, грч. eidos вид, облик)
ПЛ. мед. блажи облик великих богиња, са
мањом грозницом (нарочито код раније
цепљених особа).
вариометар (лат. varius различит, грч. métron)
физ. сваки апарат помоћу кога ce могу мерити
колебања једне физичке величине, нарочито
апарат за мерење геомагнетних варијација;
авиј. апарат за мерење брзине уздизања или
спуштања (авиона или балона) y вертикалном
(усправном) правцу.
вариорама (лат. varius различит, грч. hórama
призор) нова техника за снимање и пројици-
рање филмова примењена y Совјетском Са-
везу за приказивање филмова на огромним
екранима y отвореном простору.
вариратн (лат. variare) бити различит, разлико-
вати ce; бити разног или другог мишљења, не
слагати ce, разилазити ce y мишљењу; имати
променљив успех; делимично одступати од че-
га; уносити измене y што; мењати ce, проме-
нити ce; муз. развијати арију не мењајући
основни мотив.
варистор (енг. Varistor, скр. од variable resistor)
отпорник чија je напонско-струјна каракте-
ристика променљива чак и при потпуно једна-
ким условима.
варицеле (нлат. varicellae) ил. жед. мале богиње,
водене богиње.
варицес (лат. varix, varices) Т. мед. проширење
вена, проширене вене; уп. флебектазија.
вармеђа, вармеђнја (мађ. vârmegye) жупанија,
некадашња управна област y Угарској; жупа-
нијски уред; зграда y којој ce он налазио.
Вартоломејска ноћ или Париски крвави пир,
ноћ од 24. августа 1572, на дан св. Вартоломе-
ја, када су хугеноти побијени y Паризу; Бар-
Шоломејска ноћ.
Варшавски пакт (уговор) војни савез земаља
Источне Европе (Албанија, Бугарска, Чехо-
словачка, Источна Немачка, Мађарска, Пољ-
ска, Румунија и СССР), основан 1955. Алба-
нија je касније истугшла; Источни блок,
Источни лагер; распуштен 1991.
васа СП. најдужа скијашка трка на свету (86 km);
одржава ce y Шведској као успомена на ски-
јашки подвиг Густава1 Васе (1523), доцнијег
шведског краља.
васервага (нем. Wasserwage) тн. в. либела (рав-
њача).
васердрук (нем. Wasserdruck) водени отисак на
хартији (нарочито на новчаницама), водо-
тисак. васеркопф (нем. Wasserkopf) водена
болест y
глави; човек с таквом главом; фт. глупак.
Васерманова реакција мед. реакција крвног се-
рума којом ce може утврдити обољење од си-
филиса; назив по немачком бактериологу
А. Васерману (1866-1925). василеус (грч.
basileus) краљ; титула другог ар-
хонта y старој Атени; басилеус. василика в.
базилика. Василике (грч. Basilikós) велики
византијски за-
коник y 60 књига из 1Хвека, најопсежнија и
најважнија прерада Јустинијановог права на
грчком језику. васкуларан (лат. vas суд,
vascularis) анаш. који ce
тиче крвних судова, пун крвних судова; бот.
састављен од судова или канала.
васкуларизација (лат. vas, нлат. vascularisatio)
биол. стварање крвних судова; протканост крв-
ним судовима. васкулитис (лат. vasculum
мали суд, судић) мед.
запаљење крвних судова. васкулоза (нлат.
vasculosa) б&ш. главни састојак
биљних судова. васкулозан (нлат. vasculosus)
зоол., бот. судовни,
богат судовима, судовит. васкулум (лат.
vasculum) ШШТ. мали суд, судић,
жилица. ваститет (лат. vastitas) празнина,
пустош; про-
страност, неизмерност. Васток (рус. Восток)
астрон. космички програм и
истоимени космички бродови СССР са једно-
чланом посадом; лансирани су 1961-63. год.
(први човек y космосу 12. IV 1961. Ј.Гагарин
и прва жена 16-19. VI 1963. В. Терешкова).
Васход (рус. Восход) астрон. космички програм и
истоимени космички бродови СССР са више
чланова посаде; Васход-1 имао je три члана
посаде, a из Васхода-2 je 1965. год. човек први
пут изишао y слободан космички простор
(А. Леонов). ват (скр. W) физ. јединица за
снагу y Међународ-
ном систему јединица; то je снага која за 1
секунд изврши рад од 1 џула; 1000 W чини 1 ки-
ловат (kW); назив по шкотском физичару
Џемсу Вату (1736-1819). вата (нем. Watte)
хигијенски памук, изгребена-
та и пречишћена влакна финог памука сложе-
на као листови. вателин (нем. Watte) тканина
(обично памучна)
прошивена и подешена за поставу; фателин.
ватер-баласт (енг. water-ballast) одељење лађе,
нарочито подморнице, y којем ce налази вода
за одржавање равнотеже лађе. ватер-клозет
(енг. water-closet) модерни хиги-
јенски нужник, са порцуланском шољом и во-
дом за испирање нечистоће, енглески нужник.
ватер-лииија (енг. water-line) црта на боку бро-
да која показује нормалан газ брода.
ватерман (енг. Waterman) прекоморски трговац
девојкама, белим робљем. ватерполо (енг.
water-polo) ca. рукомет y води са
седам играча y сваком тиму.
ватерпруф 141 ведска pe.iiirnja
ватерпруф (енг. waterproof) материја која не
пропушта воду; кишни огртач од такве мате-
рије.
Ватикан, Држава Града Ватикана (лат. Status Ci-
vitatis Vaticanae, итал. Stato della Città del Va-
ticano) држава у западном делу Рима, средиште
римокатоличке цркве, стално боравиште na-
ne; обухвата цркве, зграде и вртове на исто-
именом брежуљку (лат. Mons Vaticanus, итал.
Monte Vaticano) и трг са црквом Св. Петра;
фиг. папска влада, папска политика.
ватиканска догма догма католичке цркве о непо-
грешивости nane.
Ватикански концил најмлађи екуменски сабор
католичке цркве (од 8. XII 1869-18. VII 1870),
одржан y Ватикану, на коме je проглашена
догма о непогрешивости nane.
ватирати (нем. wattieren) подметнути вату, по-
ставити ватом.
ватмен (енг. wattman) возовођа на електричном
аутомобилу, локомотиви или трамвају.
ватметар (енг. watt, грч. métron) физ. справа за
мерење ефекта електричне струје.
ватони (нем. Watte) пл. јастучићи, умеци од ва-
те за попуњавање облика тела.
ватсат, ватчас (енг. watt) ел. јединица за мерење
електричног рада и енергије; знак 1 Wh.
ватсекунда (енг. watt, секунда, в.) јединица за
мерење рада и енергије, особито електричне;
знак Ws.
ва ту (фр- va tout) играм y све, тј. y сав новац
(при картању); фиг. стављам све на коцку, све
ризикујем.
ваучер (енг. voucher) сведок, гарант; врста чека
којим ce плаћају неке трговинске и тури-
стичке услуге.
вахабити (арап.) ПЛ. присталице религиозног п&-
крета y Арабији који су, под вођством Муха-
меда ибн Абд ел-Вахаба, половином XVIII века
тежили да поврате ислам првобитној чистоти и
једноставности; вехабити.
вахтмајстор (нем. Wachtmeister) вој. старешина
страже, наредник.
вачето (итал. vaccetto) муз. умерено, умереном
брзином.
вачиланте (итал. vacillante) муз. треперећи, ко-
лебљиво, љуљајући ce.
ваџиби (арап.) Т. строге верске дужности мусли-
мана, али мање обавезне него фарзови.
ваџра (инд.) скиптар са два краја, симбол Шиви-
не моћи.
вашка (тур. vasak рис) пас, псето.
ве (енг. wey, weigh) стара енглеска мера за вуну,
y употреби и данас = 82,554 kg.
вебер (скр. Wb) физ. јединица за мерење магнет-
ног флукса; назив по немачком физичару
В. Е. Веберу (1804-1891).
ве виктис (лат. vae victis) jao си га побеђенима,
тешко побеђенима!
вегетабилан (лат. vegetabilis) биљни, који при-
пада биљном царству; направљен од биља; спо-
собан да расте; вегетабилни живот живот
биљака; вегеШабилна земља земља на којој
успевају биљке, тј. земља вртова и њива; ве-
геШабилна храна биљна храна, поврће.
вегетабилије (лат. vegetabilia) ПЛ. растиње, би-
љке; биљна храна.
вегетабилитет (нлат. vegetabilitas) биљна приро-
да, особеност биљака, способност растења.
вегетабилни пергамент в. пергаменШ-папир.
вегетаријанац (нлат. vegetarianarius) човек који
једе само биљну храну, a обично и не пије и
не пуши; строги вегетаријанац храни ce
искључиво биљем; умерени вегешаријанац је-
де и млеко, јаја, путер и сир.
вегетаријанство (лат. vegetus живахан, чио) ис-
храна храном искључиво биљног порекла;
обично: исхрана без меса и животињске масти,
млеком, млечним прерађевинама и јајима.
вегетативан (лат. vegetus) 1. који чини те биље
расте, који има способност растења (вегета-
тивни систем биљака je супротан репродук-
тивном систему); 2. који ce тиче растења, y
вези са растењем; 3. који унапређује растење
или вегетацију (вегетативна тла); 4. физ. који
животари, без духа.
вегетативни живчани систем атш. део нервног си-
стема који регулише активност унутрашњих
органа; састоји ce од парасимпатикусног и
симпатикусног дела, који међусобно деј-
ствују супротно; аутономни нервни систем.
вегетативно расплођавање бот. несполно рас-
плођавање биљака (помоћу калема, пелцера,
лозице и саднице).
вегетација (нлат. vegetatio) бот. живот и растење
биљака, животна снага биљака; биљни свет, би-
ље, растиње; физ. бујање, бујност; мед. изра-
слине на телу биљака и животиња; вегетаци-
она тачка најјаче растење на врху једног
органа.
вегетирати (лат. vegetare оживети) живети, расти
као биљка, живети о биљној храни; фиг. живота-
рити, живети колико да ce живи; живети живо-
том биљке, тј. ухватити корен y неком месту и
ту остати не радећи ништа.
веданта (сскр.) „крај Веда", један од шест си-
стема инд. филозофије, најпопуларнији y
Индији; проповеда апсолутно јединство свих
бића.
ведантизам учење Веданте (Веде); један од ве-
ликих филозофских система Индије.
Веде (сскр. Veda вид) „знање", најстарији спо-
меници санскртске књижевности, свете књиге
брахмина y Индији; имају четири дела: Rig-,
Sartia-, Yajur-, и Atharva-веца; y ужем смислу,
под Ведама ce често мисли само на Ригведу.
ведета (фр. vedette, итал. vedétta, лат. videre) eoj.
коњаник стражар, коњичка извидница; изви-
ђач (ратна лађица), мали торпиљер за стражу
око пристаништа; стражар на бедему тврђаве; ПОЗ.
чувен, славан глумац или чувена глумица,
позоришна „звезда".
Веди Наполи e пој муори (итал. Vedi Napoli e
poi muori) Види Напуљ па умри, израз дивље-
ња граду Напуљу и свему што je y њему и око
њега.
ведска религија најстарија фаза индијских ре-
лигија, нарочито она која je изложена y Риг--
веди и y којој су богови подељени на четири
класе.
ведута 142 вена
артериоза
ведута (итал. veduta) изглед; слика града или
предела којој je циљ да предмет што верније
представи; проспект.
везика (лат. vesica) анат.мехур, бешика, нарочи-
то мокраћни мехур (нлат. vesica urinaria); ве-
зикалне артерије артерије мокраћног ме-
хура.
везвканције (лат. vesicantia) Т. мед. средства за
изазивање пликова на кожи ради одстрањива-
ња запаљења y унутрашњем делу тела, нпр.
слачица и сл.
везикатор (нлат. vesicatorium) фарм. бешичник,
врста мелема y облику шипке, непријатна ми-
риса и црнкаст, састоји ce од праха истуцаних
зелених бубака (шпанских буба), терпентина,
жутог воска, смоле, мастикса; има својство да
на здравој кожи без бола извлачи мехурове, a y
народу ce употребљава као лек против запаље-
ња плућне марамице, реуматизма и др.
везикуларан (лат. vesicularis) мехураст, y облику
мехурића.
везир (арап. wazïr, тур. vezir) на Истоку: титула
високог државног чиновника; y бившој Тур-
ској Царевини: титула министра-председника
(велики везир).
везират (арап.) звање и власт везира.
веј (енг. wey) стара британска мера за тежину,
чије вредности варирају; најчешће 256 фун-
ти (приближно 116kg); стара шкотско-ирска
мера за запремину; одговара јој 40 америчких
бушела (1.4081).
векер (нем. Wecker) будилник (часовник).
векио ковто (итал. vecchio conto) трг. стари
рачун.
векна (нем. Wecke) хлеб дугуљастог облика;
штруца.
вексација (лат. vexatio) злостављање, кињење,
мучење; узнемиравање, досађивање. задирки-
вање, пецкање.
вексир (лат. vexare мучити) оно што служи за
вексирање, мучитељ, нарочито направа за оси-
гурање на вештачким бравама, тако да ce бра-
ва не може отворити ни правим кључем ако ce
не уме руковати том направом; тако постоји и
вексир-доза, вексир-коцка, вексир-огледало,
вексир-пехар и др.
вексирати (лат.) кињити, злостављати; узнеми-
равати, досађивати.
вексла (нем. Wechsel) меница.
вектор (лат. vector) маш. величина која има сво-
ју бројем одрећену вредност и правац, упра-
вљена величина, нпр. брзина, убрзање, сила,
електрична струја итд.; Виол. организам који
преноси паразите; супр.: скалар.
веламент (лат. velementum) покривало, вео; из-
говор, измишљен разлог; хонорар који прима
уметник за своје дело.
велар (фр. vélaire) грш. задњонепчани глас (г, к,
х).
веларан (фр.) грам. задњонепчани; велар.
веларизација (фр.) фон. претварање y велар (в.),
приближавање изговора неког сугласника из-
говору (артикулацији) задњонепчаних суглас-
веларијум (лат. velarium) велико платно y ста-
роримском амфитеатру, разастрто ради заш-
тите од сунца; ћилим као украс над алтанима
и на фасадама о свечаним приликама; веларије
ПЛ. заставице на конопцима разапетим између
катарки.
велверет (енг. velveret) трг. в. велветин.
велвет (енг. velvet, нлат. velluetum) трг. сомот,
кадифа. велветив (енг. velveteen) трг. тешка,
сомотаста
памучна тканина, врста некеплованог манче-
стра; уп. велверет. велеитет (нлат. velleitas,
фр. velléité) orar, воља
која још није прешла y акцију, рудиментар-
но хтење, жеља на чијем ce остварењу не ради,
слаба и нејасна тежња, прохтев. велев (фр.
velin, лат. vitulus) пергамент од теле-
ће коже; фина и глатка, пергаменту слична
хартија; фина алансонска чипка. вело (фр.
velot) кожа и пергаменат од мртво оте-
љеног телета или јагњета. велодром (лат.
velox брз, грч. drómos тркалиш-
те) тркалиште за бициклисте (точкаше), стаза
за велосипедске трке. велосиметар (фр.
veloce брз, грч. métron) справа
за мерење брзине авиона, брзинометар.
велосипед (фр. vélocipède) точак, бицикл.
велоспорт (лат. velox брз, енг. sport) в. бици-
клизам.
велоцитет (лат. velocitas) брзина, хитрина.
велоче (итал. veloce) муз. брзо, хитро.
велочисимо (итал. velocissimo) .«м. врло брзо.
велтаншаувг (нем. Weltanschauung поглед на
свет) уметников доживљај света невезан за
владајуће погледе на свет и идеологије,
одрећен много више моралним и традиционал-
ним вредностима. велтер (енг. welter) eu.
велтер категорија y бок-
су: тежина боксера од 63,5 до 67 kg, y рвању:
тежина рвача од 70 до 78 kg. велтшмерц
(нем. Weltschmerz светски бол) ро-
мантичан и песимистички доживљај света код
многих песника, изазван сукобом идеала и
стварности, „бол века". велум (лат.) анаш.
задње, меко непце. велур (фр. velours) сомот,
кадифа; врста штофа
са дугом длаком; велур де котон (фр. velours
de coton) памучни сомот; велур сатине (фр.
velours satiné) атласни сомот. велутина (фр.
veloutine) тзм. шминка од бизмута
и пиринчаног брашна. велутирати (фр.
velouter) радити (или: израдити,
ткати, откати) y виду сомота, дати тканини
изглед сомота. велутоар (фр. veloutoire) ашк.
сомотска четкица
за ровашење глатких тонова на сликама y мас-
ним бојама. вена (лат. вена) анаш. опнаста
цев којом ce вра-
ћа y срце крв, која je кружила по разним
органима и која je један део својих хранљи-
вих материја и кисеоника предала ткивима,
доводница; супр.: артерија. вена артериоза
(лат. vena arteriosa) анат. плућна
вена, она која доводи из плућа y леву претко-
мору срца артеријску (оксидисану) крв.
вена кава 143 вентилато
р
вена кава (лат. vena cava) атш. шупља вена; вена
кава инфериор (лат. vena cava inferior) доња
шупља вена и вена кава супериор (лат. vena
cava superior) горња шупља вена - доводе крв
y десну преткомору срца.
веналитет (нлат. venalitas) поткупљеност, под-
митљивост; купљивост, продајност.
вена поетика (лат. vena poetica) песничка жица,
песнички дар, песничка снага.
вена порта (лат. vena porta) анаш. вена која доно-
си крв из органа за варење y јетру.
венаторан (лат. venatorius) ловни, који ce тиче
лова, или ловца, ловачки.
вен бриле (фр. vin brulé) кувано вино, мешавина
од црног или црвеног вина, шећера, коре
мушкатњака, цимета и паприце (коријандра),
над којом ce запали кашика рума.
Венгард (енг. Vanguard) астрон. серија од три
аутоматизоване космичке летилице САД,
лансиране 1958-59. год.; Венгард-1 први Зе-
мљин вештачки сателит.
вендета (итал. vendétta, лат. vindicta освета)
крвна освета (на Корзици).
Венди (нем. Wenden) најстарији назив за Сло-
вене y историјским изворима; код Немаца на-
зив за Словенце и Лужичке Србе (Венди,
Винди).
вендита (итал. vendere продавати, vendita прода-
ја) место где ce тргује, трг. пијаца; зборно
место, ложа; алШа вендита (итал. alta vendita)
висока ложа карбонара.
вендиција (лат. venditio) продаја, продавање.
Венеди в. Венди.
Венедик (тур. Venedik, нем. Venedig) стари на-
зив y нашем народу за данашњу Венецију
(Млетке).
венедички млетачки, в. Венедик.
венедјена (фр. venedienne) трг. фина врста тка-
нине гродеШур.
вененозан (лат. venenum отров, нлат. venenosus)
отрован, који трује.
вененум (лат. venenum) отров.
Венера (лат. Venus, ген. Veneris) миш. богиња
љупкости и љубави код старих Римљана (код
Грка Афродиша), жена Вулканова, мати Купи-
донова; фт. полна љубав, обљуба, парење; по-
жуда, похотљивост, нечедност; љубавница; ле-
потица; астр. друга no реду планета y Сунча-
ном систему, која ce види и по дану, звезда
Даница, Зорница, Зорњача (Фосфорус) Ве-
черњача (Хесперус); МедичијевалВенера нај-
лепши приказ богиње Венере, једно од најве-
ћих вајарских дела старог века, које ce нала-
зило y уметничкој збирци флорентинске по-
родице Медичи; Милоска Венера величанстве-
ни мраморни кип Венере, рађен y Ивеку пре
наше epe, пронађен 1820. на острву Милосу,
сада y париском Лувру; Венус.
венерабилан (лат. venerabilis) веома поштован,
частан, достојан поштовања, часни; пречас-
ни, веледостојни.
венерабиле (лат. venerabile) оно што je достој-
но високог поштовања; посвећена хостија y
католичкој цркви која ce показује вернима
да би јој одали поштовање.
венерија (лат. Venus Венера, богиња љубави) 1.
мед. назив за полне болести, тј. оне које ce
најчешће преносе сношајем, нарочито сифи-
лис, трипер и меки шанкр. венерија (фр.
vénerie, лат. venari ловити) 2. лов,
ловљење, хајка; ловачка кућа. венеричан
(лат. venereus) мед. полно болестан,
полно заражен; који долази као последица Hexe
полне болести. венерологија (лат. Venus
Венера, богиња љуба-
ви, грч. logi'a) део медицине који ce бави вене-
ричним болестима. венесекција (лат. vena,
sectio сечење, резање)
мед. пуштање крви из вене. венетромбоза
(лат. vena, грч. en- y, thrómbos
грумен, грудва) мед. згрушњавање крви y ве-
нама. венефик (лат. venenum facere отров
справљати,
veneficus) онај који справља отрове, справ-
љач отрова. вени, види, вици (лат. veni,
vidi, vici) „Дођох,
видех, победих!", речи којима je Цезар јавио
y Рим своју победу y Понтијском рату; фт.
кад ce хоће да каже како je нека ствар брзо
свршена. венија (лат. venia) одобрење,
допуштање, доз-
вола; кум венија (лат. cum venia), ca допуште-
њем; бона венија или кум бона венија (лат.
bona venia, cum bona venia) ca љубазним до-
пуштењем, одобрењем; сит венија вербо
(лат. sit venia verbo) нека буде речи дато до-
пуштење, тј. нека je допуштено рећи. венија
доценди (лат. venia docendi) дозвола за
држање предавања (на универзитетима); вени-
ја легенди. венија етатис (лат. venia aetatis)
ирав. проглаше-
ње пунолетства пре законом утврђеног вре-
мена. венија легенди (лат. venia legendi) в.
венија до-
ценди. венијат (лат. venire доћи, veniat нека
дође) прав.
наредба, позив пред суд. венозан (лат.
venosus) анаш. венски, који припа-
да венама, који ce тиче вена; богат венама;
венозна крв неоксидисана крв тамноцрвене
боје; венски. вента (шп. venta, лат.
vendere продавати)
усамљена друмска крчма, механа. вентарола
(итал. ventarola, лат. ventus ветар)
справа која показује правац дувања ветра,
ветроказ; место где ce остављају јела и пића
ради хладноће, леденица. вент-ен (фр. vingt-
et-un) „двадесет један", по-
зната хазардна игра са француским картама;
vs. ајнц.
вентер (лат. venter) анаш. трбух, задак. вентил
(лат. ventus ветар, нлат. ventile) одушка,
механичка направа, обично од метала, помо-
ћу које ce врши отварање и затварање пропу-
ста за ваздух, течности, гасове, паре и др.,
залистак. вентилатор (лат. ventilator)
ветрило, справа за
обнављање, тј. за исисавање и усисавање ваз-
духа, справа за покретање ваздуха и других
гасова.
вентилација 144 вербозите
т
вентнлацнја (лат. ventilatici) обнављање ваздуха
y затвореним просторијама, ветрење, прове-
травање; физ. претходно претресање, темељно
разматрање неког питања (пре доношења ко-
начне одлуке), процењивање имања које тре-
ба делити; вентилисање.
вентилогиј(ум) (лат. ventus ветар, грч. lógion)
справа која показује правац дувања ветра,
ветроказ.
вентозан (лат. ventosus) ветровит, пун ветра: мед.
који надима, који изазива ветрове y желуцу
(за јела).
вентозитет (лат. ventositas) мед. надимање, наго-
миланост ветрова y желуцу, ветровитост; фт.
ветропирство.
веитралан (лат. ventralis) анаш. трбушни, који ce
тиче трбуха, који припада трбуху; који ce
налази на трбушној страни.
вентрикулографија (лат. ventriculus шупљина,
трч. graphein писати) мед. рентгенско снимање
срчане коморе y коју je преко сонде убачено
контрастно средство; врши ce пре одлуке о
операцији на срцу.
вентрикулус (лат. ventriculus) ШТ желудац;
уопште свака шупљина на телу; вентрикули
кордис (лат. ventriculi cordis) вл. коморе срца
(десна и лева).
вентрилоквенција (лат. venter трбух, loquì гово-
рити) вештина тобожњег говорења из трбуха;
вентрилоквија.
вентрилоквија в. вентрилоквенција.
вентуза (фр. ventouse) мед. в. вантуза.
Вентуријева цев (по итал. физичару Ђ.Б.Вен-
турију, 1746-1822), физ. уређај за мерење бр-
зине или протока гасова и течности.
венула (лат. venula) анаш. мали крвни суд, мала
вена, веница.
Венус (лат. Venus) миш. в. Венера.
Венус вулгивага (лат. Venus vulgivaga) обична
похота, љубав која ce свуда скита, улична
љубав, свачија жена, развратница; Венус пан-
демос.
Венус шшдемос (лат. Venus, грч. pân-dëmos) в.
Венус вулгивага.
веиусто (итал. venusto) муз. пријатно, умилно,
љупко.
Венус уранија (лат. Venus, грч. urânios небески)
висока, узвишена Венера, тј. чиста, узвише-
на, непохотна љубав.
вења (мађ. fenyö, fenyü) бот. клека, клекиња
(дрво и плод).
вео (итал. velo) 1. комад танке провидне или
мрежасте тканине којим жене покривају лице
или га носе преко главе и низ плећа, као знак
жалости; подужи комад беле тканине који, пре-
бачен преко главе и низ плећа, невесте носе
на венчању; 2. тањи слој нечега, застор (од
магле, облака, мрака и сл.); 3. фт. нешто што
прикрива стварност, што омета да ce нешто
сазна.
веранда (енг. veranda, шп. baranda, сскр. varan-
da) доксат, отворен трем на кући.
вератрин (лат. veratrum) ш мешавина разних
веома отровних алкалоида који ce налазе y
соку неких биљки из породице чемерика; слу-
жи, y облику масти, као лек против живчаних
болести и реуматизма. верацитет (лат. verax
који истину говори, нлат.
veracitas) истинитост, истинољубивост, ис-
правност, веродостојност, љубав према
истини.
верба (лат. verba) ПЛ. грам. в. вербум. верба
волавт, скрипта манеит (лат. Verba volant,
scripta manent) Речи лете, списи остају (пре-
трајава само написано). вербалан (лат.
verbalis) који ce састоји од речи,
усмени; који ce тиче речи; дослован, буква-
лан, од речи до речи; грам. глаголски.
вербализам (лат. verbum реч) празно разметање
речима и реченицама; млаћење глогиња, тру-
ћање. вербализација (лат. verbum реч, нлат.
verbalisa-
tio) прае. састављање протокола, писмено са-
слушање; фиг. причање утаман, трошење речи
улудо, наклапање. вербалист(а) (лат.
verbum) причало, преклапа-
ло, трућало, онај који више држи до речи
него до њихове садржине. вербалитер (лат.
verbauter) прил. од речи до речи,
дословно, буквално; усмено. вербалитет
(нлат. verbalitas) дословност, бук-
валност; благоглагољивост. вербална
дефиииција објашњење речи, одред-
ба речи. вербална егзегеза објашњење речи,
тумачење
речи. вербална инјурија арав. увреда нанесена
речима;
супр.: реална инјурија. вербална вота ПОЛ.
нота једне владе другој, коју
посланик оне прве само усмено саопштава
овој и која има карактер поверљивог саопш-
тења. вербални деликт арав. преступ учињен
писањем
или говором a којим ce вређају државни си-
стем и институције или узнемирава јавност.
вербалност в. вербализам. вербатим (лат.
verbatim) прил. од речи до речи,
дословно. верберација (нлат. verberatio)
батинање, шиба-
ње, шамарање; физ. потрес ваздуха услед ко-
јег настаје звук. вербигерација (нлат.
verbigeratio) мед. бесмисле-
но понављање речи.
верби грација (лат. verbi gratia) в. верби кауза.
верби кауза (лат. verbi causa) на пример, ради
примера; верби грација. вер блан (фр. vers
blancs) ПЛ. поеш. стихови без
сликова; верси либери. вербо-воко-ввзуел
(лат. реч, звук, лик) ум. мул-
тидисциплинарна уметничка приредба, више-
медијски род уметности, укључује разне тех-
нике и средства, a рачуна на јединствен резул-
тат. Оснивач и главни теоретичар Владан Ра-
довановић (р. 1932), композитор, писац и ви-
зуелни уметник. вербозитет (нлат. verbositas)
прекомерна речи-
тост, бујица речи, опширност y излагању,
развученост (стила).
вербум 145 вермеј
вербум (лат. verbum) грам. глагол, глаголска реч;
вербум диценди - глагол говорења: рећи, го-
ворити, казати и сл.; вербум финиШум - лич-
ни глаголски облик; вербум инфинитум - не-
одређени глаголски облик (инфинитив).
вербум активум (лат. verbum activum) грам. радни
глагол. вербум аномалум (лат. verbum
anomalum) грам.
неправилан глагол. вербум ауксилијаре (лат.
verbum auxiliare) грам.
помоћни глагол. вербум депоненс (лат.
verbum deponens) y грч-
кој и латинској граматици: глагол који има
пасивне облике a активно значење, одложни
глагол. вербум дефективум (лат. verbum
defectivum)
грам. непотпун глагол, тј. онај који нема свих
облика. вербум имперсонале (лат. verbum
impersonale)
грам. безличан глагол. вербум
интранзитивум (лат. verbum intransiti-
vum) грам. непрелазни глагол. вербум
инхоативум (лат. verbum inchoativum)
грам. глагол којим ce исказује почетак неке
радње. вербум пасивум (лат. verbum passivum)
граж. трп-
ни глагол. вербум примитивум (лат.
verbum primitivum)
грам. В. ПримиТивум.
вербум транзитивум (лат. verbum transitivum)
грам. прелазни глагол.
верв (фр. verve) полет, занос, замах, жар.
вергија (тур. vergi) порез, данак, харач. вергл
(итал. vergula) муз. механички инструмент
са једном мелодијом или двема на који ce
свира окретањем ручке. верглати (итал.
vergula) свирати на верглу; физ.
дуго, досадно и неразумљиво говорити.
вердикт (лат. veredictum, енг. verdict) ирав. пресу-
да, одлука, поротска одлука. верем (арап.
wäräm, тур. verem) 1. сушица, ту-
беркулоза; 2. туга, јад. веренда (лат. verenda)
ил. зоол. полни органи. вересија (тур. veresi)
куповина или продаја на
веру, продаја на кредит. веретизан (арап.
wäräm, грч. phthisis) онај који
изгледа као да има туберкулозу. верз (лат.
versus) поеш. в. верс. верзали (лат. versus) ПЛ.
шии. велика почетна
слова. верзација (лат. versatici) окретање,
обртање;
мењање, промена. верзија (нлат. versio, лат.
vertere обрнути, окре-
нути) иначица једне приповетке или песме,
облик (или: начин) причања о неком догађа-
ју; превод на матерњи језик, превод; о шоме
има много верзија о томе ce различито прича;
мед. (нлат. versio uteri) обрт детета y материци,
обрнутост материце. верзиколоран (лат.
versicolor) разнобојан, ша-
рен. верзио ин рем (нлат. versio in rem) прав.
употреба
ствари y туђу корист без пуномоћи сопствени-
ка употребљене ствари, или кад неко употреби
y туђу корист своју сопствену ствар не знају-
ћи да je његова (у оба случаја сопственик
има право да тражи ствар натраг, или, ако
ствар није могуће издвојити без повреде ње-
не суштине, да захтева накнаду вредности).
верзио ин утилитатем (нлат. versio in utilitatem)
ирав. в. верзио ин рем.
верзиран (лат. versatus) упућен y нешто, вичан
чему, искусан, обавештен, извежбан, вешт.
верзо фолио (лат. verso folio) на другој страни,
на обратној страни (листа).
верзо шолто (итал. verso sciolto) в. верси либери.
верзура (лат. versura) трг. мењање повериоца,
прављење зајма да би ce њим покрио неки
други дуг, плаћање дуга зајмом; промет,
обрт, прођа робе.
верижна трговина трговање уз учешће посред-
ника.
верижни рачун маш. техника решавања проблема
y којима треба одредити износ између две ве-
личине посредством многих других величина
управо сразмерних.
веризам (лат. versus истинит, итал. vero, veri-
smo) крајње натуралистички правац који je
од почетка седамдесетих година Х1Хвека по-
чео узимати маха y пластици, сликарству,
књижевности и музици модерне Италије. Циљ
му je да приказује живот онаквим какав je, ca
свима његовим ружним и лепим странама. Ос-
нивач и вођа му je романсијер Ђовани Верга.
верикл (фр. véricle, лат. vitriculum, vitrum ста-
кло) лажан драги камен.
верист(а) (фр. veriste) уметник присталица ве-
ризма.
веритас (лат. veritas) истина; уп. веритет.
веритас јуридика (лат. veritas juridica) прае.
прав-на истина.
веритет (лат. veritas, фр. vérité) истина, истини-
тост, стварност, нпр. веритет неког потражи-
вања.
верификатор (нлат. verificator) утврђивач исти-
не, оверилац; справа за испитивање јачине
метала.
верификација (нлат. verificatio) проверавање,
оверавање, утврђивање правог стања, истине;
фил. утврђивање тачности једне претпоставке,
хипотезе, путем искуства.
верификовати (нлат. verificare) проверити, про-
веравати, оверити, утврдити истинитост чега
и затим je потврдити; прегледати (рачуне, до-
кументе, пуномоћи и др.), па онда потврдити
исправност.
веркштат (нем. Werkstatt) радионица.
вер-либризам (фр. vers-librisme) употреба сло-
бодних стихова; књижевна школа која пропо-
веда употребу слободних стихова.
вер-либрист(а) (фр. vers-libriste) поборник сло-
бодних стихова; песник који пише слободним
стиховима.
вермати (тур.) поштовати, зазирати, бојати ce;
фермати.
Вермахт (нем. Wehrmacht одбрамбена снага) на-
зив за немачку војску за време нацизма.
вермеј (фр. vermeil, итал. vermiglio) румена
вермес 146 вертико
 (или: црвена) боја; y ватри позлаћено сре-
бро; позлаћен бакар; ватреноцрвен драги
камен.
вермес (лат. vermis, vermes) ПЛ. зоол. глисте.
вермвјон (фр. vermillon) јако црвена сликарска
боја {цинобер, руменица); руменило (за усне,
образе). вермикуларав (нлат. vermicularìs)
црваст, цр-
волик. верминацнја (лат. verminatio) мед.
глисна болест,
болест од глиста. верминозан (лат.
vermìnosus) мед. пун глиста; ко-
ји болује од глиста, глистав. вермиформан
(нлат. vermiformis) y облику црва,
црваст, црволик. вермифуга (нлат. vermifuga,
se. remedia) ал. .«<■.?.
лекови за истеривање глиста. вермичели
(итал. vermicelli) ПЛ. црвићи; врста
финих талијанских резаиаца. вермут (фр.
vermoute, нем. Wermut пелин) де-
сертно вино с пеленом и другим зачинима; уп.
бермет. вернакуларан (лат. vernaculus оно
што припада
рођеним y ропству, робовима по рођењу) 1.
староседелачки; нпр., вернакуларна уметност
- уметност староседелаца; 2. који припада је-
зику староседелаца; 3. дијалекатски, разли-
чит од књижевног; 4. који припада народном
говору, нпр. вернакуларни назив биљака и жи-
вотиња насупрот њиховим стручним латин-
ским именима.
верналан (лат. vernalis, ver) op. пролећни.
вервација (лат. vernatio) подмлађивање, обна-
вљање, избијање младица y пролеће; пре-
свлачење неких животиња, скидање свлака,
нпр. змија. верније (фр. vernier) геом. врста
нонијуса, назва-
на по свом проналазачу, математичару Verni-
eru-u (1580-1637). Вервике-центар (no нем.
неуропсихијатру К.
Верникеу, 1848-1905) анаш. задњи део слепооч-
ног режња мождане полулопте, код десноруких
с леве стране, чија повреда доводи до пореме-
ћаја схватања изговорених речи; Вернике-
-афазија. вернилвтет (лат. vernilitas) ропско
понашање,
улагивање; простота, неотесаност; прављење
глупих шала. верниратн (фр. vernir)
лаковати, премазати
фирнајзом, глазирати; фт. дати (или: давати)
сјајан изглед. вернисаж (фр. vernissage)
свечано отварање
уметничке (сликарске или вајарске) изложбе.
верол (фр. vérole, нлат. variola) мед. сифилис;
шуга, свраб. веронал фарм. фабричко име за
синтетичку ди-
етил-барбитурну киселину ; служи као средство
за успављивање. веротнпија (фр. verre
стакло, грч. typos облик,
лик) преношење фотографија на стакло.
верофон (фр. verre стакло, грч. phônë глас) му-
зички инструмент који ce састоји од два реда
винских чаша разне величине које ce сипањем
воде y њих хроматски штимују, и онда удара-
њем овлаженим прстима по њима производе
тонови. верс (лат. vertere, versus) шоеш. стих,
тј. низ ме-
трички сређених ритмова који, помоћу римо-
вања, асонанције или алитерације, предста-
вљају целину; верз. Версај (фр. Versailles)
величанствени дворац са
парком који je саградио Луј XIV; 1672-1789.
престоница француских краљева, данас музеј;
1871-79. седиште републиканске владе; y Вер-
сају je потписан мир између Немачке и савез-
ника 28. VI 1919 (Версајски мир).
версатилитет (нлат. versatilitas) превртљивост,
колебљивост, променљивост; окретљивост,
довитљивост. версето (итал. versetto, фр.
verset) китица,
строфа. версикул (лат. versiculus) мали стих,
изрека из
Библије. верси либери (лат. versi liberi) Т.
слободни сти-
хови, тј. стихови без слика (риме).
версифекс (нлат. versifex) надрипесник, стихо-
клепац. версификатор (лат. versificator)
стихотворац,
песник, писац стихова. версификација (лат.
versificatio) стихотворство,
стављање y стихове, прављење стихова; наука
о стиховима. верста (рус.) в. врсШа. версус
канкринус (лат. versus cancrinus) uoem.
рачји стих = палиндромос. версус
меморвјалес (лат. versus memoriales) ПЛ.
стихови помоћу којих ce лакше памте извес-
на граматичка правила (нпр. предлози који ce
слажу са неким падежом сложени y стихове).
вертатур (лат. vertatur) нека ce окрене, нека ce
обрне (лист).
верте (лат. verte) окрени, обрни (лист).
вертебралав (нлат. vertebralis) зоол. кичмени,
ртењачни, пршљенски; вертебрални систем
део живчаног система који полази из леђне
мождине.
вертебрата (нлат. vertebrata) ПЛ. зоол. кичмењаци.
вертекс (лат. vertex) вртлог, вир; теме, глава;
стожер на небу; врх, вис, брег. вертеп (рус.)
„јаслице" са лутком Христа које
на православни Божић деца носе од куће до
куће и честитају празник. вертеризам (по
јунаку романа Јади младог Вер-
тера Ј. В.Гетеа) убиствена сентиментал-
ност, претерана романтичност. вертипшозан
(лат. vertiginosus) 1. ковитлав; вр-
тоглав, који изазива вртоглавицу; 2. кога je
ухватила вртоглавица, који пати од вртогла-
вице. вертиго (лат. vertigo) мед.
вртоглавица, несве-
стица. вертикала (нлат. verticalis) мат.
усправна, права
линија, вертикалан положај. вертикалав
(нлат. verticalis) усправан, y правцу
дејства Земљине теже, окомит, одвесан; пер-
пендикуларан. вертико (нем. Vertiko) врста
малог ормана са
саставком, назван по проналазачу, берлин-
ском столару Вертикоу.
вертиплан 147 вибралитет
вертиплан (лат. vertex, verticis врх, теме, грч.
planaomai лутам, кружим) нов тип авиона који
полеће и слеће вертикално.
вертицитет (нлат. verticitas, фр. verticité) физ.
моћ опредељивања, управљања (нпр. магнет-
не игле).
вертхајмовица, вертхајмовача, вертхајмица (по
Немцу Wertheim-u) 1. брава; 2. каса која ce
не може отварати без нарочитог кључа.
верука (лат. verruca) мед. брадавица, нарочито на
оку.
верукозан (лат. verrucosus) мед брадавичав, пун
брадавица.
верфен геол. почетак геолошког периода Шри-
јаса.
весњанка (рус. весна пролеће) пролећни плес
Украјинаца.
весп (енг. white anglo-saxon protestant бели ан-
глосаксонски протестант) израз за „аристо-
кратског" Американца који изиграва потом-
ка првих досељеника y Нову Енглеску.
веспа (лат. vespa осица) 1. лак мотоцикл на два
мала точка и са бензинским мотором; 2. мото-
цикл наоружан митраљезом или противавион-
ским топом, од 1939. код немачких јуришних
одреда; 3. моторизовани бацач пламена, први
пут употребљен y француској савезничкој
војсци 1944.
веспер (лат. vesper „вече") y католичкој цркви:
вечерња, претпоследњи канонски час; ужина;
астр. звезда Вечерњача.
Веста (лат. Vesta) миш. римска богиња огњишта,
домаће слоге, чедности, благослова и сигур-
ности y градовима и државама; астр. планетоид
откривен 1807. г. (Церес 1801, Палас 1802, Ју-
но 1804, Веста).
весталинке (лат. vestales) «л. девице које су мо-
рале 30 година служити y храму божице Весте и
стално одржавати свету ватру; за то време мо-
рале су живети најчеднијим животом, a после
су могле иступити из службе и удати ce; ако ce
која огрешила о невиност, била je жива зако-
пана; весталке.
весталке (лат. vestales) tu. весталинке.
вестерн (енг. western западни) популарни назив
за филмове и романе y којима ce приказује
амерички „дивљи запад"; јунаци су колониза-
тори - пионири, каубоји, револвераши, шери-
фи, пустолови, Индијанци.
вестибил (фр. vestibule) в. вестибул.
вестибул (лат. vestibulum, фр. vestibule) трем,
предворје, улаз y кућу; предсобље; вести-
бил; вестибуларни апараШ (сисшем) чуло за
равнотежу, смештено y унутрашњем уху.
вестигије (лат. vestigium, vestigia) ПЛ. стопе, тра-
гови ногу, трагови.
вестијар (лат. vestiarius, vestis одело, одећа) тр-
говац хаљинама, хаљинар; код католика: над-
зорник свештеничких одежда и црквених
утвари.
вестијариј(ум) (лат. vestiarium) соба где стоје
хаљине, хаљинарница; облачионица и свлачи-
оница, гардероба.
веститура (нлат. vestitura) облачење, одевање;
закалуђеривање, свечано облачење манастир-
ског искушеника y калуђерско одело (код ка-
толика). ветатив (лат. veto забрањујем)
лингв. забрански
начин, начин забране. ветеран (лат.
veteranus, vêtus стар) стари вој-
ник, ислужени војник, нарочито онај који je
учествовао y рату, стари ратник; физ. човек
остарео y служби, човек који je стекао иску-
ство y неком послу. ветеранција (нлат.
veterantia) одмор после ислу-
женог пуног рока службе, стање једног ветера-
на; вешерансшво.
ветерина (лат. veterina) наука о сточним боле-
стима, марвено лекарство; школа за марвене
лекаре, ветеринарски факултет; вешеринар-
ска медицина.
ветерииар (лат. veterinarius) марвени лекар, жи-
винар, онај који je свршио факултет ветери-
нарске медицине или равноправну високу
школу и добио диплому марвеног лекара.
ветернус (лат. veternus дремљивост) мед. болесна
жеља за спавањем, дремљивост, мртвило, мли-
тавост, летаргија.
вето (лат. veto) забрањујем, не примам, одбацу-
јем; y старом Риму: формула којом су народ-
ни трибуни оглашавали одлуке сената за нева-
жеће; y уставним државама владаоци имају, y
односу према народном представништву право
на неограничено (апсолутно) или само на
ограничено (суспензивно) вето; либерум вешо
(лат. liberum veto) право слободног одрицања,
или одбијања.
Ветус тестаментум (лат. Vêtus Testamentum)
Стари завет, списи Ст. завета.
већил (арап. wakîl, тур. vekil) пуномоћник, за-
ступник; некад турски министар.
вехабити (арап. Vahabi) yu. вахабити.
вехементан (лат. vehemens) жесток, плах, ва-
трен, страстан, необуздан, жустар.
вехементност в. вехеменција.
вехеменција (лат. vehementia) жестина, ватре-
ност, жустрина, плаховитост, силовитост, не-
обузданост; вехеменшност.
вехикл (лат. vehiculum) кола, превозно или пре-
носно средство; фиг. средство за преношење,
преносилац; спроводник; фарм. додатак течним
лековима који треба да им даде масу, облик и
др., обично дестилована вода; физ. проводник,
вод.
вехтер (нем. Wächter) чувар, стражар.
вецозаменте (итал. vezzosamente) муз. в. вецозо.
вецозо (итал. vezzoso) муз. нежно, благо, меко;
вецозаменте.
веџвуд (енг. wedgwood) врста енглеског полу-
порцулана, фајанса, названа по проналазачу
Џ.Веџвуду (1730-1795).
веш (нем. Wäsche) рубље, преобука; фиг. износи-
ти прљав веш.
вешплав (нем. Wäschblau) плавило за рубље.
виа (лат. via) в. вија.
вибралитет (нлат. vibralitas) физ. својство (или:
способност) тела да трепере, да ce њишу, тре-
внбрант 148 вигор
 перавост, њихавост; физиол. наизменична напе-
тост и лабавост делова тела. вибравт (лат.
vibrare трести, дрхтати) глас чија
je битна особина треперење; такав je, нпр.,
српскохрв. глас р, који ce ствара треперењем
врха језика на алвеолама горњих секутића.
вибрантав (фр. vibrant) устрептао, трептав,
дрхтав. вибратер (лат. vibrare витлати,
њихати; трепе-
рети, њихати ce) 1. мед. хируршки инструмент
који ce употребљава за болест женских полних
органа; 2. шех. гшеуматична машина за набија-
ње земљишта, бушење бетона и др. вибрато
(итал. vibrato) муз. дршћући, трепере-
ћи. вибратор (лат. vibrare) 1. тело које врши
меха-
ничко или електрично треперење; 2. справа
која неки предмет ставља y брзо треперење.
вибрафон (лат. vibrare треперети, грч. phônë
глас) муз. џез-инструмент састављен од метал-
них плоча нанизаних на покретном сталку;
ударањем батића о плочице производи ce ка-
рактеристичан треперав звук. вибрација
(нлат. vibratio) физ. треперење, треп-
тај; клаћење, њихање (шеталице); дрхтање,
подрхтавање; уп. осцилација. внбрациова
болест мед. обољење које настаје на
радним местима где су присутне вибрације;
испољава ce поремећајима y циркулацији,
костима, зглобовима, нервном систему и др.
вибриони (лат. vibrare треперети, нлат. vibri-
ones) ПЛ. кратке, завојите бактерије, нпр. иза-
зивачи колере. вибрирати (лат. vibrare)
дрхтати, треперети,
клатити ce, њихати ce; витлати, махати.
виброграм (лат. vibrare, грч. gramma црта)
Физ.
звучна кривуља која ce добије помоћу вибро-
графа; фонаутограм. виброграф (лат.
vibrare, грч. graphe) фт. справа
која аутоматски бележи трептаје звучних тела
посредством слободног ваздуха; уа. фонауто-
граф. вибрографија (лат. vibrare, грч. graphîa)
физ. на-
ука о треперењу звучних тела. виброскоп
(лат. vibrare, грч. skopéo гледам) физ.
справа за посматрање треперења.
вибростенд (лат. vibrare трести, дрмати, енг.
stand стајати) урећај за привикавање космо-
наута на потресе којима he бити изложени
приликом лета y космос. вибротерапија в.
палошерапија. вива (итал. viva) живео! вива
вокс (лат. viva vox) живи глас; жива реч,
усмено поучавање. вива вокс доцет (лат.
viva vox docet) живи глас
поучава, тј. жива реч има поучну снагу. вива
воце (лат. viva voce) живим гласом, живом
речју, тј. усмено. вивандје (фр. vivandier)
трговац који прати вој-
ску и продаје јој јело и пиће, пуковски крч-
мар; уш. маркетендер. вивант! (лат. vivant)
живели! вивариј(ум) (лат. vivarium) место где
ce држе и
гаје животиње (сувоземне и водене), звери-
њак, зоолошка башта.
виват (лат. vivat) живео!
ввват, крескат, флореат (лат. vivat, crescat, flo-
reat) живео, растао, цветао! (узвик при здрави-
цама и сл.), да живи, да расте, да цвета.
вивацитет (лат. vivacitas) животна снага; живах-
ност, живост, жестина, жар.
виваче (итал. vivace) муз. живахно, ватрено, са
жаром; виво, кон вивеца.
вивачисимо (итал. vivacissimo) муз. врло живо,
што живље, веома брзо.
вивер (фр. viveur) онај који воли добро да живи
и да ce проводи; vu. бонвиван.
вивипар (лат. vivipar) зоол. животиња која ce
жива раћа (за разлику од животиња које ce
легу из јаја); супр. овипар.
вивипаризам зоол. в. вивипарија.
вивипарија (лат. vivus жив, parere раћати) зоол.
рађање живих младунаца (за разлику од живо-
тиња које ce легу из јаја); вивипаризам.
вивисекција (лат. vivus жив, sectio сечење) отва-
рање тела живих животиња y циљу научног,
на-рочито медицинског испитивања.
вивисецирати (лат. vivus жив, secare сећи) отва-
рати (или: разуђивати) живе животиње y циљу
физиолошких огледа.
вивификација (нлат. vivificatio) оживљавање,
оживљење.
виво (итал. vivo) муз. в. виваче.
вивос воко, мортуос планго, фулгура франго
(лат. vivos VOCO, mortuos piango, fulgura fran-
go) „Живе дозивам, мртве оплакујем, муње ло-
мим", уоблчајени натпис на звонима: MOTO
познате Шилерове песме „Das Lied von der
Glocke" („Песма о звону").
вигвам колиба или шатор северноамеричких Ин-
дијанаца, обично од биволских кожа.
вигизам (енг. whiggism) начела и програм виго-
ваца.
внгилант (лат. vigilane) стражар, чувар, настој-
ник, надзорник.
вигилантан (лат.) будан, опрезан, пажљив, смо-
трен, обазрив, брижљив.
вигилавтибус легес сунт скрипте (лат. vigilanti-
bus leges sunt scriptae) правничко начело: за-
кони су писани за опрезне, тј. законе треба
познавати да ce не би о њих грешило, или: да
би човек могао штитити своје право, треба да
га будно чува.
вигиланција (лат. vigilantìa) будност, пажљивост,
опрезност, брижљивост.
вигилија (лат. vigilia) бдење, ноћно стражарење;
код Римљана: војничка ноћна стража која je
стражарила од заласка до изласка сунца; код
католика: служба уочи неког великог празни-
ка, дан уочи празника, навечерје; бденије;
ноћна молитва пре сахране за душу умрлог.
виговци (енг. whigs) Т. слободњаци, пријатељи
слободе, чланови енглеске либералне стран-
ке, противници торијеваца; y Сједињеним
Америчким Државама: присталице америчке
независности за време револуционарних рато-
ва y XVIII веку.
вигоња (фр. vigogne) в. викуња.
вигор (лат. vigere, vigor) животна снага, живах-
ност, крепкост; физ. силина, јачииа.
вигорозаменте вигорозаменте 149
визави
вигорозаменте (итал. vigorosamente) муз. в. виго-
розо.
вигорозан (нлат. vigorosus) снажан, јак, силан,
крепак, пун животне снаге, свеж.
вигорозо (итал. vigoroso) муз. снажно, крепко, жи-
вахно, силно; вигорозаменте, кон вигоре.
Видалова реакција мед. крвна реакција за утвр-
ђивање постојања цревног тифуса, паратифу-
са, срдобоље, колере, сакагије и др.
виде (лат. vide, videre) види, погледај, сравни,
упореди.
видеант конзулес... (лат. videant consules ne quid
respublica detrimenti capiat) нека конзули
обрате пажњу да држава не претрпи какву ште-
ту (формула којом je римски сенат, y опас-
ним временима, доносио одлуку да ce конзули-
ма даде већа власт); данас: израз којим ce
препоручује влади опрезност.
видеатур (лат. videatur) нека ce види, треба
виде-ти, тј. место наведено из неке књиге и
сл.
виде инфра (лат. vide infra) види доле, види ниже,
види доцније (утсњигама).
виделицет (лат. videlicet = videre licet) прил. као
што ce лако може видети, очевидно, јасно, ра-
зумљиво, наравно.
видео (лат. videre видети) сигнал слике y телеви-
зијским системима; колоке. целокупност ку-
ћних система базираних на употреби елек-
тронских камера и касетних магнетоскопа.
видео-арт (лат. video видим, енг. art уметност)
модерни правац концептуалне уметности y ко-
ме ce филмско-ликовне приче саопштавају на
телевизијском екрану помоћу видео-рикор-
дера.
видео-гејм (лат. video видим, енг. game игра)
врста игре електронским уређајем између два
партнера или између човека и машине, где ce
спретним руковањем добијају мали ликови
на екрану рачунара или телевизијског екрана.
видео-глава електромагнет на бубњу видео-ри-
кордера са 1500 обртаја y минуту.
видео-диск (лат. videre видети, грч. diskos колут)
ласерски гравирана плоча која носи запис те-
левизијског тона и слике који ce могу репро-
дуковати преко посебног уређаја.
видео-касета (лат. videre видети, фр. cassette ку-
тија) магнетна трака за запис и репродукцију
телевизијских сигнала (слике и тона), смеш-
тена y пластично кућиште, које олакшава ру-
ковање (магнетоскоп сам аутоматски извлачи
траку и поставља je на предвиђени пут унутар
машине) и штити траку; разликују ce no кон-
струкцији и величини y зависности од магне-
тоскопског формата за који су намењене.
видео-клип (лат. videre видети, енг. clip) в.
видео-спот.
видео-конференција (лат. videre видети, confe-
rentia сабрати) телекомуникациона служба ко-
ја сликом и звуком омогућава да ce одржавају
састанци већег броја особа смештених на
разним местима.
видео мелиора (лат. video meliora) почетак поз-
нате Овидијеве фразе „Видео мелиора про-
бокве: детериора секвор" (Video meliora pro-
boque: deteriora sequor) - видим шта je боље,
покушавам, али ипак идем за оним горим, тј.
разум тражи једно, a страст друго.
видео-плејер (лат. videre видети, енг. player
играч, глумац) магнетоскоп који нема могу-
ћност снимања већ само репродукције гото-
вих снимака.
видео-рикордер (лат. videre видети, енг. recorder
записивач) магнетоскоп који користи траке y
касетама.
видео-спот (лат. videre видети, енг. spot nera,
мрља) кратак телевизијски програмски cer-
ine нт, најчешће представља одређену визу-
елизацију неке non или рок-композиције.
видео-тејп (лат. videre видети, енг. tape трака)
в. магнетоскоп, видео-рикордер.
видеотека (лат. video, грч. thêkê сандук) место
где су скупљене видео-касете различитог садр-
жаја, разврстане по областима.
видеотекс систем писаних информација које ce
преносе преко поштанских линија од главне
банке података до крајњих корисника; њиме
ce могу служити сви претплатници телефона
уколико су опремљени посебним додатним
уређајем и монитором слике; корисник по же-
љи бира податке који га интересују a y неким
решењима може y систем слати и своје поруке.
видеофон (лат. video видим, грч. phônë звук)
шехн. телефон са малим телевизијским екра-
ном на коме ce види саговорник.
виде супра (лат. vide supra) види rope, види на-
пред, види раније (у књигама).
видетур (лат. videtur) изгледа, чини ce; као им.
мишљење, налажење, схватање, нпр. дати
свој видетур дати своје мишљење о нечему.
види (лат. vidi) видео сам; видео.
видимација (лат. vidimatio) званично сравњење
и потврда, оверавање, овера једног акта, на-
рочито потврда да je препис веран оригиналу;
копија видимата (лат. copia vidimata) оверен
препис; про видимационе (лат. pro vidimati-
one) такса за преглед, за оверу.
видимус (лат. vidimus) видели смо, сравнили
смо; као ам. уверење о сравњењу с оригина-
лом; оверен препис.
видит (лат. vidit) видео je, сравнио.
видуалициј(ум) (лат. vidua удова, нлат. vidualiti-
um) прав. удовички део, који по закону припа-
да жени после смрти мужа.
видуитет (лат. viduitas) удовање, удовиштво,
удовичко стање, обудовелост; фиг. осамље-
ност, морална беда.
виза (лат. visum виђено, прегледано, фр. visa)
оверавање потписом и печатом да je нешто
виђено и прегледано (нарочито за путне
исправе, пасоше), званична овера; y картању:
основни улог (код фарбла).
визави (фр. vis-à-vis) лице y лице, према чему,
спрам чега, наспрам, спроћу чега; прекопута;
особа која ce налази насупрот другој особи,
преко пута од друге особе; узана кочија са два
седишта, преко пута једно од другог; мало
канабе за две особе тако да су, кад седе, окре-
нуте једна другој.
Византија 150 викаријус апостоликус
Византија (грч. Byzantion) Источно Римско
Царство, настало поделом Римског Царства
395. год. и трајало све до пада Цариграда y
турске руке, 1453. год.; Визант, Бизантија,
Бизант.
византнјскн (грч. Byzântikon) који ce тиче грч-
ког или источноримског царства; фт. који ка-
ди, који ce улагује старијима од себе, улаги-
вачки, удворички, пузавачки; бизантијски.
византинизам (грч. Byzântion) 1. византијска
уметност; 2. систем владавине сличан ономе y
Источноримском Царству, где je неограниче-
ни владар био y исто време глава државе и
цркве, и допуштао својим дворанима и љубим-
цима да врше утицај на најважније државне
послове; 3. фт. покорно служење и удварање
владарима, пужење пред вишима a надменост
према нижим од себе; лукавство y политици;
бизантинизам.
визаитинци (грч.) 1. ПЛ. грчки писци који су пи-
сали од времена Константина Великог (325)
па до пада Цариграда (1453) тј. до пропасти
Византијског Царства, и радили на историји,
аналистици, географији, археологији, фило-
зофији, теологији, реторици и поезији; 2.
златници грчких царева; бизантинци.
внзантологија (грч. Byzântion, logi'a) наука која
ce бави проучавањем целокупног живота (ду-
ховне и материјалне културе) y старој Визан-
тији; бизантологија.
визибилаи (лат. visibilis, videre видети) видљив,
очевидан, очигледан, приметан.
визибилитет (нлат. visibilitas) видљивост, оче-
видност, очигледност, приметност.
визија (лат. visio, videre) виђење, гледање; ПСШ.
халуцинација чула вида, представа коју сма-
трамо, услед болесне раздражљивости централ-
ног оргаиа (у полусну или y хипнотичном ста-
њу), за стваран опажај; приказа, причина, при-
виђење, опсена, утвара; уображење, сањарија;
књиж. песничка форма, омиљена y средњем ве-
ку и доцније, изнета као снови-визија (Данте-
ова „Божанствена комедија", Милтонов „Из-
губљени рај", Његошева „Луча микро-
козма").
визионар (илат. visionarius, фр. visionarie) видов-
њак, видовит човек, онај који може духом да
види; фт. занесењак, сањалица, песник.
визионоскоп (лат. visio гледање, грч. skopéô гле-
дам) специјална конструкција кинемато-
графа.
визир (итал. visièra, фр. visière) 1. део шлема:
решетка која покрива лице a не смета гледа-
њу и која ce може, према потреби, дићи и
спустити; 2. направа на ватреном оружју помо-
ћу које ce нишани, нишанска гајка, нишан;
3. на инструментима за мерење углова: задњи
диоптер.
визирати (лат. visere гледати, загледати, фр. vi-
ser) 1. нишанити, гађати, узети на нишан; 2.
имати y виду што, смерати нешто, тежити за
нечим; 3. одредити запремину посуде; 4. ове-
рити путне исправе, ставити визу на пасош и
др.; 5. делове и фигуре једног грба описати и
означити према правилима хералдичке умет-
ности. визис актис (лат. visis actis) прав.
пошто су виђе-
на, прегледана акта. визита (фр. visite)
посета, похода; лекарска по-
сета; преглед, прегледање (лекарско, царин-
ско); кратак женски огртач за посете.
визитатор (нлат. visitator) посетилац, походи-
лац, полазник; прегледач, надзорник имања;
калуђер који обилази манастире свог реда или
своје области. визитација (лат. visitano)
посећивање, похађа-
ње, посета; преглед, прегледање, смотра; на-
рочито: преглед стања y којем ce налази нека
установа или неко надлештво; тј. мали одред
војника који je под надзором једног подофи-
цира. визнткарта (нем. Visit-karte)
посетница, пријав-
ница, карта са именом, презименом, звањем и
местом становања. визориј(ум) (нлат.
visorium) muu. справа која
држи рукопис са кога слагач слаже, придржа-
вач листова; тенакл. визуелан (лат. visualis)
<>ПТ. ВИДНИ, који ce тиче
вида; визуелно памћење оно које ce поглавито
ослања иа представе добијене чулом вида; ви-
зуалан. визум (лат. visum) оно што je
виђено, појава,
призор, слика; представа, слика уобразиље;
такође: виза. визура (лат. videre видети,
visum) ошт. замиш-
љена црта која полази из посматрачева ока и
иде кроз дурбин право до предмета посматра-
ња; угао гледања, ракурс. вија (лат. via пут)
средство, начин; на адресама:
преко, нпр. вија Београд преко Београда; ин
вија јурис (лат. in via juris) путем права, прав-
ним, законским средствима; виа. вија
грације (лат. via gratiae) apae. путем мило-
сти, путем помиловања. вијадукт (нлат. viae-
ductus) мост изнад долине-,
пута, баровитог места и сл. вија негатива
(лат. via negativa негативни пут)
доказивање путем оспоравања, изрицањем
негативних судова. вијатикум (лат. viaticum)
путни трошак, попут-
нина; код старих Римљана: новац који ce ме-
тао мртвацу y уста да плати Харону превоз
преко реке Стикс; код католика: последња
причест која ce даје самртнику; последња по-
маст. вијаториј(ум) (лат. viatorium)
путомер; ходо-
метар. вија факти (лат. via farti) арав.
насилно, силом,
самовољно, самовласно. викар (лат. vicarus)
заступник, заменик, намес-
ник (nane, патријарха) y једној области, би-
скупији, дијецези итд.; y Енглеској: нижи
свештеник, капелан. викарија (нлат.
vicarìa) звање и власт једног
викара, намесништво, делокруг вамесников;
капеланство; викаријаШ. викаријус
апостоликус (нлат. vicarius apostoli-
cus) „апостолски намесник", високо свештено
лице y римокатоличкој цркви.
викарни 151 виндкоун
викарни (лат. vicarius) намесни, заступајући,
одмењујући; намеснички; викарна крварења
мед. крварења на нос место менструације; исих.
психички садржај који ce јавља уместо неког
другог психичког садржаја.
викенд (енг. week-end) недељни одмор, почиње
суботом по подне и траје до понедељка ују-
тро, a обично ce проводи ван места стано-
вања.
викендица кућа за одмор викендом.
Викерсов апарат (по британском војном кон-
церну) апарат за испитивање тврдоће матери-
јала утискивањем дијамантске пирамиде y
испитивани материјал.
викинг (стнорд. vikingr) борац, ратник, јунак,
нарочито јунак на мору, гусар; име гер-
манских становника Скандинавије који су, од
VIII-XI века, били на злу глаеу као гусари.
виклер (нем. wickeln омотавати, савијати) сви-
так за коврчање косе; папијота.
виклифити ПЛ. присталице енглеског теолога Џо-
на Виклифа, претходника реформације y XIV
веку, који ce истакао y борби против злоупо-
треба y католичкој цркви и тражио чистоту
хришћанског учења.
виконт (нлат. vicecomes, фр. vicomte, енг. visco-
unt) француска племићка титула између гро-
фа и барона; подгроф, титула грофовог сина
коју носи за очева живота; поседник власте-
линства y Француској.
виконтеса (фр. vicomtesse) жена или ћерка ви-
конта.
викс (нем. Wichse) маст за обућу, паркет или
neh.
виксати (нем. wichsen) чистити обућу, паркет
или neh машћу за чишћење (виксом).
виктимологија (лат. vidima жртва, грч. logia на-
ука) грана криминологије која проучава од-
нос жртве и злочинца, улогу жртве y настанку
злочина и сл.
Викторија (лат. Victoria) миш. богиња победе
код старих Римљана (код Грка: Нике), коју су
представљали са крилима и ловоровим венцем
или палмовом гранчицом y руци; астр. астеро-
ид откривен 1850. год.
викторија-оранж хем. златножута боја израћена
од креозота и шалитрене киселине, за бојење
вуне и свиле.
викториозан (лат. victoriosus, фр. victorieux) по-
бедоносан, победнички.
виктуалијанци (нлат. victualia) ал. опасни мор-
ски разбојници y XIV и XV веку y Источном и
Северном мору, првобитно граћани из Росто-
ка и Визмара који су, по наредби свог војводе
(херцога), сачекивали бродове и одузимали им
виктуалије, које су после носили опседнутим
Стокхолмљанима; виталијанци.
виктуалије (нлат. victualia, vivere живети) ПЛ. ЖИ-
вотне намирнице, храна.
виктус (лат. victus, vivere живети) начин живота;
средство за живот, издржавање; викШус ет
амиктус (лат. victus et amictus) храна и одело.
викуња (шп. vicuna) перуанска овца, лама; фи-
на, свиласта вуна ове овце; вигоња.
вила (лат. villa, фр. ville) летњиковац, кућа
израћена y облику летњиковца.
вилајет (арап. wiläyä, тур. vilâyet) место рође-
ња, завичај; покрајина, провинција, област
којој стоји на челу валија (у Турској).
вилајетлија (арап.-тур. vilayetli) земљак.
виланела (фр. villanelle, итал. villanèlla) пастир-
ска песма састављена из непарног броја шер-
цета и завршена строфом од четири стиха;
песма уз коју ce игра.
вилеђатура (итал. villeggiatura) летње време ко-
је ce, ради разоноде и одмора, проводи на
селу, живот на селу ради разоноде; летња све-
жина.
вилис (лат. vilis јевтин) прост, мале вредности,
без вредности, незнатан, рћав; вилиорис кон-
диционис (лат. vilioris conditionis) слабијег са-
става, незнатније вредности; корпус виле
(лат. corpus vile) огледни објекат без вред-
ности.
вилификација (нлат. vilificatio) побијање (или:
обарање) цена, смањивање вредности; унижа-
вање, врећање.
вилстек (енг. vealsteak) пржен или печен комад
телећег меса.
ВИЉ (тур.) зоол. СЛОН.
ви мандати (лат. vi mandati) прае. no заповести,
на основу наредбе. вина (инд.) муз. најстарији
индијски музички ин-
струмент од бамбусове трске и са 4 жице, сли-
чан мандолини. виналије (лат. vinalia) ПЛ.
светковине вина које
су y старом Риму слављене два пута годишње:
19. IX y част Венере и 22. IV y част Јупитера.
вина медиката (лат. vina medicata) ПЛ. фарм.
меди-
цинска (или: лековита, биљна) вина. Винди
в. Венди. виндикативан (нлат. vindicativus)
осветољубив,
осетљив, жељан освете, казнени, одмаздни.
виндикација (лат. vindicatio) освета: узимање y
заштиту, заштићивање; прав. захтев за повра-
ћај ствари сопственику. виндикациона тужба
прав. тужба за заштиту своји-
не; такође: виндикта. виндикационо право
врав. право тражења да ce
испоручена роба врати сопственику ако je ку-
пац, пре но што je исплатио, постао инсол-
вентан. виндикта (лат. vindicta) освета;
кажњавање; ирае.
тужба због нанесене штете; законско гоњење и
кажњавање преступника; код старих Римљана:
штап слободе којим je претор додиривао ро-
ба и тако га ослобађао. виндицирати (лат.
vindicare) осветити, кажња-
вати; штитити, бранити; ирав. полагати на
нешто право као на сопственост, судским пу-
тем тражити своје натраг; досудити; дозначити
судски. виндјак(н)а (нем. Windjacke) кратак
спортски
капут од лаке непромочиве тканине кроз коју
ветар не може да продре. виндкоун (енг.
wind ветар, cone купа) урећај од
такнине y облику кобасице који показује пра-
вац ветра.
Виндобон 152 виоливо секондо
а
Виндобона (лат. Vindobona) староримско име за
Беч. винегрет (фр. vinaigrette) умак од
сирћета, уља,
соли, бибера и других зачина за салате, кувано
месо, поврће и др. винер-швицла (нем.
Wiener Schnitzel) бечки
одрезак, шницла. Вииивартер-Бургерова
болест (по нем. хирургу
А. Винивартеру, 1848-1917. и амер. интерни-
сти Л. Бургеру, 1879-1943) обољење које ce
јавља код младих пушача, чешће код мушка-
раца него код жена (75:1); знаци: шетајуће
запаљење вена, болови y рукама и ногама,
утрнулост и ранлце на врховима прстију;
тромбангитис облитеранс, Биргерова бо-
лест, Бургерова болест. винил хем.
једињење y виду гаса, које има спо-
собност да под утицајем катализатора поли-
меризује, тј. да ce поједини његови молеку-
ли међусобно вежу y дуге праве ланце с вели-
ком молекулском тежином. вннифнкатор
(нлат. vinificator) произвођач вина,
направа помоћу које вино може превирати и
кад je затворено. винификацнја (нлат.
vinificatici) произвођење
(или: производња) вина, вештина справљања
вина. винкл (нем. Winkel угао) име већег
броја ин-
струмената за мерење углова, нарочито занат-
лијских; угломер. винклаг (нем. Winkelhaken)
ТИП. врстач, слагаљ-
ка (мала метална преграда, y ширини штампа-
ног ретка, коју ручни слагач држи y левој ру-
ци и y њу, десном руком, слаже слова), слага-
чица. винктура (лат. vinctura, vincire) врпца,
веза, спо-
на; спајање, здруживање. вивкулација (лат.
vincula окови) везивање;
ограничење права располагања хартијама од
вредности и њихова преношења на друго
лице. винкулум (лат. vinculum) конопац, уже,
веза, пе-
тља, врпца. винкулум конјугале (лат.
vinculum conjugale)
брачна веза, брак. винкулум матримонии
(лат. vinculum matrimonii)
в. винкулум конјугале. виновник (рус.
виновник) кривац; изазивач, про-
узроковач. внноленцнја (лат. vinolentia)
пијанство, пија-
ност; склоност пићу, опијање. винометар
(лат. vinum вино, грч. métron) справа
за мерење јачине вина, виномер. вино секо
(итал. vino secco) италијанско вино од
сувог грожћа; сект.
вино тннто (шп., итал. vino tinto) в. тинто.
винофобнја (лат. vinum, грч. phobéô бојим ce)
страх од вина, мржња на вино, гађење од вина.
винт (нем. Gewinde) ручна дизалица са зупчани-
ком; уп. гвинт. вннум мисале (лат. vinum
missale) причесно вино
(у католичкој цркви). винцилир (мађ.
vinczeller од нем. Winzer) стру-
чан виноградар; чувар винограда, пудар.
винчестерка (по имену америчког конструктора
Винчестера - Winchester) врста војничке и ло-
вачке пушке. виња (фр. vigne, итал. vigna)
винова лоза, вино-
град; пољска кућа, летњиковац. вињета (фр.
vignette) шара која служи као украс
(у књигама, на писмима, марамицама); мали
бакрорез или дрворез као украс на корицама,
y почетку или на крају књиге; монополски
завој са печатом (на дувану, папиру, жигица-
ма) уп. еШикета. виола (лат. viola) 1. бот.
љубичица, љубица и
друго цвеће са мирисом сличним мирису
љубичице. виола (итал., шп. viola, фр. viole,
нлат. vitula) 2.
муз. општи назив за већи број музичких гудач-
ких инструмената. виола алта (итал. viola
alta) муз. в. виола ди
брачо. виола д'аморе (итал. viola d'amore) .«w.
љубавна
виолина, брачу сличан музички инструмент
веома љупких тонова, раније са 12-14 жица, од
којих су неке биле металне, доцније само са
седам цревних жица. виола ди брачо (итал.
viola di braccio) муз. алт-
-виолина, брач-виолина; виола алта. виола
ди гамба (итал. viola di gamba) муз. виолон-
чело.
виоларе јус територијале (лат. violare jus terri-
toriale) прае. повредити сопственичко или зем-
љишно право. внолата (лат. violata)
обешчашћена, силована
девојка. виолација (лат. violatici) прав.
повреда права,
преступ закона; оскрвњење, осрамоћење;
обесвећење. виолеитан (лат. violentus) силан,
жесток, напра-
сит, плаховит, горопадан, претеран, прекоме-
ран; насилан, принудан. виолентност (лат.
violentia) в. виоленција. виоленција (лат.
violentia) силина, жустрина, же-
стина, напраситост, плаховитост, необузда-
ност, претераност; сила, насиље. виолет
(итал. violetto, фр. violet) љубичаст; ме-
шавина плаве или црвене боје; y видљивом
спектру: боје сунчаних зракова које ce најја-
че ломе. виолета (тал. violetta) муз. виолица,
мала виоли-
на; бот. љубичица. виолетан (фр. violette)
који je боје љубичице,
љубичаст. виолии (нлат. violinum) хем.
материја коју садрже
многе врсте љубичица и која изазива повра-
ћање. виолина (итал. violino) муз. ћемане,
најважнији
оркестарски инструмент са четири жице (g, d,
a, e), y данашњем облику израђен y Италији
y XVII веку. виолино пиколо (итал. violino
piccolo) муз. најма-
ња виолина, четвртина виолине. виоливо
прнмо (итал. violino primo) муз. прва ви-
олина. виоливо секондо (итал. violino secondo)
муз. дру-
га виолина.
виолирати 153 виртуозност
виолирати (лат. violare) повредити, преступити
закон; нарушити, погазити уговор, обавезу;
силовати, обешчастити; оскрнавити, обесве-
тити. виолон (фр. violon) муз. в. виолина; по
итал. ви-
олоне (violone) : бас-виолина y XVII и XVIII ве-
ку најдубљи гудачки инструмент y басу, да-
нашњи контрабас, виолончело (итал.
violoncello) муз. мали виолин-
ски бас који ce за време свирања држи између
колена; виола ди гамба, чело. ВИП (скр. од
енг. Very Important Person) зна-
чајна личност (дипломата, уметник) која на
аеродромима и царинама не подлеже уобичаје-
ним процедурама. вип (енг. whip) топло пиће
од белог вина, јаја,
лимунова сока, шећера и зачина. випер-ин
(енг. whipper-in) надзорник и гонилац
ловачких naca; ПОЛ . истакнут члан странке ко-
ји другове из странке збира за гласање y ен-
глеском Доњем дому. ви пресидии (лат. vi
praesidii) на основу председ-
ничког права, на основу права које даје пред-
седнички положај. вирагинитет (нлат.
viraginitas) фшиол. поремећај
y полном развитку код жена, који ce састоји
не само y непотпуном развитку унутарњих
полних органа, са слабом или потпуно изоста-
лом менструацијом, него и y томе што таква
жена и y развитку секундарних сполних обе-
лежја личи на мушкарца: мале груди, брада-
тост, дубок глас, промене y карактеру; уа. ги-
нандрија, вирилизам. вираго (лат. virago)
мушкобања, мушкарача, же-
на која изгледа и понаша ce као мушкарац.
вираж (фр. virage) ивиј. нагао заокрет, кружно
спуштање авиона. виргинал (лат. virga
гранчица) муз. инструмент
сличан клавиру; спинеш. виргиналан (лат.
virginalis) девојачки, девичан-
ски; физ. чист, чедан. виргинеус морбус (лат.
virgineus morbus) мед. де-
војачка болест, малокрвност, бледило.
виргинитет (лат. virginitas) мед. нетакнутост жен-
ског девичњака (химена), девичанство, дево-
јаштво, сполна невиност; фиг. чедност, чи-
стота. вирго (лат. virgo) мед. девојка, девица;
вирго ин-
шакта невина девојка. ви рескрипти (лат. vi
rescripti) прае. на основу
наредбе, по заповести. вирибус унитис (лат.
viribus unitis) сједињеним
силама, целокупном снагом. виридариј(ум)
(лат. viridarium) врт за уживање и
забаву, градина, башта. виридин (лат. viridis
зелен) бот. зелена бојена
материја y биљака; уи. хлорофилин. вирилан
(лат. virilis, vir муж) мушки, мужеван;
одважан; вирилни глас в. вотум вириле.
вирилесценција (нлат. virilescentia) зоољ. појав-
љивање мушких особина код женских живо-
тиња y старости, нарочито код птица.
вирилизам (лат. vir муж, virilis) в. вирагинитет.
вирилист(а) (лат. virilis) ПОЛ. члан неког политич-
ког тела по положају a не по избору.
вирилитет (лат. virilitas) мушкост, мужевност;
зрелост, зрело доба; <рш. одважност.
вирилна порција (лат. virilis portio) прав. део на-
следства који припада појединцу.
вирион биол. зрела вирусна честица, састављена
од једра које чине нуклеинска киселина и бе-
ланчевинасти омотач.
вирипотенција (лат. viri potentia) мушка снага,
способност, мушкост; женска способност за
ступање y брак.
вирман (фр. virement) фин. исплата која ce врши
без готовине, простим књижењем; преношење
новца с једне буџетске партије или позиције
на другу; трг. узајамно обрачунавање; мор.
обртање (или: окретање) лађе.
вирманисати (фр. virement) фин. пребацивати
(или: пребацити, пренети, преносити) из јед-
не буџетске партије или позиције на другу;
трг. вршити обрачун; мор. окретати лађу.
вирозе (лат. virus отров) мед. заразне болести
изазване вирусима.
вирола (фр. virole) спирални свитак y сату; че-
лични калуп за ковање новца.
вирологија (лат. virus отров, lògos реч, говор)
наука о вирусима.
виртуалан (нлат. virtualis) в. вирШуелан.
виртуалитет (нлат. virtualis) способност за рад,
моћ деловања, мирујућа или дремајућа сна-
га; битна или појамна важност.
виртуелан (фр. virtuel, лат. virtus способност,
ваљаност, снага) снажан; могућан; способан за
дејство, настројен за деловање, који je спо-
собан за рад, али ce том способношћу не ко-
ристи, са прикривеном снагом; физ. који ce
добија пресеком продужења стварних зракова
на супротну страну, привидан, уображен; прин-
цип виртуелних померања: начело могућих
померања; cyup. реалан.
виртуелан лик ОПШ. ЛИК неког предмета добијен
одбијањем светлости о огледало или прела-
мањем кроз сочиво, настаје продужењем на
другу страну стварних одбијених или прелом-
љених зракова. Лик предмета y равном огледа-
лу je виртуелан.
виртуелна брзина физ. принцип или начело вир-
туелних брзина или виртуелних померања:
ако je нека веза материјалних тачака на које
нападају силе y равнотежи, онда je збир вирту-
елних, тј. могућних, радова ових сила једнак
нули за сва мала при даној вези виртуелна, тј.
могућна, померања нападних тачака.
виртуелна жижа ОПШ. КОД издубених сочива она
тачка из које изгледа да полазе зраци који
напуштају сочиво по преламању павши на н.
паралелно.
виртуоз (нлат. virtuosis, итал. virtuoso) човек ко-
ји je y некој вештини или уметности дости-
гао савршенство, поглавито y техничком no-
nne ду.
виртуозан (нлат. virtuosis) ваљан, одличан, са-
вршен.
виртуозност (нлат. virtuositas) савршена вешти-
на, нарочито y музици.
виртус 154 витамини
виртус (лат. vir, virtus) мушка снага, мушкост,
снага која дејствује, ваљаност, храброст; вр-
лина, крепост.
вирулентан (лат. virus отров, virulentus отрован)
мед. пун љутих и опаких сокова, отрован, гно-
јав; физ. једак, загрижљив, пун жестине.
внруленција (нлат. virulentia) мед. гнојење ране,
отровност, способност патогених бактерија
да продру y стран, жив организам, да луче
отровне продукте и да, на тај начин, изазива-
ју обољења; фиг. јеткост, загрижљивост.
вирус (лат. virus отров) 1. мед. изазивач болести,
заразна клица, отров, нарочито отров што га
луче мртве или живе бактерије. 2. рач. разорни
рачунарски програм који ступа y дејство без
знања корисиика y циљу мењања структуре
података или брисања записа y меморији или
на диску рачунара; може да служи и као зашти-
та оригиналних рачунарских програма од
крађе.
вирусологија (лат. virus, грч. logia наука) мед.
наука о вирусима; инфрамикробиологија.
вирцинија врста дувана и цигара; потиче из се-
верноамеричке државе Вирџиније (Virginia).
виршафтерица, виршафтерка (нем. Wirtschafte-
rin) жена која води домаћинство нежењена чо-
века.
виршла (нем. Würstel) врста мале кобасице.
вис (лат. vis) сила, снага, моћ, власт.
внс апсолута (лат. vis absoluta) врав. апсолутна
сила (кад je неко присиљен да нешто учини
или не учини због апсолутне силе, од које ce
није могло бранити нити je одбити).
вис армата (лат. vis armata) оружана сила,
војска.
вис атрактива (лат. vis attractive) физ. привлачна
сила.
вис ввва (лат. vis viva) физ. жива сила, кинетичка
енергија.
вис виталис (лат. vis vitalis) животна снага.
вис иверције (лат. vis inertiae) физ. сила лениво-
сти, ленивосна сила.
вискача (шп. viscacha) зоол. зецу слична јужно-
америчка животиња, укусна меса и веома це-
њеног крзна, које представља важан трг. ар-
тикл.
виски (енг. whisky) енглеска ракија од жита; ви-
соке отворене двоколице са једним коњем.
вискоза (лат. viscum лепак) хем. целулозна маса
(за израду вештачке свиле и филмова).
вискозан (лат. viscosus, viscum лепак) тегљив,
лепљив (за тело које под дејством притиска
на његову површину стално мења свој облик
каже ce да je вискозно).
вискозиметар (лат. viscum, грч. métron) апарат
за мерење вискозности неке течности, наро-
чито лакова, уља и др.
вискозитет (нлат. viscositas) физ. лепљивост, тег-
љивост, својство вискозног тела; вискозност.
вискозност физ. в. вискозиШет.
вис легис (лат. vis legis) apae. законска сила, сила
закона.
вис мајор (лат. vis maior) виша сила, она сила
против које ce човек не може борити нити je
отклонити; форс мажер.
виспрен (рус.) 1. оштроуман; вешт, сналажљив;
духовит; 2. племенит, узвишен.
вис пробавди (лат. vis probandi) доказна снага,
снага доказа.
вист (енг. whist) енглеска игра карата са четири
играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера,
лимуна и црног вина.
виста (итал. vista) трг. виђење, увид, показивање
менице; a виста (итал. a vista) одмах no ви-
ђењу, тј. менице.
виставижн (енг. vistavision) филмска техника y
којој ce сцене снимају телеобјективом са
углом снимања од 75 степени; филмска трака
окреће ce двапут брже него при снимању обич-
ним апаратима и то водоравно уместо верти-
кално, тако да ce поље снимања повећава дво-
струко; касније ce овако снимљен филм реду-
кује на обичну величину, a слике му ce одли-
кују изванредном јасноћом, нарочито пејза-
жа и масовних сцена.
висцера (лат. viscera) tu. мед. унутрашњи органи
животињског тела; утроба, нутрица, дроб, ср-
це, плућа, црева, јетра итд.
висцералав (нлат. visceralis) утробни, дробан,
који ce тиче унутрашњих органа животињског
тела.
висцероцептор (лат. viscera, receptor прималац)
биол. нервни завршеци осетљиви на надражаје
из унутрашњих органа тела.
висцндан (нлат. viscidus) жидак, густ, лепљив;
фиг. отпоран, тврдоглав.
вита (лат. vita живот) животопис, ток живота, ку-
рикулум вите.
вита бревис, ape лонга (лат. vita brevis, ars longa)
живот je кратак, уметност je дуга (латински
превод почетка Хипократових „Афоризама").
виталан (лат. vitalis) животни, који ce тиче жи-
вота; живахан, способан за живот, са животном
снагом; оживљавајући, који помаже живот;
фт. веома важан, битан, неопходан.
витализам (лат. vitalis животни) теорија по ко-
јој ce живот не може објаснити само
хемијско--физичким процесима y њему, него
треба узе-ти при том y обзир и извесне
нематеријалне факторе (eue виталис).
виталијанци (лат. vita) в. виктуалијанци.
виталист(а) фил. присталица витализма.
виталвтет (лат. vitalitas) животна снага, живот-
ност, способност за живот; просечно трајање
живота (нпр. код једног народа), вероватноћа
живљења.
виталви осећај ш. општи осећај живота. тј.
онај y коме ce огледа, y нашој свести, опште
стање нашег организма, целокупно здравстве-
но стање.
виталност (лат. vitalitas) в. виталитет.
витамини (лат. vita живот) пл. биол. разне хран-
љиве материје, још неиспитане довољно, ко-
је су за исхрану организма веома потребне;
налазе ce y већини намирница, нарочито y
зеленим деловима биљака, свежим плодовима
и семењу, y свежем месу, жуманцету, млеку и
др. Употреба хране y којој нема витамина
изазива разне болести (скорбут, рахитис, бе-
рибери, пелагру итд.).
вителус 155 воајеризам
вителус (лат. vitellus, vitulus) жуманце.
ви тестаменти (лат. vi testamenti) прав. силом опо-
руке, на основу последње воље, тестамента.
витилиго (лат. vitiligo лишај) мед. нестајање
пигмената y кожи, тако да ce на тим местима
појављују беле мрље. шп лејизам систем
радничких заједница који je
постао y Енглеској после првог светског рата,
са циљем да y индустријским предузећима
учествују, поред послодаваца, и радници y
сразмерном делу добити; име по првом пред-
седнику одбора који ce бавио овим питањем
Џ. X. Витлеју. витраж(а) (фр. vitrage)
стаклена врата; стаклена
преграда; прозорске завесе; прозори. витрај
(фр. vitrail) декоративне слике од комада
стакла y боји повезаних оловним тракама.
витрезан (лат. vitreus стаклен, фр. vitreux) cra-
mmer, кристаласт; провидан, сјајан.
витресцибилитет (нлат. vitrescibilitas) претвор-
љивост y стакло. витрина (фр. vitrine)
стаклен орман за смештај
ситнијих уметничких предмета; дућански
излог; прозор. витриол (лат. vitreolus дем. од
vitreus стаклен, фр.
vitriol, шп. vitriolo) хем. сулфат (тј. co сумпор-
не киселине) свакога од разних метала, бакра
(звани плави витриол, плава галица), гвожћа
(звани зелени витриол, зелена галица), цинка
итд. витриолизација (нлат. vitriolisatio) хем.
претвара-
ње y витриол. витрификација (нлат.
vitrificatio) постаклавање,
претварање y стакло, постакљење.
витрометар (лат. vitrum стакло, грч. métron)
ОПТ. апарат за мерење јачине ломљења зра-
кова. витротипија (лат. vitrum стакло, грч.
tîpos) веш-
тина израђивања фотографских слика на
стаклу.
витрум (лат. vitrum) стакло; кристал. виц (нем.
Witz) досетка, досетљивост, оштроум-
ност; духовита шала. вице (лат. vice) y
сложеним речима значи: под-,
замењивање, заступање некога, нпр. вице-ад-
мирал, вице-директор, вице-конзул. вице
верза (лат. vice versa) обратно, обрнуто, y
противном случају. вицедом (лат.
vicedominus) намесник, заменик
владара; управник црквених добара.
вицезимација (нлат. vicesimatio) двадесеткова-
ње, издвајање сваког двадесетог члана какве
велике чете побуњеника ради погубљења (код
Римљана). виценалан (лат. vicies двадесет
пута, analis го-
дишњи) двадесетогодишњи, који ce врши или
догаћа сваких двадесет година. вицениј(ум)
(лат. vicennium) време од двадесет
година. ви цесионис (лат. vi cessionis) прае.
силом, тј.
путем преношења или уступања. вициа
етатис (лат. vitia aetatis) ПЛ. мане, греси
(младићког) доба, греси младости. вицијум
(лат. vitium) мана, недостатак; погреш-
ка, промашај, омашка; заблуда, грех, криви-
ца, порок; «л. вициа.
вицијум каноникум (нлат. vitium canonicum) те-
лесна мана због које je неко неспособан да
буде свештеник.
вицијум кордис (лат. vitium cordis) мед. мана
срца.
вицијум натуре (лат. vitium naturae) мед. природ-
ни (или: уроћени) недостатак.
вициналан (лат. vicinalis суседски) општински,
сеоски; вицинална железница, железница,
обично узаног колосека, која везује само
оближња места, споредна железница; вицинал-
ни пут општински, сеоски пут, онај који ве-
зује само суседна села.
вициозан (лат. vitiosus) погрешан, покварен; по-
рочан, неваљао; мед. који има ману, који je ca
недостатком; вициозан посед ирав. посед који
није без замерке, без мане.
вициозитет (лат. vitiositas) поквареност, пороч-
ност, рћавост; вициозност.
вициозност (лат.) в. вициозитет.
вицмахер (нем. Witz, machen чинити) шаљивџи-
ја, духовит човек.
ви-џи (енг. vee-jay no аналогији са ди-џијем
-диск-џокејем) најављивач видео-касета y ди-
ско клубу.
Вишва-карман (инд.) „Творац васионе"; фил.
оличење стваралачке силе y природи, велики
архитект индијског пантеона (одговара грч-
ком Вулкану).
вишер (нем. wischen брисати) брисач, отирач;
справа на возилима за отклањање кише или
снега са стакла.
Вишну (инд.) један од три главна божанства y
брахманизму, првобитно бог Сунца; најпопу-
ларнији бог y брахманизму, са све већим бро-
јем поштовалаца (ваишнава). Да би ослобо-
дио богове или људе од зла, он je узимао на
себе разне облике (девет) и појављивао ce y
њима на Земљи, a његову десету инкарнацију
(калки) очекују тек y будућности, и тада he
уништити све своје непријатеље и ослободи-
ти свој народ од тућинског господарства.
вишнуизам (инд.) вера и учење вишнујита.
вишнуити (инд.) ил. обожаваоци и поштоваоци
бога Вишну.
Влашка некадашња румунска покрајина између
Карпата и Дунава; старији назив за Румунију.
ВМРО (мак. Внатрешна македоно-одринска ре-
волуционерна организација Унутрашња ма-
кедонско-одринска револуционарна организа-
ција) организација створена 1903. y Солуну
са циљем ослобађања од Турака, временом по-
стала пробугарска терористичка организаци-
ја и постојала све до II светског рата.
воајан (фр. voyant који види) песник „божанске
тајне", који „има моћ изузетно великог про-
стирања y свим правцима искуства и слутњи, и
интелектуалних радозналости које премашу-
ју област петорих чула човекових" (Исидора
Секулић).
воајеризам (од фр. voir видети, гледати) исих.
болесно тражење сексуалног задовољства y
no-
воал 156 воленс-
ноленс
 сматрању, најчешће без њиховог знања, na-
na особа, оних који ce свлаче и предају сек-
суалним активностима или обављају физи-
олошке потребе.
воал (фр. voile) превоз, вео, копрена, застор;
врста танког материјала.
Водан (нем. Wodan) мит. најглавнији бог свих
германских народа (скандинавски Один), бог
ветра, мртвих, победе, добре жетве и лекар-
ства; Вуотан.
водвиљ (фр. vaudeville) првобитно: француска
народна песма сатиричне садржине; данас: ве-
сео, мали поз. комад са куплетима; позориш-
те y којем ce приказују овакви комади.
водвиљист(а) (фр. vaudevilliste) писац водвиља.
вокабула (лат. vocabulum) лингв. реч, назив, име,
поједина реч (као предмет лексикологије и
лексикографије).
вокабулар (лат. vocabulum) реч; скуп речи које
припадају једном језику, једној науци, јед-
ној уметности, једном друштвеном слоју,
једном аутору.
вокабулнст(а) (лат. vocabulum реч) писац реч-
ника.
вокал (лат. vocalis, vox глас) грам. самогласник
(код нас гласови: а, е, и, о, у); супротно: кон-
сонант.
вокалан (лат. vocalis) грам. самогласнички; mac-
ini, који ce тиче гласа; изговаран, усмени (до-
каз); вокална музика певање; вокални кон-
церШ концерт y којем су само тачке певања.
вокале (итал. vocale) мУз. певајући.
вокализа (нем. Vokalize, итал. vocalizzo) муз. во-
кална композиција (вежба) без текста са пева-
њем на један исти вокал.
вокализам (фр. vocalisme) грам. теорија само-
гласника; самогласници једнога језика или
једне речи с обзиром на њихове међусобне
односе.
вокализација (нлат. vocalisatio) грам. претварање
сугласника y самогласнике; муз. изговарање са-
могласника при певању; вокализирање.
вокализе (итал. vocalizze) » вежбе y певању са
слоговима ut, re, mi, fa итд. (солмизација).
вокална хармонија (лат. vocalis, грч. harmonia
склад) складност два слога или више слогова
који долазе један за другим, с обзиром на
боју звука, нарочито кад вокал једног слога
зависи, y овом погледу, од вокала претходног
слога (особито y уралско-алтајским јези-
цима).
вокалски (лат. vocalis) грам. самогласнички.
вокатив (лат. vocativus) грам. пети падеж,
дозивни падеж; физ. обешењак, спадало,
несташко, онај кога човек често мора
прекорно да до-зива.
вокација (лат. vocatio) позив, позивање на неки
положај; дар, склоност (неком занимању, за-
нату, струци).
воки-токи (енг. walkie talkie) преносни радио--
телефон, конструисан 1933. год. y САД;
токи-воки.
вокмен (ент. walk ходати, шетати) мали пренос-
ни, батеријски напајани касетни магнето-
фон, који служи најчешће за репродуковање
тонских касета и њихово слушање преко слу-
шалица.
воковизуел (лат. vocalis гласан, visus вид, ви-
ђење) вишемедијски род уметности, користи
ce разним техникама, средствима и врстама
знакова ради преношења јединственог значе-
ња; зачетник идеје и главни теоретичар Вла-
дан Радовановић (1932).
вокодер (скр. од енг. voice-encoder) муз. уређај
који анализира звук (глас) и производи управ-
љачки сигнал применљив на други звук y току
синтезе y истом уређају.
вокс (лат. vox) глас, звук, тон; реч, израз; ад
воцем (лат. ad vocem) уз реч, при тој речи
(паде ми на памет); аса воце (лат. assa voce)
самим гласом, тј. без пратње неког инстру-
мента; суб хак воце (лат. sub hac voce) под
овом речи (при упућивању на речник).
вокс акута (лат. vox acuta) муз. висок (или: ош-
тар) глас.
вокс виргинеа (лат. vox virginea) муз. девојачки
глас (за једну октаву виши и умилнији оргуљ-
ски регистар но што je вокс хумана).
вокс кламантис ин дезерто (лат. vox clamantis in
deserto) глас вапијућег у пустињи, тј. Јова-
на Крститеља; фт. глас истине који нема деј-
ства, узалудио опомињање.
вокс попули, вокс деи (лат. vox populi, vox Dei)
оосл. глас народни je глас божји, тј. што народ
хоће, то je светиња.
вокс хибрида (лат. vox hybrida) мелез-реч, тј.
реч састављена од речи два или више језика,
нпр. за-интересовати, анти-тело.
вокс хумаиа (лат. vox humana човечји глас) муз.
оргуље које имају звук необично сличан људ-
ском гласу.
волабилитет нлат. volabilitas) површност, не-
сталност.
волан (фр. volant) перната лопта; крило ветре-
њаче; <рш. точак замајац; точак за управљање
аутомобилом; део листа који ce цепа (у приз-
наничкој књизи); карнер на женској хаљини.
волантан (лат. volans, фр. volant) који лети, ле-
тећи, који je y лету, лепршав.
волапик (volapiik = енг. world свет, speak гово-
рити) међународни, светски језик, претход-
ник есперанта, проналазак немачког свеште-
ника Ј.М. Шлајера (Schleyer, 1831-1912).
волат (итал. volta) зидни свод; засвођена просто-
рија.
волатилвзација (нлат. volatilisatio) хем. испарава-
ње, претварање y пару.
волва (лат. volva) бот. огша на младим печур-
кама.
волвулус (лат. volvulus) мед. завезаност (или: за-
плетеност) црева, увртање делова танког или
задњег црева око осовине свога опорњака.
воле (фр. volée) лет, летење (птица); фт. поло-
жај, ранг.
волеј (енг. volley) <м. ударац лопте (у тенису ре-
кетом, y фудбалу пуном ногом) док je y лету,
пре него што додирне тле.
воленс-ноленс (лат. volens-nolens) „хтео - не
воленти нон фит инјурија 157 волуминозитет
 хтео", тј.,кад ce нешто y сваком случају мора
учинити, без обзира на лично расположење.
воленти нон фит инјурија (лат. volenti non fit
iniuria) ономе ко пристаје не чини ce неправ-
да, ко хоће да му тако буде, томе je право.
волитиван (лат. volitio) 1. вољни, који потиче од
(или из) воље; 2. грам. допусни, жељни.
волиција (лат. volitio) acuì, хтење, воља, поједи-
начни акт воље, израз воље.
воло (лат. volo хоћу) сик воло, сикјубео (лат. sic
volo, sic jubeo) тако хоћу, тако заповедам, тј.
уместо свих разлога нека важи моја воља (по
једном стиху из Јувеналових сатира).
вол-о-ван (фр. vol-au-vent) кув. лиснато тесто пу-
њено рибом, месом, гљивама и др., лисната
паштета.
волонтер (фр. volontaire, лат. voluntarius) онај
који служи добровољно и бесплатно; доброво-
љац (војник).
Волстрит (енг. Wall Street) улица y центру Њу-
јорка y којој ce налазе највеће банке, берза
и брокерска предузећа; y преносном смислу:
ознака за моћ америчких капиталиста.
волт (скр. V) физ. јединица за мерење напона y
Међународном систему јединица; представља
онај напон на хомогеном жичаном проводнику
кроз који пролази струја од 1 ампера, a утро-
шена снага између те две тачке износи 1 ваш;
назив по италијанском физичару Алесандру
Волти.
волта (фр. volte, итал. volta, лат. volutus ваљан,
котрљан) y школи јахања: јахање y малом
кругу, терање коња y круг; y картама: вешти-
на y мешању карата тако да извесна карта
тачно дође на оно место које ce жели.
волта-електрометар (A. Volta, грч. êlektron, mé-
tron) физ. в. волтаметар.
волтажа (фр. voltage) напетост, напон струје ме-
рене y волтима, електрични напон.
волтаизам (A. Volta, фр. voltaisme) физ. галван-
ски електрицитет, галванизам.
волта-индукција (A. Volta, лат. inductio) физ. по-
јава изазивања (индуковања) електричне
струје y затвореном проводнику помоћу кре-
тања y његовој близини другог проводника
кроз који пролази струја, или помоћу спаја-
ња и прекидања струје y блиском проводни-
ку, или помоћу појачавања или слабљења
струје y том проводнику.
волтаметар (A. Volta, грч. métron) физ. справа за
мерење електролизом издвојених количина
супстанца; измери ли ce истовремено време
проласка струје, онда деоба издвојене коли-
чине временом даје y јединици времена из-
двојену количину, a одатле ce добија y једи-
ници времена кроз апарат протекла количина
електрицитета, тј. јачина струје (под прет-
поставком да je за све време збивања струја
стална); дакле, волтаметар служи и за мерење
јачине струје; уа. волтметар.
волтампер (A. Volta, A. M. Ampere) физ. произ-
вод из једног волта и једног ампера; служи за
мерење привидне Јснаге код наизменичне
струје.
волтера (фр. voltaire) велика наслоњача с ни-
ским седиштем a високим наслоном за главу,
названа по француском филозофу Волшеру.
волтеризам филозофија и начин мишљења
француског филозофа Волтера (1694-1778);
фриволан, епикурејски начин мишљења, као
код Волтера; волтеријанизам.
волтеријанизам (фр. voltairianisme) фил. в. вол-
теризам.
волтижер (фр. voltigeur) вештакy скакању;
играч на конопцу; врло вешт коњаник, јахач
вешт y скакању на коња; коњ обучен јахачком
вежба-њу; лаки пешак, стрелац (у
француској војсци).
волтижирати (фр. voltiger, итал. volteggiare) веш-
то ce бацити на коња или са коња; правити
вештачке скокове; играти на конопцу; фиг. бр-
зо прелазити с предмета на предмет.
Волтин елемент физ. галвански елемент састав-
љен од цинка, бакра и сумпорне киселине.
Волтин лук (по итал. физичару А. Волти, 1745-
1827) електрични лук, настаје електричним
пражњењем кроз гасове између две електроде.
Волтин стуб физ. стуб састављен од много елеме-
ната наслаганих један преко другог редом ба-
кар - течност (разређена H2SO4) - цинк.
волти субито (итал. volti subito) муз. брзо окрени
(на нотама).
волтметар (A. Volta, грч. métron) физ. инструме-
нат за мерење потенцијалне разлике, напон-
ске разлике; уи. волтаметар.
волтфас (фр. volte-face, лат. volvere окретати,
facies лице) вој. полуокрет, полуобрт; нагла
промена мишљења; направити волтфас из-
ненада ce окренути и испрсити пред неприја-
тељем који те гони; фт. нагло променити ми-
шљење.
волубилитет (лат. volubilitas) гипкост, покрет-
љивост, савитљивост, окретност; течност y го-
вору, слаткоречивост; несталност, променљи-
вост.
волумен (лат. volumen, volvere) рукопис, спис
овијен око штапића, свитак; књига, свеска;
физ. простор што га заузима једно тело, за-
премина; муз. обим, јачина, пуноћа (гласа,
звука).
волуменометар (лат. volumen, грч. métron) спра-
ва за мерење запремине чврстих и течних
тела.
волуметар (лат. volumen, грч. métron) физи-
олошки апарат за мерење промена y запреми-
ни појединих делова живог човечјег или живо-
тињског тела.
волуметрија (лат. volumen, metria) вештина ме-
рења запремине; фшиол. мерење промена y за-
премини појединих делова човечјег или живо-
тињског тела; хем. одређивање количине рас-
творене материје.
волуминозан (нлат. voluminosus) који ce састоји
из више делова, који je састављен из више
свезака; y много књига; велик, обиман, опсе-
жан, гломазан, кабаст, дебео.
волуминозитет (нлат. voluminositas) обимност,
опсежност, гломазност.
волумивозност 158 Вудсток
волуминозност в. волуминозшшш. волум-
теорија (лат. volumen запремина, грч.
theôrîa) хем. схватање по којем ce количине
тела спојених y хемијска једињења не за-
мишљају према њиховој тежини, него према
запремини. волунтаризам (лат. voluntas воља)
фш>. филозоф-
ски правац (психолошки и метафизички) који
сматра за битно својство душе вољу, a не ин-
телект, који, дакле, објашњава битност жи-
вота помоћу воље као основне функције ду-
шевног живота (Шопенхауер, Вунт); екон.
произвољно и неодговорно понашање управ-
љачких структура, које не води рачуна ни о
научној заснованости ни о исплативости и ко-
рисности подухвата. волунтаристи (лат.
voluntas воља) присталице
волунтаризма. волунтаристичка
психологија правац емпириј-
ске психологије који наглашава битни значај
процеса воље и осећања; супротно: интелек-
туалистичка психологија. волунтас (лат.
voluntas, volo xohy) воља; стат
про рационе волунтас (лат. stat pro ratione
voluntas) важи уместо разлога воља.
волунтас ултима (лат. voluntas ultima) арав. по-
следња воља, тестаменат. волунтатив (лат.
voluntas воља) лшгв. в. воли-
тиван. волуптуозан (лат. voluptuosus,
voluptas похота)
сладострасан, страсан, похотљив; забаван,
пријатан, пун весеља. волута (лат. voluta)
apx. украс на стубовима y
облику завојице, спирале, шара y облику пу-
жа, увојница; зоол. увијени пуж. волутација
(лат. volutatio) ваљање; фт. непосто-
јаност, несталност. волфрам (нлат.
wolframium) хем. веома тврд и
отпоран метал, атомска маса 183,85, редни
број 74, знак W, топи ce на 3410°; употреб-
љава ce за добијање волфрам-челика и за вла-
кна електричних сијалица; тунгстем.
волшебан (рус.) натприродан, чудотворан, ма-
ђијски.
волшебник (рус.) чаробњак, мађионичар.
вомика (лат. vomica) мед. чир, пришт; нарочито:
чир y плућима. вомикозан (лат. vomicosus)
мед. пун чирева,
гнојав.
вомирати (лат. vomera) mg. в. вомитирати.
вомитив (нлат. vomitivum) мед. средство које
изазива повраћање. вомитирати (лат.
vomitare) мед. повраћати, бљу-
вати; вомирати.
вомитус (лат. vomitus) мед. повраћање, бљување.
вон новчана јединица обе Кореје (1 вон = 100
чона). ворацитет (лат. voracitas, vorax
прождрљив)
прождрљивост; фт. грамжљивост, незајаж-
љивост. воркохолик (енг. workaholic
радохоличар) лич-
ност која пати од несавладиве потребе за
радом. востро конто (итал. vostro conto)
трг. на ваш
рачун.
вотант (лат. votans, vovere) гласач.
вотација (лат. votatio) гласање, изтласавање,
скупљање гласова; вотирање.
Вотергејт афера (енг. Watergate) политички
скандал y САД 1972-73. настао откривањем
уређаја за прислушкивање y изборном штабу
Демократске странке y згради Вотергејт (Wa-
tergate) y Вашингтону; прислушкивање су ор-
ганизовале присталице Републиканске стран-
ке уз знање најодговорнијих личности те
странке; ова je афера компромитовала и саме
врхове америчке државне управе.
вотив (лат. vovere заветовати, votivum) етн. за-
ветна жртва или дар божанствима, свецима,
црквама и др.; приноси ce y пољопривредним
производима или y израђевинама од гвожђа,
злата, сребра или воска.
вотиван (лат. votivus) заветован, заветни.
вотирање (лат. votatio) в. вотација.
вотирати (лат. votum, итал. votare, фр. voter)
дати свој глас за нешто, гласати за, изгласа-
ти, гласањем одобрити.
вотка (рус. водка) популарна руска ракија.
вотум (лат. votum, vovere) завет, обећање; глас
који ce даје за нешто, против нечега; гласа-
ње, изгласавање; ал. вота; кум вото (лат.
cum voto) e правом гласа; кум вото
илимиШа-то (лат. cum voto illimitatio) ca
неограниче-ним правом гласа; мео вото
(лат. meo voto) no мојој жељи, no мом
нахођењу, што ce мене тиче; суб вото
ремисионис (лат. sub voto re-missionis) ca
жељом за повраћај.
вотум вириле (лат. votum virile вирилни глас)
кнежевски појединачни глас, за разлику од ку-
ријалног гласа прелата, грофова y старом не-
мачком парламенту.
вотум децизивум (лат. votum decisivum) прав. од-
лучујући глас.
вотум консултативум (лат. votum consultativum)
шрав. саветодавни глас.
вотум куријатум (лат. votum curiatum) укупан,
заједнички глас; куријски глас.
вохајнит (нем. Wochein) MUH. синоним за мине-
рал боксит, назван по месту Бохиња (нем.
Wochein) y Словенији, где има лежишта бок-
сита.
воче (итал. voce) муз. певачки глас; a воче сола
(итал. a voce sola) само за један глас.
воче ди пето (итал. voce di petto) муз. пун глас,
глас из груди.
воче ди теста (итал. voce di testa) муз. глас из
грла.
вражда (рус. вражда) 1. свађа, завада, не-
пријатељство; 2. крвнина; 3. племенски ми-
ровни суд (тзв. крвно коло).
врак (нем. Wrack) оштећена лађа која ce више
не може оправити; фт. олупина, рушевина, не-
употребљива ствар.
врбаит минерал нађен међу арсенским рудама y
Македонији, назван по чешком минералогу
Врби.
врста (рус. верста) руска мера за дужину
(1,066,78 km); верста.
Вудсток (енг. Woodstock) летовалиште y САД y
вулва 159 Вуотан
 којем je 1969. одржан до сада највећи фести-
вал рок и non музике, y присуству више стоти-
на хиљада младих. вулва (лат. vulva) анаш.
спољашњи делови женског
сполног органа, стидница, срамница.
вулвитис (лат. vulva) мед. запаљење спољашњег
дела женског сполног органа.
ВуЛВО-утерИНСКИ (лат. VulvUS, Uterus) анаШ. СТИД-
нично-матерични, који припада стидници и
материци или ce тиче стиднице и материце.
вулвула (нлат. vulvula) зоол. материца код живо-
тиња.
вулгаран (лат. vulgaris општи, свакидашњи) ни-
зак, упрошћен, простачки.
вулгаризам (лат. vulgaris општи, свакидашњи)
прост, непристојан израз; непристојност,
простаклук.
вулгаризатор (лат. vulgaris обичан, свакидаш-
њи) онај који вулгаризује, претерано упро-
шћава научне појмове.
вулгаризација (нлат. vulgarisatio) упрошћава-
ње, упрошћење; чињење општим, заједнич-
ким, чињење да буде свима разумљиво; снижа-
вање вредности.
вулгаризовати (лат. vulgäre учинити општим,
опште познатим, нлат. vulgarisare) упростити
нешто; учинити нешто општим, заједничким,
објавити, обнародовати, учинити да нешто
буде свима разумљиво.
вулгаритет (нлат. vulgaritas) обичност, простак-
лук, просташтво, нискост; простачки начин
изражавања; вулгарност.
вулгарност в. вулгаритет.
Вулгата (нлат. Vulgata) латински превод Светог
писма који je католичка црква признала као
аутентичан на Тридентинском црквеном сабо-
ру 1546. год.
вулго (лат. vulgo) арил. код народа, y народу;
уопште, обично, y обичном животу, народски,
језиком простог света, просто речено.
вулго квезитус (лат. vulgo quaesitus) прав. дете
блуднице.
вулгус (лат. vulgus) народ, пук, светина, гомила.
Вулкан (лат. Vulcanus) миш. староиталски бог ог-
ња (нарочито његове разорне снаге) и метал-
ских радника или ковача, са радионицом y вул-
кану Етни; син Јупитера и Јуноне, муж Вене-
рин (одговара грчком Хефајсту).
вулкан (лат. vulcanus) геол. место на Земљи где je
она толико дубоко отворена да из њене вреле
унутрашњости могу избијати на површину To-
rme nape и гасови, врућ пепео, усијано каме-
ње и растопљене стене; ватрени брег (назив по
богу Вулкану).
вулканизам (лат. vulcanus) геол. све вулканске
радње и њихове последице које су y тесној
вези са поремећајима y Земљиној кори; схва-
тање да je Земља добила свој данашњи облик
дејством ватре (супр.: непшунизам).
вулканизатор в. вулканизер.
вулканизација (лат. vulcanus, нлат. vulcanisatio)
поступак при загревању гуме, каучука и гута-
перке, помешаних са сумпором, на температу-
ри од 130-140°С. Ha тај начин ове материје,
које су иначе на 0° тврде као дрво a које на
вишој температури омекшају, постају, услед
високе температуре, еластичне и не раствара-
ју ce, као обично, y етру, бензолу, терпентину
и др.
вулканизер онај који вулканизира.
вулканизовати (лат. vulcanus, нлат. vulcanisare)
каучуку и гутаперки додавати (или: додати)
сумпора, па их онда на високој температури
учинити да постану еластични и нераствор-
љиви.
вулканисти (лат. vulcanus) ал. геол. присталице те-
орије да je Земља свој данашњи облик доби-
ла дејством ватре (супротно: непШунисти);
пр. вулканистички.
вулканитет (нлат. vulcanitas) геол. постанак (или:
порекло) вулкана; својство неког тела доби-
јено дејством ватре.
вулканити (лат. vulcanus) геол. вулканске стене
(које су постале ерупцијом вулкана).
вулканологија (лат. vulcanus, грч. logi'a) геол. на-
ука која до ситница изучава све вулканске
појаве.
вулкорд (енг. woolcord) врста јаке енглеске ву-
нене тканине, нарочито за чакшире.
вулнерабилан (нлат. vulnerabilis) рањив, који ce
може ранити, повредљив, озледљив; фиг. слаб,
неотпоран.
вулнерабилитет (нлат. vulnerabilitas) рањивост,
повредивост, озледивост; неотпорност, скло-
ност болестима.
вулнерариа (лат. vulneraria) ал. мед. средства за
лечење рана.
вулнус (лат. vulnus) рана; вулнус леШале (лат.
vulnus letale) смртоносна рана.
вултиспекс (нлат. vultispex, лат. vultus израз ли-
ца, лице, specere гледати) вештак y познавању
људи по цртама лица; физиогном.
вундеркинд (нем. Wunder чудо, Kind дете) из-
ванредно обдарено дете, чудо од детета.
Вуотан (стнем. Wuotan) миш. в. Водан.
Г, г четврто слово наше ћирилице, једанаесто
г газела (арап. gazai, шп. gazela, итал. gazzella) 1.
наше латинице (G, g); као скраћеница: g =
грам; муз. G = пети тон y дијатонској скали;
физ. g = скраћеница за гравитацију; хем. Ga =
галијум, Gd = гадолинијум, Gè = германијум.
габарден (фр. gabardine) фина тканина од чеш-
љане вуне или памука: вунена тканина ce упо-
требљава за огртаче, одела и женске тканине, a
памучна за лаке хаљине и, натопљена гумом,
за кишне огртаче. габарит (фр. gabarit)
калуп, модел y природној
величини или умањен, према коме ce нешто
обликује. габро (итал. gabbro) мш.
крупнозрна еруптивна
стена, тамнозелене боје. гаваз в. каваз. гаван
врло богат човек (по Гавану, личности из
народних песама и прича - немилосрдан чо-
век, тврдица). гавијал (нлат. gavialis) зоол.
врста индијског кро-
кодила са узаном и дугачком њушком.
гавота (фр. gavotte) старински весели плес са
разним фигурама; музичка пратња за тај плес
y 4/4 такту. гавун (итал. gavone) зоол. врста
морске рибе,
Atherina hepsetus. гагат (грч. gagâthos) мин.
мрки угаљ, крт, као
смола црн и воштаног сјаја, врста црног
ћилибара; y преисторијско доба употребља-
ван за израду накита. гадолнннј(ум) хем.
хемијски елемент, метал,
хем. знак Gd. редни број 64, атомска маса
157,25; припада групи ретких земаља, ланта-
ноида. гаета (итал. gaeta) врста великог
чамца на
једро. гажа (фр. gage, итал. gaggio) залога,
јемство;
плата, стална награда, стална зарада.
гажирање (фр. gage) гавање плате (или: сталне
награде). гажист(а) (фр. gagiste) плаћеник,
најамник,
службеник; арав. онај који држи залогу, прима-
лац залоге. газа (фр. gaze) провидна и
танка материја од
памука или свиле, вео; врста гајтана од злат-
ног или сребрног ткива и свиле; мед. стерилна
провидна тканина за завоје и превијање рана.
газал, газел (арап. gazai, тур. gazel), врста арап-
ско-персијске лирске песме, поглавито љубав-
не, коју je нарочито неговао персијски пес-
ник Хафис.
зоол. афричка антилопа, становник пустиње,
слична срни, али од ње много лепша и нешто
мања; нарочито ce одликује великом бр-
зином.
газела (арап. gazai) 2. врста лирске љубавне пе-
сме, састављена из строфа од по два стиха,
особито честа y књижевности источних на-
рода.
газета (итал. gazzetta, фр. gazette) дневни лист,
новине; физ. торокуша, алапача.
гази (арап. gâzï) ратник, јунак, војник мусли-
ман; борац за веру; победник, освајач (титула
мухамеданских владалаца и заслужних војско-
вођа).
газирати (фр. gazer) 1. покрити (или: превући)
велом; увити (или: увијати) газом.
газирати (грч. chaos гас, плин) 2. заситити теч-
ност гасом, најчешће угљеном киселином,
нпр. вино, сокове, хладне напитке и сл.
газолин хем. течни део сировог петролеума, кљу-
ча између 70-80°С, служи за грејање и освет-
љење.
ганл, гајб (арап. gä'ib, тур. gayb, gayp) оно што
je невидљиво, скривено, тајно; духовна ствар.
гајба (итал. gaibba) 1. крлетка, кавез, живинар-
ник; 2. решеткаст сандук за преношење воћа,
стаклених боца и друге робе; шатр. гарсоњера,
станчић.
Гајгеров бројач (по нем. физичару X. Гајгеру,
1882-1945) физ. инструмент за регистровање и
бројање наелектрисаних честица и гама-зра-
ка; Гајгер-Милеров бројач.
гајде (арап. qäi'dä, тур. ga'jda) муз. народни му-
зички дувачки инструмент; састоји ce из кож-
ног меха, дуваљке којом ce дува y мех и цеви
кроз коју излази ваздух.
гајо (итал. gaio) муз. весело, живахно, чило; уа.
геман.
гајрет (арап. gayrä, тур. gayret) 1. ревност, на-
стојање; срчаност, племенитост; приврже-
ност; 2. Гајрет друштво основано 1903. y Ca-
рајеву ради културно-просветног уздизања
муслимана; издавало истоимени гласник.
гајтан (грч. gaietanón, тур. gaytan, kaytan) 1.
памучна или свилена упредена или плетена вр-
пца за порубљивање и украшавање одеће; 2.
две или више изолованих жица за спровођење
гала 161 галванографија
 електричне струЈе, сплетених слично врпци;
3. физ. танак млаз.
гала (итал., фр., шп. gala) свечани украс; двор-
ска, свечана ношња; свечаност, свечан обед
итд. (појављује ce нарочито као саставни део
речи, нпр. гала-предсшава, гала-вечера и сл.);
ан гала (фр. en gala) или ин гала (итал. in
gala) y свечаном оделу, y парадном оделу.
галабија (арап.) бели огртач код Египћана,
Арапа и др.
Галаксија (грч. gala млеко, galaxïas) астр. Млеч-
ни Пут, Кумова Слама, наш звездани систем
који ce састоји од више десетина милијарди
најразноврснијих васионских тела (звезда,
система звезда, маглина, јата, космичке пра-
шине и др.) распоређених y облику огромног
спљоштеног диска. Поред наше галаксије y
свемиру постоје и безбројне друге галаксије
које y просеку садрже од 1 до 100 милијарди
масе Сунца; докле допиру наши телескопи y
свемиру je избројано око 100 милијарди га-
лаксија.
галактагога (грч. gala, gâlaktos млеко, ago npo-
изведем) мед. лековита или хранљива материја
која помаже лучење млека.
галактакратија (грч. gala, akratia неумереност)
мед. прекомерно губљење млека.
Галактика (грч.) астр. в. Галаксија.
галактит (грч. gala млеко, lithos камен) млечни
камен, млечни јаспис.
галакто- (грч. gala, gâlaktos) предметак y сложе-
ницама са значењем: млеко, млечни.
галактоген (грч. gala, génos рођење) хранљиви
препарат који ce израђује од млечног казе-
ина, пријатна укуса.
галактографија (грч. gala, grapheîn) проучава-
ње (или: описивање) млечних сокова.
галактоза (грч. gala) врста шећера која ce доби-
ва од млечног шећера помоћу разређених ки-
селина. . ,
галактозиди в. гликозиди.
галактологија (грч. gala, logi'a) наука о млечним
соковима.
галактометар (грч. gala, métron) инструмент за
испитивање густоће млека, нарочито за ут-
врђивање степена разређености млека водом.
галактометрија (грч. gala, metria) мерење мле-
ка, утврђивање ваљаности млека.
галактопиометар (грч. gala, pïôn мастан, me-
tron) инструмент за мерење масноће млека.
галактопира (грч. gala, руг ватра) мед. млечна
грозница (код породиља).
галактореа (грч. gala, rhéô цурим) мед. болесно
повећање лучења млека y дојке и његово
цурење и кад дете не сиса.
галактоскоп (грч. gala, skopeîn гледати) 1. апа-
рат за оцењивање ваљаности и масноће млека
према степену његове прозирности; 2. фини
ареометар за одређивање специфичне тежине
путера.
галактостаза (грч. gala, stasis застој) мед. застој
млека код дојиља.
галактофаг (грч. gala, phageîn јести) млекојед,
човек који ce храни поглавито млеком.
галактофора (грч. gala, phoréo носим) ПЛ. мед.
средства за изазивање млека, тј. која помажу
стварање млека y организму.
галактоцела (грч. gala, këlë) мед. оток млечне
жлезде са млечном садржином.
галактурија (грч. gala, üron mokraca) мед. млеч-
ни састав мокраће, мокрење млеком.
галалит (грч. gala, lithos камен) хем. млечни ка-
мен, целулоиду слична вештачка материја
израђена од млечног казеина и формалдехида,
тврда, еластична и сјајна, може ce бојадиса-
ти, те ce употребљава за прављење дугмета,
чешљева, клавирских дирки итд.
галантан (фр. galant, итал., шп. galante) услужан,
углађен, фин; частан, учтив, пристојан; при-
јатан, свидљив, допадљив, љубазан; укусан,
дотеран, лепо одевен; издашан, који je лаке
руке; галантан стил муз. световни стил y му-
зици (за разлику од духовног или црквеног
стила); галантна болест венерична болест.
галантерија (фр. galanterie) предусретљивост,
услужност, углађеност, учтивост, фино пона-
шање, нарочито према женском полу; удвара-
ње женама, ашиковање, ласкање; трг. радња
са тзв. „кратком робом" (бижутерија, рукави-
це, лепезе, ташне, марамице итд.).
галантизам (фр. galante) надриобразовање, при-
видна ученост.
галантирати ce (фр. galante) показивати ce
дарежљив, издашан, трошити не штедећи.
галантност (фр.) издашност, отменост; љубаз-
ност.
галванизам физ. наука о електрицитету и елек-
трицитет који настаје путем додира (контак-
та) неједнаких елемената (нпр. бакра и цинка
са киселином), електрицитет добијен из хе-
мијске акције; проналазак болоњског профе-
сора анатомије Луиђија Галванија (1737-1798),
који га je назвао „животињским електриците-
том".
галванизација лечење електричном струјом
галванске батерије; употеба галванске стру-
је, помоћу усијане жице, као средство за на-
гризање; покривање слојем метала помоћу
галванског електрицитета; фт. вештачко
оживљавање.
галванизер радник који врши галванизацију.
галванисати утицати (или: лечити) помоћу гал-
ванске струје; покрити (или: покривати) сло-
јем метала помоћу галванског електрицитета
(обично ce употребљава за „поцинковати гвож-
ђе"); фт. вештачки оживети.
галвано (итал. galvano) предмет од бакра који
je израђен путем галванопластике, нарочито
такав клише.
галваноглифија (Galvani, грч. glyphi's зарез,
урез) израда рељефних цртежа и бакрореза на
металној плочи хемијским средствима помо-
ћу галванизама (метода први пут примењена
1856).
галванографија (Galvani, грч. graphfa) израда
штампарских плоча на тај начин што ce цртеж
y облику пасте (теста) утисне на металну пло-
чу, затим ce поспе графитом и онда, галвано-
пластичким путем, побакри.
галванокаустика 162 галикавска црква
галвавокауствка (Galvani, грч. kaüsis горење,
сагоревање) хир. сечење чирева и израштаја
помоћу галванском струјом усијане платин-
ске жице. галвавомагветвзам (Galvani, грч.
magnëtês) в.
елекШромагнетизам. галванометалургија
(Galvani, грч. metallurgia)
израда и добијање метала помоћу галванске
струје. галвавометар (Galvani, грч. métron)
физ. инстру-
менат за одређивање правца и јачине галван-
ске, електричне, струје; уи. галваноскоп.
галвавопластвка (Galvani, грч. plâssein образо-
вати, уобличити) поступак основан на елек-
тролитичком таложењу метала: превлачење
металом, галванским путем, предмета (од др-
вета, пшса, воска и др.)> да би на тај начин
постали бољи и трајнији; израда верних оти-
сака y металу од пластичних предмета (нова-
ца, медаља, плакета и др.). галванопувктура
(Galvani, лат. punctura бодење,
бод) мед. примена галванизма y вези са аку-
пунктуром. галваноскоп (Galvani, грч.
skopéô посматрам)
физ. инструмент који показује постојање
струје; уп. галванометар. галвавостегвја
(Galvani, грч. stégô покријем)
галванско превлачење металних предмета
другим неким металом (нпр. позлаћивање
сребра, посребравање бакра, пониклавање
гвожђа итд.). галвавотераввја (Galvani, грч.
therapeia лече-
ње), мед. лечење помоћу галванске струје и
наука о томе. галвавотехввка (Galvani, грч.
technikë) превла-
чење предмета металом помоћу галванске
струје. галвавотипвја (Galvani, грч. typos лик,
слика) в.
галванопластика. галванотропнзам (Galvani,
грч. trópos обрт) бот.
повијање водених биљака према електричној
струји. галвано-фарадизацвја (Galvani,
Faraday) мед.
истовремено покретање једног мишића или
живца галванском и Фарадејевом, тј. индукци-
оном струјом. галванохромнја (Galvani, грч.
hrôma боја) бо-
јадисање метала галванским путем.
галвавска батерија физ. спој више галванских
елемената, да би ce добила јача струја или
виши напон; Волтин стуб. галвавска струја
(по Л. Галванију) истосмерна
електрична струја. галвавскв електрицитет
физ. истосмерна елек-
трична струја која тече између двеју плоча
(електрода) различитих метала кад су y кон-
такту преко неког електролита (назван по
Л. Галванију, који га je открио). галванскн
елемеват физ. справа за произвсфење
трајне електричне струје путем хемијске
енергије. галгевхумор (нем. Galgenhumor)
хумор човека
кога воде на вешала, црни хумор. галеввзам
мед. начела и начин лечења чувеног
старогрчког лекара Клаудијуса Галенуса.
галеввка (нлат. galenica) Т. фарм. в. галенски ле-
кови.
галенисти ПЛ. мед. присталице старогрчког лекара
Клаудијуса Галенуса (131-200 н.е.) који je ду-
го времена важио као највећи ауторитет за
све медицинске школе.
галеввт (грч. galene оловна руда) мин. најбогати-
ја оловна руда, сулфид олова са 86% олова и
до 1% сребра.
галевски лекови фарм. лекови справљени простим
апотекарским поступцима од дрога и хемика-
лија, a не хемијским путем (назив по старо-
грчком лекару Галенусу, који je први скупио
и објавио прописе о зготовљавању ове врсте
лекова).
галеовист(а) (итал. galeone врста великог брода)
трговац који ради са Америком.
галеот (шп. galeote, итал. galeotto) веслач (или:
робијаш) на галији; vs. галијаш.
галеота (итал. galeotta, шп. galeota) мала галија
са 16-20 весала; веома брза ратна лађа средње
величине; галиота.
галера (фр. galère, шп., итал. galera, нлат. galea)
врста средњовековне дуге и узане галије са
25-50 веслачких клупа на којима je веслало
по 3-5 робова; робијашка лађа.
галерија (нлат. galeria, итал. galleria) дугачка и
узана просторија која je, због својих дугих
зидова, нарочито подесна за излагање умет-
ничких дела; збирка уметничких дела, нарочи-
то слика; дуг ходник, коридор; покривен бал-
кон (у позоришту, парламенту); y утврђењи-
ма: покривен ходник; y рудницима: прокоп;
фиг. слушаоци, гледаоци, публика (у позоршн-
ту, парламенту и др.).
галета (итал. galletta) 1. морнарски двопек; 2.
чахура свилене бубе.
Гали (лат. Galli) Т. име најстаријих становника
данашње Француске (Галије), који су били
келтског порекла.
гализиратн поправљати слабо вино додавањем
воде и шећера и на тај начин садржину винске
киселине смањити на 5 до 7 процената (прона-
лазак хемичара Лудвига Гала, 1791-1863).
Галија (лат. Gallia) Француска.
галија (итал., шп. galera, нлат. galea, итал. ди-
јал. galia, арап. halijak) в. галера.
галијамбус (лат. galli, грч. iambos) мешр. ката-
лектични анакластични тетраметар, назван по
томе што су свештеници богиње Кибеле (га-
ли) y таквим стиховима певали своје песме
приносећи жртве.
галвјаш (итал. galea) веслач на галији; роби-
јаш; галеот, галиот.
галиот (итал.) в. галеот, галијаш.
галиота (итал. galeotta) в. галеота.
галвјув в. галион.
галнканнзам (фр. gallicanisme) идеје и тежња
француске цркве за што већом самостално-
шћу; тежња за независнијим односима према
папству.
галвкавска црква католичка црква y Францу-
ској уколико je, y односу према папи, успела
да задобије извесну националну самостал-
ност.
галикоманија 163 гамогоииј
а
галикоманија (лат. Gallia, грч. manìa) в. галома-
нија. галикус морбус (лат. gallicus morbus)
галска
(француска) болест, тј. сифилис, вренга.
галилеј (по Г. Галилеју, знак Gal) јединица
убрзања y CGS-систему; 1 Gal. = 100~2m/s2.
галиматијас (лат. Gallus Mathiae, фр. galimatias)
збрка од речи, нејасан и неразумљив говор,
речи без смисла. галина (лат. gallina) кокош.
галион (итал. galeone) ПОМ. врста старинске мор-
ске лађе; ратни и трговачки брод на једра y
XVI и XVII веку; служио особито за путовања
y прекоморске земље.
галионизам равнодушност према религији (по
римском проконзулу Галију, Gallio, који je
апостола Павла узео y заштиту од Јевреја и
за кога ce мислило да je био потпуно равноду-
шан и према јеврејству и према незна-
боштву).
галионист(а) човек равнодушан према религији;
уп. галионизам.
галицизам (лат. Gallia, фр. gallicisme) особеност
француског језика, нарочито с обзиром на
конструкцију реченица и др.; примењивање
тих особености y неком другом језику; фран-
цуска реч y неком туђем језику. галицисти
(фр. gallicistes) ал. присталице фанцу-
ске књижевности y Шпанији (за разлику од
гонгориста). галоманија (лат. Gallus, грч.
mania) претерана
љубав према свему што je француско; галико-
манија. галон (енг. gallon, нлат. galona) мера
за запреми-
ну течности и жита. У Енглеској = 4,546 1, y
САД = 3,785 1. галони (фр. galons, итал.
galoni) ПЛ. гајтани, ши-
рити, ројте; гајтани y боји на спољашњем
шаву чакшира. галоп (фр. galop, итал.
galoppo) 1. трк коња при
чему ce коњ креће напред y скоковима; 2.
брза окретна игра (полка) y 2/4 такта.
галопен (фр. galopin) слушче за трчкарање;
онај који објављује курс на берзи; вој. ордо-
нанс-официр; спољни коњ y „тројци".
галопирати (фр. galoper) јахати y галопу (или:
трку); трчати y скоковима; играти полку; фт.
радити нешто врло брзо, развијати ce врло
брзо. гало-романско (лат. Gallus, Romanus)
оно што
je постало спајањем галског и романског (ду-
ха, језика итд.). галофил (лат. Gallus, грч.
philos пријатељ) при-
јатељ Француза и Француске. галофобија
(лат. Gallus, грч. phóbos) претеран
страх од Француске, мржња на Французе и све
што je француско. галошне (фр. galoche,
итал. galoscia, нлат. galo-
chia) каљаче, горње ципеле од гуме за снег и
воду. галски (лат. gallicus, фр. gallique) који
ce тиче
Галије или Гала; француски.
галски петао петао као симбол Француске, због
истозвучности латинских речи gallus (петао) и
Gallus (Гал).
Галупов институт в. АИПО.
гама (грч. gamma) име трећег слова грчке азбу-
ке (у = наше „г"); муз. низ од осам тонова,
лествица, скала; физ. електромагнетски зраци
који потичу из атомског језгра, настају y
процесу радиоактивности или при нуклеарним
реакцијама, врло су продорни; ум. утврђен низ
боја и тонова.
гама-гвожђе шехнол. стање y којем ce налази
гвож-ђе на температури од 910 до 1.400°С;
немагне-тично.
гама-глобулин мед. беланчевина крвног серума, с
функцијом антитела.
гама-зраци физ. в. под гама.
гама-камера мед. уређај за снимање помоћу ра-
диоизотопа; пацијенту ce пре снимања даје
радиоизотоп, тако да зраке које емитује изо-
топ из организма гама-камера хвата и снима.
гама-ритам фшиол. електромагнетно зрачење
мозга са учесталошћу од преко 35 херца; брзи
бета-ритам.
гамар (арап.) врста црвеног источњачког вина.
гамарографија (грч. kâmmaros ракушац обич-
ни, graphi'a, лат. gammarus) зоол. проучавање
(или: описивање) љускара (ракова).
гамарологија (грч. kâmmaros, logîa) зоол. наука
о љускарима (раковима).
гамашне (фр. gamache) ПЛ. доколенице, увијачи,
камашне.
гамба (итал. gamba) в. виола да гамба.
гамбит (итал. dare il gambetto) отварање шахов-
ске партије y којем ce жртвује пешак ради
бржег развијања фигура и извођења каквог
вешто смишљеног напада.
гамбусија (нлат. gambusia) зоол. врста веома сит-
них североамеричких рибица које рађају жив
род и брзо ce размножавају; нарочито су зна-
чајне као средство y борби против маларије,
јер уништавајући ларве, спречавају разви-
так комараца, a тиме и преношење маларије.
гамбусино (шп. gambusino) пустолов који трага
за златом, y Мексику.
гамелан (мал.) јавански народни оркестар; са-
стоји ce од великог броја различитих инстру-
мената (дрвених звона, бронзаних плоча, бам-
бусових свирала и др.)-
гамен (фр. gamin) слушче y кухињи, шегрт; де-
ран, улични мангуп, скитница, беспризорни,
обешењак, чапкун.
гамет (грч. gamètes) биол. сполна ћелица, јаје
или сперматозоид код животиња; јајна ћели-
ца или поленово зрно код биљака; зигот.
гаметангије (грч. gamós брак, angeion суд) бот.
полни органи биљака (гљиве, алге) y којима
ce образују полне ћелије (гамети).
гаметогенеза (грч. genesis) биол. процес стварања
полних ћелија код вишећелијских органи-
зама.
гамогонија (грч. gâmos брак, gone рађање) биол.
рађање путем сполног оплођавања; супр.: ага-
могонија.
гамологиј 164 гарнијери
а т
гамологија (грч. gâmos брак, logi'a наука) наука
о браку, расправа о браку. гамономнја (грч.
gâmos брак, nómos) етн. про-
учавање (или: познавање) свадбених обичаја.
ганг (енг. gang) разбојничка дружина, банда; уи.
гангстер.
ганга окулш. судански чаробњак, врач. ганглија
(грч. ganglion мртва кост) зоол. нервни
чвор или задебљања каква ce налазе на зад-
њим коренима леђне мождине; мед. мртва кост,
рскавичав израштај. ганглијски систем зоол.
сви живци y живчаним
ткивима трбушне дупље. ганглнонитис мед.
в. ганглитис. гантлитис (грч. gagglion) мед.
запаљење живча-
них чворова; ганглионитис. гавгрена (грч.
gängraina, gramo глођем, једем)
мед. труљење меканих делова тела, врста изу-
мирања ткива или органа, жива рана, вучац,
гњилеж. гангренесценција (нлат.
gangraenescentia) мед.
прелажење y трулеж, развијање вучца.
гангренозан (нлат. gangraenosus) мед. који болу-
је од вучца, гангрене, који je y труљењу,
који труне, гњилежан. гангстер (енг.
gangster) члан разбојничке и уце-
њивачке дружине y Америци. гандизам (по
Махатми Гандију, 1869-1948) по-
литичка доктрина која налаже пасивни отпор,
одрицање сваког насиља, мирне демонстраци-
је итд.
ганилук (арап.-тур. ganilik) богатство, обиље.
ганоиди (нлат. ganoidei) ПЛ. ЗООЛ. штитоноше (вр-
ста риба). ганоин (грч. gânos cjaj) твар од
које крљушти
ганоидних риба, штитоноша, имају сребрнаст
сјај. гант (нем. Gant, фр. encant, итал.
incanto) трг.
судска продаја због презадужености, лицита-
ција; стечај.
ганц (нем. ganz) сасвим, потпуно. гаража (фр.
garage) место где ce склањају ауто-
мобили, вагони, чамци; мор. пристајање брода
y месту подешеном за укрштање, да би ce про-
пустио други брод. гарансин (фр. garance)
броћни угаљ, препарат
извађен из корена броћа, који садржи чисту
бојену материју. гарант (фр. garant, итал.
guarento јемство) је-
мац, јамац.
гарантија в. гаранција. гарантно писмо банк.
писмена обавеза коју банка
даје својим комитентима јамчећи, према
трећем лицу, за извршење извесног посла, и
којим ce обавезује да he она сама дати обеш-
тећење за свог комитента y висини износа на
који гласи „гарантно писмо" ако он сам не
изврши обавезу. гарантовати (фр. garantir)
јамчити за кога или
што, примати одговорност за некога или
нешто. гарантол (фр. garant, лат. oleum уље)
хем. препа-
рат од гашеног креча за конзервирање јаја.
гаранција (фр. garantie) јемство, осигурање, си-
гурност.
гарбии (итал. garbino) југозападни ветар на Ја-
драну. гарбо (итал. garbo) пристојност,
учтивост; кон
гарбо (итал. con garbo) муз. пристојно.
гаргализам (грч. gargalismós) мед. голицавост,
свраб, надраженост коже. гаргаризам .«eg. в.
гаргаризација. гаргаризација (грч. gargarismós)
мед. гргљање,
грготање, испирање гуше и уста гргљањем;
гаргаризам. гаргаризма (грч. gargarismós) мед.
вода за испира-
ње гуше и уста гргљањем. гаргија (тур. kargi)
копље. гаргујада (фр. gargouillade) цифраст,
изувијан
корак y плесу. гаргуран (фр. gargouran)
трг. врста тешких
источноиндијских и кинеских свилених ткани-
на; гургуран. гард (енг. guard, фр. garde) m.
одбрамбени став y
боксу, мачевању и сл. гарда (фр. garde, итал.,
шп. guardia) стража, те-
лесна стража једног владаоца; нарочито ода-
брана, елитна трупа свих родова војске као
засебна војна јединица; фиг. одане и поуздане
присталице, нпр. неког политичког првака,
вође и сл. гардедама (фр. garder чувати,
dame) пратиља,
дружбеница некој женској особи приликом
излазака. гарде ла рен (фр. gardez la reine)
y шаху: шех
краљици! гарденија бот. тропска азијска
биљка Gardenia
florida из фам. Rubiaceae, која ce гаји због
мирисног цвета. гардероба (фр. garderobe)
соба или орман где ce
чува одело или рубље; y позоришту: соба где
ce глумци облаче; сви костими позоришта;
одељење где посетиоци остављају шешире,
горње капуте и др. (у позоришту, концертној
дворани итд.); све одело и све рубље једне
особе; нужник, заход. гардијан (енг.
guardian) стражар, чувар, заштит-
ник; име чувеног лондонског листа. гардина
(нлат., итал. cortina, фр. courtine, нем.
Gardine) прозорска (или: креветска) завеса.
гардист(а) (фр. garder чувати) војник y гарди,
телесни стражар; пратилац. гард-кот (фр.
garde-côte) обалски брод; чувар
обале. гардн-парти (енг. garden-party)
састанак друш-
тва y башти, свечаност која ce прославља y
башти, градини. гармон (фр. garmond) ши«.
врста штампарских
слова средње величине (од 10 тачака) из којих
ce обично слажу књиге (назив по француском
печаторесцу Клоду Гарамону 1499-1561).
гармонд тип. в. гармон. гарнет (енг. garnet) мор.
витло са ужетом за утова-
ривање и истоваривање бродског товара.
гарнизон (фр. garnison) вој. посада, војска која
борави y једној вароши; варош y којој бора-
ви војска. гарнијерит мин. руда никла, силикат
никла и маг-
незијума (по француском геологу Гарнијеу).
гарнирати 165 гастродинија
гарнирати (фр. garnir, итал. guarnire) снабдети,
украсити; улепшати изглед јела тиме што ce
око њега укусно ставе разни додаци (першун,
салата, кромпир, пиринач и др.); зачинити.
гарнирунг (нем. Garnierung) украшавање јела,
нарочито меса, разним поврћем и сл.; уп. гар-
нирати.
гарнитура (фр. garniture) опрема, спрема, при-
бор; украс, накит, додатак; известан број
истоврсних предмета који спадају заједно
(кућни и кухињски прибор, намештај, дугме-
та и др.); тех. сва оруђа која су потребна за
једну врсту посла; фт. издвојена група (нпр.
пословодна гарнитура).
гарота (шп. garrotte, фр. garrotte, итал. garretto)
завртањ за дављење, справа којом ce некада
извршавала смртна казна y Шпанији и њеним
некадашњим колонијама; смртна казна дав-
љењем.
гаротери (фр. garrotteurs, енг. garrotters) ПЛ . вр-
ста опасних уличних разбојника, нарочито y
Лондону, који свој пљачкашки посао почињу
тиме што своје жртве претходно дављењем
онесвесте.
гаротирати (фр. garrotter) удавити помоћу zapo-
vie; опљачкати жртву која ce, помоћу замке
бачене на врат, претходно онесвести (у Енгле-
ској и Сев. Америци). ., , .,:-.,
гарофал в. гарофан.
гарофан (итал. garofano) бот. каранфил.
гарочон (шп. garrocha, garrochon) мало копље
којим су наоружани борци с биковима.
гарсон (фр. garçon, нлат. garcio) младић, дечко,
дечак; момак, бећар, нежења; конобар, кел-
нер; помоћник, калфа.
гарсонирати (фр. garçonner) понашати ce као
мушко, бити мушкобања; бити одан педера-
сШији.
гарсоњера (фр. garçonnière девојка која ce по-
наша као мушкарац, мушкобања) мали једно-
собни (ретко двособни) стан, обично без кухи-
ње; момачки стан, момачка соба.
гартер-орден (енг. garter) чувени енглески орден
„подвезице".
гас физ. и хем. плин, тело које, због стања својих
молекула, нема ни самосталног облика нити
сталне запремине, ваздушасто тело, тело које
тежи да ce неограничено шири (реч први упо-
требио 1610. холандски хемичар и физичар
Ј. Б. Хелмонт, tl644. према грчкој речи cha-
os неред).
гас-аутомат (грч. chaos, automates) направа за
аутоматску продају светлећег гаса.
гас-генератор (грч. chaos, лат. generator) напра-
ва за произвођење горећег гаса од каменог
угља и других горивих материја.
гас-динамо (грч. chaos, dynamis сила) физ. врста
динамомашине која ce покреће помоћу гасне
машине.
гасификација (нлат, gasificatìo) физ. образовање
(или: стварање) ваздуха (гаса), развијање ваз-
духа; претварање y ваздушасто (или: гасови-
то) тело, уплињавање, уплињење.
гас-кокс (грч. chaos, енг. coaks) кокс који ce
добива при справљању светлећег гаса, упо-
требљава ce за гориво. гасконада (фр-
gasconnade) хвалисавост, размет-
љивост, разметање. гасмотор (грч. chaos,
нлат. motor) шех. машина
која ce креће сагоревањем извесне мешавине
гаса и ваздуха. гасометар (грч. chaos, métron)
физ. справа за ме-
рење количине гаса који струји; справа за
примање, чување и испуштање гасова, наро-
чито гаса за осветљење; гасара. гастарбајтер
(нем. Gastarbeiter „гостујући"
радник) радник на привременом раду y туђој
земљи.
гастералгија мед. в. гастралгија. гастеранакс
мед. в. гастранакс. гастеропода ПЛ. ЗООЛ. В.
гастропода. гастралан (грч. gastër трбух,
нлат. gastralis),
анат. који припада трбушној дупљи, трбушни,
желудачни, стомачни. гастралгија (грч.
gastër, algos бол) мед. бол y
желуцу, нервозно обољење желуца, грч y же-
луцу; гастералгија. гастранакс (грч. gastër,
anax господар) мед. варе-
ње, пробава хране y желуцу, пробавна делат-
ност желуца. гастректазија (грч. gastër,
éktasis проширење)
мед. проширење желуца. гастрентеритис (грч.
gastër, énteron црево) мед.
запаљење желуца и црева. гастрентеричан
(грч. gastër, entera црева) који
ce тиче желуца и црева. гастрепатитис (грч.
gastër, ëpar јетра) мед. запа-
љење желуца и јетре. гастрепатичан (грч.)
који ce тиче желуца и
јетре. гастризам (грч. gastër) м?д.
претрпавање желуца
храном. гастрилогија (грч. gastër, logîa)
вештина говоре-
ња из желуца. гастримаргија (грч.
gastrimargïa) прождрљивост,
прекомерна јешност. гастритис (грч. gastër)
мед. запаљење желуца, же-
лудачна грозница. гастрицизам (грч.) мед.
болесно стање желуца,
поквареност желуца, рђаво варење, рђава про-
гастричан (грч. gastrikós) стомачни, који ce тиче
варења, нарочито желуца; гастричне болести
оне које шкоде и сметају варењу; гастрична
грозница грозничави катар стомака.
гастро- (грч. gastër) предметак y сложеницама са
значењем: желудац, желудачни.
гастроаденитис (грч. gastër, adën жлезда) мед. за-
паљење желудачних жлезда.
гастроброзис (грч. gastër, brôsis разједање) мед.
разједеност (или: пробушеност, прогризе-
ност) желуца.
гастродијафанија (грч. gastër, diaphâneia npo-
видност) мед. просветљавање желуца ради ут-
врђивања желудачних и трбушних обољења и
поремећаја.
гастродинија (грч. gastër, odynë бол) бол y желу-
цу, грч желуца.
гастроентеритнс гастроентеритнс 166 гванако
гастроентеритис .«eg. в. гастренгиеригиис.
гастроентеролог (грч. gastër желудац, énteron
црево, утроба, lògos реч, говор) лекар специ-
јалиста за болести црева и утробе уопште.
гастроза (грч. gastër) .«eg. општи назив за сва
обољења желуца. гастрозофија (грч. gastër,
sophi'a мудрост) веш-
тина паметног и разборитог једења добрих
јела. гастрокриза (грч. gastër, krisis) мед.
напад болова
y желуцу, праћен повраћањем (код сушења
кичмењаче). гастролатрија (грч. gastër, latreîa)
служење желу-
цу, схватање да ce живот састоји y јелу и пи-
ћу; уо. гастроманија. гастрологија (грч.
gastër, logi'a) све оно што ce
односи на кување, куварску вештину и што je
с тим y вези; такође: гурманлук, сладокуство.
гастромалација (грч. gastër, malaki'a мекоћа)
мед. размекшавање желудачног зида.
гастромавија (грч. gastër, manìa) претерано ужи-
вање y јелу и пићу; уа. гастролатрија.
гастромантија (грч. gastër, manteîa прорицање)
прорицање по желуцу (начин прорицања код
старих Грка по фигурама трбушастих, водом
напуњених и свећама опкољених чаша).
гастровом (грч. gastèr, nómos закон) сладокусац,
гурман, онај који воли добра јела; вештак y
спремању финих јела. гастрономија в.
гастрологија. гастропатија (грч. gastër, pàthos
болест) мед.
општи назив за све болести желуца.
гастропликација (грч. gastër, лат. plicatio) mg. в.
гастрорафија. гастропода (грч. gastër, pus
нога) ал. зоол. пужеви,
тј. животиње које ce крећу на трбуху, однос-
но помоћу меснатог органа на трбуху, који ce
зове „стопало"; гастеропода. гастроптоза
(грч. gastër, ptôsis пад) мед. спалост
(или: спуштеност) желуца, спад желуца.
гастрорагија (грч. gastër, régnymi прснем, пу-
кнем) мед. крварење из желуца. гастрорафија
(грч. gastër, raphë шав) мед. опера-
ција која ce састоји y шивењу желуца ради
смањивања његове запремине; гастроплша-
ција. гастрореа (грч. gastèr, rhéo течем,
цурим) мед.
повраћање слузи из оболелог желуца; преко-
мерно лучење желудачних сокова.
гастроскоп (грч. gastër, skopéô гледам) мед. апа-
рат за прегледање желуца тиме што ce његова
унутрашњост осветли. гастроскопија жд.
испитивање желуца и утробе
помоћу гастроскопа. гастрософија в.
гастрозофија. гастроспазмус (грч. gastër,
spasmós грч) мед. грч y
желуцу. гастростеноза (грч. gastër, sténos
узан) мед. суже-
ност желуца. гастростомија (грч. gastër, stoma
уста) мед. отва-
рање рупице на желуцу. гастротомија (грч.
gastër, témnô сечем) мед. опе-
ративно отварање желуца ради одстрањивања
разних страних тела (чира, рака и др.).
гастроцела (грч. gastër, kële) мед. продор (или:
просутост, кила) желуца.
гаструла (лат. gastrula) биол. трећи степен y раз-
витку животињског јајета, други степен y раз-
витку бластодерма.
гатер (нем. Gatter) шех. y стругарама: машинска
вишеструка оквирна тестера са више сечива
(до 10), која балван једновремено расеца y
више дасака.
гатирати (нем. gatten,. gattieren) разне врсте ру-
да, пре топљења, измешати тако да ce добије
повољнија просечна садржина и лакше изврши
топљење.
гатметје (фр. gâte-métier) трг. онај који квари
цену роби дајући je јевтиније; фт. ошљар,
рђав радник, рђав занатлија, мајстор-ква-
риш.
гатофобија (лат. catus мачка, грч. phóbos страх)
болестан страх од мачака.
гатре (нем. Gâter) гвоздене шипке y решетки
прозора; гитер.
гаудеамус (лат. gaudeamus) будимо весели, весе-
лимо ce! (почетак и наслов познате старе сту-
дентске песме „Gaudeamus igitur...").
гаудијум (лат. gaudium) радост, весеље, ужи-
вање.
гаулајтер (нем. Gau жупа, област, Leiter вођа,
управник) покрајински вођа, жупски стареши-
на бивше Хитлерове националсоцијалистичке
странке y Немачкој.
гаус физ. по математичару и астроному К. Фр.
Га-усу (1777-1855) названа јединица јачине
маг-нетног поља.
гаучо (шп. gaucho) ш. гаучи, сељаци јахачи y
пампама, нарочито аргентински, који ce баве
сточарством и живе несталним пастирским жи-
вотом, обично y служби великих одгајивача
стоке (потомци су Шпанаца и готово сви ме-
стици); нарочито су познати као одлични ја-
хачи.
гаф (фр. gaffe) 1. грешка, несмотреност; глу-
пост; 2. гвоздена мотка са куком за привлаче-
ње чамца обали.
гаџет (енг. gadget) забавна стварчица, практичан
предмет који служи y свакодневном животу, a
изгледа као играчка.
гаширати (фр. gâcher) правити малтер, гасити
креч; рђаво сликати, дрљати; смандрљати,
упропастити нешто рђавим радом; продати
(или: продавати) испод цене, дати y бесцење.
гвајак (шп. guayaco, нлат. Guaiacaum officinale,
sanctum) бот. дрво које расте y тропским кра-
јевима Јужне Америке и Индије, високо до
15 m; садржи смоласту материју од које ce до-
бива гвајакол и гвајацен (кора му ce раније
употребљавала као лек против реуматизма и
сифилиса); смола тога дрвета.
гвајакол (шп. guayaco, лат. oleum уље) фарм. ма-
терија која ce добива од смоле гвајака, нај-
важнији састојак креозото; лек против тубер-
кулозе плућа.
гвако (шп. guaco) бот. биљка y Новој Гранади,
служи као противотров од змијског уједа.
гванако (шп. guanaco) зоол. врста ламе-камиле y
гвано
Јужној Америци, живи још и сад y дивљем
стању. гвано (шп. guano) измет од морских
птица, птич-
је ђубриво, жутосмеђа и земљаста маса, упо-
требљава ce као одлично средство за ђубрење,
због чега ce, као трговачки артикл, од 1840,
вози y Европу и Сев. Америку са малих острва
Јужног мора; хуано, гуано. гварана (шп.
guaranà) фарм. мрка паста која ce
справља од семена јужноамеричке биљке Paul-
linia sorbilis и служи као лек против главобоље,
a разређена y води као пиће за окрепљење,
слично кафи и чају. гварани (guarani)
новчана јединица Парагваја
(1 гварани = 100 сантимоса). гваранин (шп.
guaranà) хем. алкалоид који ce на-
лази y гварани; уи. кафеин. гварапо (шп.
guarapo) преврео сок шећерне тр-
ске, пиво Јужноамериканаца. гвардијан
(итал. guardiano, нлат. guardianus) чу-
вар, стражар; надзорник y фрањевачким и ка-
пуцинским манастирима; заступник бискупов
за време ваканције (у Ентлеској).
гвардинфанте (итал. guardinfante) „чувар дете-
та", широка женска горња хаљина која чини да
ce не примећује трудноћа. гваш (итал.
guazzo, фр. goauche) слик. слика ра-
ђена воденим бојама које су помешане са гу-
мом и са нешто меда. Гвелфи (итал. Guelfi)
в. Гибелини. гвидонска рука (лат. manus
Guidonis) муз. по-
моћно средство, названо по Гвиду од Ареца
(997-1050?), за представљање тонског систе-
ма; y музичкој настави од XI века. гвинеја
(енг. guinea) ранији енглески златник y
вредности од 21 шилинга, назван по златом
богатој Гвинеји (Африка), зато што су први
златници ковани од злата донесеног из ње;
врста памучне индијске тканине; мед. врста
грознице која влада y Гвинеји и која je слич-
на тзв. жутој грозници. гвинт (нем.
Gewinde) мех. лоза (на завртњу, y
навртњу), увојак. Геа (грч. gë) миш. „Земља",
космолошко божан-
ство старих Грка. гебри (перс. gabr) ПЛ.
свештеници обожаваоци ва-
тре, маги; обожаваоци ватре уопште, приста-
лице староперсијске религије Заратустрине,
парси; код мухамеданаца: неверници, криво-
верци. гег (енг. gag) ш>з. шала y слици, с
неочекиваним,
необичним, парадоксалним, a често и фанта-
стичним обртом догађаја који нас незадрживо
нагоне на смех. гедал (тур.) рат против
неверника, „свети рат"
мухамеданаца. геез изумрли стари етиопски
(семитохамитски)
језик; сачувао ce до данас y црквеној литур-
гији. геин (грч. gè земља) агр. црномрки
главни састо-
јак земље оранице. геистика (грч. gë) наука
о земљи и познавању
земље, описивање чврстих маса са Земљине
површине.
167 ген
геј (енг. gay весео) блажи израз за мушкарце
који осећају полни нагон према мушкарци-
ма; хомосексуалац.
гејзир (исл. geysir) геол. врео извор који избацу-
је млаз воде на махове y велику висину, на
Исланду, y Сев. Америци и Новом Зеланду.
гејша (јап- geischa) врста играчица и певачица y
јапанским чајџиницама.
гекон зоол. врста отровног гуштера, производи
звук „гек, гек".
гел (фр. gel мраз) желатинозна маса.
гелазмус (грч. gelâô смејем ce) смех, смејање,
нарочито грчевит смех.
гелација (лат. gelatio) мржњење, смржњавање,
пихтијање, стезање.
гелендер (нем. Geländer) ограда на степеницама,
мосту и сл.
гелер (нем. Geller) парче, комад неправилног
облика од распрснуте гранате, метка и сл.;
шплитер.
гелоскопија (грч. gelâô смејем ce, skopéô гле-
дам) ÜCWC. проматрање (или: проучавање)
смеха.
гелсонимо (итал. gelsonimo) кицош, фићфи-
рић; по томе: карактерна улога на италијан-
ској позорници.
гем (енг. game) es. игра; део сеша y тенису.
гем (мађ. gem) зоол. несит, пеликан.
гема (лат. gemma, нем. Gemme) скупоцен драги
камен са урезаним фигурама, нарочито оми-
љен украс y старо време; леп драгуљ (бела
звезда) y скандинавској круни.
гемација (нлат. gemmario) бот. пупљење, исте-
ривање пупољка; доба пупљења.
гемели (лат. gemelli) ПЛ. близанци.
гемеологија (лат. gemelli близанци, грч. logîa
наука) биол. наука о близанцима; изучава њи-
хов настанак и њихова обележја са становиш-
та генетике, морфологије, физиологије и
психологије.
гемза (нем. Gemse) зоол. дивокоза, врста антило-
пе, велика као коза, тешка 40-45 kg, живи y
Алпима.
гемината (лат. geminare удвостручити) лингв. уд-
војени сугласник, нпр. y немачком: kommen,
француском: immence.
геминација (лат. gemmario) удвајање, удвостру-
чавање; двојност, удвојеност, постојање уд-
воје, по два; фиг. зближавање, зближеност.
гемишт (нем. mischen, gemischt) оно што je по-
мешано, смеса; нарочито: разне врсте прера-
ђевина од меса y нарезу или вина и воде.
гемоглиптика (лат. gemma, грч. glyphö режем,
урезујем) вештина брушења драгог камења.
гемула (лат. gemmula пупољчић, дем. од gemma
пупољак) зоол. заметно телашце y слатковод-
них спужви; клица која помаже размножава-
ње; невидљива клица y ћелијама организама
која ce, no Дарвину, добива наслеђем.
ген (грч. génos род) структуралне и функционал-
не јединице наслеђа, наследне супстанце; хе-
мијску грађу гена чине већи или мањи делови
макромолекула дезоксирибонуклеинске кисе-
лине, a код неких микроорганизама (вируса) и
рибонуклеинске киселине; ПЛ. гени.
генг 168 генетичар
генг (енг. gang) разбојничка дружина; уа. ганг-
стер.
генге (фр. guinguet) трг. врста тканине од ками-
ље длаке.
генеалогија (грч. genealogìa) родослов, родо-
словље, наука о постанку, пореклу и развитку
породица.
генеза (грч. genesis) рођење, постанак, порекло,
стварање; преисторија; Септуагинта: прва
књига Мојсијева, Књига постања.
генезимантија (грч. genesis рођење, mantei'a
прорицање) прорицање судбине детета из на-
рочитих околности под којима je рођено.
генера (лат. genera) ПЛ. В. генус.
генерал (нлат. generalis) највиши војнички чин
испод маршала, y свим војскама има више
степена и родова; ђенерал.
генералбас в. басо континуо.
генералија (лат. generalia) Т. прав. околности и
питања огапте природе (за разлику од специ-
јалних околности и питања); општи подаци.
генерализација (нлат. generalisatio) уопштава-
ње, уопштење; уотптеност.
генерализовати (нлат. generalisare, fr. générali-
ser) уопштавати, уопштити; применити (или:
примењивати), уопште на све случајеве без
изузетка; генералисати.
генералисати в. генерализовати.
генералисим(ус) (нлат. generalissimus) вој. врхов-
ни заповедник, главнокомандујући војске.
генералисти (лат. generalis) a.i. хришћани који
неће да буду припадници ниједне од постоје-
ћих хришћанских вероисповести.
генералитет (лат. generalis) општост, јавност;
вој. сви генерали једне војске.
генералва проба (лат. generalis, probare) воз.
главна, последња проба.
генерална пуномоћ арав. пуномоћ која ce не
издаје само за један правни посао или више
правних послова, него којом ce једно лице
овлашћује да заступа права другог лица y
свима датим случајевима.
генерални внкар (лат. generalis, vicarius) опуно-
моћени заступник бискупа y његовој админи-
стративној власти.
генералви гувернер (лат. generalis, фр. gouver-
neur) y бившој Русији: висок достојанстве-
ник коме je било поверено да самостално
управља y више губернија; вој. генерал који за
време рата командује свима војним снагама
једне области или покрајине (Немачка).
генерални прокуратор (лат. generalis, procura-
tor) врховни државни правобранилац y Фран-
цуској; главни правобранилац код неког en-
mer суда; председник свих државних право-
бранилаца једне државе.
генералнн секретар (лат. generalis, secretarius)
титула сталних пословођа y великим трговач-
ким и пољопривредним предузећима; главни
секретар политичке партије; шефови канце-
ларија y министарствима и префектурама.
генералштаб (лат. generalis, нем. Stab) еој. ода-
брани официри из свих родова војске, са пот-
пуном стручном спремом, КОЈИ су додељени,
као помоћници и саветници, вишим коман-
дантима.
генеративан (нлат. generativi^) који служи рађа-
њу, стварању, који je y вези са рађањем,
стварањем; производан, творачки, родилач-
ки; генеративна граматика систем правила
која одређују дубинске и површинске струк-
туре језика, семантичку интерпретацију ду-
бинских структура и фонетску интерпретаци-
ју површинских структура.
генератор (лат. generator) рађач, родилац, про-
извођач, стваралац; фт. справа за произвође-
ње гасова, електрицитета; динамоелектрич-
ни генератор машина за произвођење елек-
трицитета индукцијом.
генератрикс (лат. generatrix) родитељица, ства-
ралица, створитељка, прамајка; мат. тачка,
линија или површина која својим (замишље-
ним) кретањем производи линију, површину
или тело.
генерација (лат. generatici) рађање, произво-
ђење, постајање; нараштај, поколење, коле-
но, сви људи који живе y исто време и истих су
година; један човечји век (обично период од
30 година).
генерацио еквивока (лат. generatici aequivoca)
бшл. рађање без семена, прастварање, самоза-
чеће, постанак живих бића из мртвих (анор-
ганских) твари, материја (учење које ce осла-
ња на чињеницу да y саставу органске супстан-
ције нема никаквих елемената који ce не би
могли наћи и y саставу анорганске - једин-
ство материје - као и на учење о развоју
уопште).
генерационизам (лат. generatici) теолошка те-
орија по којој дете добива „душу" од својих
родитеља y време зачећа.
геверацио спонтанеа (лат. generatici spontanea)
биол. в. генерацио еквивока.
генерисати (лат. generare рађати, стварати) про-
изводити, стварати, проузроковати; генери-
рати.
генерификација (нлат. generificatio) лог. образо-
вање (или: стварање) родних појмова.
геверичан (лат. genus род, фр. générique) који
лрипада роду или ce односи на род, родни;
генеринки.
геверички (лат. genus, фр. générique) в. гене-
ричан.
геверозав (лат. generosus) племенит, великоду-
шан; издашан, дарежљив; женерозан.
генерозитет (лат. generositas) племенитост, бла-
городност, великодушност; издашност, да-
режљивост, податљивост; женерозитет.
геветив (лат. genetivus) грам. в. генитив.
генетика (грч. gignomai рађам ce, родим ce) на-
ука о наслеђу.
геветичав (грч. genetikós) фил. који ce односи на
постанак (генезу), који ce тиче историје по-
станка и развитка биљака и животиња; који ce
тиче наслеђа и науке о наслеђу.
генетичар (грч. genetikós од genesis постанак,
рађање) стручњак за генетику.
генетичка дефиниција 169
169
геогност
генетичка дефиниција лог. она која одређује по-
јам тиме што излаже пут и начин на који је-
дан стварни или замишљени предмет постаје.
генетичка метода физ. метода која иде за тим да
проучи и схвати једну ствар y њеном постанку
(за разлику од дескриптивне мешоде, која
описује ствар као готов производ, тј. онакву
каква je сад).
генетичка психологија психологија развића, за-
једничко име за животињску, дечју и социјал-
ну психологију.
генетички инжињеринг (грч. bios, енг. engine-
ering) област примењене биологије која, ко-
ристећи резултате молекуларне генетике,
биохемије, биофизике и цишологије, директно
утиче на формирање и преношење наследних
особина; биоинжињеринг.
генетлијакон (грч. genéthlios рођендан) песма о
рођендану; песма за успављивање деце, успа-
ванка.
генетлиологија (грч. genéthlios дан рођења, 1о-
gi'a) прорицање дана и часа рођења.
гени (грч. gè земља) агр. црномрки главни састо-
јак земље оранице.
генијалан (лат. genialis) који je no својим уро-
ђеним духовним особинама изванредно јак,
велик духом, стваралачки изванредно даро-
вит; уп. геније.
генијалиост (лат. genius дух) духовна особина и
одлика једног генија, велика стваралачка сна-
га духа, изванредна даровитост.
геније (лат. genius, фр. génie) човек урођене
снаге духа, која долази до изражаја као ориги-
нална моћ схватања (интуиције), комбинова-
ња (фантазије) и приказивања.
генијус (лат. genius) геније; духовна особеност,
карактер, ознака, обележје; y грчкој и рим-
ској митологији генији су нижа крилата божан-
ства (анђели).
генијус лоци (лат. genius loci) дух заштитник
неког места; особеност неког места коју му
даје шегов дух заштитник; општи дух који
влада y неком месту и даје му своје обележје.
генијус патрије (лат. genius patriae) добри дух
отаџбине.
генијус секули (лат. genius saeculi) дух времена
или века, особеност јавног мишљења неког
доба.
геникулација (лат. geniculatio) клечање, изража-
вање поштовања клечањем.
генукулиран (лат. geniculatus) савијен y облику
колена, коленаст, чворноват.
гениографија (лат. genius, graphfa) описивање
духова, учење о духовима божанствима.
гениологија (лат. genius, грч. logi'a) наука о ве-
ликим, генијалним људима и о биолошким и
социолошким елементима који условљавају
њихову појаву.
гениопластија (грч. géneion брада, plasso обра-
зујем, уобличујем) tag. операција која ce са-
стоји y крпљењу, поправљању озледа на бра-
ди путем аутопластије.
гениталан (лат. genitalis) који ce тиче сполних
органа, сполни.
гениталије (лат. genitalia, gignere рађати) ил.
биол. сполни органи, органи који служе распло-
ђавању. генитет (грч. génos врста) лингв. врста
специфич-
не артикулације појединог гласа. генитив
(лат. genitivus) грам. други падеж који
обично значи припадање нечему, део нечега
или потицање од нечега; словенски генитив
употребљава ce y негативном исказу: „Немаш
среће!" генитура (лат. genitura) рођење,
рађање; произ-
вођење, стварање; оплодно семе; читање суд-
бине по констелацији звезда y часу рођења,
нативитеш. геном (грч. génos) биол. укупан
потенцијал на-
следних особина (генетских информација) ко-
ји ce преноси на потомство. генопластика
(лат. gena образ, грч. plâssô обра-
зујем, уобличујем) мед. операција која ce ca-
стоји y поправци оштећеног облика образа и
уста. генотип (грч. génos, typos) биол. скуп
свих наслед-
них особина које један организам садржи и
које под одређеним условима доводе до разви-
ћа једне одређене индивидуе (организма).
Свака индивидуа има један једини, непонов-
љиви и специфични генотип. геноцид (грч.
génos племе, народ, лат. caedere
убијати, cecidi убио сам) злочин учињен y ци-
љу уништења читаве групе људи, националне,
етничке, расне или религиозне. генс (лат.
gens) род, колено, породица; врста,
род; племе, народ; Генс уна сумус (лат. Gens
una summus) сви смо један род - шаховско
гесло. гентилизам (лат. gens, gentis)
незнабоштво, мно-
гобоштво. генуални (лат. genu колено,
genualis) који ce
тиче колена, коленски. генуинитет (лат.
genuinus, нлат. genuinitas) исти-
нитост, стварност, тачност, верност, непатво-
реност.
генус (лат. genus) род; грам. род. генуфлексија
(нлат. genuflexio) клечање; кла-
њање, поклон пред ким; понизно одавање
поштовања, понизност. генцијанин (лат.
gentiana) хем. горка материја
коју садржи y себи генцијана, линцура. reo-
(грч. gè) предметак y сложеницама са значе-
њем: земља, земаљски. геобиологија (грч.
gë, bîos живот, logia) наука о
животу Земље. геобласти (грч. gë, blassiós
клица, изданак) ил.
бот. биљке чији први клицини листићи (ко-
Шиледони) при клијању остају под земљом.
геоботаника (грч. gë, botanikë) биљна геогра-
фија.
геогенија (грч. gë, gignomai) в. геогонија.
геогнозија (грч. gë, gnösi'a) наука о склопу и
грађи Земље као васионског тела које ce ca-
стоји из анорганских маса, нарочито о саставу
и грађи чврсте Земљине коре; геогностика.
геогност (грч. gë, gnôstës) познавалац (или:
про-
учавалац) састава и грађе чврсте Земљине ко-
ре; пр. геогностички.
геогностика 170 геореф
геогностика в. геогнозија.
геогонија (грч. gê, gîgnomai постајем) постанак
Земље, наука о постанку, образовању и раз-
витку Земље; геогенија.
геогонист(а) (грч.) научник који проучава по-
станак Земље.
географија (грч. gè, graphia) земљопис, наука о
положају, кретању, величини, облику и животу
Земље и њене површине, саме по себи и с
обзиром на човека; биолошка географија про-
учава распрострањеност и значај биљног и
животињског света на Земљи; математичка
географија или астрономска географија про-
учава Земљу као небеско тело и начин њеног
представљања на картама; политичка геогра-
фија приказује друштвене и државне односе
на Земљи; физикална или физичка географија
описује природне облике и појаве на Зем-
љиној површини.
географски (грч. geôgraphikos) земљописни, ко-
ји спада y географију; географска дужина
(лонгитуда) неког места je лук упоредника
(паралела) тога места од почетног подневка
(меридијана) y правцу истока (источна) или y
правцу запада (западна дужина); географска
ширина (латитуда) неког места je подневач-
ки (меридијански) лук тога места од полутара
(екватора) y правцу севера (северна), или y
правцу југа (јужна ширина).
геодезија (грч. gè, dafein делити, поделити) гра-
на примењене математике која одређује
облике и површине великих делова Земљине
површине и облик Земље као целине; земљо-
мерство, тј. картографско приказивање повр-
шине Земље и појединих њених делова.
геодет (грч.) човек са потпуном геодетском
спремом и квалификацијама, земљомер.
геодинамика (грч. gë, dynamis сила) геол. наука
која проучава појаве које ce данас дешавају
на Земљи, силе које те појаве изазивају и
последице рада тих сила y погледу одржавања,
стварања и мењања Земљине коре; динамич-
ка геологија.
геоид (грч. gè, eidos вид, облик) истински облик
Земље, геометријско тело готово истоветно
са Земљиним сфероидом, али му je површина
y свакој тачки управна на правац теже.
геоизотерме (грч. gê, земља, isos исти, једнак,
thermos топао) линије или површине које
спајају места једнаке температуре земљишта
или унутрашњости Земље.
геокарпија (грч. gè, karpós плод) бот. особина
неких биљака да своје опрашене цветове за-
рију y земљу и тако их засеју.
геолит (грч. gë, lfthos камен) вештачка смола;
употребљава ce, као замена рожине, за израду
дугмета.
геологија (грч. gê, logfa) наука о постанку, са-
ставу и грађи наше Земље, као тела које je
састављено из анорганских маса; саставни де-
лови геологије су геогнозија и геогонија.
геомагнетизам (грч. gê земља, Magnes lfthos)
магнетизам Земље, земаљски магнетизам.
геомагнетика (грч. gë земља, Magnes) наука ко-
ја проучава магнетска поља Земље.
геомантија (грч. gë, manteia прорицање) прори-
цање по тачкама, насумце направљеним y зе-
мљи, и по њиховом броју, положају и сликама
које случајно представљају, или по слици ко-
ју добијемо када на неку плочу или сто баци-
мо насумце шаку земље. геометар (грч. gë
земља, métron мера) онај који
ce y пракси бави мерењем земље, земљомер.
геометрија (грч. geometria земљомерство) део
математике који ce бави проучавањем особи-
на и међусобних односа просторних облика тј.
геометријских тела, површина, линија и та-
чака. геометријски (грч. geömetrikos) који
ce тиче
геометрије, који спада y геометрију; в. про-
гресија; геометријска средина квадратни ко-
рен из производа два броја (Vbc); в. аритме-
тичка средина. геометричар (грч. gë земља,
métron мера) онај
који ce бави геометријом. геомеханика (грч.
gë, mëchanikë) механика чвр-
стих тела. геомицнн антибиотик произведен
од микроорга-
низма Streptomyces xanthophaeus; делује про-
тив грам-негативних бактерија.
геомонтографија (грч. gè, graphia, лат. mons,
montis брег) вештина израђивања рељефних
карата y више боја од пресоване хартијске
масе. геоморфологија (грч. gë, morphë
облик, logfa)
наука која проучава како ce стварао и преина-
чивао рељеф Земље енергијом унутрашњих,
терестричних и соларних сила и њиховим ком-
бинованим дејством. геоним (грч. gè, ónima
име) врста псеудонима
код кога аутор уместо имена употребљава не-
ку етнографску или географску ознаку; нпр.,
Сарајлија je геоним песника Симе Милути-
новића. геономија (грч. gë, nomia) наука о
врстама зе-
мље и о начину обрађивања и искоришћавања
земље. геопластика (грч. gë, plastikê)
рељефно прикази-
вање Земљине површине. геополитика (грч.
gë, politikë) разматрање поли-
тичких питања са географског гледишта, тј.
имајући y виду целу Земљу; наука о утицају
спољне природе на друштвени и политички
живот. геопонија (грч. geö-ponos труд)
обрађивање зе-
мље, земљорадња. георама (грч. gë, hórama
поглед, призор) горо-
стасни геопластични рељефни глобус, потпу-
но сликовит приказ Земљине лопте.
георгика (грч. geôrgéô обрађујем земљу, лат.
georgica) ПЛ. идиличне песме, нарочито песме о
земљорадњи (Вергилове). георгина б&ш. леп
и крупан цвет, сличан ружи,
донет пре сто година из Мексика (назван по
ботаничару Георгију). георгофил (грч.
geörgos земљорадник, philos
пријатељ) пријатељ земљорадње, љубитељ
пољопривреде. геореф (скр. од енг.
Geographie Reference Sy-
геоскопиЈа 171 германизам
 stem) систем за одређивање (дефинисање) по-
ложаја тачака на површини Земље.
геоскопија (грч.) посматрање (или: проучава-
ње) Земље, нарочито y метеоролошком по-
гледу.
геостатика (грч. ge, statizö ставим, поставим) на-
ука о равнотежи (статици) чврстих тела.
геостационарна орбита (грч. gë земља, лат. stare
стајати) кружна путања око Земљине кугле на
удаљености од око 36.000 km од екватора; са-
телити постављени на тој орбити окрећу ce
око Земље истом брзином којом ce Земља
окреће око своје осе, те су y односу на било
коју тачку на Земљи непомични.
геосфера (грч. gë земља, земаљски, sphaira лоп-
та) омотач Земље који чине атмосфера, хи-
дросфера, литосфера и биосфера.
геотектоника (грч. gë, tektonikë) геол. наука која
проучава како су стене y кори Земљиној рас-
поређене и на који начин склапају целу њену
грађевину.
геотермика (грч. gè, thermos топао) геол. део ге-
ологије који испитује топлотна стања која
владају y дубини Земље.
геотермичка енергија унутрашња топлота наше
планете, која ce може, при повољним услови-
ма, преобратити y погонску снагу за добивање
електричне енергије.
геотермометар (грч. gë, thermos, métron) справа
за одређивање Земљине температуре на раз-
ним тачкама њене дубине.
геотропизам (грч. gë, trópos обрт) бот. особина
биљних органа да под утицајем Земљине теже
заузму известан одређен правац према верти-
кали; он може бити: иозишиван, кад орган ра-
сте y правцу дејства теже (корен), негативан,
кад орган расте супротно правцу дејства теже
(стабло), и Трансверзалан, кад расте управно
на правац теже (лист и нека подземна стабла).
геотропоскоп (грч. gë, trópos окрет, смер, sko-
péô гледам) в. гироскоп.
геофагија (грч. gë, fageîn) једење, гутање зе-
мље, земљождерство.
геофактори (грч. gë, лат. factor чинилац) «. ге-
огр. чиниоци од којих зависе географске поја-
ве и промене на површини Земље.
геофизика (грч. gë, physikë) наука о физичким
појавама y унутрашњости Земље, нарочито о
њеној температури, густоћи, њеном магне-
тизму и о телурским појавама y ваздуху.
геофон (грч. gë земља, phone глас) геоакустички
детектор, апарат за примање звукова који
пролазе кроз слојеве Земље; служи нпр. при
проучавању звукова или за откривање затрпа-
них особа.
геохемија (грч. gë, chéô тече, истичем, chemeia)
наука која проучава распоред хемијских еле-
мената и атома y Земљиној кори, као и њихо-
ву историју и кретање y простору и времену
(главни елементи су: водоник, кисеоник, сили-
цијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, кали-
јум, натријум, магнезијум).
геохидрографија (грч. gë, hûdôr, graphîa) део
физичке географије који испитује и проуча-
ва воду на Земљиној кори.
геохозија (грч. gè, chóo сипам, наспем, заспем)
мед. земљано купатило, лечење тиме што ce
оболели делови затрпају земљом (рука, нога и
ДР-)-геохронологија (грч. gë земља, chronós
време,
доба, lògos реч, говор) грана историјске ге-
ологије која ce бави проучавањем старости
Земље; геокронологија. геоцентризам (грч.
gë, лат. centrum средиште)
астр. фил. некадашње погрешно схватање да je
Земља средиште целе васионе и да око ње
круже сва остала небеска тела; супр. хелиоцен-
тризам. геоцентричан (грч. gë, лат. centrum
средиште)
фил. назив за схватање које узима Земљу као
средиште васионе и за астрономско одређива-
ње места које ce управља према средишту Зе-
мље (геоценШризам); који ce тиче средишта
Земље.
геоцентричност в. геоценШризам. геоциклика
(грч. gë, kyklos круг) физ. машина
која очигледно приказује кретање Земље око
Сунца; геоцикличка машина. геоцикличан
(грч.) који приказује кретање Зе-
мље око Сунца. гепард (фр. guépard, нем.
Gepard) зоол. веома
брза грабљива животиња из племена мачака,
доста слична псу, може ce обучити и лову, жи-
ви y Азији и Африци. гепек (нем. Gepäck)
пртљаг. гераниј(ум) (нлат. geranium, грч.
géranos ждрал)
бот. иглица, једна многобројна биљна врста;
шех. дизалица.
герант (лат. gerans) в. жерант. гербелирати
(итал. gerbellare) гвоздену руду
иситнити и тиме je припремити за топљење.
гербулирати (нлат. garbellare) пребрати робу и
очистити од прљавштине. гербулура (нлат.
garbellare) нечисти и оштећени
делови неке робе; одбитак извесног процента
од погођене цене због нечистоће робе.
геријатрија (грч. gérôn старац, iatrei'a лечење)
мед. наука која проучава старост y свим њеним
облицима. герила (шп. guerilla мали рат)
наоружане чете
сељака и пастира y Шпанији које су, прили-
ком непријатељских упада или унутрашњих
борби, ратовале на своју руку; партизани.
гериљеро (шп. guerrillero) вођа гериле. герла
(енг. girl) девојка, нарочито девојка вит-
ка, окретна и одана спорту; играчица y групи,
балетна играчица. герлин (итал. gherlino)
врло дебело уже на вели-
ким бродовима.
герма (нем. Germ) квас, квасац. Германи (лат.
Germani) име којим су Римљани и
Гали називали старе Немце. Народносна гру-
па y коју улазе Немци, Аустријанци, Данци,
Холанђани, Фламанци, Швеђани, Норвежании
Англосаксонци; Немци. германизам (лат.
Germani) особеност немачког
језика с обзиром на склоп и ред речи; влада-
вина (или: моћ) немачког духа, немачке кул-
туре и политичке силе.
германизација 172 гето
германизација (фр. germanisation) понемчава-
ње, немчење, понемчење. германнзовати
(фр. germaniser) немчити, понем-
чити, понемчавати; употребљавати y говору
или писању немачке изразе или облике на-
прављене y духу немачког језика. Германија
(лат. Germania) римски назив за Не-
мачку; део Европе између Северног мора, Ду-
нава, Рајне и Лабе, који je y римско доба био
насељен германским племенима; Немачка
представљена y облику жене која штити.
германиј(ум) (назван y част земље немачког хе-
мичара К. Винклера који га je открио
1886. год.) хем. елеменат, атомска маса 72,59,
редни број 32, знак Gè, крт и сјајан метал;
користи ce као полупроводник y радиотехници
и електроници. гермавистика наука која
проучава језике гер-
манских народа (нарочито немачки), књижев-
ност, старине и историју. германитет (лат.
germanitas) рођено братство,
рођено сестринство. гермавоманија (нем.
Germani, грч. mania луди-
ло) претерана, слепа љубав према Немцима и
свему што je немачко. германофнлија (лат.
Germani, грч. philéô во-
лим) љубав према Немцима и ономе што je
немачко. германофобија (лат. Germani, грч.
phobéô бо-
јим ce) страх од Немаца, мржња на Немце и
све што je немачко. германски (лат.
germanicus) својствен Германи-
ма, који припада Германима, немачки; гер-
мански језици, језици германског порекла
(готски, горњонемачки и доњонемачки, хо-
ландски, англосаски, нордијски или сканди-
навски језвци). гермииалан (лат. germinalis)
бот. клични, који
спада y клице или ce односи на клице, сполне
делове, нпр. герминална селекција сполно ода-
бирање. герминативан (нлат. germinativus)
бот. који кли-
ја, који проклијава, који ниче, који изазива
клијање. герминација (лат. germinatio)
бот. клијање,
проклијавање; време клијања. геровитал
(грч. gerôn старац, лат. vita живот) лек
за подмлађивање, пронађен y Румунији.
герок (нем. Gehrock) припијен капут са дугим
пешевима; војнички капут, копоран.
герокомија (грч. gérôn старац, koméô негујем)
мед. вештина неговања старих људи; нарочито:
подмлађивање стараца y непосредној близини
младих особа.
герокомиј(ум) в. геронтокомијум.
геромаразмус (грч. gérôn старац, maraneïn
гаси-
ти, слабити) мед. старачка слабост, старачка
изнемоглост. героморфизам (грч. gérôn,
morphë облик) мед.
борање коже, зборавање, збрчкавање.
геронти (грч. gérôn) ПЛ. y херојском периоду
грчке историје: најстарији или најплемени-
тији представници народа, код Хомера кнезо-
ви; доцније, нарочито y дорским државама:
чланови герусије, већа стараца, које je, по-
ред краљева и ефора, имало врховну власт.
геронтокомнј(ум) (грч. gérôn, koméô негујем)
дом стараца, завод за неговање и збрињавање
старих људи; герокомиј(ум).
геронтократија (грч. gérôn, krati'a влада) влада
једног савета (већа) састављеног од најста-
ријих људи сената; владавина стараца.
геронтологија (грч. gérôn старац, logi'a) научно
испитивање процеса старења, његових појава
и обољења која ce јављају код старих особа.
геронтофилија (грч. gérôn старац, philéô волим)
мед. постојање сполног прохтева (или: нагона)
за старијим особама супротног спола.
герундив (лат. gerundivum) y латинској грамати-
ци: придевски употребљен партицип футура
пасивног, нпр. res addenda ствар коју треба
додати.
герундиј(ум) (лат. gerundium) y латинској гра-
матици: глаголски облик који гласи као за-
висни; падежни облици партиципа футура па-
сивног (на српскохрватски ce преводи имени-
цом, нпр.: venia legendi, дозвола читања).
герусија (грч. gerusia) веће стараца y старој
Спарти; сенат, државни савет y новој Грчкој.
гесимс (нем. Gesims) apx. истакнути украсни део
на лицу (фасади) грађевине испод крова, из-
над врата итд., перваз, опшивница; симс.
гесло (чеш. heslo) основно начело, крилатица,
лозинка, парола, мото, животна девиза.
гест (лат. gestus, нем. Geste) покрет који ce пра-
ви целим телом или само руком при говору;
јуначко дело; дело које неко учини не спон-
тано него да би изазвао допадање (леп гест),
или недопадање (ружан гест).
Гестапо (скр. од нем. Geheime Staatspolizei) тај-
на полиција нацистичке Немачке (основана
1933), проглашена после II св. рата злочинач-
ком организацијом.
гестацнја (лат. gestatio) мед. ношење, трудноћа,
бременитост, здетност; време трудноће (или:
бременитости, здетности).
гестикулација (лат. gesticulatio) прављење по-
крета при говору целим телом, нарочито ра-
менима и рукама; опсенарство, глумљење.
гестикулирати (лат. gesticulari) правити гестове
при говору, махати, млатарати рукама.
гестио про хереде (лат. gestio pro herede) прав.
примање наследства.
гестозе (лат. gestare) мед. обољења повезана с
трудноћом (повраћање, прекомерно лучење
пљувачке, горушица и др.).
гетеанум (нем. Goethe, nlat. Goetheanum) антро-
позофски институт (школа, музеј, издавачко
предузеће и др.) за духовне науке y Дорнаху
(Швајцарска), који je 1921. год. основао вођа
антропозофског покрета Рудолф Штајнер.
гетер (енг. get-up удесити, дотерати) физ.
матери-ја којом ce постиже високи вакуум y
електрон-ским цевима.
гето (итал. ghetto) део вароши који су, y Итали-
ји, Немачкој и др., власти одређивале Јевре-
јима за становање; овај део вароши био je, y
средњем веку, сасвим одвојен од других де-
лова.
геузиодисфорија 173 гинандер
геузиодисфорија (грч. gesysis укус, dysphoréô
тешко подносим) мед. болесни надражај живаца
од укусних, пријатних ствари.
геуматика (грч. geyüma окушано) наука о укусу;
геустика.
геустика (грч.) в. геуматика.
гефирофобија (грч. géphyra насип, мост, phóbos
страх) мед. болестан страх од преласка преко
моста или преко неке воде.
гефрајтер (нем. Gefreiter) војни старешина
најнижег чина (између редова и каплара) y ay-
строугарској или немачкој војсци.
Гехена (хебр. Ge Hinnora пакао, скраћ. од gè
ben Hinnom долина сина Хиномовог) долина
Хиномова (или Еномова), y близини Јеруса-
лима, где су према Библији приношене људ-
ске жртве Молоху (Друга књига о царевима,
23:10); физ. пакао; мучилиште, место највеће
патње.
гешефт (нем. Geschäft) трговина, зарада, посао,
шићар.
гештетнер (по имену фабрике) врста апарата за
умножавање списа.
Гибелини (итал. Ghibellini) мл. овако су ce y сред-
њем веку y Италији звале присталице парти-
је немачких царева, за разлику од Гвелфа,
који су припадали папиној партији. Борба
између ових двеју партија трајала je готово
кроз цео средњи век.
гибон зоол. антропоидни мајмун, живи y југои-
сточној Азији, одликује ce нарочито веома
дугим рукама.
гиг (фр. gigue, енг. gig, итал. giga) 1. в. жиг.
гиг (енг. gig) 2. лак и узан чамац, нарочито за
команданта ратног брода; СП. широк и доста
тежак школски чамац, врста/оле, са металним
дршкама за весла изван чамца; лаке отворене
двоколице са једним коњем.
гига- (грч.) ознака за меру милијарду пута већу
од основне; ознака G.
гигант (грч. gïgâs) горостас, џин, див.
гигантескан (грч. gi'gäs, итал. gigantesco, фр. gi-
gantesque) в. гигантски.
гигантизам (грч. gigäs) антрои. величина тела ко-
ја знатно премаша просечну величину чове-
чијег тела; уп. макросомија.
гигантографија (грч. gigäs, graphia) описивање
или историја џинова; тип. поступак при штам-
пању великих плаката када ce нормалан ауто-
типски слог одштампава знатно увећан.
гигантологија (грч. gigäs, logia) наука о џинови-
ма уопште, a нарочито y животињском и биљ-
ном свету.
гигантомахија (грч. gi'gäs, machia бој) бој гига-
ната (омиљен предмет уметничког прикази-
вања).
гигантосаур(ус) зоол. род огромних изумрлих
гмизаваца (највеће копнене животиње на зем-
љи) ; живео y мезозоику.
гигантостеологија (грч. gigâs, ostéon кост, logia)
зоол. наука о костима горостасних животиња.
гигантоцити (грч. gigäs, kytos) ПЛ. мед. в. макро-
цити.
гигерл (нем. Gigerl) кицош, гиздавац, онај који
претеруЈе y дотеривању, тако да често оста-
вља утисак будале.
гидон (фр. guidon) барјачић (за равнање и дава-
ње сигнала); жор. троугласто барјаче; муши-
ца, нишан на пушци; ручице, управљач на ве-
лосипеду.
гијотина (фр. guilliotine) в. гиљоШина.
гијоше (фр. guilloché) рад y вијугавим шарама;
цртеж израђен y вијугавим шарама; изукршта-
на, испреплетена шара; уп. гијоширати.
гијоширати (фр. guillocher) металне површине
украсити симетрички гравираним линијама
(при штампању хартија од вредности, менич-
них формулара и др.); вијугаво ишарати,
украсити испреплетеним шарама.
Гилгамеш асирски епски јунак који je трагао за
бемсртношћу што je описано y славној исто-
именој поеми.
гилда (нем. Gilde цех, еснаф) средњовековни са-
вез трговаца или занатлија y Западној Евро-
пи, еснаф, удружење, друштво, организација
уопште.
гилдхол (енг. guildhall) еснафски дом; општин-
ски дом y Лондону.
гилтати (нем. gelten) вредети, важити; гилШа
вреди, важи (код погодби, опклада).
гиљотина (фр. guillotine) no француском лекару
Ј. I. Guillotin-y названа справа за извршење
смртне казне одсецањем главе (уведена 1792,
за време француске револуције); гијошина.
гиљотинирати (фр. guillotiner) извршити смртну
казну (или: погубити) гилотином.
гимкана (грч. gym скраћ. gymnâzô вежбам, инд.
khana игралиште) СП. такмичење y савлађива-
њу разних неочекиваних, шаљивих препрека.
гимнаестрада (од гимнастика и естрада) ме-
ђународна гимнастичка приредба; одржава ce
сваке четврте године од 1953. год.
гимназија (грч. gymnasion) првобитно, код ста-
рих Грка: место где су младићи и одрасли
голи (gymnós = го) вршили телесна вежбања;
доцније: средиште целокупног духовног живо-
та; данас: средња школа, тј. школа између
основне и високе, која припрема ученике за
универзитет.
гимназијарх (грч. gymnasi-archos) надзорник,
управник гимназије код старих Грка.
гимнастика (грч. gymnastikë) код старих Грка:
вештина телесног вежбања (скакања, окрета-
ња, рвања и пливања); данас: вештина телес-
ног вежбања ради хигијенско-естетских ци-
љева.
гимнозофисти (грч. gymnós го, наг. sophós му-
дар) назив за индијске и друге источне аскет-
ске филозофе.
гимнички (грч. gymnikós) који ce тиче телесног
вежбања или припада телесном вежбању.
гимноптера (грч. gymnós, pterón крило) ил. зоол.
голокрилци, инсекти са голим крилима.
гимносперме (грч. gymnós го, spèrma семе) ил.
бот. голосеменице, биљке са оголићеним се-
меновим попољчићем, нпр. бор, јела, смрча,
клека и др.
гинандер (грч. gynë жена, anër човек, муж) дво-
сполник, хермафродит.
гинандрија гинандрија 174
гише
гивандрија (грч. gynê, anër) бот. особеност мо-
нокотилних биљака чији су прашнички судови
срасли са гинецеумом (орхидеје и др.); особи-
на жена које имају мушки изглед и мушко
држање; пр. гинандричан.
гинандроид (грч. gynê жена, anër човек, eidos
лик, изглед) мед. женска особа с неким мушким
особинама.
гииандроморфизам (грч. gynë жена, anër човек,
муж, morphë облик) физиол. појава код особа
које имају груди развијене као y жене, a y
исто време изражене бркове и браду.
гинган (енг. gingham, фр. gingan) трг. фина ен-
глеска, првобитно источноиндијска пругаста,
карирана и шарена памучна тканина.
гингивитис (лат. gingiva десни) мед. запаљење
десни.
гине- (грч. gynë) предметак y сложеницама са
значењем: жена, женски.
гинекизам (грч. gynaikismós) женственост, жен-
ско држање и понашање уопште (у страху,
љубави и др.)-
гинекократија (грч. gynaikokratia) власт (или:
владавина) жена, надмоћност жена y односу
према мушкарцима.
гинекологија (грч. gynë, logi'a) .«eg. наука о осо-
беностима женског тела и о његовим функци-
јама, a нарочито о болестима женских сполних
органа.
гинеколошки (грч. gynë, logikós) који ce тиче
болести женских сполних органа и њиховог ле-
чења.
гинекоманија (грч. gynaiko-mania) страст ју-
рења за женама, лудило за женама, претерано
женскарство.
гинекомаст (грч. gynë, mastós дојка) мушкарац
код кога су дојке развијене потпуно као код
жене, тако да луче, y неким случајевима, чак и
млечну течност.
гннекоморфан (грч. gynë, morphë облик) no
облику сличан жени, женског облика.
гинекофобија (грч. gynë, phobéô бојим ce) мрж-
ња на жеие.
гинекофоничав (грч. gynë, phonë глас) који има
женски, тј. танак глас.
гинеологија в. гинекологија.
гинецеја (грч. gynaikefa) mg. месечно прање код
жена; гинеција.
гивецеум (грч. gynaikeïon, лат. ginaeceum) оде-
љење за жене y унутрашњости куће старих
Грка и Римљана; чест назив женских средњих
школа; бот. укупност женских сполних органа
код ангиосперма (скривеносемењача).
гинецизам (грч. gynaikismós) в. гинекизам.
гинеција (грч. gynaikefa) .«eg. в. гинецеја.
Гиннсова књига рекорда (енг. Guinness Book of
World Records) књига која бележи различите
врсте рекорда, од сасвим чудноватих, сличних
онима из Риплијевог „Веровали или не", до
успеха y освајању васионе; први пут објавље-
на 1955, према замисли сер Хјуа Бивера, по-
којног генералног директора британско-ир-
ске пивоваре Артура Гиниса из Даблина; ота-
да je објављено преко 270 издања на 40 је-
зика.
гинко (лат. kinko, нлат. gingko biloba) бот. „дрво
са златним плодом", врста дрвета из породице
гимносперма, високо и јако (у Кини и Јапану
често га саде поред храмова као украс).
гиногенеза (грч. gynë жена, genesis роћење, по-
станак) биол. размножавање код кога не долази
до спајања једара мушке и женске полне
ћелије, већ y даљем развоју учествује само
једро јајне ћелије. гинсенг (кин.) корен
источноазијске биљке за
који Кинези од давнина мисле да лечи све
болести и да продужава живот; женшен.
гинус (грч. ginnos, лат. ginnus) зоол. животиња,
бастард који ce добије укрштањем мулца и
кобиле. пшира (фр. guipure) чипка код које
су цртежи и
поједине фигуре испупчени због тога што ce
ради дебелим концем (свиленим, златним,
сребрним); испупчен вез. гиис (грч. gypsos)
MUH. садра, калцијумов сулфат
са водом, y води тешко растворљив.
гипсовати (грч. gypsos) учинити да вино помоћу
гипса постане бистрије и пламеније; биљке,
нарочито лептирњаче, посути гипсом y праху
да би боље расле; закрпити (или: попунити)
гипсом. гипсотека (грч. gypsos садра, thëkë
ковчег) му-
зеј или одељење музеја са моделима вајар-
ских радова изливених y гипсу. гирандол(а)
(фр. girandole) свећњак који има
два или више кракова; ђирандола. гирација
(нлат. gyratio) мед. вртоглавост, мети-
љавост. гири (лат. gyri, грч. gyrós) ал. анаш.
завијуци, ви-
југе, нарочито вијуге на површини мозга,
мождане вијуге. гирланда (фр. guirlande,
итал. ghirlanda) венац
од лишћа и цвећа; врежа, лоза; ниска драгог
камења. гирландина (фр. guirlandine) врста
енглеске тка-
нине y разним бојама. гирозан (нлат. gyrosus)
завијен, прстенаст. гиром (грч. gyroma) ствар y
облику тањира или
чиније; бот. чинијаст плодоноша код биљака.
гиромантија (грч. gyrós, mantefa) гатање из кру-
га који направи онај што гата. гирометар
(грч. gyrós, métron) физ. апарат за ме-
рење брзине обртања, нарочито код ротаци-
оних машина; жирометар. гироскоп (грч.
gyrós, skopeîn) физ. апарат за очи-
гледно приказивање и доказ да ce Земља окре-
ће око своје осовине; жироскоп. гиростат
(грч. gyrós, statikós) физ. направа која
приказује динамику обртног тела; жиро-
стат. гитара (шп. guitarra, фр. guitare, итал.
chitarra)
муз. инструмент са шест до десет жица, који су
Маври донели y Шпанију; данас y целој Евро-
пи веома распрострањен за пратњу при пе-
вању. гихт (нем. Gicht) 1. мед. костобоља,
улози, габа,
подагра; 2. количина руде или угља што ce
одједном метне y neh. гише (фр. guichet)
вратанца која ce налазе y
глададатор 175 гликонеус
 великим вратима, нарочито y тврђавама, за-
творима и сл.; улазна вратанца; прозорче са
затвором (у вратима, зиду и др.); шалшер.
гладијатор (лат. gladiator, gladius, мач) онај ко-
ји ce бори за плату, професионални борац,
борац y арени; код Римљана: борци, обично
робови или ратни заробљеници, који су ce y
циркусима међусобно борили и били врло ра-
до гледани.
гладиола (лат. gladius мач) бот. сабљичица,
украсна биљка, слична перуници, Gladiolus il-
lyricus.
глазба (чеш. hlasba) музика.
глазе (фр. glacé) углачан, сјајан; смрзнут; свила
проткана златом или сребром; врста сјајног
конца; глазе двобој двобој без заштитних
средстава на рукама и грудима; глазе кожа
најфинија сјајна кожа за израду рукавица
(глазе рукавице); глазе харшија фина, сјајна
хартија; правилан би изговор био гласе.
глазирати (нлат. glaciare, фр. glacer, нем. glasie-
ren) постаклити, предметима направљеним од
земље, коже и др. дати сјајан изглед; јела
превући глазуром, остаклицом (нпр. печење
густим сосом, колаче беланцетом, шећером и
др.); гласирати.
глазура (лат. glades, нем. Glasur) глеђ, цаклина,
остаклица; физ. спољашњи сјај.
глајхшалтовање (нем. Gleichschaltung изравна-
вање, нивелисање) уједначавање политичких
идеја, што, y ствари, увек доводи до подређи-
вања врху.
глајхштром (нем. Gleichstrom) физ. једносми-
слена (или: једносмерна) струја; глајхшШром--
моШор електрични мотор који покреће јед-
носмислена струја.
гламор (енг. glamour чаролија, занос) израз ко-
ји означава заносно лепу девојку; луксузно
блештав стил женског одевања.
гландиформан (нлат. glandiformis) y облику жи-
ра, жираст.
гландула (лат. gianduia)мед. жлезда, вратна жлез-
да, обично крајник.
гланц (нем. Glanz) cjaj, сјајност; светлост.
гланцати (нем. glänzen) сјајати, давати сјај,
нарочито кожи.
гласе (фр. glacé) в. глазе.
гласијалист(а) (фр. glacialist) познавалац (или:
проучавалац) ледених брегова, ледника, гле-
чера.
гласност (рус. гласностћ) јаван начин изношења
разних идеја и мишљења о друштвеним посло-
вима; јавност y раду управних и друштвених
институција.
глауберит, Глауберова co хем. натријумсулфат с
кристалном водом (Na 2So 4 x 10Н 2О), горког
укуса; употребљава ce за чишћење и истери-
вање цревних глиста (по проналазачу Јохану
Глауберу, 1604-1668).
глауком (грч. glaykós плавкаст, плавозелен) мед.
зелена мрена, опасна очна болест која ce ca-
стоји y повећаном притиску y унутрашњости
очне јабучице (названа по томе што зеница
при том често изгледа зеленкаста).
глаукома (грч. glaykós) мед. в. глауком.
глаукоматоза (грч. glaykós) мед. постојање (или:
развијање) зелене мрене y очима; в. глауком.
глауцедо (нлат. glaucedo) мед. в. глауком.
глацијал (лат. glacies лед) геол. ледено доба y
развитку Земље. глацијалан (лат. glacialis)
геол. који припада ле-
деном добу. глацијалин (лат. glacies лед)
хем. препарат са-
стављен од борне киселине, боракса, глицери-
на и др. (служи заодржавање меса, млека итд. y
свежем стању). глациологија (лат. glacies
лед, грч. logîa) геол.
наука која изучава леднике y прошлости и
садашњости. гледичија бот. дрво слично
багрему, са јаким
трновима по стаблу, Gleditschie triacantnos,
које ce често сади као жива ограда, a варије-
тет без трнова као украсно дрво. глена (грч.
glene) зеница; атш. чашица (на
кости).
гленитис (грч. glene) мед. запаљење зенице.
гленоидан (грч. glene, eidos) благо удубен, кори-
таст, сличан чашици (кост). глеукометар
(грч. gleykos слатко вино, шира,
métron) справа за испитивање вина, нарочито
за одређивање шећерне садржине y слатком
вину; гликометар. глечер (лат. glaciarium,
нем. Gletscher) ледник,
велики ледени комплекси који ce образују од
снега регелацијом (поновним смржњавањем) y
близини полова и по високим планинама.
гливајн (нем. Glühwein) црно вино кувано са
шећером, циметом и кором од лимуна (као
лек против назеба). гликемија (грч. glykys
сладак, haïma крв) мед.
присуство шећера y крви. гликископ (грч.
glykys сладак, skopéô гледам)
хем. инструмент за одређивање количине ше-
ћера y некој материји. гликоген (грч. glykys,
génos врста) угљени хи-
драт, скробу слична, безбојна, безукусна и
безмирисна супстанца y животињском телу, на-
рочито y мишићима и јетри, важна резервна
материја животињског тела, постаје из су-
вишка грожђаног шећера y крви. гликоза
(грч. glykys сладак)хм. грожђани шећер;
глукоза, декстроза. гликозиди (грч. glykys
сладак) хем. једињења ше-
ћера са биљним и животињским, већином ки-
селим једињењима, која, посредством мате-
рија које изазивају врења, луче шећер; глу-
козиди. гликозурија (грч. glykys сладак, uron
мокраћа)
мед. привремена појава шећера y мокраћи (а
не хронична као код шећерне болести).
гликолиза (грч. glykys сладак, lysis растапање)
разлагање (разграђивање) шећера.
гликометар (грч. glykys, métron) в. глеуко-
метар. гликонеус (лат. glyconeus) мешр.
антички ката-
лектички стих који ce састоји од три трохеја
и једног дактила, назван по грчком песнику
Гликону.
гликопексија 176 глориола
гликопексија (грч. glykys сладак, pexis груша-
њв) мед. нагомилавање шећера y крви.
гликопенија (грч. glykys сладак, penia оскудица)
мед. недостатак шећера y крви.
гликохалофите (грч. glykys сладак, hâls co, phy-
tón биљка) бот. биљке које успевају y сланим
и сувим земљиштима. гликохол (грч. glykys
сладак) хем. амино-сирћет-
на киселина (NH-CH2-COOH), један од про-
извода распадања беланчевина; густа безбој-
на течност сладушава укуса. глимерица
(нем. glimmen тињати) тињалица,
испитивач струје, служи за испитивање прису-
ства струје y електричном струјном колу.
глиом (грч. glfa) мед. израштај y мозгу и кичми,
некад и y живцима мозга или кичме, настаје
бујањем ћелија живчаног ткива; врста ту-
мора. глипти (грч. glyptós) tu. фигуре
израђене y мета-
лу или камену. глиптика (грч. glyptós y
дрвету, камену резан)
вештина прављења или урезивања фигура y
камену или металу; пластична уметност, ка-
меиорезачка вештина, вајарство; глифика.
глиптогнозија (грч. glyptós, gnösis) познавање
извајаног (резаног) камења. глиптографија
(грч. glyptós, grapheïn) описива-
ње вајарских дела, нарочито извајаног (реза-
ног) камења. глиптодон (грч. glyptós
изрезан, урезан, грави-
раН, odÜS ген. OdÓntOS Зуб) геол. рОД ИЗумрЛИХ
безубих сисара y који спадају џиновске живо-
тиње из америчког кварпшра. глиптотека
(грч. glyptón, thêkê) збирка изваја-
ног (резаног) камења; такође: збирка вајар-
ских дела (нпр. позната велика збирка y Мин-
хену). глисада (фр. glissade) клижење мачем
при маче-
вању; клижење ногом при плесу; авиј. клизање
на једно крило; клизалица, клизаљка, тоци-
љајка.
глисандо (итал. glissando) .«>.). в. глисато.
глисантан (фр. glissant) клизав; физ. опасан, сум-
њив, тугаљив. глвсато (итал. glissato) муз.
благо превлачећи;
брзо превлачећи горњом страном прста пре-
ко доњих дирки на клавиру; глисандо, глиси-
като. глисер (фр. glisser клизити) СП.
моторни чамац с
равним дном који при већој брзини клизи по
површини воде.
глисикато (итал. glissicato) в. глисато.
глисхронднја (од грч. glisçhos лепљив, упоран)
псих. скуп одлика карактера и понашања које
ce обично срећу код падавичара (епилепти-
чара). глиф (грч. glyphö) apx. удубена,
ужлебљена пруга
(у зиду, стубу и др.). глифанон (грч. glyphö
дубем, режем) резбарско
(или: каменорезачко) длето, дубач. глифика
(грч. glyphö, в. глиптика. глифички (грч.
glyphö) резбарски, вајарски, ка-
менорезачки. глифоген (грч. glyphô дубем,
режем, génos) шех.
средство за нагризање челика.
глифографија (грч. glyphö, graphi'a) шех. вешти-
на израђива&а испупчених слова или плоча
галванским путем за штампање као дрворез
(један део галванопластике). глицерин (грч.
glykys сладак) хем. житка, сирупа-
ста и безбојна течност, природни састојак
масти, слатка укуса (хемијски састав:
С3Н8О3). глицинија (грч. glykys сладак) бот.
украсна биљ-
ка из фам. лепирњача, пузавица с љубичастим
цветовима пријатна мириса, Wistaria sineusis.
глицифаг (грч. glykys сладак, phâgos који једе)
онај који воли да једе слаткише, сладокусац,
облапорац.
глоб (лат. globus) геогр. в. глобус. глобалан
(лат. globus, фр. global) целокупан,
укупан. глобозан (лат. globosus) лоптаст,
кугласт, груд-
васт; састављен од лоптица, зрнаст; глобу-
лозан.
глобозитет (лат. globosistas) лоптастост.
глобозити (нлат. globosità) ПЛ. геол. округле и за-
војите окаменотине пужева. глобоид (лат.
globus, грч. eidos вид, облик) лоп-
ти слично тело, на половима спљоштена
лопта. глобтротер (енгл. globetrotter) човек
који, спор-
та и задовољства ради, путује око света, пут-
ник око света. глобулини (лат. globulus) ал.
хем. врсте беланче-
вина које ce не могу растварати y чистој во-
ди, него y разблаженим соним растворима (ки-
селине које ce налазе y крви, млеку, јајима и
семењу).
глобулозан (нлат. globulosus) в. глобозан.
глобус (лат. globus) геогр. слика Земљине лопте;
acïûp. лопта на чијој je површини приказана
привидна небеска лопта; Земљина лопта, Зем-
љин шар; глоб. глобус империјалис (лат.
globus imperialis) цар-
ска јабука (као један од симбола државне,
краљевске власти). глобус хистерикус (лат.
globus hystericus) мед. бо-
лесно осећање хистеричних особа као да им
ce једњаком, од желуца ка гуши, пење нека
лопта. глорија (лат. gloria) слава; част;
сјај; y като-
личкој цркви: анђеоска химна која почиње са
Gloria in excelsis Deo (Слава во вишњих богу);
код Француза: црна кафа са коњаком; ткани-
на од ибришима и конца; светао круг око све-
титељске главе, ореол;ум. слика отвореног не-
ба с богом и анђелима. глорија мунди (лат.
gloria mundi) слава света,
част света; сик транзит глорија мунди (лат.
sic transit gloria mundi) тако пролази слава ово-
га света. глоријет(а) (фр. gloriette) кућица,
мали пави-
љон y врту. глориола (лат. gloriola)
светитељски сјај, обе-
лежје божанских и светих лица y хришћанској
уметности: светао круг око главе (нимбус) или
око целог тела (ауреола, ореола); фиг. сићуш-
на сујета, таштина y малим стварима, бедна
слава.
глорификатор 177 гномичар
глорификатор (лат. glorificiare, славити, велича-
ти, фр. glorificateur) онај који некога или
нешто слави и велича, славилац, узносилац.
глорификација (нлат. glorificatio) слављење,
прослављање, величање, обожавање, уздиза-
ње хвалама.
глоса (грч. glossa, glötta језик; говор) првобит-
но: тамна, нејасна реч коју треба протумачи-
ти; затим: тумачење, објашњење; y обичном
животу: покуднаилизлобнапримедба;ш>ет. пе-
сма од четири строфе чија последња четири
реда, читана заједно, дају саму за себе разум-
љиву сликовану строфу; напомена, примедба
(нарочито са стране y књизи).
глосалгија (грч. glössalgia) мед. болест језика и
слузокоже уста, као последица обољења сим-
патичког живчаног прибора; глосодинија.
глосар (лат. glossarium од грч. glòssa језик) 1.
списак израза који ce односе на дану тему или
област, с пропратним објашњењима; 2. спи-
сак на крају књиге y којем ce дају објашње-
ња или дефиниције стручних израза или мање
познатих речи употребљених y књизи; речник.
глосарет (енг. glossaret) вунена, полусвилена
тканина из Норвича (Norwich) y Енглеској.
глосариј(ум) в. глосар.
глосатор (нлат. glossator) онај који објашњава
нејасне речи; писац речника; писац напомена
y књизи са стране; y средњем веку: болоњски
тумачи дела Corpus juris civilis.
глосем (грч. glossa језик) нејасна реч којој je
потребно објашњење; само то објашњење;
глосема.
глосема (грч.) в. глосем.
глосематика (енг. glossematics) грана лингвисти-
ке која проучава глосеме и глосемске си-
стеме.
глосирати (грч.) ради објашњавања додавати
неком тексту напомене, белешке; правити
глосе; објашњавати, тумачити; фиг. правити
покудне, пакосне примедбе; давати концу
сјај.
глоситис (грч.) мед. запаљење језика, упала је-
зика.
глосо- (грч.) предметак y сложеницама са значе-
њем: језик, језика.
глосограф (грч. glossa, grapheîn) писац глоса.
глосографија (грч.) анат.описивање језика; пи-
сање глоса.
глосодинија (грч. glossa, odynê бол) мед. глосал-
гија.
глосолалија (грч. glòssa, laléô тепам) ÜCUX. особе-
на појава религиозног усхићења, која ce ca-
стоји y говорењу неразумљивим гласовима
без учешћа свести; говорење страним језици-
ма; уп. глоШолалија.
глосолиза (грч. glossa, lysis) мед. в. глосоплегија.
глосологија (грч. glòssa, logi'a) анат.наука о је-
зику; грам. застарели назив за лингвистику; в.
глотологија.
глосоманија (грч. glòssa, mania) страст за гово-
рењем страним језицима; в. глотоманија.
глосомантија (грч. glòssa, mantei'a) прорицање
(или предсказивање) према облику и саставу
језика.
глосономија (грч. glossa, nómos закон) наука о
језичким законима; уп. граматика.
глосоплегија (грч. glòssa, plëgë удар, рана) мед.
узетост језика; глосолиза. глосорагија (грч.
glòssa, rëgnymi пуцам, прснем)
мед. крварење језика. глососкопија (грч.
glòssa, skopéò) мед. преглед
(или: испитивање) језика. глососпазмус (грч.
glòssa, spasmós грч) мед. грч y
језику. глосотомија (грч. glòssa, témnò
сечем, режем)
хир. уклањање дела или читавог језика. глотис
(грч. glòssa језик) анаш. гласница. глотиседем
(грч. glòssa, oidâô отекнем, набу-
брим) мед. в. ларинкседем. глотогнија (грч.
glötta језик, gone рођење) лингв.
порекло језика; део лингвистике који ce бави
питањем порекла и развитка језика.
глотограф (грч. glötta језик, graphö пишем) апа-
рат за испитивање људског гласа, нарочито
певанога. глотолалија (грч. glòssa, laléò
говорим) говоре-
ње страним језицима; уа. глосолалија.
глотологија (грч. glossa, logîa) застарели назив
за лингвистику. глотоманија (грч. glòssa,
manìa) страст за гово-
рењем страним језицима. глукагон (грч.
glykys сладак) хормон који луче
алфа-ћелије панкреаса; утиче на повећање
шећера y крви.
глукоза (грч. glykys) хем. в. гликоза. глукозиди
(грч. glykys) в. гликозиди. глутен (лат. gluten)
лепак, лепљива течност y
животињским телима; хем. смеша више хемиј-
ских тела, сви протеини из пшенице; од њега
зависи каквоћа хлеба. глутин (лат. glutinium)
биљни лепак; лепак од
животињских костију и жила. глутинанција
(лат. glutinantia), ПЛ. мед. средства
за слепљивање, срашћивање. глутинација
(лат. glutinatio) лепљење, слепљи-
вање, лемљење.
глутинозан (лат. glutinosus) лепљив. гнајс
(нем. Gneiss) геол. врста кристаластог
шкриљца, по саставу мешавина кварца, фелд-
спата и лискуна. гнатонеуралгија (грч.
gnâthos, вилица, образ,
neüron живац, âlgos бол) мед. бол лица, образа.
гнатоспазмус (грч. gnâthos, spasmós грч) мед. грч
лица и вилица. гнозис (грч. gnòsis) фил.
знање, сазнање; код
александријских Јевреја и старих хришћа-
на: дубље познавање Библије и религије (за
разлику од веровања простог народа), фило-
зофија религије y првим вековима хришћан-
ства. гном (фр. gnome, нлат. gnomus) мит.
земаљски
или брдски дух који живи под земљом и чува
благо; ПЛ. гноми. гнома (грч. gnome) кратка,
обично y ритмичкој
форми написана мудра изрека, поука и сл.,
нпр.: „Познај самога себе"; сенШенција.
гномида (фр. gnome) мит. женски гном.
гномичар (грч. gnome) писац мудрих изрека (Со-
лон, Теогнис, Фокилидес и др.)-
гномологија 178 гонгоризам
гномологија (грч. gnomologi'a) збирка мудрих
поучних изрека (гнома); говорење мудрих
изрека. гномон (грч. gnomon) казаљка на
сунчаном сату,
тј. усправан прутић који je дужином своје
сенке показивао доба дана; сунчани часовник,
сунчаник. гномоннка (гр4-) вештина (или:
наука) о кон-
струисању сунчаника. гномскн (грч. gnòme)
мудар, поучан; гномски
песници песници гнома. гносеологија (грч.
gnôsis сазнање, logîa) физ. те-
орија сазнања; део филозофије који ce бави
проучавањем извора, путева и форми сазна-
ња.
гностик в. гностичари. гностика (грч. gnôstikë)
фил. теорија сазнања. гностици (грч. gnôstës)
ПЛ. физ. в. гностичари. гиостицизам (грч. gnösis,
gnôstës) физ. учење гно-
стичара. гностичари (грч.) ал. хришћански
филозофи из
првих векова који су покушали да помоћу
космогонијских теорија и оријенталске ми-
тологије, апсолутно утврде хришћанску ре-
лигију и поставе хришћанство као највиши
принцип света; гностици. гностологија (грч.
gnöstos сазнатљив; познат,
logfa) мудријаштво, свезналаштво. гноти
сеаутов (грч. gnôthi, seaytón) фил. „познај
самога себе!" гну (хотент. gnu, енг. gnoo, фр.
gnou).joo.j. врста
афричке антилопе, личи на вола или бивола.
го национална игра Јапанаца; играју два играча
црним и белим каменчићима на квадратвој
дасци 19 х 19 (361) поља. гоблеи (фр.
gobelins) уметнички израђен ћилим
са сликама предела или фигуралним сценама
за застирање зидова назван по чувеном боја-
дисачу Гоблену, који je живео y првој полови-
ниХУ1века. говерно (итал. governo) управа,
управна власт;
трг. правило, пропис, правац (кога ce нпр. је-
дан комисионар има да држи y свом раду).
Гог и Магог (хебр.) опасан непријатељ који све
уништава. По пророку Језекиљу, Гог je вла-
далац народа Магог који je ca Севера продро
y земљу Израиљеву и био потучен. го-го
герл (енг. go-go непрекидно активан, girl
девојка) играчица; св. девојке обучене y pac-
кошне боје, које бодре једну од екипа.
годрои (фр. godron) избочена кврга на златар-
ским радовима; арх. избочен, извијен украс на
ивици. гоелета (фр. goélette) тип француске
и итали-
јанске мање ратне лађе од 50-100 тона; мала
ратна једрилица. гоетија (грч. goeteia опсена)
дозивање злих ду-
хова помоћу враџбина; чаробњаштво, чаро-
лија, опсена. гоетнчан (грч. goetenö
оспењујем) волшебан,
чаробан, опсенарски. гој (хебр.) онај који
није Јеврејин (пагани за
Јевреје, Жидове). гојзерица тешка, добро
окована ципела за пла-
нинаре и скијаше.
гојнм (хебр. goj, gojim) ал. незнабошци, хриш-
ћани (израз којим су Јевреји називали све
оне који нису Јевреји).
гол (енг. goal) <љ капија код фудбала и осталих
игара лоптом; убацивање лопте y капију при
фудбалским и другим лоптачким утакмицама;
уп. голман.
голгетер (енг. goal-getter) СП. онај који даје нај-
већи број голова.
Голгота (грч. Golgotha, хебр. Gulgolta) „луба-
њиште", брдо код Јерусалима на којем je
Христос разапет и где су извршаване смртне
казне уопште.
Голнјат миш. филистински див кога je, no Ста-
ром завету, млади Давид y двобоју убио из
праћке; фиг. горостас, оријашки развијен чо-
век, џин-човек.
голман (енг. goal-man) ca. чувар вратница, бра-
нилац капије y фудбалу; уа. гол.
голубец (рус. голубец) руски народни плес који
ce изводи уз пратњу лире и рога, или уз мело-
дију једне народне песме.
голф (грч. kólpos недра, ital. golfo, нлат. colfus)
1. морски залив, затон; пристаниште, лука;
Голфска струја топла морска струја y север-
ном делу Атлантског океана, полази из Мек-
сичког залива.
голф (енг. golf) 2. шкотска народна игра лоптом,
y којој ce лопта нарочитим палицама (clubs)
утерује y рупу.
голш (нем. Golsch) врста порхета који ce изра-
ђује y околини Улма; мера = око 41m.
гомаристи ai. присталице Калвиновог учења о
предестинацији, a противници учења Арми-
нијуса, оснивача секте ремонстранаша, због
чега ce зову и контраремонстранти; назва-
ни по Францу Гомарусу (1536-1641).
гомба (мађ. gomb) пуце, дугме.
гоменол фарм. пречишћено етарско уље, добива
ce од лишћа једног дрвета које расте y преде-
лу Гомена (Нова Каледонија); употребљава ce
као благо антисептичко средство и за ублажа-
вање болова.
Гомора (хебр.) мша. град y Палестини који je,
због својих грехова, заједно са Содомом из-
горео y сумпору и смоли; отуда: фт. град
огре-зао y греху.
гонагра (грч. góny колено, agra плен) .«eg.
реума y коленима; vs. хирагра и подагра.
гонаде (нлат. gonades) зоол. сполие жлезде.
говалгија (грч. góny) колено, âlgos бол) мед.
бол y колену, коленобоља; гонаталгија.
гонартритнс (грч. góny, ârthron) мед. запаљење
колена.
гонаталгија (грч. góny, gónatos, âlgos) мед. в. го-
налгија.
гонг (кин.) ручни добош на Далеком истоку; муз.
оркестарски инструмент y који ce удара дрве-
ном маљицом, има облик зделе, сливен од
78% бакра и 22% цинка; метални тањир који
служи y кућама, на бродовима и др. местима за
давање знака за обед и др.
гоиги (јап.) окулш. јапански врач.
гонгоризам претрпан сликама, бомбастичан и
гонгрона 179 гравида
 сувише китњаст стил, назван по шпанском
песнику Л. де Гонгори (1561-1627).
гонгрона (грч. góngros) мед. израштај на врату,
гуша.
гонгрос (грч. góngros) мед. округао чворновит
израштај.
гондола (итал. gondola) узан венецијански ча-
мац са веслом; речни чамац за уживање; корпа
на ваздушном балону; y робним кућама, само-
услугама и трговачким радњама покретне по-
лице за робу, често на точковима.
гондолијер (итал. gondoliere) онај који тера
гондолу.
гондолијера (итал. gondoliere) песма венецијан-
ских гондолијера; уп. баркарола.
гониометар (грч. gônîa угао, métron) инструмент
за мерење углова, угломер.
гониометрија (грч. gönia угао, metria) геом. на-
ука о мерењу и израчунавању углова, део три-
гонометрије и математичке анализе.
гонитис (грч. góny колено) мед. запаљење ко-
лена.
гонокока (нлат. gonococcus) мед. врста бактерија
које изазивају трипер (капавац), налази ce y
гноју триперног обољења.
гонореја (грч. gone семе, rèo цурим, течем) мед.
капавац, трипер.
гонохоризам (грч. gone, chörizö одвојим, ра-
стављам) биол. одвојеност сполова, појава кад
биљка или животиња има само мушке или само
женске сполне органе (за разлику од двоспол-
ности).
гонфалонијер (итал. gonfaloniere) заставник,
барјактар, стегоноша; поглавар итал. репу-
блике Сан Марино y средњем веку; полициј-
ски чиновник y покрајинама бивше црквене
државе.
гопак (укр. гопак) украјинска народна игра.
горгона 1. миш. фантастично женско биће y грч-
кој митологији са змијама уместо косе и вр-
ло ружног изгледа; 2. зоол. ПЛ. ред зоофита које
живе y рачвастим колонијама причвршћеним
за морско дно.
горгонцола, горгонзола (фр. gorgonzola, итал.
gorgonzola) врста меког сира с гљивицама
плесни (према итал. градићу Gorgoncola, y
коме ce производи).
Гордијев чвор (лат. nodus Gordius) тешкоћа ко-
ја изгледа несавладљива, задатак који ce може
само силом решити (фригијски краљ Гордије
увезао je руду и јарам на својим колима чво-
ром који нико није могао раздрешити, док га
није Александар Велики расекао мачем).
горж де пижон (фр. gorge de pigeon) боја
голуби-јег врата.
горила зоол. највећи човеку сличан мајмун, ви-
сок преко 2m, живи по прашумама средње и
зап. Африке, међу данашњим мајмунима нај-
јачи и најдивљачнији; раније су га звали
„шумски човек"; фиг. телесни чувар политича-
ра, богатих и важних личности.
госпел (енг. gospel song црначка песма о библиј-
ским мотивима) верска музика америчких Цр-
наца, извршила видан утицај и на композито-
ре џеза и на певаче.
гота (нем. Gothas) велики немачки војни аеро-
план за бомбардовање, назван по фабрици ва-
гона y Готи која их je израђивала за време
првог светског рата.
Готи германско племе које je до 376. год. живе-
ло на обалама Црног мора, када су их потисли
Хуни; Западни Готи су населили јужну Фран-
цуску и северну Шпанију и основали државу с
престоницом y Тулузи; Источни Готи су ос-
новали државу y Италији коју je 555. год.
уништио византијски цар Јустинијан.
готика уметнички стил који ce, половином XII
века, појавио y Француској и одатле, посте-
пено, раширио по целој Западној Европи.
Главна карактеристика готске уметности, ко-
ја ce ослободила од традиција антике, јесте:
велико богатство маште, шиљатост форми и
уметнички индивидуализам, који je често
прелазио y бизарност и гротеску (сликарство,
пластика, грађевинарство и пшмо-готица).
готица немачка азбука која je, под утицајем
гоШског стила, постала y XIII веку и која
има јако орнаменталан карактер; up. готич-
ки.
готски пр. који припада Готима или ce тиче Po-
ma, старогерманског народа; старонемачки,
Готима својствен; готски језик старонемачки
језик од XI—XV века; готски стил в. гоШи-
ка; фт. старински.
готски стил в. готика.
гоуда пуномасни сир, обично обложен црвеним
воском, из холандског града Гоуде; гауда.
гофража (фр. gaufrage) утискивање шара, мустра
на тканину; утиснуте шаре, мустре.
гоч (алб. goç) бубањ, добош (обично већи).
гошист (фр. gauche леви) ознака за припаднике
левих партија y Француској.
грабелажа (фр. grabelage) трг. чишћење робе,
требљење робе.
грабо (фр. grabeau) трг. в. фусши.
грав (фр. grave) 1. грам. в. гравис.
грав (фр. graves) 2. врста белог и црног бордо-
ског вина, названа по крају Грав y департману
Жиронд.
гравамен (лат. gravamen) прав. жалба, тужба; те-
рет, намет; ПЛ. гравамина.
граванција (лат. gravare отежавати, gravantia) ПЛ.
ирав. отежавајуће околности.
грават (лат. gravatus) ирав. подносилац жалбе,
увређени; такође: окривљени, осумњичени.
гравација (нлат. gravatio) ирав. отежавање, тере-
ћење, оптерећивање.
граве (итал. grave) 1. муз. озбиљно, веома лага-
но, свечано, достојанствено; гравементе.
граве (лат. grave) 2. тешко; важно, озбиљно; о
тону: дубоко.
гравементе (итал. gravemente) в. граве 1.
гравеолентан (лат. gravis тежак, olere мирисати,
graveolens) јака и непријатна мириса.
гравер (фр. graveur) резач, онај који гравира
(дрворезац, каменорезац, челикорезац, ба-
крорезац, печаторезац).
гравида (лат. gravida) трудна, тешка, бременита,
здетна жена.
гравидитет 180 грам
гравнднтет (лат. graviditas) трудноћа, бремени-
тост, здетност.
гравиметар (лат. gravis тежак, грч. métron мера)
физ. в. ареометар.
гравиметрија (лат., грч.) део геофизике који ce
бави проучавањем Земљине теже.
гравнра (фр. gravure) в. гравура.
гравирати (фр. graver) 1. резати, урезивати, пра-
вити разне цртеже, y дрвету, металу, драгом
камену и др.
гравирати (лат. gravare) 2. теретити, оптерети-
ти, оптерећивати; фиг. стављати на терет, за-
дужити, задуживати.
гравис (лат. gravis) грам. тешки акценат, акценат
који иде с лева на десно ( ч), y грчкој и фран-
цуској граматици.
грависимо (итал. gravissimo) муз. веома озбиљно;
уп. граве 1.
гравитација (нлат. gravitatici) физ. тежа, привлач-
на сила између материјалних делића y васи-
они, под чијим ce утицајем врше кретања
небеских тела.
гравитет (лат. gravitas) озбиљност, достојан-
ственост, свечано држање, важност; крутост,
укрућеност, придавање важности самоме себи;
муз. дубина; кон гравита (итал. con gravita)
муз. са достојанством, озбиљно.
гравитетски (лат. gravitas) озбиљан, достојан-
ствен, свечан; који ce прави важан, са уси-
љеним достојанством.
гравитирати (нлат. gravitare) физ. тежити, бити
тежак, испољавати тежу, својом масом тежити
приближавати ce неком другом телу; фт.
тежи-ти нечему, бити наклоњен коме или
чему.
гравура (фр. gravure) резбарство, резбарска
вештина; урезак, лик (или: слово, знак) уреза-
ни y дрвету (или: металу, камену и др.).
град (лат. gradus) степен, ступањ; мат. триста
шездесети део пунога угла; физ. подељци ле-
ствице, скале физичких инструмената (термо-
метара, ареометара, електрометара и др.);
чин, класа (у служби).
градација (лат. gradatio) постепеност, поступ-
ност, ступњевитост; р&ш. поступност, начин
излагања y којем ce представе ређају поступ-
но једна за другом по јачини: од слабијих ce
прелази ка јачим, све до најјаче, да би ce на
њу обратила што већа пажња и изазвао што
јачи утисак (климакс); слик. непрлметно пре-
лажење из боје y боју.
градеволе (итал. gradévole) муз. угодно, пријат-
но, привлачно.
граделе (итал. gratella) гвоздена решетка за пе-
чење меса, рибе и сл.; роштиљ.
градијација (нлат. gradiatio) подела на степене
(географских карата); подела на степене (тер-
мометра и др.).
градијеит (лат. gradi корачати, грести) 1. степен
(или: ступањ) пада, степен (или: ступањ) успо-
на (пута, колосека), износ нагиба према водо-
равном правцу; 2. део неводоравног пута; 3.
сразмерни износ пораста или пада барометра
или термометра при преласку из једног места
У друго.
градијента (лат. gradi корачати) висинска лини-
ја железничке пруге.
градирати (лат. gradus) оплеменити, поправити,
побољшати вредност чему (нпр. градирати
злато дати злату јачу боју); y соларама: од
Дрироде слану воду постепено концентриса-
ти и дати јој већу сланоћу; измерити степе-
не (граде) јачине, нпр. ракије.
градитамеите (итал. graditamente) муз. пријатно,
усрдно, допадљиво.
градл (нем. Gradel) врста памучне тканине са
утканим шарама, мустрама, употребљава ce за
рубље.
градо (итал. grado) муз. постепено, поступно (ка-
да ноте иду од једне линије другој).
градуалан (нлат. gradualis) постепен, поступан;
који ce односи на степен или: чин, положај.
градуализам (лат. gradus степен) постепеност,
поступност; аол. израз којим ce обележава по-
литика и тактика енглеске радничке странке
(лабуриста) која тежи остварењу социјализ-
ма путем рефорама.
градуалва диспутација учено расправљање или
полемичан спис y цлљу постигнућа неког чина
на великим школама Зап. Европе.
градуални систем ирав. одређивање реда наслед-
ства према степену сродства.
градуат (нлат. graduatus) онај који je добио
неку академску титулу (бакалареус, лиценци-
јат, магистрат, докторат).
традуатор (нлат. graduator) онај који или оно
што дели на степене (или: ступњеве); направа
која дели неку линију, криву на мале правил-
не делове; мед. апарат који подешава дужину
варница при лечењу електричном струјом.
градуација (нлат. graduatio) дељење (или: поде-
ла) на степеие, ступњеве; грам. поредба приде-
ва, компарација; давање академске титуле на
великим школама.
градуелан (лат. gradus степен, фр. graduel) в.
градуалан.
градуирати (нлат. graduare) поделити на степене
(или: ступњеве), обележити степене (на термо-
метру и др.); дати некоме извесну академску
титулу, неко звање; фт. постепено мењати ја-
чину нечему навише или наниже, постепено
повећавати, појачавати, смањивати итд.
градус когнационис (лат. gradus cognationis) арав.
степен сродства.
градус прохибитус (лат. gradus prohibitus) прав.
забрањени степен, степен сродства y којем ce
не може склопити брак.
грал (стфр. graal од нлат. gradalis посуда, путир,
чинија) симбол моћи пошто je y њему вода
живота; наводно je из грала пио Христ на по-
следњој вечери.
грам (грч. gramma мала тежина, фр. gramme,
нем. Gramm) маса кубног центиметра дести-
ловане воде на 4°С; Шежина коју има један
грам јесте сила којом грам-маса притиска на
подлогу која je држи или којом вуче конац о
који je обешена; јединице веће од грама су:
декаграм = 10 g, хектограм = 100 g, килограм
= 1000 g, миријаграм = 10000 g или 10 kg; ми-
граматизирати 181 гранулирати
 лион грама или 1000 kg = 1 гиона; јединице
мање од грама су: дециграм = 1/10 g; центи-
грам = 1/100 g; милиграм = 1/1000 g.
граматизирати (грч. gramatikë формалистички
проучавати језик, занемарујући семантичку
(значењску) и функционалну страну језичких
појава; сувопарно предавати или учити грама-
тичка правила.
граматик (грч. grammatikós) в. грамашичар.
граматика (грч. grammatikê) 1. наука о језику и
његовим законима (може бити: описна, упо-
редна и историјска); 2. скуп основних чинила-
ца неке дисциплине или уметности: нпр., гра-
матика књижевних мотива наводи књижевне
мотиве пратећи њихово просторно и времен-
ско ширење y народима и уметничким књижев-
ностима; генеративна граматика изучава
опште правила грађења реченица y једном
језику, остављајући по страни о њиховом
смислу.
граматичар (грч. grammatikós) онај који про-
учава законе језика; познавалац језика; учи-
тељ језика; граматик.
граматички (лат. grammaticus) који je y складу
са законима и правилима науке о језику.
граматолатрија (грч. grâmma, latreîa обожава-
ње) обожавање слова, тј. слепо веровање све-
му што je написано и наштампано са запоста-
вљањем слободне делатности духа.
граматологија (грч. grâmma, logi'a) начела и
упутства о састављању једне граматике; наука
о познавању рукописа по његовим битним
особинама.
грам-атом в. грам-молекул.
грамина (лат. gramen трава, gramina) ПЛ. бот. в.
граминее.
граминее (нлат. gramineae) чл. бот. траве.
граминозан (лат. graminosus) траван, обрастао
травом, богат травом. ■ • .• -
грам-калорија физ. в. калорија.
грам-молекул физ. један од назива за мол; грам--
мол, грам-ашом.
грамофон (грч. grâmma, phônë глас) усавршени-
ји облик фонографа, апарат којим ce човеч-
ји глас или тонови музичких инструмената
уписују на обртни воштани ваљак или обртну
воштану плочу, тако да ce доцније могу по
вољи, поново произвести (репродуковати).
гран (лат. granum зрно, зрнце) зрно, грумичак;
ранија јединица за мерење малих тежина, на-
рочито y апотеци = 0,073 g; уа. грен.
граналије (нлат. granalia) ПЛ. метална зрнца, ме-
тална сачма, нарочито гранулирањем иситње-
но гвожђе и бакар.
гранат (лат. granum, нлат. granatus зрнат, који
има зрнца se. lapis камен) мин. веома распро-
страњен минерал, велике тврдоће, лепог ста-
кластог сјаја, црвенкаст; има га више варије-
тета.
граната (нлат. granum, итал. granata, нем. Gra-
nate) вој. ваљкасто артиљеријско зрно са ја-
ким разорним пуњењем које ce, кад je бачено
из топа и удари y земљу или какав други чврст
предмет, распрскава на много ситних делова и
има разорно дејство.
гранатина (нем. Granatine) врста јаке свиле, на-
рочито за црне чипке.
грангињолескан (по имену париског позоришта
Grand Guignol) узбудљив, језив, страшан.
грангињолство иоз. неговање узбудљивих и на-
страних позоришних комада (какве нарочито
приказује париско позориште Grand Gui-
gnol).
гранд (шп. grande) 1. великаш, достојанственик,
члан високог племства y Шпанији; в. гранди.
гранд (фр- grand велик) 2. игра карата y којој
ce, без адута, прави највећи број бодова
(штихова); грандо.
гранд (фр. grand, лат. grandis) 3. велики, важан,
отмен.
грандеца (шп. grandeza, итал. grandezza) досто-
јанство једног гранда; охолост, гордост, охо-
ло држање; кон грандеца (итал. con grandezza)
муз. са достојанственошћу, поносито, гордо.
грандиозан (нлат. grandiosus) величанствен, уз-
вишен, великолепан.
грандиозитет (нлат. grandiositas) величанстве-
ност, узвишеност, великолепност; грандиоз-
ност.
грандиозност в. грандиозитеШ.
гранд мод (фр. grande mode) велика мода, тј.
оно што je најновије y моди.
грандо (итал. grando) 1. в. гранд 2.
грандо (лат. grando) 2. град, туча; мед. чмичак y
оку.
грандоманија (лат. grandis велик, грч. manìa лу-
дило) в. мегаломанија.
гранирати (нлат., итал. granare) зрнати, правити
(или: израђивати) y облику зрна (нпр. кожу); y
бакрорезу: дати површини зрнаст изглед.
гранит (лат. granum, фр. granit) мин. најраспро-
страњенија сложена громадна стена, чији су
главни састојци: кварц, фелдспат и лискун.
гран-мал (фр. grand mal) мед. велики, главни на-
пад код падавице (епилепсије) кад je болес-
ник изложен највећој опасности од повређи-
вања.
гранолит (итал. grano зрно, грумичак, грч. lithos
камен) смеса од гранита и цемента која ce
употребљава за поплочавање, калдрмисање
улица.
гран при (фр. grand prix) велика награда, тј.
прва награда.
гран-сењер (фр. Grand-Seigneur) „велики госпо-
дар" (титула турских султана).
гран-слем (енг.) СП. назив трофеја који ce осва-
ја победама на четири највећа тениска тур-
нира y свету - y Енглеској, САД, Аустралији
и Француској.
гранулација (нлат. granulatio) зрњење, претва-
рање y зрна, прављење зрна, прерада (нпр.
метала) y зрна; мед. замлађивање ране, ствара-
ње гранулационог ткива, замлад; гранули-
рање. -, .. ,......
гранулирање в. гранулација. ■< ■ • ' ■ -■■ : ■■
гранулирати (нлат. granulare) зрнити, претвара-
ти (или: прерађивати) y зрна; мед. замладити,
замлађивати, зацељивати стварањем на рани
гранулационог ткива; up. гранулиран.
гранулиформан 182 графостатика
гранулиформан (нлат. granuliformis) бот. y
обли-
ку зрна, зрнаст. гранулоза (лат. granulum
зрнце) мед. гранулозно
запаљење очију, египатска окобоља, трахома.
гранулозитет (нлат. granulositas) зрнатост.
гравулом (нлат. granuloma) .«eg. оток који ce ca-
стоји од гранулационог ткива, замладник.
гранулум (лат. granulum) зрнце; ин гранулис
(лат. in granulis) y зрнцима. гранум салис
(лат. granum salis) зрно соли, тј.
малчице памети, разборитости, расуђивања;
кум грано салис (лат. cum grano salis) ca зрном
соли, тј. здравим, правилним разумевањем,
са мало духа (соли y глави) „посољено", a не
буквално (схватити нешто). гранцеола (итал.
grance(v)ola) зоол. врста мор-
ског рака, Maja squindo. грапа (итал. grappa
лозовача) ракија добијена
дестилацијом превреле комине од грожђа.
грас (фр. grâce, лат. gratia) милост, помилова-
ње, опроштај; љубав, наклоност; љупкост,
милина, драж. граснрати (лат. grassari)
узимати маха, преовла-
ђивати, пустошити, ширити ce, распростирати
ce (за болести). гратакеж (итал. grattacacia)
ренде, треница,
рибеж. гратен (фр. gratin) кув. начин
готовљења јела
тако да ce ухвати кора преко јела; јело згото-
вљено на тај начин, јело с кором.
гратинирати (фр. gratiner) «.-ve. пећи тако да ce
ухвати кора, да ce запече. гратис (лат. gratis)
бадава, бесплатно, џабе. гратист(а) (лат.) ђак
који добива бесплатно хра-
ну, благодејанац; гратуисШ. гратификација
(лат. gratificatici) поклон, дар,
даривање, награда.
гратуист(а) (лат. gratuitus) в. гратист.
гратуит в. гратист. гратуитет (нлат.
gratuitas) незаслужена љубав
или милост; бесплатност. гратулација (лат.
gratulatio) честитање, че-
ститка. гратулирати (лат. gratulali, gratus)
честитати,
изјавити радост због чега. граф (нем. Graf) 1.
првобитно: виши чиновник;
доцније: висока племићка и наследна титула;
гроф. граф (грч. grâphô пишем) 2. маш.
скуп тачака
(темена графа) повезаних непрекидним лини-
јама (ребра или ивице графа). графажа (фр.
graffage) утискивање шара и фигу-
ра на тканину помоћу врућих плоча. графема
(грч. graphos оно што je написано) нај-
мања јединица писаног језика која ce пред-
ставља словима, нпр.: о, о, О, О су различите
словне реализације графеме о; y алфабет-
ским писмима, графема y начелу одговара фо-
неми, с тим што иста графема често изражава
различите фонеме (нпр. итал. s одговара фо-
немама с и з), или више графема изражава исту
фонему (нпр. фонема ш y итал. ce представља
графемама se или sci, y нем. sch, y енгл. sh
итд.).
графија (грч. grâphô пишем, описујем) завршна
реч y сложеницама, значи: опис, огшсивање,
наука (нпр. географија, биографија, етно-
графија итд.).
графијато (итал. graffiato) в. графито.
графнка (грч. graphiké) вештина писања (или:
цртања, сликања); поступак при умножавању
књижевних и уметничких дела.
графикон (грч. graphikos цртеж, нацрт) геоме-
тријски или помоћу цртежа прикази стања,
кретања или резултата неке привредне или
друге делатности, неке појаве или процеса;
могу бити линијски, ступчасти, кружни итд.
графит 1. (грч. grâphô пишем) мин. тамно сиве до
црне боје, мек, мастан и јаке металне сјајно-
сти угљеник.
графит 2. (итал.) натпис или цртеж на фасадама
зграда и другим јавним местима.
графито (итал. graffito) мозаичко украшавање
подова и зидова од мермера; бојадисање зидо-
ва сивом воденом бојом, тако што ce на зид,
који je претходно премазан црном бојом па
потом окречен бело, угребе нека шара тако
да црна основа просијава; графијато; згра-
фито.
графичке вештине сви поступци при репродуко-
вању и умножавању писма, слвка или цртежа
помоћу плоча или печата: дрворество, лито-
графисање, бакрорезачка и челикорезачка
вештина, затим: фотолитографија, цинкогра-
фија, аутотипија и др.
графичко приказивање сликовито, цртежно при-
казивање резултата добивених проучавањем
извесних чињеница, које, место цифара и ни-
за цифара (табела), приказује добивене ре-
зултате помоћу цртежа и просторне слике;
подврсте су: дијаграм, картограм и др.
графодромија (грч.) брзо писање, вештина бр-
зог писања.
графолог (грч. grâphô пишем, lògos) стручњак
(или: вештак) y познавању карактера једног
човека по његовом рукопису; y криминалисти-
ци: вештак y утврђивању истоветности извр-
ширца фалсификата, извршених мењањем
сопственог рукописа, писањем левом руком,
подражавањем туђег рукописа итд.
графологија (грч. grâphô, logi'a) 1. наука (или:
вештина) да ce no рукогшсу човека објасни
његов карактер, моралне и интелектуалне
особине уопште; 2. грана лингвистике која
проучава графичке знаке и системе y писаном
језику и њихове одиосе према фонолошким
јединицама и системима.
графоманнја (грч.) помама или страст писања.
графометар (грч. grâphô пишем, métron) назив
разних математичких инструмената, нарочито
угломера.
графореја (грч. graphein, rhein тећи) veux, не-
одољива потреба за писањем која доводи до
патолошки претеране писане продукције.
графоспазмус (грч. grâphô, spasmós грч) мед. пи-
сарски грч; могиграфија.
графостатика (грч. grâphô, statizö ставим) ши.
графичко испитивање, помоћу цртања, по-
графотерапиј 183 гризета
a
 стоЈаности Једне конструкције, Koje ce одли-
кује великом једноставношћу и прегледно-
шћу (за разлику од рачунске, аналитичке ме-
тоде).
графотерапија (грч. graphein, therapeia) мед. ле-
чење деце вежбама y писању да би овладала
финим покретима.
графт (грч. graphein писати) мед. ткиво или орган
који ce пресађују; аутографш, пресаћивање
y истом организму, хомографш, y оквиру исте
врсте, хетерографш, између јединки разли-
читих врста.
Грахамов хлеб по лекару и вегетаријанцу Сил-
вестру Грахаму (Graham, 1794-1851) названи
хлеб од пшеничне и јечмене јарме, без квас-
ца. Употребљавају га они који пате од желуца,
нарочито од шећерне болести.
грација (лат. gratus, gratia, итал. grazia) захвал-
ност, благодарност; милост, наклоност, љубав
која ce неком указује; лепота, љупкост, ми-
лина, дражесност; кон грација (итал. con gra-
zia) муз. са љупкошћу, умилно.
Грацијани декретум (лат. Gratiani decretum)
прав. први део Corpus juris canonici, назван no
италијанском калуђеру Грацијану који je,
око 1150, скупио и приредио збирку свих дота-
дашњих извора црквеног права.
грације (лат. Gratiae) ПЛ. миш. три љупке прати-
лице Венерине, богиње љупкости и милине
код старих Римљана: Аглаја, Еуфросина и Та-
лија; уп. харитине.
грацилан (лат. gracilis) витак, танак, сувоњав,
мршав; нежан, танан.
грациозаменте (итал. graziosamente) муз. в. гра-
циозо.
грациозан (лат. gratiosus) љубак, мио, умилан,
пријатан, умиљат; складан.
грациозност (лат.) љупкост, умилност, пријат-
ност, умиљатост.
грациозо (итал. grazioso) муз. љупко, умилно, до-
падљиво; грациозаменте.
грев (фр. grève) песковита обала; негдашње гу-
билиште y Паризу (за време револуције);
зборно место беспослених радника; фиг. обу-
става рада, штрајк.
гревист(а) (фр. gréviste) радник који je напу-
стио посао, штрајкач.
грегоријански календар в. под јулијански ка-
лендар.
греж (фр. grège) трг. сирова, непрерађена свила.
греј (по енг. научнику С. Греју) физ. мерна једи-
ница за апсорбовану дозу јонизујућег зраче-
ња y Међународном систему јединица, ознака
Gy; једнака je апсорбованој дози y телу масе
lkg y које je јонизујућим зрачењем унета
енергија од 1 џула.
грејдер (енг. grader, grade равнати) грађевинска
машина која помоћу раоника врши помера-
ње земљаног материјала копањем, засеца-
њем, растурањем и бочним одбацивањем.
грејпфрут (енг. grape fruit) бот. врста воћа до-
бивена укрштањем лимуна и наранџе.
грејс-период (енг. grace-period одгађање) време
y коме мирују обавезе дужника.
грека (лат. graecus грчки, graeca) ПЛ. грчке ства-
ри, грчки списи, грчка дела. грека фидес
(лат. graeca fides грчка верност) y
пословичној употреби за вероломство, недр-
жање речи, превртљивост. грекоманија
(лат., грч.) претерана наклоност и
љубав према свему што je грчко; слепо угле-
дање на оно што je грчко. гремаријум (енг.
gramarye магија, чудотвор-
ство) црна књига којом су ce y Средњем веку
служили „нижи" магичари и вештице; церемо-
нијални поступак y магији; гримаријум.
гремиј(ум) (лат. gremium) крило; средина,
друштво, удружење, колегијум. гремлин
(енг. gremlin) измишљена патуљаста
креатура, којој je приписивано, y II светском
рату, да доноси невоље пилотима. грен (фр.
grain, лат. granum зрно) једница за
мерење финих и ситних ствари (дијаманата,
бисера, медицинских ствари и др.); јаје од
свилене бубе; уп. гран. гренадина (фр.
grenadine) груба памучна, вунена
или свилена тканина за горње женске хаљине;
црне свилене чипке из Лиона; врста платна
тканог слично дамасту. гренадир (фр.
grenadier) вој. првобитно: пешак
одређен за бацање бомби, бомбаш; доцније:
језгро пешадије. гренажа (фр. grenage)
зрнасто позлаћивање, на-
рочито делова часовника. гренирати (фр.
grain) в. гранирати. грефирати (фр. greffer)
мед. калемити, накалеми-
ти, нпр. здраву кожу на рану. грецизам (лат.
Graecus Грк) особеност грчког
језика, оно што je само за грчки језик карак-
теристично; облик y неком другом језику на-
прављен према грчком облику; уи. хеленизам.
грецизирати (лат. Graecus) погрчити, погрчава-
ти, направити Грком, појелинити; радити y
грчком духу; говорити или писати грчки; осо-
бености грчког језика уносити y други језик,
давати грчки облик. грецистика наука о
грчком језику, књижевности
и грчком животу. грешља (нем. Gröschel)
стари аустријски бакар-
ни новчић, грошић. гри (фр. gris, нем. grau)
сив, сур; сед; гри д'лен
(фр. gris de lin) ланена боја, боја лана.
гривелиран (фр. grivelé) попрскан сивим и белим
пегама као дрозд, пиргав. гривеник (рус.
гривенник) стари руски сребрни
новац од 10 копејки. гриз (нем. Gries) крупно
самлевено брашно; вр-
ста јела од тог брашна. гризај (фр.
grisaille) сликање сивом бојом са
разним осенчавањима; мешавина сиве и беле
косе y власуљама (перикама); бео и црн ситно
кариран штоф. гризета (фр. grisette) 1. сирота
девојка која живи
са каквим младим човеком, нарочито студен-
том, y дивљем браку, али му je верна и одана
другарица (израз постао по хаљини од обичног
сивог штофа - grisette - какве су носиле младе
раднице); 2. врста вунене тканине помешане
са ланом, свилом и др.; сива домаћа хаљина.
гријада 184 гротеска
гријада (фр. grillade) кув. месо печено на рошти-
љу, ћулбастија. гријажа (фр. grillage)
решетка; загревање мета-
ла пре топљења; сагоревање (на ваздуху); пр-
жење; роштиљ с месом; пржени бадеми.
тријер (фр. gruyère) врста финог швајцарског
крављег сира (по истоименом селу y кантону
Фрајбург). гријо путујући приповедач, певач
и музичар y
Африци. грил (енг. grill, фр. gril) роштиљ за
печење; прже-
ница. грилрум (енг. grillroom) гостионица y
којој ce
јела (месо) пред очима гостију пеку на рош-
тиљу, ћевабџиница; локал за доручковање.
гримаријум в. гремаријум. гриМаса (фр.
grimace, лат. grimacea) кревељење,
бекељење; искривљено (или: исцерено) лице;
физ. претварање, притворство, лицемерство.
грннбекс (енг. greenbacks) ПЛ. новчанице, банк-
ноте Сједињених Америчких Држава (због зе-
лене полеђине). Грнннч предграђе Лондона,
кроз које, на месту
где ce налазила стара опсерваторија, пролази
почетни Земљин меридијан. Грив-парк (енг.
Green-park) Зелени зверињак
(шеталиште y Лондону). Грннпнс (енг. green
зелен, peace мир) међуна-
родна организација и покрет за очување чове-
кове средине, противник загађења и нуклеар-
не енергије. грин-рум (енг. green-room)
„зелена соба"; y ен-
глеском позоришту: соба за глумце који нису
заузети на позорници, названа по томе што су
некада глумци чекали на ред да изиђу на по-
зорницу y једној зеленој сеници. гринта (нем.
Grind) мед. паразитна, заразна кожна
болест код деце, с крастама на глави и опада-
њем косе, струп. грнн хори (енг. green
horn) новајлија, почет-
ник, жутокљунац. грннцајг (нем. Grünzeug)
кув. зелен, нарочито за
супу. грип (фр. grippe) мед. врста катаралне,
прилепчи-
ве и веома заразне грознице са високом темпе-
ратуром, врлед, врлесија, куњалица, рорина;
инфлуенца. грипоза (грч. grypós крив, кукаст)
шд. кривљење
ноктију y облику канџи; грифоза. грис (нем.
Griess) жито млевено y зрнца са преч-
ником 0,2-1,5 mm, без мекиња. грисини
(итал. glissino) врста пецива, „слани
штапићи". гриф (нем. greifen, хватати, Griff) 1.
СП. хватање,
хватај, начин хватања (противника y борби,
нарочито y рвању и боксовању); дршка, држа-
ље, рукохват, балчак. гриф (фр. griffe) 2.
потпис жигом; жиг са пот-
писом. гриф (грч. grypós) 3. мит. животиња
са лављим
телом a орловском главом и крилима, често
као мотив y вајарству и уметничком занат-
ству; грифон. гриф (грч.) 4.
зоол. белоглави суп.
грифоза (грч. grypós) мед. в. грииоза.
грифон (фр. griffon) пас птичар чупаве длаке, a
дугачких и клемпавих ушију. гро (фр. gros,
grosse) главни део, највећи део
нечега, нпр. гро посетилаца, прихода итд.;
главни део зграде; главни део војске, главна
војска, главнина; назив тешких свилених тка-
нина; ан гро (фр. en gros) трг. навелико.
гробијан (нем. Grobian, der grobe Jan) груб, су-
ров човек; грубијан. грог (енг. grog) пиће од
топле воде, шећера и
рума лли коњака (названо по надимку - Old
Grog - проналазача енглеског адмирала Бер-
нона, из средине XVIII века, који je својим
матрозима давао рум помешан са водом).
гроги (енг. groggy) који je y полусвесном стању,
ошамућен (обично боксер који добије тешке
ударце). грогирати (енг.) довести y
полусвесно стање,
ошамутити, потпуно савладати, победити не-
кога. гро-де-Тур (фр. gros de Tours) јака
свилена тка-
нина, која ce израђује y француском граду
Туру; уп. пти-грен. громада (рус. громада)
велика гомила, маса,
мноштво; геол. велика маса неке магматске
стене, обично неправилна облика. громатик
(лат. groma) земљомер; уа. громатика.
громатика (лат. groma земљомерско мерило)
вој.
вештина уређења и утврђења пољских логора;
вештина земљомерства; обележавање (каме-
њем, кољем), омеђавање. громби (енг.
crombie) врста пуније вунене тка-
нине за зимске капуте; као придев: који je од
такве тканине; кромби. гроплан (фр. gros
крупан, план) оно што je
снимљено из непосредне близине, снимак из-
близа, увеличан детаљ неке сцене. грос (нем.
Gros) трг. 144 комада неке робе: 12
туцета.
грос-веит (енг. gross-weight) трг. бруто тежина.
гросерија (фр. grosserie) трговина навелико, ве-
ликопродаја; груби предмети од гвожђа, гвож-
ђарска радња. гросето (итал. grassetto) трг.
половина једног
гроса. гросист(а) (нем. Grossist, фр. grossier)
трговац
који ce бави куповином и продајом робе y
великим количинама, навелико, велетрговац.
гросмама (према нем. Grossmutter) бака, баба.
гросо модо (нлат. grosso modo) фарм. грубо
исту-
цано или исечено (на прописима за прављење
лекова); фиг. без танчина, y најглавнијим по-
тезима. гросхандл (нем. Grosshandel)
трговина наве-
лико, великопродаја, велетрговина.
гросхендлер (нем. Grosshändler) трговац навели-
ко, великопродавац. гротеск (фр.
grotesque) врста стилизованих
штампарских слова. гротеска (итал. grotia,
grottesco) фантастично
састављен украс из животињских, биљних и
других облика, првобитно употребљаван y ан-
гротескан 185 гуми-арабика
 тичким термама и гробницама (grotta пећина)
a од краја XV века y декоративном и пластич-
ном сликарству; лит. духовита, оштро поенти-
рана кратка прича или драма која приказује
необичне догађаје и личности (Шо, Ведекинд,
Еверс); екстреман и неприродан покрет при
игрању (израз постао одатле што су y руше-
винама Титове палате y Риму, које су ce зва-
ле гроте, нађене сваковрсне фантастичне
слике).
гротескан (итал. grottesco, фр. grotesque) фанта-
стичан, необичан, чудан, претеран, неприро-
дан; смешан, настран; грошескни играч балет-
ни играч који прави комичне покрете и ско-
кове.
гроф (нем. Graf) в. граф 1.
грош (нлат. grossus дебео новац, нем. Groschen)
назив за сребрни новац разне вредности код
Француза, Немаца, Чеха и др.; y Србији грош
je вредео 20 пара.
грубијан (нем. Grobian) в. гробијан.
грум (енг. groom) хотелски момак, слуга (обич-
но дечак); коњушар.
грунд (нем. Grund) основа, подлога, темељ; зем-
љиште, земља за обраћивање; слик. прво према-
зивање бојом, површине на којој he ce ради-
ти слика; грунШ.
грундирати (нем. grundieren) направити оенову
(или: темељ) y сликарству: површину (платно,
зид) први пут премазати и на тај начин при-
премити je за примање боја; грунтирати.
грунт (нем. Grund) в. грунд.
грунтирати в. грундирати.
грунтовница (нем. Grund) земљишна, баштинска
књига са подацима о непокретним имањима
једне катастарске општине; води ce y суду.
груп (фр. group) запечаћен овећи пакет са нов-
цем, новчано писмо.
група (фр. groupe, итал. gruppo) скупина, скуп,
гомила, хрпа.
групација (фр. groupe, нем. Grappe) група,
скуп; груписање; престројавање, прегруписа-
вање.
групиј (енг. шатр. groupie обожавалац) девојка
која путује за поп-групом не би ли ce упозна-
ла са неким од певача.
груписати (фр. grouper) скупити, скупљати y го-
милу, састављати y извесну целину, скупину;
груписаши.
гу (фр. goût, лат. gustus) укус; мирис; физ. скло-
ност, наклоност, оданост, љубав према чему; a
сон гу (фр. à son goût) no свом укусу.
гуа... (шп. gua...) в. гва...
Гуаминданг (кин. национална партија) политич-
ка странка y Кини, основана 1912, удружила ce
1924. са Комунистичком партијом Кине; вре-
меном су ce две странке разишле и заратиле,
да би 1950. Чанг Кајшек, шеф Гуаминданга,
са остатком трупа избегао на Формозу; Куо-
минтанг.
гуано (шп. guano, фр. guano) в. гвано.
губа (арап. qûbâ', тур. kuba) кожна болест, ли-
шај, лепра.
губернатор (лат. gubernator) крмар, крманош;
управитељ, управљач = гувернер.
губернија (нлат. gubernium) област, покрајина,
провинција.
гувернадур (итал. governatore) заступник мле-
тачке власти y доба протектората Млетака
над Црном Гором (као главни световни старе-
шина; касније наследно звање y племенској
хијерархији).
гувернал (фр. gouvernail крма, управа) управљач
на бициклу.
гувернанта (фр. gouvernante) васпитачица, до-
маћа учитељица; на дворовима: домоуправи-
тељка, намесница.
гувернер (фр. gouverneur) главни командант
војног округа (или: провинције, колоније,
града или тврђаве); y Сев. Америци: највиши
државни службеник, управник нпр. банке; на-
месник; васпитач (принчева итд.).
гувернман (фр. gouvernement) влада, облик вла-
дања; управа; управа једне покрајине, намес-
ништво, управништво; управна област, војни
округ; стан управника, намесника и сл.
гуд бај! (енг. good bye = good be you) здраво,
збогом.
гудок (рус. гудок) руски музички инструмент
(виолина) са три жице.
гудрон (фр. goudron) 1. m. катран, густ црн
остатак при дестилацији парафинског уља;
употребљава ce место асфалта.
гудрон (фр. goudronne) 2. катраном намазана
хартија за изоловање влаге.
гудтемплерски ред (енг. Order of Good Tem-
plars) „ред добрих храмовника", no угледу на
слободно зидарство спроведена организација
за најстроже уздржавање од алкохолних пића.
гуд форм (енг. good form) прикладан облик, тј.
лепо и пристојно понашање, тон који влада y
фином друштву, леп начин понашања и изра-
жавања y друштву; питомост и васпитаност y
личном опхоћењу.
Гулаг (рус. Главное управление лагереи) скра-
ћени назив за систем концентрационих лого-
ра y СССР-у.
гуланфер (арап.-перс. gulämbäre, тур. gulâmpare
хомосексуалац) бескућник, скитница, проби-
свет; спадало, мангуп.
гулаш (мађ. gulyâs) куе. мањи комади говеђег ме-
са упирјањени са доста црног лука, паприке и
кима.
гулден (нем. Gulden) првобитно златан, a после
и сребрн новац y Холандији и Аустрији.
гума (грч. kómmi, лат. gummi) биљна материја
која y води постаје слузаста и лепљива, има
je y биљним соковима и ћелијичним ткивима;
употребљава ce y чврстом и еластичном стању
за брисање хартије, a y течном за лепљење;
мед. нарочита врста гранулационог ткива изаз-
ваног спирохетама сифилиса, јавља ce y
облику ситних чворића или чворова y величи-
ни кокошијег јајета, сифилистични израш-
тај, сифилом.
гумаластика в. гумиластика.
гумарабика в. гуми-арабика.
гуми-арабика (лат. gummi arabicum) арапска гу-
ма, лепак.
гумшуг 186 гуч
гумигут (лат. gummi, мал. getah) сасушен црвен-
кастожут млечни сок неких тропских биљака
(употребљава ce y сликарству за прављење жу-
те боје, a y медицини као јако средство за
чишћење).
гумиеластика в. гумиластика. гумиластика
(грч. kómmi, elaünö вучем, расте-
жем) врло еластична, растегљива гума; пред-
мет израђен од такве гуме; тканина проткана
гуменим влакнима. гумнна (итал. gomena)
дебело уже којим ce везу-
ју бродови.
гумирабика в. гуми-арабика. гумипаста (лат.
gummi, нлат. pasta) фарм. паста
од гуми-арабике, беланчевине и шећера; упо-
требљава ce као лек против кашља.
гумирати (лат. gummi) превући (или: премази-
вати, премазати) раствореном гумом (нпр.
поштанске марке); залепити. гумоза (лат.
gummi, нлат. gummosis) бот. биљна
болест која ce састоји y великом лучењу гуме
услед распадања ћелијичног ткива. гумозан
(лат. gummosus) сличан гуми, као гума;
мед. сифилистичан, вренгав. гунгула (перс.
gulgule, тур. sulgule) гужва, метеж;
гомила, мноштво; бука, вика, граја.
гурабнја (арап. guräbiyyä птичји колач, вранин
колач, тур. gurabiye) 1. колачић од брашна,
јаја, шећера или меда и масла. 2. врста сит-
них зимских диња. гурбет (тур. gurbet)
путовање y стране земље;
странац, скитница, туђинац. гургуран (фр.
gourgouran) трг. в. гаргуран. гурд новчана
јединица Хаитија (1 гурд = 100
сантима). гурмаи (фр. gourmand) онај који
воли много да
једе, јешник, прождрљивац; обично y значе-
њу: онај који воли добра јела и пића, сладо-
кусац. гурмандиза (фр. gourmandise)
јешност, про-
ждрљивост, облапорност; наклоност према до-
брим јелима и пићима; слаткиш, посластица,
прислачак, преслачак. гурме (фр. gourmet)
познавалац добрих јела и
вина, добар винџија; уч. гурман. гуру (инд.)
вероучитељ хиндуизма, често обожа-
ван као отеловљење божанства; фт. учитељ,
узор. густ (лат. gustus) укус; воља, ћеф,
расположење
према чему; уа. густус.
густатн (итал. gustare) 1. пробати, кушати (јело,
пиће и др.). густати (итал.) 2. допадати ce,
свиђати ce, прија-
ти, годити, бити по вољи (некоме).
густиозан (лат. gustus) укусан, пријатан, који
изазива допадање и вољу, нпр. јело, одело
итд. густирати (лат. gustare) кушати,
окушати (je-
ло); налазити задовољство, уживати y посма-
трању некога или нечега (јела, одела, карата
при игри и др.); лагано сладити; изазивати или
хтети изазивати допадање код кога за нешто,
за кога. густо (итал. gusto) укус; кон густо
(итал. con
gusto) муз. в. густозо. густозо (итал. gustoso)
муз. са пуно укуса; кон
густо. густус (лат. gustus) укус; де
густибус нон ест
диспутандум (лат. de gustibus non est dispu-
tandum) ПОСЛ. О укусима не треба расправљати,
тј. сваком je слободно да мисли и воли оно
што хоће и шта му ce свиди. гута (фр. goutte,
лат. gutta) кап, капља; трунка,
малчице; шд. костобоља, уи. гихт. гутаперка
(мал. guttah, percha) каучуку слична,
али нееластична гума са Суматре, која омек-
ша и постане еластична y врелој води; употре-
бљава ce за машинске каише, цеви, ђонове и
др., a y медицини, y облику хартије за завоје
и, растворена y хлороформу, за премазивање
и затварање рана; гутаперка сатин кожа од
гуме. гутатим (лат. guttatim) мед. y капима,
капљицама,
кап по кап, капљући. гутација (лат. gutta
капља) бот. издвајање воде
из биљке y виду капљица, нарочито ноћу (ве-
черња poca). гут д'ор (фр. goutte d'or) златна
капљица, врста
белог бургундског вина. гутолин (лат. gutta
капља) маст од воска, терпен-
тинског уља и др. (за обућу). гутурал (лат.
guttur грло, гркљан) грам. грлени
глас. гутуралан (лат. guttura, нлат. gutturalis)
грлени,
који ce тиче грла; гутурални гласови грам.
грлени гласови. гуц (итал. gozzo) врста малог
чамца са оштрим
прамцем и оштром крмом; мањи пароброд.
Д, д пето слово наше ћирилице, шесто наше
д дајџест (енг. digest) сажет приказ; збирка крат-
латинице (D, d); као скраћеница: д = динар;
d. = да или датур (лат. da, datur) дај, нека ce
даде (на рецептима); d.t. d. = да талес дозес
(лат. da tales doses) дај такве дозе; dr, др =
доктор; дрмед. = докшор медицине; drphil.,
дрфил. = доктор филозофије; del = деле-
атур (лат. deleatur) нека ce брише; d.m. =
декстра ману (лат. dextra manu) десном ру-
ком; муз. други тон С-дур лествице; физ. d =
скраћеница за диоптрију; хем. Dy = диспро-
зијум.
даба (арап.) ђаво, нечастиви; чудовиште.
дабл (енг. double двострук) двојник; дволичан,
неискрен; дубл.
дава (тур. dava) парница, тужба, потраживање.
давуџија (тур. dâvaci) тужилац, жалилац.
даг (тур. dag) брдо, планина, гора; земља која
ништа не доноси; уа. карадаг.
дагеротип (фр. Daguerre, грч. typos отисак) фош.
направа, коју je 1838. пронашао Дагер, која
трајно задржава слику створену утицајем
светлости на хемијски приређеној металној
плочи.
дагеротипија прављење фотографија на јод-
ном сребру помоћу живе; уи. дагеротип.
дадаизам (фр- dadaïsme) уметнички покрет с по-
четка XXв. (1915-1924) настао y Цириху као
протест против рата и, уопште, буржоаских
вредности и начина живота. Најважнији пред-
ставници: Тристан Цара, А. Бретон, X. Арп,
М.Ернст, Ман Реј, Франсис Пикабија и др.
Из њега настао надреализам.
дазиметар (грч. dasys густ, métron мера) фт.
апа-рат за мерење густине ваздуха.
даире (арап. dä'irä круг, тур. daire) мУз. врста
ударачког инструмента - удараљка, обруч с
натегнутом кожом и прапорцима по ивици;
деф.
дајак (тур. dayak) потпорањ; мотка; дугачак
штап за потискивање речног чамца.
дајм (енг. dime) северноамерички новац, десети
део долара.
дајмонион (грч. daimónion) фил. овако Сократ
назива онај унутарњи глас који он сматра
божанским надахнућем, a који га одвраћа и
опомиње да не учини нешто што би било не-
правично, некорисно или рђаво.
дајнинг-кар (енг. dining-car) кола за ручавање;
дајнинг-рум (енг. dining-room) трпезарија, ру-
чаоница.
ких садржаја, одломака из књижевних дела,
чланака и др. да капо (итал. da capo) муз.
испочетка, изнова,
тј. целу музичку партију поновити до тога
знака. дакријаденалгија (грч. dâkryon суза,
adën жлез-
да, âlgos бол) мед. обољење сузних жлезда.
дакријаденитис (грч. dâkryon, adën) мед.
запаље-
ње сузних жлезда. дакриореа (грч. dâkryon,
rèo течем, цурим) мед.
одвише јако сужење. дактил- (грч. daktylos) 1.
предметак y сложеница-
ма са значењем: прст. дактил (грч. dâktylos)
2. иоеш. стиховна стопа од
три слога од којих je први дуг, a друга два
кратка (-""). дактилиоглифика (грч.
dâktylos прст, glyphein
резати, урезивати) вештина резања камења за
прстење. дактилиографија (грч. daktylos,
grâphô пишем)
описивање прстења. дактилиографика (грч.
dâktylos, grâphô) в. дак-
тилиоглифика. дактилиомантија (грч.
dâktylos, manteia прори-
цање) прорицање из прстења, прорицање по-
моћу чаробног прстења. дактилиотека (грч.
dâktylos, tithënai ставити)
збирка камења за прстење (гема) нарочито
грчког; збирка отисака таквог камења; јуве-
лирско сандуче. дактилитис (грч. dâktylos)
мед. запаљење прста,
чир на прсту. дактилограм (грч. dâktylos,
grâmma црта) отисак
прстију. дактилографија (грч. dâktylos,
grâphô) писање
на писаћој машини. дактилологија (грч.
dâktylos, logïa) говор помо-
ћу прстију, вештина исказивања мисли помо-
ћу прстију. дактиломантија (грч. dâktylos,
manteîa) прори-
цање (или: врачање) из прстију.
дактиломузикограф (грч. dâktylos прст, grâfô
пи-
шем, музика) машина за писање музичких зна-
кова. дактилономија (грч. dâktylos, nomizö
мислим,
држим) вештина рачунања на прсте, рачунање
на прсте. дактилосимфиза (грч. dâktylos,
simphyia) cpa-
слост прстију на руци или нози.
дактилоскопија 188 дарбизам
дактилоскопија (грч. dâktylos skopéô гледам,
посматрам) метод препознавања злочинаца по
индивидуалној разлици финих линија на уну-
тарњој страни прстију, на јагодицама; испи-
тивање отисака прстију. дактилотека (грч.
dâktylos tithëmi стављам) мед.
завој којим ce одржава повређени прст y пра-
вом положају. дактилотнп (грч. dâktylos
typos отисак) писаћа
машина. далај-лама (тибет.) врховни
првосвештеник y
ламаизму, са седиштем y Ласи (Тибет). далак
(тур. dalak) 1. слезина; 2. оток слезине. даланг
(јав.) донедавно једини аутор представа
јаванског позоришта сенки - Вајанг кулит;
уз пратњу традиционалног оркестра гамелан,
он покреће лутке, говори, пева и извикује
текст срочен према Рамајани и имитира при-
родне појаве. даласи новчана јединица
Гамбије; дели ce на
100 бутута.
далга (тур. dalga) таласи, таласање. далија
бот. љубичаста георгина, названа по
шведском ботаничару Далу (Dahl, tl789).
Далила (хебр.) в. под Самсон. далматика (лат.
dalmatica) 1. одећа која ce но-
сила y II веку y старом Риму; 2. дуга горња
одећа nane, бискупа и свештеника y католич-
кој цркви.
дал сењо (итал. dal segno) .«и. в. ал сењо.
далтон (по енг. хемичару Џ.Далтону) једини-
ца једнака маси водониковог атома (1,67 х
io-25* g).
далтовизам слепило за боје, неспособност чула
вида да разликује боје, нарочито црвену (на-
зив по енглеском хемичару ДалШону,
(1766-1844) који je опажао само три боје и
први описао ову појаву).
дама (лат. domina госпођа, фр. dame, итал. da-
ma) госпођа, госпа, жена из вишег сталежа;
племићкиња, властелинка; отмена жена која
уме да држи до себе; фигура на картама за
играње; „краљица" y шаху.
дамар (тур. damar) крвна жила.
дамасен (фр. damassin) полудамаст; материја
слична дамасту.
дамаскет (фр. damasquette) богата дамастна ма-
терија са цветним шарама на атласној ос-
нови.
дамаскини (по грчком писцу Дамаскину Суидо-
ту) зборници проповеди и беседа писани на
народном језику, који ce од XVII до XIX в.
јављају код Срба, Македонаца и Бугара.
дамаст (итал. damaste) свилена, вунена или
платнена материја са цветовима.
дамасцирати (фр. damasquiner) гвожђе или челик
нарочито сечиво ножева и мачева, зажарити,
па онда златом и сребром ишарати (посту-
пак назван по сиријском граду Дамаску).
дамнатур (лат. damnatur) одбацује ce, забрању-
је ce, цензорска формула којом ce забрањује
да ce нека књига, или неко место y њој штам-
па; супр. имприматур.
дамнација (лат. damnatio) осуда на вечне муке,
проклетство.
дамвацио меморије (лат. damnatio memoriae)
прт. уништавање (или: оштећивање или погр-
да) успомене неког имена, слике, грба и др.
дамнификат (нлат. damnificatus) онај који je
претрпео штету, оштећени.
дамнификација (нлат. damnificatio) наношење
штете, оштећивање.
дамнум (лат. damnum) штета, губитак.
Дамокло име једног ласкавца који je тиранину
Дионизију позавидео на срећи. Да би му по-
казао каква je то срећа, наредио je Дионизи-
је да га почасте за његовом трпезом као каква
краља, али му je обесио изнад главе мач о
коњску длаку. Отуда Дамоклов мач опасност
која човеку стално прети.
дампер (енг. dumper, dumper truck) кипер,
огромно моторно возило (у грађевинарству,
рударству); кипер.
дампинг (енг. to dump фрљити, претурити; dum-
ping) трг. продавање робе y иностранству
испод цене коштања, обично y циљу конку-
ренције и освајања тржишта; продавање ро-
бе, нарочито фабричких производа, по јевти-
нијој цени иностранству него домаћим по-
трошачима, y циљу да ce да одушке хиперпро-
дукцији, или да ce за себе обезбеде картелски
и трустни монополи, демпинг.
дампфер (нем. Dampfer) пароброд.
Данаиде (грч.) миш. педесет кћери краља Данаја
које су по заповести оца побиле своје мужеве,
због чега су осуђене од богова да y подземном
свету носе воду y амфоре без дна; фиг. рад,
посао Данаида тежак, неуспешан посао.
давајски поклон опасан поклон из непријатељ-
ске руке, попут онога дрвеног коња, напуње-
ног најбољим грчким јунацима, који су Грци
(Данајци) оставили y свом логору да би га Тро-
јанци, сматрајући га поклоном, увукли y
свој град (Вергил: Timeo Danaos et dona fe-
rentes, Бојим ce Данајаца и кад дарове доно-
се, тј. непријатеља ce треба бојати и кад да-
рове доноси - увек).
Данајци (грч. Danaoi) антички становници Apra
на Пелопонезу; код Хомера - Грци.
дано (итал. danno) трг. штета, губитак.
данре (фр. denrées) ПЛ. трг. животне намирнице,
роба; данре колонијал (фр. denrées coloniales)
колонијална роба.
данс (фр. danse) плес, игра, играње.
дансинг (енг. dance играти, dancing) игранка,
плес; место, локал (кафана, ресторан и др.) y
коме ce посетиоци могу забављати и плесом.
дантел (фр. dentelle) чипка; шара око стране на
књизи; све што je изрезано y облику чипке.
дап-тест (DAP, скр. од енг. Draw a Person нацр-
тај једну особу) псих. један од тестова y деч-
јој психологији.
дара (тур. darà) тежина материјала за паковање
која ce одбија од целокупне (бруто) тежине
неке робе.
дарбизам хилијастичка секта, коју je 1840. ос-
новао y франц. Швајцарској /. N. Darby, која
пророштва Старог и Новог завета буквално
схвата и тумачи; присталице ce зову: дарби-
сти, дарбихришћани; пр. дарбистички.
дарвинизам 189 деаурација
дарвинизам учење енглеског природњака Чарл-
са Дарвина (1809-1882) о развитку и преобра-
жавању y животињском и биљном царству, по
коме су ce све врсте y органском свету разви-
ле, једне из других, из простијих y сложеније,
y борби за опстанак, природним одабирањем
(сексуалном селекцијом) и прилагођавањем
околностима y којима су имале да живе; дес-
ценденшна Шеорија.
дарвинист(а) присталица Дарвиновог учења; в.
дарвинизам.
дарданаријат ирав. зеленашење, лихварење, ку-
повање животних намирница, нарочито жита,
да би им ce истерала висока цена. Израз поти-
че од некога феничанског чаробњака Дарда-
нуса, који je, својом чаробном вештином,
скупљао жито y своје амбаре, па га продавао
кад му je цена била највиша.
дарданели (грч. Därdanos) ПЛ. два замка с обе
стране Хелеспонта, названи по старом азиј-
ском граду Дарданији, који je основао Дарда-
нос; отуда и име познатог мореуза Дарданела.
дарик староперсијски златник, назван по краљу
Дарију1.
даркер (енг. dark мрак) припадник омладинског
модног таласа, издваја ce облачењем y црно
са старинским ордењем на прсима.
дарлинг (енг. darling) љубимац, миљеник,
драган.
дарма (инд.) миш. закон, истина.
дармар (перс. tarmar, тур. tarumar) збрка, неред,
метеж.
дарсонвализација мед. када ce наизменичне стру-
је врло високог напона (Теслине струје) упо-
требљавају за лечење нервних и др. обољења,
метод назван по франц. физиологу Ж. Д'Ар-
сонвалу (1851-1940).
даскал (грч. didâskalos) учитељ.
дата (лат. dare дати, data) ПЛ. дано, оно што je
дано; маш. оно што je познато; исш. подаци,
познате и утврђене чињенице.
дата ет акцепта (лат. data et accepta) im. трг.
издаци и примици, издавање и примање.
датар (нлат. datarius) управник папске коморе за
молбе и жалбе, датарије.
датарија (нлат., итал. dataria) папска комора за
молбе и жалбе која даје црквене дозволе и
забране, нпр. диспензацију, забрану склапања
брака и др.
датив (лат. dativus se. casus) грам. трећи падеж,
падеж намене правца.
датизам грешење y језику, нарочито код онога
коме тај језик није матерњи; назив по Дати-
су, војсковођи персијског краља Дарија!, ко-
ји je говорећи грчки упадао y такве грешке.
датирати (фр. dater) стављати на акт (или:
писмо и др.) место, дан, месец и годину кад je
писа-но; потицати, имати свој почетак,
трајати од.
дато (итал. dato) трг. данас, од данас, од дана
потписа (нарочито на меницама, код одрећи-
вања дана плаћања).
дато-меница трг. она код које ce рок плаћања
рачуна од дана издавања.
датотека (лат. data дано, грч. thëkë остава) y
рачунарскоЈ техници: скуп уписаних података
који ce може читати рачунаром. датула
(итал. dattolo) урма. датум (лат. datum, dare
дати) податак о времену,
месту, дану и месецу (на актима, писмима
итд.). датум ут ретро (лат. datum ut retro) на
меница-
ма: назначивање истог времена и места као и
на предњој страни. датум ут супра (лат.
datum ut supra) на меница-
ма: место, дан и година као горе. датурин
(перс. taturah) хем. алкалоид који ce
справља од семена татуле. Даунинг-стрит
(енг. Downing-street) име лондон-
ске улице y којој ce налази британска Влада и
Министарство спољних послова; често ce упо-
требљава, y дипломатском и новинарском је-
зику, уместо имена ових британских институ-
ција. Даунов синдром (по брит. лекару Џ. Л. X.
Дауну,
1828-1896) в. монголизам. даунтаун (енг.
down town) трговачки део града и
његова најближа околина; y САД центар ва-
роши. дафнин (грч. dâphnê ловор) хем.
алкалоид који
ce налази y кори daphne mezereum.
дафиомантија (грч. daphne, manteïa) прорица-
ње из ловорове гране бачене y ватру. дахија
(тур. dayi ујак, јунак, јаничарски старе-
шина) силник који je недисциплинован y од-
носу на власт и државне законе, a тиранин пре-
ма народу. дахилук (тур. dayilik) дахијска
власт, насиље,
зулум.
даци бао (кин.) кинеске зидне новине. дацит
мин. еруптивна површинска стена, порфир-
ске структуре.
дача (рус. вила) летњиковац, кућа за одмор.
даџаз в. даџазмач. даџазмач (етиоп.) војна
титула y етиопској
војсци, мања од титуле рас, a значи што и
генерал; такође: заповедник покрајине; упо-
требљава ce обично y скраћеном облику:
даџаз. ДБС (енг. Direct Broadcasting Sattelite,
DBS) ca-
телити за директно емитовање; могу емитова-
ти телевизијски програм довољном снагом да
буде омогућен његов индивидуални пријем
од стране гледалаца; по међународним кон-
венцијама ова служба има статус јавне радио-
-дифузне службе (као и конвенционално еми-
товање радио и ТВ програма са земаљских
предајника). де (фр. deux, лат. duo) два; дез-а-
де (deux à deux)
код билијара: два по два, два и два, пар и пар.
де- (лат. de) предметак y сложеницама са значе-
њем: 1. одвајање, растављање, укидање (нпр.
демобилизација); 2. падање, срозавање, снижа-
вање (нпр. девалвација, деградација).
деалбација (лат. de-albare побелити, убелити)
побељивање (или: бељење) метала.
деартикулација (нлат. de-articulatio) мед. ишча-
шење, угануће. деаурација (лат. de-aurare
позлатити) позлаћи-
вање, позлата.
дебакл 190 Девнсов куп
дебакл (фр. débâcle) пролом леда; фт. пропаст,
слом, крах. дебаклажа (фр. débâclage) мор.
крчење приста-
ништа, склањање истоварене робе, бродова
итд. дебалажа (фр. déballage) трг.
распакивање дењ-
кова и сандука с робом. дебаланс (лат. de-,
фр. balance равнотежа) неса-
гласност, неуједначеност, поремећај равно-
теже. дебавдада (фр. débandade) вој. борба без
икаквог
реда; растројство, расуло; одступање y најве-
ћем нереду. дебанкнрати (фр. débanquer)
добити цео банк (у
картама). дебарасирање (фр.
débarrassement) уклањање
сметњи (или: препрека); ослобођење од неке
бриге (или: терета). дебаркирање (фр.
débarquement) пристајање,
искрцавање из лађе; истоваривање робе.
дебата (фр. débat) расправљање, препирка, рас-
права.
дебевт (лат. debens) трг. дужник. дебевтура
(лат. debentur, енг. debenture) трг.
трошкови, царински предујам који ce задржа-
ва; потврда пријема. дебет (лат. débet) трг.
дуговање, дугује, дуг ко-
ји неко има да плати за робу, или чије плаћа-
ње продавац очекује; cyup.: потраживање, по-
тражује. деби (фр. début) 1. почетак, прво
ступање неког
глумца или певача на позорницу, приступна
улога y којој ce уметник приказује публици;
приступни говор. деби (фр. débit) 2. трг.
продаја, промет робе;
продавање на мало, крчмљење.
дебнлитација (лат. debilitatici) слабљење, поста-
јање немоћним. дебилност (лат. debilis) мед.
малоумност, слабо-
умност, умна заосталост. дебискирати (фр.
débusquer) mj. отерати (или:
потиснути) са бољег положаја. дебитант (фр.
débutant) онај који први пут јав-
но наступа, нарочито на позорници.
дебитовати (фр. débuter) први пут ce појавити;
своју прву улогу играти; држати први говор.
дебитнрати (фр. débiter) трг. продавати, крчми-
ти; урачунати нешто y дуг, оптеретити рачун;
пронети глас, разгласити. дебито (итал.
debito) трг. дуг, дуговање. дебитор (лат. debitor)
upa«. дужник. дебитум (нлат. debitum) трг. дуг,
дуговање. деблејиратн (фр. déblayer) уклонити
(или: рас-
крчити) откопану земљу; <шј. ровове и прокопе
после опсаде порушити. деблокирати (фр.
débloquer) вој. ослободити од
опсаде; нагнати непријатеља да престане с оп-
сађивањем; тип. обрнута слова, привремено
употребљена при слагању место правих, опет
извадити и заменити их правим. дебрв (фр.
débris) рушевине; вој. остаци трупа,
преостала момчад. дебрујирати (фр.
débrouiller) размрсити, рас-
петљати, расветлити, средити.
дебурзирање (фр. déboursement) mp!. исплаћи-
вање; давање предујма, капарисање.
дебуширање (фр. débouchement) вој. излаз (или:
излажење) из неког теснаца; трг. прођа, прода-
ја робе; пут и начин да ce роба прода. дев
(перс.) зао дух који стоји y служби Аримана,
бога таме и извора свега зла y зендској рели-
гији и учењу Заратустре. дева (тур. deve)
камила. девалвација (нлат. de-valvatio) физ.
смањивање
номиналне вредности једне врсте новца; пот-
пуно повлачење једне врсте новца; суор. ревал-
вација. девалвирати (лат. devalere) фин.
смањити (или:
смањивати) вредност новцу. девализирати
(фр. dévaliser) красти, украсти,
поробити, опљачкати. девалутација (лат.
de-, valuta) напуштање зва-
нично утврђеног курса по којем ce национал-
на новчана јединица замењивала за злато или
друге новчане јединице да би ce после неког
времена одредио нови курс. деванагари
(сскр.) „божанско писмо"; писмо ко-
јим ce служи више индијских језика, међу њи-
ма санскрт и хинди. девапорација (нлат.
devaporatio) физ. претвара-
ње паре y течност. девастација (нлат.
devastatio) пустошење, опу-
стошавање, уништавање, разарање; опусто-
шење, опустошеност. девексан (лат.
devehere, devexus) нагнут напред,
низбрдан, низводан; кос, стрм. девелопман
(фр. développement) развијање,
нпр. једног одреда војске, једне армије; шех.
дужина пређена једним обртом подножника
точка; арх. излагање (или: представљање) гра-
ђевине, y плану, са свима њеним деловима.
девербативав (лат. de, verbum глагол) грам. који
je изведен од глагола. девергенција (лат.
devergentia) нагнутост, наги-
њање. девеститура (лат. devestire)
лишавање чина,
феудалног прихода. девиза (нлат., шп.
devisa) лозинка, гесло, наче-
ло; кратка изрека на грбу, застави итд.; трг.
страна меница, тј. она која гласи на страну
валуту и која треба да ce исплати y иностран-
ству. деввлрати (лат. deviare) скренути (или:
скрета-
ти) с правог пута, скретати, скренути, одсту-
пити, удаљити ce. девнјатер (фр. deviateur)
авиј. погонска котва
код ваздуиших лађа. девијацнја (нлат.
deviatio) одступање; скрета-
ње неког тела од своје путање или правца;
скретање (или: одступање) магнетне игле
(код компаса) на броду због гвоздених маса
брода. девиргннацнја (лат. devirginare)
одузимање
(или: лишавање) девичанства (или: невино-
сти); дефлорисање. Девнсов куп такмичење y
тенису екипа свих др-
жава; борбу решава пет такмичења: четири
појединачна (сингл) и једно удвоје (дубл,
девиирати 191 дегустација
 дабл). Оснивач Американац Двајт Девис,
1900. год.
девитализација (лат. de, vita живот) лишавање
живота, умртвљивање; девиШализација зуба
мед. умртвљивање и вађење сржи зуба (помоћу
локалне анестезије).
девитрификација (лат. de, vitrum стакло, facere
чинити) претварање стакла загревањем y неку
врсту порцелана (Реомиров порцелан).
девитс (енг. davits) мор. железне дизалице за из-
влачење котве; покретне дизалице о којима
висе чамци за спасавање на броду.
деволвирати (лат. devolvere свалити) неку прав-
ну ствар изнети пред виши форум; пренети
нешто на кога другог, нарочито: оставити y
наследство.
деволутивно средство правно средство којим ce
једна спорна ствар са нижега суда износи пред
виши суд.
деволуција (лат. devolutici сваљивање) прав.
остављање y наследство неког наслеђеног
права или имања; биол. погоршање врсте, про-
цес супротан еволуцији; преношење надлеж-
ности.
деволуционо право (лат. jus devolutions) право
преношења наследства по којем, ако умре је-
дан супружник, целокупно имање припада де-
ци, a други супружник има само право доживот-
ног уживања тога имања.
девомирати (лат. devomere) мед. бљувати, избљу-
вати, повратити, избацити.
девон (по енглеској грофовији Devonshire) геол.
в. девонски период.
девонски период геол. y развитку Земљине коре
доба y којем je Трансгресија мора трајала
веома дуго, вулкански рад био веома снажан, a
органски свет разноврснији и обилнији него
раније; формација која ce образовала између
силурске и карбониферске, карбонске.
деворација (лат. devoratio) гутање, ждерање,
прождирање.
девотан (лат. devovere, devotus) богу посвећен
или одан, побожан, смирен; пун поштовања,
скрушен, понизан; презриво: притворно побо-
жан, лицемеран, покоран, пузавичав, понизан.
девотизам (лат. devovere) в. девоција.
девоција (лат. devotio) код старих Римљана: дра-
говољно посвећивање, жртвовање живота, y
знак покајања, подземним боговима; данас:
побожност, смиреност, скрушеност; велико
поштовање, потпуна оданост; лицемерство,
притворна побожност; пузавост, понизност
(девотизам).
дегажиран (фр. dégagé) слободан, неусиљен,
отворен, окретан.
дегажирати (фр. dégager) ослободити, извући из
неприлике, разрешити, решити; отпустити из
војске; y стану направити тајни излаз; мт.
ослободити мач од противниковог мача; СП.
избаци(ва)ти лопту y игру.
дегажман (фр. dégagement) слобода, лакоћа,
спретност, неусиљеност; ослобођење од неке
обавезе; споредан тајни излаз; остава; мач.
ослобођење мача од противниковог мача.
дегазација (лат. de-, грч. chaos гас, плин) од
страњивање или неутралисање гасова из не-
ког простора или из неке чврсте или течне
супстанце. дегарнирати (фр. dégarnir)
оголити, скинути
украс с нечега, одвојити; дегарнирати твр-
ђаву тј. извући ратну опрему и војнике из
тврђаве. дегаусација (лат. de-, гаус, в.)
размагнетисава-
ње бродског магнетског поља ради заштите
брода од дејства оружја снабдевеног магнет-
ским упаљачима. дегенек (тур. degnek)
батина, ударац батином по
табанима. дегенерација (нлат. degeneratio)
изрођавање,
изметање, изопачавање; изрођење, изрође-
ност, изопачење, изопаченост; опадање, про-
падање, кварење. дегенерик (лат. degenerare
изрође) мед. психички
и физички закржљала особа, особа са мање
вредним особинама y односу на претке; фт.
изрод, наказа. дегенерисан (лат. degenerare)
изрођен, измет-
нут, изопачен; погоршан, који ce налази y
стању опадања.
деглутиција (нлат. deglutitio) гутање, ждерање.
деголизам политика и погледи француског гене-
рала Де Гола (Charles de Gaulle, 1890-1970);
приврженост Де Голу. дегомирати (фр.
dégommer) ослободити од ле-
пљиве материје; скинути гуму са нечега; гума-
сту материју на свиленим концима искувава-
њем y сапуњавој води одстранити; дегуми-
рати. дегоржиран (фр. dégorger) ca дубоко
усеченим
хаљинама. дегоржирати (фр. dégorger)
прочистити, отпу-
шити. деградација (нлат. degradatio)
понижење, вра-
ћање са вишег положаја на нижи по казни (на-
рочито y војсци и код свештенства); лишава-
ње чина и звања; свођење на ниже стање раз-
воја; физ. свођење на ступањ мање способан
за претварање (енергије). деградирати
(нлат. degradare, фр. dégrader) за-
поставити, лишити неког чина и звања; унизи-
ти, потценити. деграсирати в. дегресирати.
дегрес (лат. degredi сићи, спустити ce) одлазак,
повлачење; екон. трошкови који расту спорије
од обима делатности. дегресија (лат.
degredior) в. дигресија. дегресирати (фр.
dégraisser) очистити од масти,
масних мрља (вуну); кув. скинути пену, опени-
ти; деграсирати. дегросирати (фр- dégrossir)
дотерати, угладити,
утањити (сребро, челик). дегу (фр. dégoût)
одвратност, гађење, гнушање;
немање воље за јело, невољење извесних је-
ла; незадовољство, нерасположење.
дегумирати в. дегомирати. -> ■ ■■;
дегустатор (лат.) лице које проба пића.
дегустација (нлат. degustatio) кушање, проба-
ње; дегусшација вина одређивање укуса, ми-
риса, боје и изгледа вина помоћу чула укуса,
мириса и вида.
дегустирати 192 дезен
дегустирати (лат. degustare) окусити, окушати,
опробати; само површно додирнути, нпр.
јело.
де густибус нон ест днспутаидум в. густус.
дегутантан (фр. dégoûtant) који изазива гађење,
одвратност. дегутирати (фр. dégoûter)
огадити (некоме неш-
то), одвратити некога од нечега, покварити
некоме вољу на нешто. Дедал (грч.
Dai'dalos) y хеленској митологији
син Метиона и Алкипе, савременик Тезеја и
Миноса, вешт вајар и неимар, градител. лави-
ринта на Криту; са сином Икаром побегао са
Крита на крилима сачињеним од воска и пер-
ја; Икар ce утопио, a он je доспео на Сици-
лију. дедалеум (грч. Dai'dalos) фил. „живи
точак", зоо-
троп, једна врста фенакистоскопа или стро-
боскопа. дедалски (грч. daidâleos)
уметнички, лепо изра-
ђен, шарен, китњаст. дедекорација (нлат.
dedecoratio) срамоћење,
бешчашћење, каљање. дедигнација (лат.
dedignatio) презирање, потце-
њивање, ниподаштавање. дедикатор (лат.
dedicare посветити, нлат. dedicator) завештач,
посветилац. дедикација (лат. dedicatici)
посвета, посвећива-
ње; поклањање, завештавање. дедирати (лат.
dare дати, dedi) трг. унети нешто
y књиге као плаћено, брисати иеки дуг; деди-
тирати. дедит (лат. dedit, dare дати) трг.
дао je, платио
je, измирио je.
дедитирати (лат. dare) трг. в. дедирати.
дедиција (лат. deditio) предаја, капитулација.
дедицирати (лат. dedicare) посветити, посвећи-
вати; поклонити (нпр. некоме неку књигу),
завештати, наменити. деднференцијација
(лат. de, diffère разликова-
ти ce) процес нестајања разлике, враћање из
разуђенијих y целовитије облике. дед-лајн
(енг. dead-line) крајњи рок за обавља-
ње неког посла; рок или граница која ce не
сме прекорачити. дедомажирати (фр.
dédommager) обештетити,
обештећивати, накнадити штету, дати од-
штету. дедублирати (фр. dédoubler) mj. један
одред вој-
ске смањити на пола. дедуковати (лат.
deducere) извести, изводити,
закључити (или: закључивати) из ошптега о
посебном; показати, доказати, изложити, об-
јаснити; правни доказ извести из других, већ
доказаних чињеница; дедуцирати.
дедуктивна метода в. дедукција. дедуктис
дедуцендис (лат. deductis deducendis)
no одбитку онога што треба да ce одбије;
пошто ce докаже оно што треба доказати.
дедуктис импензис (лат. deductis impensis) no
од-
битку трошкова. дедукција (лат. deductio)
лог. извођење, закљу-
чивање из општега о посебном, метод мишље-
ња код кога ce од општег закона долази до
посебних; трг. одбијање од неке суме.
дедупловање (фр. dédoublement) am. удвајање,
удвостручавање свога бића, тако да један део
посматра рад другог дела; способност да ce
човек одвоји од својих осећања, па да их
посматра и анализира.
дедуцирати (лат. deducere) в. дедуковати.
дед хит (енг. dead heat) ca. „мртва трка", тј.
нерешена трка, кад оба коња стигну на мету
истовремено.
деетатизација (фр.) слабљење улоге државе; из-
двајање и пренос одређених функција са кла-
сично државних органа на друштвене y соција-
листичким земљама; супр. еШашизација.
дежа ви (фр. déjà vu већ виђено) псих. доживљај
да je нешто, што je y току, већ виђено и да
ce сада само понавља.
дежурати (фр. de jour) бити на служби, вршити
службу (нарочито за официре, лекаре итд.).
дез- (фр. des-) предметак y сложеницама који
означава неко уништавање, искоре&ивање,
отклањање, спречавање (нпр. дезинсекција,
дезодорација).
дезабије (фр. déshabillé) ноћна хаљина, домаћа
хаљина, нарочито женска; ан дезабије (фр. en
déshabillé) y домаћој, кућној хаљини.
дезавантажирати (фр. désavantager) оштетити,
закинути, закидати, окрњити.
дезавуисање (фр. désavouer) одрицање, порица-
ње, непризнавање, опозивање.
дезавуисати (фр. désavouer) порицати, порећи,
одрицати, одрећи, не признавати, оспоравати
нешто, не признати своју везу са неком осо-
бом или радњом.
дезакордирати (фр. désaccorder) изазвати несло-
гу, завадити, унети раздор; муз. покварити
складност; пореметити зглашеност.
дезактивизатори (фр. dés-, лат. activus делатан)
екон. параметри који делују депресивно на
економски систем или неки од његових подси-
стема.
дезанбалажа (фр. désemballage) трг. испакивање,
распакивање.
дезанексија (фр. dés-, лат. annexio) укидање
(или: обустављање) анексије (израз који су
створили Французи при поновном заузимању
Елзас-Лорена, 1919).
дезапоантирати (фр. désappointer) лишити неко-
га користи која ce оснивала на нечему утврђе-
ном и сигурном; нарочито: одузети некоме за-
служену награду, плату; брисати војника из
списка; преварити y сигурном очекивању или
нади; смести, помести, збунити, разочарати.
дезапропријацнја (фр. désappropriation) отуђи-
вање сопствености, својине; одрицање (или:
напуштање) својине.
дезармирање (фр. désarmer) разоружавање, рас-
пуштање војске, смањивање сталног кадра.
дезасортирати (фр. désassortir) раздвојити, ра-
ставити оно што треба да буде заједно, распа-
рити, раздружити, направити неред, збрку.
дезафекцвја (фр. désaffection) ненаклоност, не-
милост; губљење љубави.
дезекипирати (фр. désequiper) распремити брод.
дезен в. десен.
дезерт 193 деизам
дезерт в. десер.
дезертан (лат. desertus) ненастањен, ненасељен;
пуст, опустео.
дезертер (фр. déserteur) бегунац из војске, вој-
ни бегунац; пребеглица.
дезертирати (фр. déserter) напустити војску, по-
бећи из војске, испод заставе.
дезертификација (фр. désert пустиња) процес
претварања полупустињске зоне y пустињу.
дезертор малициозус (лат. desertor malitiosus)
прав. онај који злонамерно напусти неку за-
једницу, нарочито жену.
дезерција (лат. desertio) вој. напуштање војске,
бекство испод заставе; врае. пропуштање да ce
учини нека правна радња, нпр. пропуштање
законског рока за подношење призива вишем
суду (desertio appellationis).
дезидеологизација (фр. dés-, грч. idea, logi'a) no-
крет или покушај да ce из најважнијих сфера
човековог живота (образовање, култура, фи-
лозофија) одстране вулгарне и сваке друге
примесе доктринарних погледа на свет.
дезинвестиције (фр. dés-, лат. investitio) екон. ин-
вестиције које ce финансирају из амортиза-
ционог фонда (фонд намењен замени постоје-
ћих основних средстава); не повећава ce
друштвено богатство већ ce обезбеђује други
грански или територијални распоред сред-
става.
дезинсекција (фр. dés-, лат. insectum буба, ку-
кац) уништавање (или: тамањење) шкодљи-
вих инсеката (нарочито по кућама и стано-
вима).
дезинтегратор (фр. dés-, лат. integrare успоста-
вити, обновити) справа за уситњавање разних
нежиличастих материја, справа за врцање ме-
да (врцаљка) итд.
дезинтеграција (фр. dés-, лат. integratici успоста-
ва, обнова) уништавање везе, нарушавање не-
ке целине; дезинтеграција ашома физ. разби-
јање атома; уп. дезорганизација.
дезинфектор (фр. dés-, лат. inficere заразити)
справа за утамањивање и чишћење од зараз-
них клица и материја; лице које тај посао
врши.
дезинфекција (фр. dès-, лат. inficere) чишћење
ваздуха (или: тела, одела, стана и др.) од за-
разних испаравања и материја, утамањивање
заразних клица, откуживање.
дезинфиковати (фр. dés-, лат. inficere) ослобо-
дити (или: очистити) од заразних клица и ма-
терија, нпр. стан, одело, ваздух, руке итд.,
откужити, откуживати.
дезинфлација (фр. dés-, лат. inflatio надимање)
фин. смањивање количине новца y оптицају y
циљу спречавања скакања цена роби (што би-
ва кад je на тржишту више новца него робе,
тј. кад новац тражи робу, a не роба новац); уи.
дефлација, инфлација, рефлација.
дезинформација (фр. dés-, лат. informatici об-
јашњење) злонамерно погрешно и лажно оба-
вештавање или обавештење.
дезмалгија (грч. desraós веза, жила âlgos бол)
мед. бол y жилама зглобова.
дезмитис (грч. desmós) мед. запаљење зглобних
жила.
дезмографија (грч. desmós, grâphô) зоол. описи-
вање жила и сплетова.
дезмологија (грч. desmós, logi'a) наука о сплето-
вима, жилама, везама итд.; синдезмологија.
дезмопатија (грч. desmós, patheïn патити, пре-
трпети) мед. бол жила и сплетова.
дезмопатологија (грч. desmós, pàthos патња,
бол, logîa) мед. наука о болестима жила и спле-
това.
дезмотомија (грч. desmós жила, tome сечење)
мед. раздвајање, сечење жила и сплетова.
дезодоранс (фр. dés-, odeur мирис, лат. odoratio
мирисање) средство помоћу кога ce одстра-
њује непријатан мирис; исправно: деодоранс.
дезоксидатор елеменат који издваја кисеоник
од једињења.
дезоксидација (фр. dés-, грч. oxys оштар, љут)
хем. ослобођавање од кисеоника, извлачење
(или: издвајање) кисеоника.
дезоксинуклеозид (фр. des-, грч. oxys оштар,
лат. nucleus једро) молекул који садржи пу-
ринску и пиримидинску базу везане за дезок-
сирибозу.
дезоксирибоза (фр. des-, грч. oxys оштар, лат.
ribes струја, ток) хем. шећер пентоза који
улази y састав дезоксирибонуклеинске кисе-
лине.
дезоксирибонуклеаза (фр. des-, грч. oxys оштар,
лат. ribes струја, ток, nucleus једро) фермент
који разлаже дезоксирибонуклеинску кисе-
лину.
дезоксирибонуклеинска киселина (скр. ДНК)
биол. једна од нуклеинских киселина; најче-
шће ce налази y једру ћелија и представља
основни генетски материјал; њену структуру
објаснили су 1953. год. Вотсон и Крик.
дезолантан (фр. désolant) врло тужан, врло жало-
стан, неутешан; несносан, досадан.
дезопструктива (фр. dés-, лат. obstruere запуши-
ти, obstructum) ил. мед. средства против затво-
ра, рђаве столице.
дезорганизација (фр. désorganisation) пореме-
ћај или уништавање живе, органске везе међу
саставним деловима, нпр. y човечјем телу; ра-
стројавање; расуло, растројство, неред; пот-
пун преображај и поремећај чулних органа
код неког човека услед тзв. магнеШизирања.
дезоријентација (фр. désorientation) немање
(или: губљење) способности сналажења и опре-
дељивања y простору, y неком месту, y некој
прилици, y извесним приликама; завођење са
правог пута, збуњивање, пометња.
дезоријентисан (фр. désorienter) који не може да
ce снађе и определи y некој прилици или y
простору, y неком месту; заведен с правога
пута, наведен на погрешан пут, сметен, збу-
шен, пометен, без оријентације.
деи грација (лат. dei gratia) no милости божјој
(уобичајена формула y владалачким повеља-
ма, титулама итд., y употреби од Карла Ве-
ликог).
деизам (лат. deus бог) физ. мишљење које до-
деиктичан 194 декапирати
 пушта да je бог праузрок и творац света,
али не признаје никаква чуда нити какав
божји утицај на ток света, нарочито не
признаје неко божанско откривење. Деизам
je играо главну улогу y филозофији XVIII
века; главни представници: Волтер, Русо,
Лесинг, Менделсон и др.; деизам; Ј>П. те-
изам.
деиктичаи (грч. deiktikós) који ce оснива на при-
мерима, на доказима.
деиноза (грч. deinós страшан) реш. претеривање,
преувеличавање.
деинотериј(ум) (грч. deinós, thêrion дивља
живо-тиња, звер) зоол. оријашка претпотопна
живо-тиња, сисар, нађена y окаменотинским
оста-цима.
деинтегрисати (лат. deintegrare) одузети од це-
лине, смањити, сузити.
деист(а) (лат. deus) физ. присталица деизма; >s.
теист.
деитет (нлат. deitas) божанство.
деификација (нлат. deificatio) обожавање, одава-
ње божанске почасти.
денфиковатн (лат. deus, facere учинити) обожава-
ти, указивати част као богу, ценити више
свега.
дејекториј(ум) (нлат. deiectorium) мед. средство
за отварање и регулисање столице.
дејекцнја (лат. deiectio) арав. отеривање; удаљи-
вање с положаја или поседа; мед. испражњавање
столице; измет, издвајање, лучење.
дејизам (лат. deus) фил. в. деизам.
де јуре (лат. de jure) no праву, с правног гле-
дишта; уа. де факто.
дека (нем. Decke) 1. покривач, покров, ћебе;
губер.
дека (грч. déka десет) 2. десет; мера од десет
грама; y Међународном систему јединица
предметак за ознаку десет пута већег (декали-
тар - 101, декаметар - 10m и др.); скр. da.
дека (енг. DECCA) 3. електронски навигациј-
ски инструмент за одређивање положаја ави-
она или брода.
декабристи (рус. декабростм) млади руски пле-
мићи - официри који су, 26.децембра 1825,
подигли y Петрограду устанак против апсолу-
тизма.
декагнннчан (грч. déka, gynê жена) са десет жена;
бот. цветови са десет стубића или уста плод-
нице.
декагон (грч. déka, gônïa угао) геом. десетоуга-
оник, тело од десет углова, страна.
декаграм (грч. déka, grâmma) тежина (или: тег)
од 10грама.
декада (грч. dekâs, dekâdos десетина) десетори-
ца; број десет; десет комада; период од десет
година; збирка или дело од десет књига, нпр.
Ливијева „Римска историја"; y календару
француске револуције: недеља од десет дана
(од примиди, дуоди итд. до декади); маш. деци-
мални систем.
декадент (нем., фр.) присталица декаденције.
декаденција (лат. decadere опадати) опадање,
пропадање; распад; књиж. опадање књижевних
вредности или квалитета после раздобља ве-
ликих постигнућа чија су декадентна обе-
лежја: слободно схватање форме, недостатак
друштвено значајних тема, занимање за не-
обично и сл.
декадика (грч. dekâs, dekâdos десетина) маш.
де-цимални систем; в. под децималан.
декадни систем маш. десетни систем, бројни си-
стем који има за основу број 10; в. под деци-
малан.
декаедар (грч. déka, hédra седало, основа) геом.
полиедар са десет површина.
декалвација (нлат. decalvatio) ћелављење; јед-
на од срамних казни y средњем веку, која ce
састојала y томе што je осуђеник био оће-
лављен.
декалирати (итал. de-calare) трг. изгубити y
тежи-ни услед сушења, цурења итд.
декалитар (грч. déka, lftra) мера од 10литара.
декалкнратн (фр. décalquer) преносити отиске,
нпр. са бакра или камена на дрво итд.; прене-
ти цртеж на провидну хартију.
декалкоманија (лат. de-calcare угазити, туцати,
грч. mania помама, страст) вештина да ce cim-
ice y бојама, штампане на нарочитој хартији
која je превучена једним лако растворљивим
слојем, овлажавањем задње стране преносе на
дрво, стакло, метал, порцелан, кожу, лим и
др.; в. метахроматипија.
декало (итал. decalo) трг. губитак y теживи неке
робе услед сушења, цурења итд.
декалог (грч. dekâlogos) десет божјих заповести.
декалцификација (лат. de- не, calx креч, facere
чинити) мед. губитак минералних калцијумо-
вих соли из костију.
Декамерон (итал. Decamerone, грч. déka, hëmé-
ra дан) десет дана, историја о десет дана (на-
слов познате збирке новела итал. песника Бо-
кача).
декаметар (грч. déka, métron) мера за дужину од
10метара.
декан (лат. decanus) 1. y римском логору: старе-
шина шатора y којем je било 10 војника; 2.
данас: старешина једног факултета на уни-
верзитету; председник факултетског савета;
3. више свештено лице, одмах после бискупа,
y римокатоличкој и протестантској цркви; 4.
y Италији: најстарији слуга y кући неког
кнеза, кардинала итд.
деканат (нлат. decanatus) деканство, звање и по-
ложај декана; место службовања декана.
декандрија (грч. déka, anêr човек, муж) бот.
хер-мафродитне биљке са десет слободних
праш-никових кончића, y Линеовом систему
десета класа.
декавски језици (инд. Dekham) в. дравидски је-
зици.
декавтација (фр. décantation) хем. лагано откла-
њање и одвајање бистре течности од талога.
декантнрати (лат. decantare, фр. décanter) хем.
оточити, оцедити, неку течност одвојити од
талога који ce налази на дну; разбистрити.
декапирати (фр. décaper) површину метала - за-
гревањем, кувањем y соди, лужењем и риба-
декапитација 195 декоктор бонорум
 њем - очистити и тако je приредити за галва-
нопластику. декапитација (фр. décapitation)
одсецање главе;
обезглављење. декапод (грч. déka, pus стопа)
мера за дужину од
десет стопа; десетоножац. декапсулација
(лат. de-, capsula) мед. оперативно
скидање капсуле (површинске превлаке) с бу-
брега (код уремије) или с других органа.
декар (грч. déka, лат. area површина) мера за
земљиште од десет ара. декарбирисати (фр.
décarburer) в. декарбонизо-
ваШи. декарбонизовати (лат. carbo)
ослободити (или:
ослобођавати) од угљена или угљене киселине;
декарбирисати. декартелизација (лат. de,
фр. cartel) назив за
мере државних органа (или окупационих вла-
сти) којима ce распуштају постојеће моно-
полистичке организације или ce забрањује
њихово поновно стварање. декартирати
(лат. de-charta, фр. carte) иошш.
утврђивати садржину пошиљки на основу ка-
рата. декастер (фр. décastère) десет кубних
метара,
десет стера. декастилон (грч. déka, stylos)
арх. грађевина са
десет стубова или сводова. декастих (грч.
déka, sti'chos) лит. строфа од десет
стихова. декатирати (фр. décatir) обрадити
сукно помоћу
водене паре да би му ce дао благ и постојан
сјај и спречило доцније скупљање. декер
(нем. Decker) особа која бојадише y цр-
таном филму, колорист. декинтиран (алб.
kvintar пара, грош) шашр. без
новца, без пребијене паре. декламандо
(итал. declamando) муз. веома изра-
зито, са пуно изражаја. декламатор (лат.
declamator) уметник y говоре-
њу (стихова), мајстор y излагању: високопар-
ни беседник; књига са песмама за декламо-
вање. декламаториј(ум) (нлат.
declamatorium) вежба-
ње y декламовању; књига која садржи песме
за декламовање. декламаторика (лат.
declamare) упутство (или:
наука) о лепом излагању, читању, или о веш-
тини лепог бесеђења. декламација (лат.
declamatio) вештина усменог
излагања, говорење са пуно изразитости,
уметничко говорење неке песме; вежбање y
говору y школи; претеривање y изразитости
говорења и y беседничком тону.
декларативан (нлат. declarativus) који има ка-
рактер објављивања (или: објашњавања),
објавни, изјавни, исказни; декларативна или
исказна реченица зависна реченица којом ce
казује шта ce изриче глаголом главне речени-
це, нпр.: Мислим да ћеш послати.
декларација (лат. declaratio) објава, изјава, из-
јашњење; излагање, нпр. неког закона преко
особа или тела за то овлашћених; објављи-
вање, нпр. веридбе; трг. пријава (или:
пријављивање) царинским властима робе ра-
ди царињења (царинска декларација); изјава о
садржини поштанских пакета (поштанска
декларација); лично пријављивање пореским
властима висине и извора имања и прихода
итд.
декларејшн ов рајтс (енг. declaration of rights)
излагање права, објава енглеског парламента
1689. о основним начелима енглеског устава.
декларисати (лат. declarare) објавити, објављи-
вати; изјавити, изјављивати, изразити ce,
обзнанити своју одлуку; трг. пријавити ца-
ринским властима робу ради царињења.
декласирати (лат. de-classis, фр. dé lasser)
бриса-ти (или: избрисати, искључити) из
једног друштвеног сталежа, реда, разреда,
класе; уда-љити, одстранити; понизити.
деклинабилан (нлат. declinabilis) грам.
променљив (по падежима); скретљив,
способан за скрета-ње, одступање.
деклинабилитет (лат. declinabilitas) г?«, промен-
љивост; скретљивост, способност скретања,
одступања.
деклинатор (лат. declinare скретати) физ. в. де-
клинаШоријум.
деклинаторан (лат. declinare) који одступа,
скреће, одбија; који оспорава.
деклинаториј(ум) (лат. declinare) физ. справа за
мерење магнетне деклинације.
деклинација (лат. declinatio) грам. именска (или:
падежна) промена; физ. одступање (или: скре-
тање) магнетне игле од географског подневка
(или: меридијана) неког места; астр. управно
одстојање небеског тела од небеског полута-
ра, екватора; мед. ишчашење; такође: опада-
ње, попуштање неке болести.
деклииизам (енг. decline спуштање, опадање)
економска доктрина, популарна y САД y
ХХвеку, упозорава на опасности заостајања
привредног развоја.
деклинограф (лат. declinare, грч. grâphô пишем)
астр. инструменат за аутоматско бележење де-
клинације звезда кончаничним микрометром.
деклинометар (лат. declinare, грч. métron мера)
физ. инструменат за мерење магнетне деклина-
ције; астр. инструменат за посматрање и беле-
жење деклинације.
дековати (нем. decken) покрити, прекрити, по-
клопити, застрти; трг. покрити, измирити ду-
гове; поставити сто.
декодовање (фр. code шифра) повратак кодова-
ног сигнала на његов првобитни облик.
декокт (лат. decoquere) фарм. одварак, укувак,
укуван сок од трава (служи као напитак за ле-
чење).
декокт-инфузум фарм. лек који ce прави када ce
врелим укуваним соком прелије други какав
лек.
декоктор (лат. decoctor) онај који прекувава,
укувава; ирав. лице које je пренело на другог
своје имање да би тим оштетило своје пове-
риоце; расипник.
декоктор бонорум (лат. decoctor bonorum) прав.
расипник свог имања.
декоктор долозус 196 декретирати
декоктор долозус (лат. decoctor dolosus) арав. ра-
сипник свог сопственог и узајмљеног имања.
декокција (лат. decoctio) искувавање, укувава-
ње, прокувавање.
деколажа (фр. décollage одлепљивање) авиј. завр-
шавање узлетања авиона, одвајање авиона од
земље, полет, узлетање, полетање, полазак
авиона.
деколација (лат. decollatici) одсецање (или:
одрубљивање) главе.
деколирати (лат. decollare) одсећи (или: одруби-
ти) главу; хем. врат реторте откинути запаље-
ним сумпорним концем или усијаном жицом.
деколоннзација (лат. de, colonisatio) ослоба-
ђање земаља од колонијалне зависности.
деколорација (лат. decoloratio) обезбојење, гу-
бљење боје, попуштање y боји, блеђење;
обезбојење, одузимање боје; физ. безбој-
ност.
деколориметар (лат. decolorare обезбојити, грч.
métron мера) апарат за одређивање способно-
сти губљења боје, обезбојења извесних
твари.
деколорисати (лат. decolorare) обезбојити ce,
изгубити боју, избледети, ослабети y боји;
обезбојити, одузети боју; фт. изгубити драж.
деколте (фр. décolleté) изрез на хаљинама, наро-
чито женским, тако да ce виде груди, рамена,
врат; обнаженост.
декомбнновати (нлат. de-combinare) раставити,
одвојити; уп. комбиноваШи.
декомпензација (од лат. dis- одвојен од, cum ca,
pensare мерити, тежити) мед. заказивање, зата-
јивање, престанак (нпр. рада срчаног миши-
ћа и сл.).
декомпозитум (лат. decompositum) тело које je
растављено y своје састојке, саставне делове;
жгд. лек који je састављен из више разних ле-
кова; грам. реч састављена од више речи.
декомпозицнја (лат. decompositio) растављање
(или: рашчињање, растварање) неког тела на
његове састојке, саставне делове; рашчлања-
вање; распадање; труљење.
декомпресија (лат. de-, compressio притисак)
мед. стање организма које настаје при наглом
смањењу притиска (нпр. при изласку из кесо-
на); може да доведе до повреда разних органа.
деконт (фр. décompte) трг. отпис, одбитак од
дуга или рачуна; узајамни, контролни рачун;
остатак, кусур.
деконтаминанти (лат. de-, contaminare кварити,
упрљати) хемијске супстанце које разграђују
бојне отрове.
деконтаминација (лат. de, contaminatici кваре-
ње, прљање) уништавање, неутралисање и
уклањање са људи, животиња и предмета мате-
рија и живих организама опасних по здравље;
вој. хемијска деконтаминација уклањање бој-
них отрова, радиоактивна деконтаминација
одстрањивање и неутралисање радиоактивних
материја и биолошка деконтаминација укла-
њање и уништавање биолошких агенаса.
деконтирати (фр. décompter) трг. одбити од дуга
или рачуна, отписати.
деконцентрација (фр. dé- раз, concentration ску-
пљање, усредсређење) 1. размештај, пребаци-
вање даље од центра (трупа, капитала, вла-
сти); 2. расејаност, губљење пажње, рас-
тресеност; шр. деконцентрисан.
декор (лат. decor, фр. décor) украс, урес, лепо-
та, украс y боји; кићење, нарочито y керами-
ци; ПОЗ. све декорације једне позорнице.
декоратер (фр. décorateur) онај који украшава
или боји собе, радње и др., нарочито који
украшава драперијама, уметнички израђеним
намештајем итд. ; позоришни, бински радник.
декоративан (лат. decorativus) украсан, уресан,
који краси, који реси, који служи за украша-
вање; украсни, уресни, који има природу
украса (или: уреса); арх. који служи само за
украс (супротно конструктиван); слик. који
тежи само за спољним дејством боја, без
удубљивања y форму и значај.
декоративизам (лат. decor) претерано коришће-
ње чисто украсних мотива y неком уметнич-
ком делу.
декорација (нлат. decoratio) украшавање неког
предмета, кићење неке просторије (вешање
ћилима или гоблена по зидовима, намештање
стилски израђеног намештаја итд.); ПОЗ. на-
мештање позорнице помоћу кулиса, позадине
и др.; украс, урес; орден, одличје, почасни
знак.
декорисање в. декорација.
декорисати (лат. decorare) украсити, украшава-
ти, уресити, урешавати, накитити, улепшати;
одликовати орденом; бити декорисан добити
орден, имати на себи орден.
декорт (лат. de-curtus, итал. de-corto) трг. одби-
так од рачуна за неку робу, нарочито због
слабе мере или рђаве каквоће; уобичајени
одбитак због тога што ce одмах плаћа y го-
товом.
декортикализација (лат. de, cortex кора) мед.
уклањање делова мождане коре y огледима са
животињама ради испитивања можданих функ-
ција.
декредитирати (фр. décréditer) лишити повере-
ња, поткопати (или: убити) некоме кредит,
поверење, углед, част.
декремент (лат. decrementum) смањитак, опа-
дак, износ изгубљен поступним смањивањем,
. опадањем; маш. мала величина за коју ce про-
менљива смањи; сушр. инкремент.
декрепитација (лат. decrepitatio) «.«. прскање
кристала, услед загревања, који имају y себи
механички затворену воду, нпр. кухињска co;
прскање, прштање, пуцкарање.
декрет (лат. decernere, decretum) одлука, реше-
ње, наредба власти, свака виша наредба
уопште.
декретали (лат. décrétâtes) ПЛ. папске одлуке
или наредбе и разне збирке таквих одлука;
наро-чито: одлуке које je издао Гргур1Х и
које, као канонски законик, представљају
други део црквеног права (Corpus juris
canonici).
декретирати (лат. decretare) одлучити, решити,
закључити; наредити, одредити, издати на-
редбу.
декретист 197 делетериј(ум
и )
декретисти (лат. decrescere) ПЛ. y средњем веку:
учитељи и писци канонског права, за разлику
од легиста, учитеља и писаца римског права.
декреторан (лат. decretorius) одлучујући, реша-
вајући; декрешоран дан (dies decretorius) био
je, y Вестфалском миру, 1. јануар 1624. за
секуларизације, које су тога дана већ ступиле
на снагу. декрешендо (итал. decrescendo)
муз. постепено
тише, све слабије; место које ce тако свира.
дексиографија (грч. deksiós десни, grâphô) писа-
ње с леве стране на десну. дексиокардија
(грч. deksiós, kardîa срце) мед. не-
природна појава y грађи човечјег тела када
срце, место на левој, стоји на десној страни.
декстралан (лат. dextralis) десни, који je c десне
стране. декстран (лат. dexter)
глукополисахарид који ce
користи као лек када треба надокнадити губи-
так течности из организма, нарочито после
великих крвављења. декстрии (лат. dexter
десни) хем. тело које ce
добије када ce скроб греје на 160°; раствара
ce y води и тим ce раствором може лепити као
гумом; уп. декстроза. декстроза (лат. dexter
десни) назив од својства
обртања поларизационе равни надесно; хем.
грожђани шећер; гликоза; в. декстрин.
декстрокардија (лат. dexter десни, грч. kardfa
срце) анат. урођени положај срца на десној
страни грудног коша; уп. дексиокардија.
декубитус (нлат. decubitus) мед. лежање, начин
(или: положај) лежања; разранављење лежа-
њем (или: од лежања), пројед од лежања; тало-
жење сокова на неком месту. декувер (фр.
découvert) откривен, незаштићен,
без покрића; a декувер (фр. à découvert) берз.
продавати робу коју немаш; кредит a деку-
вер кредит без покрића који банкар даје из-
даваоцу менице; им. дефицит, мањак, немање;
берз. немање једне хартије од вредности која
je баш потребна ради покрића. декујус (лат.
de cujus од кога) прав. лице после
чије смрти остаје наслеђе. декунг (хол.
decken покрити) y боксу: одбрана
заклањањем главе обема рукама, при чему су
лактови приљубљени; дековање.
декуражирати (фр. décourager) обесхрабрити,
обесхрабривати, уплашити, поплашити, убити
некоме храброст или вољу за нешто.
декурзус (лат. decurrere, decursus) ток, нпр. неке
болести; опадање болести. декурија (лат.
decuria) класа, одељак, одељење
од десет чланова, десетина (у војсци старих
Римљана). декурион (лат. decurio)
старешина над десет
људи, десетар водник (у војсци старих Ри-
мљана).
декурт (фр. de-court) трг. в. декорт.
декуртирати (фр. decourter) трг. одбити, смањи-
ти, скратити; смањити рачун за известан про-
ценат због слабе мере или рђаве каквоће
робе. декусориј(ум) (лат. decutere, нлат.
decussorium)
мед. апарат за притискивање мождане опне при
бушењу лубање. делабијализација (лат. de-,
labium усна) лингв.
губљење усненог дела изговора појединих
гласова. делакримација (лат. de, lacrima суза)
мед. сужење,
сузе y очима. делактација (лат. de, lac
млеко) одбијање дете-
та (од материњег млека). делат (лат. delatus)
прав. оптуженик. делатор (лат. delator)
достављач, потказивач,
потајни тужилац. делаторан (лат. déferre,
delatum) потказивачки,
достављачки, издајнички; клеветнички.
делатура (нлат. delatura) потказивање, до-
стављање, клеветање, оцрњивање. делација
(лат. delatio) достављање, потказива-
ње; ирав. позивање некога да прими наслед-
ство. делацио јураменти (лат. delatio
iuramenti) upae.
наметање заклетве. делацио хередитатис
(лат. delatio hereditatis)
upae. прелажење y наследство имања услед не-
чије смрти или по последњој вољи; судско
преношење наследства на најближег срод-
ника. деле (лат. delere уништити, dele)
бриши, из-
бацуј ! делеатур (лат. deleatur) нека ce
брише, да ce
избаци (слово или речи, нарочито y корек-
тури). делегант (лат. delegans) издавалац
наредбе (или:
налога): трг. дужник који своме зајмодавцу
уступа потраживање преко дуга код неке тре-
ће особе. делегат (лат. delegatus)
изасланик, посланик,
представник; члан делегације. делегатар
(нлат. delegatarius) трг. поверилац ко-
ји je упућен на неко треће лице ради траже-
ња неког дуга. делегатски систем облик
посредних избора пу-
тем којих ce представничка, извршна и управ-
на тела друштвених и политичких организаци-
ја или територијално-политичких заједница
образују од делегата које бирају изабрана
тела уже организације. делегација (лат.
delegatio) посланство, изаслан-
ство; прав. уступање потраживања неког дуга
или налог за плаћање једног дужника на неко
друго лице са пристанком овога последњег;
право вишег суда да y грађанском судском по-
ступку уместо једног редовног надлежног суда
одреди други суд на своме подручју исте
стварне надлежности. делегирати (лат.
delegare) одредити, послати,
изаслати; овластити, опуномоћити; пренети
на кога (право, дуг итд.). делекција (лат.
deligere одабрати, изабрати, de-
lectum) бирање, избор. деленименти (лат.
delenimentum, delenire убла-
жити) ПЛ. мед. средства за ублажавање (или: уми-
њавање, умиривање); ласкаве речи, мажења.
делетериј(ум) (грч. dëléomai уништавам, dëlëtë-
rion отров) мед. материја која трује и уништа-
ва живот, отровна материја.
делеција 198 делувиј(ум)
делеција (лат. deleo избрисати, разорити) биол.
сваки губитак генетичког материјала; дефи-
цијенција. дели (тур. deli) луд, махнит; храбар,
смео, срчан;
им. делија. делибал (тур.) отровни или
опојни мед који
пчеле купе са биљке Daphne pontica на Црном
мору. делибацнја (лат. delibano) смањивање,
прикра-
ћивање; прав. делибацио хередитатис (лат.
delibatio hereditatis) смањивање наследства.
делибаша (тур. delibaci) старешина делија.
делибератнван (лат. deliberativi«) који савету-
је, решавајући, већајући. делмберато (итал.
deliberato) муз. одлучно. делиберација (лат.
deliberatio) саветовање, пре-
мишљање, размишљање, договарање, Be-
halte. деливранс (фр. délivrance) ослобођење;
трг.
испорука, предаја, издавање. деливрезон (фр.
delivraison) трг. испоручивање,
предаја, издавање робе. деливрирати (фр.
délivrer) ослободити, избави-
ти; трг. испоручити, послати, предати, издати
робу. делигатура (лат. deligatura) мед. завој;
завијање,
превијање ране. делигација (лат. deligatio)
мед. завијање ране,
превијање. делија (тур. deli, јунак) 1. турски
коњаник; 2.
јунак. деликавлија (тур. delikanli) млад
момак, мла-
дић плахе крви. деликатаменте (итал.
delicatamente) муз. в. дели-
като. деликатан (лат. delicatus) нежан,
љубак, мио;
фин, леп, укусан; веома обазрив, пажљив,
осетљив; који треба пажљиво радити; тугаљив,
шкакљив, тежак, непријатан (нпр. положај,
ствар). деликатеса (фр. délicatesse) као
етичка особина:
нежност, осетљивост, обазривост, пажљивост;
y уметности: префињен укус, смисао за лепо,
китњастост; као предмет за уживање: посла-
стица, прислачак, јело прирећено нарочито
лепо и укусно; деликатес. деликато (итал.
delicato) муз. са нежношћу, нежно;
деликатаменте.
деликвент (лат. delinquere) в. делинквенШ.
деликвесцентан (лат. deliquescens) топљив, рас-
топљив. деликвесценција (нлат.
deliquescentia) топљење,
утечњавање; својство постајања течним на
ваздуху. деликвиј(ум) (лат. deliquescere)
топљење (или:
растварање) на ваздуху; пер деликвијум (лат.
per deliquium) или скраћено: p. d. мед. раства-
рањем на ваздуху, да ce на ваздуху раствори;
деликвијум аними (лат. deliquium animi) не-
свестица. деликт (лат. delinquere, delictum)
прав. иступ про-
тив закона, преступ, злочин. делимитација
(лат. de, limes, limitis граница)
граничење, омећавање, ограничавање, обеле-
жавање или постављање границе.
делинеавит (лат. delineavit) он je то цртао (на
цртежима и бакрорезима).
делинеацнја (лат. delineatio) цртање, нацрт,
скица.
делинквент (лат. delinquere, delinquens) оптуже-
ни, преступник, зликовац; делинквенткиња
преступница.
делирант (лат. delirans) онај који бунца, трабу-
ња, лудак, онај који болује од делиријума.
делирација (лат. deliratio) мед. в. делиријум.
делириј(ум) (лат. delirium) мед. лудило, бунило,
бунцање услед болесних духовних представа,
које долази као последица извесне пренадра-
жености мозга и мождане опне; делирација.
делнријум персекуционис (лат. delirium persecu-
tionis) псих. манија прогањања; vu. параноја.
делиријум тременс (лат. delirium tremens) мед.
пијаничко лудило, долази од прекомерне упо-
требе алкохолних пића, појављује ce ca не-
миром и дрхтањем удова, завршава ce обично
смрћу.
делитесценција (лат. delitescere) мед. изненадно
губљење (или: нагло ишчезавање) болесних
материја.
делициозан (нлат. deliciosus) диван, сладак, уку-
сан; мио, умилан, бајан.
делкредере (итал. delcredere) трг. јемство по-
средника (или: агента) да he роба коју je он
продао на кредит бити плаћена y одрећеном
року.
делкредере-провизион шр!. награда коју посред-
ник прима за своје јемство; в. делкредере.
деложација (фр. délogement) излазак, одлазак,
покрет, нпр. логора или трупа; истеривање са
неког положаја или из стана; потискивање не-
пријатеља, са положаја; деложман.
делта (грч. delta) 1. четврто слово грчке азбуке
б, Д = д; 2. троугласто острво y Доњем Египту
које праве рукавци реке Нила (отуда свако
такво острво које праве рукавци неке реке,
ушће реке облика делте); 3. музички инстру-
менат старих Грка и Римљана y облику слова
делта.
делта-гвожђе технол. стање y којем ce налази
гво-жђе при температури од 1.401 до 1.528 °С;
не-магнетно, раствара угљеник.
делта-зраци физ. радиоактивни зраци, који ce
увек појављују заједно са алфа-зрацима, ако
бета-зраци имају веома малу брзину.
делта-метал злату слична легура (56% бакар,
41 % цинк, 1 % гвожће, 1 % олово, 1 % манган и
нешто фосфора) за окивање бродова, бродске
завртње, машинске делове и оруђа.
делтоид (грч. dèlta, eidos облик) геом. четворо-
угаоник симетричан y односу према једној
дијагонали, и са дијагоналама које ce управ-
но секу.
делтоидаи (грч. deltoeîdês) y облику делте, тро-
угаон.
делтоидеус (грч. dèlta, eidos облик) мед. делти
сличан мишић горњег дела руке.
делувиј(ум) (de-, luere прати) геол. производи од
распадања стена који ce спирањем преносе са
виших брдских положаја и таложе на падинама
и y подножју.
делузија 199 демимонд
делузија (лат.) son. болесно стање код кога ce
јавља снажно уверење y присутност нечега че-
га, насупрот расположивим доказима и здравој
памети, нема. Делфи (грч. Delphoi) чувено
пророчиште Апо-
лоново y Фокиди, y подножју Парнаса.
делфијско пророчиште в. Делфи. делфин (лат.
delphinus) морска животиња, слич-
на киту, којој ce приписује оданост људима и
љубав према музици, морска свиња, плиска-
вица.
делфис (грч. delphys) мед. материца. демагог
(гр. demos народ, âgein водити, dëmagô-
gós) вођа народа; y старој Грчкој тако су зва-
ли људе који су личним угледом, речитошћу
итд. вршили велики утицај на народне скуп-
штине; данас ce употребљава y прекорном
смислу, као заводник народа, тј. као онај ко-
ји ласкајући народу долази до власти.
демагогизам (грч. démos, âgein) мишљење и на-
чин рада једног демагога. демагогија (грч.
démos, âgein) вођење народа;
заправо: завођење народа; систем и методи
којима ce служе демагози да би дошли до свог
циља, тј. власти. демагошки (грч. démos,
âgein) који ровари, под-
бада, бушкара; уп. демагог. демај (енг.
demy) врста хартије малога фор-
мата. деманти (фр. démenti) оповргавање,
одрицање,
порицање, исправљање неке неистине или не-
тачности. демантовати (фр. démentir)
оповргнути, поре-
ћи, порицати, одрећи, одрицати, исправити
неистину или нетачност. демаркација (фр.
démarquer) ограничавање,
омеђавање, обележавање граничне линије;
мор. одређивање места на којем ce налази брод
на отвореној пучини. демаркациона линија
гранична линија, нарочи-
то ради утврђивања раније спорних граница;
мед. код гантрене: линија на којој ce ова зау-
ставља. демаркационе трупе пограничне
трупе, грани-
чари.
демаркациони кордон гранични ланац.
демаркирати (нем. Marke, фр. démarquer) огра-
ничити, обележити границу, повући граничну
линију. демарш (фр. démarche) корак,
поступак; учини-
ти демарш предузети потребне мере, преду-
зети кораке, поступати по некој ствари.
демаскирати (фр. démasquer) скинути (или: зде-
рати) образину (или: маску); раскрити, откри-
ти, приказати y правој боји, онако како јест,
разголитити, разголићавати, раскринкати;
вој. трупе y покрету открити непријатељу и
тиме их изложити његовој артиљеријској или
пушчаној ватри. дематеријализација (лат.
de-, materia) пониш-
тавање материјалних честица и појава одго-
варајуће енергије. дембел (перс. tenbel, тур.
tembel) ленштина, не-
радник.
дембелана, дембелија (перс, тур. tembelhane)
земља дембела.
деме (грч. demâti, тур. démet) нарамак, сноп.
демеблирати (фр. démeubler) уклонити (или:
уклањати, износити, изнети) намештај.
демегорија (грч. dëmëgorîa, dèmos народ, agoré-
yô говорим) јавни говор, говор пред народом,
y народној скупштини; фиг. утицање на народ
говором.
демембрирати (лат. demembrare) раскомадати,
распарчати, изудити, растргати, раставити на
делове.
деменс (лат. démens) лудак, малоумник.
деменција (лат. dementia) мед. лудило; деменција
паралитика (нлат. dementia paralytica) npo-
гресивна парализа лудака; деменција прекокс
(лат. dementia praecox) младалачко лудило,
заједнички назив за душевне болести које по-
чињу за време или одмах после пубертета;
деменција сенилис (лат. dementia senilis) луди-
ло које долази са годинама, као последица
старости.
демерзија (лат. demergere, demersio) потапање,
загњуривање.
демеритирати (фр. démériter) скривити, згреши-
ти, огрешити ce o нешто.
демеритни дом y католичкој цркви: завод за по-
правку и кажњавање свештеника који учине
какву кривицу.
демефитизација (лат. de, mephitis кужно испаре-
ње) мед. чишћење од шкодљивих испаравања,
од загушљивог ваздуха.
демешкиња в. димискија.
демибастион (фр. demi-bastillon) eoj. мало
утврђење, полуутврђење.
демижон (енг. demi-john, фр. dame-jeanne)
опле-тена стаклена боца за вино, сирће итд.
разне величине (до 601), која je y неким
земљама утврђена.
демиволт (фр. demivolte) jax. полуопток, јахање
y полукругу.
демије в. димије.
демијург (грч. demiurgós) физ. творац (или: не-
имар) света. Овако назива Платон бога, као
творца света. Гностичари су називали деми-
јургом творца материјалног света, за разлику
од највишег бога, и изједначавали га са бо-
гом Јевреја.
демикотон (фр. demi-coton) јака полупамучна
тканина.
демилитаризација (лат. de-, militaris) вој. разору-
жање, разоружавање; распуштање, смањивање
на најпотребнију меру војске и уклањање
војних објеката y неком месту, некој обла-
сти или држави; увођење цивилне место војне
управе; супр. милитаризација.
демилитаризовати (лат. de-, militaris) so/, разору-
жати, разоружавати; нарочито: распустити
(или: знатно смањити, не држати) војску и по-
рушити војне објекте y неком месту, некој
области или држави; увести (или: уводити) ци-
вилну управу место војне управе; супр. мили-
таризовати.
демимонд (фр. demimonde) полусвет, тј. само
демимонткнња 200 демонстрант
 no спољашњем сјају отмено друштво Јавних
женски, коцкара и других пустолова y Паризу
(по наслову једне драме А. Диме-Сина).
демимонткиња (фр. demimondaine) дама из по-
лусвета, јавна жена. деминутив (лат.
deminuere умањивати) грам. ума-
њавна реч тј. реч која својим завршетком
(деминутивним суфиксом) изражава појам
умањивања, нпр. прст-прстић, кућа-кућица,
дете-детенце; диминутив. деминуција (лат.
deminuere) смањивање, сма-
њење, умањивање, умањење, попуштање;
смањење, смањеност, умањење, умањеност;
трг. одбијање од суме; деминуцио капитис
(лат. diminutio capitis) прав. грађанска смрт.
демипаралела (фр. demi-parallele) вој. полуша-
нац, полуров. демир (тур. demir) гвожђе,
железо; демир-капија
гвоздена капија. демирељеф (фр. demirelief)
полуиспупчен рад,
полурељефни рад. демисија (лат. demissio)
скрушеност, утученост,
клонулост; оставка уп. димисија. демисионар
(фр. démissionnaire) прималац усту-
пљених добара, имања; службеник y оставци.
демисионирати (лат. dimittere, фр. démissionner)
дати оставку, захвалити ce на службу или зва-
ње; отпустити.
демнскија, демискиња в. димискија. демитур
(фр. demitour) полукруг, полуобрт (на-
лево или надесно). демо (од лат. demonstrans
показивач, тумач) пр-
ви, пробни снимак музичке нумере на касету
или сингл-плочу. демо- (грч. dèmos народ)
предметак y сложеница-
ма са значењем: народ, народни. демоазел
(фр. demoiselle) госпођица; девојка.
демобилнзација (фр. démobilisation) вој. разору-
жавање војске, враћање војске на мирнодоп-
ско стање. демобилисати (фр. démobiliser)
&>ј. разоружати,
свести војску на мирнодопско стање.
демогеронти (грч. dëmo-gérôn) Т. старешине
по
старости и достојанству; сенатори y данаш-
њој Грчкој. демографија (грч. démos,
grâphô) грана стати-
стике која проучава кретање и развој станов-
ништва. демоде (лат. de, фр. mode укус,
обичај) оно што
не одговара укусу времена; најчешће ce одно-
си на одевне предмете, козметичке препарате,
накит и сл. што подлеже утицају моде као фак-
тора продаје. демодоксологија (грч. dèmos,
dóksa мишљење,
lògos реч, говор) проучавање јавног мишље-
ња народа. демодулатор (лат.) уређај y
пријемнику y коме
ce обавља демодулација; уп. детектор.
демодулација (лат. de, modulation) шехн.
процес
којим ce на пријемној страни од модулисане
учестаности издваја сигнал који представља
жељену информацију. демократ(а) (грч.
démos, kratéô моћан сам, вла-
дам) присталица и заступник демократског
уређења државе и односа y заједници уопште;
човек слободољубивих, широких погледа.
демократизација (грч. démos, kratéô) ширење,
увођење демократских институција и обича-
ја, давање слобода широким слојевима наро-
да; сматра ce првим условом сваког напретка.
демократизовати (грч. dèmos, kratéô) увести или
спроводити мере које ослобађају све људе и
дају им равноправност, без обзира на имовно
стање, положај, порекло итд.; учинити једну
ствар приступачном средствима и схватањима
широких народних слојева, нпр. науку.
демократија (грч. démos, kratéô владам, krâtos
владавина, власт, demokratïa) владавина наро-
да; државно уређење y коме највишу власт,
законодавну и извршну, врши цео народ (без
обзира на имање, положај и образовање), би-
ло y облику непосредне (апсолутне) демокра-
тије, када о државним пословима решава и од-
лучује скупштина целог народа (као y старој
Атини), било преко изабраних представника
(репрезентативна демократија); странка која
хоће да обезбеди народној вољи и народном
представништву одлучан утицај на решавање
државних послова.
демолирање (фр. démolir) рушење, разваљива-
ње, уништавање, упропашћавање, обарање;
демолиција.
демолирати (лат. demoliri, фр. démolir) рушити,
порушити, развалити; упропастити, уништи-
ти; пр. демолиран.
демолиција (лат. demolitio) в. демолирање.
демолнциони систем форш. систем утврђивања по
којем ce објекти, кад их непријатељ заузме,
могу одмах разорити минама.
демологија (грч. dèmos, logfa) наука о народу и
његовом духовном животу.
демон (грч. daimön) натприродно биће, дух, на-
рочито зао дух, сотона; зла коб.
демонетизација (фр. démonétiser, лат. de- и mo-
neta новац) фин. повлачење новца из оптицаја,
било да би ce сасвим избацио из оптицаја,
било да би ce претопио или прековао.
демонизам (грч. daimön) веровање y духове и
натприродна бића уопште.
демонолатрија (грч. daimön, latreia обожавање)
поштовање духова, обожавање ђавола и кла-
њање (или: служење) ђаволу.
демонологија (грч. daimön, logfa) учење о духо-
вима, демонима.
демономагија (трч. daimön, mageia) гатање
(или: врачање) помоћу духова.
демономанија (грч. daimön, manìa помама, лу-
дило) веровање да je y некога ушао ђаво и да
je због тога полудео; веровање y авети.
демономантија (грч. daimön, manteia прорица-
н.е) врачање помоћу демона који ce налази y
ономе који врача.
демономеланхолија (грч. daimön, melancholia)
лудило човека који верује да су y њега ушли
зли духови.
демонстравт (лат. demonstrans) тумач, излагач,
показивач; онај који јавно даје израза сво-
јој намери, који испољава мишљење или
расположење.
демонстративан 201 дендроидан
демонстративан (лат. demonstrativum) који ука-
зује на нешто, који нешто показује; грам. де-
монстраТивна заменица показна заменица,
нпр. овај, онај, тај, и др.
демонстративи (лат. demonstrativ-us) језички
елементи који прате гест показивања: нпр.
ово, оно, одређени члан и сл.; помажу да ce
издвоји објект на који ce показује или упу-
ћује тј. саставни су део чина референције.
демонстративно (лат. demonstrare) јавно, отво-
рено, очигледно, изразито, живо, слободно; vo.
демонстрација.
демонстративум (лат. demonstrativum) грам. по-
казна заменица, нпр. овај, онај, тај и др.
демонстратор (лат. demonstrator) доказивач,
излагач, онај који тумачи, приказивач, об-
јашњивач.
демонстрација (лат. demonstratio) доказ, дока-
зивање, очигледно приказивање, нарочито
експериментисање y природним наукама; јав-
но испољавање, појединаца или гомиле, свог
расположења; вој. акција, привидан тобожњи
напад да би ce изазвао непријатељ да открије
своју снагу, или да му ce одврати пажња од
неке друге операције.
демонстрирати (лат. demonstrare) показивати,
доказивати, излагати, тумачити; видно
испољавати расположење.
демонтажа (фр. démontage) растављање на са-
ставне делове, расплетање; онеспособљење за
рад; уп. демонШирати.
демонтирати (фр. démonter) једну машину ра-
ставити на њене саставне делове; вој. оборити
с коња, наредити да ce сјаше; учинити неупо-
требљивим (или: неспособним) за одбрану
(нпр. неку тврђаву или батерију разорити зр-
нима); ућуткати топ, разорити му лафет или
га на други начин оштетити; покварити неку
справу, мост итд.
демопсихологија (грч. demos народ, psyche fly-
ma, logi'a наука) народословље, наука о народ-
ном предању; уп. фолклор.
деморализација (фр. démoralisation) кварење,
поквареност морала (или: нарави); разврат-
ност; губљење храбрости; малодушност; в. де-
моралисаШи.
деморалисати (фр. démoraliser) направити раз-
вратним, лишити морала, покварити, упропа-
стити некога, лишити некога осећања соп-
ствене вредности; вој. лишити војску храбро-
сти и вере y победу, утерати јој страх.
де мортуис нил низи бене (лат. de mortuis nil nisi
bene) ПОСЛ. о мртвима не треба говорити ништа
него само оно што je добро.
демос (грч. demos) народ; y демократској Ати-
ни: општина, одсек једне филе.
демоскопија (грч. démos народ, skopéô гледам)
испитивање јавног мнења, анкетирање широ-
ких маса.
Демостен (грч. Demosthenes) најславнији ста-
рогрчки беседник y Атини (384-322. пре н. е.);
отуда: демостенска речитост изванредна,
убедљива и силна речитост.
демотичан (грч. démotikós) који припада наро-
ду, народни, наклоњен народу.
демофил (грч. dèmos народ, philos пријатељ)
онај који воли народ, народољубац.
демофобија (грч. démos народ, phóbos страх)
псих. болестан страх од веће скупине људи,
страх од гомиле.
демпинг (енг. dumping) трг. в. дампинг.
демуленција (лат. demulentia) «л. мед. средства
(или: лекови) за умиривање болова.
демфер (нем. Dämpfer) пригушивач, направа за
ослабљивање и ублажавање јачине тонова на
музичким инструментима, музички чешаљ.
деназализација (лат. de-, нлат. nasalisatio) лингв.
губљење носне артикулације; прелаз прасло-
венских носних самогласника e и о y самоглас-
нике без назалне артикулације.
денаријус (лат. denarius) стари римски сребрн
новац, који je најпре садржавао 10, доцније
16 аса или 4 сестерца; денар.
денаро (итал. denaro) бакарни новац различите
вредности y бившим провинцијама северне и
средње Италије; трг. удео једног трговца y
неком броду или његовом товару; мера за сви-
лу и злато.
денаталитет (лат. de-, natalis који ce тиче рађа-
ња) опадање броја рађања (у неком народу,
држави итд.) и, y вези с тим, смањивање броја
становништва.
денатурализација (фр. dénaturalisation) отпуш-
тање из поданства, губљење грађанског или
завичајног права, лишавање поданства, зави-
чајности.
денационализовати (лат. natio народ, фр. dénati-
onaliser) одузети народни карактер, лишити
некога битних особина народа коме тај при-
пада, одродити, одиародити; вратити подржа-
вљену, национализовану имовину y приватно
или акционарско власништво.
денатурисати (фр. dénaturer) своју природу из-
менити; природу неке ствари променити, изо-
пачити; робу иначе подложну разним дажбина-
ма и порезу (нпр. co, шпиритус и др.) додава-
њем других материја (гаса, зеитина), учинити
неупотребљивом за људе, да би за пољопри-
вредне и индустријске циљеве била ослобо-
ђена намета.
денацификација (фр. de, лат. natio народ, facere
радити) настојање и рад победничких савез-
ничких сила, по свршетку другог светског ра-
та, да y Немачкој потре све трагове Хитлеро-
ве антидемократске и нехумане националсо-
цијалистичке владавине.
денга (арап.) мед. врло заразна болест; јавља ce
повремено y топлим крајевима, само лети,
као нагао наступ грознице.
денди (енг. dandy) кицош, фићфирић, помодар.
денди-ваљак (енг. dandy) y фабрикацији харти-
је: ваљак за утискивање водених знакова.
дендизам (енг. dandy) кицоштво, каћиперство,
помодарство.
дендритичан (грч. déndron дрво) y облику дрве-
та, сличан дрвету, као дрво.
дендрографија (грч. déndron, graphia) описива-
ње дрвета; up. дендрографички.
дендроидан (грч. déndron, eidos облик, лик) в.
дендритичан.
дендролит 202 депејзман
дендролит (грч. déndron, lfthos камен) ил. .mm.
окамењене биљке и окамењена дрвета.
дендрологија (грч. déndron, logîa) познавање
дрвећа, наука о дрвећу, подизању и практич-
ној употреби.
дендрометрија (грч. déndron, métron) вештина
мерења дрвећа; наука која одређује количи-
ну дрвне масе, прираста и старости појединих
дрвета и читавих шума.
денегација (лат. denegatio) одлучно порицање
(пред судом), одбијање, ускраћивање; дене-
гацио аудијенције (нлат. denegatio audientiae)
прав. ускраћивање саслушања; денегацио де-
бити конјугалис (нлат. denegatio debiti coniu-
galis) прав. неизвршавање брачне дужности.
денегирати (лат. denegare) одлучно порицати,
одбијати, ускраћивати.
денервацнја (лат. de-, nervus живац) мед. стање
када je неки живац пресечен приликом опера-
ције или повређивања, или блокиран прили-
ком примене неких лекова.
дензиметар (лат. densus густ, збијен, грч. mé-
tron) физ. направа за мерење специфичне тежи-
не и густоће течности, врста ареометра.
дензитометрнја (лат. densus густ, збијен, грч.
metria мерење) мерење јачине зацрњења или
затамњења на филму, фото-плочи лли фото--
папиру после развијања.
деникотинизовати (лат. de-, фр. Nicot) одузети
дувану никотин и тиме га учинити мање
шкодљивим по здравље.
де ввхило нихил (лат. de nihilo nihil) в. екс
нихи-ло нихил.
деноминатив (лат. denominativus) грам., глагол
или било која друга реч изведена из именице.
деноминатор (лат. denominare) маш. именитељ,
именилац (у разломку); деноминатор раци-
онис (нлат. denominator rationis) број који
казује однос, количник, квоцијент.
девоминација (лат. denominalo) именовање,
наименовање; пријава, објављивање.
де нон прејудикандо (лат. de non praejudicando)
прав. не наносећи штету, без штете по права
неког другог.
денотативно значење значење речи или знака
којим ce непосредно упућује на предмет, од-
носно појам; првенствено значење које реч
или израз има за већину корисника даног је-
зика, насупрот могућим значењима које може
да стекне за појединце на основу њихових
личних искустава; уп. конотација.
денотација (лат. denotatio) означавање, обеле-
жавање, давање података; лшгв. реч или израз
којим ce именује или означава нешто сасвим
одређено, недвосмислено: јазавичар je дено-
тација пасмине; лог. класа појединачности за
које ce термин може употребити; оно што je
представљено знаком.
денотирати (лат. denotare) означавати, назначи-
ти, обележити, означити; значити; бити име,
ознака, знак, симбол нечега; представити сим-
болом или знаком; дати податке.
дентали (лат. dentales) грам. зубни гласови, тј.
они код којих врх језика, при изговарању,
додирује зубе y горњој вилици (т, д, с, з, ц).
денталви (лат. dentalis) зубни.
дентарпаг (лат. dens зуб, грч. arpâzo зграбим,
шчепам) мед. инструменат за вађење зуба.
дентикули (лат. denticuli зубићи) ПЛ. арх. украси
на сводовима и стубовима y облику зуба.
дентин (лат. dens, dentis зуб) зоол. зубна кост,
главна маса из које ce састоји зуб.
дентискалпиј(ум) (лат. dens, зуб, scalpere греп-
сти) справа за чишћење зуба. дентист(а) (лат.
dens) зубни техничар, зубни ле-
кар, зубар. дентифрициј(ум) (лат.
dentifritium) средство
(или: прашак) за чишћење зуба. дентиција
(лат. dentitio) мед. добијање (или: ни-
цање) зуба код мале деце. дентура (нлат.
dentura) зуби, зубало, стање y
коме ce зуби налазе код некога. денудација
(лат. denudatio) откривање, ого-
лићење; одвајање костију од меса; геол. за-
једничка делатност ерозије и распадања,
због које, услед одношења земље, долази до
сиижавања тла. денудирати (лат. denudare)
открити, оголити;
огулити,згулити. денунцијант (лат.
denuntians) достављач, потка-
зивач, проказивач, тужитељ. денунцијат
(лат. denuntiatus) достављеник, пот-
казаник, оптужени.
денунцијатор (лат. denuntiator) в. денунцијант.
денунцијација (лат. denuntiatio) достављање
власти неког кажњивог дела, потказивање,
проказивање, оптужба. деодоранс (лат. de,
odoratio мирисање) средство
за отклањање или неутралисање непријатног
мириса; дезодоранс. деонтологија (грч. déon
дужност, logfa наука) 1.
фил. наука о дужностима (израз потекао од ен-
глеског филозофа Џ. Бентама, 1748-1832); 2.
учење о лекарској етици, тј. о етичком пона-
шању лекара y свима односима и облицима
лекарске делатности. деонтолошки (гр. déon,
déon tos дужност, logfa)
теол. деонтолошки доказ за постојање бога,
назван још и моралним доказом, сматра да je
потреба нашег ума да претпостави постојање
бога као основ моралног света.
депалатализација (лат. de-, palarum) лингв. губ-
љење палаталне артикулације, што доводи до
претварања неких умекшаних сугласника y
тврде. депанданс (фр. dépendance зависност)
споредна
зграда која припада главној; подружница.
департиција (нлат. departitio) подела, раздела.
департман (фр. département) подела извесних
послова међу разна лица једног колегијума;
одељење, делокруг; срез, округ; соба, одеље-
ње (стана). депауперација (лат. de, pauper
сиромах) осиро-
машавање, осиромашење. депеднкулација
(лат. de, pediculus ваш) хт. раз-
вашљивање, уништавање (или: утамањивање)
вашију и гњида. депејзман (фр. dépaysement
измештање) умет-
нички поступак y којем ce на изглед логичне
ствари дешавају на нелогичним местима.
депенденциј 203 депорт
е
депенденције (лат. dependere) ш. ирав. принад-
лежности које иду уз функцију и зависе од
значаја те функције.
депенирати (лат. penna перо, итал. dipennare)
трг. рачуне y трговачкој бележници прецртати
и тиме их поништити; повући налог.
деперсонализација (лат. de, persone особа, по-
јединац, личност) 1. ПСШ. болесно осећање
извесних особа које више не доживљавају це-
ловитост своје личности; може бити само те-
лесно, само духовно, или оба; 2. губљење лич-
них особина, обезличавање.
депеша (фр. dépêche) вест најхитнијим путем
достављена, нпр. брзојав, бежични брзојав;
званично писмо, нпр. министарства спољних
послова својим представницима y иностран-
ству, које ce обично шаље најхитнијим пу-
тем, по нарочитим куририма.
депилаториј(ум) (нлат. depilatorium) мед. сред-
ство за скидање косе и длака.
депилација (нлат. depilatici) опадање косе; ски-
дање длака.
де плано (лат. de plano) ирае. просто, једностав-
но, укратко, без околишења.
деплантација (нлат. deplantatio) пресађивање,
расађивање (биља, дрвећа).
депласиран (фр. déplacé) неуместан, који није
на свом месту, погрешно или рђаво постав-
љен; који ce догађа или ради када му није
време.
депласирати (фр. déplacer) преместити, уклони-
ти са свог места, променити место, сменити
некога са његовог положаја; фарм. што потпу-
није издвајати једну биљну супстанцију по-
моћу чешћег доливања средства за раствара-
ње (етра), при чему незасићени или мање за-
сићени раствор потискује потпуно засићен
раствор.
депласман (фр. déplacement) премештање, сме-
њивање, потискивање; наопако (или: погреш-
но, рђаво) постављање, рђав положај; мор. за-
премина дела брода под водом, запремина
истиснућа.
деплеција (лат. deplere испразнити, depletio)
пражњење, испражњавање.
деплоајирање (фр. déploiement) вој. развијање,
постројавање за борбу.
деплорација (лат. deploratio) оплакивање, сажа-
љевање, жаљење.
депо (фр. dépôt) стовариште, магацин за робу,
склониште; вој. војска која служи за допуну
осталих јединица; војни материјал који слу-
жи за допуну; место где ce чувају топови и
остали ратни материјал; ан депо (фр. en dé-
pôt) на чување.
депозит (лат. depositum) поверено добро, оно
што je дато на чување, улог; дати, примиши
ад депозитум (лат. ad depositum) дати или
примити на чување; ин депозишо (лат. in de-
posito) на чувању, y похрани; талог, нанос.
депозитар (лат. depositarius, фр. dépositeur) чу-
вар, онај коме je нешто дато или поверено на
чување.
депозитна банка завод који прима новац уз ма-
њи интерес, да би га давао другима уз већи, и
на тој разлици заснивао своју зараду.
депозитна меница она која ce издаје на новац
узет и уложен y радњу.
депозитни новац новац који ce полаже суду ради
чувања; новац узет уз интерес ради прошири-
вања посла.
депозитор (лат. depositor) в. депонент.
депозиториј(ум) (нлат. depositorium) одељење
за чување, место y суду где ce ствари и новац
чувају, архив.
депозитум в. депозиш.
депозиција (лат. depositio) остављање ствари на
чување, улагање, залог; нарочито: остављање
ствари и хартија од вредности y банку на чува-
ње; исказ пред судом; депоновање.
деполаризатор (лат. de polus, грч. pólos стожер)
физ. хемијска твар (супстанца) која спречава
слабљење галванских елемената услед пола-
ризације.
деполаризација (лат. de, polus, грч. pólos сто-
жер) фт. уништавање поларизације галван-
ском елементу.
деполирати (фр. dépolir) одузети сјајност, глат-
коћу.
деполитизација (нлат. depolitisatio) одузимање
политичких права неком сталежу или групи
људи, нпр. службеницима, чиновништву, вој-
сци итд. ; одвајање од политичког живота чита-
вих слојева тако што изгледа да je све уређе-
но по жељи чланова тих слојева.
деполитизовати (лат. de, нлат. politisare бавити
ce јавним пословима) одстранити од полити-
ке, неки сталеж или групу људи лишити поли-
тичких права, нпр. службенике, чиновништво,
војску итд.; одузети нечему политички зна-
чај, политичку страну ствари.
депоненс (лат. deponens) грам. глагол који има
пасиван облик a активно значење, дакле, који
тобоже напушта своје првобитно значење, де-
понентни глагол.
депонент (лат. deponens) полагач, улагач, онај
који даје нешто на чување y оставу; сведок
пред судом.
депонија (лат. deponere одложити, сместити)
сметлиште.
депоновање (лат. deponere) в. депозиција.
депоновати (лат. deponere) одложити; положити,
уложити; дати на чување, y оставу; прав. пред
судом исказати; банк. оставити y банци потпис
ради сравњивања; депоновати.
депо-посао банк. кад банка прима на чување, y
сефовима, разне ствари од вредности (драго-
цености, хартије од вредности и др.), за што
наплаћује од депоненШа нарочито награду.
депопуларисати (лат. de, popularis народни) оту-
ђити некога од народа, лишити некога народ-
не наклоности.
депопулација (лат. depopulatio) расељавање;
опадање становништва.
депорт (итал. фр. déport) y трговини берзанским
хартијама: разлика између садашњега и доц-
нијега нижег курса хартија (разлика између
садашњега и доцнијег вишег курса зове ce
репорт).
депортациЈа 204 дерегулација
депортација (лат. deportatio) прогонство, про-
теривање, изгнање, присилно упућивање y
логоре.
депортован (лат. deportatus) прогнан, протеран,
изгнан, послан y заточење или по казни y ко-
лонију.
депоседврати (лат. de-possidere, фр. déposséder)
прав. лишити некога поседовања неке ствари
или земље, прогнати, отерати; депоседирани
нпр. владалац који je збачен с престола.
деправација (лат. dépravât io) морално кварење,
поквареност, исквареност, развратност, изо-
паченост, погоршање.
депревербација (фр. dépréverbation) литв. в. де-
префиксација.
депрекација (лат. deprecatio) молба за кога или
за што; свечано проклињање са призивањем
божјег суда, проклињање; заузимање за неко-
га, посредовање.
депресивна област мешеор. област најнижег ваз-
душног притиска.
депресија (лат. deprimere, depressio) осих. утуче-
ност, потиштеност, клонулост психичке енер-
гије, поглавито осетљивости, нарочито y за-
једници са извесним афектима (брига итд.) и
меланхолијом; мед. операција ока при којој
ce живац потискује наниже; улегнуће, спушта-
ње; геол. област која лежи ниже од морске повр-
шине; мешеор. падање живе y барометру услед
слабог притиска ваздуха; низак притисак ваз-
духа; физ. капиларно притискивање живе y ка-
пиларним цевима; астр. угловно одстојање
звезде испод хоризонта; екон. пад привредних
активности, појава привредне и финансијске
кризе; привредно заостајање; пад тражње ро-
бе, падање, опадање цена.
депресијација новца в. депрецијација новца.
депресориј(ум) (нлат. depressorium) мед. инстру-
менат за свлачење, потискивање мождане
опне.
депресорни нерви биол. нерви који шире крвне
судове и тиме смањују притисак крви.
депрефнксација (фр. de, préfixe предметак)
лингв. одузимање предметка (префикса) од гла-
гола са предметком да би ce добио, по значе-
њу и облику, нов прост глагол. Нпр. од глаго-
ла запаШити (живину) добива ce,
одузимањем предметка за-, нов глагол
патити.
депрецијативаи (лат. de-, pretium цена, вред-
ност) који изазива презир, омаловажавајући.
депрецијација новца екон. свако смањење купов-
не моћи једне валуте;' супр.: апрецијација
новца.
депривација (лат. privare лишити) одузимање,
отимање.
деприментан (лат.) који изазива депресију, уту-
ченост, потиштеност.
депримирати (лат. deprimere) притискивати,
утући, погружити, онерасположити; слабити,
угњетавати, тлачити; одузимати снагу, изну-
равати; мед. код кашаракта: нерв повући на-
ниже, притиснути, ослабити; депримиран пулс
притиснут, тј. слаб пулс, који значи ос-
лабелост; деиримирана каииларносги физ. ниже
стање живе y узаним цевима него y ширим су-
довима који опкољавају цеви.
де профунднс (лат. de profundis) „из дубина" (по-
четак 130. псалма, y католичкој цркви покај-
на и жалосна песма).
депуранција (лат. depurantia) шл. мед. средства за
чишћење, нарочито лекови који чисте крв.
депуративан (фр. dépuratif) који чисти, нарочи-
то који помаже чишћење крви.
депураторан (нлат. depuratorius) в. депура-
тиван.
депурација (нлат. depuratio) чишћење крви.
депургативан (лат. depurgativus) који чисти
(или: прочишћава) црева.
депургаторан (нлат. depurgatorius) в. депурга-
Шиван.
депургација (лат. depurgatio) чишћење, прочи-
шћавање; требљење.
депутат (лат. deputatum) утврђени приход који
неко, поред плате, прима годишње y ствари-
ма, y натури, нпр. дрва, жито, стан и др., као
један део својих принадлежности.
депутација (лат. deputatio) изасланство, послан-
ство, лица која, y име неке веће организаци-
је, имају овлашћење да обаве известан по-
сао; посланици; одбор одређен да припреми
све што je потребно за решавање неког круп-
нијег питања.
дераденитис (грч. dérê врат, adën жлезда) мед.
за-паљење вратних жлезда.
деранжирати (фр. déranger) узнемиравати, узне-
мирити, реметити, задржавати (кога), сметати
коме; померити, покварити, пореметити, по-
бркати; пореметити своје имовно стање, na-
cra y дуг, задужити ce.
деранжман (фр. dérangement) сметање, узнеми-
равање y послу; поремећеност, поремећај,
неред.
дератизација (фр. de, rat пацов) убијање (или:
утамањивање) пацова, мишева.
дерасинман (фр. déracinement искорењивање,
искорењавање) појам за стање човека лише-
ног његових културних, религиозних и морал-
них извора - за филозофа Симону Вајл
(1909-1943) главно зло савремене цивилиза-
ције.
дерационисати (фр. ration порција) укинути по-
делу на оброке, пустити y слободну продају.
дерби (енг. derby) СП. класична трка y Енглеској,
која ce одржава, y среду после Тројице, обич-
но на чувеном тркалишту y Епсому, југоза-
падно од Лондона, на стази од преко 2400 m и
са коњима старим три године (име добила по
свом оснивачу, лорду Дербију, који ју je oc-
новао 1779); сусрет водећих екипа.
дервиш (перс. derwiä, тур. dervij) припадник дер-
вишког реда, секте (тарика).
дереглија (мађ. déreglye) дугачак чамац широ-
ког и равног дна за превоз разних предмета.
дерегулација (лат. de падање, смањивање, regu-
latio уређивање, управљање) укидање сувиш-
них прописа и превеликог мешања управе (др-
жаве) y послове (привреде, на пример).
дереизам 205 дерогирати
дереизам (лат. de, res ствар) шсих. мишљење y
очигледном раскораку са стварношћу.
дереликта (лат. derelicta) ПЛ. прав. напуштене
ствари, ствари без господара. дереликција
(лат. derelictio) прав. напуштање,
остављање. дериванција (лат. derivare
одводити, derivantia)
ол. мед. деривирајућа средства, тј. она која
одводе сокове. дериват (лат. derivare,
derivatum) грш. в. дери-
ваШум. деривати (лат. derivare, derivata) Т .
хем. једиње-
ња која су настала из других једишења заме-
ном извесних елемената. деривативан (лат.
derivare, нлат. derivatus) изве-
ден, који je постао извођењем из нечега; ко-
ји одводи на другу страну. деривативум грам.
в. деривашум. дериватум (лат. derivare
изводити, derivatum)
грам. изведеница, реч која je постала од неке
друге речи, изведена реч, нпр. становати -
становник. деривација (лат. derivatio) грам.
извођење, нпр.
једне речи из друге; маш. извођење, извод,
радња преласка од једне функције ка некој
изведеној функцији, диференцијација; од-
ступање од правог пута; авиј. скретање авиона
са курса своје путање услед ветра; вој. правил-
но одступање дугуљастих зрна устрану, изаз-
вано њиховим обртањем, и промена ваздуш-
ног притиска коју то одступање изазива.
деривометар (лат. derivare, грч. métron мера)
авиј. инструменат помоћу кога извиђач утвр-
ђује правац и силу ветра и, према томе, врши
поправку курса. дерма (грч. dèrma кожа,
dérmatos) предметак y
сложеницама са значењем: кожа, кожни.
дермални (грч. dèrma) кожни, који припада кожи,
који je y вези с кожом. дермаскоп (грч.
derma, skopéô гледам) апарат, y
облику нарочитог огледала, помоћу кога ce
може видети свака, па и најмања промена на
кожи, свака пора, бора, длачица и др.
(употребљава ce y заводима за улепшавање).
дерматалгија (грч. derma, âlgos бол) мед. бол
коже; дерматодинија. дерматијатрија (грч.
dèrma, iatreia лечење) мед.
лечење кожних болести. дерматитис (грч.
dèrma) мед. запаљење коже. дерматичан (грч.
dèrma) кожни, који ce тиче
коже. дерматовенерологија (грч. dèrma,
лат. Venus
Венера, logi'a наука) мед. део медицине који ce
бави проучавањем и лечењем кожних и полних
болести. дерматографија (грч. dèrma,
grâphô пишем)
описивање коже. дерматодинија (грч.
dèrma, odynë бол) мсд. в.
дермаШалгија. дерматозе (грч. dèrma) мед.
општи назив за боле-
сти коже. дерматозое (грч. dèrma, zöon
животиља) ал. гото-
вани који живе на кожи, кожни паразити.
дерматоид (грч. dèrma, eidos вид, облик) кожаста
маса која ce употребљава за повезивање и ко-
ричење књига. дерматол (грч. dèrma, лат.
oleum уље) фарм. жућ-
каст, безмирисан бизмутов прашак који има
антисептичко дејство и који лечи ране.
дерматолиза (грч. dèrma, lyô лабавим) претера-
на растегљивост и млитавост коже.
дерматологија (грч. derma, logi'a) наука о кожи,
наука о кожним болестима. дерматом (грч.
dèrma) мед. оток коже. дерматомикоза (грч.
dèrma, mykës гљива) мед.
болест коже коју проузрокују паразитске гљи-
ве, гљиве готованке. дерматомиозитис (грч.
dèrma кожа, mys мишић)
мед. акутно запаљење коже и мишића; знаци:
оток и болови y мишићима, понекад и проме-
на боје коже. дерматоноза (грч. dèrma, nósos
болест) мед. в.
дерматопатија. дерматопатија (грч. dèrma,
patheîn патити) мед.
болест коже; дерматоноза.
дерматопатологија (грч. dèrma, pathos бол, 1о-
gia) наука о кожним болестима.
дерматопластика (грч. dèrma, plastikë вештина
уобличавања) део пластичне хирургије када
ce оболели или уништени део коже замењује
здравом кожом. дерматотилус (грч. dèrma,
tylos жуљ) мед. кожни
жуљ.
дермијатрија мед. в. дерматијатрија. дермо-
(грч. dèrma) в. дерма. дермографизам (грч.
dèrma, grâphô пишем) мед.
појаве на кожи код неких, нарочито нервоз-
них, особа (настају трљањем, ударом, превла-
чењем каквог предмета или писањем по кожи
каквим тврдим предметом), које остављају
трајан и јасан траг. дермологија в.
дерматологија. дермопластика (грч. dèrma,
plastikë вештина уо-
бличавања) 1. пресађивање здраве коже хи-
руршким путем на место где je она уништена;
2. вештина пуњења животиња. дермоскопија
(грч. dèrma, skopéô гледам) мед.
начин испитивања коже и њених обољења по-
сматрањем, помоћу нарочитог увеличавају-
ћег апарата, површине или дубљих слојева
коже.
дермотилус мед. в. дерматотилус.
дермотомија (грч. dèrma, tome сечање) мед. ра-
сецање коже. дернек (тур. dernek, dirnek)
сабор, вашар; весе-
ље, свадба; штпр. провод (журка). дерније
кри (фр. dernier cri) последњи крик,
нарочито y моди, тј. оно што je најновије y
моди, последња новост. дерогативан (нлат.
derogativus) који крњи, ште-
ти, ради на уштрб; опозиван, који опозива,
укида, ставља ван снаге. дерогација (лат.
derogatio) крњење, окрњива-
ње, закидање, одузимање, закинуће, смање-
ње, ограничавање, одступање (нпр. од угово-
ра); стављање ван снаге, опозивање, укидање
неке наредбе, закона. дерогирати (лат.
derogare) крњити, окрњивати,
дероспазмус 206 дескрнптор
 закидати, закинути, одузимати, смањити, по-
вредити, чинити криво, радити на уштрб; уки-
нути, опозвати, ставити ван снаге, нпр. неки
закон.
дероспазмус (грч. dérê врат, spasmós грч) мед.
грч y врату.
дерт (перс. derd, тур. dert) туга, жалост, јад,
брига, бол; љубавни јад.
дерут (фр. déroute) неред, пропаст; вој. бежање y
нереду разбијене војске, расуло.
дерутав (лат. deruere срушити) трошан, руше-
ван, запуштен, истрошен, оронуо, упропа-
шћен.
дес, десес муз. за пола степена снижени тон де,
односно за пола степена снижени тон дес.
десалинизација (лат. de-, salinus слан) процес
одстрањивања соли из слане воде (морске, је-
зерске, подземне).
десант (фр. descente) силажење, силазак, спушта-
ње; товар једног брода; искрцавање војске на
непријатељско земљиште, непријатељски
упад y неку земљу; војска доведена воденим,
ваздушним путем на непријатељско земљиш-
те; форт. тајни ходник y некој тврђави који
води y ровове или ка минама; падина, нагиб.
десантни брод (фр. descente) специјално грађе-
ни брод за искрцавање на неуређеној непри-
јатељској обали.
десексуализација (лат. de, нлат. sexualis спол-
ност) ПСШ. потискивање сексуалне енергије;
губљење еротичних својстава.
десен (фр. dessein, итал. disegno, лат. designare
обележити) намера, циљ; план, нацрт; (фр.
dessin) трг. узорак, шара, врста; муз. основа
једне композиције.
десенатер (фр. dessinateur) цртач мустри, узо-
рака.
десензибилизатор (нлат. desensibilisator онај ко-
ји отклања осетљивост) в. под десензибилиза-
ција.
десензибилнзација (нлат. desensibilisatio откла-
њање осетљивости) мед. радња којом ce откла-
ња или смањује преосетљивост извесних орга-
низама на неке твари, супстанције (код ко-
привњаче и др.); фош. смањивање осетљиво-
сти емулзија плоча и филмова помоћу наро-
читих боја (десензибилизатора), растворе-
них y води.
десензнтивацнја (лат. de, sensitivitas осет-
љивост, осећајност) мед. опадање осетљиво-
сти, смањење одговора на драж.
десен-машина машина за израду тканина по му-
стри; машина за десенирање машина која ce
употребљава y фабрикацији тканина, и која
мустру, шару тканине која треба да ce изради
најпре избоцка на тврдој хартији (картону).
десер (фр. dessert) прислачни, последњи део
обеда (сир, воће, посластице).
десервит (лат. deservitum) браниочева (или: за-
ступникова) принадлежност, хонорар.
десерт (фр. dessert) в. десер.
десертна вина вина која ce пију после обеда
(обично фина, слатка и јака вина).
десертни тањнр, тањир за воће и посластице.
десигнативан (нлат. designativus) одредан, одре-
ђујући, обележавајући, који означава, обе-
лежава, одређује. десигнатор (нлат.
designator) разводник, редар,
онај који показује места (у позоришту итд.);
досуђивач награда при јавиим играма и утак-
мицама. десигнатус (лат. designatus) неко KO
je одређен
за неки положај, a још није уведен y дужност.
десигнација (лат. designatio) означавање, озна-
чење, одређивање, именовање, наименовање;
назначење, име. десигнациона пресуда прав.
пресуда по коме ће ce
реду исплаћивати повериоци код неког сте-
чаја.
деситрам в. дециграм. десидерат (лат.
desideratum) нешто што je
пожељно, дакле, нешто што недостаје, чега
нема, потреба, недостатак, празнина коју би
требало попунити.
десидерата (лат. desiderata) пл. ствари којих He-
Ma, нестале ствари, ствари које су потребне,
које су пожељне, нпр. за попуњавање збирки.
десидеративан (нлат. desiderativus) који изража-
ва жељу, потребу; верба десидератива (нлат.
verba desiderativa) грам. глаголи који исказују
неку жељу или потребу. десндерацнја (лат.
desideratici) немање, недоста-
јање; потреба, жеља. десидерија пија (лат.
desideria pia) Т. скромне,
добронамерне жеље (које ce обично не испу-
њавају), пусте жеље. десидериј(ум) (лат.
desiderium) жеља, жудња,
чежња; молба, захтев. десикација (лат.
siccus сув, нлат. desiccatio) cy-
шење, исушивање.
десиметар (фр. décimètre) в. дециметар.
десине (фр. dessiné) цртано, нацртано; цртао,
нацртао.
десивенција (лат. desinere завршити ce, фр. dé-
sinence) грам. крај, завршетак речи. десинирати
(фр. dessiner, ital. disegnare) цртати,
скицирати. десистирати (лат. desistere)
одустати (или: оду-
стајати) од чега, оканити ce нечега, престати
с чиме. деск (енг. desk сто) просторија y
редакцијама
новина и радио-телевизије где ce сливају и
сређују вести. десквамација (лат.
desquamatio) љушћење, губ-
љење љуске; мед. љушћење коже после кожних
болести. дескриптива (лат. describere
описивати) »аш. на-
цртна геометрија. дескрнптиван (лат.
describere, фр. descriptif)
описан, који описује, који приказује, оцрта-
ва, приказан, оцртаван. дескриптивна
лингвистика грана лингвистике
која ce бави изграђивањем метода за објек-
тивно описивање језичке структуре y једном
временском пресеку. дескриптор (од лат.
descriptus) кључна реч или
израз који упућује на садржину неког доку-
дескрипција 207 детаљист(а)
 мента, списа, одреднице; дескриптори чине
основу тезауруса, и омогућавају да ce нађу
жељене информације. дескрипција (лат.
descriptio) описивање, прика-
зивање, оцртавање; опис. десолација (лат.
desolatio) пустошење, разоре-
ње, рушење; дубока туга, очајање, неутеш-
ност. десолиран (лат. desolare) опустошен,
разорен,
уништен; очајан, безутешан.
десоцијализација (лат. de, нлат. socialisatio)
губљење карактеристика друштвености, при-
падности друштву. деспект (лат. despicere
презирати, despectus)
презирање, презир, грдња, поруга.
деспекција (лат. despectio) в. деспект.
десперадо (шп. desperado очајник) разбојник;
револуционар који je ставио себе ван закона;
десперадос. десператан (лат. desperatus)
очајан, клонуо ду-
хом, без наде; крајње огорчен. десперација
(лат. desperatio) очајање, безгла-
вост, осећање безизлазности; крајње огор-
чење. деспет (итал. dispetto) неправда,
увреда; пркос,
злоба; неугодност. деспот (грч. despotes
господар) првобитно: го-
сподар роба или слуге; неограничени госпо-
дар, неограничени владалац, самодржац, тира-
нин; самовољан господар; титула грчкоправо-
славних владика; титула неких српских влада-
ра после Косова. деспотизам (грч. despotes)
неограничено госпо-
дарство, неограничена владавина, самовоља,
тиранство. Поданици стоје правно према де-
споту y истом односу као ма који предмет
поседа. Деспотизам ce разликује од апсолу-
тизма непостојањем неке уређене управе.
деспотија (грч. despotes) неограничено госпо-
дарство, неограничена и самовољна владави-
на; држава неограниченог и самовољног вла-
даоца. дестабилизација (лат. de, нлат. stabilire
учврсти-
ти, утврдити) разграђивање утврђеног систе-
ма, државе, њене економије; ремећење устаљ-
еног поретка. дестилат (лат. destillatus) хем.
течни производ де-
стилације, прекапница. дестилатер (фр.
destillateur) онај који пре-
чишћава, побољшава, издваја; онај који пе-
че ракију, фабрикант ликера. дестилација
(лат. destillatio) хем. процес пречи-
шћавања путем загревања; испаравање теч-
ности и поновно згушњавање y течност; испа-
равање; печење ракије; сува дестилација за-
гревање органских тела (дрвета, костију и
др.) y затвореним судовима да би ce из њих
добили течни и гасни производи.
дестилациони апарат справа за вршење дестила-
ције, казан за печење ракије. дестимулација
(лат. de-, stimulatio подбадање)
безвољност, незаинтересованост, губљење по-
лета, обесхрабреност. дестинатер (нлат.
destinatarius, фр. destinataire)
трг. онај коме заповедник лађе има да преда
робу, прималац, адресат, консигнатор.
дестинатив (лат. destinare одредити) литв. падеж
циља y најопштијем значењу. дестинација
(лат. destinatio) одређење, опреде-
љење, намена, крајњи циљ, посвета; рач. при-
малац, адреса поруке. дестра (итал. destra
десница) кола дестра (итал.
colla destra) муз. десном руком. деструдо (лат.)
veux, енергија нагона смрти, на-
супрот либиду, нагону живота; уп. ТанаШос.
деструктибилан (лат. destructibilis) разорљив,
уништљив, разрушљив. деструктиван (лат.
destructivus) разоран, руши-
лачки.
деструктивност (лат. de-struere) разорност.
деструктор (нлат. destructor) рушилац, разори-
лац, уништилац, превратник. деструкција
(лат. destructio) рушење, разарање,
уништавање, преврат. десублимација (лат.
de-, sublimatio) процес обр-
нут процесу сублимације, при којем неке ма-
терије прелазе непосредно из гасовитог y чвр-
сто стање, ако ce охладе до одређене темпера-
туре. десугестија (лат. de-suggestio)
ослобођавање од
сугестије и њене моћи. десудација (лат.
sudor зној, desudatio) знојење,
презнојавање. десцендент (лат. descendens)
потомак, изданак
(дете, унук, праунук итд.). десцендентна
теорија биол. учење о постанку;
учење о природном развитку животињских и
биљних врста y току историје Земље, о чиње-
ницама које на тај развитак указују и које га
доказују, и о узроцима тога и таквог развит-
ка. Творци ове теорије су: стари грчки мисли-
оци Анаксимандар и Емпедокло, a, y новије
време, нарочито Ламарк (в. ламаркизамј,
Дарвин (в. дарвинизам) и Хекл.
десценденција (нлат. descendentia) потомство;
порекло, колено. десцендирати (лат. de-,
scendere) силазити, си-
ћи, спуштати ce, скидати ce; водити порекло,
потицати. дет (фр. dette) подужица, дуг,
нарочито државни
дуг; деш флотант (фр. dette flottante) лете-
ћи дуг; дет публик (фр. dette publique) држав-
ни, јавни дуг.
детаксација (нлат. detaxatio) в. таксација.
детаљ (фр. détail) појединост, подробност, сит-
ница; опширно причање (или: описивање,
излагање) набрајање до ситница; ан детај
(фр. en détail) трг. продаја на мало, наситно,
на парче, на комад. детаљисан (фр. détailler)
опширан, исцрпан y
излагању (или: причању, описивању); осам-
љен; распарчан. детаљисати (фр. détailler)
распарчавати, комада-
ти, уситњавати; потанко, опширно, до ситни-
ца причати (или: излагати, описивати); трг.
продавати на мало (или: наситно, на парче),
крчмити. детаљист(а) (фр. détailleur) трговац
на мало, на-
детант 208 детонирати
 ситно, ситничар; онај који je сувише оп-
ширан y излагању (или: причању, описи-
вању).
детант (фр. détenté) попуштање затегнутости y
односима; побољшање y односима између две-
ју држава; опуштеност.
деташе (фр. détaché) муз. назив за потез гудала
при свирању на гудачком инструменту.
деташиран (фр. détacher) одвојен од целине, от-
цепљен од целине, отцепљен, без везе са оста-
лим деловима; придодат, додељен.
детектив (лат. detegere открити, енг. detective)
потајник, службеник који открива злочиие и
њихове извршиоце, тајни полицајац; при-
ватни детектив лице које, по поруџбини и
за награду, потајно мотри рад појединих лич-
ности.
детектив-апарат врло мали фотографски апа-
рат којим ce могу, сасвим неприметно, прави-
ти снимци.
детектор (лат. detegere открити, енг. detector) y
радиотелеграфији и телефонији: апарат који
намештен y пријемној станици, прима елек-
тромагнетне таласе и слушалац их нарочитим
уређајем чује; справа која открива бојне
отрове y атмосфери; справа на вештачким
бравама која покушаје обијања објављује и
спречава.
детектор лажи уређај који бележи физиолошке
промене (крвотока, пулса, дисања, знојења
итд.) које ce збивају ког оптуженог или осум-
њиченог лица за време његовог саслушавања;
те забележене промене приликом саслушавања
користе ce при утврђивању истинитости изја-
ва оптуженог.
детекција (нлат. detectio) откривање, обелода-
њивање, изношење на видело.
детентор (лат. detentor) прав. притежалац; онај
који располаже неком ствари, тобожњи соп-
ственик.
детенција (лат. detentio) задржавање, незакони-
то задржавање, обустава; арае. стварно распо-
лагање неком ствари, нпр. закупца, за разли-
ку од сопствености; лишавање слободе путем
затвора или притвора.
детерзив (лат. detergere чистити) мед. средство за
чишћење.
детерзија (нлат. detersio) чишћење.
детерзориј(ум) (лат. detersorium) мед. в. детер-
зив.
детериоративав (лат. deterior гори) в. пејора-
тиван.
детериорација (лат. deterior гори) погоршање,
обично интелектуалних функција (неспособ-
ност памћења бројева и симбола, уочавања
сличности и сл.).
детериција (илат. deterritio) застрашивање, од-
враћање од зла претњом казне.
детерминабилан (нлат. determinabilis) одредљив,
решљив, одлучљив, ограничљив.
детерминабилнтет (нлат. determinabilitas) одред-
љивост, решљивост, одлучљивост, ограничљи-
вост.
детерминанта (лат. determinare одредити) фил.
пресудан фактор, чинилац који одређује
правац и циљ.
детерминанте (лат. determinare одредити) мат.
извесни спојеви величине коефицијента који
ce јављају при решавању линеарних алгебар-
ских једначина са више непознатих.
детерминанти (лат. determinare) лтгв. језички
елементи који ce додају заједничкој имени-
ци да би ограничили опсег њеног значења;
улогу детерминаната могу имати члан, при-
својни придев, број, показана заменица и сл.
детерминатив (лат. determinativus) грам. одредни-
ца, y сложеној речи (сложеници) онај део ко-
јим ce други одређује.
детерминативан (нлат. determinativus) одредан,
који одређује; грам. одредбени; уп. детерми-
натив.
детерминато (итал. determinato) муз. одлучно,
оштро наглашено.
детерминација (лат. determinatio) одређивање,
одређење, одређеност, опредељивање, опре-
дељење, опредељеност; одлука; одредба; од-
лучност, решеност; мг. сужавање обима појма
проширивањем његове садржине, чиме ce до-
лази од општијих до мање општих појмова;
синтеза општих појмова y посебне.
детерминизам (лат. determinare) фил. учење о
одређености људског делања и хтења и услов-
љености њиховој спољним и унутарњим узро-
цима и мотивима, побудама, према чему ни
човечја воља не може бити слободна, него
одређена и условљена тим узроцима и мотиви-
ма; супр. индетерминизам.
детерминисан (лат. determinatile) одређен, опре-
дељен; ограничен.
детерминисати (лат. determinare) ограничити;
одредити, одређивати, определити, опредељи-
вати, одлучити, утврдити.
детерминист(а) (лат. determinare одредити) фил.
присталица детерминизма; суар. индетерми-
нист.
детерџент (лат. detergere, енг. detergent очисти-
ти) хемијско средство (прашак, течност и др.)
за чишћење и прање разних предмета (рубља,
посуђа и др.)-
де те фабула наратур (лат. посл. „de te fabula
narratur") прича je o теби, тј. све ce TO на
тебе односи.
дето (итал. detto, лат. dictum) речено, поменуто,
напред именовано, то исто, нпр. 6 kg брашна
9 kg дето, тј. тога истог; трг. a дето (итал. a
detto) истога дана.
детоксинизација (лат. de-, грч. tóxon отров)
уклањање отровних састојака из неке твари,
материје, организма и др.; детоксикација.
детоиатор (лат. detonator) упаљач, лако упаљив
експлозив као средство за паљење теже упа-
љивих експлозива.
детонација (лат. detonatio) пуцањ, тресак, пра-
сак, грмљавина, експлозија; муз. погрешно пе-
вање, испадање из тона.
детонирати 1. (фр. détoner) муз. узети одвише
висок или одвише дубок тон, погрешно пева-
ти, дистонирати; 2. (лат. detonare, фр. déto-
детрактор 209 дефектоско
п
 ner) пукнути, праснути, треснути, ексилоди-
рати. детрактор (лат. detractor) опадач,
клеветник,
пањкало. детракција (лат. detractio)
одбијање, одузима-
ње, нпр. крви отварањем вене; смањивање;
клеветање, пањкање; јус деШракционис (лат.
jus detractionis) право одласка (или: удаљи-
вања). детрамп (фр. détrempe) водена боја
помешана
са туткалом и беланчевином (служи истим ци-
љевима као и гваш); слика рађена воденим
бојама. детранспозиција (нлат. de-
transpositio) тип.
исправљање измешаних страна. детрахирати
(лат. detrahere) одбити, одбијати,
одузети, одузимати, ускратити, уклонити;
оклеветати, обедити, опањкати. детритус
(лат. detritus) облутак, шљунак, истро-
шен камен; производи распадања, рушења.
детриција (лат. detritio) трљање; мед. рана на-
прављена трљањем, чешањем.
детронизаццја (лат. de, грч. thrónos престо) ли-
шавање престола, свргавање (или: збацива-
ње) с престола. детрузориј(ум) (нлат.
detrusorium) мед. хирурш-
ка справа за потискивање тела која ce задрже y
ждрелу. детумесценција (лат. detumescere)
мед. сплаш-
њавање, попуштање (или: престајање) оти-
цања.
детур (лат. detur) нека ce да, да ce да. детур
копија (лат. detur copia se. protocolli) прав.
прилаже ce препис расправе. деус (лат. deus,
грч. theós, сскр. dewa, dewas)
бог; дии (лат. dii) ПЛ. богови. деус екс махина
(лит. deus ex machina) лаш. „бог
из машине", изненадно посредовање кога бога
y неком критичном положају, који je, y ан-
тичкој трагедији, помоћу нарочите справе
(машине) био спуштан на позорницу; фиг. не-
очекивана сила која ce изненадно појављује
и решава ствар; изненадна помоћ; неочекива-
но посредовање y некој ствари. деус сиве
натура (лат. deus sive natura) бог или
природа; по Спинози, бог je иманентни узрок
света, дакле сам свет. деутеранопија (грч.
deûteros други, an- не, öps,
ôpôs око, вид) мед. слепило за црвену и зелену
боју. деутериј(ум) (грч. deûteros други по
реду) хем.,
физ. тешки водоник, знак D. деутеро- (грч.
deûteros) предметак y сложеница-
ма са значењем: други по реду, потоњи.
деутерогамија (грч. deûteros, gâmos брак)
женид-
ба (или: удаја) по други пут, други брак.
деутерогонист(а) (грч. deûteros) други глумац по
важности y старогрчкој трагедији. деутероза
(грч. deûteros) понављање. деутероканонске
књиге канонске књиге Св. пи-
сма, другог ранга, које су тек доцније
примљене y канон. деутероксид (грч.
deûteros, oxys) хем. оксид дру-
гог степена.
деутерони (грч. deûteros) хем., физ. језгра
тешког
водоника, деутеријума. деутерономија (грч.
deûteros), nomïa) друго за-
конодавство (у односу према неком ранијем).
деутерономион (грч. deûteros, nómos закон) пе-
та књига Мојсијева (као понављање закона
садржаних y 2-4 књизи); деушерономијум.
деутеропатија (грч. deûteros, patheïn патити,
подносити) мед. болест која долази као после-
дица друге неке болести. деутероскоп (грч.
deûteros, skopép гледам) видо-
вит човек, видовњак. деутероскопија (грч.
deûteros, skopéô) други
вид, тј. способност да ce види и оно што није
ту (извесно дејство поремећене или прена-
дражене делатности нерава која ce појављује
као видовитост); уи. деутероскоп. деф (арап.
däff, тур. def, tef) в. даире. де факто (лат. de
facto) в. под факат. дефалцирати (лат. de, faix
срп) пожњети српом,
уклонити; ирав. узети напред, одбити, нпр. је-
дан део наследства. дефанзива (фр.
defensive) одбрана, стање y ко-
јем je једна страна само y ставу одбране; супр.
офанзива. дефанзиван (лат. defensus, фр.
défensif) одбрам-
бени, који je за одбрану, заштитни.
дефанзивни рат вој. одбрамбени рат, тј. рат који
ce води само ради одбране. дефанзивно
средство (лат. defensivum) мед. спо-
љашње заштитно средство, ради заштите од
шкодљивих утицаја. дефекација (лат.
defaecatio) чишћење од шља-
ма, талога; хем. пречишћавање, нарочито ше-
ћерног сока помоћу креча; биол. избацивање
измета. дефект (лат. defectus) недостатак,
мана, непот-
пуност, празнина, грешка; квар, нпр. на мото-
ру; мањак, нпр. y каси; дефекш масе физ. раз-
лика масе два тела пре и после деловања при-
влачних сила међу њима. дефектан (лат.
defectus) крњ, мањкав, непот-
пун, оштећен, са празнинама. дефектив (лат.
defectivum) грам. реч која нема
свих облика своје промене, нпр. именица до-
ба, глагол јесам итд.
дефективан (лат. defectivus) непотпун, који He-
Ma свих делова и облика. дефективни глаголи
(лат. verba defectiva) грам.
непотпуни глаголи, тј. они који немају свих
облика. дефективум (лат. defectivum) грам.
именица или
глагол код којих ce не употребљавају сви
облици. дефектологија (лат. defectus, грч.
logfa) наука о
урођеним телесним и психичким недостацима
(глувонемост, умна заосталост и др.)-
дефектор (енг. од лат. defectio отпадање) шпи-
јун који промени страну, отпадник, диси-
денШ. дефектоскоп (лат. defectus, грч. skopéô
гледам)
уређај за откривање дефеката y производима
(најчешће откривање грешака y материјалу
помоћу рендгенског снимања, снимања гама-
-зрацима или помоћу ултразвука).
дефектоскопија 210 дефлуксија
дефектоскопнја (лат. defectus, грч. skopéo гле-
дам) шехн. скуп метода за проналажење греша-
ка y неком материјалу. дефектура (нлат.
defectura) фарм. снабдевање,
попуњавање лабораторијума; испитивање,
допуњавање. дефекција (лат. defectio)
отпадање, одметање;
слабљење, попуштање y снази, изнурење, из-
нуреност, малаксалост. дефеминацнја (нлат.
defeminatio) псш. губљење
сполне раздражљивости код жене; ефеминаци-
ја. дефенденд (лат. defendendus) оптужени
кога тре-
ба бранити, клијент, штићеник. дефендент
(лат. defendens) в. дефензор. дефенетрација
(фр. de од, fenêtre прозор) по-
ступак насилног убиства затвореника y којем
ce приказује да je извршио самоубиство ско-
ком кроз прозор. дефензија (лат. defensio)
одбрана; уп. дефан-
зива. дефензор (лат. defensor) бранилац,
заштитник,
заступник; правобранилац. деферент (лат.
deferens) онај који тражи закле-
тву, који некоме другом нуди заклетву; доста-
вљач; на новцу: знак места ковања и мајстора
који je правио новац. дефетизам (фр.
défaite пораз, défaitisme)
мишљење и политика извесних личности y
Француској које нису веровале y победу y
првом светском рату 1914-1918, него су тражи-
ле да ce закључи мир по сваку цену; фиг. мало-
душност, клонулост, неверовање y успех или
победу. дефетист(а) (фр. défaitiste)
присталица дефе-
Шизма, тј. закључења мира пре победе;
физ.
човек малодушан, без вере y успех или побе-
ДУ; аР- дефетистички. дефибрилација (лат.
de-, fibra влакно) мед. по-
ступак који ce примењује кад je застој срча-
ног рада изазван неправилним радом претко-
мора и комора; изводи ce помоћу електрич-
ног апарата који враћа нормални срчани рад.
дефнгурација (лат. defiguratio) кварење, на-
грђивање, унакаживање. дефиле (фр. défilé)
теснац, кланац, сваки тесан
пут по којем трупе могу да ce крећу само по
један или два y реду (усек, кланац, ћуприја,
капија итд.); свечан пролазак, парадни марш.
дефилман (фр. défilement) вој. уређивање, обез-
беђивање једног фортификационог објекта
од непријатељске ватре. дефнловати (фр.
défiler) појединачно пролазити
каквим тесним путем; тј. пролазити парадним
маршем, свечано пролазити. дефинисати
(лат. definire ограничити, одредити)
лог. појам одредити, појам објаснити другим
појмовима; в. дефиниција. дефинитива (лат.
definitiva) завршни испит,
практични учитељски испит. дефинитиван
(лат. definitivus) одлучан, пресу-
дан, одређен, изричан, коначан, закључен;
прил. дефинитивно. дефинитива сентенција
(лат. definitiva sententia)
коначни суд, коначна пресуда.
дефвнитивни трактат коначни (или: закључни)
уговор.
дефинитивум (лат. definitivum) коначно објаш-
њење, завршна редакција уговора; коначно
уређење (супр. ировизоријум).
дефинитор (нлат. defini tor) одредилац, онај ко-
ји одређује; виши члан једног калуђерског
реда, старешина манастира; помоћник декана
y католичкој цркви.
дефинитум (лат. definitimi) нешто одређено,
тачно, одређен појам.
дефиниција (лат. definitio) лог. одређење (или:
одредба) појма, објашњење једног појма
другим појмовима, свођење једног појма на
друге појмове; то бива назначењем најближег
рода (genus proximum) тога појма и његове
специфичне разлике (differentia specifica), тј.
специјалних ознака које припадају само оно-
ме појму који треба дефинисати; нпр.: Ква-
драт je паралелограм (genus proximum) ca
једнаким странама и једнаким угловима (dif-
ferentia specifica). To je родна, генеричка, де-
финиција; генетичка дефиниција.
дефицијент (лат. deficiens) отпадник, одметник;
дужник; онај који има мањак y рачуну, каси
итд.; онај који услед слабости или болести
није више способан да врши своју дужност.
дефицијенција (лат. deficere недостајати) в. де-
леција.
дефицит (лат. deficere недостајати, deficit нема,
недостаје, није ту) мањак, мањи износ y јед-
ном рачуну, сума за коју су приходи мањи од
издатака; мањак y каси.
дефицитан, дефицитаран (фр. déficitaire) који
има дефицит, непотпун, мањкав y нечему.
дефлаграција (лат. deflagratio) ш. чишћење
(или: пречишћавање) помоћу ватре.
дефлација (лат. deflatio) фин. смањивање новча-
ница y оптицају и тиме подизање куповне
вредности новца; уа. инфлација.
дефлациоиисти (лат. deflatio) фин. присталице
финансијске политике којој je циљ да сма-
њујући број новчаница y оптицају, нарочито
оних за које нема покрића и подлоге, подигне
куповну моћ новца; суор. инфлационисти.
дефлегмацнја (лат. de, грч. phlégma слуз) хем.
ослобођавање алкохолних течности, текући-
на, од воде; гл. дефлегмирати.
дефлекснја (лат. deflexio) скретање, савијање,
одступање.
дефлектор (лат. deflector) направа на димњаку
ради заштите од ветра и дима, димовук; напра-
ва за довођење ваздуха (код петролејских
лампи); вој. торпедна нишанска справа.
дефлората (лат. defiorata) девојка којој je оду-
зета невиност, обешчашћена.
дефлоратор (лат. deflorator) онај који je одузео
девојци невиност.
дефлорација (лат. defloratio) обешчашћење,
одузимање невиности девојачке.
дефлорисати (лат. defiorare) одузети девојци не-
виност, обешчастити.
дефлукснја (лат. defluxio) отицање, опадање,
губљење; мед. катар.
дефо
211 децималан
дефо (фр. défaut) оскудица, мана, недостатак,
погрешка; неоправдан изостанак; арав. изоста-
нак са рочишта, недолазак на суђење.
дефолијација (нлат. defoliatio) опадање ли-
шћа, листопад; кидање лишћа и др.
деформан (лат. deformis) в. деформисан.
деформација (лат. deformatici) кварење облика,
унакажење, нагрђивање, нагрђење; покваре-
ност облика, унакаженост, нагрђеност; маш.
промена облика, величине и облика и величи-
не приликом савијања, увијања, угибања, из-
вијања, истезања и стезања код пресликава-
ња; соц. одступање од усвојених циљева и нор-
ми y односима и поступцима појединаца.
деформисан (лат. deformis) покварена облика,
наружен, унакажена облика; деформан.
деформисати (лат. deformare) кварити (или:
покварити) облик, унаказити, наружити, нагр-
дити, искварити облик.
деформитет (лат. deformitas) унакаженост, на-
казност, поквареност облика.
дефраудант (лат. defraudans) проневерилац, ва-
ралица, утајивач, кријумчар.
дефраудатор (нлат. defraudator) в. дефраудант.
дефраудација (лат. defraudato) проневера, пре-
вара, утаја, кријумчарење.
дефраудирати (лат. defraudare) проневерити,
проневеравати, преварити, утајити; нарочи-
то: прикрити порез, царину итд.
дефтер в. тефтер.
дефункција (лат. defungere) престанак живота,
смрт.
дехидратација (лат. de-, грч. hydôr вода) одузи-
мање или губљење воде; мед. стање y организ-
му које настаје услед великог губитка воде;
дехидрација.
дехидрација в. дехидратација.
дехидрогенација (лат. de-, грч. hydör вода, gene-
sis постанак) хем. одузимање водоника из хе-
мијских једињења.
дехисценција (нлат. dehiscentia) бот. зјапљење
(семене чахуре).
дехортација (лат. dehortatio) одвраћање, саве-
товање да ce нешто не учини.
децем (лат. decem) десет.
децембар (нлат.) дванаести месец y години, про-
синац; заправо десети месец по најстаријем
римском календару, бројећи од марта.
децембристи присталице Луја Наполеона и по-
магачи тзв. државног штрајка 2. децембра
1851.год.
децемвир (лат. decemvir) члан колегија од 10
чланова; најпознатији су, из старе римске
историје, децемвири за писање закона (De-
cemviri legibus scribendis) или законодавна де-
сеторица који су објавили тзв. „Закон на де-
сет таблица".
децемвиралан (лат. decemviralis) који ce састоји
од десет чланова.
децемвират (лат. decemviratus) владавина десе-
торице, тј. децемвирата.
децемпеда (лат. decem, pes стопа) мотка за мере-
ње, од 10 стопа, нешто више од Зт.
децениј(ум) (лат. decennium) време (или: пери-
од) од десет година.
децентан (лат. decere, decens) пристао, прикла-
дан, пристојан; поштен, честит; уздржљив (у
уметничком смислу). децентрализација (лат.
de, centrum средиште,
фр. décentralisation) лабављење једног поли-
тичког тела и, као последица и циљ тога, већа
самосталност појединих делова; остављање
извесних послова нижим органима; управни си-
стем који свима управним одељењима даје
што већу самосталност, нарочито y државној
управи. деценција (лат. decentia)
пристојност, приста-
лост, прикладност, складност. децепција
(лат. deceptio) варање, лагање, пре-
вара, подвала. децернат (нлат. decernatus)
делокруг, круг по-
слова, надлештво и надлежност једног децер-
нента. децернент (лат. decernens) прав.
састављач (или:
писац) пресуде; известилац, референт по не-
кој ствари, струци или врсти послова; начел-
ник једног надлештва или управног одељења.
децертација (лат. decertatio) завршна (или: пре-
судна, одлучна) борба (или: битка). децесија
(лат. decessici) одлазак, одилажење, од-
ступање. децесор (лат. decessor) онај који
одлази, прет-
ходник y служби. деци- (лат. decem)
предметак y сложеницама са
значењем: десети део (неке јединице за
меру). децибел десети део мерне јединице
бел; користи
ce за исказивање величине која представља
однос неке измерене вредности према рефе-
рентној вредности; ознака dB. дециграм
(лат. decem, грч. gramma) десети део
грама; уп. декаграм. дециденција (лат. cadere
пасти, decidere пасти,
спасти) пад, опадање, назадак y погледу имов-
ног стања; попуштање, нпр. ватре y болести.
децидиран (фр. décider) одлучан, јасан, одре-
ђен. децидирати (лат. cadere, decidere
свршити, ре-
шити, фр. décider) решити, решавати, пресу-
дити, одлучити, одлучивати; дециденди рацио-
нес (лат. decidendi rationes) ирав. разлози суд-
ске пресуде. децизиван (нлат. decisivus)
одсудан, пресудан,
одлучан; одсечан, оштар. децизиван глас
(лат. votum decisivum) прав. глас
који одлучује, пресудан глас. децизија (лат.
decisio) прае. судска одлука, наро-
чито y сумњивим случајевима. децизор (нлат.
decisor) прав. изборни судија. децизум (лат.
decisum) суд, пресуда, судска од-
лука. децилитар (лат. decem, грч. iïtra) десети
део ли-
тра; уп. декалитар. децима (лат. decima) муз.
десети тон рачунајући
по реду од основног тона; иоеш. строфа од де-
сет стихова (шпанског порекла). децимала
(лат. decimus десети) маш. десетно ме-
сто; десетни разломак. децималан (лат.
decem, decimus) десетни, који
децимато 212 дивергирати
р
 ce састоји од десет делова; децимални разло-
мак маш. десетни разломак, тј. обичан разло-
мак чији je именитељ декадна јединица; де-
цимални рачун рачун са децималним разлом-
цима; децимални систем бројни систем чија
je основа број 10; децимална мера подела ме-
ра на десет јединица; децимална вага вага са-
стављена од двокраке разнокраке полуге, код
које одржава равнотежу са телом које ce мери
десет пута лакши тег.
дециматор (нлат. decimator) десетар, онај који
скупља десетину.
децимација (лат. decimatio) право на десетину,
скупљање десетине; десетковање, издвајање
сваког десетог човека ради децимирања.
дециметар (лат. decem, грч. métron) десети део
метра; уп. декаметар.
децимирати (лат. decimare, фр. décimer) сваког
десетог изазвати; десетковати, сваког десетог
казнити, нарочито смрћу, када су сви подјед-
нако криви; становништво бива децимирано,
нпр. каквом великом заразном болешћу, тј.
бива веома осетно смањено.
децимола (итал. decimole) муз. нотна фигура која
назначује да једну групу од десет тонова тре-
ба одсвирати y времену за које би ce иначе
одсвирало осам нормалних тонова.
дечизо (итал. deciso) муз. одређено.
дешарж (фр. décharge) »op. истоваривање лађе,
искрцавање; враћање дуга или неке обавезе и
признаница о томе, разрешница; вој. једновре-
мено испаљивање, скупна паљба, плотун; арх.
носач свода, подупирач.
деше (фр. déchet) трг. мањак (или: губитак) y
тежини који нека роба претрпи услед одваја-
ња прашине, песка и др. што ce y тој роби
налази, услед сасушивања, отицања итд.; в.
декалирати.
дешендендо (итал. descendendo) муз. в. декре-
шендо.
дешифрант (фр. déchiffrer) онај који решава
тајно писмо, који чита шифре.
дешифровати (фр. déchiffrer) одгонетнути, про-
тумачити, решити знаке - шифру - неког тај-
ног писма; фт. прокљувити, докучити; деши-
фровати ce казати ce, дати ce препознати.
дешосоар (фр. déchàussoir) справа зубних
лекара за одвајање десни од зуба.
дешпет в. деспет.
ди- (грч. di- за, dis двапут, двоструко) предметак
y сложеницама са значењем: два-, дво-, двапут,
двоструко.
диа- (грч. diâ) грчки предлог, по нашем правопи-
су дија-, значи: кроз, скроз, у, на, дуж, преко,
за, иза, раз-, про-, итд.; јавља ce и као ди-,
нпр. ди-оптрика.
диагометар (грч. di-âgein проводити, métron)
физ. апарат помоћу кога ce налази и утврћује
спо-собност појединих тела за провоћење
елек-трицитета.
диаделфија (грч. di-, adelphós брат) ПЛ. 6ОТ. биљ-
ка са хермафродитиим цветовима, чији су
прашници срасли y два снопића (у Линеовом
систему XVII класа).
диакустика (грч. diakütö) физ. наука о преламању
звука. диандрија (грч. diândria)
двомужевност; бот. ил.
биљке са два прашника y једном хермафро-
дитном цвету, нпр. маслина (II класа y Лине-
овом систему). диантус (грч. dianthês) вош.
који има два цвета,
који бујно цвета (тј. каранфил, каравиље).
диартроза (грч. di-ârthron) спајање зглобова та-
ко да буду способни за кретање; саставак
зглобова. диарх (грч. di-ârchô владам) члан
владе двојице,
члан двовладе, савладар, полувладар, полуго-
сподар. диархија (грч. di-ârchô) влада
двојице, двовла-
да; управљање двојице господара; в. дуум-
вират. диархичан (грч. di-ârchô) ca два
владара; који
има два господара. диба (перс. dîbâ, тур.
diba) свилена тканина
проткана златом. дибидуз (тур. dübedüz)
сасвим, потпуно, докра-
ја; дибидус. дибловати (енг. dibble) агр.
сејати дибл-маши-
ном, која прави рупе y земљи и пушта семе да
y њих пада. днбрахис (грч. di-brachys) мешр.
стиховна стопа
од два кратка слога: ~ ". дибук (хебр.
dybbuk) y јеврејском фолклору,
демон или душа грешника која може да уће y
живог човека и да негативно утиче на његово
понашање и душевно здравље. див (перс. dîw
зао дух, ђаво. тур. dev) митолош-
ко биће: горостас, гигант, оличење јакости и
снаге. дива (лат. diva) божанска, обожавана;
данас: чуве-
на и славна глумица, нарочито певачица; код
итал. песника: љубазница, драгана.
дивагација (нлат. divagatio) тумарање, лутање;
мед. говорење без везе, трабуњање (нарочито
код умно оболеллх); реш. удаљавање од пред-
мета (у говору и писању). диван (перс.
dîwân, тур. divan) турски државни
савет; тајни савет бивших султана; попис по-
реских обвезника; источњачка софа с јасту-
цима (за седење и спавање); .шш. збирка списа
или чланака, нарочито песама (нпр. Гетеов:
„Западно-источњачки диван"). диванхана
(тур. divan) просторија за разговор и
пушење. диварикацвја (нлат. di-varicatio)
фшиол. разгра-
њавање, гранасто развијање једне жиле.
дивергентан (лат. divergens) разлазан, који иде
y различитом правцу, који ce разилази; дивер-
гентне линије линије које ce удаљују једна
од друге; фт. који одступа, који ce разликује;
маш. чији ce збир чланова неограничено пове-
ћава уколико ce више чланова узима; супр.
конвергентан. дивергенција (фр. divergence)
разилажење, уда-
љавање један од другог; фт. одступање, уда-
љавање. дивергирати (лат. di-vergere)
разилазити ce, раз-
мицати ce, одступати, удаљавати ce једно од
другог; бити другог мишљења.
диверзан 213 дигестив
диверзан (лат. diversus) различит, разнолик, раз-
новрстан, сваковрстан (диверзна роба).
диверзант (лат. diversio) човек који врши дивер-
зију.
диверзија (нлат. diversio) одвраћање, скрета-
ње, промена правца; вој. неочекиван напад
збока или слеђа; скретање непријатељске паж-
ње на другу страну; осујећивање извесних на-
мера; ме д. раздеоба влаге по телу; разонода,
разгаљивање, заборављање непријатних ми-
сли и брига.
диверзификација (нлат. diversificatio) мењање,
различност, промена, уношење промена; екон.
такав раст предузећа да ce y производни про-
грам уводе нови производи и услуге који ce no
технологији и начину продаје међусобно
знатно разликују.
дивертименто (итал. divertimento) муз. лак и при-
јатан музички комад, забавна композиција.
дивертисман (фр. divertissement) забава, разоно-
ђење; иоз. плес на позорници, мали балет, игра
и плес између чинова; дивертименшо.
дивиде ет импера (лат. divide et impera) подели
па владај! (принцип староримских освајача и
савремених империјалиста).
дивиденд (лат. dividendus) маш. дељеник.
дивиденда (лат. dividenda) трг. удео y добитку
који, y одређено време, припада сваком уде-
оничару y неком трговачком или акционар-
ском друштву, према броју његових удеони-
ца, акција или улога, од добитка који ce има
поделити; удео y подели дужникова имања.
дивидирати (лат. дивидере) делити, разделити,
поделити; маш. један број поделити неким
другим бројем; дивиде ин партес еквалес
(лат. divide in partes aequales) мед. подели на
једнаке делове (на рецептима).
дивидуалитет (нлат. dividualitas) могућност де-
љења, дељивост.
дивидуум (лат. dividuum) оно што ce може дели-
ти, оно што je дељиво.
дивиз (лат. dividere делити) знак за дељење
речи.
дивизи (итал. divisi подељени) ознака којом ce y
оркестарској партитури назначава прелазак
из једногласног (унисоног) свирања y дво-
гласно или вишегласно.
дивизибилан (нлат. divisibilis) дељив.
дивизиван суд (лат. dividere) лог. суд y којем ce
субјекту (S) придаје више предиката (Pi, Р2..
■)', облик: S je делом Pi, делом Рг- ■ -, нпр.: Тела
су делом чврста, делом течна, делом га-
совита.
дивизија (лат. divisio) дељење, подела; маш. де-
љење бројева (једна од четири основне ра-
чунске радње); лог. подела обима једног пој-
ма, дакле, назначивање свих врста једног ро-
да путем детерминације једне и исте ознаке
родног појма; вој. виша тактичка и здружена
јединица за самостално извршавање задатака
y борби; постоје пешадијске, коњичке,
оклопне, механизоване, артиљеријске, ваз-
душно-десантне, поморско-десантне и вазду-
хопловне дивизије.
дивизионар, дивизионер (фр. divisionnaire) вој.
командант дивизије. дивизионизам (лат. divisio
дељење) ум. начин сли-
кања француских импресиониста из друге по-
ловине XIX в.: тонови ce стављају на платно
један поред другога, уместо да ce мешају на
палети. Тако, нпр. да би ce добио зелен тон,
ставља ce једно поред другог плаво и жуто; на
тај ce начин, y оку посматрача, изврши оптич-
ко сједињавање, a боје добијају већу свежи-
ну и живост.
дивизор (лат. divisor) маш. делитељ, делилац.
дивизориј(ум) (нлат. divisorium) инструменат за
дељење; бројчаник (или: цифарник) код ча-
совничара; тип. виљушка за дељење слова.
дивизура (нлат. divisura) одсек, одељак. Дивина
комедија (итал. Divina comedia) лиш.
„Божанствена комедија", спев. итал. песника
Дантеа. дивинатор (нлат. divinator) онај
који може да
предвиђа, видовњак, погађач, гатар, врач,
пророк. дивинација (лат. divinatio) погађање,
предвиђа-
ње, предсказивање будућности по сновима и
разним појавама y природи, прорицање, гата-
ње, врачање, слућење. дивинизација (фр.
divinisation) обоготворење,
стављање некога y ред богова, обожавање.
дивит (арап däwät, тур. di vit) перница са масти-
оницом заједно. диворцијум (лат. divortium)
прекид, распуст, ра-
станак; развод брака. дивотаменте (итал.
divotamente) муз. побожно, са
побожношћу, свечано. дивулгација (лат.
divulgatio) изношење на вели-
ка звона, разглашавање, разношење, распро-
стирање. дивулзија (нлат. divulsio) кидање,
раскидање,
растрзање.
дивус (лат. divus) божански, небески. дигама
(грч. di, gamma „двоструко гама") слово
y најстаријој грчкој алфабети, које ce чита-
ло као „в" (име добило по томе што je имало
облик двоструког „г" : F). дигамија (грч. di-,
gâmos брак) други брак, дру-
га женидба, друга удаја. дигер (енг. digger)
копач, нарочито копач злата
y Аустралији. дигеренција (лат. digerentia) ил.
мед. средства за
растварање и варење. дигерисати (лат.
digerere) раздељивати, раздели-
ти, растворити; варити, сварити, пробавити,
пробављати; тврду материју y загрејаној теч-
ности умекшати и растворити. дигеста (лат.
digesta) ил. збирка списа која je
раздељена на поједине одсеке; прав. повећа
збирка одломака из списа старијих римских
правника (Пандекта), подељена по књигама,
насловима и параграфима, коју je приредио
цар Јустинијан. дигестибилан (нлат.
digestibilis) сварљив, про-
бављив. дигестив (нлат. digestivus) мед.
средство које по-
маже варењу; средство које помаже излучива-
ње гноја.
дигестивна маст 214 диегеза
дигестввна маст фарм. са терпентином помешана
маст за лечење опекотина.
дигестија (лат. digestio) варење, сваривање,
пробављање, пробава; мед. помагање лучења
гноја; хем. растварање чврстог тела y некој
течности на умереној температури (у тзв. ди-
гесторној пећи).
дигестор (лат. digestor) хем. застакљени део рад-
ног стола са чеоном површином која ce може
подизати, чиме ce омогућава приступ радној
површини споља; повезан са јаким вентилато-
ром који из њега извлачи отровне паре и гасо-
ве што експерименте чини безбедним; капела.
дигесториј(ум) (нлат. digestorium) y хемијским
фабрикама, лабораторијама итд.: апарат за
кување који ce загрева врелом водом или,
обичније паром; neh за загревање пешчаних
купатила; парна кухиња.
дигннија (грч. di-, gynë жена) бот. особина
биља-■ка које имају два тучка; Т. двожене
биљке, тј. биљке са два тучка (други ред
већег броја класа y Линеовом биљном
систему).
дигишпан (грч. di-, gynë) бот. са две жене, тј. са
два тучка.
дигитајзер (енг.) електронски уређај за претва-
рање аналогних графичких величина y нуме-
ричке вредности; користи ce y геодезији, кар-
тографији, машиноградњи и сл.
дигиталан (лат. digitalis) 1. прстни, који ce тиче
прстију (ноге и руке). 2. рт. који припада
преносу података и рачунарској технологији
где ce све информације енкодирају као битови
помоћу 1 или 0, што одговара постојању (1)
или одсуству (0) електричног сигнала; супр.
аналоган.
дигитализовати (лат.) рач. изразити (податке) y
дигиталном облику ради обраде y рачунару;
претворити y дигитални облик.
дигнталин (нлат. digitalis) х<ш. алкалоид који ce
налази y биљци напрстку.
дигиталис (нлат. digitalis) бот. напрстак, бесник,
бумбарећија, пустикара.
дигитални рачунар (енг. digit ћелија, цифра)
рач. рачунска мапгана која оперише бројеви-
ма или другим подацима приказаним дискрет-
ним вредностима неких физичких величина.
дигитата (лат. digitata) ол. зоол. животиње са пр-
стима, тј. сисари који имају слободне прсте
на ногама.
дигитрон (по нашој фабрици рачунара y Буја-
ма) дигитални уређај за рачунске операције.
диглоснја (грч. dis двострук, двапут, грч. glòssa
језик) постојање два типа истог језика друш-
твене заједнице, који ce употребљавају y раз-
личите сврхе; нпр. швајцарски дијалект не-
мачког и књижевни немачки, народни говор и
од њега различит стандардни књижевни језик.
днглота (грч. di-, glossa језик) књига написана
на два језика; биглота.
дигнитар (нлат. dignitarius) носилац високог зва-
ња, великодостојник.
дигнитет (лат. dignitas) достојанство, углед; до-
стојанственост; високо звање.
диграм в. диграф.
диграф (грч. dfs двапут, двоструко, од dy'o два,
graphos оно што je написано) група од два
слова којом ce бележи један глас, нпр., фран.
eh за ш, y нашој латиници lj, nj, dì; исто
диграм.
дигресија (лат. digressio) одступање, удаљавање
од предмета (нпр. y говору); астр. највеће
источно или западно удаљење унутрашњих
планета (Меркура, Венере) од Сунца.
дидактика (грч. didâskô учим, поучавам, didakti-
kós) вештина обучавања, тј. наука о урећењу
и спровоћењу наставе као средства духовног
развитка, наука о наставним методама.
дидактичан (грч. didaktikós) поучан; дидактич-
на лирика она која нас не поучава причајуЈш
нам неки догађај, него нам y кратким речени-
цама непосредно казује поуку (гнома, епи-
грам, загонетка); дидактична песма поучна
песма; дидактична поезија песништво које
не гледа свој задатак само y уметничкој обра-
ди неког доживљаја, него с тим спаја и изно-
шење неког сазнања, неке поуке.
дидактичар (грч. didâskein поучавати) вештак y
обучавању, онај који уме добро и успешно да
предаје.
дидаскалије (грч. didaskalìa) ал. излагања, об-
јашњења, упутства.
дидаскалски (грч. didâskô поучавам) поучно;
што доказује, необориво; аподиктички.
Дидахе (грч. didachê) „Учење дванаест апосто-
ла", стари хришћански спис, написан око
100. год. на Истоку, издат 1883, из кога видимо
како ce живело и мислило y првим данима
хри-шћанства.
дидекаедар (грч. di-, déka десет, hédra основа,
седиште) геом. полиедар који има двапут по
десет, тј. двадесет површина.
диделфис (грч. di-, delphy's материца) мед. дво-
струка материца; зоол. торбар.
дидимитис (грч. dfdymos c два муда) мед.
запаље-ње јаја.
дидимос (грч. dfdymos) близнац, близанац.
дидинамија (грч. didy'namis) ПЛ. бот. XIV класа y
Линеовом биљном систему (двомоћне биљке,
са четири прашника y једном хермафродит-
ном цвету од којих су два дужа).
дидинамичан (грч. di-dinamikós) бот. двомоћан,
тј. хермафродитни цвет (код кога су од чети-
ри прашника два дужа).
ди-ди-ти (енг. DDT, скр. од дихлор-дифенил--
трихлоретан), отров за борбу против инсека-
та и за спречавање зараза, открио га швајцар-
ски хемичар П.Милер (добио Нобелову на-
граду 1948).
дидодекаедар (грч. di-, dödeka дванаест, hédra
основа) геом. полиедар који има двапут по два-
наест површина, тј. двадесет четири повр-
шине.
дндрахма (грч. di-, drachme) сребрни новац који
je некада био y оптицају y Грчкој и y Средо-
земљу.
диегеза (грч. diëgësis) pern, причање од почетка
до краја, отпирно излагање; књиж. фиктивни
свет y којем ce догаћа оно о чему ce припове-
диелектрикум 215 дијагонала
 да; код Аристотела, приповедање о лицима и
збивањима, насупрот драмском приказивању.
диелектрикум (грч. di-, ëlektron ћилибар) физ.
твар (материја, супстанца) која није само не-
проводник електрицитета (изолашор), већ
учествује као средина (међутвар) y простира-
њу електричне силе, нпр. ваздух, уље, чврст
сумпор, стакло, порцулан, парафин, алкохол,
вода.
диелектрин (грч. di-, ëlektron) хем. мешавина сум-
пора и парафина.
диелектрицитет (грч. di-, ëlektron) физ.
констан-Ша диелектрициШета
диелектрична кон-станта.
диелектричан (грч. di-, ëlektron) који не прово-
ди електрицитет, који изолује a учествује y
простирању електричне силе; диелектрична
тела диелектрикуми; диелектрична кон-
сШанта једног изолатора назива ce број ко-
ји показује колико je пута капацитет једног
истог кондензатора већи када су y њему обло-
ге раздвојене тим изолатором, него кад je
изолатор ваздух; диелекшрична поларизација
електрична подела коју претрпљује један
изолатор услед инфлуенције; диелектрични
капацитет, в. индуктивишет.
диени хем. незасићени угљоводоници који y сво-
јим молекулима садрже две двоструке везе
(ди--ени) између С-атома; технички
најзначајни-ји je изопрен.
диереза (грч. diairéô раздвајам, diairesis) грам.
раздвајање, рашчлањавање једног двоглас-
ника (дифтонга) на два самогласника, нпр. ае
y aë; мед. раздвајање, растављање, нарочито
крвних судова.
диес (лат. dies дан) ирав. дан суђења, рок,
термин.
дизајн (енг. design нацрт) грана примењене
уметности која ce бави ликовном страном
обликовања предмета индустријске произ-
водње.
дизајнер (енг. design) проналазач, уметник који
ce бави дизајном.
дизартрија (грч. dys-, ârthrô рашчлањавам) мед.
поремећај говора који ce испољава сметња-
ма y стварању гласова.
дизгин (тур. dizgin) један од два каиша на узди
којим кочијаш или јахач управља коњем од-
носно коњима; кајас.
диздар (тур. dizdar, перс. diz тврђава, dar од dä-
sten држати, имати) заповедник тврђаве утвр-
ђеног града, градски заповедник.
дизел-мотор шех. погонска справа код које ce
течно гориво не претвара претходно y гас, He-
ro уштрцава и, услед јаког притиска и високе
температуре, пали само собом; употребљава
ce за погон бродова, аутомобила, железница и
др. (назив по проналазачу, нем. инжењеру Ру-
долфу Дизелу 1858-1913).
дизентерија (грч. dys- предметак који означава
нешто несрећно, тешко, не-, зло-, énteron
црево, dysenterîa) мед. срдобоља, заразна бо-
лест коју карактерише запаљење цревне слу-
зокоже, заразни пролив.
дизменореја в. дисменореја.
дизна (нем. Düse) млазница, бризгаљка, сужени
отвор за распрскавање гаса, паре или теч-
ности. дизурија (грч. dys, üron мокраћа) мед.
отежано
мокрење, настаје због механичких и психич-
ких сметњи (нпр. код тумора простате). дија-
(грч. dia) предметак y сложеницама са зна-
чењем: кроз, скроз, у, на, дуж, преко, за, уза,
раз-, про-, и др.; уп. диа-. дијабаз (грч.
diabasis) геол. минерал из старијег
палеозојског доба, обично густ и тамнозелен.
дијабаза (грч. diabafnö пролазим, diabasis) про-
лаз, прелаз, газ, брод, мост. дијабетес (грч.
diabainö, diabetes) мед. шећерна
болест која je везана са знатним излучива-
њем мокраће, која je или нормално саста-
вљена (diabetes insipidus) или има y себи ше-
ћера (diabetes mellitus) ; y тежим облицима иза-
зива велико мршављење и малаксалост.
дијабетин (грч. diabetes) мед. левулоза која ce
употребљава код дијабеШичара место обичног
шећера. дијабетичар (грч. diabètes) мед.
болесник који
пати од шећерне болести, шећераш.
дијабетометар (грч. diabètes, métron) мед.
справа
за одређивање количине шећера y мокраћи
(у шећерне болести). дијабл (фр. diable, грч.
diabolos клеветник, лат.
diabolus) враг, ђаво. дијаблерија (фр.
diablerie) ђаволија, несташ-
лук, смицалица; сценски комад y којем главне
улоге имају ђаволи. дијабола 1. (грч. diabolë)
потвора, клевета, опа-
дање; реш. окривљавање противника са назна-
чивањем казне која га очекује. дијабола 2.
(грч. dia кроз, скроз, bolïs, bolîdos
хитнуто) зрно за ваздушну пушку.
дијаболизам (грч. diabolos) ђаволско дело,
ђаволски посао.
дијаболичан (грч. diabolos) ђаволски, сотонски.
дијаболо (грч. diabâllô пребацујем, преведем,
итал. diabolo) врста игре, пореклом из Кине,
слична игри јо-јо. дијаботанум (грч. dia,
botane биљка) мед. биљни
мелем, биљни фластер. дијаглипти (грч.
diâgliptos изрезан, diaglyphein)
tu. фигуре изрезане или издубене y плочи.
дијаглифичан (грч. diaglyphein изрезати) изду-
бен, изрезан, исечен. дијагноза (грч.
diagignôskein, diagnosis) мед. рас-
познавање и утврђивање код болесника извес-
не болести по њеним битним ознакама и поја-
вама. дијагностика (грч. diagnôstikë) мед.
наука или
вештина распознавања и утврђивања болести.
дијагностичар (грч. diagnôstikos) лекар који
уме да распознаје и утврђује болести према
њиховим битним ознакама или симптомима.
дијагностички (грч. diagnosis) мед. што je осно-
вано по поузданим знацима или симптомима;
дијагностички знаци битни знаци или симпто-
ми неке болести. дијагонала (грч. diagönia,
лат. diagonalis) геом.
дуж повучена из једног темена угла, четвороу-
дијагоиапаи 216 днјализа
 гла или многоугла y теме несуседнога угла;
дијагонали фине вунене тканине са косим ша-
рама.
дијагоналан (грч. diagônios, лат. diagonalis) ко-
ји садржи дијагоналу, y правцу дијагонале,
кос, попрек, попречан.
дијаграм (грч. diagrâphein нацртати, diagramma)
фигура или геометријски цртеж; цртеж (или:
нацрт, скица) ради објашњења неког чиње-
ничног стања, ради очигледног представљања
извесних односа, графичко (или: цртежно)
представљање неког стања, статистике, раз-
мера итд.; пресек, просек, слика рада или сна-
ге, план; муз. ноте од пет линија; код гности-
чара: два међусобно укрштена троугла y који-
ма je уписано неко мистично име бога, и који
су им служили као амајлија (Соломоново
слово).
дијаграф (грч. diagrâphein нацртати) апарат за
механичко цртање перспективе према при-
роди.
дијаграфија (грч. dia, graphia) умножавање на
литографском камену цртежа пренесених на
гумирани тафт.
дијаграфика (грч. diagrâphein) вештина прав-
љења скица, вештина скицирања.
дијада (грч. dyâs, dyâdos двоје, двојина) маш.
величина одређена производом двају векто-
ра; биол. пар ћелија настао редукционом де-
обом; хромозом састављен од две хроматиде.
дијадексис (грч. diadéchomai преузимам) насле-
ђе, наследство; мед. прелазак или преображај
једне болести y неку другу; дијадоха.
дијадема (грч. diadéô вежем око, с обе стране,
diadèma) плава или бела трака око чела коју
су, као знак владарског достојанства, носили
персијски краљеви и грчки цареви; круна; жен-
ски украс за главу; владарско достојанство и
власт.
дијадика (грч. dyâs двојство) дијадични систем
бројева Лајбницова најједноставнија подела
бројева y класе, код које ce употребљавају
само две цифре (1 и 0).
дијадоза (грч. diadîdômi раздајем) мед. раздеоба
(или: разилажење) хранљивих твари кроз тело;
попуштање или престанак неке болести.
дијадох (грч. diâdochos) наследник престола; на-
рочито: наследници Александра Великог (ди-
јадоси) y разним деловима~његове државе.
дијадоха (грч. diadéchomai преузимам) мед. в.
ди-јадексис.
дијак (стсл.) манастирски ђак, искушеник; y
средњем веку писар на властелинском дворцу.
дијакивема (грч. diakinèma) мед. размицање,
раздвајање костију.
дијаклаза (грч. diaklâô преламам) <рш. прелама-
ње светлости, преламање зракова; пукотина y
слоју неке стене.
дијаклнза (грч. diaklyzô испирам) испирање
уста; вода за испирање уста.
днјаклизма (грч. diaklyzô) мед. вода за испирање
уста.
дијакриза (грч. diâkrisis) процењивање, распоз-
навање (нарочито ступњева болести).
дијакритичан (грч. diakrînô распознајем) ра-
спозна]ни, КОЈИ je основан на распознавању,
разликовању; дијакритички знаци знаци ко-
ји ce додају основним знацима да би ce обеле-
жиле друкчије звучне вредности; нпр. y нашој
латиници <5, с", ä, z, d, нем. ü, ö итд.); мед.
знаци за распознавање болести.
дијалект (грч. dialégesthai разговарати ce diâlek-
tos) филол. наречје, сваки начин говора који
одступа од општег књижевног говора, и који
je, као такав, y извесним областима изражен y
утврђеним облицима; засш. говор, језик („Зва-
није je свештено поете... Дијалект му вели-
чество творца", Његош Луча микрокозма).
дијалектизам (грч. diâlektos) реч, облик или
израз ограничен на уже језичко подручје, нај-
чешће на дијалект који не улази y осно-
вицу књижевног језика.
дијалектика (грч. dialégomai разговарам, dialek-
tikë) вештина разговарања (било са другима
или са самим собом); вештина научног распра-
вљања, диспутовања; досетљивост, довит-
љивост, доскочљивост y говору; фил. наука о
кретању мишљења кроз противречности, ко-
је ce, y току мишљења, поново укидају (Хе-
гел: „Увиђање да je природа самога мишљења
дијалектика, да оно као разум мора допасти
негатЈшнога самога себе, противречности, са-
чињава једну страну логике". Enzyklopädie
der philosophischen Wissenschaften im Grun-
drisse, § 11; Маркс: „За Хегела je процес ми-
шљења, који он штавише под именом идеје
претвара y самосталан субјект, демиург (тво-
рац, створитељ) стварнога... Код мене, обр-
нуто, идеално није ништа друго до y људској
глави преобраћено и преведено материјал-
но"); окретност и вештина y говору која ло-
гички погрешне закључке уме да наоко прика-
же као тачне.
дијалектичан (грч. dialektikós) који одговара
науци о мишљењу, који je y складу са том
науком; довитљив, доскочљив; који je y на-
речју, дијалекШу.
дијалектичар (грч. dialektikós) вештак y говору
и расправљању; вештак y мишљењу; учени
кавгаџија; физ. онај који уме да ce вешто слу-
жи дијалектиком, који примењује дијалек-
тичку методу.
дијалектологија (грч. diâlektos, logia) филол. на-
ука о дијалектима.
дијалектоманија (грч. diâlektos mania страст)
претеривање y употреби покрајинског језика
y књижевним делима.
дијалелон (нлат. од грч. diallelôn, diâ помоћу,
allëlôn узајаман) лог. дефиниција y кругу, тј.
одређивање помоћу појма који има да ce
одреди; дијалела.
дијалелус (нлат. од грч. trópos diallèlos) лог. за-
кључак y кругу.
дијалема (грч. dialeipô остављам размак, diâle-
imma) прекид, размак, међувреме; мед. болес-
но, нарочито грозничаво стање код наступне
грознице.
дијализа (грч. dia- кроз, luein растворити, ра-
дијализатор 217 дијариј(ум)
 зложити) разлучивање, рашчињавањем, ра-
стварање; мед. поступак одстрањивања из ор-
ганизма супстанци (азотних отпадака, произ-
вода варења и др.) које ce нормално излучују
преко бубрега; користи ce и код тешких тро-
вања; физ. одвајање крисШалоида од колоида
путем осмозе; измена течности; филол. и. реш. в.
диереза и асиндешон.
дијализатор (грч.) мед. апарат за дијализу.
дијалитичан (грч. dialyô) растворан, разоран,
уништаван, који раствара, разара, уништава;
дијалитични доглед врста догледа који од-
страњује боје, ахроматичан доглед.
дијалог (грч. diâlogos) разговор (или: говор) y
двоје; литерарна уметничка форма y антич-
кој филозофији коју су створили соф^исШи,
Сократ и нарочито Платон; пр. дијалошки.
дијалогизам (грч. diâlogos) лит. фигура y којој
су удружени питање и одговор: писац самога
себе пита и одговара, или другог пита, a сам
одговара.
дијалог листа говорни део филмског сценарија.
Писац дијалог листе, који не мора бити и
писац филмског сценарија, зове ce дијало-
гист.
дијамагнетизам (грч. diâ кроз, mâgnës магнетни
камен) својство неких супстанци (бакра, биз-
мута и др.) да им je магнетски пермеабилитет
мањи од пермеабилитета вакуума.
дијамагнетометар (грч. diâ, mâgnës, métron) физ.
апарат за мерење и испитивање дијамагне-
тизма.
дијамант (фр. diamant, лат. adamas, грч. adâ-
mas) мин. кристалисан угљеник, најтврђи, нај-
гушћи, најсјајнији и најскупоценији драги
камен, који ce може брусити само својим соп-
ственим прахом; тип. најситнија врста штам-
парских слова; форш. ров без дна (веома дубок)
за спречавање упада непријатеља y заклон.
дијамантин (фр. diamant) вунена тканина са фи-
гурама и крстићима.
дијамантска боја мешавина ланеног уља и гра-
фита, служи за премазивање гвоздених предме-
та (ограда, капија итд.).
дијамат дијалектички материјализам, в. маШе-
ријализам. Такође поспрдни израз за вулгарни
марксизам.
дијамбус (грч. di-, iambos) мешр. двоструки јамб,
стиховна стопа од четири слога: ^-^-.
дијаметар (грч. diâmetros) геом. пречник, најве-
ћа тетива, тј. дуж која пролази кроз средиште
круга, криве (нпр. елипсе) и везује две тачке
обима.
дијаметралан (грч. diâmetros) up. пречнички, ко-
ји припада пречнику; прш. сасвим, посве, пот-
пуно, нпр. дијаметрално супротан сасвим,
скроз, потпуно супротан.
дијаморфоза (грч. diâ, morphë облик) формира-
ње, претварање y одређен облик.
Дијана (лат. Diana) миш. код старих Римљана
шумска богиња, заштитница дивљих животи-
ња, жена, плодности и новорођенчади, строги
чувар невиности; код Грка Артемида.
Дијана-комплекс (по староримској богињи Ди-
јани) исих. несвесна, потиснута жеља жена да
постану и буду мушкарци. дијанасологија
(грч. dianâssein пунити logia) на-
ука о пуњењу животињских тела.
дијаноегонија (грч. diainoiä мишљење, gone pa-
ђање) фил. наука о пореклу и извору сазнања.
дијаноетичан (грч. dianoia разум) фил. руковођен
разумом, разуман; дијаноешичне врлине су,
код Аристотела, оне y којима долази до изра-
жаја разум (знање, разборитост, мудрост,
уметност), за разлику од етичких врлина, код
којих ce разум појављује као господар жеља и
страсти. дијаноја (грч. dianoia) фил.
мишљење, способ-
ност мишљења, разум; значење. дијапазон
(грч. diâ, pas, сав) муз. код Грка: окта-
ва; данас: обим једног гласа или инструмента;
звучна виљушка - мала метална виљушка која
даје стално утврђен тон а; фиг. распон.
дијапасма (грч. diapâssein посипати између) би-
љни прашак за посипање рана. дијапауза
(грч. dia, paOsis, лат. pausa одмор,
прекид) период потпуног мировања y животу
неке биљне или животињске врсте услед кли-
матских или наследних фактора. дијапедезис
(грч. diapëdâô пробијем, избијем,
diapëdësis) мед. пролажење белих крвних зрнаца
(код тежих обољења и црвених) кроз зидове
капилара. дијапенте (грч. diâ, pente пет) муз.
кроз пет тоно-
ва, тј. квинта. дијапијеза (грч. diâ, pyein
гнојити, загнојити,
pyësis гнојење, загнојење) в. дијапијема.
дијапијема (грч. diâ, pyein) мед. загнојавање,
нарочито плућа, чир y грудима. дијаплазис
(грч. diâplasis) мед. намештање угану-
лог или преломљеног уда, преломљене кости.
дијаплазма (грч. dyâplasma уобличено) мед. киш-
ни облог; облагање или мазање целог тела.
дијаплегија (грч. diâ, plëgma ударац) мед. општа
клонулост, узетост. дијапноика (грч. diapnéô
испаравам) ПЛ. мед.
средства која помажу испаравање коже, сред-
ства која изазивају умерено знојење.
дијапноја (грч. diapnéô исхлапим) мед. благо
испаравање коже, слабо знојење.
дијапозитив (грч. diâ, лат. positivus) слика на
нарочитој стакленој или целулоидној плочи
која ce, помоћу тзв. пројекционе лампе (ски-
оптикона), баца увеличана на платно; слајд.
дијапореза (грч. diapóresis забуна, недоумица,
сумња) неодлучност, неизвесност, сумња (на-
рочито као реторска фигура). дијапројектор
(грч. diâ, нлат. projector) ОПШ . В.
дијаскоп.
дијареа (грч. diarréô протичем) мед. пролив.
дијаризам (грч. dyâô унесрећим, упропастим)
рет. фигура y којој ce нарочито извргава ру-
глу нечија неприлика или неприличност,
нпр.: Личи му као магарцу седло; Видела жаба
где ce коњ поткива, па и она дигла ногу, и др.
дијарија (лат. diaria febris) мед. свакодневна
грозница. дијариј(ум) (лат. diarium) код
Римљана: дневни
дијас 218 дијафав
 оброк, нарочито за кућну послугу; данас:
дневник, књига y коју ce уноси дневни пазар.
дијас (грч. dyâs) двојство, двојност.
дијасирм (грч. diasyrmós) ругање, исмевање; ре-
торска фигура која ce састоји y претераном
умањивању предмета; супр.: хипербола.
дијасистем (грч. diâ(lectos), грч. systemä целина
сачињена од више делова) nume, језлчки си-
стем који je заједнички именитељ групе или
збира дијалеката; језик посматран као збир
или скуп дијалеката.
дијаскеуаст (грч. diaskeuastés, diaskeuakso npe-
рађујем) онај који критички прерађује неко
старо дело, нарочито Хомерове песме.
дијаскоп (грч. diâ, skopéô посматрам) оаш. про-
јекциони апарат за приказивање дијапозити-
ва (слика, цртежа, текстова и др. снимљених
на филму); уп. епископ, скиопШикон.
дијаскопија (грч. diaskopéô свестрано испиту-
јем, разматрам) мед. прегледање болесника
помоћу просветљавања рендгеновим зра-
цима.
дијаскопска пројекција ОПШ. приказивање про-
видних предмета, нарочито прозрачних слика,
на стаклу (дијапозитиву) y пропуштеној
светлости.
дијасостика (грч. diasôzô спасем) мед. вештина
одржавања живота, неговање и одржавање
здравља; Т. средства за одржавање здравља и
живота.
дијаспазма (грч. diâspasma раздвојење, празни-
на, diaspâô развлачим, раздвојим) раздваја-
ње, пауза, станка између два стиха једне
песме.
дијаспора (грч. diaspefrô расипам, diaspora) pa-
сипање, расутост, расејаност; y Новом заве-
ту: Јевреји прогнани из Јудеје и расејани по
другим земљама; y братствима: чланови који
станују одвојено; бот. назив за сваки део би-
љке који ce од ње природно одваја и даље сам
размножава.
дијастаза (грч. diâstasis раздвојеност) хем. ензим
(енцим) или фермент нађен y животињама и
биљкама који дејствује на угљене хидрате и
чини да ce скроб претвара y шећер, те знатно
доприноси метаболизму.
дијастазис (грч. diâstasis) разилажење, растаја-
ње, раздвајање, цепање; зоол. противприрод-
но раздвајање костију или рскавице; бот.
одрођавање, дегенерисање биљака.
дијасталтичан (грч. diastéllô раздвајам, раста-
вљам) који ce раставља, раздваја; који ce ра-
стеже, развлачи, шири.
дијастатичан (грч. diâstasis) х<м. који претвара
скроб y шећер.
дијастема (грч. diastèma) размак, одстојање,
међупростор; муз. интервал.
дијастематичан (грч. diastèma) муз. са међупро-
сторима, са интервалима.
дијастил (грч. diâ, stylos стуб) арх. велика двор-
ница са много стубова; код старих Грка: двор-
ница y којој су стубови били далеко један од
другог за три дебљине стуба.
дијастимометар (грч. diastèma размак, métron
мера) апарат за мерење удаљености, одсто-
јања.
дијастола (грч. diastéllô раздвајам, растављам)
поет. растезање, продуживање, нарочито слога
који je иначе, сам по себи, кратак; физиол.
ширење срца при раду срчаног мишића; рит-
мички ce смењује са скупљањем (систолом);
y грч. граматици: знак за растављање.
дијастолнн крвии притнсак минимални (доњи)
крвни притисак.
днјасхиза (грч. diaschizein цепати) мед. цепање,
одвајање, растављање.
дијасхнзма (грч. diaschizein) мед. в. дијасхиза.
дијатеза (грч. diathesis, diâtithêmi) распоређива-
ње, уређај, устројство, састав; мед. склоност
некој болести; лшгв. глаголско стање, глагол-
ски род, однос између субјекта и радње, од-
носно објекта на коме ce она врши; основна
разлика je између радног (актив) и трпног
стања (пасив), док y грчком имамо и средње
стање.
дијатезе (грч. diathesis) мед. тзв. „основне боле-
сти" или подобности за болести.
дијатека (грч. diatithëmi) 1. савез, уговор; Стари
и Нови завет.
дијатека (грч.) 2. место за одлагање и чување
дијафилмова; збирка дијафилмова.
днјатермазнја (грч. diâ, thermasîa топлота) физ.
особина тела да пропуштају топлотне зраке.
дијатерман (грч. diâ, thermainö грејем) физ. ко-
ји пропушта топлотне зраке; супр.: атерман,
адијатерман.
дијатерманзија (грч. diathermafnö прогрејем)
физ. својство тела да пропуштају топлотне
зраке.
дијатесарон (грч. diâ, oi или ai téssares, tà téssara
четири) муз. чиста кварта; назив за преводе
четири еванђеља, тзв. евангелијске хармоније.
дијатоман (грч. diâtomos подељен) мт. који ce
може само y једном правцу лако делити; физтл.
једноћеличан.
дијатомеје (грч. diâtomos раздељен, растављен)
ПЛ. бот. силикатна алга која стоји између живо-
тињског и биљног царства (од њихових љуш-
турица и нитроглицерина прави ce динамит).
дијатоника (грч. diatonikós) муз. тонски систем
од ступњева y оквиру октаве, поређаних један
за другим y размацима од целих степена и по-
лустепена, који морају бити на одређеним
местима.
дијатонска скала (грч. diateinö истежем, лат. sca-
la лествица) муз. скала y којој тонови стоје y
истом односу према своме основном тону y
којем стоје одговарајући тонови друге скале
према основном тону, који je октава за ос-
новни тон прве скале; дакле, интервали y ди-
јатонској скали нису једнаки.
дијатриба (грч. diatribe) занимање, забава, раз-
говор, обука; критички полемички спис; љут-
ња, претерано оштра критика, памфлет;
пасквила; фил. омиљени метод киничара и
стојика по коме су излагали своја учења: час
озбиљно, час шаљиво, веома сатирично и са
грубим пикантеријама.
дијафан (грч. diaphaînô просијавам, просвет-
дијафанитет 219 дијурна
 лим) провидан, прозиран; дијафане слике
провидне слике на стаклу, нарочито за укра-
шавање прозора; дијафано посуђе стаклено
посуђе, обложено или ишарано златним ли-
стићима, па постакљено; дијафано радирање
фотографско копирање бакрореза итд. на
нарочитој дијафаној, тј. провидној хар-
тији.
дијафанитет (грч. diaphafnö) провидност, про-
зирност.
дијафанометар (грч. diaphafnö, métron) физ.
справа за мерење и одређивање провидности
атмосферског ваздуха.
дијафанорама (грч. diaphainö, orâô гледам, ви-
дим) провидна слика.
дијафаноскоп (грч. diaphaînô, skopéô гледам)
мед. апарат за осветљавање мехура (бешике)
помоћу електричне светлости.
дијафиза (грч. diaphyein прорасти, изнићи) бот.
пупљење, окце, место са кога y биљке избија
грана; зоол. део дуге кости између две јабучи-
це; геол. међуслој.
дијафилм слике које ce односе на једну тему,
снимљене редом на филмску траку ради пове-
заног приказивања.
дијафонија (грч. diaphônéô не слажем ce, y pac-
кладу сам, diaphônîa) првобитно, код Грка:
неслагање y гласу, несклад, дисхармонија, ди-
сонанца; физ. слабљење електричне енергије
која ce преноси жичаним кабловима; фт. не-
слагање, неједнакост; y новој музици, под ди-
јафонијом ce, погрешно, разумева композици-
ја за два гласа.
дијафоника (грч. diaphônéô) в. диакустика.
дијафора (грч. diaphérô) разлика, различност;
неједнакост, неслога, спор; реш. понављање
једне исте речи различитог значења y једној
реченици.
дијафореза (грч. diaphoresis) знојеше; мед. испа-
равање коже, презнојавање.
дијафоретикум (грч. diaphoréô разносим) мед.
средство које помаже испаравање коже, през-
нојавање.
дијафрагма (грч. diaphragma) атш. мишична
пречага која одваја грудну од трбушне дупље;
бот. препона y семеној чаури; ОПШ. покретни
лимени прозорчић (бленда) за отклањање
ивичних зракова код оптичких инструмената.
дијафрагмалгија (грч. diaphragma, âlgos бол)
мед. болест дијафрагме.
дијафрагмитис (грч. diaphragma) мед. запаљење
дијафрагме.
дијафтороскоп (грч. diaphtefrö кварим, skopéô
посматрам) апарат за испитивање загађености
ваздуха.
дијахореза (грч. diachôréô имам пролив) мед. сто-
лица, испражњавање црева.
дијахоретичан (грч. diachôréô) мед. који помаже
уредну столицу.
дијахронија (грч. dia, chronos време) разновре-
меност, догађања y различито време; литв.
историјско приказивање развоја неког јези-
ка кроз разне временске периоде; супр. синхро-
нија.
дијахроничка лингвистика правац y науци о je-
зику чији су методи испитивања усмерени на
историју језика, тј. на испитивање узастоп-
них језичких појава.
дијеза (грч. di-iëmi, фр. dièse) муз. разлика изме-
ђу великога и малог полутона, четвртина то-
на; свака мала промена y тону; „крстић" као
знак да ce једна нота повишава за пола тона.
дијенцефалои (лат. diencephalon) анаш. међумо-
зак, унутрашњи део великог мозга y коме ce
налазе центри за регулисање телесне темпера-
туре, сна, рада унутрашњих органа и жлезда са
унутрашњим лучењем.
дијета (грч. diaitâô лечим, diaita, лат. diaeta на-
чин живота) 1. мед. уредан начин живота (с об-
зиром на храну, пиће, спавање и одмарање);
неговање здравља, нарочито: храна коју y ту
сврху пропише лекар, болесничка храна; др-
жати дијету живети једноставно и умерено.
дијета (лат. dies дан) 2. дневница члана парла-
мента y неким земљама; сабор; време заседа-
ња народних представника (нпр. дијета y Pe-
генсбургу).
дијетар (нлат. dietarius) в. дијетист.
дијетарски (лат. dies дан) који прима дневницу,
дневничарски; прил. дневно, на дан.
дијете (лат. dies дан, нлат. dieta) ил. наднице,
дневнице које прима службеник, народни по-
сланик итд. место сталне плате на име ванред-
них послова; седнице народних посланика.
дијететика (грч. diaitëtikê se. téhnë) наука о на-
чину живота корисном по одржавање здравља.
дијететичар (грч. diaitâô лечим) онај који учи
како треба чувати здравље, пријатељ уредног
и умереног начина живота.
дијететски (грч. diaitâô) умерено, корисно по
здравље; дијететски прописи прописи којих
ce ваља придржавати да би ce очувало здравље;
дијешетска средсШва средства корисна по
здравље.
дијетист(а) (лат. dies дан) слуга или службеник
који ради само за дневницу, дневничар; y ка-
толичкој цркви: свештеник који служи ју-
трење.
дијецан (грч. di-, oîkos кућа, дом) са два дома,
дводом.
дијецеза (грч. dioikêsis газдинство, кућење) го-
сподарство, управа, уређење; од Диоклеција-
на назив за 14 главних делова римског цар-
ства; данас ce употребљава само y црквеној
управи (код православних: владичанство; код
католика: бискупија; код протестаната: паро-
хија која стоји под једним суперинтендан-
том); дијецез/ал/но право званично право, над-
лежно право владике, бискупа.
дијецезан (грч. di-oikéô газдујем, кућим, упра-
вљам) владика или бискуп као управник дије-
цезе; припадник (или: члан) дијецезе.
дијеције (grc. di-, oîkos) бот. дводоме биљке, тј.
оне код којих једна стабла носе само мушке,
a друга само женске цветове, нпр. топола, врба
и др.
дијурна (лат. dies дан, diurna) дневна плата или
награда, дневница.
дијурнист(а) 220 дилетантизам
дијурнист(а) (лат. diurnus) дневничар.
дик (фр. duc, лат. dux) 1. војвода, херцог; y
Француској: степен племства између принца и
маркиза; 2. луксузна лака кола за даме, без
седишта за кочијаша, a ca седиштем за слугу
позади.
дике (грч. dike) право, правда, правичност; миш.
Дике грчка богиња правде и праведне од-
мазде.
дикеархија (грч. dikê, ârhô владам) владавина
права, правна држава; супр. деспоШија.
двкеократија (грч. dikê, kratéô владам) в. дике-
архија.
двкеологија (грч. dike, logia) право, наука о
праву.
дикеополнтика (грч. dikê, politikê) правично
учење о држави, државна мудрост.
днклиније (грч. di-, klinê, легало, постеља) бот.
биљке код којих ce прашници и тучкови не
налазе y једном цвету, него су подељени на
разне цветове, једносполне биљке које имају
или само мушке или само женске сполне ор-
гане.
дикокичан (грч. di-, kókkos језгро) 6<>m. који
има два језгра, двојезгрени.
диколон (грч. di-, kôlon део, одељак) аоеш. песма
која ce састоји из две врсте стихова, диколич-
ка песма.
двкотиледоне (грч. di-, kotylëdôn удубљење, пи-
јавчица) бот. биљке код којих ce, при клија-
њу, јављају два клицина листића.
дикси (лат. dicere рећи, казати, dixi) рекао сам,
рекох, завршио сам што сам хтео рећи, готов
сам; дикси ет анимам меам салвави (лат. dixi
et animam meam salvavi) рекох и спасох душу
своју, тј. сад ми je савест мирна.
диксилевд (no Dixielandu, држави САД) стил y
џезу, настао од регтајма, блуза и маршевске
музике.
диктавдо (лат. dictando) казивањем y перо; зада-
так рађен по казивању y перо.
диктат (лат. dictatum) 1. казивање y перо, зада-
так рађен по казивању y перо; диктандо, дик-
Ше; 2. наређење, заповест; оно што налаже,
сугерира (неке поступке и сл.)-
диктатор (лат. dictator) 1. y староримској држа-
ви: највиши службеник са неограниченом вла-
шћу, која je могла трајати највише шест
месеци, a кога су бирали y изузетно тешким
приликама по државу; 2. онај који неограни-
чено влада, који заповеда, који тражи по-
слушност без поговора.
диктатура (лат. dictatura) звање и власт дикта-
тора; режим који заводи диктатор; неограни-
чена власт.
диктатура пролетаријата државни облик власти
радничке класе (пролетаријата) који она
успоставља да би обезбедила укидање капита-
листичке експлоатације и капитализма и
остварење комунистичког друштва.
диктафон (лат. dictare, грч. phônéo звучим) апа-
рат који, слично фонографу, прима оно што
ce говори и понавља кад треба да ce запише
(служи место стенограма).
диктиван (лат. dicere говорити, dictus) цтм. изја-
ван, исказан, изречан. днктиитис (грч.
diktyon мрежа) мед. запаљење
мрежњаче. диктирати (лат. dictare) казивати y
перо, говори-
ти некоме с тим да онај коме ce говори то
записује; говорити некоме шта треба да ради,
саветовати, заповедати; прописивати, пропи-
сати, нпр. казну. днктовати в. дикШирати.
диктум (лат. dictum) изрека, пословица, место
из неког дела. диктум де омви ет вуло (лат.
dictum de omni et
mallo) лог. основно правило закључивања: што
важи за све, важи и за неке и поједине; што не
важи за неке и поједине, не важи ни за све.
диктум фактум (лат. dictum factum) речено -
учињено, како je речено онако ce и десило.
диктус (лат. dicere рећи, казивати, dictus) име-
новани, поменути, напред поменути. дикцнја
(лат. dictio) језик или стил једног пис-
ца; начин изговора, изражавање. дикционер
(нлат. dictionarium) речник који не
садржи само поједине речи него и фразеологи-
ју једног језика. дилатабилан (нлат.
dilatabilis) протегљив, расте-
гљив, проширљив. дилататор (нлат. dilatator)
мед. отварач, справа за
проширивање, нпр. ране; мишић који проу-
зрокује дилатацију. дилататоран (нлат.
dilatatorìus) који проширу-
је, растеже, развлачи. дилатација (лат.
dilatatio) растезање, ширење,
проширивање; мед. проширење срца.
дилатометар (лат. dilatare, грч. métron) <рш. апа-
рат за мерење запреминског ширења поједи-
них течности. дилаторан (лат. dilatorius) који
развлачи, одуго-
влачи, отеже, одлаже. дилаториј(ум) (лат.
dilatorium) шрав. пропис
(или: наредба) о одгађању рока. дилација
(лат. diffère одгодити, dilatio) одуго-
влачење, одгађање; продужење рока. дилбер
(тур. dilber, перс. dil срце, ber од burden
носити) драган, лепотан, миљеник, онај који
привлачи и осваја срца. дилекција (лат.
diligere, волети, dilectio) љубав,
склоност, оданост. дилема (грч. dilemma)
положај y којем ce човек
налази кад треба или мора да бира између две
подједнако важне ствари; лог. закључак y ко-
јем je прва премиса хипотетичан суд, a друга
дисјунктиван (полилела). дилер (енг. dealer
трговац) трг. самостални трго-
вац који купује и продаје хартије од вредно-
сти y своје име и за свој рачун. дилетавт
(итал. dilettante) пријатељ (или: љуби-
тељ) уметности, онај који ce бави неком
уметношћу или вештином само из љубави
према њој или ради прекраћивања времена
(за разлику од уметника као зналца, стручња-
ка); фт. онај који je y некој струци површан,
недоучен, без стручне спреме. днлетавтвзам
(итал. dilettare) љубав према умет-
дилетантско позориште 221 ДИН
 ностима или вештинама, бављење нечим из
љубави a не по позиву, професионално; фт.
нестручност, површност.
дилетантско позориште позориште y којем
играју они којима глума није струка.
дилигенција (лат. diligentia) брижљивост, пажљи-
вост; ревност, марљивост; ирав. брижљивоизбе-
гавање нехатности y пословима; кон дилиђен-
ца (итал. con diligenza) муз. брижљивост, па-
жљиво.
дилижанс(а) (фр. diligence) брзина, хитрина;
установа за превоз путника, тзв. брза пошта;
поштанска кола.
дилогија (грч. dilogia) двојако значење, двосми-
слица.
дилогичан (грч. dflogos) који ce може двојако
разумети, двосмислен.
дилувијалан (лат. diluvialis) потопски; поплав-
љен; дилувијално тле тле поплављеног зем-
љишта; дилувијални минерали они који су по-
стали услед последњих великих промена y Зе-
мљиној кори које су дошле као последица
поплаве; дилувијални човек преисторијски
човек, прачовек.
дилувиј(ум) (лат. diluvium спирање земље) по-
плава, потоп; поплављена земља; гтл. доба y
развитку Земљине коре када су ледници поче-
ли да ce топе, a које je непосредно претходи-
ло данашњем добу.
дилудиј(ум) (лат. diludium) одмор при гладија-
торским борбама; ПОЗ . време између чинова.
дилуендо (итал. diluendo) муз. гасећи ce, ca по-
степеним ослабљивањем јачине тона док ce
потпуно не изгуби.
дилуенције (нлат. diluentia) мед. средства за раз-
блаживање.
дилуирати (лат. diluere) разблажити, нпр. вино
водом; растворити, растопити, опрати, збри-
сати, разбити (нпр. сумњу, подозрење).
дилуцида интервала (лат. dilucida intervalla) ПЛ.
мед. светли тренуци, тј. тренуци свести и при-
себности код болесника, нарочито умно обо-
лелог; обичније: луцида интервала.
дилуцидација (нлат. dilucidatio) ирав. објашње-
ње, тумачење.
дилуција (нлат. dilutio) разблажавање, раствара-
ње, умањивање јачине.
димензија (лат. di-metiri измерити, dimensio)
мерење, пространство, пружање; замишљене
праве линије помоћу којих ce пространство
неког тела и његових граница (површине, ли-
није), или неког дела простора који предста-
вљамо као празан, могу одређивати и мерити.
Да бисмо то могли одредити, потребне су нам
три димензије, три праве које ce секу под
правим углом: дужина, ширина и висина (или
дубина). Тело има три димензије, оно je тро-
димензијално, површина две, a линија једну
димензију. По теорији релативитета че-
тврта димензија je „време"; уп. координаШни
сисШем.
димензионирати (лат. dimensio) одмерити, изме-
рити пресек, нпр. добро димензионирани зи-
дови зидови чија je јачина добро прорачуна-
та; димензионирано дрво дрво за грађу,
грађа.
димеран (грч. di-, meros део) који ce састоји од
два дела, два члана, двочлан.
диметар (грч. di-, métron) метр. стих који ce ca-
стоји од две стопе или два стиховна такта,
нпр. један јампски стих од четири стопе, ква-
Шернаријус.
димије (тур. dimie, грч. dïmitos) женске широке
чакшире које ce носе уместо сукње.
диминуендо (итал. diminuendo) муз. постепено
тише, све слабије (тј. смањивати јачину то-
нова); декрешендо.
диминуирати (лат. diminuere) смањити, смањи-
вати, умањити, сузити, скратити, попустити
(нпр. y снази, јачини).
диминутив (лат. diminutivum) грам. в. деми-
нутив.
диминуто (шп. diminuto) y шпанској инквизици-
ји: оптужени за јерес који није, по нахођењу
инквизитора, све признао, нарочито онај ко-
ји je издао премало сукриваца (после теме-
љног мучења, овакви су кривци спаљивани на
ломачи као непоправљиви грешници).
диминутор (нлат. diminutor) маш. умалилац, ума-
литељ, одузимак; суптрахенд.
диминуција (итал. diminuere смањити, снизити)
муз. понављање теме најчешће y двоструко
краћим нотним вредностима; супр. аугмента-
ција.
димисија (лат. dimissio) смењивање с положаја,
отпуштање; оставка, захваљивање на служби;
уп. демисија.
димискија (арап. Dimisq-iyy, тур. dimiski) сабља
кована y Дамаску, y средњем веку.
димисориј(ум) (нлат. dimissorium) акт о отпуш-
тању, смењивању.
димитирати (лат. dimittere) в. демисионирати.
диморфан (грч. di-, morphë облик) који има два
облика, двообличан; диморфне биљке биљке
чији ce цветови јављају y два облика; в. ди-
морфизам.
диморфизам (грч. di-, morphë) двообличност; би-
ол. јављање јединки исте врсте y два различи-
та облика (у биљном и животињском свету);
мин. својство неких тела да ce могу, и поред
истоветног састава, појављивати y битно ра-
зличитим кристалним облицима; диморфија.
диморфија в. диморфизам.
дин (грч. dynamis сила) 1. физ. јединица силе y
апсолутном систему мера: сила која јединици
масе (граму) y јединици времена (секунди) са-
општи брзински прираштај од једног центи-
метра y секунди, или сила која масу од једног
грама y једној секунди помери из мира за
један центиметар; по Међународном систему
јединица данас ce за силу као јединица упо-
требљава њутн.
дин (скр. од Deutsche Industrie-Normen) 2. не-
мачке индустријске норме, служе као основа
за индустријске норме и y многим другим зе-
мљама (нпр. y фототехници и штампарству).
дин (перс, тур. din) 3. вера (обично муслиман-
ска), ислам.
днна 222 дионизиј
е
дина (нем. Düne, фр. dune, према келт. din) геол.
пешчани брежуљак, дуг по неколико стотина a
висок по неколико метара, сипина, пешчани
пруд.
динаметар (грч. dynamis сила, métron) ОПШ. ИН-
струменат за мерење моћи увеличавања те-
лескопа.
динамизам (грч. dynamis) в. преанимизам.
дивамика (грч. dynamikê) физ. 1. наука о силама
и о кретањима која те силе производе (део
механике); 2. силе које делују (или сила,
енергија која делује), производе дејство и
управљају њиме y ма каквом облику; муз. мера
којом ce означује јачина извођења.
динамис (грч. dynamis) сила, снага, способност;
(у Аристотеловој филозофији насупрот енер-
гији, стварности) могућност; потенција.
дииамистика (грч. dynamis) учење које матери-
ју и појаве y природи изводи из сила природе.
дииамит (грч. dynamis) разорна материја, меша-
вина 75 делова нитроглицерина са 25 делова
неког другог, еластичног, порозног, али не-
експлозивног тела, обично са инфузоријском
или дијатомејском земљом; ако ce, место са
инфузоријском земљом, помеша са прахом
слабо печеног дрвеног угља, мешавина ce тада
зове целулозни динамит (проналазач швед-
ски хемичар Алфред Нобел, 1833-1896).
динамичав (грч. dynamis) који ce оснива на ди-
намици; способан, који има јако дејство, ко-
ји има своју снагу, који слободно дејствује,
који делује сопственом унутарњом и живом
силом, који je стално y покрету; супр. ста-
тичан.
динамичар (грч. dynamis) присталица динами-
стике.
дииамичка геологија в. геодинамика.
динамо (грч. dynamis) машина за произвођење
електричне струје механичким радом обрта-
њем проводника кроз магнетно поље.
динамоген (грч. dynamis, génos порекло) физ.
ко-ји рађа. који производи силу.
динамограф (грч. dynamis, grâphô пишем) пока-
зивач силе, направа за аутоматско бележење
употребљене силе.
динамоелектрична машина в. динамо.
динамозоизам (грч. dynamis, zôon живо биће)
фил. учење о снази обдареној свешћу и
вољом.
динамологија (грч. dynamis, logia) наука о поје-
диним природним силама.
динамомашина в. динамо.
динамометаморфоза (грч. dynamis, metamorpho-
sis преображај) геол. преображавање руда y ве-
ликим дубинама камене коре под утицајем ве-
ликог притиска, високе температуре и воде y
нове руде.
динамометар (грч. dynamis, métron мера) физ.
на-права (обично са опругом) за мерење
сила, силомер.
динамометрија (грч. dynamis, metri'a) физ. мере-
ње сила; пр. динамометријски.
динар (лат. denarius) новчана јединица y СФРЈ,
Алжиру, Бахреину, Ираку, НДР Јемену, Јор-
даиу, Кувајту, Либији и Тунису, a y Ирану
стоти део ријала.
династ (грч. dynamai могу, dynâstës) владар, го-
сподар; y средњем веку: поседник витешког
имања, властелин, бољар.
династизам (грч. dynâstës владалац) оданост
вла-дару, односно владајућем дому,
приврженост династији.
династија (грч. dynastei'a власт, моћ) владалач-
ка лоза, низ владара исте лозе.
динас-цнгле према ватри веома отпорно камење
од чистог кварца, са малом примесом креча,
гвозденог оксида и иловаче; служи за унутарње
облагање пећи са високим температурама.
дин-душмав (перс, тур. dindüsman) верски не-
пријатељ, заклети непријатељ, заклети про-
тивник.
дине (фр. diner ручак; данашње значење вечера)
главни оброк, y подне или око 5-6 сати по
подне; свечан ручак, гозба.
диника (грч. dïnos вртоглавица) ал. мед. средства
против вртоглавице; тачније: антидиника.
динкс (енг. double-incom no kids два дохотка, a
без деце) израз за истополни пар који живи
заједно.
диносаур(ус) (грч. deinós ужасан, страшан, јак,
saüros гуштер) зоол. горостасан препотопски
гмизавац, до 30 m дуг, чији костур показује
знаке птице и сисара.
динотериј(ум) (грч. deinós, therion звер) изумр-
ла врста препотопског горостасног сурлаша.
динофонитет (грч. deinós, phonë глас) лингв. ја-
чина гласа.
динстати (нем. dünsten) пржити неко јело y по-
клопљеном суду; пирјанити.
дио (итал. Dio, лат. deus) бог; пер Дио! (итал.
per Dio) забога, побогу!
Диоген (грч. Diogenes „онај који води порекло
од Зевса") филозоф из Синопе y M. Азији
(404-323. пре н. е.), назван „пас". Сократов
појам аутаркије подигао je др аскезе која,
одбацујући сваку животну удобност, тражи
крајње одрицање жеља; није признавао посто-
јеће законе и био прототип киничног фило-
зофа. О њему ce прича: да je становао y јед-
ном бурету, да je Александра Великог, кад га
je овај посетио и рекао му да каже једну жељу,
замолио да му ce склони са сунца, да je y
подне no Атини свећом тражио „људе" итд.;
фиг. онај који презире свет, мизантроп.
диода (грч. dis двапут, -odos суфикс од hodos
пут, начин) електронска цев са две електроде:
катодом и анодом; данас ce y електроници та-
ко назива сваки уређај, нпр. полупроводник,
кроз који електрична струја може да ce креће
само y једном правцу.
диоктаедар (грч. di-, oktö осам, hédra седиште,
основа) геол. полиедар са двапут по осам, тј.
шеснаест, површина; пр. диокпшедарски.
диолев врста синтетичке тканине.
диолефини хем. в. диени.
дионизије (грч. Dionysia) Т. светковине y славу
бога Дионизаса код старих Грка, које су ce
поглавито састојале y оргијању и пијанчењу;
уп. баханалије.
дионизиЈСка epa 223 дипломатичар
дионизијска epa рачунање времена од Христо-
вог рођења, које je увео Дионизије Мали (Di-
onisius exìguus), научник из VI века; по њему,
Христос ce родио 754. год. од оснивања Рима.
дионизијски (грч. Dionysos) фил. израз којим
Ниче назива елеменат пун снаге и страствено-
сти y животу и вољи; супр. аполинијски.
Дионизос (грч. Dionysos) миш. пријатељ муза,
бога вина и виноградарства код старих Грка;
Бахус.
диоптер (грч. dia кроз, órao гледам, видим, tò
di'optron, ë di'optra) oam. справа помоћу које ce
једна визирна линија управља на одређену
тачку, нарочито на апаратима за мерење; са-
стоји ce од два дела, од којих je један окре-
нут оку онога који визира, a други предмету
који треба визирати.
диоптрија (грч. dioptron) ОПШ. јединица за мере-
ње јачине сочива (јачина сочива једнака je
реципрочној вредности жижне даљине изра-
жене y метрима), јачина сочива чија je жижна
даљина један метар. Сочиво јако 5 диоптрија
има жижну даљину 0,20m.
диоптрика (грч. diâ, orâô гледам) ОЕТ. наука о
преламању светлосних зракова кроз воду, ста-
кло и др.; анакластика.
диорама (грч. di-orâô гледам кроз) провидна сли-
ка, округла слика на провидној материји ко-
ја, помоћу вештачког осветљавања, показује
промењљиве светлосне тонове (дневне и ве-
черње пејсаже) или тонове боја (зима, алпин-
ско бујно зеленило), понекад са фигурама y
покрету; пронашао Дагер 1822.
диорексин (грч. dioryssö поткопавам) експлозив-
ни прах, мешавина пикринске киселине, дрве-
ног угља, струготине, шалитре и сумпора; хе-
раклин.
диоризам (грч. diorismós ограничавање, одред-
ба) фил. одређивање појма.
диористички (грч. diorizö) ограничавам, одељу-
јем, разликујем) који објашњава, тумачи,
одређује.
диортоза (грч. diorthôsis уређивање) поправља-
ње, побољшавање; мед. намештање, исправља-
ње уганутих или искривљених удова.
диортотичан (грч. diorthoö исправљам) који
исправља, који служи за исправљање (или: на-
мештање, дотеривање).
Диоскури (грч. Dios-kuroi синови Зевсови) миш.
грчки полубогови Кастор и Полидеук (По-
лукс), близанци; фиг. нераздвојни пријатељи;
астр. III зодијачки знак (Близанци) и сазвежђе
на северној небеској хемисфери.
диосмоза (грч. di-, dia-, osmós гурање, тискање)
физ. в. осмоза.
диостоза (грч. di-, ostéon кост) мед. померање
костију.
диотелети (грч. dyo, thélô хоћу) ПЛ. шеол. приста-
лице учења о две природе и две воље y Исусу
Христу; уп. моноШелеши.
диофизити (грч. dyo, physis природа) ал. приста-
лице хришћанске секте која je сматрала да
су y Христу биле две природе, божанска и чове-
чанска; супр.: монофизиШи.
дипеталан (грч. di-, pétalon лист) бот. са два ли-
ста, са два цветна листића.
дипигус (грч. di-, pygë задњица) двојна наказа
која има једну главу и један грудни кош, али
ce тело испод пупка удваја, тако да наказа има
две задњице и два пара ногу, дводупац.
дипирихијус (грч. di-, pyrrichë) метр. двоструки
пирихијус, стиховна стопа од четири кратка
слога:
диплазија (грч. diplâsios двострук) муз. двостру-
ки пијанофорте, са две клавијатуре које сто-
је једна према другој.
диплазијазам (грч. diplâsios двострук) удвостру-
чење, подвостручење.
дипле (грч. diplë) 1. критички знак облика поло-
женог великог слова ипсилона за означавање
погрешног начина читања, као и сумњивих
места y песничким делима, нарочито y драми,
да би ce глумац упозорио, да не погреши y
интерпретирању.
дипле (грч. diplóos двострук) 2. двојнице, врста
фруле.
диплексер (грч. di- два-, дво-, лат. plexus плетен)
уређај за раздвајање два апарата (радио-, ра-
дара или радио- и радара) који користе исту
антену.
диплоидност (грч. dis двапут, двоструко, eidos
лик, облик) биол. биљна или животињска ћели-
ја која y једру има парну гарнитуру хромо-
зома.
диплоја (грч. diplón) анаш. међуплочје, ћелиј-
ски слој између две танке коштане плоче, на-
рочито код костију лубање; бот. унутарња
ћелична маса лишћа и оплоднице.
диплома (грч. diplóo, diploma) повеља, нарочито
она којом ce дају достојанства, слободе, по-
властице, права итд.; повеља о именовању, по-
стављењу, ослобођењу или помиловању; по-
веља којом ce указује почаст, одликовање;
сведоџба о положеном испиту, нарочито на ви-
соким школама.
дипломат(а) (грч. diplóo, diploma) лице које y
међународним односима представља једну су-
верену државу, државник; физ. опрезан и предо-
строжан човек.
дипломатариј(ум) (грч. diploma) збирка повеља.
дипломатизовати (грч. diploma) одржавати везу
са страним дворовима; водити преговоре, пре-
говарати са страним дворовима и владама; фиг.
на углађен начин крити своје мишљење и на-
мере, понашати ce опрезно, мудро и углађено.
дипломатија (грч. diploma) формално посредо-
вање y међусобном општењу између држава,
начела и правила која y томе погледу важе;
званични органи који ce тим послом баве;
умешност y јавном и тајном вођењу прегово-
ра између појединих влада.
дипломатика (грч. diploma) помоћна историј-
ска наука, наука о повељама, тј. вештина чи-
тања и правилног тумачења старих повеља,
утврђивања њихове изворности, оригинално-
сти, времена кад су издане итд.; понекад =
дипломаШија.
дипломатичар (грч. diploma) познавалац и веш-
так y читању и тумачењу старих повеља.
дипломатично издање 224 Дис
дипломатично издање штампан и објављен ру-
копис, текст и сл. без накнадних исправки;
изворно, веродостојно издање.
дипломатски (грч. diploma) повељно, докумен-
тирано, што ce оснива или доказује на основу
повеља; што ce тиче преговора и веза између
држава, што спада y послове једног посланика
на страни; државнички, посланички, амбаса-
дорски; фиг. мудро, опрезно, учтиво, углађено,
са пуно такта; дипломаШски кор (фр. corps
diplomatique) сви представници страних држава
акредитовани на једном двору, код неке вла-
де, дипломатско тело.
дипломација в. дипломатија.
диплопија (грч. diplóos двострук, öps, öpos око)
мед. поремећај вида при коме ce један пред-
мет види двоструко; диплосија, дитопсија.
днплосија (грч. diplóos двострук, öps, öpos око)
в. диплопија.
диплосомија (грч. diplóos, sòma тело) рађање
двоструких наказа (нпр. сијамски близанци).
диподија (грч. di-, pus, podós стопа) мешр. дво-
струка стопа, спајање двеју метричких стопа
y основни метар или такт једног стиха; сизи-
гија.
дипросопус (грч. di-, prósopon лице) наказа са
две сљубљене главе, али тако да ce на њој
разликују два лица.
дипсакус (грч. dfpsa жеђ, dipsakos) мед. болест
жеђи.
дипсетичан (грч. dipsâô жедним) који жедни,
који воли да пије; који изазива жеђ.
дипсодичан (грч. dipsâô) в. дипсетичан.
дипсоманија (грч. dìpsa, mania помама) мед. пе-
риодична неконтролисана страст за пићем;
пијаничко лудило.
диптера (грч. di-, pterón крило) шл. зоол. двокрил-
ци, инсекти са два необрасла крила (муве, оба-
ди, комарци и др.).
диптерални храм арх. в. диптерос.
диптерологија (грч. di-, pterón, logia) зоол. наука
о двокрилцима.
диптерон арх. в. диптерос.
диптерос (грч. di-, pterón) арх. храм ограђен са
два реда стубова; диптерални храм, дип-
Шерон.
диптих(он) (грч. dîptychon двоструко пресавије-
но) двострука табла на склапање; код старих
народа: двострука табла за писање; код старих
хришћана: списак рођених, крштених, умрлих
итд.; ум. слика y два дела, на две табле или два
платна, која ce може склапати.
диптотон (грч. di-, pfptö падам) грам. реч која
има само два падежа.
дипфриз (енг. deep дубок, freeze) апарат, уређај
за дубоко хлађење, замрзивач.
директ (лат. directus прав) СП. y боксу: ударац
испруженом руком тако да рука пође најкра-
ћим путем y правцу противника.
директан (лат. directus) прав, који je y правој
линији, без посредника, непосредан; који ра-
ди без околишавања; пер директум (лат. per
directum) правим путем; директни порези не-
посредни порези нпр. порез на приход; инди-
рекгини иорези посредни порези, нпр. на
животне намирнице итд.; директна Шргови-
на куповање робе из прве руке од произво-
ђача. директива (нлат. directive) упутство,
пропис,
правило о држању y некој ствари, правац рада,
смерница; правац деловања, тока, развоја,
линија по којој ce неко креће или нешто
развија; вођство, руковођење; вој. упутство за
рад (у облику наредбе). директоар (фр.
directoire) управни савет, дирек-
торијум; y Француској револуцији: највиша
управна власт, основана 26. X 1795. a оборена
9. XI 1799; цео период док je та власт трајала;
мода и начин y одевању, намештају и др. која
ce тада појавила и имала класицистичко-ан-
тички карактер. директор (нлат. director)
управитељ, управник,
руководилац; в. диригент. директорат
(нлат. directoratus) управништво,
управитељство, звање и надлежност једног
управитеља; стан и канцеларија управитеља.
директориј(ум) (нлат. directorium) врховна уп-
рава, врховни управни и надзорни савет неког
предузећа, завода, установе и др.; в. дирек-
тоар. директриса (фр. directrice) управница,
управите-
љица, директорка, руководиља; жаш. линија
водиља. дирекција (лат. directio) управа,
врховно управ-
но или надзорно тело y неком предузећу, пар-
тији, друштву и сл.; руководство неке устано-
ве или предузећа; зграда или просторија y
којој ce налази управа предузећа.
дирекциона линија вој. линија правца, нпр. пута-
ња једног зрна. диригент (лат. dirigens)
управљач, управник, ру-
ководилац, руковалац; муз. онај који управља
извођењем музичког дела; y поморском праву:
пословођа паробродског друштва.
дириговати (лат. dirigere) управљати, руководи-
ти, упућивати; муз. управљати извођењем му-
зичког дела. дирижабл (фр. dirigeable)
ваздушна лађа; аеро-
стат са мотором за кретање и апаратима за
управљање.
днрижер (фр. dirìgeur) руководилац игара.
дирименције (лат. dirìmentia) прав. разлози за
развод брака, препреке за брак. диримирати
(лат. dirimere) раставити, развести,
укинути, поништити. диринџити (тур. der
rene, перс. der y, reni мука,
тегоба) мучити ce, радити тежак посао без од-
мора. дирита (итал. diritta) муз. тонска скала;
ала дири-
Ша (итал. alla diritta) no тонској скали, тј.
постепено од једног трна до другог.
дирупција (лат. diruptio) пробијање, пробој,
проламање. дирхам (грч. drachme) новчана
јединица Уједи-
њених Арапских Емирата и Марока. дис (dis)
муз. полутон који лежи између тонова d и
е. Дис староиталски бог подземног
света.
дис- 225 дисјункција
дис- (грч. dis) 1. ирил. y многим сложеницама: два-
пут, двоструко. дис- (лат. dis-) 2. предметак
који одговара на-
шемраз- и изражава разилажење, раздвајање,
супротност уопште. дис- (грч. dis-) 3.
предметак којим ce исказује
рђаво стање, сметња, непријатност или теш-
коћа (у многим, нарочито медицинским, изра-
зима), одговара нашем не-. дисажија (итал.
disagio) разлика по којој je курс
неке валуте нижи од њене номиналне вредно-
сти; ажија. дисакордирати (итал.
disaccordare) не слагати
ce, не саглашавати ce; не звучати складно.
дисартрија в. анартија. дисборзо (итал.
disborso) трг. предујам, издатак,
трошак. дисгеника (грч. dys-, génos род,
порекло) рађање
душевно и телесно заостале деце; супр.: еуге-
ника. дисгрегација (нлат. disgregatio)
рашчињавање,
распадање, распад на састојке. дисгресија в.
дигресија. дисдијаклаза (грч. diâ-, diaklâô
преламам) ОПШ .
двоструко преламање зракова. дисдијапазон
(лат. dis, грч. diâ, pas сав) муз. је-
дан интервал од две октаве. дисектација (лат.
dissecare) в. дисекција. дисектор (нлат. dissector)
онај који врши дисек-
цију. дисекција (нлат. dissectio) расецање
неког тела;
рашчлањавање (или: отварање) леша.
дисемија (грч. dys-, haîma крв) мед. болестан са-
став крви, распадање крви. дисеминација
(лат. disseminatio) сејање, расе-
јавање семена живих бића по ваздуху; фиг. ра-
спростирање (или: разношење, ширење) не-
ког гласа, вести. дисентер (енг. dissenter)
„онај који друкчије
мисли", одступник, јеретик (овако ce назива-
ју y Енглеској присталице свих протестант-
ских цркава који су ce, не толико по учењу
колико по устројству и обредима, одвојили
од државне, епископалне цркве, као презбише-
ријанци, индепенденти, методисШи, бапти-
сти, квекери, нонконформисти и др.).
дисенција (лат. dissentio) разлика (или: разила-
жење) y мишљењу; неспоразум, раздор, не-
слога.
дисерирати (лат. disserere) в. дисертирати.
дисертант (лат. dissertare расправљати) в. gucèp-
тптор. дисертатор (нлат. dissertator) писац
научне ра-
справе; подносилац дисершације универзи-
тету. дисертација (нлат. dissertatio) научна
расправа,
теза, нарочито она која ce подноси универзи-
тету ради хабилитације или добијања док-
торске титуле (инаугурална дисертација).
дисестеза (грч. dys-, asthësis осет, осећај) ucux.
неосетљивост, тупоглавост. дисецирати (лат.
dissecare) расецати, разуђива-
ти, рашчлањавати сечењем. дисидент (лат.
dissident од dissidere седети одво-
јено, по страни) отпадник; онај који je одба-
цио своју веру или напустио своју политичку
странку; противник друштвено-политичког
система своје земље.
дисиденција (лат. dissidentia) расцеп, цепање,
поцепаност; раздор, неслога; различност y ми-
шљењу, нарочито религиозном.
дисидиј(ум) (лат. dissidium) раздор, расцеп, не-
слога, различност y мишљењу.
дисилабум (грч. di-, syllabe слог) грам. реч од два
слога, двосложница.
дисимиларитет (нлат. dissimilaritas) несличност,
различност, разнородност.
дисимилација (нлат. dissimilatio) грам. разједна-
чавање, тј. претварање једног од два једнака
сугласника y неки други сугласник, нарочито
сугласник с дахом (аспират) y одговарајући
Шенуис, нпр. Бакхус место Бах-хус, Сапхо ме-
сто Саф-фо; бот. растварање органске хране y
листу; биол. разарање метаболизма, катаболи-
зам, разарање промена твари y организму, ра-
спадање живе супстанције; уи. асимилација.
дисимиловати (лат. dissimilis) не бити сличан,
разликовати ce; грам. разједначавати.
дисимулатор (лат. dissimulator) онај који нешто
таји или крије, прикривалац, тајилац, при-
творица, лицемер.
дисимулација (лат. dissimulatio) затајивање;
претварање, претворство, прикривање; дво-
личност, лицемерство.
дисинволто (итал. disinvolto) муз. неусиљено,
природно.
дисипатор (нлат. dissipator) распикућа, расип-
ник; димњак са више постраних отвора на гор-
њем делу ради равномерне поделе гасова.
дисипација (лат. dissipatio) расипање, разбаци-
вање; расејаност, непажња; растурање, нпр.
магле, дима; расипање енергије и њено пре-
тварање y облике који ce више не могу поно-
во искористити за рад, нпр. топлота из парне
машине која загреје ваздух.
дисјектан (лат. disjicere, disjectus) разбацан, ра-
стурен, растеран, разасут.
дисјунктиван (лат. disjunctivus) раздвојан, одво-
јан, искључан, раставан, који раздваја, одва-
ја, искључује; противан, супротан; грам. дис-
јункшивне или расшавне реченице независне
реченице које казују радње од којих ce једна
може догодити, a друга не, нпр.: „Или дођи,
или пиши" ; дисјунктивна свеза или... или... ;
лог. дисјункШивни појмови они који су по свом
обиму одвојени један од другог, али оба при-
падају, као родни, неком вишем, општијем
појму, нпр.: човек - жена, пас - мачка; дис-
јунктивни судови судови са дисјунктивним
појмовима, тј. са појмовима који ce међу-
собно искључују (нпр. S je или Yx или Р2);
дисјунктивни силогизам (или закључак) за-
кључак y којем je прва премиса дисјунктивни
суд, a друга потврђује или одриче једну од
алтернатива постављених y првој премиси.
дисјункција (лат. disiunctio) раздвајање, искљу-
чење; противност, супротност; логично раз-
двајање.
диск 226 дискофил
диск в. дискос; рач. ypehaj за складиштење ин-
формација и програма, помоћу магнетног за-
писа, тако да они буду доступни рачунару; мо-
же бити или несавитљива плоча (hard disk) или
танка плоча од савитљиве пластике (floppy
disk). Дискаверер (енг. discoverer
проналазач, изуми-
тељ) најчешће име америчких вештачких са-
теллта. дискант (нлат. discantus) највиши
глас (код деце
и жена), сопран; регистар оргуље, који обухва-
та горњу половину клавијатуре. дискантни
кључ муз. она ознака тонских скала,
лествица, која назначује да с (це) пада на
прву линију. дискатапозија (грч. dys-,
katapinein прогутати,
katâposis прогутање) мед. тешкоћа (или: смет-
ња) при гутању хране или пића.
дисквалификација (лат. dis-, qualis какав, facere
учинити) онеепособљавање, чињење неспо-
собним (или: неподесним) за вршење какве
службе, неког рада; онеспособљеност за врше-
ње нарочитог рада, недостатак способности,
немање важности; искључивање; искључење.
дисквапификовати (лат. dis-, qualis, facere) оне-
способити, учинити (или: начинити) неспособ-
ним (или: неподесним) за вршење какве служ-
бе; прогласити неспособним или неважећим;
СП. некога искључити из такмичења зато што
не одговара прописаним условима такмичења;
обележити некога као недостојног, непо-
добног. дискета (енг. diskette) рач. танка плоча
од пласти-
ке с магнетним записом података за рачунар;
исто што и флопи диск; в. диск.
дискинезија (грч. dis не, kinesis кретање) мед.
отежано пражњење, нарочито код шупљих ор-
гана; најчешће ce подразумева отежано и не-
правилно пражњење жучне кесице.
дискламација (нлат. dis-clamatio) одрицање, не-
признавање; прав. лажно порицање својих оба-
веза. дискоболија (грч. diskos, колут bolê
хитац) ба-
цање дискоса.
дискоболос (грч. diskos, bole) бацач дискоса.
дискографија (грч. diskos, grâphô пишем) попис
грамофонских плоча. дискоидан (грч. diskos,
eidos вид, облик) сличан
дискосу, сличан тањиру, тањираст, плочаст.
диско-клуб (грч.-енг.) обично затворено место y
коме ce скупља омладина да би слушала мо-
дерну музику са плоча и играла. дисколија
(грч. dyskolia) незадовољство, нерас-
положење, туробност, сета; склоност извесних
људи да све ствари и појаве тумаче и гледају y
црној боји; супр. еуколија. дисколоран (лат.
discolor) различите боје, раз-
нобојан, шарен. днсколорација (лат.
discoloratici) обезбојење,
губљење боје, блећење. дисконвенијенција
(нлат. disconvenientia) не-
приличност, непристојност, неприкладност,
нескладност. дисконт 1. (итал. disconto) трг.
в. дисконто.
днсконт 2. (енг. discount умањење цене) прода-
вање и куповање по цени нижој од утврћене
продајне цене; продавница y којој ce таква
роба продаје.
дисконтаит (итал. disconto) трг. лице које даје
меницу y есконт.
дисконтар (итал. disconto) трг. лице које прима
меницу y дисконт, које je дисконтује.
дисконтинуиран (лат. dis-, continuere) прекинут,
код кога je престала веза, без веза; прекидан,
непродужан, који није y вези са законом кон-
тинуитета.
дисконтинуитет (лат. dis-, continuitas продуж-
ност, непрекидност) прекид, престанак, пре-
кидност, непродужност.
дисконтни посао банк. куповање краткорочних
тражбина, нарочито меница, чији рок пла-
ћања још није доспео; уп. есконтни посао.
дисконтни рачун трг. израчунавање садашње
вредности, y готовом, извесне суме (тражбине)
чије плаћање тек, доцније, доспева.
дисконто (итал. disconto, фр. décompte, escomp-
te) трг. одрачунавање, одбијање процената
при исплаћивању меница којима још није
доспео рок плаћања; накнада; уи. дисконт 2.
дисконтовати (итал. disconto) трг. одбити, одра-
чунати; нарочито: менице пре истека рока, по
одбитку извесних процената, за готов новац
купити или продати; дпсконтабилна меница
она која ce издаје поузданим трговачким
фирмама, y које ce не сумња да he их тачно и
на време регулисати.
диско-пират (грч. diskos круг, peiratês гусар) не-
службени издавач грамофонских плоча који не
плапа порез на зараду.
дискордантност (лат. discordare не слагати ce,
фр. discordance) несклад, нескладност; несло-
га, несагласност; геол. нескладно (или: непара-
лелно) лежање једног система млаћих слојева
на неком старијем слоју или поред неког ста-
ријег слоја.
дискорданција (лат. discordia неслога) неслага-
ње, неподударање.
дискордија (лат. discordia) неслога, раздор, не-
сагласност; муз. одступање од правилног тона,
неслагање, несклад.
дискос (грч. diskeüö, diskos) es. округла или
обла, y средини одебела плоча од камена, же-
леза или дрвета за бацање, игра код старих
Грка Beh y Хомерово доба веома позната и
омиљена; y савременој лакој атлетици баца-
ње дискоса поново je оживело: модерни ди-
скос, обично од дрвета или железа има 22 cm y
пречнику, a тежак je 2 kg; y православној црк-
ви: тањир на којем стоји путир (део цркве-
них утвари); бот. унутарњи круг сложених цве-
това, нпр. сунцокрета; диск.
дискотека (грч. diskos круг, thêkë ормар,
сандук) збирка грамофонских плоча;
популараи назив за диско-клуб, локал за
игру.
дискофил (грч. dîskos, philos пријатељ)
љубитељ и познавалац квалитета
грамофонских плоча; пасионирани скупљач
интересантних примера-ка старих и
савремених грамофонских плоча.
дискразија 227 дисолвирати
дискразија (грч. dys-, krâsis мешавина) мед. рђа-
во мешање сокова y телу. дискредитовање
(фр. discréditer) лишавање по-
верења или угледа, озлоглашење, изношење
на рћав глас, наношење штете нечијем до-
бром гласу. дискрепантан (лат. discrepans)
који одступа,
одудара, који ce разликује од некога или не-
чега, који није y складу. дискрепанција (лат.
discrepantia) несагласност,
неслагање, нескладност, несразмерност, раз-
лика; разлика y мишљењу, противречност.
дискретан (лат. discernere раздвојити, одвоји-
ти, discretus раздвојен, одвојен; различит) 1.
ПО себи раЗЛИЧИТ ИЛИ ОДВОЈен; маШ., фил, хем.
дискретна величина величина код које део
претходи целини, величина чији део служи као
мера (стотина као цело састоји ce од 100 једи-
ница); cyüp. континуирана величина, тј. вели-
чина код које целина претходи деловима, ве-
личина која нема мере y себи (јединица ce не
састоји из разломака); 2. који уме разборито
да прави разлику међу стварима и сл., уздрж-
љив, пажљив, смотрен, ћутљив, који уме да
чува тајну, поуздан, поверљив, обазрив, му-
дар, опрезан; 3. дискрешо, кон дискреционе
(итал. discreto, con discrezione) муз. опрезно,
водећи рачуна о главном гласу и о намери
композитора.
дискреција (нл. discretio, фр. discrétion) смотре-
ност и обазривост y говору и понашању, паж-
љивост, уздржљивост; вођење рачуна о осет-
љивости другога; непроливеност, ћутљивост;
нахођење, великодушност или увиђавност (по-
бедиоца); предати ce на дискрецију предати
ce на милост и немилост; a дискресјон (фр. à
discrétion) према нахођењу, на милост и неми-
лост; дискреционе године године зрелости, го-
дине пунолетности; дискреционо доба доба y
којем неко има право да ce одлучи којој he
вероисповести приступити; дискрециони дани
трг. време које ce може још чекати од дана
када меници дође рок па до њеног слања на
протест; дискреционо право право руководи-
оца да по сопственом нахођењу, али y оквиру
закона, донесе нека решења и одлуке.
дискреционаран (фр. discrétionnaire) остављен
увиђавности и личном нахођењу; дискреци-
онарна власт слободно, неограничено право
и власт суда, нарочито председавајућег, да y
току претреса по сопственом нахођењу бира
средства која му ce чине целисходна; дискре-
циони.
дискримен (лат. discernere, discrimen) нешто
што одваја, међа, граница, међупростор; раз-
лика, размак, различност; одсудан или крити-
чан тренутак, највећа опасност, криза.
дискриминанта (лат. discriminare) маш. код одре-
ђивања корена (xi, x2) квадратне једначине:
израз који ce налази под кореном.
дискриминација (лат. discriminare одвајати,
правити разлику, нлат. discriminatio) y међуна-
роним односима: давање мањих права припад-
ницима једне државе него што ce дају припад-
ницима других држава; расна дискриминација
социјалноправни однос y неким државама који
припадницима других paca (нпр. Црнцима и
Јеврејима) и националним мањинама оспора-
ва она права и грађанске слободе што их ужи-
вају припадници владајућег народа; обе-
справљење колонијалних, полуколонијалних
народа или народних мањина од стране влада-
јућег народа.
дискулпација (нлат. disculpatio) оправдавање,
доказивање невиности.
дискурзиван (лат. discursivus) који почива на ра-
зуму, појмован, логички, мисаон; супр. инту-
итиван.
дискурс (лат. discursus, фр. discours) разговара-
ње, разговор; говор, беседа, предавање, изла-
гање.
дискус (лат. discus, грч. diskos) в. дискос.
дискусија (лат. discussio) претресање, расправ-
љање, истраживање разговором, објашњава-
ње путем измене мисли и разних гледишта.
дискутабилан (лат. discutere расправљати) рас-
прављив, претрешљив, који даје повода да ce
о њему расправља; несигуран, неутврћен,
споран.
диск џокеј (ент. disk грамофонска плоча енгл.
jockey џокеј) водитељ радио програма саста-
вљеног од музичких нумера, необавезних раз-
говора с гостима или слушаоцима, реклама и
сл. ; водитељ сличног програма y дискотеци.
дислалија (грч. dys-, laleîn тепати, говорити) мед.
поремећај y изговарању речи услед обољења
или каквог недостатка на спољним органима
за произвођење говора (на језику, уснама, зу-
бима или гркљану).
дислексија (грч. dys-, léxis говорење) мед. неспо-
собност читања услед поремећаја схватања
онога што je прочитано.
дислогија (грч. dys-, logos) «nur. поремећаји y
говору услед недостатка интелигенције.
дислокација (лат. dislocatio) премештање, раз-
мештање; подела, раздеоба; вој. размештај
трупа по извесној области; геол. пуцање Зем-
љине коре и поремећаји који су с тим y вези;
мед. ишчашење, угануће; дислокациона кар-
та мапа из које ce види како су трупе раз-
мештене y некој области.
дисмембрација (лат. dismembratio) распарчава-
ње, раскомадавање, рашчланавање; нарочи-
то: подела једног комплекса земљишта на Ma-
lte делове (парцеле); издвајање црквене опш-
тине из њене досадање парохије.
дисменореа (грч. dys-, mën месец, réô течем)
мед. менструација праћена боловима (као
после-дица недовољне развијености или
неправил-ног положаја материце; код жена и
као после-дица неког обољења унутрашњих
сполних ор-гана или из психичких разлога).
дисмнезија (грч. dis-, mnësis сећање) слабост
памћења.
дисолвенција (лат. dissolventia) ал. средства за
растварање (или: разблаживање, омекшавање,
растављање).
дисолвирати (лат. dissolvere) растворити, ра-
стварати, растопити; распустити, раставити.
дисолубнлан 228 диспозитнв
дисолубилан (лат. dissolubilis) растворљив, ра-
стопљив, растављив.
дисолутан (лат. dissolutus) растворен; необуз-
дан, лакомислен, разуздан.
дисолутиван (нлат. dissolutivi«) растваран, који
раствара, раставан, који раставља, растопан,
који растапа; растворни, растопни, који je
природе раствора (или: растава, растопа), ко-
ји припада раствору (или: раставу, растопу).
дисолуција (лат. dissolutio) растварање, распа-
дање једног тела; распад (нпр. друштва, држа-
ве, брака); необузданост, распуштеност, раз-
вратност; дисолуциони контракт трг. уговор
о разортачењу.
дисонантни интервал муз. онај чије једновреме-
но звучање тонова не задовољава наш слух.
дисонанца (нлат. dissonantia) несклад, неслога,
несагласност, неслагање, раздор; муз. однос
двају или више тонова чије звучање не може
да задовољи, него тражи већу консонанцију (у
секунди, септими, нони и др.) тј. пријатнији
утисак на уво.
дисопија (грч. dys-, ópsis виђење) мед. слабовид-
ност, слабост вида; дисопсија.
дисопсија (грч. dys-, ópsis) мед. в. дисопија.
дисоцијабилан (лат. dissociabilis) неспојив, нез-
дружив.
дисоцијација (лат. dissociatio) раздвајање, ра-
стајање, растурање (неког друштва); ш раз-
лагање хемијског једињења y његове састав-
не делове нарочито дејством топлоте; елек-
тролитична дисоцијација физ. распадање мо-
лекула раствора y простије састојке (јоне);
исих. прекид постојеће везе између појединих
делова личности, који тада делују самостал-
но; може да обухвати и читаве делове, као код
двоструких и вишеструких личности (нпр. по-
борник морала, a лаже и краде).
дисоцирати (лат. dissociare) раставити, раздружи-
ти, растурити, раздвојити.
диспанзер (фр. dispensaire) медицинска установа
за лечење и малу хирургију y којој боравак
не премашује један дан.
диспарагиј(ум) (нлат. dis-paragium) неприличан
брак (са особом из нижег сталежа, нарочито
чланова владарске куће); в. мезалијанс.
диспаратан (лат. disparatus) из основа различан,
неједнак, нескладан; диспаратни појмови лог.
они који не припадају заједничком родном
појму те немају никаквих заједничких озна-
ка, нпр. разум и биљка, јабука и врлина.
диспареунија (грч. dys-, pâreunos супруг, супру-
га) мед. слабо, недовољно расположење жене за
сполно општење; болни сношај.
диспаритет (лат. dis-par) неједнакост, различи-
тост, нескладност.
диспаширати (фр. dispacher) шр. штету претрп-
љену на лађи проценити или накнадити.
диспензариј(ум) (лат. dispendere) завод за бес-
платно давање лекова сиротињи, сиротињска
апотека.
диспензатор (лат. dispensâtes) раздавалац, дели-
лац, приложник; управник, настојник (нарочи-
то y манастирима).
диспензаториј(ум) (нлат. dispensatorium) апоте-
карска књига са прописима за справљање ле-
кова коју издаје санитетски савет; апотекар-
ски зборник.
днспензација (лат. dispensalo) раздвајање,
дељење; разрешавање од неке обавезе или
сметње y појединачном случају, нарочито
код препрека за брак; ослобођење, опроштај;
диспензациони трошкови, новац који треба
платити за једно овакво разрешавање или
опроштај.
диспензирати (лат. dis-pensare) поделити, разде-
лити, раздати; фарм. лекове правити и издава-
ти; ослободити од обавезе, казне или невоље;
опростити.
диспепсија (грч. dys-, pépsis варење, пробава)
мед. поремећаји y органима за варење (желуцу
и цревима), нарочито: слабо варење желуца
услед поремећаја y лучењу сокова за варење.
диспептичан (грч. dys-, pépsis) који тешко вари,
тешко прекувава.
диспептичар (грч. dys-, pépsis) онај који пати од
слабог варења.
дисперзиван (нлат. dispersivus) расипан, рас-
туран.
дисперзија (лат. dispergere расути) физ. дроб-
љење материје на веома ситне делиће; хем.
смеша једне или више материја распршених y
другој материји y облику веома ситних чести-
ца; опт. разлагање белог зрака y спектар при
пролазу кроз призму.
дисперматичан (грч. di-, spèrma семе) физиол.
дво-семен, са два семена.
диспесцнрати (лат. dis-pescere) раставити, раз-
двојити; спорне суме, нарочито y вези са ште-
том на мору, поделити међу заинтересоване
(в. диспаширати); тешке рачуне регулисати.
диспечер (енг. dispatch хитно обавити) 1. службе-
ник који регулише кретање возова на једном
делу пруге; 2. службеник који врши раздеобу
електричне енергије на више електричних
станицамеђусобноповезаних; 3. службеникко-
ји управља целим током производње неког
механизованог предузећа из једног средишта
снабдевеног потребном сигналном апарату-
ром и средствима везе.
дисплазија (грч. dis-, plasis уобличавање, обра-
зовање) биол. развој и раст који одступају од
нормалног типа.
дисплантација (лат. dis-plantatio) пресађивање,
расађивање; премештање.
дисплеј (енг. display изложити) рач. основна пери-
феријска јединица рачунара.
дисплиценција (лат. displicentia) недопадање,
несвићање; дисплиценције пактум (лат. dis-
plicentiae pactum) орав. уговор о раскидању за-
кљученог трговачког посла, уговор о ггашман-
луку.
диспноја (грч. dys-, pnéô дшнем, рпое дисање)
мед. заптив, заптивање, тешко дисање (код те-
жих обољења органа за дисање, срца, извесних
живчаних поремећаја, грознице, механичких
сметњи и др.).
диспозитив (нлат. dispositiva) прав. одлука, реше-
ње, формула пресуде.
диспозитиван 229 дистендират
и
диспозитиван (нлат. dispositivus) који ce тиче
располагања нечим или уређења нечега; који
наређује, прописује, одлучује.
диспозиција (лат. dispositio) распоред, размеш-
тај; сређивање, уређивање, припремање;
план (нпр. за битку); скица, нацрт (расправе,
чланка, предавања); располагање, руковање
новцем, имањем; мед. настројеност за извесне
болести, склоност извесним болестима; ду-
шевно расположење, добра воља; настроје-
ност, нарочита способност за нешто (нпр. му-
зику, науку, злочин, крађу).
диспозициона способност прав. способност распо-
лагања нечим, способност за правне радње
или послове, способност за самостално обав-
љање послова.
диспозициони фонд новац стављен некоме на ра-
сполагање y извесне сврхе, и о којем ce не
мора полагати рачун.
диспозиционо добро трг. роба коју поручилац
неће, због рђаве каквоће или задоцњења, да
прими, него je ставља продавцу на распола-
гање.
диспозиционо ограничење прав. ограничење сло-
боде примања обавеза, задуживања или оту-
ђивања имовине.
диспозиционо право ирав. законске одредбе које
ce примењују ако странке нису уговором дру-
гачије уговориле међусобни однос.
диспондеј (грч. di-, spondeîos) метр. двоструки
спондеј, стиховна стопа од четири дуга слога:
диспоненда (лат. disponenda) вл. оно што je ста-
вљено на располагање, нарочито y књижар-
ству; књиге које je књижар примио ради рас-
продаје, али их није продао те их враћа изда-
вачу.
диспонент (лат. disponens) управник, пословођа,
лице које je овлашћено да управља послови-
ма једне трговачке куће.
диспонибилитет (нлат. disponibilitas) стање не-
чега што je на располагању, расположљивост;
еој. време између активне службе и пензије
(док ce прима аконтација пензије).
диспониран (лат. disponens) расположен, ведар,
добре воље.
диспонирати (лат. disponere) разместити, раз-
мештати, распоређивати, тамо амо поставити,
разредити; средити, уредити, приредити, уде-
сити, спремити (чланак, предавање); распола-
гати, руковати (новцем, имањем); склонити,
расположити, побудити некога на нешто, наго-
ворити.
диспосесија (нлат. dispossessio) opae. лишавање
поседа, лишење поседа.
диспраксија (грч. dispraxia) псих. мала апраксија,
тј. мала неспособност вршења извесних фи-
них кретњи, тачног појимања и разумевања
значења ствари, недостатак разумевања за
практичну употребу појединих предмета.
диспрозијум хем. елеменат из групе ретких зема-
ља, редни број 66, атомска маса 162,5, знак
Dy.
диспропорција (нлат. dis-proportio) несразмер-
ност, неједнакост.
диспропорционалан (нлат. dis-proportionalis) не-
сразмеран, неједнак; претеран.
диспут (лат. disputare) препирка, спор, распра-
вљање, надметање речима.
диспутабилан (лат. disputabilis) споран, коме je
потребно објашњење.
диспутант (лат. disputane) в. диспушашор.
диспутатор (лат. disputator) расправљач, претре-
сач, учесник y диспутовању.
диспутација (лат. disputatio) надметање (или:
борба) речима, нарочито: јавна научна ра-
спра y којој једна страна (опонент) гледа да
побије оно што je друга (респондент или
дефенденШ) тврдила; данас ce још врши ради
добијања академских почасти (инаугурална
диспутација, хабилитациона диспутација,
промоциона диспуШација, лат. disputatio pro
gradu).
дисрекомандација (лат. dis-, фр. recommanda-
tion) рђава препорука, куђење.
дисреноме (лат. dis-, renommée) ружан глас, из-
виканост, озлоглашеност; дисрепуШација.
дисрепутација (лат. dis-, фр. réputation) в. дис-
реноме.
дисреформа (лат. dis-, фр. réforme) рђав (или:
неуспео) преображај или преокрет.
дисруптивно пражњење (лат. disrumpere) физ.
на-гло пражњење електрицитета,
краткотрајно електрично пражњење (за
разлику од елек-тричне струје, код које ce
електричне масе крећу равномерно и трајно
утврђеном пу-тањом).
дисталан (лат. distare стајати одвојено) удаљен
од неке одређене тачке, обично од средишта;
дисталне дражи фшол. дражи које из удаљено-
сти делују на чулне органе (нпр. светлост,
звук).
дистаназија (грч. dys-thânatos) тешко умирање,
борба с душом; супр.: еутаназија.
дистанца (лат. distantia) одстојање, раздаљина,
размак; држати дисшанцу вој. при маршева-
њу: држати прописно растојање; јахање на ди-
станцу дуго јахање (кад ce коњ не замењу-
је); дистантна меница меница на друго ме-
сто, код које су, дакле, место издавања и ме-
сто плаћања различити.
дистанциран (лат. distans) на одстојању; си.
израз за коња који још није стигао ни до
дистантног стуба (који стоји на 200 метара
испред мете) када je победник већ прешао
мету.
дистанцирати ce (лат. distantia размак, разлика)
јавно утврдити разлику од нечијег већ изне-
тог става.
дистанцометар (лат. distantia одстојање, грч.
métron мера) инструменат за одређивање од-
стојања.
дистелеологија (грч. dys-, téleios савршен, пот-
пун, logi'a) фил. учење које пориче целисход-
ност и савршенство света: односи y природи и
култури су нецелисходни и по живот штетни,
те, као такви, апсолутно противрече шеле-
олошком схватању живота и природе.
дистендирати (лат. dis-tendere) мед. силом истег-
нути, растегнути.
дистензија 230 дисфазнја
двстензија (лат. dis-tendere) затегнутост, на-
прегнутост; обим, опсег; дистенција.
днстенција (лат. distentio) в. дистензија.
днстингвиран (лат. di-stinguere) који ce
разлику-
је од других, одличан, отмен, угледан, иста-
кнут. дистинг(в)нрати (лат. di-stinguere)
одвајати,
разликовати нешто од нечега; указивати неко-
ме нарочиту пажњу, одликовати; дистингви-
рати ce одликовати ce, истицати ce.
днстннктан (лат. distinctus) одвојен, засебан,
различит; јасан, разговетан, разумљив.
дистинктиван (нлат. distinctivus) означан, који
одваја, разликује; који одликује; који служи
да обележи разлику y значењу. дистннкција
(лат. distinctio) разликовање, раз-
лика; лог. тачно разликовање појмова; одли-
ковање, отменост, положај; особа од дис-
тинкције, особа од положаја или угледа.
дистих (грч. distichon) метр.в. дистих(он).
днстнхија (грч. di-, stfchos ред) 1. мед. двоструки
ред, нарочито трепавица. дистихија (грч.
distychia) 2. несрећа, недаћа,
зла коб, несрећан случај. днстнхнјаза (грч.
di-, stfchos) мед. стварање дво-
струког реда трепавица (као болест).
днстихичан (грч. di-, stfchos) дворед, са два реда,
дворедан. днстих(он) (грч. distichon) метр.
двостих, два сти-
ха заједно, тј. хексаметар и пентамепшр
(који долазе један за другим). днстокија
(грч. dis-, tiktö родим) мед. рађање
двојака, близанаца. дистоматоза (грч. di-,
stóma уста) мед. труљење
јетре које долази од црва y јетри (Distomum
hepaticum), метиљавост. дистоннја (лат. dis-,
tonus) несагласје, одступа-
ње од правог тона; дистонија неуровегета-
тива мед. поремећај y нормалној напетости
мишића, нерава и крвних судова.
дистонирати (итал. distonare) муз. изићи из првог
тона, одвише високо или одвише ниско (пева-
ти, свирати). дистопија (грч. dis не, tópos
непостојеће место)
најгори од свих светова; противно утопији;
негативна утопија. дисторзнја (лат. distortio)
мед. искривљавање,
ишчашење, угануће неког уда, превртање
(очију), кривљење. днстракција (лат.
distractio) расејаност, непаж-
ња; разонода, разонођење, забављање, заба-
ва; мед. одвајање сломљених или оштећених
удова; прае. отућивање, продаја.
дистрахиратн (лат. distrahere) расејати, разву-
ћи, одвући; збунити, скренути пажњу са нече-
га; разонодити, забављати, забавити, разгали-
ти; мед. одвојити, одвајати поломљене или
оштећене удове. дистрибуент (лат.
distribuens) раздавач, раздели-
лац, раздељивач; дародавац. дистрибунсати
(лат. distribuere) разделити, раз-
дељивати, раздати, раздавати, поделити; раз-
вести, разводити; распоредити, разместити.
дистрибутнван (лат. distributive) разделан, рас-
поредан, размештан, КОЈИ дели, раздељује,
распоређује, размешта; разделни, раздеобни,
распоредни, размештајни; дистрибутиван
појам лог. појам који ce односи на сваки члан
неке скугшне или класе (супр.: колекшиван
појам); дистрибутивно решење прав. судско
решење о подели стечајне масе међу повери-
оце; дистрибутивни број број који казује
колико на свакога долази (по један, по два
итд.); адвербија дистрибутива (лат. adverbia
distributiva) грам. деоии прилози, нпр. делом
-делом, час - час итд.
дистрибуција (лат. distributio) подела, раздеоба,
распоред; лит. кад ce једна општа слика или
један појам не представља једном речи, него
ce разлаже на своје састојке, нпр. „Te OH тур-
ску силу разгледује, прегледује какви су ча-
дори, прегледује коње и јунаке".
дистрнбуционалнзам (енг.) општа теорија јези-
ка америчког лингвисте Л. Блумфилда, наста-
ла под утицајем бихејвиористичке психоло-
гије; њу су, под овим називом, развили и
систематизовали Блумфилдови ученици
(З.С.Харис, В.П.Леимен, Р. С.Велс); веома
утицајна y америчкој лингвистици све до по-
ловине XX века.
дистрикт (влат. districtus) судски срез; срез,
округ, област; одељење; надлежност, дело-
круг.
дистрингас (лат. distringere, distringas) npae. на-
редба о позивању пред суд; пуномоћ за попи-
сивање ствари.
дистрихнјаза (грч. dys-, trix, trichós длака, влас)
мед. в. дистихијаза.
дистрофнја (грч. dys-, trophë храна) мед. проме-
не y ћелијама и ткивима које су последица
неправилне исхране или поремећаја y проме-
ту материја; прогресивна дистрофија ретко
наследно обољење, постепено пропадају ми-
шићи леђа и ногу, a касније захвата и остале;
слабост мишића.
дистрофвчар (грч.) мед. особа оболела од про-
гресивне парализе.
дистрофон (грч. di-, strophe) aoern. песма која ce
састоји од две строфе.
дисулфирам в. антабус.
днсуннја (итал. disunire) разједињење, отце-
пљење; раздор, неслога.
дисунионистн (итал. disunire) ал. присталице
странке којој je цил. разједињење Северо-
америчке Уније.
днсурнја (грч. dys, uron мокраћа) мед. тешкоћа
мокрења; болестан састав мокраће; дисурија
психика (нлат. disuria psychica) немогућност
пуштања мокраће y присуству других, због
стидљивости.
дисутилитет (енг. disutility) y грађанској еконо-
мији назив за психички напор и душевни бол
који појединац трпи због ванредног напора и
продуженог радног времена.
днсфагија (грч. dys-, phageîn јести) мед. тешко
гутање хране, тешкоће и јаки болови при
гутању.
дисфазија (грч. dys-, pbisis изрека, phëmf кажем)
дисфигурација 231 диференцијална тарифа
 тих. сметња y говору услед неспособности да
ce за представе нађу одговарајуће речи.
дисфигурација (лат. dis-, figuratio) унакажавање,
унакажење, нагрђивање, нагрђење, кварење
облика, наказа.
дисхармонија (лат. dis-, грч. harmonia) муз. не-
слагање тонова, несклад, погрешан тон (дисо-
нанција, какофонија); несагласност, неслага-
ње, раздор, расцеп.
дисхармоничан (лат. dis-, грч. harmonia склад)
нескладан, погрешан y тону; који ремети са-
гласност.
дисхемија мед. в. дисемија.
дисхидрозис (лат. dis-, грч. hydôr вода) мед.
кожно обољење на прстима руку и ногу; јавља
ce y облику мехурића (ситних пликова),
напуње-них бистром течношћу и праћених
сврабом.
дисхимија (грч. dys-, chymós сок) мед. рђав (или:
неповољан) састав сокова y телу (поглавито
услед рђаве хране).
дисхроматопсија (грч. dys-, chroma боја, ópsis
вид, виђење) мед. слепило за боје, неспособ-
ност чула вида да y подједнакој мери опажа
све боје спектрума.
дисцептатор (лат. disceptator) пресудилац, суди-
ја y спору.
дисцептација (лат. disceptatio) расправа, распра-
вљање о питању које још није изведено на-
чисто, претрес, дебата.
дисцернирати (лат. discernere) одвајати, разли-
ковати, распознавати, увиђати,сазнавати.
дисцесија (лат. discessio) одлазак, одвајање;
развод брака.
дисцидиј(ум) (лат. discidium) раскидање, раз-
двајање; развод брака.
дисциплина (лат. disciplina) стега, ред, поредак,
запт (школски, војни, црквени); код калу-
ђера: бич, бичевање; наука, грана науке, уче-
ње, научна струка; научни предмет, настава,
наставни метод; дисциплина аркана (лат. dis-
ciplina arcana) тајна наука; шеол. уредба о тај-
нама.
дисциплинабилан (нлат. disciplinabilis) способан
да ce обучи или доведе y ред, који ce може
нечем научити.
дисциплиновати (лат. disciplina) навикнути (или:
навикавати) на стегу, на ред, на запт; држати y
стези,y реду, y запту,y строгости.
дисциплински (лат. disciplina) који ce тиче сте-
ге, реда, запта, заптни; дисциплински посту-
пак истрага претпостављене власти против
службеника због несавесног вршења дуж-
ности и одређивање дисциплинске казне.
дита (итал. ditta) трг. потпис на писму; менице
трговца које има y радњи; име под којим ce
радња води, фирма.
дитеизам (грч. di-, theós бог) веровање y два
бога, двобоштво.
дитеист(а) (грч. di-, theós бог) онај који верује
y два бога, двобожац.
дитетраедар (грч. di-, tètra четири, hédra повр-
шина, основа) геом. полиедар са двапут по че-
тири површине, ектаедар.
дитирамб (грч. dithyrambos) надимак бога Баха,
због његовог тобожњег двоструког порекла од
Семеле и Зевса; поеш. првобитно: бурна и оду-
шевљена песма y славу бога Диониса, Баха,
бога вина и уживања; данас: лирска песма y
којој неограничено влада машта и доводи
песника као y неко бунило, те y највећем
заносу опева и слави земаљску срећу и ужива-
ња (нпр. нека места y Ђачком растанку Бран-
ка Радичевића); фиг. хвалоспев.
дито (итал. ditto) в. дето.
дитомија (грч. di-, témnô сечем) раздвајање,
растављање на два дела.
дитонус (грч. dftonos) муз. интервал који ce ca-
стоји из два цела тона, велика тгрца.
дитопсија (грч. dittos двострук, orâô гледам) в.
диплопија.
дитрохеј (грч. di-, trochaïos) метр. двоструки
трохеј, стиховна стопа од четири слога: - " - ".
диурезис (грч. di-, üron мокраћа) мед. издвајање
(или: лучење) мокраће.
диуретикум (грч. di-, üron) мед. средство које
гони на мокрење; up. диуретичан.
дифалко (итал. difalco) трг. одбитак од целокуп-
ног износа.
дифаматор (лат. diffamator) опадач, клеветник,
пањкало.
дифамација (нлат. diffamatio) ширење ружних
гласова, клеветање, опадање, оговарање; ди-
фамацио цивилис (лат. diffamatio cìvilis) прав.
када ce неко хвали и размеће како има на
нешто веће право но неко други.
дифамија (лат. diffamare) клеветање, потвара-
ње, опадање, оговарање.
дифамирати (лат. diffamare) изнети (или: изно-
сити) на рђав глас, озлогласити, озлоглашава-
ти; разгласити, разглашавати.
диферентизам (лат. differre разликовати ce) в.
детерминизам.
диференција (лат. differentia) разлика, раз-
личност; нетачан износ; маш. разлика, део за
који je нека величина већа или мања од дру-
ге; вишак, мањак, дефицит; несугласица; не-
слагање.
диференцијал (лат. diffère разликовати ce) маш.
бескрајно мала (инфинитезимална) разлика
између узастопних вредности непрекидно про-
менљиве величине; шех. код моторних возила:
спона (веза) између мотора - мењачке кутије
(разводника брзине) - и точкова.
диференцијална бремза шех. кочница са двостру-
ким дејством.
диференцијална психологија наука која ce бави
разликама y душевним способностима поједи-
наца, нпр. психологијом разлика y сполу, y
способностима, психологијом типова, разли-
кама y узрасту итд.; психологија индивидуал-
них разлика, индивидуалних варијација ду-
шевног живота и њихове узрочне зависности.
диференцијална тарифа систем y обрачунавању
наплате подвоза на железницама, по којем,
код превоза y масама (жита, дрва, угља и сл.),
што je веће одстојање подвозни ставови би-
вају сразмерно све мањи; изузетан подвозни
став.
диферевцијалне царине 232 днхогамиј
а
диференцијалне царине трг. царине које ce за
робу исте врсте различито, тј. по неједнаком
царинском ставу, обрачунавају; циљ им je по-
магање домаће трговине (смањивање царин-
ског става за домаће трговце), или олакшава-
ње односно отежавање увоза из извесних држа-
ва; изузетна (или: повлашћена) царина.
диференцијални испит допунски испит који сту-
дент полаже из предмета које није учио y
претходној фази, да би наставио школовање
под новим условима.
диференцијални количник маш. однос промене
функције и њеног аргумента (независно про-
менљиве).
диференцнјалнн посао трг. берзански посао
(или: трговање вредносним хартијама) при
чему ce хартије стварно не издају, него ce
само прима или надокнађује разлика, уколико
су скочиле или пале y вредности.
диференцнјални рачун маш. део више анализе
који учи како ce изналази вредност диферен-
цијала.
диференцнјални тон физ. трећи тон који ce чује
када истовремено звуче подједнако јако два
тона различите висине и чија je висина једна-
ка са разликом броја трептаја она два тона.
диференцијални царински систем трг. систем по
којем ce царински ставови за увозне и извозне
артикле за поједине земље, y које ce ти арти-
кли увозе или из којих ce извозе, различито
регулишу и обрачунавају.
диференцијално плаћање исплата разлике пале
вредности државних хартија или акција.
днференција спецнфнка (лат. differentia specifi-
ca) лог. в. под дефиниција.
диференцијација (лат. differentia разлика) ут-
врћивање разлике (обично код оних који су ce
дотле водили као јединствени).
диференцирање (лат. differre) физ. стварање раз-
лика и различности из истоврснога, одвајање,
рашчлањавање нечега истоврсног y разноврс-
не делове; маш. изналажење вредности колич-
ника двеју бескрајно малих величина или ди-
ференцијала.
диференцирати (лат. differre разликовати ce)
разликовати, правити разлику; маш. изналази-
ти диференцијал.
дифесија (нлат. diffessio) непризнавање; судско
непризнавање важности или оригиналности
једног документа.
дифесиона заклетва (лат. diffessio jurata) орав.
непризнавање и одрицање заклетвом неког
дела, нарочито оригиналности рукописа или
потписа.
дифнденција (лат. diffidenza) неповерење, по-
дозревање, неверовање.
дифизер (фр. diffuseur) апарат за извлачење ре-
пиног сока (у фабрикацији шећера).
дифилан (грч. di-, phyllon лист) са два листа,
дволист.
дифиндирати (лат. diffindere) цепати, расцепи-
ти; шрае. прекинути парницу и одложити je за
други дан.
дифисија (лат. diffissio) цепање, расцепљивање;
прав. одлагање претреса.
дифицилан (лат. difficilis) тежак, мучан, незго-
дан, који прави тешкоће, кога je тешко задо-
вољити, нпр. дифицилан човек; строг, упоран,
јогунаст, тврдоглав.
дифлуентан (лат. diffluens) који ce разлива, рас-
пада, раствара.
дифлуенција (лат. diffluere) разливање, распа-
дање, растварање.
дифозген (грч. di, fös светло, genesis постанак)
етар хлорне мравље киселине; бојни отров
који изазива гушење.
дифоииј(ум) (грч. di-, phônë глас) муз. компози-
ција са два гласа.
диформан (фр. difforme) нагрдан, наказан, ру-
жан; нескладан.
диформвтет (фр. difformité) наказност, накарад-
ност; несразмерност, несклад.
дифракција (нлат. diffractio) ломљење, прела-
мање, савијање; физ. спајање светлости услед
проласка кроз узан процеп, отвор или поред
уског непровидног тела и настајање појава
које почивају на интерференцији.
днфтерија (грч. diphtéria одрана и учињена ко-
жа) мед. акутна и веома заразна болест која ce
одликује запаљењем слузокоже душника,
ждрела.
дифтеритис мед. в. дифтерија.
дифтонг (грч. di-, phthóngos глас) грам. двоглас-
ник, тј. два разна самогласника који су споје-
ни y један слог (нпр. ао, ео, ио, итд.).
дифтонгирање (грч. di-, phthóngos) грам. претва-
рање простог гласа y двогласник.
дифузан (лат. diffusus) расут; опширан, разву-
чен; дифузна светлост расута светлост, y
свима правцима одбијена (рефлектована)
светлост.
дифузија (лат. diffusio) разливање, ширење, ра-
спростирање; претерана опширност и разву-
ченост y говорењу и писању; физ. међусобно
мешање разних гасова и течности.
дифузиометар (лат. diffusio, грч. métron мера)
апарат за мерење брзине мешања разних вр-
ста гасова.
дифузионизам (лат. diffondere) раширити, ра-
спростирати) учење које порекло културних
појава y неком подручју тумачи њиховим
преношењем и примањем са стране.
дифузиони поступак начин добијања сока путем
осмозе из веома ситних режњића pene (уведен
1865. y фабрикацију шећера).
дифузор (лат.) конусно проширен канал који
служи да успорава брзину струјања течности
или гасова, да појачава статички притисак.
днфундирати (лат. diffundere) излити, разлити,
растурити, раширити; мешати ce дифузијом;
проћердати, спискати (новац, имање).
дихексаедар (грч. di-, héx шест, hédra
површина) геом. полиедар са двапут по шест,
тј. дванаест, површина; up. дихексаедарски са
двапут по шест површина; дихексагонална
пирамида в. дидодекаедар.
дихогамија (грч. di'cha двоструко, gâmos брак)
бот. двоструки брак, начин оплођавања код
биљака при којем ce сполни органи развијају
дихордијум 233 додекаедар
 једни за другима, дакле, не y исто време: код
прошерандрије пре сазревају мушки, a код
протерогиније женски сполни органи.
дихордијум (грч. di-, chordê жица) муз. инструме-
нат са две жице.
дихотоман (грч. dîcha двоструко, témnô сечем)
подељен на двоје, рачваст.
дихотомија (грч. dichotomïa, dicha на два, tém-
nô) подела на два дела, подела која садржи два
члана, подела рода на две врсте; месечева ме-
на (фаза) када ce види половина његовог осве-
тљеног колута; псих. подела човечјег бића на
душу и тело; лог. подела на две врсте, пози-
тивну и негативну; бот. рачвање.
дихроизам (грч. dïchroos, ди-, chrös боја коже,
маст) двобојност, двоструко мењање боја.
дихроматичан (гр. di-, chroma боја) y две боје,
двобојан.
дихромија (грч. di-, chroma) биол. различита обо-
јеност истих органа.
дихроскоп (грч. dïchroos, skopéô гледам) инстру-
менат за посматрање и утврђивање дихроизма
кристала итд.
дихтунг (нем. dicht густ, збијен) чеп, заптивач.
дицефалан (грч. di-, kephalë глава) двоглав.
дицефалиј(ум) (грч. di-képhalos) мед. наказа ро-
ђена са две главе.
дицијан хем. в. цијан.
дицис грација (лат. dicis gratia) в. дицис кауза.
дицис кауза (лат. dicis kauza) ради форме, за
љубав форме, колико да ce каже, само изгледа
ради; дицис грација.
диџеј (скр. dj од енг. disc-jockey) в. диск-џокеј.
дјус (енг. deuce двојка) ситуација y тенису,
пинг-понгу, одбојци и сл. када су поени изјед-
начени, a једној страни су потребна два уза-
стопна да би победила.
дјути фри шоп (енг. duty-free бесцарински, shop
радња) трговина ослобођена царинског по-
реза.
до (лат. dare давати, дати, do дајем) до ут дес
(лат. do ut des) прав. дајем, да би и ти дао; до
ут фацијас (лат. do ut facias) ja дајем, a ти да
радиш.
доајен (фр. doyen) старешина, најстарији по
реду примања y неком друштву, некој устано-
ви, најстарији по годинама; декан, старешина
факултета; доајен дипломатског кора страни
посланик који je најдуже акредитован на не-
ком двору или при врховној управи неке држа-
ве; најстарији по служби.
доалиј(ум) (нлат. doalium) ирав. имање које
остаје, после мужевљеве смрти жени на ужива-
ње, удовички део; доаријум.
доариј(ум) (нлат. doarium) opae. в. доалијум.
доберман племенита paca naca, укрштање не-
мачког овчарског пса и великог пинчера, од-
личан полицијски пас (назван по одгајивачу А.
А. Доберману).
дова (тур. dua, apan. du'ä) молитва; благослов.
дога (енг. dog) род великих и снажних naca;
енгле-ска, немачка дога, булдок и др.
догана (итал. dogana) царинарница.
догер (хол. dogger) холандски рибарски чамац.
догма (грч. dokéô мислим, dogma мишљење)
правило, поука; y класичној књижевности Гр-
ка: филозофско правило; y Новом завету:
царска наредба, законска одредба, закључак
црквеног сабора (концила); хришћонске догме
формулисана хришћанска начела која садрже
сазнања о богу, свету и о божанским одредбама
које су y вези са спасењем човека.
догматизам (грч. dògma) физ. слепо прихватање
неког учења као истине коју не треба или
није дозвољено проверавати. У политичкој
теорији и пракси под овом ce речју подразу-
мева такав начин мишљења и деловања који
тежи да своја схватања и погледе на свет пре-
твори y непроменљиве истине, a своју праксу
приказује једино исправном и једино могу-
ћом, a све то y циљу заустављања прогресив-
них и револуционарних кретања.
догматизовати (грч. dogmatïzô доносим одлуку,
одређујем) постављати научна тврђења; пре-
давати о догмама; говорити одлучним, одсеч-
ним и убедљивим тоном; говорити о нечему с
висине.
догматика (грч. dògma мишљење) целина или
систем учења једне филозофске или религи-
озне школе; нарочито: систематско научно
излагање хришћанских учења о богу или ве-
ри, искључујући учења о дужностима и мора-
лу (део систематске теологије).
догматицизам фил. в. догмашизам.
догматичан основан на догми, који ce тиче дог-
ме, учења о вери; неиспитан, некритичан, без
доказа; који прима или тврди нешто једно-
ставно, без образложења и доказа.
догматичар (грч. dògma) онај који учи правили-
ма вере; физ. првобитно: онај филозоф који
je, за разлику од скептичара који су y све
сумњали, уопште постављао позитивна твр-
ђења и учења; по Канту, догматичари су они
који постављају позитивна метафизичка
тврђења не питајући да ли човечји разум
уопште има права на таква тврђења; фиг. онај
који поставља тврђење без довољног оправда-
ња и који ce, упркос противразлога, упорно
придржава тих тврђења.
догматолатрија (грч. dògma, latrei'a обожавање)
слепа и некритична приврженост неком те-
олошком или филозофском учењу или ме-
тоду.
додариј(ум) (нлат. dodarium) в. дотаријум.
додека- (грч. dödeka) предметак y сложеницама
са значењем: дванаест.
додекагинија (грч. dôdeka, gynë жена) ал. бот.
ред Линеовог система биљака које имају
једана-ест или дванаест тучкова.
додекагон (грч. dôdeka, gônia угао) геол. дванае-
стоугаоник.
додекадактилон (грч. dôdeka, dâktylos прст)
анаш. дванаестопалачно црево, дванаесник; ys.
дуоденум.
додекадика (грч. dödeka) маш. систем рачунања
дванаестицама, a не десетицама као y декад-
ном или децималном сисШему.
додекаедар (грч. dödeka, hédra површина, осно-
додекандрија 234 докумен(а)
т
 ва) геом. тело ограничено са дванаест правил-
них петоуглова (пентагонални додекаедар).
додекандрија (грч. dôdeka, andria мушкост) бот.
XI класа y Линеовом систему биљака: цветови
са 12 до 19 прашникових кончића y једном
хермафродитном цвету.
додекапеталан (грч. dödeka, pétalon лист) бот.
који има дванаест цветних листића.
додекарх (грч. dôdék-archos) члан владе дванае-
сторице.
додекархија (грч. dödeka, archö владам) влада-
вина дванаесторице.
додекафонија (грч. dödeka дванаест, föne глас)
метод компоновања y модерној музици који
ce, према Арнолду Шенбергу, састоји y стал-
ној примени низа од дванаест различитих то-
нова.
доза (шв. dosa, дан. daase, арап. tassali) 1. кутија
за чување сувих твари, супстанца (шећера,
дувана и др.).
доза (грч. didomi дајем, dósis давање) 2. давање,
нарочито: давање лека: количина материје
(твари) која улази y састав неког лека; коли-
чина лека коју треба дати болеснику; дозис.
дозер (енг. dozer булдожер) машина настала од
трактора (гусеничара или точкаша), опрем-
љена специјалним ножем; служи за површинско
откопавање и гурање земље на краће одсто-
јање; уп. булдожер.
дозиологија (грч. dósis давање, logi'a) мед. наука
о давању лекова с обзиром на количину.
дознрање (грч. dósis) мед. одређивање количине
твари, материје која треба да уђе y састав
једног лека: одређивање количине лека који
треба дати болеснику.
дозирати (грч. dósis) мед. одредити количину ма-
терије која треба да уђе y састав једног лека:
одредити количину лека коју треба давати бо-
леснику.
дознс (грч. didômi, dósis) в. доза 2.
док (енг. dock) најунутарњији део пристаниш-
та, водени базен снабдевен бранама и устава-
ма како би могао стално имати дубоку воду
ради пријема натоварених бродова; суви док,
радионица за грађење и оправку бродова, ози-
дан базен, толико дубок да може примити
брод. Када брод уђе y такав док, вода ce из
њега исцрпе, a брод ce спусти и задржи на наро-
читом постољу. Пошто га оправе, вода ce по-
ново пусти y базен и брод опет исплови. Пли-
вајући док подиже ce тамо где не може бити
суви. Такав док ce помоћу воде потопи и брод
на њега наседне; затим ce вода исцрпе и он,
заједно са бродом, изиђе на површину; хидра-
улички док сличан поступак, само помоћу
ваздуха.
докер (енг. docker) лучки радник који ради на
утовару и истовару бродова.
докет (енг. docket) трг. писмо са списком посла-
не робе; списак, листа робе.
докетизам (грч. dokeîn чинити ce, dokema при-
вид) учење да je Христос имао само привидно
тело, и да су цело његово земаљско постојање
и патња били само привид.
докнмазија (грч. dokimasia) испитивање, истра-
живање; y старој Атини: нарочити испит кан-
дидата за неки положај y државној служби с
обзиром на њихове грађанске способности и
спрему; хем. вештина испитивања (докимази-
ологија; докимастика).
докимазиологија (грч. dokimâzô, испитујем, 1о-
gi'a) хем. в. докимазија.
докимастика (грч. dokimâzô) ш в. докимазија.
докјард (енг. dockyard) поморски магазин y при-
станишту или y бродоградилишту.
докса (грч. dóxa) слава, глас, углед, част, мисао.
доксат (тур. doksat) отворен или затворен трем
на старим варошким кућама, обично изграђен
као истурени део на спрату.
доксограф (грч. dóxa мишљење, слава, grafo пи-
шем) антички писац сакупљач и тумач мудрих
изрека.
доксозофија (грч. dóxa, sophi'a мудрост) умиш-
љена мудрост, мудрост наоко.
доксологија (грч. dóxa слава, глас, углед, мне-
ње, logfa) слављење и величање бога, завршна
формула свих источноправославних пропове-
ди и евангеличког оченаша.
доксоманнја (грч. dóxa manìa помама, лудило)
претерано частољубље.
доктор (лат. doctor) учен човек, научник; титула
највишег академског достојанства (у теоло-
гији, правним наукама, филозофији, нарочи-
то y медицини) ; y обичном животу: лекар;
док-Шорска диплома сведоџба о добијеној
док-торској титули.
докторанд (лат. doctorandus) онај који ce спре-
ма да полаже докторски испит; кандидат за
доктора.
докторат (нлат doctoratum) докторски испит,
докторска титула.
докторирати (лат. doctor) положити докторски
испит, тј. с успехом одбранити докторску ди-
сертацију, бити проглашен за доктора једног
факултета.
доктрина (лат. doctrina) ученост; наука, учење о
нечему изложено као систем; научно тврђење
које не води рачуна о стварности или ce не
осврће на њу; y црквеном смислу: поучавање
y хришћанској религији, катибизам.
доктринар (лат. doctrina) човек који своја схва-
тања и своје назоре заснива на већ усвојеним
принципима (начелима), који за њега, a да их
поново и не испитује, важе као сигурни и не-
сумњиви; онај који тежи да конзеквенце сво-
јих схватања оствари, приведе y дело без об-
зира да ли je стварност за то већ дозрела, или
без обзира што je уопште и очевидно немогу-
ће да ce ти принципи остваре.
доктринаран (лат. doctrina) учен; који има више
поверења y своје мишљење него y оно чему га
уче искуство и живот; претерано тачан. пе-
дантан.
докумен(а)т (лат. docere поучавати, показивати.
documentimi) писмен доказ, исправа, noBc.ba:
документум приватум (лат. documentimi pri-
vatum) приватна исправа, тј. она коју није
издала власт; документум публикум (лат. do-
документалист 235 доминиканац
 cumentum publicum) јавна исправа, тј. она ко-
ју je издала власт. документалист (лат.
docere поучавати, покази-
вати) особа која професионално истражује,
бира, класира, користи и даје на увид доку-
мента и податке. документаран (нлат.
documentarius) исправни,
повељни, који ce оснива на исправама, пове-
љама; чињенички доказан, који може доказати
(или који доказује) на основу чињеница.
документарист (нлат. documentarius) 1. онај чи-
ји радови имају документарни карактер; 2.
режисер документарних филмова.
документарни филм врста филма y коме ce без
игране радње и глумаца приказују појаве и
догађаји из живота. докумеитовати (нлат.
documentare) писмено по-
сведочити, поднети доказ, поткрепити докази-
ма; открити. долама (тур. dolama) врста
старинске мушке и
женске ношње од чохе са дугим рукавима који
су затворени или разрезани. долан врста
хемијског (синтетичког) влакна. долап, долаф
(перс. düläb, тур. dolap) 1. ормар
са полицама, узидан или причвршћен уза зид;
2. уређај за наводњавање - точак који покре-
ће коњ; 3. сандук, ковчег. долар (енг.
dollar) новчана јединица САД =
100центи; употребљава ce и у: Аустралији,
Канади, Либерији, Новом Зеланду, Родезији
и Тринидаду и Тобагу. долентементе (итал.
dolentemente) муз. в. до-
ленто. доленто (итал. dolento) муз. са болом,
болно, туж-
но, жалосно. долихокефалија (грч. dolichós
дугачак, kephalë
глава) својство лубања којих je ширина ма-
ња од четири петине дужине; долихокефали
људи који имају такву лубању.
долихоцефалија в. долихокефалија. долмен
(бретонски dol сто, men камен) миш. улаз
y доњи свет y облику женског полног органа;
археол. келтски надгробни споменик од два
усправна камена и трећег као кров. долозан
(лат. dolosus) преваран, злонамеран, ко-
ји намерно наноси штету. доломит мин.
безбојан кристаласт кречњак, али
га има и бела, жута, сива, смеђа и црна; има
редовно примеса железа и мангана, a y неким и
кобалта; Доломити доломитске планине, на-
рочито y јужној Тиролској. долор (лат. dolor)
бол; долорес (лат. dolores) ил.
болови, патње.
долорозо (итал. doloroso) муз. в. доленто. долус
(лат. dolus) превара, лукавство; злонамер-
на превара, пакост, злоба. долче (итал. dolce)
муз. слатко, умилно. долче вита (итал. dolce-vita)
сладак живот, забав-
љање, уживање. долче кон утиле (итал. dolce
con utile) угодно e
корисним, спојити лепо и корисно. долче
фар нијенте (итал. dolce far niente) сладак
нерад, блажена беспослица. дом (лат.
dormis, нлат. doma, фр. dome, итал.
duomo) 1. саборна црква, столна (или: главна)
црква (надбискупа, бискупа или каптола);
главна црква y граду, нарочито она чији je
кров израђен y кубетима; y ширем смислу: сва-
ки кров израђен y кубетима и свака грађевина
са таквим кровом; шм. скупљач суве паре.
дом (порт. dorn) 2. в. дон. дома (нлат. doma)
кров y облику кубета. доманијалан (лат.
dominium, нлат. domanium)
који ce тиче крунских, владарских или држав-
них добара. доманијализовати (нлат.
domanium) претворити
y владарско, крунско или државно добро.
домен(а) (лат. dominium, фр. domaine) владар-
ско, крунско добро; ил. крунска имања, зем-
љишта и поседи који су одређени за издржава-
ње владаоца, његовог двора и за подмиривање
његових специјалних издатака; државна до-
бра; круг делања, делокруг, поље рада,
област, подручје, струка. доместикација
(нлат. domesticatio) припитом-
љавање, укроћавање, навикавање на послуш-
ност. доместикс (енг. domestics) врста
грубе и јаке
памучне материје. доместикус (лат.
domesticus) домаћи, кућни,
кућевни, породични; завичајни, унутарњи,
нпр. рат. домина (лат. domina) госпођа;
домаћица; вла-
дарка; настојница васпитног завода, опатки-
ња, игуманија. доминанта (итал. dominante)
муз. пети тон y дија-
тонској скали тонова, тј. главни тон; фил.
главна компонента неког збивања која му
одређује правац. доминантан (лат. dominans)
који влада, господа-
ри, надмоћан, главни, претежан. доминат
(лат. dominatus) власт, владање, госпо-
дарство; облик владавине што га je импера-
тор Диоклецијан био завео y старом Риму.
доминатор (лат. dominator) владар, господар.
доминатрикс (лат. dominatrix) владарка, госпо-
дарица. доминација (лат. dominatio) власт,
влада, влада-
ње, господарство; надмоћност. домине (итал.
domino) ш. камене или коштане
плочице којима ce игра позната друштвена
игра домино; в. домино 5. доминиј(ум) (лат.
dominium) право владања; по-
сед, својина, право својине; слободан посед,
ритерско имање. доминика (лат. dominica se.
dies) дан господњи,
недеља; бискупски двори, резиденција.
доминикалан (нлат. dominicalis) господарски,
властеоски; господњи, господов; доминикал-
ни порез порез који плаћају на своје прихо-
де поседници и свештеници, и који je, обич-
но, мањи од пореза осталих пореских обвезни-
ка (у неким државама Запада).
доминикалије (нлат. dominìcalia) одсеци из
еванђеља или посланица који ce, o недељним и
празничним данима, читају и тумаче; перико-
пе, доминикалне лекције. доминиканац
католички калуђер из реда До-
доминикат 236 доплгенгер
 миникуса де Гуцмана (ред основан y Тулузи
1215).
домииикат (нлат. dominicatum) господарски
двор, властелински двор.
доминикум (нлат. dominicum) црквено имање,
драгоцености које су својина цркве; раније:
сама црква; миса.
доминион (енг. dominion) суверенство, власт; зе-
мља или област којом ce управља; званичан
назив за бивше британске колоније које има-
ју своју самоуправу.
доминирати (лат. dominali) владати, господари-
ти, заповедати; узвисивати ce над ким или над
чим, правити ce господин; бити на челу, бити
на првом месту, истицати ce, владати над ким
или над чим, надвишивати.
домино (итал. domino) 1. господин, нарочито
свештеник; 2. зимска одећа свештеникова ко-
ја покрива главу и лице; 3. свилени огртач за
маске, одело за балове под маскама, образи-
нама, крабуљама; 4. лице обучено y домино
(на балу под образинама); 5. игра y којој ce
28,36 или 45 плочица, обележених двоструким
бројевима од 1-12, дели међу играче, који их
слажу наизменично, једну до друге тако да сву-
да два иста броја стоје један поред другог (ко
најпре изда све своје плочице - домине, тај
je домино, тј. господар игре).
домино-теорија ТМ. израз за међузависност су-
седних држава које попут домина падају једна
за другом под утицај противничког политич-
ког система; често je изговор за војне интер-
венције оба блока.
доминус (лат. dominus) господар, домаћин, по-
седник, власник; владар; господин.
домицелар (нлат. domicellus) млад католички
свештеник који још нема права да присуству-
је седницама каптола.
домнцил (лат. domus кућа, дом, domiciliimi) за-
вичај, стално место становања, пребивалиш-
те, стан; трг. место y коме треба да ce плати
једна меница.
домицилат (лат. domiciliimi) трг. означени пла-
тилац једве домицилиране менице.
домицилијант (лат. domiciliimi) трг. лице на ко-
је ce трасира једна домицилирана меница.
домнцилнран (лат. domiciliimi) који станује, на-
стањен; домицилирана меница или домицилна
Шрата (фр. effet à domicile, енг. domiciliated
bill) меница која ce не исплаћује y месту где
je издата, него y неком другом.
домицилнрати (лат. domiciliimi) становати, бити
настањен, боравити, пребивати; одредити не-
ком место становања, настанити некога; трг.
означити место плаћања менице.
дон (шп. don) господин, почасно име угледних
људи y Шпанији и Португалији, као и титула
кнежева, кнежевских синова и свештеника y
Риму и Напуљу (увек испред крштеног имена,
нпр. дон Карло, дон Хуан итд.).
дона (лат. dona) 1. ил. од донум (поклон, дар).
дона (итал. donna) 2. госпођа; господарица, вла-
дарка.
донариј(ум) (лат. donarium) жртвеник.
донатар (нлат. donatarius) онај који прима по-
клон, прималац, обдарени.
донатор (лат. donator) давалац, дародавац, онај
који нешто поклања или завештава (црквама,
установама итд.); донатор водоника хем. дава-
лац, предавалац водоника другим молеку-
лима.
довација (лат. donatio) поклањање, нарочито
судским путем; акт о давању поклона.
донг новчана јединица Социјалистичке Репуб-
лике Вијетнам, дели ce на 100 суа.
донжон (фр. donjon) главна, најјача кула y не-
ком замку или тврђави.
Дои Жуан (шп. Don Juan) погрешан, no францу-
ском, изговор, место правилног шпанског Дон
Хуан, имена легендарног дрског заводника же-
на, какав je, no старој шпанској традицији,
био племић Дон Хуан Тенорио (из XIVB.);
мотив je коришћен y литератури (Тирсо де
Молина, Молијер, Бајрон, Хофман, Мисе,
Пушкин, Толстој и др.) и музици (Глук, Мо-
царт, Р. Штраус).
Дон Кихот (шп. Don Quijote de la Mancha) име
витеза луталице у чувеном истоименом сати-
ричном роману шпанског писца Мигела Сер-
вантеса (1547-1616); тип авантуристе-занесе-
њака, пустолова.
донкихотерије (шп. Don Quijote) tut. пустолов-
ски (авантуристички) луди подвизи, пустолов-
ска предузећа, пустоловине; донкихотијаде.
донкихотизам (шп. Don Quijote) склоност пусто-
ловинама, авантурама, пустоловство.
донкихотијаде Т. В. донкихотерије.
донор (лат. donare даривати) биол. организам ко-
ји даје наследни материјал; јединка од које
ce узима ткиво да би ce пренело на другу је-
динку.
дон-премнја (фр. dont, лат. praemium) берз. нак-
нада штете која ce полаже на дан када би тре-
бало извршити плаћање, код послова закљу-
чених на ограничен рок (ако роба није могла
бити испоручена или примљена).
Донтов систем изборни систем код сразмерног
представништва, по којем ce не дели укупан
број гласача сваке листе укупним бројем по-
сланика, него ce дели број гласова сваке кан-
дидатске листе прво са 1, затим са 2, па са 3, те
ce тако добијени резултати сређују a за из-
борне количнике узима онолико највећих ре-
зултата колико има да ce изабере посланика.
Творац овога система je Белгијанац Д'Онт
(D'Hondt).
Дон Хуан (шп. Don Juan) в. Дон Жуан.
допинг (енг. dope машинско уље; наркотик) каж-
њиво узимање неког хемијског средства које
доприноси надвладавању осећања умора и по-
већању издржљивости.
допио (итал. doppio) муз. двоструко.
допионе (итал. doppione) велика чаура са две
свилене бубе.
допио узо (итал. doppio uso) трг. двоструки рок
плаћања.
доплгенгер (нем. Doppelgänger) човек који пот-
пуно личи на некога другог човека; човек ко-
Доплеров ефекат 237 драгонад
а
 ји ce привиђа сам себи, или му ce неко други
привиђа двојако, и као жив и као мртав;
двојник, истоветник, себевид, созија, дво-
јак, истоветњак, подобњак. Доплеров
ефекат (по аустријском физичару
X. Доплеру, 1803-1853) физ. промена y талас-
ној дужини светлости или звука када ce извор
таласних кретања приближава (мања таласна
дужина) или удаљава (већа таласна дужина) y
односу на посматрача. Доплер-
ултрасонографија мед. техника помоћу
које ce региструје одбијени ултразвук и мери
проток крви кроз артерије и вене. допл-игл
(нем. doppel, енг. eagle) „двоструки
орао", северноамерички златник од калифор-
нијског злата, 20 долара. Дорадо (шп. el
Dorado) в. Елдорадо. доража (фр. dorage)
позлаћивање, позлата; y фа-
брикацији шешира: превлачење пусти (фил-
ца) фином длаком.
дорат (тур. doru at) коњ мрке боје, мрков.
дорзалан (нлат. dorsalis) атш. леђни. дорзетин
(енг. dorsetteen) врста вунене тканине
са свиленим умецима. дорзивентралан (лат.
dorsum леђа, venter трбух)
анаш. леђнотрбушни, који иде од кичме y прав-
цу трбуха.
дорзуалан (нлат. dorsualis) в. дорзалан. дорзум
(лат. dorsum) леђа, кичма, хрбат; геогр.
гребен, планински превој; задња, обратна
страна; ин дорзо (лат. in dorso) или ин терго
(лат. in tergo) с друге стране, с обратне стране
(нпр. једне менице). доризам (грч. Doris)
снажно, тврдо, и грубо на-
речје (дорски дијалекаШ) и карактер Дора-
на, једног старогрчког племена; супр.: аши-
цизам и јонизам. дорирати (лат. de-aurare,
фр. dorer) позлатити,
позлаћивати; пуст (филц) за шешире преву-
ћи фином длаком. дормеза (фр. dormeuse)
спаваћа или ноћна ка-
па; путничка кола y којима ce може и спавати;
канабе за спавање. дормиол (лат. dormire,
oleum) i« амилински
хлорал, зејтињава и као вода бистра течност,
служи као средство за успављивање.
дормитив (нлат. dormitivum) мед. средство за
успављивање. дормиториј(ум) (лат.
dormitorium) спаваћа со-
ба, дворана за спавање (нарочито y манасти-
рима); гробље. доронга (мађ. dorong мотка) 1.
дуже дрво, греда,
или дебела мотка; висока незграпна особа; 2.
уже, коноп. дорски (грч. dôriakos) својствен
Доранима; дор-
ски стубови по племену Дорана названи нај-
старији и најједноставнији старогрчки сту-
бови са обичним капителима и y фризу са
триглифима и меШопима. Дорћол (тур. dort
yol раскршће, место где ce
састају четири пута) назив једног дела Бео-
града. дос (лат. dos, dotis) y староримском
праву: ми-
раз, прћија; y праву неких средњовековних
држава: удовички део (који муж оставља
жени). досије (фр. dossier) наслон; завој,
корице од
аката; свежањ аката; сви списи и сва акта који
ce тичу једног предмета; прилог уз акта.
дослук (перс.-тур. dostluk) пријатељство. дост
(перс. döst, düst, тур. dost) пријатељ. доталан
(лат. dotalis) миразни, прћијски, који
ce тиче мираза (или: прћије), који спада y
мираз (или: прћију); доШалиа пакхпа (лат.
dotalia pacta) склапање брака, уговори о ми-
разу. дотали (лат. dotales) ПЛ. лица обавезна
да пла-
ћају порез цркви или свештенику.
доталиј(ум) (нлат. dotalium) upas. в. дотаријум.
доталициј(ум) (нлат. dotalitium) ирав. в. дота-
ријум. дотариј(ум) (нлат. dotarium) прав. део
имања ко-
ји припада жени после мужевљеве смрти, удо-
вички део имања. дотација (лат. dotatio)
мираз, прћија; поклон y
земљишту заслужним државницима, војсково-
ђама, почасни поклон, народни дар; дар цркви
или добротворној установи; принос; давање
из буџетских средстава појединим друштве-
ним, културним, просветним и сличним орга-
низацијама ради унапређења њихове друш-
твене делатности. дотирати (лат. dotare)
опремити, дати мираз, да-
вати прћију; даровати, обдарити (цркву,
школу, добротворну установу). дофен (фр.
dauphin) титула француских престо-
лонаследника (1349-1830). дохмијус (грч.
dóchmios) мешр. стиховна стопа
састављена од пет слогова, једног јамба и
кретикуса: - — ^-. доцент (лат. docens)
учитељ, нарочито на висо-
ким школама (један од ступњева универзи-
тетских наставника). доцентура (лат. docens)
доцентски степен; до-
центско звање. доцилност (лат. docilis)
поучљивост, лакоћа y
учењу и схватању; послушност.
доцимологија (грч. dokimäzä испитујем) наука
о испитима и начину испитивања; докимоло-
гија. доцирати (лат. docere) поучавати, учити
друго-
га, упућивати; наметати своје мишљење.
доцендо дисцимус (лат. docendo diseimus) учећи
другога сами учимо. дравидски језици (сскр.
dravida) језици којима
су говорили пресанскртски прастановници
Индије, који и данас представљају главни део
становништва полуострва Декана; декански
језици. драгер (фр. dragueur) мор. помоћни
бојни брод
за чишћење мора од мина. драгоман (арап.
terdzuman) тумач, преводилац,
нарочито при страним посланствима y Typ-
ској. драгонада (фр. dragon) присилно
превођење
протестаната y католичку веру под Лујем
XIV, 1681, помоћу драгонера; присилно на-
плаћивање пореза помоћу драгонера, вој-
драгонери 238 дреднот
 ске; војничка власт; свака одлука владе која
ce извршава помоћу војне силе.
драгонери (фр. dragon) лаки коњаници који ce,
no потреби, боре и као пешаци; првобитно,
код Француза: пешаци који су ce служили ко-
њима само кад je требало да ce брзо крећу;
драгони, драгуни.
драгстор (енг. drug-store) y САД назив за специ-
јализоване продавнице лекова; y европским
земљама, продавнице y којима ce y свако доба
дана или ноћи може куповати.
дражеја (фр. dragée) шећерно воће, ушећерени
бадем; сачма, гмиза; лек y таблетама које су
обложене шећером.
драј (енг. dry) сув; драј докс (енг. dry docks) мор.
суви док; екстра драј (енг. extra dry) „нарочи-
то сув", врста шампањца опора укуса.
драјв ин (енг. drive in возите унутра) y Сједиње-
ним Државама ознака на улазу y отворени био-
скоп y којем ce филм гледа из аутомобила.
драјф (енг. drift ношено ветром, олуја) y сто-
ном тенису снажан, неодбрањив ударац.
Дракон (грч. Drâkôn) атински законодавац из
VII века пре н.е., чији ce закони, због
претеране строгости („крвљу писани") нису
могли одржа-ти; отуда: драконски претерано
строг, неумо-љив, свиреп.
драконски в. Дракон.
драм (грч. drachme, тур. dirhem) 1. англосаксон-
ска мера за тежину, l,77g(l/16yHu;e);2. апоте-
карска мерна јединица за тежину, 3,89g (1/8
унце); 3. турска мера за тежину, 3,207g (1/400
оке); фиг. мала количина нечега, трун, трунка,
мрвица.
драма (грч. drâô чиним, радим, dräma радња)
радња; поеш. песничка врста која приказује
догаћаје из људског живота као да ce y садаш-
њости и пред нашим очима збивају: лица која
учествују, говоре и раде, свако према свом
карактеру; при том увек мора да постоји бор-
ба двеју супротности - конфликт, сукоб, a
нарочито јединство драмске идеје. Пошто ce,
y експозицији, прикажу разлози конфликта и
чвор запетља, развитак радње достиже, y пери-
петији, свој врхунац, после чега, y ката-
строфи, долази решење конфликта. Драма
je подељена на чинове (1, 3 или 5), a чинови на
појаве или сцене. Врсте: жалосна игра или
трагедија, комедија (са шалом и позом) и по-
зоришна игра, тј. драма y ужем смислу; физ.
догађај или доживљај који je no својој узбуд-
љивости сличан драми.
драмамин (грч.) фарм. препарат који ублажава
мучнине приликом путовања авионом и
бродом.
драматизација (грч. dräma) прављење драме, да-
вање драмског облика (причи, догаћају, ми-
сли), удешавање за приказивање на позор-
ници.
драматизовати (грч. dräma) правити драму, је-
дан предмет, догаћај, или једну мисао обра-
дити као драму, дати драмски облик, удесити
за приказивање на позорници.
драматика (грч. dräma) узбудљивост, театрал-
ност, патетичност.
драматис персоие (лат. dramatis personae сукоб-
љена лица) попис ликова који ће ce појавити
y драмском тексту, обично по важности, поне-
кад по реду изласка на сцену. драматичан
(грч. dramatikos) који изазива напе-
тост и узбућење, нарочито због неизвесног ис-
хода или изгледа да има рђаве последице; теа-
тралан, лажно емоционалан, глумљено узбу-
ђен, нпр. драматичан глас; драматичан гест.
драматичар (грч. dramatikós) драмски песник,
писац драме. драматоманија (грч. dräma,
mania помама, лу-
дило) претерана љубав према драми, страст за
позориштем. драматопеја (грч. dräma, poiéô
правим) писање
и приказивање позоришних комада.
драматург (грч. dräma, érgon дело, dramaturges)
онај који познаје драмску поезију и критич-
ки пише о њој и о приказивању драма на
позорници; стручни саветник управе позориш-
та који чита драмска дела, предлаже њихово
приказивање и удешава их за позорницу.
драматургија (грч. dramaturgi'a) наука о бићу и
суштини драмског песништва, теорија драме;
наука о устројству и урећењу позорнице.
драмлија (грч.-тур. dirhemli) крупна сачма за
патроне ловачких пушака. драмолет (грч.
dräma) драма мањег обима. дранг нах остен
(нем. Drang nach Osten) продор
на исток; лозинка немачке експанзивне поли-
тике и тенденције ка освајању источних, по-
главито словенских, територија. драп (итал.
drappo, фр. drap) чоха, сукно; драп
боја прљавожута, отвореномрка боја. драпа
(норд. drapa, ПЛ. drapur) y старој нордиј-
ској поезији: песма, нарочито похвална, с
припевом. драперија (фр. draperie) фабрика
чохе, творни-
ца сукна; чохарство, сукнарство; трговина чо-
хом; чохана роба; завесе, застори.
драпирати (фр. draper) слш., тј. израдити на фи-
гурама одело, приказати одело; дворану укра-
сити завесама; наместити завесе. драстика
(грч. drâô делујем, делам, радим) ал.
мед. јака средства за чишћење. драстичан
(грч. drastikós) који има јако, снажно
дејство; груб, неотесан, строг; непосредан,
опипљив, очевидан. драфт (енг. draft) трг.
меница, Шрата; правац,
програм, нацрт. драхма (грч. drachme) стари
сребрни новац Грка
и Јевреја веома различите вредности; данаш-
ња грчка новчана јединица садржи 100 лепти;
стара атинска мера за тежину, од VI до II века
пре н.е. = 4,32g. дребанк (нем. Drehbank)
стругарска тезга, то-
карска тезга, струг. дребина (нем. drehen
окретан, Bühne позорни-
ца) окретна позорница помоћу које ce може
брзо мењати сцена; док je један део окренут
публици, дотле ce други приређује за наредну
сцену. дреднот (енг. dreadnought) „небојша",
„смели",
врста горостасних и веома јако оклопљених
дреер 239 дропс
 ратних бродова, преко 20 хиљада t, ca тешким
далекометним топовима.
дреер (нем. Dreher) металостругар.
дрек (нем. Dreck) поган, балега, прљавштина,
блато; упљувак, мухосерина; шашр. говнар, ку-
кавица, стрина, прљава душа.
дрекслер (нем. Drechsler) стругар, токар, „трак-
слер".
дрексловати (нем. dreshseln) стругати, на стру-
гарској тезги, дребанку; израђивати од дрве-
та, рога, костију, слоноваче и др. разне пред-
мете.
дрем (енг. dram) јединица за мерење тежине y
Енглеској и САД = 1,7718g.
дрен (фр. drain) исушивање помоћу одводних
цеви; подземне цеви од иловаче за исушивање
влажних и баровитих земљишта да би ce напра-
вила плодним; мед. одводна цевчица.
дренажа (фр. drainage) исушивање влажног или
баровитог земљишта помоћу подземних цеви
за одвођење; мед. чишћење гноја путем одво-
ђења; исш. претпоставка британског психија-
тра В.Мек Дугала (1871-1938) да нервни им-
пулси скрећу из области већег отпора y
област мањег отпора.
дренер (фр. draineur) онај који поставља цеви
за исушивање подводног земљишта.
дренирати (енг. to drain) одвести (или: одводити)
сувишну воду помоћу подземних цеви.
дрес (енг. dress) одело, униформа; одело неке
организације, нарочито спортског друштва;
фул дрес (енг. full dress) друштвено одело,
балско одело, гала-одело.
дресер (фр. dresser) особа која кроти и увежбава
дивље и домаће животиње да обављају извесне
послове или игре.
дресина (фр. draisine) машина за самовожњу по-
моћу ногу, са два точка који стоје један за
другим, претходница данашњег точка, велоси-
педа (пронашао je, 1816, К.Дрес из Виртем-
берга, по коме je и добила име); данас: мала и
лака кола, на четири точка, која људи сами
терају по железничком колосеку, употребљава
ce за превоз железничког особља које прегле-
да и оправља пругу; моШорна дресина она ко-
ју тера мотор.
дресинг-рум (енг. dressing-room) соба за облаче-
ње, соба за улепшавање (или: дотеривање).
дресирати (фр. dresser) обучити, обучавати
(нпр. пса вештинама, коња јахању, птицу да
пева кад јој ce нареди итд.); увежбавати, увеж-
бати; дотерати, подшишати, нпр. косу.
дресир-машина (фр. dresser, грч. mêchanë) преса
за шешире.
дресура (фр. dresser, нем. Dressur) обучавање,
увежбавање (naca, коња, птица и др.).
дреш (нем. dreschen млатити) део вршалице где
ce зрневље одваја од сламе и плеве; дреш--
машина.
дрибловати (енг. dribble) варакати; y фудбалу,
ногомету: варакати противничког играча и др-
жати га y неизвесности y којем he правцу лоп-
та бити протерана поред њега; фиг. замајава-
ти, вући за нос.
дријада (грч. Dryâs) миш. шумска нимфа која je
живела и умирала заједно са дрветом, y којем
je становала, горска вила, вила нагоркиња.
дрикер (нем. Drücker) притискач; квака; обара-
ча на пушци; ситно метално (из мушког и жен-
ског дела) дугме на женској хаљини; СП. на-
вијач.
дрил (лат. trilix трожичан, нем. Drill) 1. в.
дрилих.
дрил (нем. Drill) 2. вежбање, дресура; пруски ме-
тод обуке војника којим ce утувљује слепа
послушност макар и без икаквог разумевања.
дрилих (нем. Drillich, лат. trilixтрожичан) платно
од три жице, тројник (јака ланена, кудељна
или памучна тканина) ; служи за постељне ства-
ри, радничка одела и рубље; дрил, цвилих.
дрил-култура (енг. drill, лат. cultura) сејање или
саћење по браздама y циљу повољнијег и бо-
љег приноса.
дрил-машина (енг. drill, грч. mediane) машина
за сејање или сађење по браздама, сејалица.
дриловати (енг. drill) сејати (или: садити) по
браздама; вој. обучавати регруте; мор. превести
лађу преко плитких места.
дримифагија (грч. drimys љут, опор, fageö je-
дем) мед. једење љутих, горких или киселих
јела.
дрога (фр. drogue) првобитно: лек, лекарија,
непрерађен лек; y свакодневном животу најче-
шће препарати према којима ce лако ствара
зависност (нпр. морфин, марихуана, опијум и
др.); опојне дроге.
дрогер (фр.) онај који ce дрогира, уживалац
опојних дрога.
дрогерија (фр. droguerie) фарм. животињске, биљ-
не и минералне сировине од којих апотекари
справљају прописане лекове; апотекарска ро-
ба; радња која продаје готове лекове; трг.
продавница сапуна и козметике.
дрогерист(а) (фр. drogue) трговац лекаријама и
козметиком.
дрозометар (грч. drósos poca, влага, métron ме-
ра) инструмент за мерење количине росе која
падне.
дрозометрија (грч. drósos, métron) мерење ко-
личине росе која падне.
дрозофила (Drosophila) род ситних инсеката
двокрилаца, винска мушица; врста Drosophila
melanogaster погодна je за генетичка истражи-
вања.
дромбуља (мађ. doromblya, нем. Trommel) муз.
мали метални инструменат y облику поткови-
це y дну које je уграђена еластична челична
опруга која вибрира и ствара звук.
дромедар (грч. dromâs, нлат. dromedarius) обич-
на једногрба камила; врста брзе једрилице.
дромоманија (грч. drómos пут, путања, mania
помама, лудило) жш. болестан нагон за путо-
вањем и променом места.
дромос (грч. drómos) трка, на колима или nem-
ice, коју су стари Грци држали о гимнастичким
играма; стаза коју je на таквој трци требало
претрчати.
дропс (енг. drops) врста ситних воћних бомбона;
СП. удубљење на тркачкој стази.
дросирати 240 дудук
дросирати (фр. drosser) в. друсирати.
дрошка (рус. дрожки) лака, откривена руска ко-
ла са три седишта и ниским точковима.
друд (хол. druf) вештац, волшебник, зао дух,
виловњак.
друда (хол. druf) вештица, волшебница, чароб-
ница.
друза (нем. Druse) мала шупљина y стени испу-
њена кристалима.
Друзи ПЛ. ратнички народ y Сирији, говори јед-
ним арабљанским наречјем, a религија му je
нека мешавина паганства, мухамеданства и
хришћанства.
друид (лат., келт. druides) свештеник светог хра-
ста код старих Келта (у Галији, Британији
итд.), старокелтски свештеник.
друковати (нем. drucken) штампати; СП. навијати
(за играча, коња и др.); притискати учестано
(кочницу аутомобила и сл.); друкати.
друсирати (фр. drousse) y предењу: вуну намаза-
ти зејтином.
дуал (лат. duo два, dualis двојан) грам. двојина,
особина неких језика (нпр. санскртског, грч-
ког, готског, српскохрватског) који имају,
поред једнине и множине, још један број за
граматичко мењање именица и глагола, a ко-
ји означава двојство ствари или радњу уд-
воје.
дуализам (лат. duo, dualis) фил. учење о двојству,
дељење на двоје, учење о постојању двају
различитих, потпуно супротних стања, прин-
ципа, начина мишљења, погледа на свет, пра-
ваца воље итд., нпр.: бог и ђаво (добар и зао
принцип), бог и свет, дух и материја, природа
и дух, душа и тело, анорганска и органска
природа, субјекат и објекат, чулно сазнање и
разум, овај и онај свет, итд.; политичка поце-
паност једног народа на два дела који делују
један против другог.
дуалист(а) (лат. dualis) присталица дуализма;
присталица дељења управне власти на два са-
мостална дела.
дуалитет (лат. dualis) двојство, двојина; лог. за-
кон логичког рашчлањивања мисаоне садржи-
не на два дела (субјекат - предикат).
дубијум (лат. dubium) сумња; ин дубио (лат. in
dubio) y сумњи, y сумњивом случају, y случа-
ју неизвесности.
дубиоза (лат. dubiosa) нешто што je сумњиво,
неизвесно; нарочито: сумњиво потраживање,
неизвесна и несигурна наплата неког дуга.
дубнозав (лат. dubiosus) сумњив, неизвестан, ко-
ји je y питању.
дубитативан (лат. dubitare сумњати, фр. dubita-
tif) сумњичав, подозрив, склон сумњању, који
сумња; који показује (или: изражава) сумњу.
дубитација (лат. dubitatio) сумњање, двоум-
љење, двоумица, неизвесност; двоумљење, ко-
лебање, оклевање, неодлучност.
дубл (фр. double) двострук, двогуб; на филму:
сваки кадар y поновном снимању исте слике;
es. пар, двоје.
дублажа (фр. doublage) удвајање, удвостручава-
ње; мор. друго облагање брода даскама; тиа.
погрешно двоструко слагање једне речи или
целог реда; упредање свиле.
дубле (фр. doublé) 1. y билијару: ударац лопте с
леђа, тако да ce одбије од једне ивице и удари
y другу; 2. златни или сребрни предмети који
ce састоје од два метала и код којих je само
спољна превлака златна или сребрна, док
главну масу сачињава метал знатно мање
вредности, метална ствар позлаћена или по-
сребрена; 3. (фр. doublet) исти број поена,
бодова при коцкању.
дублеза (фр. doubleuse) машина за упредање (у
ткачкој индустрији); дублер.
дублер (фр. doubleur) 1. лице које y позоришту
a нарочито на филму замењује главног јуна-
ка y извођењу опасних сцена (каскадер); 2. в.
дублеза.
дублет (фр. doublet) 1. два примерка исте ствари
y збирци; 2. лажан драги камен, двоструки ка-
мен од кристала између чијих пола лежи једна
фолија; 3. врста каранфила чија je главна
боја превучена дугим пругама друге боје; 4.
грам. речи истог корена, истоветне по значењу
a врло мало различне по гласовном склопу,
нпр.: чулити - ћулити (уши), муха - мува,
довозити - доважати итд. ; 5. муз. оргуљски реги-
стар, за октаву виши од принципала; 6. лов.
направити дублет из двоцевке две зверке
оборити непосредно једну за другом.
дублир в. дуплир.
дублирати (фр. doubleur) удвојити, удвајати,
удвостручити, удвостручавати; умножити; по-
ставити (хаљину), метнути поставу (отуда:
дубл-штоф, материјал за поставу); билијар:
ударити лопту тако да ce од једне ивице одби-
је и дође до друге; мор. опловити, обићи (нпр.
гребен); вој. угурати y борбену линију; шек.
прерађивати више конаца или трака y једну
целину на дублир-машини; y јувелирству: спа-
јати два камена y једну целину; замењивати
главног глумца на филму y опасним ситуаци-
јама.
дубл-скул (енг. double-scull) eu. врста уског тр-
качког чамца, скулера који возе два веслача
са по два весла.
дувак (тур. duvak) покривач којим ce покрива
невеста кад je воде младожењиној кући.
дуван, духан (арап. duhän, тур. duhan дим, пара)
биљка из породице помоћница; осушени ли-
стови служе за пушење.
дувар (перс. diwär, тур. duvar) зид.
дугме (перс. tukme, тур. dügme) пуце на одевном
предмету; типка за звонце, типка на каквом
апарату.
дугонг (малај. duyong) зоол. морска крава, сисар
y Индијском океану из породице китова (се-
tacea).
дугунг (јап. duyung) зоол. в. дугонг.
дуд (тур. dut, перс. tut) дрво из фам. Могасеае,
мурва; бели и црни дуд.
Дудев познати немачки правописни речник (наз-
ван по свом писцу, филологу Конраду Дудену,
1829-1911).
дудук (тур. düdük) 1. чобанска свирала, фрула;
дуе 241 дуплекс
 2. фиг. ограничен човек, глупак, блесан; тром,
лењ човек, ленштина.
дуе (итал. due, лат. duo) два; муз. дуе волШе
(итал. due volte) двапут; a gye или a gye воћи
(итал. a due voci) за два гласа, двогласно; a gye
корде (итал. a due corde) на две, са две жице.
дуел (лат. duellum, фр. duel) двобој, мегдан.
дуелант (лат. duellane) онај који води двобој,
мегданџија.
дует (итал. duetto) муз. певање y два гласа; свира-
ње удвоје.
дуеченто (итал. duecento) y италијанској исто-
рији уметности назив за XIII в.
дужд (итал. doge, лат. dux, ducis вођа) војвода;
титула некадашњег поглавара Млетачке и
Ђеновске Републике; дуждевство, звање и
достојанство дужда.
дузина (итал. dozzina) дванаест комада, туце.
дука (итал. duca, лат. dux) војвода, херцог.
дукат (грч. Dukas, итал. ducato) no имену визан-
тијских царева (dukas) назван златни и сребр-
ни новац разне вредности, нарочито y Итали-
ји, бившој Аустро-Угарској и Француској.
дукс (лат. dux) вођа, заповедник једног одреда
војске, војвода.
дуктилан (лат. ducere вући, извлачити duo tilis)
извлачљив y врло танке конце, тегљив (нпр.
платина).
дуктилитет (нлат. ductilitas) извлачљивост y вр-
ло танке конце, тегљивост.
дуктилност в. дуктилиШет.
дуктор (лат. ductor) доносач, довођач (код неке
машине).
дуктус (лат. ductus) вођење, управљање; пут,
ток; потез пера, рукопис; анаш. цев меких зидо-
ва, за разлику од канала (canalis) који означа-
ва коштану цев; нпр. ductus choledochus жучна
цев, ductus lactiferi изводна цев млечне жлезде
и др.
дуктус артериозус (лат. ductus, грч. arteria) мед.
урођена срчана мана код које су плућна арте-
рија и аорта спојене крвним судом; успешно
ce лечи операцијом.
дукција (лат. ductio) вођење, управљање.
дулек (тур. dölek) тиква, бундева.
дулум, в. дунум.
дулцин (лат. dulcis) хем. безбојан прашак, 200
пута слађи од шећера.
дулцификација (нлат. dulcificatio) слађење, за-
слађивање.
Дулчинеја (шп. Dulcinea) име љубазнице Дон
КихоШове; отуда, y подругљивом смислу:
љубазница, драгана; незграпна и здепаста сео-
ска девојка.
дум (енг. doom) суд, пресуда, осуда.
дума (рус. дума) y дарској Русији народна
скупштина, сабор, парламент; скупштина ста-
лежа; муз. врста малоруских народних песама,
које ce певају уз пратњу бандуре, инструмен-
та сличног мандолини.
думдум-метак пушчано зрно веома страшног
дејства због тога што му je врх пљоснат и
шири ce y предмету y који удари (назван по
индијском граду Дум-Дум, близу Калкуте, где
ce најпре израђивао).
думенџија (тур. dumenci) кормилар, крманош.
дуна в. дина. 2.
дуналма (тур. donanma) турски народни празник
који ce славио седам дана и седам ноћи (после
велике победе, кад би ce родио принц, султа-
нов први улазак y град, итд.). дундар (тур.
dûmdar, мађ. dandar) заштитница (у
војсци); командант заштитнице; резерва.
дунђер, дунђерин (перс.) старински столар и гра-
дитељ (дрводеља, тесар и зидар истовремено).
дунум (тур. dönüm) комад земље од 1000 m ,
дулум. дунст (нем. Dunst) компот, укувано
воће; физ.
немаШи дунсша немати појма, биШи дун-
сШер; дунсш папир импрегниран папир за за-
тварање судова са зимницом. дуо (лат. duo)
два; муз. комад зе певање или сви-
рање удвоје; в. дуеШ. дуобус литигантибус
терцијус гаудет (лат. du-
obus litigantibus tertius gaudet) док ce двоје
свађају трећи ce користи. дуоденалан (нлат.
duodenalis) amm. дванаеснич-
ни, који припада дванаестопалачном цреву;
који ce тиче дванаестопалачног црева.
дуоденитис (лат. duodenum дванаесник, дванае-
стопалачно црево) мед. запаљење дванаестопа-
лачног црева. дуоденостомија (лат.
duodenum, грч. stóma) мед.
расецање, отварање дванаестопалачног црева
y извесним обољењима, нарочито y случају
сужавања. дуоденотомија (лат. duodenum,
грч. tome сече-
ње) мед. расецање (или: операција) дванаесто-
палачног црева. дуоденум (лат. duodeni,
нлат. duodenum) анаш.
дванаестопалачно црево, дванаесник. дуодец
(лат. in duodecimo) дванаестина, облик
дванаестине, нарочито: формат књиге код ко-
је je један штампан табак подељен на двана-
ест листова; нешто што je нарочито мало,
нпр. дуодецимално мерење мерење дванаести-
нама; дуодецимални систем в. додекадика.
дуодецима (лат. duodecim дванаест) муз. дванае-
сти тон, почевши од основног тона.
дуодецимола (итал. duodecimola) муз. фигура од
12 нота која ce има сматрати као фигура од
само осам нота. дуодрама (лат. duo два, грч.
dräma радња) поет.
мелодрама y којој играју два лица. дуоле
(лат. duo) муз. две ноте које ce изводе за
исто време за које би ce извеле три такве
ноте. дуологија (лат. duo два, грч. lògos реч,
говор,
прича) две драме, два спева, два романа јед-
ног писца који сваки за себе представљају
целину, a оба заједно, такође, чине целину.
дуопол (лат. duo два, грч. pôléô продајем) екон.
најједноставнији тип олигопола код кога по-
стаје само два продавца (који један другоме
конкуришу) пред великим бројем купаца.
дуопсон (лат. duo два, грч. ópson тржиште) екон.
стање на тржишту кад постоји велики број
конкурентних продаваца пред само два купца.
дуплекс (лат. duplex двострук) 1. стан на два
дуплерица 242 душман, душманин
 нивоа са спаваћим собама обично горе на
спрату; 2. телевизијска или радио-емисија ко-
ја ce емитује уживо, истовремено из два цен-
тра; 3. в. хомо дуплекс.
дуплерица (фр. double двострук) средња дво-
струка страна неког часописа или новине,
увек са фотографијама занимљивим широкој
публици.
дуплика (лат. duplere удвојити, удвостручити)
право оптуженика да одговори на реплику ту-
жилаца или њихових бранилаца; писмени одго-
вор оптуженог на реплику.
дупликат (лат. duplicatum) препис неког списа y
два истоветна примерка.
дупликатор (нлат. duplicator) 1. физ. скупљач
електрицитета; 2. апарат за умножавање,
прављење копија, писмених састава.
дупликатура (нлат. duplicatura) в. дупликација.
дупликација (лат. duplicatio) удвајање, удво-
стручавање; удвојење, удвојеност, удвостру-
чење, удвострученост; дупликатура.
дуплир (лат. duplum двоструко, двострука коли-
чина, двогубо) велика и дебела воштаница,
славска свећа; дублир.
дуплирати (лат. duplare) удвојити, удвајати, уд-
востручити, удвостручавати, подвостручити.
дуплицирати (лат. duplicare) удвојити, удвостру-
чити; превити на двоје; прав. писати или дати
други одговор (одговор на одговор); ад дупли-
кандум (лат. ad duplicandum) y циљу одговора
на реплику тужиоца, или ради давања послед-
ње речи оптуженога пре изрицања пресуде.
дуплицитет (лат. duplicitas) удвојеност, двостру-
кост, двогубост; фт. дволичност, неискреност,
лицемерство, превртљивост.
дупло (лат. duplum) арил. в. дуплум.
дуплум (лат. duplum) y два примерка,
двоструко, двогубо, дупло.
дур (лат. duras тврд, јак) муз. један од два главна
тонска рода, лествица од осам дијатонских
степена (супр. мол).
дурабилан (лат. durabilis) трајан, истрајан, по-
стојан, издржљив.
дурак (рус. дурак) лудак, шаљивчина, лакрди-
јаш; као псовка: будала.
дура лекс, сед лекс (лат. dura lex, sed lex) суров
закон, али je закон; каже ce кад je неки закон-
ски пропис сувише строг, али му ce морамо
покоравати.
дуралуминијум (лат. duras тврд, aluminium) ла-
ка, врло чврста и постојана легура алумини-
јума, садржи око 4% бакра, око 0,5% манга-
на, око 0,5% магнезијума и до 0,7% силици-
јума; употребљава ce за грађење авиона, ауто-
мобила и железничких вагона. дура матер
(лат. dura mater) атш. тврда мождана
опна, мождани омотач. дурација (нлат.
duratio) мед. стврдњавање,
отврдњавање. дурбин (перс. dürbin, тур.
dürbün) оптички ин-
струмент за осматрање удаљених предмета;
може бити за једно око (монокуларан) или за
оба ока (бинокуларан). дурина (фр. dourine)
сполна зараза коња, про-
узрокована протозоом Trypanosoma equ-
iperdum. дуритет (лат. duritas) тврдоћа;
строгост, окоре-
лост, суровост, нечовечност. дурус (лат.
durus) тврд; ашт. дура матер в. ма-
тер; прав. ин дуријус (лат. in durius) или ин
пејус (лат. in pejus) оптужити, некоме опту-
женом, на наредном претресу, ставити на терет
крупније отежавајуће околности но што су му
стављене на претходном. дустабаи (тур.
düztaban) раван табан, равно сто-
пало; онај који има равно стопало, дуста-
банлија.
дућан (тур. diiklân) трговачка радња. дуумвир
(лат. duumvir) члан владе двојице; члан
комисије од два члана. дуумвират (лат.
duumviratus) звање и достојан-
ство дуумвира. дуче (итал. duce) воћа. душ
(фр. douche, лат. ducitare) купање полива-
њем, прскањем; испирање; цеви за отицање
воде из резервоара; туш. душегупка (рус.)
возило или затворена просто-
рија за усмрћивање помоћу гаса; фиг. загуш-
љива просторија. душек (тур. döjek) вунена
постеља (мадрац) ко-
ја ce, y време док још кревети нису ушли y
употребу, стављала на под и на њој ce спа-
вало. душирати (фр. doucher) купати
поливањем, пр-
скањем; туширати. душман, душманин
(перс. dusmen, тур. dUsman)
непријатељ, противник; дин-душман верски
непријатељ, заклети непријатељ.
 Ђ
Ђ, ђ шесто слово наше ћирилице, осмо наше
латинице (D, d).
ђаво (грч. diabolos) зао дух, сатана, враг, неча-
стиви.
ђаинизам религиозна секта y Индији, чије при-
сталице не признају ауторитет Bega и светих
списа брахманских.
ђакон (грч. diâkonos слуга) управник општин-
ских добара и старалац сиротиње и болесника
y најраније хришћанско доба; доцније: црк-
вени слуга и помоћник при богослужењу; нај-
нижи, почетни свештенички чин y православ-
ној цркви (не може сам обављати богослужење,
већ само помаже свештенику), помоћни свеш-
теник.
ђаконат (грч. diâkonos) чин, звање, достојан-
ство и стан помоћног свештеника, ђакона.
ђаконија (грч. diâkonos) делокруг једног ђако-
на; помоћ, потпора; послужење (јелом и пи-
ћем), посластица.
ђаконик (грч. diakonikós) y православној цркви:
сасудохранилница, удубљење y зиду или засеб-
на соба на десној страни светог престола, y
олтару, где ce чувају свети сасуди.
ђаконикон (грч. diâkonos, нлат. diaconicum) y
православној цркви: кратка молитва коју чи-
та или пева ђакон.
ђакониса (грч. diâkonos) служитељица цркве; y
најстаријој хришћанској цркви, све до VI
века: старија жена која ce старала о сироти-
њи, неговала болеснике и водила надзор над
женским члановима црквене општине; данас, y
евангелистичкој цркви: болничарка, нарочи-
то образована за тај позив; y манастирима:
сестра која служи око олтара.
ђакон-фластер мед. в. дијахилон.
ђало (итал. giallo) жута боја, жуто; ђало антико
(итал. giallo antico) жућкасти мрамор који ce
налази само на споменицима старе архитек-
туре.
ђалорино (итал. giallorino) напуљско жушило,
лепа и веома жута земља око Напуља, но већи-
ном вештачки справљена (употребљава ce за
сликање уљаним и масним бојама).
ђаур (тур. gâur, gâvur) неверник, кривоверник,
јеретик (погрдно име којим Турци називају
хришћане); ђаурин.
ђаурин (тур.) в. ђаур.
ђебра (тур. gebre) кожна кеса која ce навуче на
руку, па ce онда тимаре и чисте коњи.
ђеваир (тур. cevahir, apan. gäwähir) накит, драго
камење, драгуљи. ђевђир (тур. kevgir, перс.
kef пена, giriften ухва-
тити, узети) метална или земљана посуда за
цеђење, цедиљка. ђеврек (тур. gevrek) врста
пецива y облику колу-
тића. ђеисија (тур. giysi од giymek обући)
одело, ко-
шуља, преобука.
ђел (тур. gel од gelmek доћи) дођи, ходи, приђи!
ј)ем (тур. gem) жвале, узда, гвожђе на узди што га
коњ држи y устима. ђемија (тур. gemi) лађа,
брод. ђеназа (арап.) молитва за умрлог код
муслима-
на; џеназа. ђене (тур. yine) опет, и опет; ђеж-
ђене прилично,
тако-тако. ђенерал (лат. generalis, фр.
général) вој. в. ге-
нерал. ђенерозо (итал. generoso) муз.
племенито, y пле-
менитом заносу. ђењушка (рус. денкзшка од
деш>га) руски бакар-
ни новац од пола копејке. ђерам (грч. geranos
ждрал, тур. germek) направа,
полуга за извлачење воде из бунара, такође
бунар са оваквом направом; полуга код вели-
ких дизалица, вага; рампа. ђердан (тур.
gerdan врат) грло, гуша, предњи
део врата; накит што га жене носе о врату.
Ђердап (перс. girdab, тур. girdap вртлог, брзица)
позната пробојница, клисура на Дунаву, нај-
већа y Европи (дуга око 150 km). ђердек
(тур. gerdek) соба y којој младенци про-
веду прву брачну ноћ; ложница; прва брачна
ноћ. ђерђеф (тур. gergef од germek
растегнути, потег-
нути) дрвена направа, оквир округлог или че-
твртастог облика на који ce разапне платно
по коме ce везе. ђерз (перс. gürbüz одважан,
окретан, јуначан)
соко, млад јастреб; код нас: момак, нарочито
момак за женидбу.
ђериз (тур. gerriz, перс. kârîz) водовод. ђерчек
(тур. gercek) додуше, заправо, уистину,
збиља. ђечерма (тур. geçirme) грудњак без
рукава, прс-
лук, јелек. ђеџелук (тур. gecelik) спаваћа
капа; врста муш-
ке пиџаме; дуга мушка кућна хаљина, ноћна
хаљина.
ђидија, 244 ђутуре
ђвдо
ђидија, ђидо (тур. gidi) обешењак, живахан мла-
дић, јунак. ђилас (арап. dilaz) 1. борба,
сукоб, битка; 2. тр-
кач, скакач; 3. распусник, развратник.
ђвлкош (мађ. gyilkos убица) ветропир, кицош,
дангуба, нерадник, кавгаџија. ђин (арап.) y
исламској митологији: нижи демон
способан да ce појављује y људском или живо-
тињском обличју и утиче на људе, y добром
или рђавом смислу. ђинђува (тур.) минђуша.
ђирандола (итал. girandola, фр. girandole) в. жи-
рандола.
ђирант (итал. girare) трг. в. жирант. ђират
(итал.) трг. в. жират. ђиро (итал. giro) трг. в.
жиро. Ђиро д'Италија (итал. Giro d'Italia)
бицикли-
стичка трка око Италије, одржава ce сваке
године. Ђовииеца (итал. Giovinezza)
„Младост", химна
фашистичке странке y Италији. ђогат (тур.
gök плав, отворене боје, бистар, at
коњ) коњ беле боје, белац; фт. незналица,
глупак.
ђогатаст (тур.) беле боје, беле длаке, бео.
ђогин (тур.) в. ђогаШ.
ђоја (тур. gûya, перс. güyä) кобајаги, тобоже.
ђојозето (итал. giojosetto) муз. в. ђокозо. ђојозо
(итал. giojoso) муз. в. ђокозо. ђокозаменте
(итал. giocosamente) муз. в. ђокозо. ђокозо (итал.
giocoso) муз. шаљиво, весело, не-
сташно; ђојозо, ђојозето. Ђоконда (итал.
Gioconda) слик. чувени портрет
Монализе, жене фирентинског племића Фран-
ческа Делђокондо, рад Леонарда да Винчија
(1911. украдена из Лувра, 1913. пронађена y
Фиренци и враћена Француској).
ђокондаменте (итал. giocondamente) муз. пријат-
но љупко, умилно; ђокондеволе, ђокондозо.
ђокондеволе (итал. giocondevole) муз. в. ђоконда-
менШе. ђокондозо (итал. giocondoso) муз. в.
ђоконда-
менте. ђомон (јар- чвор конопца) рана
култура Јапана,
2000-300. год. пре н. е., оличена y грнчарији и
оруђима, по чему ce цени да су Јапанци y
најстарија времена били на сразмерно висо-
ком ступњу развоја.
ђор (тур. görmece) трампа; гл. ђорати ce.
ђорда (перс.) в. ћорда.
ђорнале (итал. giornale) дневни лист, новине.
ђорно ди пагаменто (итал. giorno di pagamento)
трг. дан плаћања. ђорнут (тур. körmek)
мртав пијан, трештен пи-
јан, при пићу.
ђор ћутук (тур. kör kötek) мртав пијан, пијан
као тресак.
ђубре (тур. gübre) гној, смеће, стајно гнојиво.
ђувегија (тур. güveyi) младожења, муж.
ђувеглија (тур.) в. ђувегија. ђувез (тур. güvez)
румен, ружичаст, црвено-љуби-
част. ђувендија (тур. güvende) раскалашна
жена, блуд-
ница. ђувеч (тур. giiveç) 1. врста јела: месо
помешано
са гшринчом, луком и др. које ce пече y зем-
љаном суду; конзервирано месо помешано са
разним поврћем; 2. земљани суд y коме ce
пече ђувеч и слична јела. ђугум (тур.) велик
бакрени суд за воду. ђуз (арап.) тридесети део
Курана. ђузел (тур. güzel леп) леп, елегантан,
китњаст,
диван, господски; лепотица, драгана. 1>ул
(перс. gui, тур. gül) ружа, ружица. ђулабија
(перс. gui ружица, ab вода) врста слатке
црвене јабуке која je веома сочна; врста
слатких колача. ђул-баклава (перс. gül
baklava) врста колача ко-
ји има облик руже. ђулганџе (перс.) ружин
пупољак. ђуле (тур. gülle, gürle) топовско
тане, зрно,
метак. ђулистан (перс. gulistän, тур. gülistan)
ружичњак,
градина са ружама, леја од ружа. ђулић (тур.
gül) млада ружа, ружин пупољак; уи.
ђул.
ђулнар (арап.) шипак, шипков цвет, трешња.
ђулса (перс.-тур. gülsuyu) ружина вода.
ђумбир (мађ. gyömber) зељаста биљка чији ce
корен употребљава за зачин и као лек, Zingi-
ber officinale.
ђумшпли (тур. gümüslü) од сребра, сребрн.
ђумрук (тур. gUmrük царина) трошарина, цари-
на; такса за пролаз. ђумрукана (тур.
gümrükhane) трошаринска ста-
ница, царинарница. ђумрукчија (тур.
gümrükcü) трошаринац, ца-
риник. ђунија (тур. güniye) спољашњи
изглед, облик;
средство, начин. ђунта (итал. giunta)
удружење саветника које по-
стоји поред државног савета y Италији.
ђуоко пијано (итал. giuoco piano), „тиха игра",
тзв. „талијанска партија" y шаху. ђус (енг.
juice) воћни сок; течност. ђусто (итал. giusto)
одмерено, сразмерно, подес-
но, згодно. ђутуре (тур. götürü) све укупно,
све заједно, y
целини, једно на друго.
 E
E, e седмо слово наше ћирилице, девето наше
латинице; као скраћеница: E на компасу =
исток (енг. East, фр. est); Ed. = едицио (лат.
editio) издање; ed. = едидиш (лат. edidit); e.g.
= егземпли грација (лат. exempli gracia) на
пример; е.о. = екс официо (лат. ex officio) no
дужности; муз. трећи тон С-дур лествице; физ.
ознака за енергију, електромоторну силу и
др.; астр. нумеричка ознака за хелиоцентрич-
ну путању; маш. основа природних логаритама,
= 2, 7182..., Неперов број; хем. Er = ербијум,
Es = ајнштајнијум, Eu = еуропијум.
e латински предлог = из; екс.
ебанистерија (итал. èbano абонос, ebanisteria)
фина столарија, уметнички израђени предме-
ти од дрвета, нарочито од абоноса.
ебановина в. ебенос.
ебенист(а) (фр. ébéniste) столар који ради са
абоносом, који ради фине столарске послове.
ебенос (хебр. eben, грч. ébenos, лат. ebenus)
бот. ебен, абонос, абоновина, црно, веома
чврсто и тешко дрво источноиндијског и
афричког др-вета Diospyros ebenum;
ебановина.
ебионизам (хебр. ebyon сиромах) јеврејско-хри-
шћанска секта II-IV в. (већином y Азији)
која je признавала Мојсијев закон али je,
супротно званичној цркви, Христа сматрала
пророком a не сином Божјим.
ебн (арап.) син (пред неким другим именом, нпр.
ебн Мустафа = Мустафин син, између два
имена пише ce бен, нпр. Али бен Мухамед =
Али син Мухамедов).
ебонит (енг. ebony) чврста пластична маса, твр-
да гума; добија ce вулканизацијом каучука са
23-35% сумпора, на температури од 150 °С;
употребљава ce као изолациони материјал и
за израду разних предмета (телефона, чеш-
љева, дугмади, јефтиних украса и др.).
ебош (фр. ébauche) први нацрт, прва скица (сли-
ке, цртежа, научног рада).
ебриљада (фр. ébrillade) јах. трзање уздом ако
коњ неће да ce окрене.
ебриозитет (лат. ebriositas) склоност пићу,
страст за пићем.
ебриометар (лат. ebrius припит) справа за утвр-
ђивање степена пијанства, нарочито код воза-
ча аутомобила; алко-тест.
ЕБУ (скр. од енгл. European Broadcasting Uni-
on) Европска радио-унија.
ебулиоскоп (лат. ebuUire избијати кључајући,
грч. skopéo гледам) 1. хем. инструмент за мере-
ње тачке кључања ради одређивања садржине
алкохола y спиритуозним течностима посма-
трањем њихове тачке кључања; 2. апарат за
брзо одређивање количине алкохола y вину;
уп. малиган.
ебулиоскопија (лат.-грч.) хем. поступак одре-
ђивања релативне молекулске масе неке суп-
станце (температура кључања раствора те
супстанце y односу на температуру кључања
растварача).
ебулиција (нлат. ebullitio) кључање, врење, уза-
вирање течности (услед топлоте); мед. избија-
ње ситних бубуљица по телу услед ватре.
ебур (лат. ebur, сскр. ibha) слонова кост, слоно-
вача.
ебурин (лат. ebur слоновача) смеса коштаног
праха и беланчевине начињене под прити-
ском.
ев- (грч. ev) в. под еу-.
Ева (грч. Eva, хебр. Chawwah „мајка живота")
прва жена по Библији; физ. жена уопште, наро-
чито: радознала и чулна жена.
евадирати (лат. evadere) изићи, измаћи, утећи,
избећи, ускочити.
евазиван (лат. evadere, нлат. evasivus) увијен,
заобилазан, околишан, који изврдава, нпр. да
даде категоричан одговор, категоричну изја-
ву и сл.
евазија (лат. evadere нлат. evasio) бежање, бек-
ство, избеглиштво; избегавање; вађење, дво-
смислица, измигољавање.
евакуанција (лат. evacuantia) tu. мед. средства за
чишћење, за испражњавање.
евакуативан (лат. evacuare) мед. који чисти, који
помаже чишћење.
евакуација (лат. evacuatio) вој. напуштање, на-
рочито када неку оперативну зону, за време
рата, напусте: становништво, болнице, разна
војна и друга слагалишта којима би ce непри-
јатељ, y случају успеха, могао користити
итд.; мед. чишћење, испражњавање измета, из-
бацивање шкодљивих твари из тела.
евакуисати (лат. evacuare) вој. испразнити, изи-
ћи из, напустити (касарну, варош, заузети
крај итд.); мед. чистити, ишчистити, испразни-
ти, избацити из тела нечистоћу.
евалвација (нлат. evalvatio) одређивање (или:
процењивање) унутарње вредности неке ства-
ри; уи. евалуација.
евалвирати 246 евинцент
евалвирати (нлат. evalvere) оцењивати, проце-
њивати вредност; уп. евалуирати.
евалуација (фр. évaluation) одређивање вредно-
сти, вредност новца.
евалуирати (фр. évaluer) ценити, оцењивати,
одређивати вредност.
евангел... в. под еванђел...
еванђелизација (грч. euangélisomai) в.
еванђели-зирање.
еванђелизирање (грч. euangélisomai добру вест
доносим) ширење еванђеличке цркве и учења;
еванђелизација.
еванђелист(а) (грч. euangelistes, нлат. evangeli-
sta) објављивач спасења; описивач живота, ра-
да и страдања Исуса Христа; четири еванђели-
ста: Матеј, Марко, Лука и Јован, писци тзв.
канонских еванђеља, тј. оних које црква приз-
наје као аутентичне и верне (за разлику од
великог броја апокрифних, тј. оних које
црква не признаје као аутентичне).
еванђелистар (лат. evangeliarìum изборно еван-
ђеље) књига која садржи еванђеље.
еванђелички (грч. euangelizomai) в. еванђелски;
који признаје еванђеље као једини прави из-
вор вере, нпр. еванђелички хришћани, еван-
ђеличка црква и др.
еванђелски (грч. euangelizomai) који одговара
учењу Христовом, хришћански; уп. еван-
ђелички.
еванђеље (грч. euangélion радосна вест, добра
вест, нлат. evangelium) 1. добар глас, радостан
глас или добра вест, радосна вест која y хри-
шћанском учењу приказује Исуса као обе-
ћаног месију и спасиоца људског рода; 2. Но-
ви завет или објављивање спасења; 3. еван-
ђеља ПЛ. описи живота, рада и страдања Исуса
Христа.
евавесцирати (лат. evanescere) ишчезнути, иш-
чезавати, изгубити ce, нестати.
еванс-гамбит почињање игре y шаху које je
увео енглески морнарски капетан Еванс 1829,
које ce састоји y томе што ce жртвује пион да
би ce напад могао брже и лакше извести; уи.
гамбит.
еванџеликел френдс (енг. evangelical friends)
пријатељи еванђеља или хришћанско друш-
тво пријатеља (религиозна секта y Сев. Аме-
рици која сама себе овако назива, док je оста-
ли обично зову именом квекери).
евапоратор (нлат. evaporator) испаривач, справа
помоћу које ce врши испаравање слане воде y
соланама.
евапорација (лат. evaporatio) испаравање, пре-
тварање y пару.
евапорирати (лат. vapor пара, evaporare) испара-
вати, испарити, претворити (или: претварати)
y пару.
евекција (лат. evehere извести; узвести, уздићи,
evectio) уздизање, пењање, узлажење; астр. не-
једнакост коју показује путања Месечева y
кретању око Земље услед ремећења од стра-
не Сунца за време које не одступа много од
времена оптицаја Месеца око Земље.
евенка (перс. äwenk, тур. hevenk) грожђе обеше-
но ради сушења и чувања за зиму.
евентилацвја (лат. eventilatio) ветрење, прове-
травање. евентрација (лат. eventratio) мед.
велика просу-
тост код пупка, при којој ce проспе велик део
утробе. евентуалан (нлат. eventualis)
случајан, могу-
ћан; услован, повремен, споредан.
евентуалија (нлат. eventualia) вл. споредне (или:
непредвиђене) ствари, споредна (или: непред-
виђена) питања, ствари које ce још могу по-
јавити (обично последња тачка дневног реда
на скупштинама y којој ce расправљају пита-
ња која нису била на дневном реду).
евентуално (нлат. eventuale) прш. по могућно-
сти, y случају потребе, по потреби, y случају
да, ако ce деси, случајно. евентуалност
(нлат. eventualitas) наступање мо-
гућег случаја, могућан случај, могућност,
случајност; евентуалност. еверглас (енг.
ever увек, glass стакло) врста тка-
нине од пластичне масе. евергрвн (енг.
evergreen) увек зелен, зимзелен; y
забавној и џез музици: трајне, непролазне ме-
лодије. еверзиван (нлат. eversivus)
превратнички, руши-
лачки, разоран. еверзија (лат. eversio)
обарање, разорење, пре-
врат, уништење. еверластинг (енг. everlasting
вечит) врста веома
јаке вунене тканине са попречним пругама;
уп. етернал. евза (тур. ecza, арап. egza) 1.
капсла, чахура,
упаљач; 2. хемијско једињење, лек; евзаџана
= апотека. евзон (грч. eüzönos окретан,
вешт, спреман за
битку) грчки војник из рода лаке пешадије.
евива! (итал. evviva, лат. vivat) живео!
евигвлирати (лат. evigilare) пробдети; израдити
нешто брижљиво и савесно. евидентан (лат.
evidens, videre видети) очигле-
дан, очевидан, очит; по себи јасан и разум-
љив; лог. непосредно мишљењем или опажајем
увиђан као истинит. евидентирати (лат.
evidens очевидан, јасан) упи-
сати, уписивати, забележити y књигу евиденци-
је; имати, правити преглед нечега.
евидентичар (лат. evidentia очевидност, очи-
тост) онај који ce стара о прегледу онога што
ce збило, што je урађено. евидевција (лат.
evidentia) очигледност, очевид-
ност; лог. својство неких судова који су по
непосредном опажању и мисаоној нужности
истинити; преглед из кога ce види да je нешто
постојало, да ce нешто збило, да je нешто
урађено; држати y евиденцији имати y виду,
водити о чему рачуна док ce не укаже могућ-
ност да ce изврши. евикција (лат. evictio)
apae. јемство, давање
јемства, обезбеда, кауција; евикциона туж-
ба тужба којом ce тражи отуђење нечијег
имања. евинцент (лат. evincens) прав. онај
који, y току
једног правног спора, другој странци нешто
оспорава.
евинцибилан 247 евроцентризам
евинцибилан (нлат. evincibilis) који има да ce
докаже, који je за доказивање.
евинцирати (лат. evincere) доказати, убедити,
изложити, приказати; испољити; ирае. јемчити,
бити јемац; право лишити добра, одузети не-
коме имање судским путем.
евирација (лат. eviratici, vir човек, мушкарац)
одузимање мушкости, ушкопљавање; прерано
губљење мушкости.
евисцерисати (лат. eviscerare) мед. извадити утро-
бу, нпр. из леша.
евлад (арап. äwläd, тур. evlâd) деца, пород.
евлек (тур. evlek) мера за површину, 1/4 дунума.
евлија (арап. wälliyy, тур. evliya) светац, свети-
тељ, божји угодник.
евнух (грч. eunê легало, постеља, écho имам,
држим, eunüchos) „чувар кревета", онај који
je лишен својстава мушкости, ушкопљеник,
нарочито: надзорник жена y харемима, чувар
жена.
евнухоид (грч. eunüchos, eidos вид, облик) особа
са урођеним или услед обољења недовољно
развијеним функцијама сполних жлезда, те
због тога слична ушкопљеном човеку (ев-
нуху).
евокабилан (нлат. evocabilis) који ce може дозва-
ти, призвати.
евокативан (лат. evocare изазвати, позвати) иза-
зован, узбудљив.
евокаториј(ум) (нлат. evocatorium) арав. писме-
ни позив, акт о позивању на суд.
евокација (лат. evocare дозвати, evocatio) дози-
вање (или: призивање) духова; подсећање и
оживљавање успомена на некога или нешто;
преношење парнице на виши суд; позивање
пред неки спољни суд, нарочито y средњем
веку, папино право да позове некога y Рим на
суђење.
еволвента (лат. evolvere развијати, evolvens) ге-
ом. еволвенту једне криве, кривуље (основне
криве) описује тачка дирке (ШангенШе) ос-
новне криве када ce прва котрља по послед-
њој без клижења.
еволвирати (лат. evolvere) развити, развијати,
одвити; разложити, објаснити, описати.
еволуирати (лат. evolvere, фр. évoluer) развија-
ти ce (од нижега вишему, од простога сложеном
итд.); фт. напредовати.
еволута (лат. evolvere, evoluta se. linea) геом. неке
криве, кривуље (основне криве) зове ce енве-
лопа њених нормала, истовремено место ње-
них кривинских средишта.
еволуција (лат. evolutio) развијање, развитак,
развој, развиће вишега, савршенијег и ком-
пликованијег из нижега, несавршенијег и јед-
ноставнијег; вој. заобилажење, мењање прав-
ца; муз. пребацивање (или: премештање) гла-
сова y двоструком контрапункту; супр. инво-
луција.
еволуциона ескадра вој. флота која честим ме-
њањем положаја тежи да ce приближи и угрози
непријатеља.
еволуциона теорија фил. идеја о развојном ка-
рактеру свих појава (код Канта, X. Спенсера
и др.), идеја која ce протеже на све феномене
па и на саму основу феномена; y науци: приме-
њује ce y објашњењу настанка галаксије,
звезда, Сунчевог система и сл., y објашњењу
историјских и социјалних феномена, као и y
објашњењу духовних, културних феномена и
сл.; биол. наука о развоју органског света, од
простијих облика ка сложенијим, који наста-
ју путем дуготрајног мењања под дејством
фактора спољне средине и природног одабира-
ња организама (Чарлс Дарвин: Постанак вр-
ста путем природног одабирања, 1859); уа.
дарвинизам.
еволуционизам (лат. evolutio) 1. поглед на свет
који ce заснива на еволуцији; в. еволуциона
теорија; 2. подвргавање законима развитка,
напредност.
евомирати (лат. evomere) мед. повратити, повра-
ћати, бљувати, избљувати.
еворзија (лат. evertere оборити, избацити, evor-
sio) геол. ерозија воде која ce креће y ковитлац
и тако ствара тзв. „џиновске лонце".
евоцирати (лат. evocare, vocare) призивати, до-
зивати, нпр. духове; прав. жалити ce вишем су-
ду; призвати, оживети успомену на кога или на
што.
Евразија в. Еуразија. . ■ . ■ • ; . ■ ■ - . ■ ■: ■..-..■;-;";■,
Евроазија в. Еуразија.
Европа (семит. ereb запад) геогр. назив континен-
та; миш. (грч. Europe) кћи феничанског краља
Агенора и сестра Кадмова. Зевс, претворив-
ши ce y бика, украде je и на својим леђима
однесе на Крету (Крит) где му постане женом и
роди Миноса, Сарпедона и Радамантиса; по
њој je и наш континент добио име.
Евроатом европска заједница за атомску енер-
гију коју чине чланице Заједничког тржишта.
Евровизија техничко-програмска западноевроп-
ска организација, орган Европске уније за
радио-дифузију, осн. 1953; седиште y Женеви,
a режијски центар y Бриселу.
евродевизе екон. посебно новчано тржиште са до-
ларским депозитима преко којег ce врши
уједначенија дистрибуција краткорочних
фондова између националних економија, што
побољшава ликвидност и финансирање међу-
народне трговине; ту спадају и еврофунта,
еврофранак, евромарка, евројен, међутим,
евродолар je најзначајнија евровалута.
еврокомунизам израз створен седамдесетих го-
дина y западној Европи који означава пут y
социјализам сваке комунистичке партије по-
себно y складу са економским, политичким и
традиционалистичким приликама y свакој по-
јединачној земљи.
европеизација примање или придавање некоме
или нечему обележја европске културе; култи-
висање, цивилизовање. . ,- . ,ч ., ;,
европијум в. еуропијум. ■
евроракета вој. атомска ракета средњег домета
инсталирана y земљама Источне и Западне
Европе.
евроцентризам пол. веровање да je Европа за-
четник и центар политике и културе целог
света.
евулзија 248 егзарх
евулзија (лат. evulsio, evellere чупати) чупање,
ишчупавање.
евх- в. еух-.
егав (тур. egri) крив, искривљен, кривоног.
егагропвла (грч. aigagros, лат. pila) в. безоар.
егал, егалан (фр. égal) једнак, једнообразан;
раван, водораван.
егалнзатор (фр. égaliser) изједначитељ.
егалнзација (фр. égaliser) изједначавање, из-
равнавање.
егализационн фонд y буџетским установама но-
вац који виша установа додељује нижој да би
ова надокнадила своје губитке; начин израв-
навања губитака y спољној трговини због ра-
злике y ценама.
егализирбавк (фр. égaliser, нем. Bank) стругар-
ска тезга за фине радове.
егалитарнзам (фр. égalité једнакост) тежња за
друштвеним изједначавањем.
егалите (фр. égalité) једнакост; уа. фратерни-
те, либерте.
егалитет (фр.) једнакост, једноликост, равно-
мерност.
егбета (арап. 'aybä, тур. heybe) %л. бисаге.
Егеј (грч. Aigeós) y грчкој митологији атински
краљ, отац Тезејев. Када ce његов син Тезеј,
убивши Минотаура на Криту, враћао кући,
заборавио je да на лађи замени црна једра
белима, како су ce договорили, Егеј je од
туге за сином скочио y море и удавио ce. По
њему je названо Егејско море.
егендија (тур. egindi) прах или струготина од
метала.
Егерија (лат. Egeria) староиталска изворска
нимфа, пророчица по чијим je саветима и
упутствима издавао своје законе Нума Пом-
пилије, други римски краљ; после његове смр-
ти била претворена y извор; физ. поверљива
саветница једног владаоца; астр. један асте-
роид, откривен 1850. године.
егестија (лат. egestio) мед. испражњавање, чиш-
ћење црева уредном столицом.
егзагерација (лат. exaggeratio) претеривање,
преувеличавање, прецењивање.
егзагитација (нлат. exagitatio) дрмање, узнеми-
равање, дражење, подраживање.
егзаиматоза (грч. ex из, haima крв) мед.
стварање крви; крварење; егзематоза.
егзаимија (грч.) мед. оскудица y крви, малокрв-
ност; губљење крви; изнемоглост услед губ-
љења крви.
егзаимозан (грч.) малокрван; изнемогао услед
губитка крви.
егзаимон (грч.) мед. пунокрван човек.
егзаиреза (грч. egzairo вадим) мед. вађење, нпр.
утробе; егзереза.
егзактаи (лат. erigere изискивати, exactus тачан)
тачан, брижљив, савестан, потпун, бројно
одређен; егзактне науке науке које теже за
тачно одређеним сазнањима, која би ce могла
математичким и експерименталним путем
изложити и доказати, нпр. математика, физи-
ка, хемија, астрономија и др.
егзактност (лат. exactus) тачност, исправност,
правилност, одређеност.
егзактор (лат. exactor) трг. потраживалац; соп-
ственик менице, онај код кога ce меница нала-
зи; фиг. уцењивач, изнуђивач. егзакција (лат.
exactio) наплаћивање, нпр. по-
реза, намета и сл.; глобљење, изнуђивање,
отимање. егзалза (грч. exalsis искакање, ex-
allomai иско-
чим) мед. искакање, испадање; егзалма.
егзалма (грч. ex-allomai) мед. в. егзалза:
егзалтација (лат. exaltatio) уздизање, узноше-
ње, величање, слављење; усхићавање, оду-
шевљавање, занос, духовни полет; раздрага-
ност, раздраженост, усхићеност. егзалтиран
(лат. exaltus врло висок) занесен, ус-
хићен, одушевљен, узбуђен; y егзалтираном
стању y великом душевном узбуђењу.
егзамблоза (грч. exâmblôsis побачај, exambloô
побацим) мед. побацивање, побачај.
егзамблома (грч. exämblöma) мед. побачај.
егзамеи (лат. exigere, exagimen, examen) испит,
испитивање; истраживање, саслушавање; егза-
мен ригорозум (лат. examen rigorosum) строг
испит на високим школама. егзанастомоза
(грч. éx из, anâ на, stóma уста) мед.
упадање једног крвног суда y други. егзаиија
(лат. ex из, anus чмар) мед. спуштање
(или: спуштеност) задњег црева.
егзанимација (лат. exanimatio) падање духом,
застрашеност, духовна клонулост; мед. дубока
несвестица. егзанимирати (лат. anima дух,
душа, exanimare)
одузети душу (или: живот); обесхрабрити,
обесхрабривати, уплашити, застрашити.
егзантеза (грч. exantheîn процветати) мед. изби-
јање оспи на кожи, осипање, осип. егзантем
(грч. exanthema) мед. оспа, која може
различито изгледати и захватити само један
део коже или целу кожу. егзаитематичан
(грч. exanthema) .«eg. осипан,
оспичав, бубуљичав; егзантематичне боле-
сти осипне болести, нпр. шарлах, пегави ти-
фус итд.; егзантематична грозница грозница
праћена осипањем коже. егзантематологија
(грч. exanthema оспа, logia)
мед. наука о осипним болестима.
егзантлацнја (лат. exantlare) исцрпљивање, цр-
пење. егзантропија (грч. ex из, änthröpos
човек) зази-
рање од људи, страх од људи. егзапотеоза
(грч. ex, apotheosis обожавање) ли-
шавање божанствености, лишавање величан-
ствености (или: божанског угледа).
егзартнкулацнја (нлат. exarticulatio) мед. ишча-
шење, угануће; хируршко одвајање једног
уда y зглобу отварањем зглоба и расецањем
зглобних веза. егзартрема (грч. ex, ârthron
зглоб) мед. в. егзар-
Шикулација.
егзартроза (грч.) мед. в. егзартикулација.
егзартрома (грч. ex из, arthros зглоб) мед. в. ег-
зартикулација. егзарх (грч. éxarchos
коловођа; предводник, ста-
решина) раније: намесник византијских царе-
ва y Горњој Италији; y православној цркви:
егзархат 249 егземплификација
 епископ као заступник патриЈарха, коЈем je
овај уступио један део својих права.
егзархат (грч. ex-ârchô предводим, нлат. ехаг-
chatus) звање, достојанство и област једног
егзарха, нарочито егзархат равенски који je,
после пропасти државе Источних Гота (555),
обухватао целу Италију; y православној црк-
ви: достојанство и делокруг патријарховог
намесника y некој покрајини.
егзархија (грч. éxarchos) самостална национал-
на црква (нпр. бугарска) на чијем челу стоји
егзарх.
егзасперација (лат. exasperatio) огорчење, раз-
дражење; заоштравање, погоршавање једног
злог стања.
егзаугурација (лат. exauguratio) одузимање
(или: укидање) светости нечега; cyup. инаугу-
рација.
егзацербација (нлат. exacerbatio) огорчавање,
огорчење, раздраживање, раздражење; огор-
чење, огорченост, раздражење, раздраже-
ност; погоршавање, погоршање, погорша-
ност; заоштрење, заоштреност; супр. ремисија.
егзеат (лат. ex-ire изићи, exeat) „нека изиђе,
нека одступи, нека иде!", дозвола за излазак
или одсуство; y католичкој цркви: акт којим
бискуп дозвољава свештенику прелазак y дру-
гу парохију.
егзегеза (грч. egzëgësis) излагање, објашњење,
тумачење (неког списа); нарочито, y теолош-
ком смислу: излагање и тумачење Библије.
егзегет (грч. exêgêtës поучавалац) онај који
стручно тумачи, објашњава, излаже (неки
спис, нарочито Библију).
егзегетика (грч. exegesis тумачење, објашњава-
ње) вештина излагања и тумачења, нарочито
Библије.
егзедеза (грч. ex-oidéô отекнем, натекнем) мед.
оток, отицање; егзојдеза.
егзеденција (лат. ex-edere извести, изгристи,
exedentia) ПЛ. мед. хемијска средства за униш-
тавање органског ткива, нпр. арсеник; субли-
мат, киселине, усијано гвожђе, галванокаусти-
ка и др.
егзедра (грч. ex, hedra) покривен или непокри-
вен ходник за седење, нарочито: полуокругла
дворана, као продужење ходника, на стубови-
ма, за разговор или предавања y отменим рим-
ским кућама; соба за разговор; y католичкој
цркви: место за бискупа.
егзекватур (лат. exequatur) арав. нека изврши,
нека ce изврши!
егзекватура (лат. exequatura) наредба за извр-
шење пресуде; дозвола којом једна влада да-
је одобрење конзулу стране државе, који je
код ње акредитован, да може вршити своје
функције; владарска потврда папских була.
егзеквација (лат. aequus једнак, exaequatio) из-
једначење, изједначавање.
егзеквент (лат. exequi) в. егзекушор.
егзеквије (лат. exsequiae, exsequi испратити) ш.
погреб, мртвачки спровод, пратња, погребне
свечаности; y католичкој цркви: мисе за по-
кој душе, обично 1, 3, 7, 30. дана и о годиш-
њици смрти покојника; ексеквије.
егзеквирати (лат. exequi, exsequi) извести, извр-
шити наплату дугова путем егзекуције, попи-
сати или запленити ствари за дуг; ексекви-
рати.
егзекрација (лат. exsecratio) свечано проклиња-
ње, проклетство; оскврњење, гнусоба; ексе-
крација.
егзекутант (лат. exsequi) в. егзекутор.
егзекутива (нлат. executiva) извршна државна
власт (за разлику од легислативе, тј. законо-
давне и судске власти).
егзекутиван (нлат. executivus) извршни, који из-
вршује; егзекуТивна команда еој. одред вој-
ника који ce упућује ради извршења неке
казне или пресуде; егзекутивни процес прав.
кратак правни поступак y циљу извршења до-
несене законске пресуде.
егзекутирати (фр. exécuter) извршити, изврша-
вати, извести, изводити, обавити, обављати,
урадити; изводити музички комад; извршити
заповест, наредбу, пресуду; извршити наплату
дуга присилним путем по судској одлуци, из-
вршити попис нечијих ствари ради наплате
дуга; извршити над ким смртну пресуду, погу-
бити.
егзекутор (лат. exsecutor) изводилац, извршилац
судске пресуде, онај који извршује пресуду
присилним путем; извршилац смртне казне,
џелат, крвник; егзекутор тестаменти (ex-
secutor testamenti) прав. извршилац последње
воље, тестамента.
егзекуторијале (нлат. executoriale) прав. писмена
наредба о извршењу неке судске одлуке.
егзекуција (лат. ex-sequi извршити, спровести,
exsecutio) извршавање путем законског приси-
љавања, нарочито: присилно извршење судске
пресуде (у грађанској или кривичној парни-
ци), присилна наплата дуга на основу законске
одлуке, пописивање ствари због дуга; изврше-
ње пресуде, нарочито телесне или смртне каз-
не, погубљење осуђеног на смрт; почети
неш-Шо аб егзекуционе (лат. ab exsecutiöne)
прав-ни поступак почети отпозади, наиме,
присил-ним извршењем и без претходног
правног са-слушавања; вој. поседање неке
земље војном силом да би ce присилно
извршили постављени захтеви.
егзем(а) (грч.) в. екцем.
егзематоза (грч. ex из, haima крв) мед. в.
егзаима-шоза.
егземија (грч.) мед. в. егзаимија.
егземпл (лат. exemplum, мл. exempla) пример;
примерак, узорак, узор, углед, пропис; егзем-
пла доценш (лат. exempla docent) ПОСЛ. приме-
ри су поучни, примери објашњавају.
егземплар (лат. exemplar) примерак, узорак, по-
јединачан отисак (књига, бакрореза); један
једини примерак y збирци.
егземпларан (лат. exemplaris) примеран, узоран,
узорит; који треба да послужи као пример,
примера ради, застрашујући; егземпларна
казна казна која треба да послужи као застра-
шујући пример другима.
егземплификација (нлат. exemplificatio) објаш-
егземплум 250 Егзодус
 њавање или доказивање помоћу примера
(или: на примерима); егземплификацио доку-
менти (нлат. exemplificatio documenti) овера-
вање преписа сведочанства или исправе.
егземплум (лат. exemplum) в. егземпл.
егземтан (лат. exemptas изузет) в. егзимиран.
егземти (лат. exemptus, exempti) ПЛ. ОНИ који
имају право да буду ослобођени од неке, ина-
че опште, обавезе.
егземција (лат. exemptio) разрешавање, изузи-
мање, ослобођавање од неке, иначе ошпте,
дужности или обавезе; егземциона претензија
полагање права на ослобођење од неке оба-
везе.
егзентерација (лат. exenteratio) вађење утробе,
унутрашњих делова; шд. вађење (егзентери-
за, егзентеризам).
егзеитериза (грч. exenterizö вадим утробу, уну-
трашње делове) мед. в. егзентерација.
егзеитеризам (грч. exentheritho, лат. exenterare)
мед. в. егзентерација.
егзенцефалија (грч. ex, egkephalos) мед. дечја
болест код које, на горњем и задњем делу
лубање и кичменог стуба, постоји урођени
недостатак костију, услед чега ce мозак нала-
зи ван лубање; таква деца су, иначе, веома
кратка века, праве наказе.
егзергазија (грч. exergâzomai израђујем, обра-
ђујем, exergasia) израђивање, обрађивање,
обрада.
егзереза (грч. exairö) мед. в. егзаиреза.
егзерсис (фр. exercice) вежба; муз. комад за веж-
бање.
егзерцир (лат. ехегсеге вежбати, нем. Exerzier)
скупно извођење војних вежби.
егзерцвтор (лат. exercitor) учитељ y вежбаљу,
увежбавач.
егзерцициј(ум) (лат. exercitium) вежба, вежбање;
школско вежбање, језичко вежбање, телесно
вежбање; егзерцицијумрелигионис (лат. exerci-
tium religionis) слободно вршење верских дуж-
ности; егзерцицијум Саламандри (лат. exerciti-
um Salamandri) на студентским комерсима:
наздравити некоме тиме што ce чаше, по ко-
манди председавајућег на комерсу, крену y
кругу по столу, затим ce испију, после тога ce
њима задобоша по столу, па ce онда наједном
ударе о сто и оставе.
егзеунт (лат. ex-ire изићи, exeunt) ПЛ. одлазе, иду
(израз који, y позоришним комадима, казује
да глумци одлазе са позорнице); егзеунт ом-
нес одлазе сви.
егзибиција в. ексхибиција.
егзигент (лат. exigens) захтевалац, потражива-
лац, изискивалац.
егзигибилитет (нлат. exigibilitas) потражљивост,
захтевљивост, могућност захтевања или по-
траживања, наплатљивост, могућност на-
плате.
егзижантан (фр. exigeant) који много тражи или
захтева, који полаже велико право на, који
много изискује.
егзил (лат. exilium) изгнанство, прогонство; ме-
сто борављења y прогонству; y ужем значењу:
вавилонско робовање Јевреја, отуда: ио-
стегзилно доба доба јеврејске историје по-
сле вавилонског робовања.
егзимиран (лат. eximere ослободити) ослобођен,
решен, слободан од службе, ослобођен пореза,
разрешен обавеза; нарочито: ослобођен од
иначе надлежног суда; егзимирани ПЛ. в. ег-
земти.
егзинаниција (лат. exinanitio) испражњавање;
мед. празноћа крвних судова; прекомерно и
стално испражњавање; теол. омаловажавање
божанствености или божанских особина Исуса
Христа.
егзистенција (лат. existentia) постојање, бив-
ствовање, битисање, живљење, живот; сушта-
ствовање, стварност; издржавање, начинживо-
та; егзистенцијални суд лог. синтетичан суд,
суд који исказује неко постојање, нпр. живот
постоји.
егзистенцијализам (лат. existentia постојање)
фил. учење данског филозофа Кјеркегора
(Kierkegaard, 1813-1855), које „егзистенцију"
сматра основом тзв. „егзистенцијалне фило-
зофије"; „Има нешто што ce не може замисли-
ти, a TO je егзистенција". Циљ филозофије
није сазнање стварнога y области апстракт-
них појмова, него питање о постојању онога
који пита. „Одржање егзистенције je осовина
филозофирања." Главни представници овог
учења су К. Јасперс, М. Хајдегер, Ж. П.
Сартр, Г. Марсел и др.
егзистенцијалист(а) (лат. existentia) пристали-
ца, присташа егзистенцијализма.
егзистирати (лат. existere) бити, постојати, жи-
вети, налазити ce, трајати; издржавати ce.
егзитус (лат. exitus) излазак, одлазак; исход,
свршетак, крај, успех; егзитус леталис (лат.
exitus letalis) смрт.
егзо- (грч. éxô) предметак y сложеницама са зна-
чењем: изван, споља, напољу.
егзобиологија (грч. éxô изван, bios живот, logos
реч) наука о постојању живих бића на небе-
ским телима изван Земље.
егзогамија (грч. éxô, gaméô женим ce) в.
ексога-мија.
егзоген (грч. éxô споља, напољу, génos род) који
je споља израстао, који споља расте, егзоге-
ничан; супр. ендоген, ендогеничан.
егзогеннчан (грч.) в. егзоген.
егзодерм (грч. éhô, dèrma кожа) зоол. спољашњи
лист y заметка.
егзодинамика (грч. éxô из, dynamis сила) геол.
део геологије који обухвата геолошке појаве
и промене што их на Земљиној кори врши ат-
мосфера својом топлотом, састојцима, по-
кретима, и промене на кори и y њој које
врши текућа, стајаћа, залеђена, надземна и
подземна вода.
Егзодус (грч. exodos, лат. Exodus) 1. излазак,
исход; назив друге књиге Мојсијеве (код нас
Исход), по томе што ce y њој поглавито опи-
сује излазак Израиљаца из Египта; 2. егзодус
исељавање Ираца y масама; део трагедије иза
последњег хора (код старих Грка); лакрдија
(код Римљана); Ексодус.
егзодус мозгова 251 ero идеал
егзодус мозгова .израз КОЈИ ОД шездесетих годи-
на овог века означава миграцију високоструч-
не радне снаге y високоразвијене земље
(САД, Аустралију и Канаду); в. брејн-дрејн.
егзојдеза (грч. ex-oidéô) мед. в. егзедеза.
егзоканибализам (грч. éxô, шп. canibal људо-
ждер) ешн. обичај неких људождерских племена
да једу месо само људи ван свога племена;
супр.: ендоканибализам.
егзокрини (грч. ex из, krïnô лучим) up. који лучи
напоље; егзокрине жлезде фшиол. жлезде које
луче и избацују своје производе y нарочите
канале, који их одводе или на површину тела
или y дупље осталих органа (има их простих и
сложених); уа. ендокрини.
егзометер (грч. éxô напољу, mêtër материца)
мед. испадање материце.
егзомфалус (грч. ex из, omphalós пупак) мед. оток
на пупку, отицање пупка.
егзоогнозија (грч. ек из, zöon животиња, gnösis
познавање) део зоотехнике који ce бави спољ-
ним изгледом животиња како би ce оцениле
могућности искоришћења појединих њихо-
вих карактеристика.
егзорабилан (лат. exorabilis) умољив, измољив,
који ce може измолити.
егзорбитантан (лат. exorbitans) прекомеран,
претеран; ванредан, огроман.
егзордиј(ум) (лат. exordium) почетак говора;
увод.
егзорцизам (грч. exorkizö заклињем) истерива-
ње злих духова из човека или из куће (у ст.
веку обичај код Јевреја, незнабожаца и ста-
рих хришћана).
егзорцист(а) (грч.) онај који истерује зле духо-
ве; један од нижих свештеничких редова y ка-
толичкој цркви.
егзосмоза (грч. éxô напоље, ösmos гурање) физ.
стање при појави осмозе (при проласку двеју
различних течности кроз опну) када ce наста-
лом струјом смањује запремина течности;
супр. ендосмоза.
егзостоза (грч. ex из, ostéon кост) мед. неприро-
дан израштај који ce ствара на површини ко-
стију, чворуга.
егзосфера (грч. éxô изван, sphaïra лопта) једно
од подручја изван земаљске сфере.
егзотерик (грч. exoterikós спољашњи) онај који
није упућен y највиша тајна учења неког
друштва.
егзотеричан (грч.) спољњи, спољашњи; народ-
ски, схватљив, јавни, општи, одређен за оне
који нису посвећени, тј. за нестручњаке, за
лаике: супр. езотеричан.
егзотерман в. егзоШермичан; супр. ендотерман.
егзотермичан (грч. éxô напоље, thermos топао)
физ., хем. који даје топлоту околини; супр. ендо-
термичан.
егзотероманија (грч. exöteros више напоље, ma-
nìa помама, страст) љубав према иностран-
ству, страст за иностранством; нарочита скло-
ност ономе што je инострано и туђе; егзоти-
команија.
егзотизам в. егзотика.
егзотика (грч. exöticos стран, туђ) карактеристи-
ке својствене најудаљенијим, првенствено
жарким земљама, необичне и чудне људима
других земаља.
егзотикоманија (грч. exotikós, manìa) в. егзоте-
романија.
егзотикосимфиза (грч. exotikós туђ, syn са, phy-
sis природа) мед. сраслост једног органа са не-
ким страним телом.
егзотичан (грч. exotikós) инострани, туђи, који
припада другим, нарочито топлијим деловима
света, нпр. егзотичне биљке.
егзотоксин (грч. éxô споља, toxikón отров) биол.
отров који неки организам производи и от-
пушта y спољну средину.
егзофенотип (грч. éxô споља, phainômenon поја-
ва, typos лик, облик) биол. видљиве
морфолош-ке одлике неког живог система;
видљиви фе-нотип.
егзофталмус (грч. ex va, ophthalmós око) мед. бу-
љоокост, буљавост, испадање очне јабучице
услед запаљења, накупљања гноја, отока или
прекомерног развијања масти y очној дупљи.
егзоцентричан (грч. éxo спољни лат. centrum
средиште од грч. kéntr(on) + ikos спољни, не-
центричан) литв. који има различиту синтак-
сичку службу (функцију) од својих саставних
делова; нпр. y башти je ексоцентрична кон-
струкција јер ce њена функција y реченици
не може свести ни на y ни на башти; уп. ендо-
центричан.
егзуберантност (лат. exuberantia) претрпаност,
бомбастичност, обиље, прекомерност, пре-
бујност.
егзултација (лат. exsultatio) ликовање, клица-
ње, раздраганост, превелика радост, скакање
од радости и усхићења.
егида (грч. aigis) бронзани штит Зевсов који je
оковао Хефест и који мраком, громом и му-
њом задаје страх; надимак богиње Атене и
симбол заштите богова; заштита, окриље,
бранич; бити под чијом егидом бити под чи-
јом заштитом, окриљем.
егије (тур. egi) ребра лаће; костур брода.
егијет (фр. aiguillette) на вој. униформи: врпца
као украс на рамену; уа. егиљета.
егилопс (грч. aigilöps) мед. чир y углу ока.
егиљета (фр. aiguillette) вој. каиш за закопчава-
ње; врпца с окованим крајевима; врпца као
украс на рамену.
египтологија (грч. наука која ce бави истражи-
вањем и проучавањем старог Египта, нарочи-
то његове културе, уметности, језика и др.
егландирати (лат. glans, жир, gianduia жлезда)
мед. исећи (или: извадити) жлезду.
еглен (тур. eglen) разговор ради забаве, забава.
ero (лат. ero) 1. ja; појединац који ce разликује
од других, центар y коме ce преламају све
одлике личности; 2. псих. један од основних
појмова психологије, представља свесни део
личности који одржава везу са целокупном
унутрашњом и спољном стварношћу.
ero идеал (лат. ego, нлат. idealis узор, савршен-
ство) жих. део era који садржи идеалну слику о
себи.
егоизам 252 Едии
егоизам (лат. ego ja, фр. égoisme) себичност,
свесебица, саможивост, самољубље; фил. схва-
тање које ce, y практично-етичком погледу,
управља само осећањем свога ja и има корен y
пранагону сопственог самоодржања; наивни
егоизам самољубље које опажамо код животи-
ња, примитивних људи и деце; супр..- алтру-
изам.
егоист(а) (лат. ego, фр. egoiste) себичњак, свесе-
бица, својко, саможивац; Фил. присталица его-
изма.
егоистичан (фр. egoiste) себичан, саможив, свесе-
бан, који ce y животу и раду руководи само
сопственом коришћу.
егоитет (лат. ego ja) в. егоизам.
ero катексис (лат. ego, грч. kathexis задржавање)
асих. усмеравање нагона на начин који обезбе-
ђује усклађеност личности са спољним све-
том, као и међусобну усклађеност свих слоје-
ва личности (ида, ега и суперега).
еголатрија (лат. ego ja, грч. latreia служба, обо-
жавање) култ према себи; претерана љубав
према самом себи, самољубље.
еготеизам (лат. ego, грч. theós бог) обожавање
самога себе, самообожавање.
еготизам (лат. ego) грубо самољубље, егоизам y
најружнијем облику.
еготист(а) (лат. ego ja) претерано самољубив
човек.
егофонија (грч. aix, aigós коза, phone глас) мед.
козји глас, кад неко, због болести говорног
органа, говори као да вречи.
егоцентричан (лат. ego ja, centrum средиште)
који y свом мишљењу и делању, свесно или
несвесно, y средиште свега ставља своје соп-
ствено ja и само своје користи, који себе
сматра средиштем свега.
егренеза (фр. égraineuse) машина за круњење
кукуруза, круњача, круњачица.
егрес (лат. egredi изићи, egressus) излазак, исту-
пање, одлазак; излаз; узети егрес отићи,
иступити из чега.
егресија (лат. egression) лшав. обликовање и
испуштање ваздушне струје при изговарању
гласова; супр. ингресија.
егрета (итал. egretta, фр. aigrette) украс за главу
од перја (за шешир и сл.).
ед (фр. aide, илат. adiutare) помоћ, помагање; y
висту: саиграч, партнер; eg мемоар (фр. aide-
memoire) спис који треба да послужи као под-
сетник.
Еда (Edda) лит. наслов двају дела старе исланд-
ске књижевности; Млађа или Снора-еда (изме-
ђу 1220. и 1230. год. je уџбеник за младе скал-
де, садржи излагање нордијске митологије,
описивања и песничке изразе, као и једну пе-
сму посвећену двојици кнежева; Старија еда
(између 1240. и 1250.) je збирка са тридесет
песама из IX-XII века, садржи нордијску мито-
логију и приче о старим јунацима и херо-
јима.
едамер (по холандском граду Edam) врста пуно-
масиог сира с црвеном кором; правилно ај-
дамер.
едафон (грч. édafos тло, земља) животна заједни-
ца тла: бактерије, алге, гљиве, црви, инсекти,
пужеви, гмизавци и др.; растварајући орган-
ске материје побољшавају физичка и хемиј-
ска својства земљишта.
едацитет (лат. edacitas) јешност, претераност y
јелу, прождрљивост.
едеитис (грч. aidös зазор, срамљење, стид) мед.
запаљење стидних делова.
едем (грч. oidâô отичем, натичем, oidema) мед.
оток који постаје прелажењем течности из
крви y поткожно ткиво.
едематија (грч. oidêma) мед. отицање коже.
едематнчан (грч. oidâô) мед. отечен, који има
оток, са отоком.
едематозан (грч. oidâô) мед. в. едематичан.
едеи (хебр.) рај, врт сласти; <рм. уживање, сласт,
наслада.
едентата (лат. edentata) Т. ЗООЛ. безупци, сисари
без предњих зуба, нпр. лењивци, љускари и
ДР-
едеобленореја (грч. aidös стид, blénna слуз, réô
течем) мед. женско бело прање.
едеолатрија (грч. aidös зазор, стид, latreia обожа-
вање) обожавање стидних делова, (сполних ор-
гана) као симбола плодности, нпр. код Инди-
јанаца.
едеотомија (грч. aidös стид, témnô сечем, режем)
мед. оперативно лечење сполних органа.
едикт (лат. edicere, edictum) код старих Римља-
на: јавна објава претора y којој саопштава
план свог рада y идућој години, тзв. „претор-
ски едикт" (један од најважнијих извора рим-
скотрава); службенаобјава, обзнана, службе-
но наређење; Нантски едикт повеља којом
je француски краљ Хенрик1У дозволио 13.
априла 1598. хугенотима слободу вероиспо-
вести.
едиктале (лат. edictale) прав. званичан или судски
јавни позив, едиктална цитација, едиктал-
ни позив; ПЛ. едикталиа (edictalia); пер едик-
талес (лат. per edictales) прав. путем јавиог
позива.
едикталитер (лат. edictaliter) арав. путем јавиог
позива, путем позива преко јавности; едик-
Шалитер цитирати позвати службено, путем
јавности.
едиктална цитација прав. в. едиктале.
едикула (лат. aedes кућа) мало светилиште y
античким храмовима; арх. декоративни мотив y
облику мале капеле.
едил (лат. aedilis) виши чиновник y старом Риму
који ce старао о грађевинама, храмовима, о
реду и безбедности на трговима и улицама,
народним весељима; било их je две врсте: пле-
бејских, који су ce старали о јавним играма
(ludi romani), и курилских, тј. патрицијских;
едилима ce и данас y неким градовима назива-
ју општински одборници који ce старају и
воде иадзор над грађевинама.
Бдип (грч. Oidfpus) миш. син тебанског краља Ла-
ја и Јокасте, разрешио загонетку Сфинге и
тиме ослободио Тебу од тога чудовишта, y
незнању убио оца и оженио ce рођеном мате-
Едипов комплекс 253 еисоптрофобија
 ром, са којом je имао децу: Етеокла, Полини-
ка, Исмену и Антигону. Када им je проро-
чиште открило овај грех, Јокаста ce убила, a
Едип y очајању сам себе ослепио и, y пратњи
одане кћери Антигоне, дошао на антички
брег Колон и ту ce упокојио; предмет многих
уметничких и песничких дела (трагедије од
Софокла, Есхила, Волтера, Корнеја и др.).
Едипов комплекс (по миту о Едипу) асш. потис-
нута жеља сина за родоскврном везом с мај-
ком, као и непријатељство према оцу; едипал-
на сишуација; уи. ЕлекШра комплекс.
едитор (лат. edere издати, editor) издавач;
књижар-из давач.
едификација (лат. aedificatio) зидање, подизање
грађевине, грађење; подизање, подржавање.
едиција (лат. editio) издавање; издање (књиге);
ирав. судски извештај и саопштење; едицио
принцепс (лат. editio princeps) прво издање,
најстарије (или прво) штампано издање не-
ког старог писца после проналаска штампар-
ства; главно издање, најбоље издање.
ед-мемоар (фр. aide-memoire) в. eg.
едукатор (лат. educator) васпитач; одгајивач,
хранитељ.
едукација (лат. educatio) васпитање, одгој, од-
гајивање, подизање.
едукт (лат. educere извести, извадити, eductum)
извод, извадак, оно што je издвојено из нече-
га; хем. твар која je издвојена из неког тела и
која je y њему, као састојак, већ постојала,
a не произведена тек y току хемијског проце-
са; супр.: продукШ.
едукција (лат. eductio) хем. издвајање лужењем.
едулкорација (лат. dulcis сладак, нлат. edulcora-
tio) фарм. додавање леку какве слатке твари да
би му ce поправио укус, заслађивање, ублажа-
вање горчине или опорости; извлачење сока.
едулкорисати (лат. dulcis сладак, нлат. edulcare)
хем. талог, додавањем и поновним одстрањива-
њем извесне течности, ослободити од састоја-
ка који су ce y њему растворили; засладити,
разблажити, извући сок.
езан (арап. ädän, тур. ezan) позив на молитву,
који мујезин упућује с минарета.
еземпио (итал. esempio, лат. exemplum) пример,
позоришни комад који ce веома изразито од-
носи на стварни живот.
езито (итал. esito, лат. exitus) трг. извоз;
езито--роба роба за извоз; езиШо-царина
извозна ца-рина.
Езоп (грч. Aisôpos, лат. Aesopus) духовити, за-
једљиви и грбави роб из Фригије, y VI веку
пре н.е, који ce сматра као творац басне y
прози.
езопски (грч. aisöpeios) духовит, шаљив; зајед-
љив, загрижљив; ружан, гадан.
езотерик в. езотеричар.
езотеричан (грч. esô унутра, esoterikos унутар-
њи) унутарњи, тајни, неразумљив за свакога,
намењен само посвећенима; строго научан,
учен, стручан; супр. егзотеричан.
езотеричар (грч. esöteros који je више унутра,
унутарњи) онај који je упућен y тајне неког
друштва; онај који je посвећен y битност и
суштину неког учења или науке. езофаг (грч.
aisophâgos) анаш. в. езофагус. езофагектомија
(грч. oisophâgos једњак, ekto-
mê исецање) шд. вађење целог или само јед-
ног дела једњака. езофагизам (грч.
oisophâgos) мед. в. езофаго-
спазмус. езофагитис (грч. oisophâgus) мед.
запаљење јед-
њака. езофагодннија (грч. oisophâgos, odynê
бол) мед.
осећање бола y једњаку. езофагомалација
(грч. oisophâgos, malakós мек)
мед. омекшање једњака. езофагопатија (грч.
oisophâgos, pathos патња)
мед. обољење једњака. езофагорагија (грч.
oisophâgos, rëgnymi прснем)
мед. крварење из једњака. езофагореа (грч.
oisophâgos, rhéo цурим) мед. лу-
чење сокова из једњака. езофагоскопија
(грч. oisophâgos, skopéo) мед.
прегледање једњака, нарочито помоћу езо-
фагоскопа. езофагоспасмус (грч. oisophâgos,
spasmós грч)
мед. грч једњака; езофагизам. езофаготомија
(грч. oisophâgos, tome сечење,
резање) мед. прорезивање једњака, оператив-
но отварање једњака. езофагоцела (грч.
oisophâgos, këlë просутост,
кила) мед. просутост једњака, једњакова
кила.
езофагус (грч. oisophâgos) анаш. једњак. еид-
(грч. eidos) вид, изглед, облик; слика, лик.
еидетизам (грч. eidos вид, облик, слика) способ-
ност поновног доживљавања утиска и дуже вре-
мена после опажања. еидетика (грч. eidos
вид, облик, слика) псих. део
психологије који испитује свет опажања и по-
четни степен образовања представа y раном
детињству и код примитивних народа.
еидетски (грч. eidos лик изглед) који ce тиче
лика и изгледа. еидограф (грч. eidos слика,
grâphô пишем), ма-
шина за копирање слика. еидографија
(грч.) поступак при израђивању
слика на металним плочама за штампање.
еидологија (грч. eidos, logïa наука) осих. наука о
сликовитом представљању ствари y човечјој
представи. еидос (грч. eidos) вид, слика, лик,
облик; биће,
идеја. ЕИДС (скр. од ент. Acquired
immunodeficiency
syndrome) в. СИДА. ... . ■ . ...
еикр в. акр. ■ ■
еипатија (грч. aie увек, pàthos патња, бол, aei-
pâtheia) mg. стална болест, непрестано побо-
левање. еирометар (грч. eidos вуна, métron)
инструмент
за мерење дебљине вунених длака према сте-
пену коврчавости вуне. еисантема (грч. eis,
ânthëma оспа) мед. в.
енантем. еисоптрофобија (грч. eisoptron
огледало, fobéo-
mai бојим ce) болестан страх од огледала.
ејакулација 254 еквидисташџда
ејакулација (нлат. eiaculatio) избацивање; фши-
ол. избацивање мушког семена; кратка усрдна
молитва. ејакулација прекокс (нлат.
eiaculatio, лат. ргае-
сох прерано зрео) прерано избацивање се-
мена. ејалет (тур. eijalet) област y бившој
Турској,
којој je стајао на челу један чиновник (ва-
лија, мутесариф) са титулом паша, због чега
ce звала и пашалук; делила ce y више
санџака;
после 1865. више елајета сачињавало je је-
дан вилајет. ејвала (тур. eyvallah) реч која
ce употребљава
као поздрав при растанку: збогом, уздрављу;
као захваљивање: хвала, Бог ти платио! ејд-
в. еид-. ејектор (лат. ejicere избацити) справа за
црпење
и усисавање паре, гаса или течности.
ејекција (лат. ejectio) аРав. избацивање; истери-
вање, протеривање са поседа. ејицврати
(лат. jacere, ejicere) избацити; исте-
рати, изгурати, отерати (са поседа), протера-
ти, изагнати.
ејси, диси, АЦ/ДЦ (енг. alternative currency, di-
rect currency, наизменична и једносмерна
струја), апарат који користи и једносмерну и
наизменичну струју; фиг. „и на струју и на
батерије", бисексуална личност. ејурирати
(лат. ejurare) одрећи ce нечега под
заклетвом. ек- (грч. ек-) грчки предлог са
значењем: из, од
(долази y сложеницама). ека-алуминиј(ум)
хем. стари назив за елемент га-
лијум.
ека-бор хем. стари назив за елемент скандијум.
екај (фр. écaille, итал, scaglia) љуштурасто боје-
ње на порцулану и тапетама; корњачевина;
корњачина кора за држање накита и др. екар
(фр. écart) y игри карата: одбачене и уме-
сто њих купљене друге карте; берз. разлика из-
међу дневног курса и курса испоруке.
екарлат (фр. écarlate, сскр. surakta) скрлетно цр-
венило, скрлетна боја. екартирати (фр.
écarter, итал. scartare) y карта-
њу: неке карте одбацити да би ce друге узеле
или купиле; уклонити, уклањати, удаљити, од-
војити, метнути y страну. ека-силицнјум хем.
стари назив за елемент герма-
нијум.
екбер (арап.) највећи, најстарији. екблефарон
(грч. ek-, blépharon очни капак) мед.
вештачко око. екболе (грч. ek-bâllô
избацим, ekbolê угануће;
побачај) мед. угануће, потпуно ишчашење;
побачај. екболна (грч. ekbolë) ПЛ. мед.
средства којима ce
врше побачаји; абортива. екболика (грч.)
мед. в. екболиа. еквалан (лат. aequalis) исти,
једнак, раван, рав-
номеран. еквалнтет (лат. aequalitas)
једнакост; равномер-
ност; једиака старост. екванимнтет (лат.
aequus, animus, eaquanimitas)
равнодушност.
екватор (лат. aequare изједначити, aequator) ге-
огр. полутар, линија Земљине лопте која je од
оба Земљина пола подједнако удаљена и која
дели Земљу на северну и јужну полулопту.
екватореал (лат. aequare изједиачити) астро-
номски доглед за одређивање деклинације и
ректасцензије једне звезде.
еквација (лат. aequatio) изједначавање, изјед-
начење; маш. једначина, једнаџба.
еквес (лат. eques) ПЛ. еквитес коњаници, јахачи,
витезови; y римској држави: род војске y ко-
јем су служили најимућнији племићи као ко-
њаници; доцније ce од ових створио засебан,
веома утицајан и моћан сталеж који je стајао
између сената и народа; y доба царства, екви-
тес су били само још као официри парадних
трупа и царски управни чиновници.
еквестрика (лат. equester коњички) вештина ја-
хања, јахачка вештина, нарочито y цирку-
сима.
екви- (лат. aequus) предметак y сложеницама са
значењем: једнак, исти.
еквивалеи(а)т (нлат. aequi-valens подједнако
вредећи, једнаковредан) исто значење; јед-
нака вредност, иста вредност; ствар исте вред-
ности, замена за вредност, одштета, накнада;
y механичком смислу: сила који производи
исти рад као и нека друга сила; електрохемиј-
ски еквивалент: количина некога елемента
издвојеног из раствора проласком количине
електрицитета једног кулона, нпр. струја од
1 ампера, тј. кулона y 1 секунди, издвоји на
катоди 0,001118g сребра из сребра нитрата, те
електрохемијски еквивалент сребра je 1,П8
mg; механички еквивалент топлоте:
количина рада, 427 килограмометара, која je
једнака количини топлоте потребне да ce 1 kg
воде (килограм-калорија) загреје за 1°С; хе-
мијски еквивалент неког елемента je колич-
ник из атомске тежине и валенце тога еле-
мента.
еквивалентан (нлат.) једнаковредан, једнаке
вредности; еквивалентна тежина неког еле-
мента јесте количник из атомске тежине и
вредности тога елемента; који има једнако
дејство; који има исто значење.
еквиваленција (нлат. aequi-valere) једнакост
вредности, једнака вредност; једнака (или
иста) вредност, одговарајућа вредност.
еквивока (лат. aequivoca) Т. речи које имају
више разних значења; двосмислености, сум-
ње, подозрења; в. и генерацио еквивока.
еквнвокан (лат. aequivocus, фр. équivoque) дво-
смислен, са два значења: који даје маха нез-
годном тумачењу и разумевању, подозрив,
сумњив.
еквивокација (нлат. aequivocatio) двосмисле-
ност, двосмислица.
еквидиставта (лат. aequus једнак, исти, distare
одстојати) маш. права која y свим својим тач-
кама има једнако одстојање од друге праве.
еквидистантан (лат. aequi-distans) једнако уда-
љен, на једваком одстојању.
еквидистанција (лат. aequus једнак, distantio
еквилатералан 255 еклезија
 растојање) подједнака удаљеност од нечега
или некога.
еквилатералан (лат. aequus једнак, исти, latera-
lis бочни) са једнаким странама, истостран,
равностран.
еквилибризам (лат. aequus једнак, исти libra Ba-
ra) наука о равнотежи; y етичком погледу: уче-
ње по којем човек y својим поступцима и
делима може само онда имати праву слободу
када постигне потпуну равнотежу побуда, мо-
тива.
еквилибриј(ум) (лат.) равнотежа.
еквилибријум индиференције (лат. aequi-libri-
um indifferentia) фил. равнотежа двају супрот-
них мотива, двеју супротних побуда; уп. Бури-
данов магарац.
еквилибрист(а) (лат.) вештак који уме да одржа-
ва равнотежу y ваздуху (играч на конопцу и
други скакачи y ваздуху).
еквилибристика (лат.) вештина одржавања рав-
нотеже y ваздуху; up. еквилибристички.
еквиноцијалан (лат. aequus једнак, исти, пох
ноћ) који пада y време када су дан и ноћ
једнако дуги; еквиноцијалне буре буре које
настају за време пролетње и јесење равно-
дневице (21. марта и 23. септембра); еквино-
цијална зона жарки појас, тропске области.
еквиноциј(ум) (лат.) равнодневица, два дана y
години када су дан и ноћ једнако дуги (по 12
часова), 21. марта и 23. септембра, зато што
Сунце тада пресеца небески полутар (или: ек-
ватор): пролећна и јесења равнодневица.
еквиноцио (лат.) в. еквиноцијум.
еквипарирати (лат. aequiparere изједначити) из-
једначити, изједначавати, испоредити, упо-
редити, упоређивати.
еквиполентан (лат. aequipollens) једнаке важно-
сти; једнаког значења; једнаке вредности; ек-
виполентни појмови лог. једнаки појмови са-
мо са различитим именима, нпр. „равнострани
паралелограм" и „ромб", „Аристотел" и „ос-
нивач научне логике"; еквиполеншни судови
лог. судови који на различите начине и y pa-
зличитом облику казују исто, нпр. „Аристо-
тел je био васпитач Александра Великог" и
„Александар Велики je био васпитаник Ари-
стотелов".
еквиполенција (нлат. aequipollentia) једнака
важност; једнако значење; једнака вредност;
лог. једнако значење појмова или судова.
еквипотенцијалан (лат. aequus, нлат. potentialis
моћан да изврши рад) који има исти потенци-
јал; еквипотенцијална површина или ниво-
ска површина je геометријско место свих та-
чака које имају једнак потенцијал, нпр.
електросташична еквипотенцијална повр-
шина површина чије тачке имају исти елек-
трични потенцијал; магнетна еквипотенци-
јална површина површина чије тачке имају
исти магнетни потенцијал.
еквитас (лат. aequitas) прав. осећање правично-
сти којим судија има право да ce руководи кад
га закон директно упућује на то, или при
тумачењу закона и отклањању законских
празнина.
еквитација (лат. equus коњ, equitatio) вештина
јахања, јахање.
еквитес (лат. équités) ПЛ. В. еквес. еквитет (лат.
aequitas) једнакост, равноправ-
ност; праведност, правичност. еквус (лат.
aequus) једнак, раван, прав; праве-
дан; екво анимо (лат. aequo animo) равнодуш-
но, мирно, спокојно; екс екво (лат. ex aequo) e
једнаким правом, на равне части (награде).
екдемиоманија (грч. ekdëméô идем ван земље,
ван земље сам, manìa лудило, страст) страст за
сељакањем, љубав према путовању.
екзибиција (лат. exhibitio) погрешно, треба екс-
хибиција. ЕКИ в. ЕКУ. екиклема (грч.
ekkyklëma) y старогрчком позо-
ришту направа која je служила отприлике као
данашња покретна позорница. екипа (фр.
équipe) eu. чланови једног спортског
клуба који учествују на некој утакмици; гру-
па радника на неком послу; поворка лађа по-
везаних једна за другу. екипажа (фр.
équipage) прибор који je потребан
за путовање; коњи, кола и послуга; нарочито:
коњи и кола; све оно што један официр мора
да има; мор. целокупно људство y служби на
броду, посада једног брода. екипирање (фр.
équipement) опремање, спрема-
ње; нарочито: снабдевање брода људством и
свима потребним стварима. екипирати (фр.
équiper) опремити, опремати,
снабдети; снабдети прибором за путовање и
свим што je потребно; снабдети људством и
потребним стварима, нпр. брод. ек-катарза
(грч. ek-, kâtharsis чишћење) мед. иш-
чишћавање, чишћење, уредна столица. ек-
катартика (грч. ek-, kathartikós који служи за
чишћење) ол. мед. средства за чишћење која
дејствују кроз кожу. ек-клизис (грч. ek-,
klfsis савијање, нагињање)
мед. разилажење костију, ишчашење; размица-
ње крајева код прелома костију. ек-копроза
(грч. ek-, kópros измет)лед. избацива-
ње измета. ек-копротикум (грч. ek-, kópros
измет) мед. лек
који помаже чишћењу, који избацује, изба-
цивање измета. ек-кризиологија (грч. ek-,
krïnô лучим, издва-
јам, logfa) мед. наука о лучењима човечјег
тела. ек-кризис (грч. ek-, krinö лучим)лед.
излучивање
болесних материја кроз зној, мокраћу итд.
еклампсија (грч. eklampsis) грчевито трзање те-
ла, слично падавици, које ce јавља код труд-
ница које пате од албуминурије. еклатантан
(фр. éclatant) сјајан, одличан, из-
ванредан, славан; очигледан, очит, јасан; ја-
ван; звонак, звучан. еклезија (грч. ekklêsîa
народна скупштина, лат.
ecclesia) раније: народна скупштина; после:
црква; еклезија метрополитана (лат. ecclesia
metropolitana) саборна, надбискупска црква;
еклезија милитанс (лат. ecclesia militane) pa-
тоборна црква.
еклезијарх 256 економичан
еклезијарх (грч. ekklësïa предводим, руково-
дим) старешина, настојник цркве, надзорник
цркава, онај који ce стара о реду богослужења
y грчкој православној цркви.
еклезијархија (грч. ekklësïa, archo) црквена
власт; надзор цркава.
еклезијаст (грч. ekklësiastës) свештеник, цркве-
ни слуга; еклезијастик.
еклезнјастика (грч. ekklêsi'a) 1. црквено учење,
учење цркве; 2. еклезијастика (лат. ecclesia-
stica) s», црквене ствари, црквени послови.
еклектизам в. еклектицизам.
еклектицизам (грч. eklégô одабирам, eklektikós
одабирам, који одабира) фил. начин мишљења
када неко не ствара свој сопствени систем,
него бира из других система оно што му изгле-
да тачно и згодно, па онда од тога гради цели-
ну и систем; y обичном говору: површност.
еклектичар (грч. eklégô, eklektikós) фил. „одаби-
рач", онај који не ствара свој филозофски
систем, нити приступа само једном филозоф-
ском систему, него од разних система узима
оно што му изгледа као тачно и добро, па онда
све то спаја y целину; сваки онај који од
свега што га опкољава и што ce око њега зби-
ва присваја себи оно што одговара његовој
природи.
еклектички (грч. eklektikós) бирајући, одабира-
јући, који одабира и узима од других оно што
му изгледа тачно и добро; нестваралачки, не-
оригиналан.
еклер (фр. éclaire муња) назив за најхитнији
телеграм.
еклеража (фр. éclairage) осветљење, осветљава-
ње; улог y игри.
еклерер (фр. éclaireurs) Т. вој. трупе претходни-
це, чаркаши, четници; нарочито: лако наору-
жани коњаници за извиђање; бродови за изви-
ђање.
еклнзнс (грч. éklysis слабљење, слабост, ek-lyö
ослабим) мед. слабост, немоћ, несвестица.
еклипса (грч. ekleipsis) астр. помрачење неког
небеског тела услед тога што ce између њега и
Сунца појавило друго небеско тело; помраче-
ње, мрак, тама; мед. пролазна несвестица,
немоћ.
еклиптика (грч. ekleipsis изостајање. помраче-
ње) астр. Сунчева путања, највећи круг на
небеском своду који Сунце y години дана при-
видно пређе (назван због тога што ce y близи-
ни тога круга догађају помрачења Сунца и
Месеца); косина еклиптике угао од 23Vi сте-
пена под којим Сунчева путања на двема тач-
кама, еквиноцијама (у Овну и Теразијама),
пресеца небески полутар.
еклога (грч. eklégô одабирам, eklogê) ooem. иза-
брана песма; обично: пастирска песма, песма
из природе, идилична песма (по томе што Вер-
гилијеве идиле носе наслов „Еклоге").
еклогит (грч. eklogê бирање, избор) мин. мета-
морфна стена састављена од граната и пирок-
сена или амфибола.
екмечија в. екмеџија.
екмеџија (тур. ekmekçi) пекар, хлебар.
еко (итал. ecco) гле, ево га, ево, овде je!
екобиоморфа (фрч. oîkos кућа, bios живот,
morphé облик) живи организам који je обли-
ком прилагођен условима спољашње средине;
в. биоморфа.
екографнја (грч. oîkos кућа, grâphô описујем)
описивање куће.
еколог (грч. oîkos кућа, logia) стручњак за еко-
логију.
екологија (грч. oîkos, logia) биологија и физио-
логија y ужем смислу, наука о односима живо-
тиња и биљки према својој мртвој и живој
околини, као и једних према другима. У еко-
логију спада, на пример, исхрањивање, стано-
вање, место становања, распрострањеност,
породични и друштвени живот, неговање мла-
дунаца, оплођавање биљки, симбиотични од-
носи итд.
економ (грч. oikónomos домаћин, газда, при-
вредник) привредник, домаћин који еконо-
мично организује обраду свога имања или по-
словање свога предузећа: привредни струч-
њак, организатор привредног пословања пре-
дузећа; службеник који ce бави набавком и
чувањем свих материјалних добара y неком
предузећу, установи, вој. јединици.
ековомат (грч.) одељење y предузећима и уста-
новама које набавља, чува и распоређује по-
трошни материјал; вођење кућних послова,
домаћинство.
економетрија (грч. oikonomia управљање ку-
ћом, métron мера) научна дисциплина која
испитује економске и друштвене појаве при-
меном статистичко-математичке анализе.
економизам (грч. oikonomia) опортунистичка
струја y међународном социјалдемократском
покрету према којој радници треба да воде
само економску борбу против капитализма, a
не и политичку.
економизер (грч.) шш. грејач воде y уређају
парног котла.
економија (грч. oikonomia, oîkos кућа, nómos
закон) управљање кућом, домаћинство, це-
лисходно уређење; газдинство, имање, добро;
штедња, штедљивост, разумно искоришћава-
ње добара и снаге; привреда, пољопривреда;
наука о привреди, о организацији производ-
ње, по начелу: што већи успех што мањим
средствима, тј. постизавање циља што мањом
употребом снаге.
економика (грч. oikonomikê) 1. економија, Me-
nine практична, примењена, праћење и про-
учавање привредних појава; 2. привреда, при-
вредни систем; 3. економисање, штедња, уш-
теда, рационална употреба.
економисати (грч. oikonoméô управљам кућом,
руководим, владам, наређујем) водити дома-
ћинство, бавити ce рационалном привредом
или пољопривредом; живети разумно и штед-
љиво.
економист (грч. oikonomia, oikonomikós) струч-
њак, познавалац привредних појава и про-
блема.
економичан (грч. oikónomos домаћин, газда,
економичност 257
привредник) који не изискује велике трошко-
ве, који доноси уштеду, целисходан, рациона-
лан. економичност (грч. oikonomi'a)
пословање које
уз најмање трошкове постиже највећи при-
вредни учинак, рационалност. економски
систем привредно уређење; схватање
физиократа по којем je земља једини извор
богатства и благостања једног народа и др-
жаве. екопа (грч. ekkopë исек) мед. повреда
кости, на-
рочито лубање. екосаедар в. икозаедар.
екосистем (грч. oîkos кућа, systerna састав, су-
став, целина) биол. јединствена функционална
целина живих бића и неживе природе на одре-
ђеном простору. екоскопија (грч. oîkos
кућа, skopéô гледам)
прорицање по случајним појавама y кући
или на кући. екофенотип (грч. oîkos кућа,
phainômenon по-
јава, typos лик, облик) биол. видљиве промене
које настају као одговор на услове спољне
средине. екпијезис (грч. ек-, руоп гној) 1.
мед. излучива-
ње гноја, потпуно загнојавање. екпијезис
(грч. ek-piézô истискам) 2. истискива-
ње, цеђење сокова из биљака; мед. згњечавање
лубање. екпијезма (грч.) сок исцеђен из
биљке, биљни
сок; мед. разбијеност лубање. екпироза (грч.
ek-pyrôô изгорим, сагорим) спа-
љење, сагорење; физ. по учењу Хераклита и
стоичара: пропаст света од пожара, после чега
he ce опет обновити, да би периодично про-
живљавао исти процес. екплексија (грч.
ekplëxis) згранутост, запање-
ност, запрепашћеност. екразантан (фр.
écraser здробити, смрвити, сатр-
ти) разоран, експлозиван, снажан; веома над-
моћан. екразе (фр. écrasé) дуг корак y
плесу; сјајна
кожа, лак. екразер (фр. écraseur) хируршки
инструмент за
уништавање оболелих делова силом.
екразирати (фр. écraser) згазити, згњечити, смр-
вити, здробити, уништити. екразит (фр.)
разорни материјал којим ce пуне
бомбе, пикринска киселина. екран (фр.
écran) 1. платно на које ce пројекту-
ју слике с филмске траке; 2. део телевизора
на коме ce појављује слика, предњи део ка-
тодне цеви; 3. помичан зид, заклон, преграда.
екранизација (фр. écranisation) снимање, пре-
тварање y филм. екранизовати (фр. écran
платно на коме ce при-
казују филмови) роман, епопеју, позоришно
дело и др. обрадити као сценарио према коме
he ce снимати филм. екраноплан (фр. écran
застор, екран, лат. pla-
num површина, раван простор) пловило за
кретање изнад површине воде или копна с
ослоном на сопствени јастук. екрем (арап.
äkräm, тур. ekrem) највећи, нај-
племенитији, најмилостивији.
екситовати
екритир (фр. écritures) ПЛ. СПИСИ; трг. рачуни,
писма. екс (лат. ex) 1. прил. наискап, до дна,
надушак; (у
именичкој служби) чаша која ce тако испија;
2. први део сложеница y значењу: бивши, нека-
дашњи, ранији: ексминистар, екскраљ; ина-
че значи: из, од. екса- в. под егза- (по
правопису нашег књижевног
језика, грчко и латинско х кс, кад стоји међу
самогласницима, пише ce и чита као гз). екс
абрупто (лат. ex abrupto) изненада, најед-
ном; без припреме. екс-адикт (лат. ex
бивши, addict предат, доде-
љен) бивши наркоман, излечени зависник од
дроге. ексангвинација (лат. ex, sanguis крв)
крварење
до смрти. ексаркома (грч. ex, sârx, sarkós
месо) мед. изра-
шћивање дивљег меса. ексартикулација
(лат. exarticulatio) одсецање,
ампутирање удова или њихових делова y
зглобу. екс-архијатер (грч. ex, ârchô
управљам, предво-
дим, iatrós лекар) помоћник главног лекара,
помоћник личног лекара; бивши лични
лекар. екс BOTO (лат. ex voto) на основу
завета, по заве-
ту, по завештању.
ексе- в. под егзе- (в. напомену под екса...).
ексекција (лат. ex-sectio) исецање, одсецање;
шкопљење, штројење. екселенција (лат.
excellentia) одличност, изврс-
ност; као титула министара: узвишеност, пре-
узвишеност; пар екселанс (фр. par excellence)
прш. нарочито, особито, изванредно, по пре-
васходству; y правом смислу речи, прави; екс-
целенција.
ексер (тур. ekser) гвоздени клин, чавао.
ексецирати (лат. ex-secare) исећи, исецати, од-
сећи; ушкопити, уштројити. екси- в. под
егзи- (в. напомену под екса-). ексик (тур. eksik)
непотпун, мањкав, фаличан.
неисправан; јексик. ексиканције (лат.
exsiccantia) ил. фарм. средства
за исушивање (или: сушење). ексикативан
(нлат. exsiccativus) који суши, који
исушује. ексикатор (нлат. exsiccator)
исушивач, лабора-
торијска справа за чување хемикалија, снаб-
девена тварима које јако упијају воду, - као
што je хлор-калцијум, сумпорна киселина и
др. - y циљу сушења; процес исушивања убр-
зава ce исцрпљивањем ваздуха из ексикатора
(вакуум-ексикатор). ексикаториј(ум) (нлат.
exsiccatorium) фарм. суш
ница. ексикација (нлат. exsiccatio) фарм.
сушење, ису-
шивање. екс импровизо (лат. ex improviso)
нехотице, ш-
ненада, неочекивано, непредвиђено, неслу-
ћено. екситовати (лат. excitare) подстаћи,
подстица-
ти, побудити, побуђивати, узбудити, узбуђива-
ти, надражи(ва)ти.
екснцнрати 258 екс нихило нихил
ексицирати (лат. ex-siccare) исушити. осушити.
екс јуре (лат. ex jure) прав. c правне стране, no
праву, с правног гледишта; де јуре.
екск. (лат. ехс. = excudit) скраћеница на бакро-
резима која стоји иза имена уметниковог =
исковао je, израдио.
екскаватор (нлат. excavator) багер јаружар, ма-
шина за копање и вађење земље; мед. зубарска
бургија за одстрањивање натруле зубне
кости.
екскавацнја (лат. excavatio) дубење, ископа-
вање.
екскапитулант (нлат. ex-capitulans) онај који je
ислужио свој рок, који тражи разрешење од
службе.
екскапитулација (нлат. excapitulatio) ислужење,
дослужење; тражење разрешења од службе.
екскарнација (лат. ex, caro месо, carnis) скида-
ње меса, дерање; мучење.
екс катедра (лат. ex cathedra) ca катедре; тј. са
меродавног, надлежног места; учено; екс ка-
Шедра Петри (лат. ex cathedra Pétri) реч ca
Петрове, тј. пашшске столице, која je, no
догми објављеној 1870, непогрешива.
ексквизиција (лат. exquisitio) избор; истражива-
ње, испитивање.
ексклава (лат. ex, clavis кључ) 1. део државног
подручја који je као посед друге државе ис-
кључен из матице земље; 2. бот. појављивање
извесних биљака или животиња на местима или
подручјима y којима их иначе нормално
ексклавација (лат. excavare издубити) начин ва-
ђења руда или земље уз помоћ екскаватора
или минирањем.
екскламативан (лат. exclamare узвикивати) грам.
узвичан (нпр. реченица).
екскламација (лат. exclamatio) узвик, усклик,
узвикивање.
ексклудирати (лат. excludere) искључити, искљу-
чивати, изузети, изузимати, издвојити, одво-
јити.
ексклузиван (лат. exclusivus) искључан, који
искључује, који je искључив, који не пушта
(супр. инклузиван); ексклузивне реченице грам.
оне независне реченице од којих ce друга ја-
вља као изузимање од претходне, нпр.: Дошао
je, само није донео књигу; ексклузивно друш-
тво друштво y које није слободан приступ
онима који нвсу једнаки по положају или по
рођењу са осталим члановима; ексклузоран.
ексклузиве (нлат. exclusive) прил. искључиво,
искључно, искључујуће.
ексклузивност (нлат. exclusivitas) искључивост,
искључност; повученост, затвореност; ексклу-
зивизам, ексклузшитет.
ексклузија (лат. exclusio) искључење, искључи-
вање, изузимање, издвајање.
екскомуникација (илат. excommunicatio) искљу-
чење, истеривање из неког друштва или за-
једнице; нарочито: искључење из цркве, ана-
тема.
екскомуницирати (нлат. excommunicare) искљу-
чити из црквене заједнице, бацити анатему,
анатемисати.
екс концесис (лат. ex concessis) врав. према одо-
брењу, на основу признатог и стеченог права.
екскорнјација (лат. excoriatio) .«eg. површинска
повреда (огреботина) на кожи или слузници.
екскорпорација (лат. ex, corpus тело) издваја-
ње, изузеће; излучивање из нечег; суар. инкор-
порација.
екскраљ бивши краљ, свргнути монарх.
екскреација (лат. exereare, exereatio) мед. иска-
шљавање, искашљај.
екскремент (лат. excernere издвојити, излучити,
exerementum измет) изметина.
екскресценца (лат. exerescere) мед. израштај, гр-
ба, брадавица и др.
екскресцирати (лат.) израсти.
екскрети (лат. excernere излучити, excreta) tu.
зоол. излучци, излучевине, тј. хемијски са-
стојци неупотребљивих материја које, деј-
ством (екскрецијом) нарочитих жлезда, лучи и
избацује животињско тело.
екскреторан (нлат. exeretorius) излучан, који
излучује, који лучи, који помаже и изазива
лучење.
екскреција (нлат. exeretio) излучивање, луче-
ње, одвајање, избацивање; излучење, излуче-
вина.
екскудит (лат. excudit) в. екск.
екскурз в. екскурс.
екскурзиван (лат. excurrere истрчати) одступан,
који одступа, који ce удаљује, који ce тиче
екскурса.
екскурзија (лат. excursio) излет, кратак пут, пу-
товање ради проводње или обавештавања и
образовања; група на путовању; тј. упад, пре-
пад; фиг. мало удаљавање од главног предмета.
екскурс (лат. excurs) одступање; засебно објаш-
њење неког предмета који je ca главном те-
мом научног или уметничког дела y ма каквој
вези; додатак књизи који садржи исцрпније
излагање само једног предмета.
екскусија (нлат. excussio) прае. подношење
тужбе ради наплате дуга; испитивање да ли je
дужник још y стању да одговара обавезама.
екслекс (лат. ex lex) изван закона, неподвргнут
закону, лишен свих закона, без заштите за-
кона.
екс либрис (лат. ex libris) „из књига", знак на
књигама ради означавања сопственика, обич-
но ce налази на засебном листу y почетку књи-
ге, са именом власника и са графичким црте-
жима и украсима, алегоријама итд.
ексматрикулација (нлат. exmatriculatio) бриса-
ње, исписивање из списка или из уписнице
(матрикуле), одлазак са универзитета.
ексматрикулирати (лат. ex, matrix списак, matri-
cula) брисати из списка, нарочито из списка
грађана, студената и др., исписати кога из
уписнице.
ексмисија (лат. exmissio, exmittere избацити) из-
бацивање, истеривање (са поседа, из куће,
стана) од стране власти, присилно исељавање,
испражњавање просторија.
екс нихило нихил (лат. ex nihilo nihil) ни из чега
ништа (не може настати), све има свој узрок.
ексо- 259 експланациј
а
ексо- в. под егзо- (в. напомену под екса-).
ексогамија (грч. éxô, gaméô оженим ce) брак из-
међу припадника разних племена; супр. ендога-
мија.
ексоген в. егзоген.
ексоним (грч. éxô, ónoma име) друкчија употре-
ба назива неког географског појма код нас y
односу на употребу y дотичној земљи (нпр.
Беч према немачком Wien).
екс официо (лат. ex officio) no дужности, no
служ-беној дужности, службено.
експандер (лат. expandere раширити, разапети)
са. гимнастичка справа са растегљивим врпца-
ма, која служи за јачање ручних мишића.
експандирати (лат. expansio ширење, освајање)
проширивати, надирати, освајати, бујати.
експанзер в. експандер.
експанзибилитет (нлат. expansibilitas) ширљи-
вост, раширљивост, распространљивост.
експанзиван (лат. expansivus) који ce шири,
ширљив, раширан, раширљив; експанзивна cu-
na сила којом ce нешто шири, нарочито: сила
којом гасовита тела теже да ce шире; напонска
сила; мед. психопатско стање y којем постоји
увећаност самоосећања, нпр. код мегалома-
није, големаштва.
експанзивност (лат. expansivus) особина онога
што je експанзивно, склоност ширењу; осва-
јачке тежње, освајачки карактер.
експанзија (нлат. expansio) ширење, раширива-
ње, раширење, проширење; раширеност;
напон.
експанзиони (нлат.) напонски.
експанзионизам (нлат.) склоност експанзији,
ширењу; експанзивна политика.
екс парте (лат. ex parte) делом, делимично, де-
лимице; од стране, нпр. те и те власти, тога и
тога човека.
експатријација (нлат. expatriatio) изгнање из
отаџбине; напуштање отаџбине, иступање из
поданства.
експедитан (лат. expeditus) в. експедитиван.
експедитиван (нлат. expeditivus) хитар, брз,
окретан y свршавању послова.
експедитор (лат. expediter) отпремилац, онај
који отправља пошиљке, пошиљалац, отправ-
љач; царински посредник; шпедитер.
експедиција (лат. expeditio) слање, одашиљање,
отправљање, отпремање; поход више лица са
извесним циљем, нпр. научним; војно преду-
зеће, поход; место y пошти где ce пошиљке
припремају за одашиљање и одакле ce шаљу;
одељење y администрацији неког листа ода-
кле ce лист шаље на пошту и где ce издаје
продавцима; трг. в. шпедиција.
експедовати (лат. expedire одрешити) слати, по-
слати, отпремати, отпремити, отправити, от-
прављати, упутити.
експектан (лат. expectans) ишчекивалац неког
места (или: положаја), онај који ce нада не-
ком месту или који чека неко место, кандидат
за неки положај или звање.
експекторанс (лат. expectorans) мед. лек за чи-
шћење груди, лек који помаже избацивање
слузи из груди.
експекторација (нлат. expectoratio) мед. избаци-
вање из груди, искашљавање; испљувак из гру-
ди, искашљај; физ. изливање срца, олакшава-
ње душе. експекторанције (лат. ex, pectus прса,
груди) мед.
средства која олакшавају искашљавање
(обично y облику сирупа или чајева).
експензариј(ум) (нлат. expensarium) списак
трошкова, рачун о учињеним трошковима,
трошковник. експензе (лат. expense se.
pecuniae) ил. трошко-
ви, издаци, нарочито: судски трошкови.
експензиван (лат. expendere платити, нлат. ех-
pensivus) скуп, скупоцен. експензија (нлат.
expensio) исплата, исплаћива-
ње, издатак. експензилација (лат. expensi
latio) уношење не-
ког издатка y књигу рачуна; привидан, фикти-
ван издатак; уп. акцептилација.
експеријенција (лат. experiri покушати, ехре-
rientia) искуство. експеримен(а)т (лат.
experimentum) оглед, опит,
покус: покушај, проба. експерименталан
(лат.) искуствен, огледни,
опитни, покусни, основан на искуству, потвр-
ђен опитима; експериментална физика физи-
ка са огледима; експериментална хемија хе-
мија на основу опита. експериментална
психологија део психологије
y којем ce користи експериментална метода;
развија ce од сред. Х1Хвека (Фехнер, Хелм-
холц, Вунт), после наглог развоја природних
наука. експериментатор (лат.) онај који
врши огледе
или опите, онај који „природи поставља пита-
ње и приморава je да му ce открије" (Кивије).
експериментисати (лат. eksperiri покушати,
огледати, experimentum) вршити огледе или
опите, учити из искуства, учити на основу
огледа. експерт (лат. expertus) стручњак,
зналац, веш-
так y чему, нарочито: онај који врши вешта-
чење чега.
експертан (лат.) искусан, вешт, вичан, стручан.
експертиза (фр. expertise) процена, вештачење;
стручна процена уметничког дела; прав. упо-
треба вештака y изналажењу материјалне и
објективне истине y приватноправним и јав-
ноправним односима, вештачење; исказ веш-
така, записник о извршеном вештачењу.
експијација (лат. expiatio) окајавање погреш-
ке, преступа и сл., испаштање. експилатор
(лат. expilator) крадљивац туђег на-
следства; друмски разбојник. експилација
(лат. expilatio) пљачкање, крађа,
нарочито туђег наследства. експираторан
(лат. expirare) 1. који ce односи на
издисање, на фазу дисања којом ce одстрању-
ју из организма непотребни гасови; 2. фон. ко-
ји ce одликује снагом фонационе струје.
експирација (лат. expiratio) издисање, умирање,
гашење, смрт; прав. истицање извесног време-
на или рока, дан плаћања. експланација
(лат. explanare) објашњавање,
разјашњавање, излагање.
експлантацца 260 експортн
и
експлантација (нлат. explantatio ишчупавање из
земље) физиол. особина живих органских ткива
да могу, y подесним хранљивим растворима,
расти и напредовати и изван тела.
експлемевт (лат. explementum) средство за испу-
њавање (или: попуњавање); додатак (у го-
вору). експлентивум (лат. explentivum) грам.
уметнута
реч; Т>. експлетива. експлетиван (лат.
explere) који допуњује, упот-
пуњује. експликабилан (нлат. explicabilis)
објашњив,
који ce може објаснити. експликативав
(нлат. explicativus) објашњаван,
који служи за објашњење, који објашњава,
објашњавајући. експлнкација (лат. explicare,
explicatio) објаш-
њавање, разјашњавање, објашњење, разја-
шњење, тумачење, приказивање, излагање.
експлицнт (фр. explicit) завршни део текста y
коме ce износи закључак, сажети садржај онога
што je напред речено. експлицитан (нлат.
explicitus) изречан, отворен;
супр. имплицитан. експлиците (нлат.
explicite) изречно, јасно, ра-
зумљиво; супр. имплиците. експлоататор
(фр. exploiter искоришћавати)
искоришћавалац туђе радне снаге.
експлоатацнја (фр. exploitation) искоришћава-
ње; искоришћавање туђе радне снаге; вађе-
ње, копање (руде). експлоатисати (фр.
exploiter) искоришћавати,
користити ce; употребљавати; израђивати,
обављати, обделавати; вадити, копати (руду).
експлодирати (лат. explodere) распрснути ce уз
пуцањ, распрскавати ce, распући ce, прас-
нути. експлозив (лат. explosivus) општи
назив за све
твари које имају својство распрскавања уз
пуцањ (барут, динамит, екразит итд.); грам.
праскавац (глас). експлозиван (лат.)
распрсан, који ce распрска-
ва, који има својство распрскавања, праскав;
фиг. нагао, срдит, жесток, напрасит; експлозив-
на зрна зрна са разорним пуњењем.
експлозија (лат. explosio) прасак, пуцањ, распр-
скавање уз пуцањ; фиг. нагао и јак излив, нпр.
гнева, срдитости и др. експлоратер (фр.
explorateur) вој. извидник, из-
виђач, ухода; истраживач. експлорација
(лат. exploratio) истраживање,
испитивање, извиђање; мед. вештачко прегле-
дање болесника помоћу физичке експлора-
тивне методе (гледањем, куцањем, слуша-
њем, пипањем, термометричким, хемијским,
микроскопским прегледањем). експозе (фр.
exposé) извештај, излагање, при-
казивање неког стања, нпр. извештај који
министар подноси скупштини о неком важни-
јем питању или стању y свом подручју, ре-
сору. експозиметар (лат. expositio, грч.
métron мера)
фош. справа за одређивање експозиције по-
требне за снимање.
експозитура (нлат. expositura) испостава, оде-
љак неке установе, нпр. суда; y католичкој
цркви: од неке парохије одвојена црква, која
je углавном самостална и има свог свештени-
ка (експозитуса).
експозитус (нлат. expositus) в. експозитура.
експознција (лат. expositio) излагање, изложба
уметничких ствари и др. ; положај према вазду-
ху и сунцу, излагање светлости; причање,
излагање, разлагање, приказивање, развија-
ње једног појма, објашњење, тумачење; y
драми: први од три главна дела драме, y којем
ce упознајемо са поводом драмске радње и са
лицима која ce y драми појављују.
експозиција (лат. expositio излагање) муз. први
део фуге или класичног сонатног става, y ко-
јем ce излаже тематска грађа.
експолирати (лат. expolire) угладити, углачати,
китити, улепшати.
експолнтура (нлат. expolitura) глађење, дотери-
вање, улепшавање, нпр. неког израза китња-
стим фразама.
експолиција (лат. expolitio) в. експолитура.
експонат (лат. ехропеге) предмет који ce прика-
зује на изложби, y музеју и сл., изложени
предмет.
експонент (лат. exponens) човек који ради за
рачун неког другог, нарочито y политичком
животу, поверљива личност, повереник; маш.
изложилац, изложитељ (степенов а3,3 je експо-
нент).
експоненцнјалан (лат. exponentialis) мат. који
ce тиче изложитеља, изложитељни;
експонен-цијална једначина једначина y којој
je непоз-ната y изложиоцу, експоненту.
експонибилан (нлат. exponibüis) изложљив, об-
јашњив, који ce може објаснити.
експонирати (лат. ехропеге) изложити, излагати,
приказати, објаснити; изложити чему, нпр. не-
кој опасности; експонирати ce изложити ce,
представити ce; фот. плочу y фотографском
апарату изложити за кратко време утицају
светлости откривањем сочива на апарату;
изложити светлости.
екс Понто (лат. ex Ponto ca Понта) део наслова
збирке песама Epistulae ex Ponto (Писма ca
Понта) римског песника Овидија (43. г. пре
н. е. - 18); доцније y песништву коришћен
као посланице из прогонства (у нашој књижев-
ности Иво Андрић).
експорт (енг. export) трг. извоз, извожење робе
(у иностранство); извезена роба (експортаци-
ја); експорт-пиво пиво које ce справља само
за извоз супр. импорт.
експортабилан (нлат. exportabilis) трг.
извожљив, који ce може извозити, који je за
извоз.
експортацнја (лат. exportatio) трг. в. експорт.
експортер (лат. exportare) онај који ce бави из-
возом, извозник.
експортовати (лат. ex-portare) трг. извозити (ро-
бу y иностранство, на страно тржиште); супр.
импортовати.
експортнн (енг. export) трг. извозни, y вези са
извозом; експортна бонификација царинске,
експрес 261 екстензија
 подвозне и др. повластице за извожење робе y
иностранство, које ce дају y циљу помагања
извоза домаће робе; експортна кућа извоз-
ничка кућа, тј. трговачка кућа која ce по-
главито бави извожењем домаће робе (у ино-
странство).
експрес (лат. expressus) 1. хитно, врло брзо, што
je брже могуће (писмо, телеграм); 2. брзи воз;
пароброд.
експресан (лат.) изречан, јасан, тачан; нарочит,
намеран, хотимичан, навлашан; хитар, брз;
хитан; брзовозни; експресно писмо = хитно
писмо; експресна пошиљка = хитна пошиљка.
експресиван (нлат. expressivus) изразит, изража-
јан, пун израза, силан изразом.
експресивност (лат. expressus истинит; јасан,
очит) особина оног што je експресивно, изра-
зитост, изражајност, упечатљивост.
експресија (лат. expressio) израз, изражавање,
изразитост, изражајност, приказивање; слш.
појачавање боја, избор боја.
експресионизам (лат. exprimere изразити, изра-
жавати, expressus) уметнички и књижевни пра-
вац од почетка XX века (1912) којем je глав-
но исходиште и главни циљ да прикаже и изра-
зи оно што je изнутра, уметниковом визијом
доживљено, дакле - изражавање субјективних
расположења и осећања, без обзира на „об-
јективне" или конвенционалне вредности, су-
дове и истине; према томе, експресионизам
сматра да подражавање и репродуковање при-
роде не само да није задатак уметности него
директно одриче сваку везу између уметности
и природе, које немају ничега заједничког и
које су потпуно супротне; супр. импресио-
низам.
експресионист(а) (лат. exprimere, expressus) ум.
присталица експресионизма.
експрес-ресторан ресторан са самопослужи-
вањем.
експримирати (лат. exprimere) изразити, изража-
вати, описати, приказивати нешто (бојама
или речима).
експромисија (нлат. expromissio) трг. примање
тућег дуга на себе тако да потпуно престаје
обавеза плаћања стварног дужника.
експромисор (нлат. expromissor) трг. лице које
прима на себе тући дуг.
експромптно (лат. expromptus готов, при руци)
без припреме, изненада, одједном.
експропријатор (лат. ex, proprius) онај који вр-
ши експропријацију.
експропријација (нлат. expropriatio) прав. при-
силно одузимање имовине од приватних лица,
y општем интересу, нарочито земљишта, фа-
брика и свих других средстава производње;
закон о експропријацији закон по којем ce
врши присилно одузимање имања y општем
интересу; право експроиријације право одузи-
мања од приватних лица имања y општем ин-
тересу.
екс пропријис (лат. ex propriis) из сопствених
средстава; по свом сопственом нахоћењу, из
сопствених побуда.
експроприсати (нлат. expropriare) прав. одузети
(или: одузимати) посед или имовину, нарочи-
то земљиште које he ce употребити за опште
циљеве, извршити експропријацију.
екс професо (лат. ex professo) темељно, зналач-
ки, стручно, са стручним познавањем ствари.
експулзива (нлат. expulsiva) ПЛ. мед. средства за
протеривање (или: чишћење).
експулзиван (нлат. expulsivus) који истерује ко-
ји протерује, који чисти.
експулзија (нлат. expulsio) истеривање, изгна-
ње, искључење.
експургација (лат. expurgatio) чишћење, про-
чишћавање; оправдавање, оправдање, изви-
њење, исправљање (нпр. рукописа).
ексрекс (лат. ex, rex краљ) бивши (или: некадаш-
њи, свргнути) краљ; уп. екскраљ.
ексротулација (нлат. exrotulatio) прш. судски по-
ступак, када ce отварају враћена акта која су
била разаслата ради доношења пресуде.
екс специјали мандато (лат. ex speciali mandato)
no нарочитом налогу.
екстабулација (нлат. extabulatio скидање, бри-
сање са табле) ирав. брисање хипотекарног ме-
ничног дуга, скидање интабулације.
екстаза (грч. ek-stâsis померање) занос, усхи-
ћење, одушевљење, осећање бескрајне ра-
дости; највиши степен усхићености, близак
лудилу, y којем ce постојање човека стапа y
једно једино осећање када ce душа сједињу-
је са богом; y томе стању, по Плотину, човек
постаје чисто духовно биће које je дошло y
непосредан додир са божанством, са апсо-
лутним.
екстатичан (грч.) заносан, који заноси, усхитан,
који усхићава; заношљив, усхитљив.
екстемпорале (лат. extemporale) превод израћен
одмах, без припреме, пробни рад (или: пробни
задатак) који ce ради без припреме; иоз. гово-
рити екстемпорале говорити на сцени оно
што ce не налази y тексту улоге, импровизо-
вати.
екстемпорација (лат. ex, tempus) извођење не-
чега што није било предвиђено, припремљено
(нарочито y глумачким улогама); импровиза-
ција.
екс темпоре (лат. ex tempore) сместа, одмах, без
припреме.
екстемпорисати (нлат. extemporare) радити без
припреме (нпр. држати говор, писати о чему,
певати и сл.); уп. импровизоваШи.
екстензибилан (нлат. extensibilis) истегљив, који
ce може растезати, растегљив, раширљив, про-
ширљив.
екстензиван (нлат. extensivus) истезан, који
истеже, растезан, који растеже, проширен, ко-
ји проширује; распрострт; ексшензивна вели-
чина просторна величина, величина y просто-
ру; обиман, опширан, просторан; супр. интен-
зиван.
екстензија (лат. extensio) истезање, растезање,
пружање; ширење, проширивање; прошире-
ност; распростирање, распростртост; обим,
опсег; мед. код прелома кости: одржавање окра-
екстензитет 262 екстрајудицијалан
 јака преломљене кости y најповољнијем по-
ложају за зарашћивање помоћу истезања;
лшкв. обим појма; опште значење речи које ce
протеже на различите предмете или ситуације:
нпр., волети ce могу родитељи, одређена врста
хране, особе другог пола, пријатељи итд.
екстензитет (лат. extendere испружити) ширина,
обимност.
екстензор (лат. extendere, нлат. extensor) анаш.
мишић опружач.
екстензум (лат. extendere, extensum) трг. исцрп-
но и заметно набрајање узрока због којих je
немогуће извршити плаћање, са давањем по-
датака о својим дужницима и потраживањима;
ин екстензо (лат. in extenso) веома исцрпно, y
потпуности, надугачко и нашироко, посве оп-
ширно.
екстенуанције (лат. extenuantia) ал. фарм. сред-
ства за разблажавање.
екстераи (лат. externus) спољњи, спољашњи;
туђ, стран; супр. интеран.
екстеријер (фр. extérieur) 1. спољашњи изглед,
спољашњост; 2. филмска сцена снимљена из-
ван студија; 3. слика са мотивом из спољаш-
њег, отвореног простора.
екстериторијалан (лат. ex из, terra земља, terri-
torium земљиште, област) који ce налази ван
земље или државе, иностран, спољњи.
екстериторијалитет (лат. ex, territorium) npo-
гнаност из отаџбине; право дипломатског
представника y страној држави да он и подруч-
но му особље живе и управљају ce no законима
своје земље и да буду ослобођени од свих на-
мета и пореза; право ратних бродова да y вре-
ме мира остану под судском надлежношћу сво-
је државе; слобода од плаћања државних наме-
та и пореза коју ужива nana y Италији.
екстериторијалност в. ексШериторијалитет.
екстерминација (нлат. exterminatio) протерива-
ње, изгнање; истребљивање, истребљење, ута-
мањивање, утамањење, искорењивање, иско-
рењење, уништавање, уништење; истреб-
љење, истребљеност, утамањење, утамање-
ност, уништење, уништеност.
екстерминисати (лат. exterminare) протерати
преко границе; истребити, истребљивати,
искорењивати, искоренити, утаманити, ута-
мањивати, уништити, уништавати.
екстерналије (лат. externus спољашњи) непред-
виђене последице, позитивне или негативне,
нечије активности за другу активност или за
друго лице.
екстернат (лат. externus спољашњи) школа y ко-
ју ђаци само долазе на предавање, a не стану-
ју y њој; супр. интернат.
екстерни (лат.) ПЛ. спољњи, спољашњи; нарочи-
то: помоћни лекари y Француској који не
станују y болници; питомци који не станују y
школи, него само долазе на предавања.
екстернист(а) (лат.) мед. болесник који има
спољну озледу; болесник који није примљен
да лежи y болници, али долази да ce лечи и
прима лекове; ђак који не станује y интер-
нату.
екстинктиван (нлат. exstinctivus) угасан, који га-
си, уништаван, који уништава; екстинктив-
на застарелост прае. застарелост која по-
ништава неку тужбу.
екстинктор (нлат. exstinctor) гасилац, онај који
гаси, ватрогасац; справа за гашење ватре.
екстинкција (лат. exstinctio) гашење, уништава-
ње; физ. губљење светлосних трептаја, наро-
чито услед њихове хемијске делатности.
екстнрпатор (лат. exstirpator) искорењивач, ута-
мањивач; пољопривредна справа за чишћење
корова и за риљање земље, нарочита врста
плуга.
екстнрпацнја (лат. exstirpatio) искорењивање,
искорењење, чупање из корена, истребљива-
ње, истребљење; уништавање y клици; иско-
рењење, искорењеност, истребљење, истре-
бљеност; мед. искорењивање, вађење путем
операције разних болесних творевина на чо-
веч]ем и животињском телу (нпр. гука, нара-
слица и др.).
екстра (лат. extra) споља, изван, ван; нарочит,
особит, изванредан, одличан; оно што ce учи-
ни више и боље но што je одређено и што ce
тражи; орил. изванредно, особито, нарочито.
екстраблат (лат. extra, нем. Blatt лист) ванредан
лист, ванредан прилог неким новинама.
екстравагантан (лат. extra, vagans лутајући) ко-
ји одступа од уобичајеног, који застрањује,
настран, претеран; чудан, чудноват; луд, буда-
ласт.
екстравагантност (нлат. extravagantio) одступа-
ње од уобичајеног, застрањивање, настра-
ност, претераност; будалаштина, лудост.
екстраваганција в. екстравагантност.
екстравазат (лат. extra изван, ван, vas, суд) мед.
изливена крв, излив крви или других течности
y телу.
екстравазација (лат.) мед. изливање (крви или
других течности); излив.
екстраверзнја (лат. extra, vertere окретати) при-
лагођавање.
екстравертан (лат. extra, vertere окретати)
управљен, окренут напоље; екстравертне
личности veux, no Јунгу, то су активне и прак-
тичне личности, оне које воле да ce мешају са
светом, које воле и траже друштво и стварност
(супр. иншровертне личности).
екстравертиран в. екстравертан.
екстраднрати (нлат. ex-tradere) издати, издава-
ти, предати, предавати; прав. издати кривца не-
кој другој држави; трг. испоручити, испоручи-
вати.
екстраднција (нлат. extraditio) издавање; преда-
ја; ирав. издавање криваца, које ce састоји y
томе што власти једне државе предају власти-
ма друге државе извесно лице ради вођења кри-
вичног поступка против њега или ради извр-
шења казне над њим.
екстрадобит в. екстрапрофит.
ектраесенцијалан лат. extra изван, essentialis би-
тан, суштински) небитан, несуштински, нева-
жан, непотребан.
екстрајудицнјалав (нлат. extrajudicialis) вансуд-
ски, нпр. трошкови, претрес.
екстракт 263 ексхалација
екстракт (лат. extractum) 1. извадак, оно што je
извађено, извучено; фармацеутски препарати
који ce справљају тако што ce разне дроге
(биљке, месо и др.) помешају са водом, алко-
холом или етром да би ce из њих извукли њи-
хови фармаколошки активни састојци; 2.
(нлат. extractus) извод, извадак (из књиге или
списа); 3. срж, језгро чега, оно што je најбоље
или најлепше y некој ствари.
екстрактиван (нлат. extractivus) извлачан, који
извлачи, који вади; екстрактивна материја
састојци органских тела који ce, помоћу воде
и алкохола, могу издвајати и вадити из њих.
екстрактор (лат. extrahere извлачити, extractor)
в. веншилашор; извлачилац, вадилац; јару-
жар, багер.
екстракција (лат. extractio) вађење, извлачење;
маш. извлачење корена; мед. вађење неког
предмета чије би даље присуство y телу могло
бити штетно (нпр. пушчаног зрна, поквареног
зуба итд.); извлачење руком детета из поро-
ђајног канала да би ce што пре довршио поро-
ђај; фиг. порекло, род, нарочито: добро поре-
кло; човек од екстракције човек из добре по-
родице, лепо васпитан, углађен и образован,
угледан човек.
екстралибералан (лат. extra, überaus дарежљив)
веома дарежљив, веома издашан, врло подат-
љив.
екстраменталан (лат. extra, mens разум, памет,
свест) фил. који ce налази ван свести, вансве-
стан.
екстраординаран (лат. extraordinarius) изузетан,
необичан; нередован, ванредан.
екстраординариј(ум) (нлат. extraordinarium)
ванредни приходи и расходи једне државе.
екстраординаријус (лат. extraordinarius) ванред-
ни професор (на високој школи, универзите-
ту); супр.ординаријус.
екстрапарохијалан (лат. extra, грч. paroikfa)
ванпарохијски.
екстраполација (лат. extra, нлат. interpolare
уврстити) примена оних законитости које су
утврђене y једном подручју на ширу, још не-
испитану област; маш. одређивање вредности
неке функције изван интервала y којем je
дефинисана или позната; астр. одређивање по-
мрачења Сунца или Месеца за стотине година
унапред.
екстрасенс (лат. exstra преко, sensus чуло) исих.
особа са натприродним, парапсихолошким
способностима.
екстрапрофит (лат. extra изван, ван, фр. profit)
екон. вишак изнад просечног профита, посебна
зарада остварена на основу разлике између по-
стигнуте и нормалне, реалне цене производа.
екстрасистола (лат. extra, systole, стезање) мед.
поремећај y правилности срчаног рада.
екстраутерински (лат.) мед. ванматерични (нпр.
екстраутеринска трудноћа).
екстрафајн (лат. extra, нем. fein) нарочито фин,
изванредно фин.
екстрахент (лат. extrahens) онај који прави из-
вод из чега; прае. онај који нешто тражи или
моли, односно КОЈИ да]е повода да ce нешто
изради. екстрахирати (лат. ex-trahere) вадити,
извадити,
извући, извлачити; правити извод из чега;
ирав. издејствовати (позив, наредбу).
екстрацуг (лат. extra, нем. Zug воз) ванредни
воз, специјални воз, нарочита железничка
композиција. екстрем (лат. extremum)
крајност, крај, крај-
ња тачка; оно што je највише, врхунац, нај-
виши степен; претераност; ил. екстреми су-
протности; претераности; ад екстрема (лат.
ad extrema) до крајности, до крајњих гра-
ница. екстремизам (лат.) претераност,
непопустљи-
вост, непомирљивост ( y држању, y неком гле-
дишту и сл.). екстремист (лат.) присталица
екстремних мера,
следбеник екстремизма (в.). екстремитет
(лат. extremitas) крајност, крајња
тачка; последњи тренутак, последњи час; пре-
тераност, непомирљивост, непопустљивост (у
гледишту на неко питање), екстремизам;
крајња збуњеност, крајња невоља; последње
уточиште; ПЛ. екстремитети крајњи делови
тела (нарочито руке и ноге); крајња средства,
насилна средства. екстремност (лат.
extremus крајњи) в. екстре-
мизам. екстрофија (грч. ex из, trophë
исхрана, храна)
мед. извраћеност мокраћног мехура (бешике),
услед чега болесник није y стању да задржи
мокраћу. екстуберанција (нлат. extuberantia)
мед. в. екс-
шуберација. екстуберација (лат. extuberatio)
мед. оток, гука,
мицина, израштај; екстуберанција.
екстумесценција (нлат. extumescentia) мед. оток,
нажуљеност, нарочито кости. ексудат (лат.
exudatum) мед. излив, течност која
ce скупља y дупљама тела кад ce појави неки
запаљиви процес на марамицама које их обла-
жу (зависи од врсте и јачине запаљења, a може
да буде серозна, гнојава или крвава).
ексудација (нлат. exsudatio) мед. изливање егзу-
дата y дупље тела; уи. егзудаш. ексукција
(нлат. exsuctio) извлачење сокова,
исисавање. ексулцерација (лат. ex-ulceratio)
мед. запаљење
са загнојавањем, добијање чира, чир.
ексундација (лат. exundatio) изливање реке из
корита. ексуцирати (лат. exsuccare) исисати,
исисавати,
одузимати сокове. ексфолијатив (лат. ex,
folium лист) мед. лек про-
тив љуспања костију или коже.
ексфолијација (нлат. exfoliatio) мед. љуспање,
одвајање y облику листића извесних делова
костију, жила и др. које су y запаљењу; љуш-
ћење коже. ексфолирати (лат. ex, folium
лист) мед. љуспати
ce, љускати ce, цепати ce. ексхалација (лат.
exhalatio) издисање, одисање,
испаравање; пара.
ексхалират 264 ексцитатива
и н
ексхалнрати (лат. halare, exhalare) одисати, из-
дисати, испаравати. ексхаустија (лат.
exhaustio) исцрпљивање, из-
влачење, исисавање (иарочито ваздуха).
ексхаустор (нлат. exhauster) машина за исцрпљи-
вање (или: исисивање) ваздуха или гаса; шмрк
за исисивање нужничких јама. ексхередат
(лат. exheredatus) онај који je
искључен из наслеђа. ексхередација (лат.
exheredatio) искључење из
наслеђа, лишавање наслеђа. ексхибент (лат.
exhibens) арав. предавалац, под-
носилац (списа, исправе итд.). ексхнбиратн
(лат. exhibere) издати, издавати,
испоручити, предати, предавати, изложити, по-
казати, нпр. меницу; ексхибирати ce покази-
вати ce, показати ce, истаћи ce. ексхнбнт
(лат. exhibitum) предат спис, предана
исправа и сл.; писмена представка.
ексхибиција (лат. exhibitio) <л. јавно показива-
ње, пропагандно такмичење; приказивање,
излагање, подношење (исправа и сл.); ексхи-
бициона тужба прав. тужба због издавања неке
ствари или показивања неке исправе.
ексхибиционизам (лат.) мед. нагон код душевно
оболелих да показују и разголићују јавно
иначе покривене делове тела (гениталије и
ДР-)-ексхибиционист(а) (лат. exhibitio) мед.
болесник
који пати од ексхибиционизма. ексхорта (лат.
exhortari подстицати) кратак го-
вор за бодрење, поука; школска проповед.
ексхортативан (лат. exhortari ободравати, под-
стицати) ободраван, који ободрава, који под-
стиче, који служи за подстрек. ексхортација
(лат. exhortatio) ободравање, под-
стицање, храбрење. ексхумацнја (лат. ex,
humus земља) ископавање
леша из гроба извесно време после сахране,
било ради преношења на друго место, било
пак, на захтев судских власти, ради накнадног
утврђивања правог узрока смрти.
ексхумирати (нлат. exhumare) ископати из гроба
леш; фиг. отргнути од заборава. ексцедент
(лат. excedens) онај који прави изгре-
де, изгредник, преступник, иступник, разуздан
човек. ексцедирати (лат. excedere)
прекорачити, напра-
вити испад, прелазити границу допуштеног,
разуздано живети.
ексцеленцнја (лат. excellentia) в. екселенција.
ексцелзиор (лат. excelsus узвишен, excelsior) ви-
ши, узвишенији.
ексцелзитет (лат. excelsitas) узвишеност.
ексцевтар (лат. ex centrum средиште) физ. код
парне машине: ексцентрична плоча, тј. глав-
ни део, поред разводника, справе која пушта y
стублину пару час с једне час с друге стране
клипа и испушта je; ексцентрикум, ексцен-
трика.
ексцентрикум <рш. в. ексцентар.
ексцентрицитет (лат. ex, centrum средиште) од-
стојање (или: удаљеност, одступање) од сре-
дишта; одступање (криве, кривуље) од круж-
ног облика; нумерички (бројни) ексценшри-
цитет (купиног пресека) : однос између жижне
даљине и одстојања од линије водиље (дирек-
трикс); фт. настраност, занесењаштво, фан-
тастичност.
ексцентрнчан (лат. ex, centrum, фр. excentrique)
вансредишни: (круг) који нема исто средиште
са другим кругом; који има своју тачку
ослонца итд. ван средишта; који не пролази
кроз средиште; који није кружни, који одсту-
па од кружног облика; физ. настран, једно-
стран, претеран; ексцентрична глава усијана
глава; ексцентричан ударац ударац чији пра-
вац не пролази кроз тежиште тела.
ексцентрнчност (лат. ex, centrum)
неуравнотеже-ност, несређеност, настраност.
ексцептиван (нлат. exceptivus) изузетан, изни-
ман, који садржи изузетак, искључујући,
услован.
ексцептиве (лат. exceptive) ирил. искључујући,
изузимајући, условно.
ексцепто (лат. excepte) изузев, изузевши, изузи-
мајући, осим.
ексцепција (лат. exceptio) изузимање, изузеће;
прш>. приговор, изузеће y техничком смислу,
одбрана оптуженог y којој тврди неко своје
право које стоји насупрот по себи основаном
праву тужиочевом, и којом, истичући га као
своје право, хоће посве или делимично да
искључи важност и дејство тужиочевог права.
ексцепционалан (нлат. exceptional) изузетан,
изниман, изванредан.
ексцерпиратн (лат. сагреге брати, ехсегреге) ва-
дити из, извлачити, правити изводе из чега,
нпр. из неке књиге.
ексцерпт (лат. excerptum) извадак, извод (из
књиге, уџбеника).
ексцес (лат. excessus) прекомерност, претера-
ност; испад, изгред, преступ, иступ; насиље,
свирепост; ексцесус ин модо (лат. excessus in
modo) прав. грешка y начину извоћења или y
облику неке радње.
ексцесиван (нлат. excessivus) прекомеран, прете-
ран, необуздан, разуздан.
ексцнденција (нлат. excidentia) .«e.g. испадање
зглоба.
ексцидирати (лат. excidere) испадати; мед. сече-
њем вадити; извадити, исећи.
ексцизија (лат. excisio) .«eg. вађење сечењем,
исецање, одстрањивање чега.
ексцизура (нлат. excisura) мед. исечак, изрезак.
ексципирати (лат. excipere) изузети, изузимати,
искључити; арав. приметити, приговорити, од-
говорити на тужбу.
ексцитабилан (нлат. excitabilis) надражљив, раз-
дражљив, узбудљив.
ексцитабилитет (нлат. excitabilitas) раздражљи-
вост.
ексцитанције (лат. excitantia) ПЛ. мед. средства за
раздраживање.
ексцитат (лат. excitatus) арав. дужник који je пао
под стечај.
ексцитативан (нлат. excitativus) надражан, ко-
ји надражује, надражујући; подбодљив, под-
ексцитација 265 елаборација
 стрекљив, који подбада, који подстрекава,
који подстиче. ексцитација (лат. excitatio)
надраживање, раз-
драживање,надражење,раздражење;надраже-
ност, раздраженост; подстицање, подстрекава-
ње, подбадање; подстицај, подстрек; узбуђи-
вање, узбуђење, изазивање. ексченџ (енг.
exchange) трг. размена, мењање,
трампљење; лондонска берза; бил ов ексченџ
(енг. bill of exchange) менично писмо, меница.
ектаза (грч. éktasis истезање, протезање, ex-tei-
nö истежем, протежем) протезање, продужава-
ње, нпр. слогова. ектеза (грч. ek-tithêmi)
излагање, објашњава-
ње, тумачење. ектетотрофеум (грч. ek-
tithëmi напустим, оста-
вим, tropheîon хранарина, издржавање) завод
за находчад. ектилотика (грч. ek-, tylos жуљ)
an. фарм. средства
против жуљева, курјих очију. ектима (грч.
ek-thyö избијам) мед. гнојноразјед-
но запаљење коже које изазива гнојна стреп-
токока (обично на бутинама и, код деце, на
дебелом месу).
ектимоза (грч.) мед. навала крви. ектипи (грч.
ek-, typos утисак; лик) ПЛ. ОТИСЦИ
брушеног камења; фини, уметнички радови
од дрвета, камена, мрамора итд.
ектипографија (грч. ek-, typos, grâphô) фино
гравирање y металу на јакој ватри; штампа
за слепе, која ce чита помоћу пипања нарочи-
то испупчених слова, рељефна штампа.
ектлипса (грч. ek-thlîbô истиснем) истискивање;
грам. избацивање једног слова или више слова
да би ce избегао хијатус. ектобласт (грч.
ektós напољу, изван, blatsós кли-
ца) физиол. в. екШодерм. ектодерм (грч. ektós
напољу, изван, dèrma кожа)
физиол. спољашњи од три клицина листића на
животињском заметку, ембрију; ектобласт,
епибласт. ектопаразит (грч. ektós,
parasites) спољашњи,
готован, готован који узима храну са коже;
супр. ендопаразит. ектопаразитизам (грч.
ektós parasitée) биол. пара-
зитски однос y коме паразит живи на
површини
тела домаћина. ектопизам (грч. ek-, tópos
место) мед. ишчаше-
ње; промена положаја једног органа када тај
орган лежи ван дупље за њега одређене, обич-
но на површини тела; екШопија. ектопија
мед. в. ектопизам. ектоплазма (грч. ektós изван
plasma) биол. спо-
љашњи слој цитоплазме, ћелијске прото-
плазме; празн. нарочита супстанција која, под
одређеним условима, тобоже излази из тела
спиритистичког медија. ектрима (грч. ek-trfbö
истрем) мед. ожиљак (или:
рана) на кожи услед трљања или притиски-
вања. ектроза (грч. ek-, titröskö озледим)
мед. рађање
пре времена, побацивање, пометање.
ектрома (грч.) мед. побацивање, рађање пре вре-
мена, аборшус.
ектропија (грч. ek-trépô одвраћам; претварам)
пресувраћеност, посувраћеност. ектропиј(ум)
(грч.) мед. посувраћеност, нарочи-
то очних капака. ектротика (грч. ek-,
titröskö озледим) ПЛ. мед.
средства која изазивају и помажу побацивање.
ектротичан (грч.) мед. побачајни, пометни, који
ce тиче побацивања (или: пометања). ЕКУ
(скр. од енг. European Currency Unit, ECU)
валутна јединица националних валута девет
западноевропских земаља; установљена 1974.
год. као обрачунска јединица између чланица
Европског монетарног система; еки. екумена
(грч. oikumenë) насељени део Земље;
цео свет, васељена. екуменизам (грч.) покрет
за зближење свих хри-
шћанских цркава. екуменски (грч.
oikumenikós) који ce тиче целе
настањене Земље, који припада целој наста-
њеној Земљи, општи, васељенски, општечо-
вечански, свечовечански; нпр. екуменски са-
бор или концил општи васељенски црквени
сабор; екуменски патријарх титула цариград-
ског православног патријарха. екут (фр.
écoute) вој. ослушкивалиште, место за
ослушкивање, за осматрање. екфизис (грч.
ekphysis израштај) мед. в. екфима. екфима (грч.
ékphyma) мед. израштај, грба; ек-
физис. екфонеза (грч. ekphönesis) реш.
узвик, усклик,
поклич. екфрактика (грч. ekphrassö
отчепим, отворим)
ПЛ. мед. средства за отварање, растварање, раз-
ређивање. екфронија (грч. ekphrôn
избезумљен, ван себе)
безумље, лудост, лудило. екхилома (грч. ek-,
chylós сок) исцеђени сок би-
љака, биљни екстракт. екхимоза (грч. ek-
chéô излијем) мед. излив крви
y ћелично ткиво. екхимома (грч. ek-chymós
течност) мед. крвави
оток, крвави младеж. екцезма мед. в. екцем.
екцем (грч. ekzeïn прокључати, проврети) мед.
кожно обољење које ce састоји y појави црве-
нила, отока и малих мехурића (пликова), из
којих излази сукрваста течност a прати га
љушћење покожице. екце хомо (лат. ессе
homo) „ево човека!" речи
којима je Пилат представио Христа Јевреји-
ма (JOB., 19, 5). екцехомо (лат. eccehomo)
ум. слика Христа са
трновим венцем на глави y тренутку када га
Пилат, речима ессе homo! представља Јевре-
јима. екшн пејнтинг (енг. action painting)
слободно
набацивање боје, покрет y ликовној уметно-
сти настао развојем апстрактног сликарства.
елаборат (лат. elaboratum) нешто израђено,
обрађено, рад, нарочито писмени, писмена
израда. елаборација (лат. elaboratio)
израђивање, изра-
да, обрађивање, обрада; елаборациона књига
фарм. књига која садржи упутства о справљању
лекова.
елаив 266 елегија
елаин (грч. elaion маслиново уље) хем. уљана ма-
терија коју садрже врсте животињског уља и
лоја, као и уља и масти биљака y свежем ста-
њу; елеин, олеин.
елан (фр. élan) полет, замах, усхићење, занос,
одушевљење.
елапсо термино (лат. elapso termino) no истеку
рока.
еларжиратв (фр. élargir) раширити, проширити,
развући, растегнути.
еластикс (грч. elaünö удаљавам, нлат. elasticus)
растегљиво ткиво од гуме и вуне, која je
претходно претворена y неку врсту вате, и из
које ce затим преде конац за прављење чоја-
стих тканина; суор. камгарн, који ce прави од
фине чешљане вуне.
еластии (грч., нлат. elasticus) главни састојак
еластичног ткива y животињском организму,
материја слична беланчевини.
еластицитет (грч. elauno, фр. élasticité) својство
неких тела да под утицајем спољње силе могу
мењати свој облик, деформисати ce, али чим
та сила престане деловати, опет ce враћају y
свој првобитни облик; пружљивост, пшкост,
растегљивост; окретност, спретност, лакоћа
при раду и кретању; коефицијент еластици-
тета разломак за колико ce истегне жица по-
пречнога пресека једног квадратног милиме-
тра при истезном оптерећењу од тежине јед-
ног килограма; еластичност.
еластичан (грч. elauno, нлат. elasticus) пружљив,
гибак, растегљив; окретан, спретан, лак при
раду и кретању; еластична граница граница
до које тела могу, кад престане дејство спољ-
ње силе на њих, да поново приме свој прво-
битни облик, a када ce та граница пређе, онда
заувек остају по облику промењена; ела-
стични модус реципрочна вредност коефици-
јента еластицитета.
еластнчност, в. еластицитеШ.
еластомер (грч. elauno, méros део) хем.
природни и вештачки полимерни материјали
који ce одликују високом еластичношћу
(способност за повратно издужење, без трајне
деформаци-је); назив за каучук и гуму.
еластомеханика (грч. elaünö, mehanäö вештачки
радим) физ. наука која испитује оне механич-
ке појаве тврдих тела које зависе од њихове
еластичности.
елатериј(ум) (грч. elatêr терач, гонилац) мед.
згуснути сок дивљег краставца (Ecballium),
лек за чишћење веома јаког дејства.
елатерин (грч.) хем. горка твар која садржи ела-
териј.
елатерит (грч.) мин. еластичан асфалт, природни
угљоводоник, лепљива и попут каучука ела-
стична земљаиа смола.
елатерометар (грч. elaünö покрећем, терам, ela-
têr онај који тера, оно што тера, métron) апа-
рат за мерење паре.
елатнв (лат. elativus узвишен, висок) гр<ш. облик
којим ce y неким језицима исказује висок,
појачан степен неке особине без поређења са
другим појмовима, апсолутни суперлатив,
нпр. латински maximus - врло велик, итали-
јански benissimo — врло добро итд.; y угро--
финским језицима падеж којим ce означава
кретање из унутрашњости према спољашњо-
сти нечега.
елација (лат. elatio) уздизање, гордост, надуве-
ност, охолост.
елгерсбуршкн полупорцулав (нем. Elgerburg)
трг. в. емилијан.
Елдорадо (шп. el Dorado) овако су y Европи
називали, на основу причања Пизаровог са-
путника Франциска Орењана, тобожњу златом
богату област око неког језера Париме, y та-
дашњој шпанској Гвајани (Јужна Америка),
која y ствари није ни постојала a коју су,
нарочито y XVI и XVII веку, многи пустолови
ишли да траже, y жељи да ce обогате ; фт.
земља y којој тече мед и млеко, земља
срећног жи-вљења y највећем изобиљу,
земаљски рај.
елеати (по грчкој колонији Елеји y јужној Ита-
лији) присталице елејске школе (540-460 пре
н. е.), чији je оснивач рапсод Ксенофан, a
најзначајнији представници Парменид и Зе-
нон; основна им je теза: Биће je једно, неде-
љиво, вечито и непроменљиво.
елеатнзам (по грч. граду Елеји y јужној Итали-
ји) учење елејаца (елеата).
елеватор (нлат. elevator) анат. мишић подизач;
дизалица за лакше саобраћање између поје-
диних спратова y високим грађевинама,
лифт; дизалица за преношење великих те-
рета.
елевација (нлат. elevatio) дизање, уздизање; по-
дизање; ашр. висина звезде над хоризонтом,
нарочито висина пола; уздизање хостије y ка-
толичкој цркви; еој. елевација топа, елеваци-
они угао нагибни угао, онај који правац баца-
ња зрна заклапа са водоравном, хоризонтал-
ном равни; арх. нацрт, план (грађевина); ПОЗ.
полет, лакоћа; фт. узвишеност, величина,
племенитост.
елегант (лат. eligere изабрати, elegans) отмен го-
сподин, кицош, помодар y одевању и опхо-
ђењу.
елегантан (лат. elegans) за људе: отмен, господ-
ски, леп, фин, са пуно укуса; о стварима: лепа,
укусна, отмена, китњаста; елегантан свеШ
образовано, фино, отмено друштво.
елеганте (итал. elegante) муз. китњасто, господ-
ствено, отмено; елегантементе.
елегантементе (итал. elegantemente) муз. в. еле-
ганте.
елегавција (лат. elegantia) одабран и укусан спо-
љашњи изглед, отменост, господственост, до-
стојанственост, углађеност, финоћа, фин
укус; кон елеганца (итал. con eleganza) муз. в.
елеганте; елегантност.
елегаја (грч. elegefa) аоеш. код старих Грка и
Римљана: свака лирско-епска песма написана
y дистисима; доцније: уметничка песма y ко-
јој песник износи своја осећања, нарочито
тиху тугу и бол због тога што je y свету све
нестално и пролазно; жалобна песма, тугован-
елегичан 267 електроген
 ка, жалопојка; представници код нас: Ј. Ст.
Поповић, Ђ. Јакшић, Ј.Ј. Змај, В.Илић.
елегичан (грч. élegos) тужан, сетан, жалостан, бо-
лан, жалобан; склон размишљању, осетљив;
елегичан сших онај који ce састоји од дисши-
ха, тј. који je написан y хексаметру и пен-
Шамешру (који долазе један за другим); еле-
гична песма свака песма y дистисима.
елегичар (грч. elegeîon) онај који пева елегије,
писац елегија.
елеин (грч. élaion маслиново уље) хем. в. елаин.
елејци в. елеати.
електа (лат. electa) врста најодабраније и нај-
финије вуне.
елективан (нлат. electivus) изборни, извршен пу-
тем избора.
електор (лат. elector) бирач; изборни кнез y
Пољској и Немачкој, курфирст.
Електра (грч. Eléktra) миш. кћи Агамемнона и
Клитемнестре, сестра Ифигеније и Ореста,
после очевог убиства спасла Ореста бекством
y Фокиду, помогла му да изврши освету над
Егистом и Клитемнестром и после ce удала за
Орестовог пријатеља Пилада; мотив обради-
ли Софокле и Еурипид y истоименим трагеди-
јама, Есхил y драми „Хоефоре" (Choëphoroi),
a Рихард Штраус y опери.
Електра комплекс (по миту о Електри) асих. пси-
хоаналитички термин за потиснуту жељу ћер-
ке да успостави родоскрвне односе са оцем
(Фројд); уп. Едипов комплекс.
електрана (грч. ëlektron ћилибар) фабрика која
производи електричну енергију, „муњара".
електризација (грч.) пуњење електричном
струјом, електризирање; мед. в. елекшроШе-
рапија.
електризирати (грч.) изазивати електрицитет;
мед. продирати електричном струјом y тело
човечје, лечити електрицитетом; y саобра-
ћају: са парног погона прећи на електрични;
фиг. одушевити, занети, распалити, усхитити,
учинити да неко живахне.
електрика в. елекшрицитет.
електрификација (грч. ëlektron, лат. facere pa-
дити) увођење електрике за осветљење и по-
гон, поелектрисавање.
електрификовати (грч. ëlektron, лат. facere) уво-
дити, увести електрику ради осветљавања и
погона, поелектрисати, поелектрисавати.
електрицитет (грч. ëlektron, нлат. electricitas)
врста силе y природи, она особена сила која
ce појављује y разним телима (ћилибару, ста-
клу, смоли, сумпору итд.) и на разне начине
(трљањем, додиром, загревањем итд.), чије
ce дејство показује y привлачењу и одбија-
њу, светљењу, светлуцању и разним облици-
ма; израз електрицитет увео je енглески
лекар Гилберт (1600. г.) по томе што je ова
чудна сила најпре примећена на ћилибару
(грч. „електрон").
електрицитет атмосферски електрицитет који
ce налази y ваздуху, ваздушни елекШрици-
тет.
електрицитет галвански струјни електрицитет
који ce изазива хемијским процесом y Волти-
ним елементима.
електрицитет животињски електромоторне силе
које ce развијају између мишића и живаца,
или између различитих делова појединих ми-
шића и појединих живаца, и тиме производе
галванску струју.
електрицитет негативни звани „смолни електри-
цитет", онај који ce изазива на ебониту, и
смолама када их таремо крзном; минус елек-
трицитет (— Е).
електрицитет позитивни звани „стаклени елек-
трицитет", онај који ce изазива на стаклу ка-
да ce оно трља свилом; плус електрицитет
<+ Е).
електрична инфлуенца в. инфлуенца.
електрична централа фабрика која производи
електричну струју (енергију) за јавну упо-
требу.
електрични елементарни квантум физ. за једно-
вредни (моновалентни) јон везана количина
електрицитета (звана и елементарно оптере-
ћење или елеменшарни набој) која износи
1,6 х 10"19 кулона.
електрично коло систем електричних извора и
потрошача повезан електричним проводници-
ма y затворен круг.
електрично поље физ. простор y околини наелек-
тризованог тела y којем ce испољава привлач-
но или одбојно дејство тога тела према дру-
гим наелектризованим телима; уи. инфлуенца.
електро- (грч. ëlektron ћилибар) предметак y
сложеницама са значењем: електрика, путем
електрицитета.
електроакустика (грч. ëlektron, akyö чујем) гра-
на примењене акусшике која ce бави испити-
вањем звучних појава и промена изазваних
електричним путем.
електроакустичка музика метод и технолошки
поступак компоновања y којем звучни мате-
ријал бива макар y једној фази рада подврг-
нут електронској обради.
електроанализа (грч. ëlektron, analysis разлага-
ње) хемијска анализа путем електролизе.
електробиологија (грч. ëlektron, bi'os живот, 1о-
gfa наука) наука о електричним процесима y
животињском организму (нпр. код јегуља, y
мишићним живцима итд.).
електробус (грч. ëlektron, лат. omnis сав, omni-
bus свима) аутобус са електричним погоном.
електровегетометар (грч. ë'ektron, лат. vegeta-
re, расти, грч. métron) инструмент за испити-
вање утицаја електрицитета на растење би-
љака.
електрогимнастика (грч. ëlektron, gymnâzô веж-
бам) жед. лечење таласима истосмислене или
наизменичне струје на тај начин што узети и
ослабљени мишић струја одржава y одређеном
ритму; проналазак француског рендгенолога
ЖБергонијеа (Jean Bergonié, 1856-1925); оту-
да и: бергонизација.
електрогвожђе гвожђе које ce производи y елек-
тричним високим пећима.
електроген (грч. ëlektron, génos род, gignesthai
електрогенератор 268 електромедвцнна
 родити ce, настати) физ. узрок који изазива
електричне појаве и електрична дејства.
електрогенератор (грч. ëlektron, лат. generator)
в. динамо-лшшина.
електрогравура (грч. ëlektron, фр. gravure) пра-
вљење челичних печата помоћу електрици-
тета.
електрографија (грч. ëlektron, grâphô пишем)
мед. в. електро-кардиографија.
електрографит (грч.) синтетички, вештачки
графит; добива ce од основне масе праха пе-
трол-кокса.
електроде (грч. ëlektron, odós пут) ПЛ. физ. „путе-
ви електрицитета", полне плоче кроз које
струја улази и излази, и то: позитивна елек-
трода - анода („пут навише"), и негативна
електрода - катода („пут наниже").
електродијагностика (грч. ëlektron, diagnôstikos
вичан разликовању) мед. употреба једносми-
слене (галванске) и наизменичне (фарадичне)
електричне струје ради распознавања и утвр-
ђивања болести.
електродинамика (грч. ëlektron, dynamis сила)
физ. наука о законима електрицитета y стању
кретања, или о дејству електричних струја
једних на друге.
електродинамнчан (грч.) који производи елек-
тричну струју.
електро-динамометар (грч. ëlektron, dynamis,
métron) врста галванометра који мери јачи-
ну електричне струје електродинамичких ма-
шина.
електродистрибуција (грч. ëlektron, лат. distri-
butio) организација и систем расподеле елек-
тричне енергије потрошачима (привреда, до-
маћинства и сл.).
електроеиергија скр. за електричну енергију
као облик комерцијалне енергије.
електроенцефалограм (грч. ëlektron, enképhalos
мозак, grâmma писмо) мед. снимак, графички
приказ тока струје y мозгу и његових про-
мена.
електроеицефалограф (грч. ëlektron, enképha-
los, grâphô пишем) апарат за графичко прика-
зивање електричног струјања y мозгу.
електроенцефалографија (грч.) .«eg. метода за
проучавање извесних обољења мозга: графич-
ко проучавање осцилација електричног по-
тенцијала које ce стално догађају y кори моз-
га, пошто ce сви психички надражаји и пореме-
ћаји y можданој функцији испољавају y про-
менама тих осцилација.
електроиндукција (грч. елекШро-, лат. inductio
увођење) изазивање електричне струје или
њених промена под утицајем друге електрич-
не струје.
електроиндустрија (грч. ëlektron, лат. industria)
индустријска грана која производи опрему за
производњу, пренос и потрошњу електричне
енергије, као што су: турбине, генератори,
електромотори, трансформатори итд.
електрокардиограм (грч. ëlektron, kardîa срце,
grâmma линија, црта) мед. крива линија која
приказује електричне промене што ce дога-
ђају y срцу за време разних периода његовог
рада; ова линија ce добива при прегледу срца
електрокардиографом.
електрокардиограф (грч. ëlektron, kardîa, grâ-
phô пишем) мед. врста галванометра који
спроводи и бележи електричне струје што по-
стају при раду срца, преносе ce кроз тело и
избијају на површину.
електрокардиографија (грч.) мед. метод испити-
вања срчаног рада којим ce лекар служи да би
добио тачну представу о раду човечјег срца, a
који ce састоји y бележењу срчаних електрич-
них струја што их производи, својим скупља-
њем, срчани мишић; ова испитивања ce врше
помоћу електрокардиографа.
електрокаустика (грч. ëlektron, kaüsis паљење)
шд. паљење ткива жицом усијаном помоћу
електричне струје.
електро-кинетичав (грч. ëlektron, kinéô кре-
ћем) произведен електрицитетом y кретању.
електро-култура (грч. ëlektron, лат. cultura гаје-
ње) увећавање жетвеног приноса пољопри-
вредних производа помоћу дејства електрич-
не струје, било да ce пушта y само тле или
изнад плодова; такође: неговање биљака при
електричној светлости, за време ноћи, која
замењује дневну светлост.
електрокуција (од електро и егзекуција) взвр-
шење смртне казне помоћу електричне сто-
лице.
електролиза (грч. ëlektron, lysis разлагање) хем.
разлагање неке течности на њене састојке по-
моћу електричне струје.
електролит (грч. ëlektron, lyô разлажем) хем.
сва-ка твар, супстанца, способна да ce
разложи електролизом.
електрологија (грч. ëlektron, logi'a наука)
наука о електрицитету, којој je поглавито
циљ да унапређује развој научних
истраживања y области електрицитета.
електролуминисценција (грч. ëlektron, лат. lu-
miniscentia) појава светљења неких материја
под утицајем електричног избијања (нпр. ка-
да ce налазе y пољу наизменичне струје).
електромагнет (грч. ëlektron, magnêtis) физ. уре-
ђај помоћу којег ce могу добити јака магнет-
на поља.
електромагиетизам (грч. ëlektron, magnêtis, li-
thos) физ. веза између електричних магнетних
појава и наука о узајамном утицају електри-
цитета и магнетизма.
електромагнетна теорија светлости гледиште
које je, 1865. године, први изнео Џемс Кларк
Максвел, по којем ce светлост састоји од
електромагнетних таласа.
електромагнетни таласи таласи који ce као је-
дан део енергије врло брзих електричних
трептаја простиру, изручују y околну среди-
ну; радио-таласи, инфрацрвена светлост,
обична видљива светлост, ултравиолетна свет-
лост, рендгенски зраци, гама-зраци.
електромедицииа (грч. ëlektron, лат. medicina)
примена електрицитета y лекарству (обухва-
та: електротерапију, електродијагностику,
електрометалургија 269 електротехника
 рендгенотерапију, електрофотографију, елек-
троендоскопију, затим употребу електричне
струје као силе која креће апарате за маси-
рање, машине за бушење зуба итд.).
електрометалургија (грч. ëlektron, métallon ко-
вина) добијање метала електролизом.
електрометар (грч. ëlektron, métron) физ.
инстру-мент за мерење разлика
електростатичког по-тенцијала; уа.
електроскоп.
електрометеори (грч. ëlektron, metéôron оно
што je на висини) појаве y атмосфери које су
електричног порекла или које прати развија-
ње електрицитета, као: бура, елмска ватра,
поларна светлост и др.
електромеханика (грч. ëlektron, mechânikê) yno-
треба електричне енергије y механици.
електромобил (грч. ëlektron, лат. mobilis покре-
тан) моторна кола са електричним погоном.
електромотор (грч. ëlektron, лат. movere крета-
ти) машина која претвара електричну енерги-
ју y механички рад.
електромоторна сила физ. сила која одржава или
тежи да одржи електричну струју кроз провод-
ник и која врши рад само кад ce електрицитет
креће, која, дакле, тежи да покреће извесну
количину електрицитета y колу.
електрон (грч. ëlektron) ова реч je код старих
Грка имала више значења (ћилибар, нека ме-
шавина злата и сребра, понекад сјајан драги
камен уопште); име једнога новог сјајног ме-
тала, неке легуре магнезијума сребрно-беле
боје, лакше од алуминијума, која ce нарочи-
то употребљава за прављење делова машина;
физ. главно значење y модерној физици; види
под електрони.
електрон-волт јединица за енергију (и рад) око
билион пута мања од ерга (в.); употребљава ce
y атомској и нуклеарној физици.
електронегативан (грч. ëlektron, лат. negativus)
негативно електричан (— Е).
електрони (грч.) ПЛ. физ. делови атома негативно
наелектрисани; назив je 1891. год. дао Џон-
стон Стоне.
електроника (грч.) област науке и технике; за-
снива ce на пролажењу електрицитета кроз ва-
куум, гасове, течности, тврда тела и плазму;
основа je савремене аутоматике, телемехани-
ке, радиотехнике, кибернетике и др.
електроничар (грч.) стручњак за електронику.
електронка (грч.) електронска цев, радио-цев.
електрон-метал (грч. ëlektron, metalon) легура
магнезијума, цинка и бакра; употребљава ce y
авионској индустрији, машиноградњи и др.
електронска музика музика од звукова и шумова
добивених електроакустичким путем; сним-
љена на магнетофонску врпцу, репродукује ce
преко звучника; јавља ce око средине овог
века.
електронски зраци физ. зраци који ce састоје од
електрона.
електронски микроскоп ОПТ. инструмент y којем
ce сноп електрона сједињује y жижу помоћу
околног електричног или магнетног поља
(електронског сочива) те ce произведе уве-
ћан лик сићушног предмета на флуорес-
центном заклону или фотографској плочи
слично стварању лика y сложеном микро-
скопу.
електрооптика (грч. ëlektron, optikë наука о ви-
ђењу, о светлости) наука о појавама помоћу
којих ce може доказати блиска веза између
електрицитета и светлости, наиме да су свет-
лост и електрицитет y суштини исто; наука о
дејству електричног поља на оптичка свој-
ства тела.
електроосмоза (грч. ëlektron, ôsmos гурање, ти-
скање) протицање течности кроз порозне ди-
јафрагме због деловања електричног поља;
примењује ce за чишћење воде.
електропирексија (грч. ëlektron, pyrexis грозни-
ца) мед. изазивање вештачке грознице путем
електрицитета, поглавито путем ултра-крат-
ких таласа.
електропозитиван (грч. ëlektron, лат. positivus)
позитивно електричан (+ Е).
електропорцулан (грч. ëlektron ћилибар, итал.
porcellana) врста порцулана од којег ce произ-
воде електрични изолатори.
електропривреда грана привреде која ce бави
претварањем енергије природних извора y
електричну и њеним преносом до потрошача.
електропунктура (грч. ëlektron, нлат. punctura
бодење, убод, бод) мед. врста акупунктуре, ко-
ја ce састоји y томе што ce игле, забодене y
оболело место, споје са једним малим Волти-
ним стубом.
електрорафинација (грч. ëlektron, фр. raffiner)
чишћење метала елекШролизом,
електроскоп (грч. ëlektron, skopéo гледам, по-
сматрам) фм. осетљива справа помоћу које ce
може веома лако познати не само да ли je неко
тело наелектрисано, него и којом je врстом
електрицитета наелектрисано (уп. електроме-
тар); медицински апарат за осветљавање
електричном сијалицом као извором свет-
лости.
електростатика (грч. ëlektron, statikós који про-
узрокује стајање) наука о законима електри-
цитета y стању мировања.
електростатичка јединица количине електрици-
тета физ. количина електрицитета која поста-
вљена на одстојање од једног центиметра (у
ваздуху) од истоврсне и једнаке количине од-
бија je силом једнога дина.
електротерапеут (грч. ëlektron ћилибар, thera-
pefa опслуживање, дворење, неговање; лече-
ње) мед. стручњак за елекшротерапију.
електротерапија (грч.) мед. употреба разних
облика, електричне струје - галванске, фара-
дичне и високофреквентне - за лечење бо-
лести.
електротермија (грч. thérmë топлота) део тех-
нике који ce бави питањима претварања елек-
тричне енергије y топлотну енергију y раз-
ним отпорницима.
електротехника (грч. ëlektron, technikë) научна
истраживања и практичне примене y области
електротшшј 270 елефантнјазис
а
 науке о електрицитету уколико ce они односе
на произвођење и свестрано искоришћавање
електричне силе.
електротипија (грч. êlektron, typos утисак, траг;
слово) галванопластичка израда слова, стере-
отипских плоча, дрвореза итд.
електротонус (грч. êlektron, tonus затезање, сна-
га) мед. мењање стања једног живца на тај на-
чин што ce кроз тај живац пусти електрична
струја; уп. анелектротонус и кателектро-
тонус.
електротропизам (грч. êlektron, trépô обрћем,
окрећем) мед. својство протоплазме да je
електрицитет може одбијати или привлачити.
електрофизиологија (грч. êlektron, physis, при-
рода, logia наука) део физиологије који про-
учава електричне процесе и појаве y живом
организму (биљака и животиња).
електрофилтер (грч. êlektron, лат. filtrum) апа-
рат који пропушта одређене фреквенције на-
изменичне струје a све друге задржава.
електрофони инструмевти инструменти на који-
ма ce звук производи електронским путем и
шири искључиво преко звучника.
електрофор (грч. êlektron, phoréô носим) физ.
најпростија машина помоћу које ce инфлу-
енцом или електростатичком индукцијом мо-
же добити радом неограничен број електрич-
них набоја из једног набоја ишибавши прет-
ходно, ради добијања тог једног набоја, пло-
чу од смоле или тврде гуме вуненом крпом или
крзном.
електрофореза (грч. êlektron, foreûs носач) по-
јава кретања честица према катоди или пре-
ма аноди која ce јавља кад ce пропусти једно-
смерна електрична струја кроз неки сол или
кроз неку суспензију или емулзију. Појава
кретања честица према катоди зове ce ката-
фореза, a појава кретања честица према ано-
ди анафореза.
електрохемизам (грч. êlektron, chêmefa) схвата-
ње оснивача модерне хемије Ј. /. Берцелијуса
(1779-1848), да хемијско сродство долази од
електрицитета који ce ствара додиром мате-
рија.
електрохемија (грч.) наука о утицају електрич-
не струје на хемијска једињења.
електрохемијски еквивалент количина неког Jo-
na издвојена дејством јединице јачине стру-
је (1 ампер) y јединици времена (1. s).
електро-хеми-типија (грч. êlektron, chêmefa, ty-
pos) иагризање цинка помоћу галванске стру-
је и раствора сулфата бакра.
електрохирургија (грч. elektro..., cheir рука, er-
gon дело, посао, рад) мед. примена високо-
фреквентне електричне струје y хируршким
операцијама.
електрочелик челик добијен електричним пу-
тем (у електричној пећи).
електрошок (грч. êlektron, фр. choc) мед. шок
изазван електричним путем (при лечењу не-
ких психоза).
елекција (лат. eligere изабрати, electio избор)
бирање, избор.
елемен(а)т (лат. elementum) грам. основни гласо-
ви језика, слова, азбука, алфабета; обично y
пл.: основе, начела, почела, битни делови јед-
не науке или уметности; фиг. в. галвански еле-
мент; хем. свако оно просто тело које ce ни-
каквим средствима не може разложити на какве
састојке, пратвар, основна материја, основни
састојци тела (стари су, на основу непосред-
ног опажања, сматрали да постоје четири ква-
литативна елемента: ватра, вода, ваздух и зе-
мља, док данашња хемија познаје, досад,
105); елемент електрицитета je електрични
елементарни квантум; псих. садржина свести;
фиг. оно што je главно, услов живота, нпр.
„Шо je његов елеменат", тј. он без тога не
може да живи; „он je y своме елементу", тј.
он je y средини која најбоље одговара
његовој при-роди и склоностима.
елементаран (лат. elementarily) који спада y
елементе, почетни, прапочетни, основни, бит-
ни, главни; елементарна ватра праватра,
главни извор топлоте; елементаран догађај
онај који изазивају природне силе, нпр. про-
вала облака; елементарна књига освовна
књига, почетница, буквар; елементарне
функције асих. основне делатности душе; еле-
ментарна знања основна (или: почетна, бит-
на) знања; елементарне силе природне силе.
елементарна анализа хемијско разлагање јед-
ног тела y његове битне, основне састојке,
нарочито неког органског тела y кисеоник,
водоник, азот и угљеник.
елементарви иабој физ. в. електрични елемен-
шарни квантум.
елементарно оптерећење физ. в. електрични
елементарни квантум.
еленктика (грч. elénchô побијам, посрамљујем)
део мајеуШике који ce састоји y пропитивању
на начин који води до погрешних одговора и
закључивања; супр, протрептика.
еленхос (грч.) садржај, преглед садржине, реги-
стар; лог. игнорацио еленхи (лат. ignoratici
elenchi) погрешка y доказивању која ce састо-
ји y томе што ce оно што треба доказати или
побити пренебрегава, игнорише, a доказује ce
или побија нешто друго.
елеографија (грч. éìaion маслиново уље, graphö
пишем, сликам) сликање масним бојама.
елеометар (грч. élaion, métron) апарат за мере-
ње специфичне тежине масних уља.
ел-ес-де (LSD, скр. од енг. lysergic acid diethyla-
mide) диетиламид лизергинске киселине, нар-
котик добијен полусинтетским путем из при-
родних алкалоида ражне главнице, узрокује
халуцинације; не користи ce као лек.
елеутерноманија (грч. eleutherîa слобода, manìa
помама, лудило) занос за слободом, претера-
но одушевљавање слободом.
елефант (грч. eléphas, лат. elephantus) слон.
елефаитијазис (грч. eléphas слон) мед. знатно
увећање запремине једног уда или једног де-
ла тела изазвано тврдим и хроничним едемом
коже, највиши степен краставости, болест код
које су ноге превучене неком корицом слич-
ном слоновој кожи.
елефантофаг 271 елмска ватра
елефаитофаг (грч. eléphas, phâgos ждерач) онај
који једе слонове, слонождер.
елзевир назив за издања античких класика, Би-
блије, и др. y XVI и XVIIв. (према чувеној
холандској породици издавача и штампара
Елзевир).
елигибилан (нлат. eligere бирати, eligibilis избир-
љив) који ce може бирати, који има право на
избор.
елигибилитет (лат. eligibilitas) избирљивост,
право на бирање, право по којем неко може да
буде биран.
елидирати (лат. elidere) изоставити, изостав-
љати, избацити, избацивати; нарочито једно
слово ради благогласности; уп. елизија.
Елизеј в. Елизијум.
елизиван (нлат. elisivus) изоставан, који изоста-
вља, избациван, који избацује; елизивни ар-
Шикли прав. ставови противдоказа y којима ce
излаже баш супротно ономе што противничка
страна хоће да докаже.
елизија (лат. elisio) избацивање, изостављање,
ради благогласности, непотребних самоглас-
ника, нарочито где настаје зев (хијат), који
треба укинути не само кад je y једној речи
него, често, и кад je међу двема, тј.када ce
једна реч свршава, a друга непосредно за њом
почиње самогласником, нпр.: Да ј' y мене
што ј' y цара блага!
елизијски (грч. Elysion) диван, бајан, чаробан,
рајски; уа. Елизијум.
Елизијум (грч. Elysion) миш. по најстаријим
песницима, нарочито Хомеру, благословени
крај y који одлични јунаци одлазе a не уми-
ру; доцније: боравиште блажених y подземном
свету, тј. y Agy; фиг. дивно боравиште, пре-
красан крај, бајна земља; име места за произ-
водњу, нарочито y природи; елизијска поља;
супр. Тартар.
еликвација (лат. eliquatio) топљење, растопља-
вање; бистрење, разбистравање.
еликсација (лат. elixare, elixatio) барење, иску-
вавање на лакој ватри; размекшавање ку-
вањем.
еликсивација (нлат. elixivatio) излужење, луже-
ње, парење цеђем.
еликсир (арап. el-iksir) најфинији екстракт неке
материје; камен мудрости; раније: напитак
састављен од већег броја једноставних леко-
ва и прокуван, лековит напитак; данас: лек y
нешто гушћем облику који ce даје y ка-
пљама.
елиминација (нлат. eliminatio) избацивање, ис-
теривање; избаченост, истераност; удаљи-
вање, одстрањивање, удаљење, одстрањење,
удаљеност, одстрањеност; маш. избацивање,
уклањање; мед. одстрањивање изумрлих дело-
ва организма; брисање, нарочито из неког
списка нпр. умрлих, пресељених итд.
елиминисати (лат. limen праг, eliminare e оне
стране прага ставити, истерати из куће)
искључити, искључивати, избацивати, избаци-
ти; истерати, удаљити; изоставити, изоста-
вљати, брисати, избрисати.
елинт (скр. од енг. electronic intelligence) шпију-
нирање помоћу електронских апарата (рада-
ра, детектора, прислушних уређаја и др.).
елипса (грч. élleipsis изостављање, лат. ellipsis)
1. стил. изостављање мање важних речи, делова
реченице, па и целих реченица које ce из оста-
ле садржине могу разумети, да би ce што јаче
истакло оно што je главно нпр.: Испод мире
девет вире; 2. геом. јајаста крива линија, ге-
ометријско место свих тачака чији je збир
одстојања од две дане тачке (жиже) стална ве-
личина и једнак великој оси те криве.
елипсограф (грч. élleipsis елипса, grâphô пишем)
инструмент за цртање, описивање елипсе са
датим осама.
елипсоид (грч. élleipsis елипса, eidos облик, вид)
геом. тело чији сви равни пресеци кроз једну
од oca јесу елипсе, a сви други пресеци елипсе
или кругови; рошациони елипсоид тело које
постаје када ce елипса обрће око једне од
својих oca.
елиптицитет (грч. elleiptikós елиптичан) облик
елипсе; ступањ одступања (неке путање итд.)
од кружног облика, или сфероида од лоптног
облика; геол. спљоштеност Земље (1/298, 257).
елиптичан (грч. elleiptikós изостављен, скраћен)
који има облик елипсе; о стилу: који тежи
двосмислености, који je нејасан; крајње са-
жет, ослобођен неважног, небитног.
елиптичност в. елиптицитет.
елиса (фр. hélice, грч. élix завојица, завојница)
вијак (бродски завртањ за покретање бродо-
ва; ваздушни завртањ за покретање аеропла-
на и ваздушних бродова); пропелер.
Елисејска палата в. Јелисејска палата.
Елисејска поља (грч. Elysion pedîon) в. Јелисеј-
ска поља.
елита (лат. eligere изабрати, фр. élite) оно што
je најбоље, најодабраније, кита, цвет нече-
га, нарочито друштва; војн. најодабранија
војска, језгро војске; биол. најбоља категори-
ја биљног семена.
елитан (фр. élite) биран, одабран, отмен.
елитизам (лат. eligere изабрати, фр. élite) систем
потпомагања најбољих чинилаца једне групе
на рачун маса.
елитритис (грч. elytron материца) мед. запаљење
материце.
елитронкус (грч. élytron, ónkos маса, величина
тешког тела) мед. оток на материци, отицање
материце.
елитроптоза (грч. élytron, pthösis пад) мед. поре-
мећај y материци.
елитрорагија (грч. élytron, régnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из материце.
елитротомија (грч. élytron, tome сечење) мед.
сечење (или: просецање) материце.
елитроцела (грч. élytron, kélê просутост) мед.
просутост (или: кила) материце.
елмска ватра прамени светлости који ce при ја-
кој непогоди y ваздуху и снежним вејавицама
показују на шиљцима громобрана, катарки,
торњева, на врховима дрвета и уопште висо-
ких предмета, a који потичу од електрицитета
Блоах 272 еманципационист(а)
 што излази из тих шиљака (назив по томе
што су сицилијански морнари звали y по-
моћ светог Елма); y нас: светлост светог
Илије. Елоах (хебр. Eloah) јеврејско име
бога; уп. Је-
хова. елогиј(ум) (грч. lògos реч, лат. elogium)
изрека,
исказ; натпис, надгробни натпис; одредба y
тестаменту; уп. елож. елож (фр. éloge) хвала,
похвала, похвалница,
похвална беседа. елокација (нлат. elocatio)
изнајмљивање, из-
најмљење, давање под најам, под закуп; дево-
јачка спрема. елоквенција (лат. eloquentia)
речитост, красно-
речивост. елокуција (лат. elocutio)
говорничко изражава-
ње, говорнички стил, извођење и развијање
мисли при говору. елонгација (нлат. elongatio)
продужавање, расте-
зање, развлачење; продужеље, продуженост;
удаљавање, удаљење; астр. угловно одстојање
планете од Сунца, или пратиоца, сателита, од
свога средишног, централног тела; физ. одсто-
јање између положаја стабилне равнотеже и
почетног положаја трептавог, осцилујућег
система. елрон (фр. aileron) врх крила; перо
на воденич-
ном точку; вој. ПЛ. мала спољашња постројења
код утврђења; елерон. елувиј(ум) (лат. eluere
опрати, нлат. eluvium)
геол. производи непогода који су ce задржали на
свом месту постанка на Земљиној површини
(иловача, блато и др.); супр. алувијум.
елудирати (лат. eludere) вешто одбити, на фин
начин избећи; мимоићи (или: обићи) закон;
осујетити, не дати да дође до чега; изиграти,
израдити, подвалити, обманути. елузија (лат.
eludere, нлат. elusio) избегавање,
обилажење, мимоилажење, осујећивање; изи-
гравање, израђивање, подваљивање.
елуксација (лат. luxare, нлат. eluxatio) мед. ишча-
шење, угануће (кости). елукубрирати (лат.
elucubrare) радити при свет-
лости, ноћу; марљиво, ревносно проучавати
(или: обрађивати). елутрнјација (нлат.
elutriatio) хем. испирање, чи-
шћење земљаних делова испирањем. елуција
(лат. eluere, испирати, очистити, elutio)
хем. в. елутријација; елуциони поступак на-
чин добијања шећера путем залуживања по-
розним кречом замењене меласе помоћу ал-
кохола. елф (енг., швед. elf, стнорд. alfr,
дан. elv, нем.
Alp) мит. ил. елфи духови код германских наро-
да, оличења природних сила, мали и несташни
духови који, као добра и лепа бића, живе на
небесима, али, као опака и ружна, као ноћни
духови, бораве под земљом. елфер (нем.
Elfer) ca. казнени ударац са 11 мета-
ра y фудбалу, једанаестерац. елчија (тур.
elçi) дипломатски представник, по-
сланик, изасланик, амбасадор; писмоноша,
поштар.
ељен (мађ. eljen) живео, да живи, ура!
емајл (фр. émail, итал. smalto, нем. Schmelz)
цаклина, глеђ, глеђа, цакло, сават; стакласта
маса (фелдспат, кварц, боракс и др.) којом ce
превлаче метални предмети, нарочито кухињ-
ско посуђе, ради бољег одржавања или због
украшавања; врста белила за жене; емајл-боје
стакласте боје за бојадисање метала, стакла,
порцулана и др.; емајл-лак мастан лак, бео
или y боји, за давање сјаја већ обојеним
предметима; емајл-стакло непрозирно стакло
за украшавање ствари од стакла, иловаче и
метала.
емаљ (фр. émail) в. емајл.
еманатизам (лат. emanare истицати, произилази-
ти) шеол. учење о проистицању свега из једног
највишег прабића (по индијском, персијс-
ком и египатском религијском систему).
еманатор мед. апарат за прављење и произвођење
радиогенских препарата различите јачине; уа.
еманациона терапија.
еманаторија (лат.) мед. в. еманациона терапија.
еманација (лат. emanatio) излажење, одавање
(од себе), извирање истицање, испаравање,
испарење, нпр. веома финих и од тела одвоје-
них делића (мириса и др.); *<«• гасовита твар,
супстанца која струјањем излази из радиоак-
тивних материја и која je и сама радиоактив-
на; прав. објављивање неке наредбе и сл.; физ.
по учењу новоплатоничара и гностичара, свет
je еманација божанства, тј. излазак једног
мање савршеног бића из неког вишег и савр-
шенијег принципа, a да ce при том овај виши
принцип није изменио.
еманациона теорија физ. теорија коју je, 1678,
изнео Њутн, но која je доцније (у XIX столе-
ћу) напуштена, по којој светлост, као бес-
крајно фина материја, излази путем струја-
ња из светлог тела; корпускуларна теорија,
емисиона теорија; y новије доба дошла до
изражаја y таласној механици и измирена са
Хојгенсовом ундулационом Шеоријом.
еманациона терапија мед. лечење болесника ема-
нацијом радија y облику радиогенских препа-
рата (воде за пиће и купање, блата за паре-
ње), или удисањем y затвореним просторија-
ма (еманаторијама), y којима ce развија ема-
нација.
еманациони систем шеол. в. еманатизам.
еманирати (лат. emanare) истицати, проистица-
ти, излазити, потицати; одавати, зрачити; из-
вирати, испаравати ce', изражавати, духовно
зрачити.
еманципатор (лат. emancipare) ослободилац,
спасилац.
емашџшација (лат. emancipano) код Римљаиа:
ослобођење једног члана породице од власти
старешине породице; y данашњем праву:
ослобођење деце од очинске или старатељске
власти, постајање пунолетним; фт. ослобо-
ђење стања зависности и ограничења слободе,
нпр. робова, Јевреја, жена, школе од цркве,
цркве од државе итд.
еманципационист(а) (лат. emancipare ослободи-
еманциповат 273 еметикум
и
 ти) противник робовања црнаца; присталица и
поборник сваке еманципације уопште.
еманциповати (лат.) ослободити ропства или за-
висности од некога, ослободити дете очеве и
стараочеве власти и надзора оца или стараоца,
прогласити пунолетним, огласити за само-
сталног; изједначити y правима; ослободити
некога од грађанских или црквених ограниче-
ња; еманциповати ce ослободити ce од огра-
ничења слободе, постати једнак y правима;
постати претеран y слободи.
емаскулатор (лат. e = ex, masculus муж, мужјак)
справа за шкопљење мужјака код животиња.
емацерација (лат. emaceratio) мед. мршављење,
слабљење, сушење, испијеност.
емацијација (лат. emaciatici) мед. в. емацерација.
ембалофразија (грч. embâllô убацујем, фраза,
в.) убацивање тзв. паразитских речи (овај,
онај, дакле, ето и др.) y говору муцавих и
неких других логопаша.
ембарго (шп. embargar) узапћење бродова са
робом који ce налазе y једној луци, стављање
забране на један брод или више бродова y
луци; затварање луке, забрана бродовима да
улазе y пристаниште; узапћење на броду; нов.
забрана објављивања једне вести до рока ко-
ји je одредио онај који вест саопштава.
емблем (грч. emblèma украсни уметак) уметнут
рад; символ, знамење, знак, обележје; уи. ам-
блем.
ембол (грч. émbolos утурак, угурак, клин) мед.
тврдо тело које ce преноси крвотоком и за-
твара зјап крвног суда, односно срчану дупљу,
зачеп, зачепак; кундак на штрцаљкама и ваз-
душним пумпама.
емболизам (грч. embâllô убацим) 1. уметање; уи.
интеркалација; 2. мед. зачепљење крвног суда
емболом.
емболија (грч.) мед. продирање страних, тврдих
предмета крвотоком и затварање, зачепљава-
ње зјапова крвних судова тим тврдим телима.
емболиформан (грч. émbolos клин, чеп, лат. for-
ma, облик) уп. емболичан.
емболичан (грч.) y облику чепа, запушача, кли-
на, чепаст, клинаст.
ембрегма (грч. embréchô) мед. лагано сипање
течности на оболели део тела, лечење мокрим
облозима; трљање течним леком; емброха,
емброкација.
ембрио (грч. bryö ничем, терам, embryon заме-
так) биол. животињско и биљно оплоћено јаје,
заметак, зачетак; уи. фетус.
ембриогенија (грч. embryon, génos рођење) биол.
постанак заметка, фетуса.
ембриографија (грч. embryon, grâphô описујем)
биол. в. ембриологија.
ембриоктонија (гр. embryon, kteinô убијам)
убијање, уништавање заметка, плода (у утро-
би).
ембриологија (гр. embryon, logia) биол. наука о
развитку заметка (ембрија) y материној утро-
би почевши од јајне ћелије до напуштања
јајних овоја или до порода; уп. ембриогра-
фија.
ембрионалан (грч. embryon) заметни, зачетни,
који ce односи на ембрио, који има изглед
ембрија, клицаст, семенаст; фт. који ce нала-
зи тек y зачетку, још неизрађен.
ембриотлазис (грч. embryon, thlâô згњечим,
здрузгам) мед. згњечење или смрвљавање пло-
да y случајевима тешког пороћаја.
ембриотласт (грч. embryon, thläö згњечим,
здрузгам) хир. инструменат за згњечење и раз-
дробљавање главе мртвог детета y утроби.
ембриотомија (грч. émbryon, tome сечење) мед.
распарчавање (или: сечење) детета y матери-
ци, y веома тешким случајевима пораћања, да
би ce лакше извукло из матере. емброкација
(грч. embroché) в. ембрегма. емброха (грч.
embroche) мед. в. ембрегма. емезија (грч.
emesia) мед. склоност повраћању
(бљувању). емезиз (грч. émesis повраћање,
eméô повра-
ћам) мед. повраћање, бљување. емезма (грч.
eméô повраћам, émesma) мед. оно
што ce повраћа, избљувак. еменагога (грч.
ém-mênos месечни, ta emmëm'a
месечно прање жена, âgôgos одводан, који од-
води) ПЛ. мед. в. емениагога. еменда (нлат.
emenda) накнада штете, новчана
казна због противправне радње или против-
правног поступка, која ce плаћа да би ce из-
бегла већа штета. еменданда (лат.
emendanda) ПЛ. оно што y јед-
ном спису треба поправити (или: исправити),
поправке, исправке. емендатор (лат.
emendator) онај који поправља
грешке, исправљач, поправљач. емендација
(лат. emendatio) поправљање, ис-
прављање; поправка, исправка. емениагога
(грч. ta emmênia месечно прање же-
на, âgôgos одводан, који одводи) пл. мед.
средства која помажу месечно чишћење жена,
која изазивају менструацију: еменагога.
ементалер (нем. Emmental no долини реке
Емен) трг. чувени швајцарски сир y великим
колутовима. емергенција (лат. emergere
појавити ce, изро-
нити) 1. фил. спонтано појављивање новог
ступња y развоју; 2. бот. израслина на биљним
органима (нпр. трн), емерзија (лат. emersio)
избијање на површину,
излазак на јавност, помаљање; астр. изроње-
ње, излазак једног небеског тела из сенке
другог небеског тела, услед чега постаје ви-
дљивим. емери (енг. emery) рапава хартија
за чишћење
метала, шмиргл. емерит (лат. emeritus) онај
који je ислужио, ко-
ји je напунио године службе, који je y пен-
зији. емеритура (лат. emerere одслужити,
стећи право
иа...) пензија, мировина. еметатрофија
(грч. eméô повраћам, trophé ис-
храна) мед. слабљење (или: ослабелост) услед
честог повраћања. еметикум (грч. eméô) мед.
средство које гони на
повраћање; ПЛ. еметика .
еметин 274 емпнјезис
еметин (грч.) фарм. материја y биљци ииекакуан-
ха, због које ова има својство да изазива по-
враћање. еметокатарза (грч. emetós
повраћен, kathairö
чистим) мед. чишћење с обе стране y исто вре-
ме, тј. и повраћањем и столицом.
еметокатартичан (грч.) мед. својство лека који
истовремено гони на повраћање и на пражње-
ње црева природним путем. еметофобија
(грч. eméo, phóbos) претерано за-
зирање и страх од лекова за повраћање.
емигрант (лат. emigrans) онај који ce исељава,
исељеник; онај који побегне из отаџбине, на-
рочито из политичких или верских разлога,
избеглица. емиграција (лат. emigratio)
исељавање (или:
исељење) из земље; све избеглице из неке др-
жаве. емигрнрати (лат. emigrare) иселити ce,
исељава-
ти ce; избећи, побећи из државе (из политич-
ких или др. разлога). емилијан трг. бело,
жућкасто или плавичасто зе-
мљано посуђе, слично полупорцулану (фајан-
су), које долази из села Елгерсбурга y Немач-
кој, због чега ce зове и елгерсбуршки полу-
порцулан (служи за хемијске посуде). емин
(арап. ämln, тур. emiri сигуран, веран, поуз-
дан) високи чиновник y некадашњој Турској;
заклетва (емин или јемин учинити заклети
ce). еминентан (лат. eminens) истакнут,
одличан,
ванредан, особит, веома велик. еминенција
(лат. eminentia) истакнутост, одлуч-
ност, узвишеност; као титула: преузвишеност;
мед. стрчање, испупчење, испупченост, нпр.
неке кости; сива еминенција утицајан човек
без званичних титула, који ради y сенци, иза
кулиса; по франц. калуђеру Пјеру Жозефу ко-
ји je радио y Таљерановом кабинету и увек
носио сиву одећу (умро 1638). емир (арап.
ämTr, тур. emîr) арабљански поглави-
ца, владалац, кнез; заповедник и гувернер
освојене покрајине. емир-ал-мумении (арап.)
владалац верних, титу-
ла калифа коју je први имао калиф Омар.
емир-ал-омара (арап.) заповедник, титула првог
министра код калифа и индијских могула; ти-
тула појединих управника покрајина y Typ-
ској.
емир-ал-умара (арап.) в. емир-ал-омара.
емнрат (арап. emîr) област под влашћу емира.
емнсар (лат. emissarius) 1. изасланик, поверљива
личност коју неки човек, група људи или
странка шаље y некој поверљивој ствари; 2.
(лат. emissarium) y хидротехници: одводни,
махом подземни, канал за одвођење воде или
за исушење неког језера. емисија (лат.
emissio) слање, изашиљање, ода-
шиљање, одавање, избацивање, испуштање;
пуштање, истицање течности; издавање нових
хартија од вредности: новчаница (банкнота),
деоница (акција) итд.; <рш. одашиљање,
испуштање y околни простор (топлоте); зра-
чење, пуштање радио-таласа, пуштање преко
радида и телевизиЈе говора, музике, слике и
др.
емисиоиа теориЈа физ. в. еманациона шеорија.
емисиони (лат. emissio) који ce тиче емисије
или je y вези са емисијом; емисиона банка фин.
банка која издаје хартије од вредности, на-
рочито која има повластицу и право да издаје
папирни иовац; емисиони курс вредност коју
су хартије од вредности имале кад су ce поја-
виле y оптицају, тј. номинална вредност; еми-
сиона способност физ. способност једног тела
да зрачењем пусти из себе извесну количину
топлоте; емисиона станица предајна радио--
станица; емисиони центар одашиљач телеви-
зијског програма; емисиони спектар спектар
усијаних тела.
емисиони систем теол. в. еманатизам.
емитент (лат. emittens) онај који шаље изасла-
ника; онај који издаје или пушта y оптицај
хартије од вредности, нарочито папирни но-
вац.
емитер (енг. emitter) 1. одашиљач; 2. електрода
неких полуводоничких направа.
емитовати (лат. emittere) послати, изаслати,
изашиљати, одашиљати, одаслати; издати
(или: издавати) хартије од вредности, пустити
(или: пуштати) y оптицај хартије од вредно-
сти, нарочито папирни новац (банкноте).
емитор в. емитент.
емовирати (лат. emovere) изазвати емоцију, уз-
будити.
емолиенс (лат. emoUiens) мед. средство за умек-
шавање; пл. емолиенциа.
емотиван (лат. emovere, emotum) склои
емоција-ма, осећајан, осетљив; уп.
емоционалан.
емотивност (лат. emovere узбудити, нлат. emoti-
vitas) особина и стање онога KO je емотиван,
онога што je емотивно; склоност узбуђивању
и узрујавању, осећајност, узбудљивост; уп.
емоционалност.
емоција (нлат. emotio) узбуђење, узбуђеност,
узрујаност, узаврелост; ааа. чувство, душевни
покрет, афекат; буна, побуна.
емоционалан (нлат.) чувствен, осећајан; узбу-
дан, који лако узбуђује; узбудљив, дирљив,
потресан, ганутљив; емоционална етика фил. ,
етички правац који побуде (мотиве) етичког
хтења и делања гледа и тражи y осећањима,
склоностима и афектима.
емоционализам (нлат.) фил. правац који сматра
да целокупан душевни живот човека почива на
емоционалним основима.
емоционалност (нлат.) особина и стање онога
што je емоционално, осећајност; уа. емотив-
ност.
емпазма (грч. empâssô усипам, посипам) мед.
прах (или: пудер) за посипање.
емпаистика (грч. empaiö утиснем, утискујем)
вештина прављења металних предмета са
испупченим фигурама и украсима (тј. ре-
љефа).
емдајабл (фр. impayable ненаплатив, неиспла-
тив) драгоцен, ненаплатив, прекрасан.
емпијезис (грч. empyêsis чир, плућни чир) мед.
стварање гнојног чира.
емпијема 275 емфатича
н
емпијема (грч. empyêma) мед. унутарње загноја-
вање, нарочито: чир y грудима, загнојавање
плућа.
емпијетичан (грч. empyetikós) мед. који пати од
унутарњег загнојавања, нарочито од чирева y
плућима; емпијичан.
емпијичан мед. в. емпијетичан.
емпиреј (грч. émpyros огњен) најузвишенији
део неба, испуњен светлошћу и ватром, бора-
виште богова (по грчком) или светитеља (по
хришћанском веровању); фт. врхунац, ви-
сина.
емпиризам (грч. empeirfa искуство) филозофија
искуства, гносеолошки правац који целокуп-
но сазнање изводи из искуства; y методолош-
ком погледу: принцип да све науке треба да ce
оснивају на искуству (оснивач гносеолошког
емпиризма je Џон Лок, a методолошког
Франсис Бекон); супр. рационализам.
емпирија (грч.) искуство, поучавање путем по-
сматрања чињеница, наука о искуству.
емпиријски (грч. empeirikós искуствен) фил. в.
емпиричан; емпиријски појмови лог. искустве-
ни појмови, они појмови који потичу из иску-
ства (супр. априорни); емпиријска психологија
она која полази од чињеница душевног жи-
вота.
емпириокритицизам (грч. empeirfa искуство, кп-
nô судим, пресуђујем, одлучујем) „филозо-
фија критичког (или: чистог) искуства", суб-
јективноидеалистички правац који ce поја-
вио y другој половини XIX в. y Немачкој и
Аустрији, a оснивачи су му Рихард Авенари-
јус (1843-1896) и Ернст Max (1838-1916), no
коме ce зове и махизам. Ово учење одриче
реалност свега што није непосредно дато y
искуству, за једину реалност сматра субјек-
тивне осећаје, a за праву стварност само оно
што je непосредно дато y опажају.
емпириокритичар (грч. empeirfa, kritikós) при-
сталица емпириокритицизма.
емпириомонизам (грч. empeirfa, mónos сам, је-
дан) правац y филозофији, подврста емпирио-
критицизма, који je основао А. Богданов, a y
коме je појам индивидуалне свести замењен
појмом колективне.
емпириосимболизам (грч. empeirfa, symbolon)
правац y филозофији, подврста емпириокри-
тицизма, чији je представник био П.Јушкје-
вич, a према коме су наше форме сазнања
симболи наших ocehaja, a не слике спољњег
света.
емпирист(а) (грч. empeirfa) фил. присталица ем-
пиризма, тј. онај који долази до сазнања на
основу чулног опажања и искуства, дакле апо-
стериорно; у%. емпиричар.
емпиричан (грч. empeirikós) фил. искуствен, на
основу искуства, дат искуством, који ce одно-
си на искуство (супр. рационалан, априоран,
трансценденталан); уп. емпиријски.
емпиричар (грч. empeirfa) онај који ce y раду и
мишљењу ослања на искуство, који долази до
знања путем искуства и огледа, не управљају-
ћи ce спекулативним мишљењем; физ. вештак
y коришћењу искуством, нпр. лекар; супр. гие-
оретичар. емпирозис (грч. émpyros y ватри)
мед. ватра, за-
паљење, опекотина. емпластикум (грч.
emplâssô запушим, затворим)
мед. средство за затварање; ил. емпластика.
емпластичан (грч.) мед. који затвара, стеже,
скупља. емпластрација (лат. emplastratio)
калемљење
биљке. емпластрирати (лат. emplastrare)
калемити биљ-
ку, окулирати. емпластрум (лат.
emplastrum, грч. émplastron)
мед. мелем за ране, фластер. емпнеуматоза
(грч. empneumâtôsis надимање)
мед. в. емфизем. емпора (грч. empórion) бочна
галерија, балкон
y цркви. емпориј(ум) (лат. emporium, грч.
empórion) трг,
тржиште, поморско трговиште.
емпресмоманија (грч. empresmós паљевина, та-
ша помама,- лудило) злочиначка склоност
паљевини (као патолошки нагон).
емпростотонија (грч. émprosthen испред, temo
издужим, прострем) мед. повијеност тела на-
пред при обољењу од тетануса; емпросто-
тонус.
емпростотонус (грч.) мед. в. емпростотонија.
емпсихоза (грч. émpsychos обдарен душом, жив)
одуховљавање, тобожње путовање душа, ула-
жење душа y тело ембрија. емптор (лат.
emptor) ирав. купац. емпцио (лат. emptio) ирав.
куповање, куповина;
куповина, купљена ствар. ему (енг. emu)
зоол. крупна птица, врста ноја
(Dromaeus novae hollandiae), живи y Аустра-
лији. емулгатор хем. течност која потпомаже
стварање
емулзије. емулзиван (лат. emulsio) природе
емулзије, мле-
част, млечан, који je као млеко, уљасто течан
a сличан са млеком по боји и густини.
емулзија (лат. emuigere измусти, emulsio) уља-
ста течност која има боју и густину млека,
млеко од семена, млеко добијено од стуцаних
бадема y води итд.; фарм. лек справљен да личи
на такву течност. емулзин (лат. emulsio) хем.
беланчевинаста суп-
станца коју садрже слатки и горки бадеми и
која изазива врење; в. амигдалин.
емунданције (лат. emundantia) ПЛ. мед. средства
за чишћење споља, нпр. рана и чирева.
емунданција (лат. emundantio) мед. чишћење
споља (рана и чирева). емункторија (нлат.
emunctorium) ш. мед. судови
за одвајање или одвођење, органи за чишће-
ње, нпр. ноздрве. емфаза (грч. emphasis
приказивање, показива-
ње; снага израза, наглашење) очигледно изла-
гање и приказивање; претеривање y тону или
y изразима, извештачена свечаност y говору,
високопарност. емфатичан (грч.) јак y тону
и изразима, који
јако наглашава изразе желећи им тиме пове-
ћати важност, високопаран; уп. емфаза.
емфизем 276 ендермича
н
емфизем (грч. emphysema, emphysao удувам, на-
дувам) мед. нагомилавање ваздуха y ткивима,
нарочито испод коже (као последица повреде
плућа и душника); емфизем плућа претерано
проширење плућних мехурића, праћено гу-
битком њихове еластичности, омета измену
ваздуха y плућима, услед чега долази до крат-
ког и отежаног дисања, до сипње.
емфизематезан (грч. emphysema) в. емфизема-
тичан.
емфизематичан (грч.) надувен, поносан, горд;
мед. тесногруд, сипљив, са тешким дисањем.
емфитеуза (грч. emphyteûô усађујем, уводим) y
римском праву: врста наследног закупа по ко-
јем неко има право потпуног уживања закуп-
љеног земљишта, па чак и право да га отуђи и
остави другом y наслеђе, с тим да ce сопстве-
нику плаћа годишња закупнина по емфите-
утском уговору.
емфитеут (грч.) наследни закупац.
емфраксис (грч. emphrâssô учепим, зачепим) за-
твореност (или: зачепљеност) крвних судова и
црева.
емфрактнкум (грч.) мед. средство за затварање;
пр. емфрактичан.
EH A (ENA, Ethiopia News Agency) етиопска
но-винска агенција.
еналага (грч. en-allâssô заменим, enallagë) реш.
замена, замењивање једне речи другом, наро-
чито: замењивање говорних делова једне вр-
сте с обзиром на њихово порекло или њихов
облик, нпр. замењивање апстрактне именице
конкретном, једнине множином, садашњег
времена прошлим временом.
енантем (грч. en- y, anthéô ничем, избијам) мед.
осип на слузокожи, најчешће код осипних за-
разних болести, обично пре но што оспа изби-
је на кожи, унутарњи осип.
евантиодромнја (грч. enantio против, dromos
трка, ток, ићи y сусрет) по К. Г. Јунгу „Хера-
клитово откриће најдивнијег психолошког
закона" - регулишућа функција супротности:
све ce једном сустиче y супротност.
енантиознс (грч. enantfösis) фил. супротност, про-
тивречност (у којој je, no Питагори, основни
закон живота).
енантиологија (грч. enantiologi'a) противљење,
противречност.
енантиоморфан (грч. enantios супротан, morphe
облик) супротна облика, са супротним обли-
ком; супр. ортоморфан.
енантиопатија (грч. enantfos, pàthos бол) мед.
преношење болести с једног дела тела на дру-
ги; алопатија, алеопатија.
енантиофанија (грч. enantfos, phamö показу-
јем, објавим) привидно неслагање, тобожња
противречност.
енаргит (грч. enargês светао, јасан; савршен)
минерал сулфоарсенијат бакра; кристали
обично приткастог облика сиве или
гвожђано--црне боје.
енартроза (грч. en- y, ärthron зглавак, зглоб)
мед. намештање (или: уметање) зглавка y
његову шупљину.
енартрон (грч.) мед. неко страно тело y зглобу,
чланку.
енвајронмент (енг. environment) средина; скуп
објеката и околности y којима настаје и раз-
вија ce нека појава или биће.
енвајронментализам (енг. environment) стано-
виште да y развоју појединца битан утицај
има средина a не генетско наслеђе.
ЕНГ (скр. од енг. Electronic News Gathering,
ENG) електронско прикупљање вести; техно-
логија заснована на коришћењу професи-
оналних портабл електронских камера и ка-
сетних магнетоскопа за снимање дневних до-
гађаја намењених телевизијским информа-
тивним емисијама; замена за раније
коришћену филмску технику.
енгареб (арап.) источњачка постеља за одмара-
н»е (софа) која ce састоји од чврстог дрвеног
оквира, y коме je разапета еластична мрежа од
кожних каиша по којој je разастрт ћилим.
енгастрнлог (грч. en-, gastër трбух, желудац, lo-
gos говор) онај који говори из желуца; енга-
стримит, вентрилоквист.
енгастримит (грч. en-, gastër трбух, желудац,
ту-thettö казујем, причам) в. енгастрилог.
Евгил (тур.) назив Новог завета y Корану.
енгиметар (грч. engys близак, métron мера) ин-
струменат за мерење малих одстојања.
енгнскоп (грч. engys, skopéô гледам, посматрам)
увеличавајуће стакло.
еиглвзирати (енг. english) в. англизирати.
енгонаде (грч. en- y, góny колено) Т. египатске
фигуре представљене y клечећем ставу.
енграм (од грч. префикса en за, у, између и су-
фикса gram слово) урезани траг, претпостав-
љена последица учења y централном нервном
систему.
ендек в. јендек.
ендем (грч. en, demos народ) биљка или животи-
ња која живи само y једној географској
области.
ендемизам (грч.) биол. појава ограниченог рас-
прострањења биљака и животиња на једној
одређеној, обично малој територији.
ендемија (грч.) мед. домаћа, локална (или: мес-
на) болест, тј. она која нарочито влада y не-
ком месту или y некој области и која обично
долази од ваздуха, начина исхране и животних
прилика уопште (нпр. повратна грозница y
мочварним крајевима, гушавост y брдским
пределима, азијска колера y Индији итд.);
супр. епидемија.
ендемичан (грч.) месни, домаћи, завичајни; мед.
који сналази један народ или једну област (за
болести).
ендерматизам (грч. en-, dèrma кожа) mg, лечење
огољене поткожице, поткожног ткива, тј. тки-
ва са којег je скинута покожица.
ендерматика &л. мед. в. под ендерматичан.
ендерматичан (грч. en- y, dèrma кожа) мед. који
лежи y кожи; који ce употребљава за кожу,
нарочито за поткожицу, нпр. ендерматична
средства = ендерматика.
ендермичан мед. в. ендерматичан.
ендијада 277 ендотермск
и
ендијада (грч. én dia dyoin једно помоћу двога)
поеш. говорна фигура y којој ce један појам
исказује двема речима скопчаним једном све-
зом, нпр. двема именицама са свезом и, уместо
једног придева и једне именице, нпр. сила и
ордија место силна ордија, киша и сватови
место кићени свашови. ендловати (нем.
enden) опшивати, правити, иви-
це на женским радовима, ивичити, нарочито
помоћу машине ендловаче. ендловача (нем.
Ende) в. под ендловати. ендо- (грч. éndon)
предметак y сложеницама са
значењем: унутра, код куће. ендогамија (грч.
éndon, gaméô женим ce, удајем
ce) брак између припадника исте друштвене,
религиозне, етничке и сродничке групе; cyup.
ексогамија. ендобласт (грч. éndon, blastós
клица) физиол. в.
ендодерм. ендоген (грч. éndon, génos,
gignesthai родити ce,
настати) физиол. унутарњи, који расте изнутра,
који je постао из унутарњих подобности или
узрока; супр. егзоген. ендогене појаве геол.
појаве којима je средиште
y главној маси Земље, y њеној унутрашњо-
сти, и које потичу посредно или непосредно
од топлоте те масе и од њеног хлађења.
ендогеиичан (грч.) в. ендоген. ендодерм (грч.
éndon, dèrma кожа) биал. спољни
лист гаструле, тј. једног стадијума y ембри-
оналном развићу. ендодинамика (грч.
éndon, dynamis сила) део
геологије који обухвата све појаве y којима
ce обелодањује и троши унутарња топлота
Земљина. ендозис (грч. éndosis попуштање,
endidômi по-
пуштам) мед. попуштање, слабљење неке бо-
лести. ендокаиибализам (грч. éndon, шп.
canibal људо-
ждер) ешн. обичај неких људождерских пле-
мена да једу месо својих саплеменика; супр.
егзоканибализам. ендокардијум (грч. éndon,
kardîa срце) мед. уну-
трашња површина срца. ендокардитис (грч.)
мед. запаљење унутарње по-
вршине срца.
ендокарп в. ендокарпијум. ендокарпијум (грч.
éndon, karpós плод) бот. уну-
тарња кожица плода. ендокрин (грч. éndon,
krinó лучим, издвајам)
који лучи унутра; ендокрине жлезде фшиол.
жлезде са унутрашњим лучењем.
ендокринологија (грч. éndon, krinô, logia наука)
део медицине који проучава особине и рад
жлезда са унутарњим лучењем (ендокриних
жлезда). ендоксин (грч. éndon унутра,
toxikón отров)
отров који ce ствара y ћелији. ендолимфа
(грч. éndon, лат. lympha) анаш. теч-
ност y лавиринту унутрашњег уха, унутрашња
слушна водица. ендометритис (грч. éndon,
mêtra материца) мед.
унутарње запаљење материце. ендомитоза
(грч. éndon, mitos нит, влакно) де-
оба ћелије при којој ce деле само хромо-
зоми a ћелијско језгро остаје неподе-
љено.
ендоморфозе (грч. éndon, mórphòsis уобличење,
облик) геол. промене које ce дешавају y још
неконсолидованој еруптивној маси, при доди-
ру са другим стенама, y структури и y мине-
ралним састојцима.
ендопаразит зоол. животиња која живи и налази
храну y унутрашњим органима друге животи-
ње; уп. паразит.
ендопаразитизам биол. паразитски однос y коме
паразит живи y унутрашњости тела домаћина,
нпр. y цревима, крвотоку итд.
ендоперикардитис (грч. éndon, pen' око, kardîa
срце) мед. запаљење унутарње и спољне повр-
шине срца.
ендоплазма (грч. éndon, plasma творевина) биол.
унутрашњи део ћелије.
ендоплеура (грч. éndon, pleura бок, ребро) бот.
унутарња семенчина кожица код биљака.
ендоризон (грч. éndon, riza корен) бот. биљка
или семе који ничу из клице корена.
ендорцизам (грч. éndon унутра, код куће) ез.
магијски поступак повратка душе или духа
које je из човека или из куће истерала црна
магија, страх или болест; cyup. егзорцизам.
ендоскоп (грч. éndon, skopéô гледам) хир.
инстру-мент са направом за осветљавање
помоћу ко-га ce врши преглед узаних канала
y шуп-љинама.
ендосмоза (грч. éndon, osmós гурање) физ. две
различите течности одвојене једна од друге
порозном опном (мембраном) мешају ce (ди-
фундују) кроз ову, али једна течност пролази
више него друга, тако да настаје повећавање
грађе (супстанце) на једној страни, a смање-
ње на другој страни. Струја која je тако
управљена да повећава запремину зове ce ен-
досмоза; супр. егзосмоза.
ендосмометар (грч. éndon, osmós, métron) физ.
апарат за мерење и испитивање ендосмозе.
ендосперм (грч. éndon, spèrma семе) бот. семен-
ска причува.
ендотел (грч. éndon, thëlë брадавица на дојци)
зоол. фина и нежна кожа на унутарњој површи-
ни крвних судова и шупљина на телу, епишел
састављен од једног реда љуспастих ћелија.
ендотелиом (грч.) мед. тумор грађен од ћелија
крвних или лимфних судова, обично бенигни.
ендотерман (грч. éndon, thérmë топлота) физ.,
хем. ендошермна реакција када ce при образо-
вању једињења прима топлота од околине,
тј. споља, нпр. при образовању јодоводони-
ка; супр. егзошерман.
ендотермија (грч. éndon, thermos топао) мед. ме-
тод лечења при којем ce оболели делови тела,
помоћу електричне струје, загревају колико
je потребно, услед чега ce мења притисак кр-
ви, лечи реуматизам, исхијас (или: ишијас) и
ДР-
ендотермски (грч.) који зависи од топлоте, који
делује топлотом, који ce лечи топлотом; ен-
дотермички.
ендофенотип 278 енкаустика
ендофенотип (грч. éndon unutra, phainômenon
појава, typos лик, облик) бшл. скуп особина
неког организма које ce могу утврдити кори-
шћењем посебних техника.
ендоцентричан (грч. éndon унутар лат. centrum
средиште од грч. kéntr(on) ikos унутрашњи,
центриран) лит. који има исту синтаксичку
службу (функцију) као бар један од његових
саставних делова (конституената); нпр. зелени
лист je ендоцентрична конструкција, јер y
реченици има исту функцију коју би имао
лист; уп. егзоцентричан.
ендсперт (нем. Ende, крај, енг. spurt) co. код
коњских трка: неочекиван и изненадан јак на-
пор коња и јахача при крају трке.
енђа (тур. yenge) жена која води младу y младо-
жењину кућу, старија јетрва; јенђа.
енеагон (грч. ennéa девет, göm'a угао) геом. деве-
тоугаоник, полигон који има девет углова.
енеандриа (грч. ennéa, anêr, andrós човек, муж)
ил. бот. девета класа y Линеовом биљном си-
стему: биљке чији хермафродитни цветови
имају девет слободних прашника.
енеапеталан (грч. ennéa, pétalon лист) бот. са
девет цветних листова.
Енеја (лат. Aeneas, грч. Aineias) миш. чувени
тројански јунак, син Анхиса и Афродите, ко-
ји ce, ca малим бројем Тројанаца, спасао по-
сле пропасти Троје и, након многих пустолов-
них доживљаја, дошао y Италију и основао
државу; праотац римског народа.
Енејида (лат. Aeneas) лит. спев римског песника
Публија Вергилија Марона y 12 књига, y ко-
јем ce опевају доживљаји Енејини (од пропа-
сти Троје до доласка y Италију); в. Енеја.
енемои (грч. hénaimon тј. phârmakon који зау-
ставља крв, тј. лек) мед. лек против крварења.
енеолитик (лат. aeneus, грч. lithos камен) прва,
спорадична употреба бакра, при крају каме-
ног доба.
енервантан (фр. énervant) који енервира, узбу-
ђује, раздражљив; који ce односи на енерваци-
ју, живчану растројеност.
енервација (лат. enervatio) растројавање, ра-
стројење; растројеност; изнуравање, измож-
давање, слабљење; измождење, изможденост.
енервирати (лат. enervare) учинити нервозним,
истрошити; растројити; измождити, изможда-
вати, изнуравати, изнурити, ослабити.
енергава назив настао код нас за погонско оде-
љење y индустрији и комуналној привреди
које производи енергију.
енергетизам (грч. enérgeia делатност, радиност)
идеалистичко учење према коме ce све мате-
ријалне и духовне појаве своде на испољава-
ње енергије.
енергетика (грч.) физ. наука о енергији, део ме-
ханике који проучава преношење и претвара-
ње енергије, тј. економско искоришћавање
сила које нам стоје на располагању; фил. по-
глед на свет који све што постоји и све што ce
збива своди на енергију, чак и материју и дух,
који y ствари нису ништа друго до облици y
којима ce енергија појављује.
енергида (грч. en-érgefa) фитол. језгро и тело
ћелије или поједина језгра y синцитијуму
заједно са протоплазмом; ћелија као физио-
лошка јединица.
енергизам (грч. enérgeia) фил. етичко схватање
које највише добро не гледа y субјективним
покретима и узбуђењима, него y објективној
садржини живота, y извесној афирмацији живо-
та, y пуном развитку и потпуној делатности
свих врлина и свих стварних вредности.
енергија (грч. en- y, érgon дело, рад, enérgefa) 1.
делатност, радиност; 2. фт. способност за вр-
шење рада; кинетичка или актуелна енергија
енергија кретања, тј. способност масе да из-
врши рад услед своје покренутости; потенци-
јална енергија способност за вршење рада ко-
ју има маса на основу свога положаја, кад je
дигнута изнад тла и способна да пада. Облици
енергије су: ШоплоШна, магнетна, елек-
трична енергија. Принцип (или: закон) одр-
жања енергије: „...Природа као целина има
залиху енергије која ce никако не може ни
повећати ни смањити, дакле, количина енер-
гије y неорганској природи... je вечна и не-
променљива" (Хелмхолц); 3. физ. Аристотел
разликује enérgefa (лат. actus) што значи:
стварност, облик, суштина, и dyiiamis (лат.
potentia) што значи: могућност, материја.
енергичан (грч. énergon дело, рад, energós дела-
тан, делотворан) који показује или има енер-
гију; радан, делатан, делотворан, крепак, од-
лучан,јак, силан.
енехем (грч. en- y, echo звук, јека, enëchëma)
мед. зујање y ушима. /
ензим в. енцими.
ензиформан (лат. ensis мач, нлат. ensiformis)
бот. y облику мача, мачолик.
ензоотија (грч. en-, zôon животиња) ееш. домаћа
сточна зараза, она која ce понајчешће јавља
на стоци некога краја; пр. ензоотичан; уп. ен-
демија, ендемичан.
енигма (грч. afnigma) загонетка, загонетан го-
вор, замршен случај.
енигматика (грч.) вештина y састављању и реша-
вању загонетака.
енигматичав (грч. afnigmós) загонетан, таман,
мрачан, нејасан.
енигматичар (грч. afnigma загонетка) онај који
ce бави састављањем и решавањем загоне-
така.
енистров (грч. ënystron) зоол. четврти одељак
желуца код преживара, сириште (у коме ce
довршава варење).
енкавтис (грч. en-, kanthós очни кут, око) мед.
отицање сузних жлезда.
енкатизма (грч. en-, kâthisma седиште, kathfzö
посадим) купање y седећем ставу, купање до
пола; парење y седећем ставу.
енкаума (грч. en-, kafô палим, сагорим, kaüma
сагоревање, сажизање) мед. отицање рожњаче.
енкаустика (грч. en-, kafö) техника сликања ста-
рих Грка, која ce састојала y томе да ce вош-
тане боје, путем загревања, преносе на осно-
ву слике, обично на дрво.
енкаустирати 279 ентераденографија
енкаустирати (грч.) нагоревањем утиснути бо-
је; воском или стеарином импрегнирати
(прожети), нарочито гипсане отиске, услед ne-
ra ови отисци добијају жућкасто глатку повр-
шину.
енклава (грч. en, лат. clavis кључ) мање подруч-
је неке државе укључено y територију друге
државе; етничка или нека друга заједница од-
војена од своје матице; имање окружено ту-
ћим имањем; држава која нема излаз на море.
енклизис (грч. en-klinô нагињем, enklisis наги-
њање) грам. наслањање једне речи на претход-
ну реч, на коју баца и свој нагласак; уп. ен-
клиТика .
енклитика (грч. en-, klinô) грам. реч која баца
свој нагласак, акценат на претходну реч и ко-
ја ce изговара с речју испред себе као једна
реч (нпр. сам, си, je, смо, сте, су; бих, би, би,
бисмо, бисте, бише; ћу, ћеш, he, ћемо,
ћете, he; ме, ми, те, ти, ce, си, га, je, jy, јој,
нас, нам, вас, вам, их, им), наслоњеница, на-
глашена реч; уп. енклизис.
енклитичан (грч.) грам. ненаглашен; ув. енкли-
тика.
енклитички в. енклитичан.
енколпија (грч. en-, kólpos груди) нешто што
стоји y грудима или на грудима; отуда: кути-
јица са реликвијама (обично крстић, меда-
љон, Христов монограм и др.) која ce носи о
врату, амајлија; крст на грудима владика и
бискупа.
енкомијастика (грч. enkömiastikos славилачки)
вештина заслужне људе хвалити и славити y
говору (енкомиону) нлк y песми (енкомија-
сшикону).
енкомијастикон (грч. en-kômiâzô величам, сла-
вим) песма y славу заслужног човека.
енкомион (грч. enkômion) похвална беседа, го-
вор y славу заслужног човека.
енкопа (грч. enkopë) мед. рана од ударца, нарочи-
то на лубањи.
енкратија (грч. en-krâtei'a) уздржљивост, умере-
ност, савлађивање самога себе.
енографија (грч. oînos вино, gräphö описујем)
описивање вина.
еноидан (грч. oînos, eidos вид, облик, слика) по-
пут вина, који je као вино, сличан вину.
енолог (грч. oînos, lògos) познавалац вина, онај
који уме стручно обрађивати и неговати вино.
енологија (грч. oînos, logi'a наука) познавање
вина; наука о култивисању, тј. цеђењу, преви-
рању вина и поступању са винима.
еноманија (грч. oìnos, manìa лудило) винско
беснило, винско лудило; пијанично лудило.
еномантија (грч. oînos, mantefa) прорицање из
вина, нарочито жртвеног.
енометар (грч. oînos, métron) инструмент за
одређивање времена када ce шира налази y
највећем превирању.
енополиј(ум) (грч. oînos, poléô дајем) винара,
крчма y којој ce точи вино; право точења
вина.
еноптромантија (грч. en-optron огледало, man-
tefa прорицање) прорицање из огледала.
еиорман (лат. enormis) огроман, грдно велик,
прекомеран, нечувен, несразмерно велик.
енормитет (лат. enormitas) огромност, преко-
мерност, грдна (или: ванредна, нечувена) ве-
личина.
еностоза (грч. en-, ostéon кост) мед. унутарњи
израштај y костима.
енофил (грч. oînos вино, philos који воли) љуби-
тељ вина, пријатељ вина, винџија.
еноцијанин (грч. oînos, kyânos модар) хем. боја
извучена из грожћане покожице.
енпримир (фр. imprimure) слик. премазивање
платна (на којем he ce радити слика) основ-
ном бојом; грундирање.
енритмичан (грч. en-, rythmós) аоеш. који je y
ритму, написан (или: састављен) y ритму,
складан, складно удешен.
енс (лат. ens, sum јесам, esse бити) ствар, биће.
ентаза (грч. enteïnô запињем, затежем, éntazis
запињање, затезање) арх. y античкој архитек-
тури: високи дорски стубови су y средини неш-
то шири него при дну и при врху, a ступњеви
широких грчких степеница су y средини мало
уздигнутији него на оба краја. Антички архи-
текти су приметили да стубови исте ширине и
водоравни ступњеви степеница изгледају,
због једне оптичке варке, y средини улегнути,
те су, овим проширивањем (ентазом), тај
естетски недостатак отклањали.
енталпија (грч. en-, thâlpos топлота, јара) физ.
„топлотна садржина", како je назвао Р. Моли-
јер величину: збир унутрашње енергије (U) и
спољашњег реда p-v (производа из притиска и
промене запремине). Гибс назива ову величи-
ну „топлотна функција при сталном прити-
ску".
ентвиклер (нем. Entwickler развијач) хем. ра-
створ помоћу кога ce изазива слика на фото-
графској плочи.
ентега (грч. enthêke улог) y поморском праву:
уговор о подели добити измећу бродовласни-
ка, посаде и трговца чију робу превозе; јавља
ce y старом Дубровнику.
ентеизам (грч. en y, theós бог) фил. учење по
коме je све y богу, тј. да изван бога ништа не
постоји.
ентелехија (грч. entelécheia) фил. непрекидна ра-
диност или делатност, нарочито духа; ствар-
ност, реалност; код Аристотела: активни
принцип који оно што je могуће ствара, за-
тим усавршава и, најзад, од тога прави циљ
свог живота; виша енергија која сама себи
одрећује правац, или виша делатност која
свој циљ има y себи (за разлику од материје
која носи y себи само могућност постојања).
ентелогенеза (грч. entéllomai наручим, genesis
постанак, роћење) вештачко оплођење; инсе-
минација.
ентеоманија (грч. éntheos одушевљен богом,
manìa помама, лудило) верско лудило, верска
заслепљеност.
ентер- в. ентеро-.
ентераденографија (грч. énteron црева, adën
жлезда, gräphö описујем) описивање цревних
и желудачних жлезда.
евтерадеиологиј 280 енумерација
а
евтераденологнја (грч. énteron, aden, logfa) на-
ука о цревним и желудачним жлездама.
ентералгија (грч. énteron, àlgos бол) мед. бол y
цревима, бол y утроби, колик. еитерални
(грч. enterikós утробни, цревни)
утробни, који долази од желуца и црева, који
ce тиче утробе. ентеријер (фр. intérieur, лат.
interior унутраш-
њи) унутрашњост неке просторије; ум. прика-
зивање унутрашњости неке собе или грађеви-
не; супр. екстеријер. ентеријерист (фр.
intérieur унутрашњи) сликар
који слика ентеријере; стручњак за лепо
обликовање приватних и јавних просторија.
ентернтнс (грч. énteron утроба, црева) мед. запа-
љење црева, цревни катар. ентеро- (грч.
énteron) предметак y сложеницама
са значењем: црева, утроба. ентерозоа (грч.
énteron утроба, црева, zöon жи-
вотиња) ал. глисте које живе y цревима.
ентероклиза (грч. énteron, klyzein спирати) мед.
испирање црева. ентероколитис (грч. énteron)
мед. запаљење, упа-
ла танког и дебелог црева. ентерологцја
(грч. énteron, logfa) наука о цреви-
ма и о утроби уопште. ентероптоза (грч.
énteron, ptôsis пад, паднутост)
мед. спадање утробе услед слабљења веза, пан-
тљика (лигамената) нарочито после трудно-
ће, јаког мршављења итд. ентерорагија (грч.
énteron, rëgnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из црева (код цревног ти-
фуса, израштаја на цревима или другим тр-
бушним органима, код обољења крвних судо-
ва, хроничног запаљења бубрега, разних тро-
вања итд.). ентероскопија (грч.) мед.
прегледање и испити-
вање црева, помоћу ентероскопа.
ентеростеноза (грч. énteron, stenosis сужење) мед.
сужавање црева. ентеротомија (грч. énteron,
tome сечење) жд.
расецање црева, расецање желуца. ентимем
(грч. enthîmëma) лог. скраћен закључак
y којем ce једна премиса изоставља и не иска-
зује, али ce y мислима (en thymô) може да
допуни, нпр.: Сваки човек je смртан; дакле: и
Душан je смртан (изостављена премиса je:
Душан je човек). ентитет (лат. ens биће,
sum јесам, esse бити)
Фил. биће, битност, суштина; важност.
ентлаза (грч. enthlâô угњечим, улубим) мед. на-
гњеченост, улубљеност, нарочито лубање.
ентодерм в. ендодерм. ентозоа (грч. entós
унутра, zöon животиња) ал. в.
ентерозоа. евтоксизам (грч. en-, toxikón
отров) мед. трова-
ње; ентоксицизам. ентоксицизам мед. в.
ентоксизам. ентомогамија (грч. éntomos
усечен, урезан, gâ-
mos брак) бот. опрашивање биљака посред-
ством инсеката. ентомографија (грч.
éntomos, grâphô) зоол. опи-
сивање инсеката. ентомолити (грч. éntomos,
Uthos камен) геол. ока-
мењени остаци инсеката.
ентомологија (грч. éntomos, logia наука) зоол.
наука о инсектима; вр. ентомолошки.
ентомон (грч. en-témnô усечем, урежем, éntomos
усечен, урезан) зоол. инсект; ол. ентома.
ентомофаг (грч. éntomos, phageïn јести) зоол.
сисар који ce храни инсектима (нпр. јеж, крти-
ца, слепи миш итд.). ентомофил (грч.
éntomos, philos љубитељ) онај
који воли инсекте (за биљке које инсекти
опрашивањем оплођавају). ,
ентомофилија (грч. éntomos, philéô волети) зоол.
опрашивање биљака посредством инсеката.
ентонија (грч. en-tefnô затегнем) мед. напреза-
ње, напетост, затегнутост. евтошпаи (грч.
en-tópos место, entópios дома-
ћи) домаћи, завичајни. ентоптичан (грч.
entós унутра, öps, ópós око)
који лежи (или: постоји) y самом оку; ентоп-
тичне боје обичне боје (за разлику од диоп-
тричних боја). ентостоза (грч. entós, ostéon
кост) мед. унутарње
отицање кости. ентотични шумови (грч.
entós, ofls, òtós, otikos
УШНИ) мед. СубјвКТИВНИ ШуМОВИ (у уху) КОЈе
чује само сопственик оболелог уха.
ентофитон (грч. entós, phytón биљка) бот. биљка
готованка, паразитна биљка.
ентрата (итал. entrata) предигра, увод, интро-
дукција; улазна цена, улазница.
ентрипсологија (грч. éntripsis утрљавање. logfa
наука) мед. наука о уношењу лекова y тело
трљањем.
ентропија (грч. en-, tropê претварање, entropìa
садржина претварања) 1. физ. y термодинами-
ци, количина енергије која ce не може искори-
стити за одвијање неког прлродног процеса,
изражена као функција температуре, притиска
и густине система; ознака S; 2. мера учестано-
сти јављања неког догађаја y неком систему;
мера вероватноће y затвореном, изолованом
систему; 3. једнообразност, хомогеност, недо-
статак различитости или диференцијације.
ентузијазам (грч. en- y, theós бог, éntheos оду-
шевљен богом, enthusiasmós божанско одуше-
вљење, усхићење) првобитно (у паганским
култовима): стање неког човека који je „пун
бога"; доцније: занос, одушевљење, усхиће-
ње, раздраганост; нарочито: страсна загреја-
ност за неку идеју, неки идеал.
еитузнјаст (грч. enthusiasmós) занесењак, оду-
шевљен човек, страстан обожавалац или пош-
товалац кога или чега.
енудација (лат. enudatio) разголићавање, раз-
голићење, откривање.
еиуклеација (нлат. enucleatio) ваћење језгра;
развијање, објашњавање, разјашњавање,
приказивање; мед. одстрањивање неког чланка
из зглоба.
енуклеирати (лат. nucleus језгро, једро, enucle-
are) извадити језгро чега; брижљиво обрадити,
развити, објаснити, разјаснити, приказати.
енула (грч. en- y, ülon десни) мед. унутарња стра-
на зубног меса (десни).
енумерација (лат. enumeratici) бројење, набра-
јање, пребрајање; ређање.
енумерисати 281 еозинофилиј
а
енумерисати (лат. enumerare) набројити; побро-
јити;срачунати, израчунати.
енунцијативан (лат. enuntiare исказати) иска-
зан, који садржи неки исказ; исказни, који
исказу припада; ирав. супротно од диспози-
тиван.
енунцијатум (лат. enuntiatum) исказ, изрека;
став, суд, пресуда.
енунцијација (лат. enuntiatio) исказ, суд, изре-
ка; објава, обзнана, саопштење.
енуреза (грч. en- y, üron мокраћа) мед. неспособ-
ност задржавања мокраће услед ослабелости
мокраћног мехура; ПСШ. несвесно пражњење
мокраћног мехура код деце, најчешће ноћу;
узроци су углавном психогене природе.
енформел (фр. informel апстрактан) стил y мо-
дерном сликарству који тражи искључиву
изражајност y боји, игноришући ликовно
приказивање предмета.
енхармонија (грч. en, harmoni'a) y античкој му-
зици: један од три тонска система (дијатони-
ка, хроматика, енхармонија); енхармонијски
Шонови - тонови који ce различито зову и
бележе, a звуче исто.
енхармоника в. енхармонија.
енхармоничан (грч. enarmonikós) муз. који je y
хармонији и који зависи од ње; згодан, поде-
сан; складан; енхармонични Шонови тонови
који играју двоструку улогу, према томе да
ли припадају једном или другом низу тонова,
услед чега ce, њиховом складношћу или бо-
јом, мења y исто време и њихово име, као eis
или dis, gis или as; енхармонични гласови они
којима исти тон припада под разним именима,
као dis-moll или es-moll.
енхеиридион (грч. encheiridion) ручна књига,
приручник, преглед, кратак уџбеник неке
науке.
енхимозис (грч. enchymosis) мед, изливање соко-
ва y делове тела.
енхиридион в. енхеиридион.
енхондрома (грч. énehondros рскавичав) фшиол.
рскавица која ce ствара на рачун коштане ср-
жи, a понекад и једрог коштаног ткива, орска-
вичавање, орскавичење, хондрома.
енхоријско писмо (грч. enchôrios домаћи, домо-
родни) народно писмо старих Египћана; демо-
Шично писмо.
енцелиалгија (грч. enkoilia утроба, црева, âlgos
бол) мед. болест желуца или утробе.
енцелиитис (грч. enkoilia) мед. запаљење црева.
енцефал- (грч. enképhalos мозак) предметак y
сложеницама са значењем: мозак, који ce тиче
мозга.
енцефалалгија (грч. enképhalos, âlgos бол) мед.
обољење мозга, бол y мозгу.
енцефалитис (грч. enképhalos) жд. запаљење
мозга.
енцефалограф (грч. enképhalos, grâpho пишем)
мед. апарат који аутоматски бележи (регистру-
је) рад мозга.
енцефалографија (грч.) мед. специјални метод
снимања мозга помоћу рендгенских зракова.
енцефалологија (грч. enképhalos, logia наука)
наука која ce бави проучавањем мозга, наука
о мозгу.
енцефаломалација (грч. enképhalos, malaki'a
размекшавање) мед. размекшање мозга; наста-
је услед зачепљења артерије.
енцефалоскопија (грч. enképhalos, skopéô гле-
дам, посматрам) испитивање (или: прегледа-
ње, проучавање) мозга; уи. краниоскопија.
енцефалотомија (грч. enképhalos, témnô сечем,
режем) мед. сечење (или: расецање) мозга.
енциклиј(ум) (грч.) в. енциклика.
енциклика (грч. eg-kykloô y кругу окрећем) ен-
циклично писмо, посланица; посланица папи-
на свим надбискупима и бискупима.
енцикличан (грч. eg-kyklios) кружни, округао,
који обилази y кругу, који иде редом, општи.
енциклопедизам (грч. eg-kyklios кружни; општи,
обичан, paideîa образовање) филозофска
схватања, нарочито слободњачка a донекле и
религиозна мишљења француских енциклопе-
дисШа; енциклопедијски начин излагања
науке.
енциклопедија (грч.) првобитно: круг припрем-
них и општих научних предмета с којима ce
треба упознати пре почетка стручног образо-
вања за позив y животу; круг научног образо-
вања уопште; прегледно излагање наука и
уметности y целости или делимично, обрађено
y органској вези (сисШематска енциклопеди-
ја) или по азбучном реду (азбучна -, алфабет-
ска —, реална енциклопедија, стварни или ре-
ални речник).
енциклопедијски (грч.) прегледан (или: обавеш-
тајан) y научном погледу; израђен y облику
енциклопедије, тј. са свим општепотребним и
корисним знањима и обавештењима.
енциклопедисти (грч.) фил. издавачи и сарадници
велике француске енциклопедије („Encyclo-
pédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des
arts et des métiers") коју су, од 1751-1772, из-
давали француски филозофи просвећености
Даламбер и Дидро, уз сарадњу Монтескјеа,
Волтера, Русоа, Грима, Холбаха, Мармонтела
и др. (садржи целокупно стварно знање тога
доба); све присталице филозофских, религи-
озних и државних схватања која су нашла
израза y тој Енциклопедији.
енцими (грч. en-y, zymê квасац) ПЛ. хем.
неоргани-зовани ферменти, органски азотни
спојеви који су, по својој грађи, сличи
беланчевина-ма, нпр. дијастаза, пепсин,
птијалин, ли-паза.
енцимологија (грч. en, zymë, lògos реч, говор)
наука о енцимима (ферментима).
енцимохемија (грч. en, zymë, chêmefa) грана хе-
мије која ce бави проучавањем деловања ен-
цима.
еобиогенеза (грч. éos зора, bios живот, genesis
постанак) биол. први случај настанка живе из
неживе материје.
еозин (грч. éôs јутарња румен, зора) бледоцрве-
на флуоресцентна боја која служи, између
осталога, бојењу микроскопских предмета.
еозинофилија (грч. éôs зора, philéô волим) по-
еозоик 282
већан број еозинофилних белих крвних
ћелија. еозоик (грч. éôs зора, освит, zöon
живо биће)
раздобље y развоју Земље када ce јављају
први трагови живих бића. еојски (грч. éôs
зора) који потиче са Истока,
источни, који je дошао или доспео са Истока
(тј. y Грчку). ео ипсо (лат. ео ipso) самим
тим, само собом,
само собом разумљиво. Еол (грч. Aiolos)
миш. бог и господар ветрова
код старих Грка. еолити (грч. éôs зора, li'thos
камен) Т. камење
које неки научници сматрају за оруђа и посу-
де преисторијских људи из Шерцијарне пе-
риоде. Еолова харфа цев са жицама од црева
која ce,
попут справе што показује правац дувања ве-
тра, на ветру окреће, при чему жице, под ути-
цајем ветра, звуче облчно y акордима; уп.
Еол.
еолски (грч. aiólos) ветровит, буран, нагао, брз.
еолски дијалекат најстарије од три главна грч-
ка наречја; уи. Еолци. еолски талози геол.
талози који ce стварају када
ветар доноси са површине стена ситан камени
и минерални прах, па га разноси као прашину
y велике даљине, a када снага ветра малакше,
онда та прашина пада на земљу и ствара та-
логе. Еолци (грч. Aioleîs) једно од четири
главна пле-
мена старих Грка y Тесалији и зап. Грчкој, по
митологији пореклом од Еола, сина Хеле-
новог. еон (грч. aiön) дуг период времена,
неизмерно
дуго време, непроменљиво трајање, вечност;
период света. еовије (грч.) &л. прославе
стогодишњица, јуби-
ларне прославе. еономантија (грч. eiônôs
птица, mantefa прори-
цање, гатање) прорицање по лету и гласу
птица. Eoe (грч. Héôs, Éôs) лит. богиња зоре
код ста-
рих Грка. еосин в. еозин. еоцен (грч. éôs
зора, kainós HOB) геол. старија
терцијарна формација, названа зато што y
њеним окаменотинама има веома мало оних
које би ce могле довести y везу са данас живим
врстама, те ce појављује као зора (éôs) новог
стварања; после ове долазе: олигоцен, миоцен
и плиоцен. еп (грч. epeïn казивати, рећи,
èpos) јуначка пе-
сма, херојска песма поеш. уп. епопеја. епагога
(грч. epagôgê доказивање навођењем
сличних примера и случајева) лт. в. индукци-
ја; up. епагошки. епагомени (грч. ep-âgô
додајем, умећем) y ка-
лендару народа који лмају дванаест месеци
по тридесет дана: пет дана који ce, на крају,
додају овим месецима да би ce навршило 365
дана. епакма (грч. épakmos зашиљен,
заоштрен, epi
на, за, akmë врх, врхунац) мед. погоршавање
болести.
епи-
епакмастичан (грч. epakmastikós који расте y
сили) који расте, који ce појачава, који ce
заоштрава.
епакти (грч. ep-âgô уметнем, додам, epaktós уве-
ден, уметнут) ал. број дана за колико Сунчана
година премашује Месечеву годину од двана-
ест месеци; број дана Месечеве старости пр-
вога дана године (данас првог јануара, некада
првог или двадесет другог марта).
епанадиплоза (грч. ep-anadfplösis удвостручење)
аоет. удвостручавање, када ce једна реченица
завршава истом речи којом je и почела; мед.
чешће враћање напада грознице; прелажење
једне просте болести y компликовану.
епаналепса (грч. epanâlêpsis понављање) иоеш.
када ce једна реч или више њих, после дуже
уметнуте реченице, понови на крају, често са
јачим нагласком; када истом речи којом ce
нека реченица или неки стих завршава друга
реченица или други стих почиње.
епаиастрофа (грч. epanastrophê) noern. измена
места речи, премештање речи, нпр.: сумње
нема, место: нема сумње; фигура y којој ce
крајњом речи једне реченице почиње следе-
ћа реченица; мед. извртање материце или мо-
краћног мехура (бешике); уи. анастрофа.
епаиафора (грч. epf-, anâ-, phérô носим) аоеш. в.
анафора.
епанодос (грч. epânodos повратак) реш. враћање
главном предмету после малог удаљавања од
њега; понављање речи обрнутим редом, нпр.:
„Ko не може оно што жели, нека жели оно што
може" (Леонардо да Винчи).
епанортоза (грч. epanorthóó поправљам, ера-
nârthôsis поправка) поправљање, враћање y
раније стање или ранији положај; реш. попра-
вљање самога себе y говору, поправљање или
допуњавање реченога каквим изразом који
јасније и тачније исказује неку мисао; опо-
мињање, саветовање.
епарма (грч. éparma оток, гука) мед. оток,
отица-ње, осипање.
епарх (грч. ep-archos) поглавар, заповедник,
управник покрајине y византијском царству.
епархија (грч. eparchia) област и делокруг јед-
ног епарха; y православној цркви: област ко-
ја стоји под управом једног епископа или
архиепископа.
епафереза (грч. epaphai'resis) mg. поновно одузи-
мање, нарочито крви.
епегзегеза (грч. ep-exêgêsis) гр<ш. додато објаш-
њење, даље допунско објашњење, додатак
који треба да објасни; уш. апозиција.
епенгл (фр. épingles чиоде) Т. бакшиш, напој-
ница; a катр епенгл (фр. à quatre épingles)
дотеран, као из кутије.
епендима (грч. epéndyma горња одећа) анаш. фи-
на танка кожица којом су превучене мождане
шупљине.
епентеза (грч. epénthesis) грам. уметање једног
слова или слога y неку реч (у грчком, немач-
ком и др. језицима).
епи- (грч. epf) предметак y сложеницама са
значе-њем: на, над, по.
епибласт 283 епидром
епибласт (грч. epf, blastós клица) фижол. в.
екшо-дерм.
епигамија (грч. epigamos спреман за брак) зоол.
појава да неке животиње пред парење добија-
ју живље боје, „свадбено кићење".
епигастриј(ум) (грч. epigâstrion, gastér трбух)
анат. горњи део трбуха, део абдомена који ce
налази непосредно изнад желуца.
епигенеза (грч. epigfgnomai родим ce после, на-
стајем после) биол. схватање по коме ce развој
органског света оснива на образовању орган-
ске клице као новог производа; уи. преформа-
ција.
епигенема (грч. epigénnêma после рођено, после
створено) нешто што je накнадно пришло,
накнадно створено или роћено; мед. болест ко-
ја ce придружила некој ранијој болести.
епигенетика (грч. epi на, над, gignomai рађам ce,
родим ce) биол. област генетике која проучава
механизме преко којих гени доводе до ствара-
ња одговарајућих особина.
епигенија (грч. epi-gignomai после настајем,
придолазим) геол. речна долина клисурастог
облика која je усечена y узвишење изнад ни-
жег земљишта.
епигиничан (грч. epf, gynë жена) бот. цвет којега
чашица, круница и прашникови судови стоје
изнад плодника, тј. који ce сам оплођава
(нпр. цвет y јабуке и ружичастих биљака
уопште).
епиглотис (грч. epiglottis) анаш. гркљани покло-
пац (који затвара гркљан).
епиглотитис (грч. epf, glôtta језик) мед. запа-
љење гркљаног поклопца.
епигони (грч. epi-gónoi) миш. потомци, нарочито
синови седморице грчких јунака погинулих y
првом рату против Тебе, који су, десет година
после њихове погибије, осветили смрт својих
очева и разорили Тебу; тш. синови наследни-
ка Александра Великог (дијадоха); деца из
другог брака; потомство уопште, нарочито
потомци једне велике епохе; лит. поколење
писаца који, y недостатку сопствене ствара-
лачке снаге, раде y духу идеја и облика својих
великих претходника; физ. подражаваоци, тра-
банти.
епиграм (грч. épigraphe, epigramma) иоеш. прво-
битно, код старих Грка: натпис на уметничким
делима, надгробним споменицима итд., обич-
но написан y дисШисима; доцније: кратка
лирска песма која нам, збијено и јасно, казу-
је неку истину, која нас изненађује, али коју
одмах осетимо као тачну и умесну, пецкалица.
Епиграм треба да има ове половине: очекива-
ње и објашњење; y објашењењу ce налази тзв.
жаока (поента), пошто je данас сваки епиграм
заједљив. Код нас су ce, y овој врсти, најви-
ше истакли: Ј. Ст. Поповић, Бр. Радичевић,
Љ.Ненадовић, П. Прерадовић, Ђ.Јакшић,
Ј. Ј. Змај и др.
епиграматист(а) (грч. epfgramma) в. епигра-
мист.
епиграматологија (грч. epfgramma, logi'a) збир-
ка натписа; збирка епиграма; наука о епигра-
му као песничком роду.
епиграмист(а) (грч. epfgramma) поеш. писац епи-
грама, епиграмски песник.
епиграмски (грч.) y облику епиграма; физ. заје-
дљиво, сатирично; кратко и јасно, као y епи-
граму.
епиграф (грч. épigraphe) натпис на некој кући,
надгробном или другом споменику; наслов на
књизи; гесло, мото.
епиграфика (грч. epf-grâphô) познавање натпи-
са, део науке о старинама који тумачи и реша-
ва античке натписе урезане y камен, метал
или други трајан материјал, што je од велике
и сигурне важности за познавање државног и
приватног живота старих народа.
епиграфички (грч.) који je y вези са епиграфи-
ком или ce тиче епиграфике; који има натпис,
нпр. епиграфичка страна динара, страна на
којој je натпис (за разлику од стране на ко-
јој je лик).
епидеиктичан (грч. epideiktikós показан) који ce
показује, који ce истиче, сјајан; епидеикти-
чан говор сјајан, узоран, уметнички говор.
епидемија (грч. demos народ, epidemìa рашире-
ње болести) мед. болест која влада неким кра-
јем, заразна болест, зараза, редња, народна
болест; y ужем смислу: болест која je дошла
споља и неко време владала y неком крају, но
болест од које тај крај иначе не пати; сувр.
ендемија.
епидемиологија (грч. epidemia, logfa) мед. наука
о постанку, ширењу и сузбијању заразних бо-
лести; пр. епидемиолошки.
епидемичан (грч. epidëmeîn бити раширен y на-
роду) мед. који влада y неком крају, заразан.
епидендрон (грч. epf на, déndron дрво) бот. би-
љка готованка (паразитна биљка) која расте
по дрвећу.
епидерм(а) (грч. epf, dèrma кожа) зоол. покожица,
најгорњи слој човечје и животињске коже;
бот. код виших биљака: најгорњи слој ћели-
ја (покорица), који првобитно затвара са спо-
љне стране све делове биљке, a доцније ce
често замењује секундарним ткивом.
епидермоид (грч. epf, dèrma кожа, eidos вид,
облик) биол. покожично ткиво, покорично
ткиво.
епидидимис (грч. epididymis) зоол. пасемник, op-
rati на горњем и задњем делу семника (testisa).
епидидимитис (грч.) мед. запаљење пасемника.
епидијаскоп (грч. epf, dia кроз, skopéô гледам)
ОПШ. апарат који и прозирне и непрозирне об-
јекте довољно јасно пројицира.
епидиктичан (грч. epideiktikós) в. епидеик-
тичан.
епидоза (грч. epîdosis) додатак; мед. необично
увећавање једног дела тела; напредовање
(или: заоштравање) неке болести.
епидозит (грч.) стена из групе кристаластих
шкриљаца, састављена претежно од епидота и
кремена.
епидот (грч.) мин. минерал, силикат алуминију-
ма, гвожћа и калцијума, чији ce провидни при-
мерци прерађују y драго камење.
епидром (грч. epidromë) мед. навала сокова, на-
рочито крви; уп. конгестија.
епизеукси 284
с
епимона
епнзеуксис (грч. epìzeuxis) реш. понављање једне
речи, са нагласком, y говору, нпр. „Давно,
давно je то било."
епнзиотомија (грч. epïseion стидник, tome cene-
ite, резање) мед. расецање завршног прстена
порођајног канала да би ce проширио срам-
нични процеп, како би ce пре извршио поро-
ђај и спречио расцеп међице.
епизода (грч. ep-eis-ódion уметак, додатак) дија-
лошки део између хорских песама y старогрч-
кој трагедији; шаљиви умеци y комедији; са-
мостални, тј. без јаче везе са главном рад-
њом, делови y роману, епској песми, драми
или говору; фт. споредна радња, узгредан до-
гађај, нешто уметнуто што je y слабој или ни
y каквој вези са главним предметом; споредна
улога.
епизона (грч. epi на, zòne појас) највиша зона
преображаја стена y Земљиној кори са ниском
температуром y којој делују стално бочни
потисци; испод ње лежи мезозона, a још дубље
катазона.
епнзоон (грч. epi-, zöon животиња) зоол. готован
који живи на спољној површини коже; ПЛ. епи-
аоа; ентозоон.
епизооносологија (грч. epi-, zöon, nósos болест,
logia) наука о сточној зарази.
епизоотија (грч. epi-, zöon) животињска, нарочи-
то сточна зараза већих размера, помор стоке.
епизоотиологија (грч. epi-, zöon животиња, logia
наука) наука о паразитима и заразним боле-
стима домаћих животиња.
епик (грч. èpos јуначка песма) писац епских пе-
сама, епски песник; уп. епски.
епика (грч. èpos, фр. épique) поеш. епско
песниш-тво песништво које лагано и
опширно прича оно што ce десило или што
ce могло десити некада y животу не истичући
при том и осе-ћања која ти догађаји y нама
изазивају, као што je то случај код друге две
главне песнич-ке врсте (лирског и драмског
песншитва).
епикаит (нлат. epicanthus) кожни набор који ce
пружа од капка преко унутрашњег очног угла,
својствен Монголима; назива ce и монгол-
ским набором.
епикарпиј(ум) (грч. epi-, karpós плод) мед. фла-
стер за пулс; завој око шачног корена; бот.
покорица оплоднице, спољна кожа плода; супр.
ендокарпиј(ум).
епикаума (грч. epi-kaiö палим на површини) мед.
мехур од опекотине; оток зенице или оток на
рожњачи.
епикерастика (грч. epi-kerastikâ) ил. ублажавна
средства, средства за ублажавање, за разбла-
жавање.
епикранијум (грч. epf-, kranfon лубања) зоол.
горњи део лубање.
епикриза (грч. epîkrisis процена, одлука од epi,
krfnein судити, процењивати, вредновати)
критичка студија или процена; поновно вред-
новање или критичко преоцењивање; оно
што долази после кризе, секундарна криза;
мед. научно објашњење и утврђивање једног
случаја обољења с обзиром на његов поста-
нак, ток и исход.
епикурензам (грч. Epîkuros) филозофска школа
старогрчког филозофа Епикура (341-270. пре
н.е.): светови ce без божанског управљања раз-
вијају тиме што ce атоми, сем којих не по-
стоји ништа до празан простор, скупљају и
поново растварају; исто тако постају и неста-
ју жива бића и душа, која ce састоји од нај-
финијих атома; вредност сазнавања природе
састоји ce y томе што ослобађа човека од ужа-
са празноверице, религије и страха од смрти;
ово ослобођење je потребно ради стицања
блаженства, које није y чулном уживању, него
y томе што ce тело ослобађа од болова a душа
од неспокојства (у нетачном и погрешном
смислу, које су проширили противници, епи-
куреизам je жеља за уживањем и чулном насла-
дом); епикурејство.
епикурејац (грч. Epfkuros) присталица Епику-
рове филозофије, која y осећању духовног
блаженства, што долази као последица ослобо-
ђења душе од неспокојства a тела од бола,
гледа највише добро; но како су Епикурови
ученици и противници његова начела изопа-
чили одајући ce више чулним уживањима и
насладама, епикурејцем ce обично сматра чо-
век одан чулним насладама, дакле: разврат-
ник, сладострасник и сл.; up. епикурејски.
епнлатор (фр. épilatoire) средство за скидање,
чупање длака; депилатор.
епнлацнја (фр. épiler, épilation) чупање, ва-
ђење, скидање длака нарочитим препаратима
или помоћу електричне струје ради лечења
или улепшавања; депилација.
епилема (грч. epi, lèmma добитак) реш. питање
или напомена коју говорник сам себи поста-
ви, па одмах на њу одговори.
епилепснја (грч. epi-lembânô, epilepsia) mg. na-
дајућа болест, падавица, гора, велика боља,
горска болест.
епилептика (грч. epileptikâ падавица) ПЛ. мед. ле-
кови против падавице.
епилептичар (грч. epileptikós) мед. онај који na-
in од падавице, падавичар.
епилиов (грч. epyllion) аоеш. мали епос, мала пе-
сма, песмица.
епилог (грч. epi-logos) завршна реч, поговор; за-
вршни говор на крају неког позоришног ко-
мада којим ce глумац обраћа гледаоцима; физ.
завршетак или непосредна последица неког
догађаја или радње; супр. пролог.
епилогизам (грч.) лог. на основу познатих чиње-
ница и околности закључивање о чињеницама
и околностима које још нису познате.
епимелети (грч. epimelëtës) ПЛ. y старој Грчкој,
нарочито y Атини: управници и старешине
разнвх управних звања.
епименија (грч. epimênios месечни) жртва која
ce приносила сваког месеца код старих Грка;
фшиол. менструација.
епнмитиј(ум) (грч. epimythion) аоеш. завршетак
песме, приче или басне који садржи моралну
поуку која ce из тога може извести, „нараво-
ученије".
епимона (грч. epimonê задржавање, epiméno за-
епинефри 285
н
 државам) реш. задржавање на једном предме-
ту да би ce што исцрпније изложио и об-
јаснио.
епинефрин (грч. epi, nephrós бубрег) мед. в.
адре-налин.
епиникион (грч. epf-, nfkë победа, epinfkion) npo-
слава победе, свечаност y славу победе; побед-
ничка песма y част победника y народним и
олимпијским утакмицама (код старих Грка).
епиномис (грч. epf-, nómos закон) додатак зако-
ну; додатак уопште.
епипедометрија (грч. epi'pedon раван) геом. в.
планимешрија.
епипеталан (грч. epî-, pétalon лист) бот. са нат-
цветним тучком.
епиплазма (грч. epf-plâssô) мед. облог, мелем за
лечење рана.
епиплексија (грч. epiplëxi'a) мед. узетост једне
стране услед удара капље; up. епиплектичан.
епиплектичар (грч.) мед. онај коме прети опас-
ност од капље.
епиплероза (грч. epiplërôsis препуњење) мед. бо-
лесна пунокрвност, прекомерно пуњење арте-
рија крвљу.
епиратер (фр. épurateur) пречишћавач, машина
за пречишћавање памука.
епиренон (грч. epf, лат. геп бубрег) мед. в. адре-
налин.
еписемазија (грч. episémasfa показивање, поја-
вљивање болести) мед. предзнаци болести.
еписемема (енг. episememe) линге. најситнија
синтаксичка јединица.
еписилогизам (грч. epf-, sillogismós посредни за-
кључак) лог. силогизам који садржи као једну
премису закључени суд, конклузију, другог си-
логизма; закључак који долази као последица
неког другог закључка.
епископ (грч. epfskopos посматрач) 1. ОПШ. апа-
рат који може да пројицира и непрозирне об-
јекте помоћу јаке светлости; оптички ин-
струмент помоћу кога ce може посматрати
околина из унутрашњости борних кола.
епископ (грч. epfskopos надзорник, episkopeo
надгледам) 2. владика, бискуп.
епископали (грч. epfskopos) ал. чланови еписко-
палне или бискупске (англиканске) цркве y
Енглеској.
епископалист(а) (грч. epfskopos) католик који
не признаје папу као врховног представника
цркве, него бискупе окупљене y једном опш-
тем концилу.
епископални (грч. episkopéô надгледам) влади-
чански, бискупски; еиископални сисШем схва-
тање по којем највиша црквена власт треба
да je y рукама свих бискупа и њиховог општег
концила, за разлику од папалног или куријал-
ног система, који данас влада y католичкој
цркви и по којем сву власт има nana (y право-
славној цркви важи и данас епископални си-
стем); епископална црква енглеска англикан-
ска црква.
епископат (грч. epfskopos) владичанство, би-
скупство; звање и достојанство владике или
бискупа; све владике или сви бискупи, као
целина. епископија (грч.) звање и област која
стоји под
управом једног епископа. епископска
пројекција ОПШ. приказивање слика
или предмета помоћу одбијања светлости.
еписпадија (грч. epf-, spâô вучем) мед. урођена
анормалност која ce састоји y испуштању мо-
краће кроз полеђину мушког сполног органа;
горњи процеп уда. еписпазмус (грч. epispâô
привлачим) вештачко
извлачење обрезане горње коже на мушком
сполном органу да би ce тиме доказало неје-
врејско порекло (што су, y доба римских ца-
рева, често радили одрођени Јевреји); такав
Јеврејин звао ce еписпаст. еписпаст (грч.) в.
под еписпазмус. еписпастикум (грч.) мед.
средство, фластер за из-
влачење. еписпастичан (грч.) мед. општи
назив за супстан-
це које производе пликове на кожи, нпр. за
слачицу, кантарион и др. епистаксис (грч.
epistâzein наново капати) мед.
цурење крви из носа. епистемологија (грч.
epistëmë знање, сазнање,
наука, logfa) фил. теорија сазнања; наука о
аксиомима филозофије. епистемоничан (грч.
epistêmonikos) који спада y
науку, научни. епистил (грч. epistylfs,
epistylon, epfstylos стуб)
арх. греда која стоји поврх стубова и спаја их,
архитрав; глава или венац на стубу.
епистола (грч. epistole, лат. epistola) писмо, по-
сланица, писмена порука; y Новом завету:
апостолско писмо, посланица; фт. грдња пре-
ко писма, вакела; поетска епистола писмо y
облику песме, посланица y стиховима.
епистолар (нлат. epistolarius) y католичкој црк-
ви: свештеник који на богослужењу чита апо-
столске посланице. епистоларан (грч.
epistole) писмени, y облику
писма; епистолски. епистолариј(ум) (нлат.
epistolarium) књига y ко-
јој су побележене библијске посланице, збир-
ка библијских посланица. епистолиј(ум)
(лат. epistolium) мало писмо, пи-
самце. епистолографија (грч. epistole,
graphfa) вешти-
на састављања писама (или: посланица).
епистомиј(ум) (грч. epf-stomfzô запушим уста)
мед. жвале на устима. епистроф (грч. epi-
stréphô окрећем) зоол. други
вратни пршљен, који помаже окретање главе.
епистрофа (грч. epistrophë окрет) мед. враћање
болести, случај када ce болест, која je била
већ при крају, поврати. епистула в.
епистола. еписцениј(ум) (грч. epf-, skënë, лат.
scena) ТМ.
горњи део позорнице. епитаза (грч. epftasis,
појачање, пораст, epf-te-
fnô) мед. појачање, погоршање y стању неке
болести, пораст ватре; ТМ. заплет y позориш-
ном комаду. епиталам (грч. epf-, thâlamos
ложница) свадбена
епитаф 286 еподичан
 песма код старих Грка и Римљана која ce,
обично y xopy, певала пред ложницом (thâla-
mos) младенаца, сватовац.
епнтаф (грч. tâphos, epitâphion) надгробни нат-
пис (на споменику); надгробни споменик, спо-
меник уопште.
епитафнјус (грч. epitâphios) посмртни говор, на-
рочито говор y славу бораца погинулих за
отаџбину.
епитафнст(а) (грч. epitâphion) писац надгробних
натписа, писац епитафа.
епитеза (грч. epi'thesis додатак) 1. грам. прира-
стак, тј. додавање на крају речи једног слова
или слога ради јачег артикулисања те речи,
нпр. -ка (у менека), -на (овдеиа), -р (тадар)
итд.
епвтеза (грч. epî, thesis постављање) 2. лингв. по-
станак гласа.
епител (грч. epf, thêlê брадавица, дојка) фшиол.
нежно површинско ткиво на слузокожи, нпр.
на уснама, сисама итд.; ПЛ. епители делићи
коже.
епителиом (грч.) мед. епителијални рак.
епитем(а) (грч. epfthema) мед. облог, нарочито
облог за желудац; епитема.
епитет (грч. epfthetos) ажш. придев или прилог
који долази уз главну реч као помоћ да би
представа била што живља, потпунија и леп-
ша, нпр. бели двори, руса коса, царско грло;
епитетон орнанс (лат. epitheton ornans)
украсни придев, украсни прилог.
епитимија (грч. epithymfa) мед. жудња, пожуда,
жеља, јак прохтев за јелима што га осећа жена
за време трудноће.
епитимија (грч. epitfmia) казна којом више црк-
вене власти кажњавају неко свештено лице за
учињену кривицу; послати на епитимију по-
слати свештеника y манастир да издржи казну
на коју je осуђен.
епитогиј(ум) (грч. epî-, лат. toga) горњи огртач;
мед. завој за раме.
епнтома (грч. epitome) кратак извод из неког
већег дела, преглед садржине.
епитрахнљ (грч. epf-, trâchëlos врат) део одежде
православних свештеника који ce носи о вра-
ту и стоји испод главне горње одежде (сти-
хара).
епитрит (грч. epftritos) мешр. стиховна стопа од
четири слога коју сачињавају један спондеј и
један јамб или спондеј и Шрохеј, тако да оба
пара слогова стоје y ритмичком односу три
према четири: ~-----(први), --— (други),
—«- (трећи),------« (четврти епитрит).
епитропа (грч. epitropë) pern, привремено уступа-
ње, допуштање.
епитрохазам (грч. epf-trochâzô овлаш додирнем)
површно додиривање; реш. нагомилавање ве-
ћег броја мисли y једном периоду говора.
епнфаннја (грч. epi-phainatnai, epiphâneia) поја-
вљивање, нарочито: појављивање неког бога
и празновање y име тога; y хришћанској црк-
ви: долазак Спаситеља међу људе; y католич-
кој цркви: прослава доласка трију краљева
новороћеном Исусу; y православној цркви:
Богојављење.
епифеномен (грч. epiphaïnô појављујем ce по-
сле) фил. појава која иде као пратиља важни-
јих процеса, збивања, нпр. свест, психичке
појаве; мед. узгредна (или: споредна) појава
код неке болести.
епифиза (грч. epfphysis прираштај, продужак,
epi-phyomai растем на, ухватим ce за), анош,
коштана јабучица, окрајци дугих костију;
мала ендокрина жлезда која ce налази на зад-
њем делу средње коморе мозга, важна за раз-
витак телесних и сполних особина човека, на-
рочито по томе што регулише и кочи прерано
развијање сполних обележја.
епифилосперма (грч. epf, phyllon лист, spèrma
семе) ил. бот. биљке чији ce цветови налазе на
листовима.
епифити (грч. epi-phyomai растем на) ПЛ. бот. го-
тованске биљке које расту на другим биљка-
ма, али не одузимају од њих храну као што je
случај код осталих готована (паразита).
епифонема (грч. epiphônëma) узвик, поклик;
реш. крепка завршна мисао y говору.
епифора (грч. epiphorâ) закључак, завршетак;
pern, понављање једне речи или више речи на
крају реченице; мед. сужење (очију).
епихеирема (грч. epichei'rëma) лог. закључивање,
доказивање; pern, нагомилавање закључака
или доказа на крају говора, завршетак говора
y којем сваки став има и свој доказ; епихе-
рема.
епихерема (грч. epichei'rëma) в. епихеирема.
епшЕоричан (грч. epichörios) домаћи, обичајан,
домородан; уп. еноемичан.
епихроза (грч. epïchrôsis пребојење) мед. осип по
кожи y боји.
епицентар (грч. epf-, kéntron, лат. centrum cpe-
Д1штте) површинско средиште; геол. оно место
на површини камене Земљине коре које ce
налази вертикално изнад хипоценШра, тј. ме-
ста y каменој Земљиној кори y којем je из-
вор земљотреса.
епиценум (грч. epfkoinos, лат. epicoenum) грам.
реч која вреди за оба рода, и мушки и женски.
епицикл (грч. epf-, kyklos круг) астр. мали круг
чије ce средиште креће обимом некога друго-
га круга (у Птоломејеву геоцентричном си-
стему тај други круг je већи, звани дефе-
рент); геоцентрична путања планете; пр. епи-
цикличан.
епицнклоида (грч. epf-, kyklos, eidos облик) кри-
ва линија коју описује једна тачка на обиму
круга који ce котрља са спољне стране једног
непомичног круга.
епод (грч. epodós) чаробњак, гаталац, онај који
помоћу чаролијских песама, изрека, гатали-
ца и натприродних средстава помаже и лечи; уа.
магнетизер.
епода (грч. epi на, öde певање) лирска строфа од
два неједнака стиха; y трагичким хоровима
лирски део који ce певао одмах после строфе
и антистрофе; име Хорацијевих сатиричних
песама.
еподичан (грч. epodós) поеш. који ce припева,
уметнут; са рефреном, припевом.
еполета 287 ерата кориге
еполета (фр. epaulette) вој. нараменица на којој
стоји знак официрског чина; добити еполе-
те добити официрски чин, постати официр;
изгубити еполете престати бити официр, би-
ти лишен официрског чина.
епоним (грч. epönyraos) онај по којем je нешто
названо, који даје некој ствари име (као што
je нпр. y Атини био први архонШ, по коме je
текућа година добијала име, y Спарти први
ефор, y Теби први беотарх).
епонимичан (грч.) назван, прозван, истоимени;
када смисао и значење имена одговара карак-
теру или судбини онога који носи то име.
епопеја (грч. eipeîn казивати, рећи, epopoiïa)
јуначки спев, јединствено песничко прикази-
вање извесног низа знатних догађаја окупље-
них око једног средишта, тј. око главног ју-
нака; епопеја може бити народна, која je
углавном састављена од народних песама и
прича („Косово" од Ст. Новаковића, ,Даза-
рица" од Ср. Стојковића, „Илијада", „Одисе-
ја" и др.) и уметничка коју je написао само
један песник; ова последња има четири врсте:
историјска епопеја, која опева знатне исто-
ријске догађаје, романтична епопеја, која
опева јуначке и љубавне пустоловине чувених
витезова, побожна епопеја, са садржином из
Светог писма, и комична епопеја, y којој
машта долази y сукоб са разумом или осећа-
њем; eu, епос, еиска песма.
епос (грч. eipeîn, èpos) иоет. в. епопеја.
епоха (грч. ep-écho, epoche) доба, време некога
знатног догађаја од кога ce почиње бројати
известан низ година, одсек или период време-
на; чинити епоху стварати једно ново и зна-
чајно доба, учинити себе или доба y којем ce
живи значајним, изазвати велик углед, бити
значајан; астр. произвољно утврђен датум за
који су унети y таблице елементи нужни за
израчунавање места неког небеског тела.
епохалан (грч. epoche) знатан, веома значајан,
велик, који чини епоху, који својом вредно-
шћу и значајем надмашава све што ce y том
времену догодило и даје му своје обележје
(нпр. епохалан проналазак, успех и сл.).
e профундис (лат. e profundis) из дубине, нпр.
певати.
епрувета (фр. éprouvette) заднивена стаклена
цев за вршење хемијских опита, огледа.
епсилон (грч. e, psilós го, наг) име петог слова
грчке алфабете, = кратко е; уп. ета.
епсилонтика (грч. epsilon) маш. међу
математича-рима уобичајен назив за
ригорозно излагање математичке анализе;
израз je потекао отуд што ce y многим
доказима чисте анализе упо-требљава грчко
слово e (епсилон) као ознака за произвољно
малу позитивну величину.
епсилонтичар (грч.) математичар који сматра
да ce математика мора увек излагати y потпу-
но строгој форми, чак и за нематематичаре;
фиг. претерано строг математичар.
епски (грч. èpos) који ce тиче епске поезије; физ.
јуначки, опширан; епска песма в. епопеја; еп-
ска пластичност причање које y епу мора
бити тако живо и очигледно као да ce догађа
пред нашим очима; епска иоезија в. епика;
епски песник = епик; епска ширина или оп-
ширност лагано причање многих догађаја y
којима учествује, поред главног јунака, Beta
број јунака, описивање свега надуго и
нашироко; епски стих стих којим ce понајче-
шће пишу епске песме (десетерац и хекса-
метар).
епсомит (по енг. граду Епсому) горка co, мине-
рал, магнезијумов сулфат с кристалном во-
дом MgSO4 • 7Н2О.
епулис (грч. epulfs) мед. мекани израштај на дес-
нима.
епулоза (грч. epülösis) мед. зарашћивање, зара-
шћење, замлађивање, замлађење, нпр. рана.
епулотикон (грч. epulótikós који помаже замла-
ђењу, зарашћивању) мед. лек за скупљање и
сушење рана.
епулотикум мед. в. епулотикон.
епуративан (нлат. epurativus) који чисти (или:
треби, пречишћава).
епурација (нлат. epuratio) чишћење, пре-
чишћавање, требљење.
епур си муове (итал. Eppur si muove) „Па ипак
ce креће" (тј. Земља), речи које je узвикнуо
Галилеј пред инквизиционим судом кад су га
приморали да ce одрекне Коперниковог уче-
ња.
Епштајн-Баров вирус мед. вирус сличан херпес-
ном вирусу, проузрокује мононуклеозу и pas-
He облике рака.
epa (нлат. aera) рачунање времена, начин рачу-
нања времена од неког знатног догађаја; хри-
шћанска epa, наша epa рачунање времена од
почетка хришћанства, од рођења Христова;
код муслимана од Хиџрета, Мухамедовог
бекства из Меке (622. год. н.е.); код старих
Римљана од оснивања Рима (753. год. пре
н.е.).
ерадијација (нлат. eradiatio) израчивање, изра-
чење, зрачење, пуштање зракова светлости и
топлоте.
ерантан (лат. errare лутати, errans) који лута,
који je y заблуди, који греши; скиталачки.
ерар (лат. aerarium) државна благајна старог Ри-
ма y Сатурновом храму на Капитолу; државна
имовина (за разлику од фискуса или приватне
имовине царева); отуда, данас: државна имови-
на, државна (или: земаљска, градска) благајна.
epape хуманум ест (лат. errare humanum est) y
људској природи je да греши.
ераријални (нлат. aerarialis) в. ерарни.
ерариј(ум) (лат. aerarium) в. ерар.
ерарни (лат. aerarius) који ce тиче државне касе;
ерарни приходи и расходи, приходи и расходи
државне благајне.
ерата (лат. errare грешити, erratum, errata) ПЛ.
штампарске грешке; списак штампарских гре-
шака који, обично, долази на крају књиге; уп.
ератум.
ерата кориге (лат. errata corrige) исправи штам-
парске грешке (обично ce ставља на крају
књиге, као наслов списка штампарских гре-
шака).
ератичан 288 еристика
ератичан (лат. erraticus) који лута, који ce пре-
мешта; непостојан, неправилан, нередован,
наступни; ератичне стене геол. путујуће сте-
не, лутајуће стене, тј. оне које ce налазе на
површини Земље далеко од места на којем су
постале; ератичне болести мед. неправилне,
нередовне, наступне, атипичне болести, нпр.
грозница.
Ерато (грч. Eratö) миш. једна од девет муза, заш-
титница поезије, нарочито лирске (љубавне),
и еротичне музике; y уметности обично прика-
зивана са лиром; уп. муза.
Братостеново снто (по александријском астро-
ному Ератостену, 276-194. год. пре н.е.) мат.
поступак изналажења простих бројева прецр-
тавањем y природном низу бројева свих бро-
јева дељивих са један, самим собом и још
макар једним бројем.
ератум (лат. erratum) грешка, заблуда, омашка;
нарочлто: штампарска грешка; ПЛ. ерата.
ербиј(ум) (лат. erbium) хем. елемент, ред. бр. 68,
атомска маса 167,26 метал из групе ретких
земаља (лантанида).
ерг 1. (грч. érgon рад, дело) физ. јединица за рад
и енергију y CGS систему; y Међународном
систему јединица користи ce џул (1 ерг = 10~7
џула).
ерг (арап. ерг, ал. арег) 2. геогр. назив за извесне
области y Сахари покривене пешчаним дина-
ма, насупрот стеновитим заравнима или „ха-
мадама".
ергастика (грч. ergâzomai радим, делам) учење о
раду и радЈшости.
ергатив (грч. érgon рад, дело) лингв. падежни
облик y неким језицима (баскијском нпр.) ко-
ји показује од кога потиче стање y коме ce
налази субјекат.
ергела (перс. hargele, тур. hergele) 1. одгајалиш-
те коња, сточарска установа за унапређење
коњарства; 2. чопор, крдо, мноштво (најче-
шће коња).
ерго (лат. ergo) дакле, стога, према томе.
ерготраф (грч. érgon рад, grâphô бележим) апа-
рат за бележење рада што га могу извршити
мишићи прстију.
ергометар (грч. érgon, métron) мед. справа за ме-
рење рада што га изврши један мишић или
група мишића.
ергометрии хем. један од алкалоида ражане глав-
нице (Secale cornutum); као и ерготамин, упо-
требљава ce за заустављање крвављења из ма-
терице после порођаја.
ергоиомија (грч. érgon, nómos обичај, ред, за-
кон) наука која проучава однос између човека
и средстава за производњу и која покушава да
изнађе најпогодније услове y психичком и
физичком погледу односа човек-машина.
ергостат (грч. érgon рад, fstêmi ставим, станем)
мед. апарат за терапеутичко искоришћавање
рада мишића, код кога болесник, обрћући
једну ручицу, може да изврши тачно одрећену
количину рада.
ергостерин в. ергостерол.
ергостерол хем. провитамин витамина D2, који
настаје зрачењем ергостерола ултраљубича-
стим зрацима; ергостерин.
ерготамин (фр. ergotine) хем. један од алкалоида
ражане главнице (Secale cornutum); употре-
бљава ce, углавном, за заустављање крва-
вљења из материце; уа. ергометрин.
ерготизам (фр. ergot главница) мед. тровање ра-
жевом главницом, нарочито после покушаја
насилног побачаја.
ерготин (фр. ergotine) мед. важан састојак ражеве
главнице или изродице, који изазива скуп-
љање крвних судова и неких мишићних снопи-
ћа, нарочито код материце; ерготинин.
ерготинин (фр. ergotine) в. ерготин.
Бреб (грч. Êrebos) шит. божанство мрака; код
Хо-мера: царство мртвих, подземни свет,
пакао; код Хесиода: митско биће, син Хаосов,
отац Етера (небеског простора) и Хемера
(дана).
ерекција (лат. erectio) подизање, усправљање,
уздизање; фштл. дизање, набрекнуће, кру-
ћење мушког сполног органа као последица
сполне раздражености; оснивање, установља-
вање, подизање, извођење, граћење.
еремит (грч. eremites, лат. eremita) пустињак,
усамљеник, испосник, анахорета.
еремитаж в. ермитажа.
еремнтизам (грч. érêmos пуст, усамљен) пусти-
њаштво, усамљеништво, испосништво; пусти-
њачки (или: усамљенички, испоснички) живот.
ерепсин (грч. erefpö обарам, раскидам) фшиол.
фермент слузокоже танкога црева који раст-
вара беланчевине.
еретизам (грч. erethfthô) мед. в. еретизија.
еретизија (грч. erethfthô надражим, раздражим)
жд. узнемиреност, раздраженост, нпр. мозга;
болесно увећана узбудљивост; еретизам.
еретичан (грч. erethfthô надражим) узбуђен,
узнемирен, раздражен.
ереуксис (грч. ereügomai подригнем, ригам) шд.
ригање, подригивање; ерукШација.
ерзак (арап. ärzäq, тур. erzak) храна, јело.
Ерида (грч. Eris) мит. богиња свађе и раздора
код старих Грка. Ha свадби Ахилових родите-
ља Пелеја и Тетиде бацила међу госте златну
јабуку, на којој je писало: Најлепшој (té kal-
Ustë), и тиме изазвала мећу учесницима свађу и
мржњу, што je, посредно, довело до Тројан-
ског рата.
Еридина јабука јабука раздора, семе раздора; уп.
Ерида.
еризипел (грч. erysipelas, erythrós црвен, pélla
кожа) мед. заразна болест: врбанац, врболац,
пламеник, брнка, црвени ветар, јарболац,
пламац, пожарица, гроници.
ерина (грч. en-, ris, rinós HOC) вл. мед. средства
против кијавице.
Ериније y хеленској митологији три женска де-
мона освете, кћери Ноћи; код Римљана Фу-
рије.
ериометар (грч. érion вуна, métron) в. еиро-
метар.
ерир (тур. harir) свилено платно.
еристика (грч. éris свађа, препирка, раздор, eri-
stike) вештина препирања (или: расправљања,
полемисања, диспутовања).
еристича 289 ероико
н
еристичан (грч. eristikós) склон свађању и препи-
рању; споран, који ce може оспоравати, који
je за оспоравање. еристичари (грч. eristikë
вештина препирања,
расправљања) аа. они који воле да ce препиру,
да расправљају; фил. присталице старогрчке
мегарске филозофске школе (због склоности
препирању и расправљању). еритема (грч.
erythema) мед. црвеница, општи на-
зив за појаву црвенила на кожи, на већем или
мањем делу коже, као реакција коже на штетно
дејство спољног чиниоца; еритрема.
еритразма (грч. erythrós црвен) мед. заразно обо-
љење коже око плећа и препона. еритрема
(грч. erythrós) мед. в. еритема. еритремија (грч.
erythrós црвен, haima крв) мед.
в. еришроза. еритризам (грч. erythrós) појава
да ce y народу
који иначе има црну косу рађају и лица са
црвеном косом (ова појава нарочито je честа
код европских Јевреја, док je код црнаца
уопште нема). еритријаза (грч.) мед.
црвенило код новорођен-
чади. еритрин (грч.) хем. црвена руда која
настаје ат-
мосферским трошењем (оксидацијом) ко-
балтних арсенида и арсеносулфида, кобалтов
цвет. еритро- (грч.) предметак y сложеницама
са значе-
њем: црвен, који je црвене боје.
еритробласте (грч. erythrós, blastós клица) физи-
ол. ћелије које стварају црвена крвна зрнца.
еритробластемија (грч.) мед. повећање броја
ериШробласШа y крви, обично код анемичних
особа. еритробластома (грч.) мед. израслина од
ериШро-
бласта, слична тумору. еритродермија (грч.
erythrós, dèrma кожа) мед.
јако и пространо црвенило коже, праћено ја-
чим или слабијим љуштењем. еритроза (грч.
erythrós) мед. 1. црвенило коже и
слузнице; 2. бујање ткива које ствара црвена
крвна зрнца. еритрозин (грч.) хем. органска
бојена материја
која ce добија из флуоресцеина и којом ce
бојадишу свила и вуна жутоцрвено и модроцр-
вено. еритромелалгија (грч. erythrós, mélos
уд, âlgos
бол) мед. црвене и доста јако натечене белеге,
праћене болом, које ce повремено јављају
по рукама и, ређе, по ногама, па ce изгубе;
порекло им je y обољењу живаца.
еритропоеза (грч. erythrós, poiéô чиним, ства-
рам) зоол. стварање црвених крвних зрнаца.
еритропсија (гр. erythrós, ópsìs гледање) мед. ста-
ње чула вида при коме ce све види као кроз
црвено стакло. еритрофил (грч. erythrós,
phyllon лист) бот. лис-
но црвенило. еритрофитоскоп (грч. erythrós,
phyton биљка,
skopéo посматрам, гледам) црвене наочари,
апарат кроз који ce лишће y биљака види y
пурпурној црвеној боји. еритрофобија (грч.
erythrós, phóbos страх) мед.
болестан страх стидљивих особа да ће y
одређеној ситуацији поцрвенети и на тај на-
чин одати своје душевно стање.
еритрохлоропија (грч. erythrós, chlorés отворе-
нозелен, жућкаст, ópsis виђење) мед. неспособ-
ност да ce види модрожута боја.
еритроцијаноза (грч. erythrós, kyanos модар)
мед. обољење које доводи до модрица и мести-
мичних црвенкастих тачкица на кожи.
еритроцити (грч. erythrós, kytos шупље тело, бо-
каст суд) ил. зоол. црвена крвна зрнца.
еритроцитоза (грч. erythrós, kytos ћелија) мед.
повећан број црвених крвних зрнаца, због
различитих узрока. еритроцитометар (грч.
erythrós, kytos, métron
мера) инструмент за мерење еритроцита y
крви. еркер (нем. Erker) истурен део зграде
са прозо-
рима, затворен балкон. еркондишн (енг. air
ваздух, condition стање) уре-
ђај којим ce y просторијама одржава жељена
температура. ерл (енг. earl) гроф, трећи
степен племства y
Енглеској, између маркиза и вајкаунШа. ер
лифт (енг. air ваздух, lift дизање) ваздушни
мост успостављен до места неприступачног
другим саобраћајним средствима или специ-
јална путовања преко агенција до одређеног
места и натраг. ерлкениг (дан. ellerkonge,
нем. Erlkönig) мит. ви-
лински краљ, баук. ерменевтика (грч.
erméneutikê тумачење) в. хер-
менеуТика . ермитажа (фр. ermitage)
пустињаково обитава-
лиште, испосничка ћелија; усамљена кући-
ца; име чувене галерије слика y Лењинграду;
врста финог бургундског вина. ерн (енг. earn
зарадити) јединствени међународ-
ни систем за унапређење слободне трговине
помоћу компјутерске и скенерске обраде
бар-кода; в. бар-код. ерогатор (лат. erogator)
прае. издавалац, изврши-
лац последње воље. ерогација (лат.
erogatio) прав. издавање,
исплаћивање; дељење, подела. ероген (грч.
èros љубав, genës, gfgnesthai родити
ce) који изазива сполни надражај, сполну
страст; ерогене зоне делови тела чије дражење
изазива сполно узбуђење. еродирати (лат.
erodere) разјести, разједати,
нагризати, наједати; геол. односити, скидати.
ерозиван (лат. erodere, erosivus) разједан, на-
гризан, наједан, који разједа, нагриза, наје-
да. ерозија (лат. erosio) разједање,
наједање, на-
гризање; разједеност, нагризеност, наједено-
ст; геол. одношење, скидање; разједено место;
мед. површински, најчешће пругасти и видно
ограничени недостаци y слузокожи појединих
органа, нпр. желуца, материчног грлића, рож-
њаче и др.
ероикаменте (итал. eroicamente) муз. в. ероико.
ероико (итал. eroico) муз. херојски, јуначки, тј.
појачаном силином.
epop 290 есенцнјалије
epop (лат. error) заблуда, грешка, омашка; epop
факти (лат. error farti) стварна заблуда; ерор
ин факто (лат. error in facto) прав. заблуда
односно чињеничног стања, тј. заблуда о по-
стојању кривичног дела; ерор ин јудикандо
(лат. error in judicando) арав. када правни лек
тврди да je нападнута одлука материјално не-
тачна због рђаве примене кривичног закона;
ерор ин процедендо (лат. error in procedendo)
прав. када правни лек тврди да поступак на ос-
нову кога je одлука донесена не одговара за-
кону.
Ерос (грч. Eros) миш. бог љубави код старих Грка
(код Римљана: Амор, Купидон): фт. љубав;
фил. љубав према идејама, нагон за сазнањем
(код Платона); астр. планетоид који ce некад
приближи Земљи више него икада Марс, зато
што његова путања лежи измећу путања Зе-
мље и Марса.
еротематика (грч. erotâô питам) вештина згод-
ног постављања питања.
еротематички, еротематски (грч. erôtëmatikos y
виду питања, erotèma питано, питање) зове ce
наставни метод y коме један пита a други од-
говара, како je нпр. радио Сократ; супр. акро-
аматски.
еротизација (грч. èros сполна љубав) довоћење y
еротично стање, повећање еротичног нагона;
фшиол. специфично сполни утицај материја
које сполне жлезде луче y крв (сексуалних хор-
мона) на централни нервни систем, средишни
живчани прибор.
еротик (грч. erôtikos) писац љубавних песама,
љубавни песник.
еротика (грч. èros сполна љубав) вештина во-
ђења љубави, наука о љубави; љубавно песни-
штво.
еротичан (грч. erôtikos) љубавни; склон љубави,
заљубљив, заљубљен; еротична поезија
љубавно песништво.
еротоманија (грч. èros сполна љубав, mania по-
мама, лудило) љубавно лудило; мед. душевни
поремећај код некога који je обузет сталним
љубавним заносом: све своди на сполну радњу
и страст, свуда види само сполне појаве, одаје
ce прекомерно сполном уживању, само о томе
мисли и говори; такође: када болесник уобра-
зи да je неко y њега или он y некога заљубљен
(еротоманија код жена = нимфоманија, код
мушкараца = сатиријаза).
еротопатија (грч. èros љубав, пожуда, pàthos зло,
несрећа) општи назив за све абнормалности y
вези с полним нагоном.
ерпетологија (грч. erpetón гмизавац, logia) зоол.
в. херпетологија.
ерстед (по данском физичару X. К. Ерстеду,
1777-1851) физ. јединица за мерење јачине
магнетског поља y CGS систему ознака Ое
(oersted); y Међународном систему јединица
користи ce ампер по метру, ознака A/m
-1,26 Ое.
ерћек (тур. erkek) мушко; мужјак код птица.
ерћелнје (тур. ersekli) tu. токе.
еругинирати (нлат. aeruginare) ставити бакар y
рђу; бакар или бронзу превући на изглед ста-
рим слојем бакарие рђе (патине).
еруго (лат. aerugo) рђа на бакру, бакарни оксид.
ерудит (лат. eruditus) учењак, научно образован
човек, зналац.
ерудитан (лат.) образован, начитан, учен, на-
учни.
ерудиција (лат. eruditio) начитаност, ученост,
образованост, научност.
еруктацнја (лат. éructatio) мед. в. ереуксис.
еруктирати (лат. eructare) мед. ригати, изригати,
изригивати, подригивати.
еруптиван (лат. erompere избијати, избити,
eruptivus) који je постао избијањем из уну-
трашњости Земље; еруптивно стење стење
које je постало од магме или лаве; еруптив-
на грозница грозница са оспама, копривна
грозница.
ерупција (лат. eruptio) избијање, излив (гнева,
љубави); геол. избацивање, нпр. неког вулкана;
насилно избацивање; изненадно и обилно про-
извођење нечега; мед. ненадан излив крви, гно-
ја или воде; осипање, избијање оспица.
ер-форм (нем. Er-Form облик трећег лица) при-
поведање y трећем лицу, најчешћи облик
епског приповедања; дозвољава приповедачу
улогу свезнајућег.
ерц. в. херц.
ерцег (мађ.) в. херцег.
есап (арап. hisäb, тур. hesap) рачун; број; про-
цена.
есапити (тур. hesap) 1. рачунати, бројати, убра-
јати; 2. мислити, сматрати, претпостављати.
есаул (рус. есаул од туркменског исаул) реч која
je y староруским козачким јединицама озна-
чавала чин капетана.
есе (лат. esse) бити, постојати; као именица:
биће, постојање.
есеј (енг. essay, фр. essai, итал. saggio, лат. еха-
gium) лит. после појаве МонШењевих „Essais"
(1580) назив за краћу расправу о неком науч-
ном, уметничком, књижевном или јавном пи-
тању, која je писана течно, лако разумљиво,
строго књижевно и нимало површно; оглед,
покушај.
есејист(а) (енг. essayist) писац краћих расправа,
огледа, есеја; публицист.
есен (хебр. haSsain они који ћуте) припадник
старојеврејске секте y 1в. н.е.; одбацивали су
приватну својину, новац и породицу.
есенција (лат. esse бити, essentia) битност, суш-
тина, бит, главно, главна ствар; хем. главни
течан састојак што ce добије из нечега дести-
лисањем; алкохолни и битни састојак плодо-
ва, биљки итд.; мирис; мирисаво уље.
есенцијалаи (лат. esse, essentialis) битан, сушта-
ствен, суштински, прави, главни, основни, не-
опходан.
есенцијализам (лат. essentialia) правац y савре-
меној филозофији y Америци који тежи да
одржи достигнућа западњачке културе.
есевцијализација (лат.) остварење, реализаци-
ја онога што je суштинско.
есенцијалије (лат). Т. битности, битне ствари,
есенцијалитет 291 еспадрон
 главне ствари, битни састојци; есенцијалиа
консшитутива (лат. essentialia constitutiva)
пл. главни састојци.
есенцијалитет (лат. essentia) битност, сушта-
ственост, суштина.
есенцијелан (фр. essentiel) в. есенцијалан.
есери (од скр. СР = социјални револуционари)
припадници ситнобуржоаске партије y Русији
на почетку XXв. која je проповедала да je
сељаштво револуционарнија класа од проле-
таријата, заступала теорију „сељачког соци-
јализма" и огорчено ce борила против бољше-
вика.
есесовац (према транскрибованом изговору
скраћенице SS, од почетних слова немачке
речи Schutzstaffel заштитни одред) припадник
злогласне полицијско-војне организације y
фашистичкој Немачкој.
ескаблон (фр. escabelon, лат. scabellum) постоље
на којем стоји биста.
ескадра (фр. escadre, шп. escuadra, лат. ex-qua-
dra) вој. одељење убојних бродова под истим
заповедником.
ескадрила (фр. escadrille) вој. мало одељење
убојних бродова под истим заповедником, ма-
ла ескадра; група војних авиона.
ескадрон (фр. escadron, итал. squadrone, шп. es-
cuadron) eoj. тактичка јединица коњице од
120-150 коњаника y ратном стању, под коман-
дом командира ескадрона; швадрон.
ескалада (фр. escalade, лат. scala) еој. пењање на
зидове и бедеме утврђења помоћу јуришних
лестава.
ескалатор (фр. escalader) аутоматске покретне
степенице y великим трговинским кућама,
метроу и сл.
ескалаторна клаузула (фр. escalade) клаузула
која y краткотрајном уговору даје могућ-
ност да ce, под одређеним условима, одступи
од уговорених цена и да ce оне, због насталих
промена, поново утврде.
ескалација (фр. escalader пењати ce, попети ce)
1. пењање, степеновање; јуриш на кулу уз
помоћ лестава; 2. назив за један елемент аме-
ричке ратне доктрине, тзв. еластичног одго-
вора; подразумева постепено нарастање вр-
сте, обима и интензитета борбених дејстава.
ескалирати (фр. escaler) мор. упловити y приста-
ниште y које не треба; појачати извесну рад-
њу и понашање.
ескалоп (фр. escalope) куе. танак режаи. пржена
меса, бечка шницла.
ескамотажа (фр. escamotage) извођење мађиони-
чарских трикова, опсењивање, опсена; брзо и
вешто скривање нечега, вешто изведена кра-
ђа.
ескамотер (фр. escamoteur) мађионичар, оп-
сенар.
ескампирати (фр. escamper) вој. умакнути, побе-
ћи, ухватити маглу.
ескапада (фр. escapade) јах. погрешан скок устра-
ну школског коња; физ. непромишљен и неста-
шан подвиг, несташлук.
ескапаторна клаузула (енг. escape clause
клаузу-
ла изузећа) одредба y уговору о трговинској
размени којом ce даје могућност сауговора-
чима да y току реализације посла не изврше
делимично или y целини неку од предвиђених
тачака. ескапизам (енг. escape побећи)
бекство из
стварности, од живота; избегавање одговор-
ности. ескарпа (фр. escarpe, шп. escarpa) вој.
унутарњи
бедем, најдоњи грудобран једног рова,
опкоп. есквајр (енг. esquire) штитоноша,
паж; титула
нижег племства код Енглеза; данас: титула ко-
јом ce ословљава сваки угледнији човек (од-
говара нашем „поштовани" „благородни").
ескиважа (фр. esquiver избећи) т. избегавање
противникових удараца y боксу. ескивирати
(фр.) y спорту, нарочито боксу: веш-
то избећи противников напад, искрасти ce,
неприметно ce извући из тешког положаја.
ескиза (фр. esquisse) скица; површан нацрт.
есконт (фр. escompte) трг. в. дисконто.
есконтирати (фр. escompter, нлат. escomputare)
трг. в. дисконтирати. Ескоријал (шп.
Escoriai) име краљевског дворца
код Мадрида; ескоријал-вуна фина шпанска
вуна. ескорта (фр. escorte, итал. scorta)
оружана прат-
ња, свита; фт. поворка. ескортери (фр.
escorteurs) au. вој. тип ратних бро-
дова („пратиоци") који служе као заштита
оклопњачама и крстарицама. ескортовати
(фр. escorter) пратити, спроводити
под оружаном пратњом. ескудо (порт.
escudo) в. ешкудо. Ескулап (лат. Aesculapius)
миш. бог вештине ле-
чења, син Аполонов и Коронидин; физ. лекар.
ескулентан (лат. esca јело, esculentus) који je за
јело, који ce може јести. ескулин (лат.
aesculus горун, лужник, храст) твар
која ce налази y кори дивљег кестена (C21 Н24
О13). еслингер (назив по немачком
индустријском
граду Eslingenu) чврста и густа дрвена завеса
на прозорима, ролетна. Есмархова повеска
(по нем. хирургу Ф. Есмарху,
1823-1908) мед. кратко гумено црево или плат-
нена трака за привремено заустављање крва-
рења. есмералда (шп.) окретна игра y 3/4
такта, слична
брзој полки. еснаф (арап. äsnäf, тур. esnaf)
некадашња ста-
лешка организација занатлија исте струке;
члан еснафа, занатлија. еспада (шп. espada)
мач; мачем наоружан борац,
нарочито y борби с биковима. еспадиља (шп.
espadilla, espada, итал. spada, грч.
spâthê широк мач) мали мач. еспадон (шп.
espadon) велики широк мач за обе
руке и са два реза. еспадрила (фр. espadrille)
лака, од канапа плете-
на ципела са кожним или дрвеним ђоном.
еспадрон (шп. espada) eu. мач који служи за уче-
ње мачевања.
еспањол 292 естетика
еспањол (фр. espagnol) шпански дуван за шмр-
кање, шпански бурмут.
еспањола (фр. espagnole) шпанска игра, плес.
еспањолет (фр. espagnolette) фина вунена тка-
нина; гвоздена запињача на прозорима и др.;
обичније: спањолет.
еспап (арап. äsbäb, тур. еспап, есбаб) роба, про-
извод за тржиште, предмет трговине; одећа.
еспарагоса (шп. esparagossa) вуна од шпанских
оваца.
еспарзета (фр. esparcette) бот. врста детелине,
грахорка Onobrychis viciaefolia из фам. Papili-
опасеае, која ce гаји за исхрану стоке.
еспарто (шп. esparto) кончасти листови једне
траве (нлат. stipa tenacissima) која долази из
Шпаније и Алжира, a служи за прављење асура,
за увијање цигара, y фабрикацији хартије и
ДР-
есперантидо (лат. sperare надати ce) вештачки
језик, упрошћен облик есперанта.
есперантистСа) (фр. espérance нада) онај који
верује и нада ce да ће есперанто постати,
једног дана, општи језик; присталица еспе-
ранта; онај који учи есперанто.
есперанто (фр. espérer надати ce, espérance нада)
„језик за који ce може надати да ће постати
језик будућности", језик који je руски ле-
кар др Заменхоф вештачки саставио од најра-
спрострањенијих, претежно романских, свет-
ских језика; једноставан, правилан и лак за
учење, и који би, једног дана, требало да
постане општи светски језик.
есперто (итал. esperto, лат. expertus вешт) Bern-
Tax, зналац, стручњак, онај који има иску-
ства y нечему; онај који je посвећен y тајне
некога политичког удружења.
еспес (фр. espèce, лат. species) врста, род; врста
новца, звечећи новац; ан ecüec (фр. en espè-
ces) пл. y готову, y звечећем новцу.
еспион (фр. espion) ухода, шпијун, вребало;
огледало које ce стави ван прозора па ce по-
моћу њега, неопажено, посматра кретање на
улици.
еспнонажа (фр. espionage) ухоћење, вребање,
шпијунисање.
еспирандо (итал. espirando) муз. замирући, уми-
рући, издишући.
еспланада (фр. esplanade, шп. esplanada, лат.
planus раван) слободно и равно место, празан
простор пред великим граћевинама и утврђе-
њима; вежбалиште, егзерцириште, градско по-
ље; еој. кров на грудобрану.
еспресиво (итал. espressivo) муз. са пуно изражај-
ности, изражајно.
еспресо (итал. espresso) 1. мали експресни ресто-
ран; 2. врста црне кафе.
еспри (фр. esprit, лат. spiritus) дух, ум, разум;
оштроумље, досетљивост, духовитост; смисао
нечега, садржина неког дела; најфинији течан
састојак неке материје који ce добије путем
дестилације, есенција; нарав, карактер; бел
еспри (фр. bel-esprit) леп дух, човек који ce
бави уметношћу и науком, онај који полаже
право на духовитост; еспри g кор (фр. esprit de
corps) другарство, другарска солидарност;
еспри де лоа (фр. esprit des lois) дух закона.
ест (фр. est) исток.
естаблшпмент (енг. establishment) установљење;
назив за установе које имају државни карак-
тер (нпр. државна црква). Данас најчешћи на-
зив, нарочито y друштвеним наукама, за цело-
купни друштвени систем y његовој организа-
ционој, институционализованој форми. На-
зив ce одомаћио нарочито y америчкој социо-
логији.
еставела (фр. estavelle) геол. отвор или понор y
карсту y који y време суше вода понире, a y
кишно доба из њега избија.
естакада (шп. est acada, итал. steccata, нем. Sta-
ken проштац, мотка) пободени стубови, побо-
дено коље, брана; дрвени мост, скела.
естаменто (шп. est amen to, нлат. stamentum,
лат. stare стајати) сталеж; народна или
сталешка скупштина y Шпанији; ш.
естаментос (esta-méntos), оба тела шпанског
народног пред-ставвиштва.
естампа (фр. estampe, итал. stampa, нем. stamp-
fen, Stempel жиг) слика као отисак плоче, сни-
мак, утиснут лик, бакрорез; изрезана гвоздена
плоча; печат, жиг.
естанција (шп. estancia) y Јуж. Америци: поседи
на којима ce негује стока; мање сеоско има-
ње; стан, боравиште,
естанцијеро (шп. estanciero) поседник (или: соп-
ственик) естанције.
естар в. естери.
естафета (фр. estafette) улак, скоротеча, глас-
ник на коњу; уп. штафета.
естезиологија (грч. aisthësis осећај, осет, logi'a)
наука о чулима, наука о чулним органима.
естезвометар (грч. aisthêsis осећај, осет, mé-
tron) ucux. инструмент за испитивање осетљи-
вости коже за осећај простора путем одрећи-
вања најмањег одстојања на којем ce два
месно одвојена чулна надражаја могу осетити
управо као одвојени; инструмент за мерење
заморености.
естезиометрија (грч. aisthêsis, métron мера) .«eg.
метод којим ce испитује чуло додира.
естезис (грч. aisthêsis) осећај, осет, чулно опа-
жање; осећање.
Естера (перс. stareh звезда) лепа Јеврејка, жена
пероџског владара Ксеркса која je спасла
јеврејски народ од персијског покоља. У ње-
ну част Јевреји славе празник Пурим.
естери (грч. aithër чист, горњи слој ваздуха) ол.
хем. „сложени етери", једињења киселина са
алкохолима (назив дао немачни хемичар Гме-
лин, можда да подсећа на звук Essigäther, y оно
доба најобичнији представник групе).
естерификација (грч.) добијање естера из ал-
кохола и киселина.
естеровање в. естерификација.
еетета (грч. aisthëtikos опажајни) в. естетичар;
онај који посматра живот и свет једнострано,
само са естетског гледишта; човек истанчаног
укуса.
естетизам в. естетицизам.
естетика (грч.) наука о чулном опажању; y ужем
естетицизам 293

етаж
 смислу: наука о лепом, нарочито о уметности
као најпотпунијем изражају онога што je ле-
по, наука о смислу за уметност и о уметнич-
ком укусу.
естетицизам (грч. aisthësis осећај, осет, aisthëti-
kë) естетско схватање живота, схватање по ко-
јем y естетском уживању и стварању лежи нај-
виша вредност, и по којем je лепо претежни
чинилац при сваком расуђивању и делању
(овога схватања највише су ce држали роман-
Шичари); супр. интелекшуализам и мора-
лизам.
естетичан (грч. aisthëtikos опажајни) опажајни,
који спада y област чула и чулног опажања;
који ce тиче доброг укуса; веома укусан, леп,
који одговара законима лепог; естетично
осећање смисао за оно што je лепо, смисао за
уметност, осећање и укус за лепо; естетски.
естетичар (грч. aisthëtikë) филозоф уметности,
познавалац уметности, судија y питањима
укуса; човек који о свему суди само са гле-
дишта лепог; човек који воли лепо, ужива y
лепом.
естетски (грч. aisthëtikos) в. естетичан.
естивација (нлат. aestivatio) бот. доба пупљења,
положај цветних листића пре расцветавања.
естиматор (лат. aestimator) онај који одређује
чему вредност, проценитељ.
естиматоран (лат. aestimatorius) проценски, ко-
ји ce тиче процењивања; естиматорна за-
клетва (лат. juramentum aestimatorium) арав.
када ce неко заклиње да he савесно извршити
процену неке ствари чија je вредност спорна;
естимашорија акцио (лат. aestimatoria actio)
прав. тужба против процене вредности неке
ствари.
естимација (лат. aestimatio) процена, процењи-
вање, оцењивање; цењење, уважавање, погд-
товање.
ест модус ин ребус (лат. est modus in rebus) no-
стоји извесна мера y стварима, тј. све има
своју меру и циљ (почетак једног Хорације-
вог стиха).
естокада (фр. estocade) бод мачем, удар мачем
бодимице; фт. наметљива и дрска молба за
зајам, отмено просјачење; варање, превара.
естомихи (лат. esto mihi) последња недеља пред
велики пост код католика, названа по лат. по-
четку псалма 71,3: Esto mihi in Deum protecto-
rem (Нека ми Бог буде заштитником).
естомпа (фр. estompe) y сликарству: растрљи-
вач, трљалица од коже или хартије за равно-
мерну поделу и осенчавање боја y цртежима
кредом и пастелом; цртеж растрљивањем; a
л'естомп (фр. à l'estompe) рађен растрљива-
чем, тј. цртеж.
естрада (фр. estrade, лат. via strata плочник, по-
плочан пут) првобитно: пут, друм; узвишење,
подијум, узвишено место на поду (код прозо-
ра, престола, амвона, y цркви, катафалка
итд.); мала концертна или позоришна приред-
ба; уметност забаве и разбибриге, понекад и
уз учешће чувених глумаца и музичара.
естрамадура (шп. estramadura) првобитно:
шпанска вуница, конац од вуне; данас: шесто-
струк конац.
естрапада (фр. estrapade, шп. estrapada) врста
мучења: вешала за сецање, ишчашавање руку
и ногу, ченгеле, точак; нарочит скок вештака
y скакању; јах. када ce кон. пропне па истовре-
мено појури.
естрогени (грч. oistros страст, gennâô рађам) tu.
назив за женске полне хормоне.
естроманија (грч. oistros страст, љубавни бес,
manìa помама, лудило) сполно беснило, неза-
ситљивост y задовољавању сполног нагона.
естрон (грч.) један од хормона јајника.
естропирати (фр. estropier, лат. turpis ружан, ех-
turpiare) осакатити, обогаљити, начинити бо-
гаљем, наружити; код сликара и вајара: исква-
рити, наружити, покварити, унаказити.
еструс (грч. oistros обад, жаока) физиолошко ста-
ње жене и женки y моменту изласка зреле јајне
ћелије из јајника.
естуариј(ум) (лат. aestuarium) морска бара, ла-
гуна; ушће великих река слично морском за-
тону (супр. делша); мед. знојница, соба за зно-
јење.
естуација (лат. aestuatio) таласање мора, пену-
шање мора; физ. узбурканост страсти, плахо-
витост.
естуозан (лат. aestuosis) страстан, страшћу уста-
ласан, плаховит, жустар.
есхатологија (грч. eschatos крајњи, последњи,
logi'a) y црквеној догматици: учење о тзв. по-
следњим стварима, тј. о ономе што, после
смрти, чека појединце, човечанство и цео
свет, дакле: учење о смрти, бесмртности ду-
ше, страшном суду, смаку света, вечном бла-
женству и паклу.
есцајг (нем. Essen, Zeug) прибор за јело.
ета (фр. état, лат. status стање) стање, положај,
својство; сталеж, позив; државно газдинство,
предрачун о приходима и расходима y држав-
ном газдинству; домаћинство, газдовање; вој.
прописано бројно стање трупа; држава; лета
ce моа (фр. l'état, c'est moi) „држава, TO сам
ja!", чувена изјава француског краља Луја
XIV пред парламентом 1655, која изражава вр-
хунац апсолутистичке свести једног владаоца;
етаШна година рачунска, буџетска година.
ета (грч. Е) седмо слово грчке азбуке, дуго е.
етаблирати (фр. établir, лат. stabilire) утврдити,
основати, установити, завести, отворити, нпр.
трговину, фабрику и сл.; етаблирати ce
отворити себи радњу, радионицу, фабрику;
сместити ce, одомаћити ce, населити ce,
окућити ce, оженити ce.
етаблисман (фр. établissement) постављење, на-
мештење, намештање; установљавање, поди-
зање, оснивање, отварање (радње, радиони-
це, фабрике, пословнице итд.); установа, рад-
ња, радионица; већа елегантна гостионица,
место за провод.
етаж (фр. étage, итал. staggio, лат. stare стајати)
спрат, кат, бој куће (заправо само горњи
спратови једне куће, без приземља); ешажна
својина својина само једног стана или само
ета женеро 294

етика
 једног спрата y једној вишеспратној згради;
етажни спратни, y вези са спратом; етажно
грејање грејање по спратовима y модерним
грађевинама (када ce једном пећи загрева цео
спрат).
ета женеро (фр. états généraux) главни сталежи,
скупштина трију сталежа: племства, духов-
ништва и грађанства, која ce састајала y
Француској од 1302. до 1614; после несастаја-
ња од 175 година, Луј XVI поново je сазвао
5. маја 1789, чиме je отворена велика францу-
ска револуција.
етажер (фр. étagère) полица, раф, стаклени op-
Map са више преграда за оставу стакленог по-
сућа, књига итд.
етажни (фр. étage) в. под. етаж.
еталон (фр. étalon) 1. основни или полазни узо-
рак за мере према којем ce израђују друге
мере; прамера.
еталон (нем. stall штала) 2. пастув, ждребац.
еталонирати (фр. étalonner) баждарити, жигоса-
ти меру или тег и довести y склад са законским
одредбама; сравњивати мерења код инструме-
ната.
ета-мажор (фр. état-major) eoj. штаб.
етамнн (фр. étamine) танка и ретка памучна тка-
нина, гази слична, која ce ставља y поставу
одела; платно за сита и цедиљке; прозирна
тканина од камгарна за женске хаљине;
естамин.
етан (грч. aithö горим) хем. засићени угљоводо-
ник из реда парафина (С2Н<5), безбојан гас,
без мириса; јавља ce y гасовима нафтних изво-
ра; употребљава ce y расхладним уређајима за
постизање ниских температура.
Етанин (арап.) астр. једна од две јасне звезде y
глави „Аждаје", које стоје y нашем зениту на
северном делу неба.
етапа (фр. étape, нем. Stapel) степен, ступањ,
степен развитка; еој. коиак, даниште, постаја,
друмска станица, одмориште; дан марша; сла-
галиште, спремшпте, складиште, магацин ро-
бе; дневни оброк.
етапје (фр. étapier) вој. управник интендантског
слагалишта, таинџија.
етар (грч. aithër чист, горњи слој ваздуха) y
грчкој представи: пламени ваздух y коме звез-
де лебде и богови станују, дакле небески про-
стор и светлосна твар уједно, небески ваздух,
небо; y грчкој филозофији: најфинија пра-
твар (Анаксагора, Емпедокле, Платон), пети
елемент - квинтесенца - који испуњава небе-
ски простор изнад Месеца (Аристотел); хем.
фина, бистра, безбојна, лако покретљива теч-
ност карактеристична мириса, специфично
лакша од воде (С4Н101); физ. твар која, сем
материје y простору, по претпоставци посто-
ји као средина y којој ce збивају извесне
појаве y природи; нпр. енергија коју Сунце
зрачи y простор преноси ce попречним таласи-
ма кроз еластичну средину етар, која je
нетежљива, импондерабилна; етер.
етарска наркоза мед. в. етеризација.
етарска уља хем. лако испарљиви састојци многих
биљака који ce добијају дестилацијом ових
биљака воденом паром; имају важну и много-
струку примену y медицини. етарски (грч.
aitherios) в. етеринан. етас (лат. aetas) доба,
човечји век, доба живота,
живот. етатизам (фр. état држава) јачање
државне интер-
венције y привреди; y ширем значењу, тен-
денција да ce све сфере друштва подреде држа-
ви, што води повећању улоге чиновничког
апарата (бирократије) који ce осамостаљује
y руковођењу друштвеним, a нарочито еко-
номским активностима. етатизовати (фр.
étatiser) подржавити, подржав-
љивати, превести y државну својину или под
државну управу; утврдити ставове првхода и
расхода y државном буџету. етацизам (грч.)
изговарање грчког слова ета
(т\) као дугог ë, a не као и (нпр. Атена - Ати-
на), које je увео Бразмо Ротердамски
(1467-1536); супр. итацизам. етезије (грч. étos
грдина, etêsios годишњи, etësf-
ai) ПЛ. ветрови y области Средоземља који
ду-
вају са северозапада око 40 дана годишње, и
то лети; етезијски ветрови. етезијскн
ветрови в. етезије. етелизам (грч. ethélô
хоћу) физ. в. волунта-
ризам. етер (грч. aithër чист, горњи слој
ваздуха) в.
етар.
етеризам (грч.) в. етеризација. етернзацнја
(грч.) мед. удисање сумпорног етра
ради привременог опијања; vs. етеризовати.
етеризовати (грч. aithö запалим, сагорим, aithër)
мед. дати да ce удише пара чистог сумпорног
етра са примесом атмосферског ваздуха да би
ce осетљивост чулних нерава за неко време
ослабила и на тај начин нерви учинили неосе-
тљивим према боловима. етеричан (грч.
aitherios) небески чист, одухов-
љен, нежан, духовни; хем. сличан етру, који има
својства етра; етерична уља в. етарска уља.
етернал (лат. aeternalis вечит) танка, ваљана и
пругаста веома фина тканина од чешљане
вуне. етерналав (нлат. aeternalis) вечан,
вечит, непро-
лазан, трајан. етернизовати (фр. éterniser)
овековечити; про-
дужити y вечност. етернирати (лат.
aeternare) овековечити, обе-
смртити. етернит (лат. aeternus вечит) грађ.
смеса од це-
мента и азбеста која ce употребљава за покри-
вање кровова. етероманија (грч.) болесна
страст за пијењем
или удисањем етра. етехијату (арап.) код
муслимана: молитва оба-
везна при клањању y седећем ставу. етиважа
(фр. etuver сушити) сушионица, сушара,
нпр. меса, шљива итд. етида (фр. étude, лат.
Studium) муз. студија, ко-
мад за техничко вежбање, нарочито за увежба-
вање прстију; ашк. цртеж као студија, оглед.
етика (грч. êthos обичај, ëthikë) фил. део фило-
етикета 295 етнограф
 зофије који проучава и процењује морал-
не вредности (шта je добро или шта je
рђаво, шта треба да буде или шта не треба
да буде), порекло и начела моралности
(још ce зове: морална филозофија, прак-
тична филозофија, наука о моралу); хри-
шћанска етика наука о моралу основана на
хришћанским догмама; сензуална етика
схватање по којем je „добро" оно што ce
чулном опажају покаже као такво: радост
тренутка.
етикета (фр. étiquette) 1. цедуља (или: листић)
са натписом, натпис на роби на којем je озна-
чена количина, каквоћа, цена и др.; 2. цедуља
на лековима са упутством о времену и начину
употребе тога лека; 3. дворски обичаји, двор-
ски прописи; укрућеност и усиљеност друш-
твених форми, правила друштвеног опхо-
ђења; формалности y титулисању при писању
молби; 4. фиг. ставити етикешу увредљиво
означити некога.
етикетирати (фр. étiqueter) ставити етикету;
физ. оптуживати некога за „недозвољено"
понаша-ње и мишљење, приписати му
негативне осо-бине.
етикеција (фр. étiquette) углађено друштвено
опхођење; правила о лепом понашању; укоче-
но држање y друштву, на јавном месту и сл.,
церемонијалност.
етикотеологија (грч. ëthikê, theologi'a наука о
богу) фил. покушај да ce постојање и особине
бога изведу и докажу на основу постојања мо-
рала и моралног поретка y свету, учење о богу
засновано на учењу о моралу; морална теоло-
гија.
етил (грч. aithô горим) једновалентни радикал,
налази ce y многим органским једињењима.
Важна једињења: етил-алкохол (С2Н4О2) и
етил-хлорид (С2Н5С1 - монохлоретан).
етилен хем. гас без боје, мириса и укуса, С2Н4;
саставни део гаса за осветљење; употребљава
ce за израду иперита.
етимологија (грч. etimologia) наука која истра-
жује порекло, корен и основна значења речи;
наука о творби речи.
етимологикон (грч. étymon право значење неке
речи према њеном пореклу, logos) дело које
испитује порекло и корен речи; речник са на-
значењем порекла речи.
етимологикум (грч.) в. етимологикон.
етимолошки (грч.) коренски, који спада y
област етимологије.
етимон (грч. étymon) корен, порекло и основно
(или: право) значење речи.
етиолација в. етиолизација.
етиолизација (фр. étioler испијати) биол. губ-
љење зеленила и свежине лишћа услед недо-
статка светлости; бледоћа; ешиолација.
етиолман (фр. etiolement) бот. назив за промене
које настају код биљака кад ce ове узгајају y
потпуној тами.
етиологија (грч. aitia узрок, aitiologfa) фил.
наука о узроцима и последицама ствари; наука
о ло-гичном образложавању и доказивању,
нпр. y
xpuju; мед. део медицине КОЈИ истражуЈе и
проучава узроке болести.
етиологијски (грч. aitfa, logikós) узрочан, кау-
залан.
етиолошки (грч. aitìa logos реч, говор) који ce
односи на етиологију, који ce заснива на
етиологији, узрочан.
етиопизам (грч. Aitiops) религиозно-политички
покрет међу црнцима хришћанима y Јужној
Африци којем je циљ добијање црквене са-
мосталности.
етичар (грч. ëthikë) учитељ (или: проповедник)
морала; онај који ce бави етиком или прак-
тичном филозофијом; онај који живи y скла-
ду са моралним законима и прописима.
етички (грч. éthikos) који спада y етику, који ce
тиче етике или je y вези са етиком, моралан,
морално чист; етичан.
етички датив (лат. dativus ethicus) грам. осећајни
датив, тј. датив којим ce казује да лице које
говори има интересовања за онога с ким гово-
ри или за оно о чему говори, или извесну на-
клоност према ономе с ким говори или о чему
говори, нпр. Јеси ли ми здраво и весело?
-Лепа ши je y Алаге љуба, - Чудна ти ми
годиница дође, - Спавај чедо, својој мајци,
-Јадна ти сам и чемерна.
етмоидалан (грч. ëthmoeidës ситаст, éthmós це-
дило, сито, eidos облик) в. ешмоидан; етмо-
идална кост в. етмоидеум.
етмоидан (грч. ëthmôs цедило, сито, eidos
облик) који je y облику сита, ситаст; етмо-
идалан.
етмоидеум (грч.) анаш. ситаста кост (једна од
лубањских костију).
етмолит (грч. ethmós решетка, цедиљка) очвр-
сла магма y унутрашњости Земљине коре.
етнархија (грч. éthnos, ârcho владам) кнежевина,
покрајина, намесништво. ЕШнарх намесник
покрајине.
етници (грч. éthnea) ПЛ. незнабошци; уи. еш-
нички.
етницизам (грч.) незнабоштво, многобоштво,
вера y постојање више божанских бића која
су међусобно једнака или једна другим подре-
ђена.
етнички (грч. ethnikós) првобитно: незнабожачки
(зато што су хришћански писци средњег века
све нехришћане и нејевреје називали éthnea,
лат. gentes = народи); данас: народни, народ-
носни, својствен народу, пореклом из народа,
y вези с народом; етнички сасшав састав ста-
новништва по националној припадности.
етнобиологија (грч. éthnos народ, bios живот,
logos реч, говор) наука која проучава
биолошка својства једног народа.
етногенеза (грч. éthnos, genesis постанак) про-
цес стварања и постајања народа (проучава ce
на основу археолошких, лингвистичких и
историјских података).
етногонија (грч. éthnos, gone рођење, постанак)
грана палеонтологије која настоји да рекон-
струише формирање преисторијских paca.
етнограф (грч, éthnos, graphes) онај који ce ба-
етнографија 296 еуемија
 ви проучавањем начина живота и обичаја јед-
ног народа; етнолог.
етнографија (грч. ethnographfa) наука о животу,
веровањима и обичајима једног народа; ет-
нологија.
етнографски (грч. éthnos, grâphô) који je y вези
са обичајима народа; етнографски музеј
збирка уметничких производа, орућа, одела,
домова y минијатури и др. једног народа, из
чега ce може донекле добити слика и јаснија
представа о животу и обичајима тога народа;
етнолошки.
етнолиза (грч1. éthnos, analyô разрешавам) про-
учавање издвајања поједишк људских група
и култура из ширих људских заједница и кул-
тура y појединим временским раздобљима.
етиолингвистика (грч. éthnos, лингвистика) део
лингвистике који проучава однос измећу је-
зика и народа, као и узајамно дејство лингви-
стичких и етничких фактора y функциониса-
њу и развитку језика.
етнологнја (грч. etimologia) в. етнографија.
етномузикологија (грч.) део музикологије који
ce бави проучавањем народног фолклора.
етноним (грч. éthnos народ) име народа.
етнопсихологнја (грч. éthnos народ, psyche Ay-
ma, logi'a наука) наука која проучава душевне
особине (тзв. „народну душу") већих заједни-
ца и појединих народа. Код нас ce највише и
најуспешније њом бавио Јован Цвијић.
етнос (грч. éthnos) племе, народ.
етноцентризам (грч. éthnos народ, lat. centrum)
соц. уздизање националне или друге етничке
заједнице којој ce припада над другим наци-
оналним или етничким групама.
етогнозија (грч. ëthos обичај, gnösis познавање,
знање) наука о обичајима, навикама.
етографија (грч. ëthos, graphîa) в. под етоло-
гија.
етократија (грч. éthos, kratia владавина) влада-
вина морала или врлине, идеално државно
устројство y којем би моралност била једини
законодавац и владалац.
етологија (грч. éthos, logi'a) приказивање (или:
цртање) карактера једног човека или морал-
них схватања и обичаја једног народа, карак-
терологија (израз Џ.Ст.Мила); етографија
зоол. наука о животним навикама животиња.
етопеја (грч. éthos, poieïn чинити, правити) цр-
тање (или: приказивање) карактера.
етос (грч. éthos) обичај, ћуд, нарав; збир стал-
них особина што их један човек поседује, ка-
рактер (за разлику од патоса, тј. тренутног и
променљивог стања душе).
етриоскоп (грч. aithrìa ведрина, ведро небо, sko-
péo гледам) апарат помоћу кога ce одређује
колико je небо чисто од облака (параболично
издубено огледало y чијој ce жижи налази црно
бојадисана лопта осетљивог термометра).
етрурска уметност архитектура, вајарство и
сликарство Етрураца (народа који су y данаш-
њу Тоскану дошли из Мале Азије y VIII веку
пре н.е.); извршила велики утицај на римску
цивилизацију.
етуи (фр. etui) врста мале кутије или корица за
држање прибора, наочара и накита.
ет-хом (енг. at home) код куће, y кући, y завича-
ју; мала монодрама која сатирички приказу-
је домаћи живот; такоће: дан примања.
ет цетера (лат. et cetera) и тако даље; као
скраћеница: etc. = итд.
еу (грч. eu) грчки прилог, појављује ce као
предметак y многим сложеницама и означава
нешто добро, ваљано, право, лако, повољно;
супр. дис.
еуаналепса (грч. eu, anâlëpsis) мед. лако, брзо
оздрављење (од болести).
еуантан (грч. euanthês) up. бот. са лепим
цветови-ма, који лепо цвета.
еубиотика (грч. eu, bios живот) наука о добром
живљењу; уп. дијететика.
еубулија (грч. eubulfa) мудрост, разборитост,
увиђавност.
еугенетика (грч. eu, geneâ потомство) једна од
најважнијих грана социјалне политике: расна
хигијена, тј. наука о условима који воде
стварању телесно и друштвено здравог потом-
ства, односно који спречавају рађање нездра-
вог и за живот неспособног потомства; тежња
да ce овакви услови створе.
еугенија (грч. eugéneia) в. еугенетика.
еугеника (грч. eu, gennâô рађам) в. еугенетика.
еугенол (грч. eugenès доброг порекла, лат. ole-
um уље) хем. безбојна и лепа мирисна течност,
саставни део каранфиловог уља, служи за
справљање вештачког ванилина и као лек про-
тив јектике.
еуглена (грч. eu, glène заједница) врста алге
(лат. euglena viridis).
еудемонизам (грч. eu-dafmôn срећан, блажен)
Фил. етички правац који сматра срећу и бла-
женство као главни мотив, побуду и сврху свих
нашихтежњи (up. еудемонистички); еудемоно-
логија.
еудемовија (грч. eudaimoni'a) срећа, блажен-
ство; као особна именица: богиња среће и
блаженства код старих Грка.
еудемонист(а) (грч. eudaimön срећан, блажен)
фил. присталица еудемонизма: Демокрит, Со-
крат, Епикур, Спиноза, Лок, Лајбниц, Л. Фо-
јербах, Д. Ф. Штраус и др.; еудемонолог.
еудемонологија (грч. eudai'mön, logia) фил. в.
еудемонизам.
еудинамија (грч. eu, dynamis сила) .«eg. креп-
кост, снажност; уп. еукразија.
еудиобиотика (гр. eüdios тих, миран, ведар, bios
живот) вештина, живети ведро и удобно; в.
еубиотика.
еудиометар (грч. eûdios, métron) инструмент за
испитивање ваздуха, тј. за утврћивање садржи-
не кисеоника y ваздуху.
еудиометрија (грч.) испитивање (или: мерење)
каквоће ваздуха.
еуексија (грч. eu-écho, euexia) шд. здрав и леп
изглед, добро осећање y здравственом погле-
ду, здравље.
еуемија (грч. eu, haima крв) мед. добро (или:
повољно) стање крви, добар (или: повољан)
састав крви.
еуземија 297 еусебија
еуземија (грч. eusemië, sèma знак) мед. добар
предзнак, повољни симптоми y развоју неке
болести.
еузитија (грч. eu, sîtos храна, јело) мед. располо-
жење за јело, воља за јелом.
еукалиптус бот. врло висока (до 150 m) дрвенаста
биљка Eucaliptus из фам. Mytraceae пореклом
из Аустралије и Тасманије, из чијих ce маху-
на извлачи етарско уље које ce употребљава
као антисептикум и за инхалацију, a дрво слу-
жи за железничке прагове и сл.
еукариоти (грч. eu ваљано, право, kâryon opax,
једро) биол. организми чије ћелије имају
оформљено једро; суар.: прокариоти.
еукинетика (грч. eu, kinéô крећем ce) наука о
лепом и правилном кретању; y балету: наука о
изразу y игри.
еуклидска геометрија геометрија заснована на
постулатима које je установио грчки матема-
тичар Еуклид (око 300. пре н. е.).
еуколија (грч. eukolïa) фил. веселост, ведрина,
склоност да ce све ствари и појаве y свету
гледају и примају повољно; код стоика: ка-
рактеристика њиховог мудраца; cyup. диско-
лаја.
еукразија (грч. eu, kerännymi мешам) мед. добро
(или: повољно) мешање сокова (супр. дискра-
зија); добро (или: пријатно) расположење,
срећан и ведар темпераменат.
еукратија (грч. eu, kratéô владам) добра управа,
добра влада.
еулаксин (грч. eu, лат. laxare отварати, олакша-
ти) средство за регулисање варења и столице.
еулогизам (грч. eu, logos) делање (или: поступа-
ње) према разлозима вероватноће када су
гледишта и схватања неког питања разли-
чита.
еулогија (грч. eu, logos, eulogia) разборитост y
говору и делању; вероватноћа, слављење;
благослов, посвета; y православној цркви:
тајна вечера, причест; еулогије Т. освећени
хлебови, проскурице (у православној цркви).
Еумениде (грч. Eumenfdes) миш. друго, блаже и
лепше име старогрчких богиња освете Ерини-
ја или Фурија, чије право име - Ериније
-нико није волео да изговара.
еуметричан (грч. eümetros) добро одмерен; иоеш.
метрички добар.
еуморфија (грч. eumorphfa) лепота, облина, леп
облик, лепота.
еумузија (грч. eumusia) осећање за лепо, сми-
сао за уметност.
еуномија (грч. eunomia) законитост, правич-
ност; Еуномија миш. богиња законитости код
старих Грка, једна од хора; уа. Темида.
еунух в. евнух.
еупатија (грч. eupâtheia) удобност, здравље; ве-
лика пријемљивост за спољне утиске; жд. ве-
лика склоност поболевању; стрпљивост y болу
и патњи; пр. еупатичан.
еупатриди (грч.) y старој Атини, родовско
племство, аристократија.
еупатридизам (грч. eu, patër отац) претпостав-
љање племства, давање преимућства племић-
ком сталежу.
еупепсија (грч. eupepsia) мед. добро, лако варе-
ње хране y желуцу, добра (или: лака) пробава.
еупластика (грч. eu, plâssô уобличавам, градим)
ПЛ. хранљива средства која гоје и јачају тело.
еупнеја (грч. eûpnoia, pnéô дишем) мед. добро и
лако дисање.
еупорија (грч. euporia) окретност, спретност,
лакоћа; здравље; up. еупоричан.
еупраксија (грч. eupraxi'a, euprâssô учиним, ура-
дим) добро рађење, успех y раду, добро и по-
вољно стање.
Еуразија заједнички назив за два континента:
Европу и Азију.
еуразијци мелези y Индији од оца Енглеза и
мајке Индијке.
еурека (грч. eureka) погодио сам! пронашао сам!
- узвикнуо je грчки математичар и физичар
Архимед кад je, седећи y купатилу, открио
закон да свако тело потопљено y течност губи
од своје тежине онолико колика je тежина њи-
ме истиснуте течности (или гаса); каже ce кад
неко најзад реши неки проблем.
Еурека (кованица од фр. Europe и грч. heureka)
међународни програм за научна истраживања;
обухвата земље Заједничког европског тр-
жишта.
Еуридика (грч. Euridfkë) миш. жена легендарног
грчког певача Орфеја коју je овај, кад му je
умрла од змијиног уједа, покушао да врати из
подземног света.
еуритерман (грч. eurys широк, простран, ther-
mos топао) способан да издржи велике промене
температуре y средини y којој живи (за жива
бића); супр. отенотерман.
еуритмија (грч. eu, rythmós ритам) правилно и
лепо држање y кретању, равномерност, склад-
ност (нпр. y плесању, музици, песништву
итд.); правилна и лепа сразмерност међу дело-
вима једне целине уопште; мед. правилност кр-
вотока или била.
еуритмика в. еуритмија.
еуритоп (грч. eurys широк, простран, tópos ме-
сто) биол. организам (биљка или животиња)
способан да ce прилагоди животу y различитим
климатским условима.
еуритопан (грч.) који има широку распростра-
њеност, због тога што може да живи и успева и
под различитим климатским условима (наро-
чито о биљкама и животињама); cyup. стено-
Шопан.
еурифаги (грч. eurys, phâgos који једе) зоол.
сваштоједи, тј. животиње које ce хране раз-
новрсном храном биљног и животињског по-
рекла. - . , ,
■.»,-.;..
Еуровизија в. Евровизија.
Еуропа в. Европа.
еуропиј(ум) (лат. Europium) хемијски елемент
из групе ретких земаља (лантанида), ред. број
63, атомска маса 151,96; сив метал.
еурос (грч. euros) мед. плесан, трулеж; труљење
костију.
еусебија (грч. eusébeia) страх божји, побожност,
смиреност.
еусплатшија 298 ефе
еуспланхнија (грч. eu, splânchnon изнутрица,
утроба) мед. добро здравствено стање утробе.
еустазија (грч. еп, stasis стање) равномерно ди-
зање и спуштање морске површине.
Еустахијева труба (лат. tuba Eustachiana) зоол.
ушна труба, канал, полуопнаст a полурскави-
чав, спаја бубањ (средње уво) са носним де-
лом ждрела, названа по лекару и анатому Еу-
стахију (1524-1574); Еустахијева цев.
еутаназија (грч. euthanasia) лако и благо умира-
ње, гашење живота без самртних болова.
еутаназист(а) (грч. eu, thânatos смрт) пристали-
ца схватања по коме лекар треба, из чисто
човечних обзира, да прекрати патње неизле-
чивих болесника задавањем брзе, лаке и лепе
смрти; супр. антиеуШаназист.
Еутелсат европски конзорцијум за лансирање
и експлоатацију телекомуникационих сате-
лита.
еутермија (грч. eu, thermamô грејем) стање ор-
ганизма човека и топлокрвних животиња када
тело има нормалну температуру (код човека
36-37 °С).
Бутерпа (грч. Euterpe) мит. једна од девет муза,
муза заштитница свирања y фрулу и трагич-
них хорова, због чега y уметности увек прика-
зивана са фрулом (уп. муза); врста тропске
палме; астр. астероид откривен 1851. год.
еутиметрија (грч. euthys прав, metria) мерење
праволинијских фигура.
еутимија (грч. euthymfa) душевно спокојство,
веселост, добра воља.
еутихија (грч. eutychîa) срећа, блаженство, спо-
којство.
еутокнја (грч. eutokfa) шд. лако порађање, лак
порођај.
еутонија (грч. eutonfa) мед. крепкост, снага; фил.
крепкост, напонска сила душе (код стоика),
морални Шургор.
еутоција в. еутокија.
еутрофија (грч. eu, tréphô храним) .««/. добра
ухрањеност; здрава, обилна исхрана.
еутрофичан (грч.) који повољно утиче на исхра-
ну и развој.
еуфемизам (грч. euphêmismos) oœm. троп пес-
ничког стила који постаје када ce место пра-
вог израза за нешто непријатно, страшно,
ружно или рђаво употреби блажа и лепша реч,
понекад и супротног значења, нпр. обилази-
ти истину уместо лагати, раставити неког
с душом уместо убити.
еуфемија (грч. euphemîa) ублажавање и улепша-
вање непријатног и ружног израза блажим и
лепшим изразом.
еуфемистички (грч. euphéméo говорим реч коју
je пријатно чути) који ублажава, који улеп-
шава (израз, реч).
еуфијизам (грч. euphyës стасит, наочит) лит. в.
еуфујизам.
еуфонија (грч. euphônîa милозвучност, благо-
гласност) благогласност y речима, тј. потреба
доброг књижевног стила да ce речи могу лако
изговарати и добро чути; супр. какофонија.
еуфонион (грч. euphönos милозвучан, благогла-
сан) муз. инструмет који ce састоји од извес-
ног броја чаша од којих свака, различито пу-
њена, има свој тон; свира ce превлачењем
гудала преко ивица чаша.
еуфонист(а) (грч. eu, phônë глас, тон, звук) онај
који пише по законима фонетике, фонетски;
уп. фонетик.
еуфовнчан (грч. euphönos) благогласан, мило-
звучан; еуфонично слово слово које ce ставља
y неку реч само ради благогласности.
еуфорија (грч. euphoria лако подношење, стр-
пљење) осећање пријатности, стање y којем
ce болесник осећа необично пријатно,' задо-
вољан je сам собом, мисли и осећања пуни су
му спокојства и ведрине; овакво осећање ce
јавља обично код разних душевних и живчаних
обољења, затим код туберкулозних болесни-
ка, морфиниста, кокаиниста и алкохоличара;
по Флису (Fliesz) нарочито ce јавља пред саму
смрт.
еуфрадија (грч. euphrâdeia) речитост.
еуфразија (грч. euphrasia) веселост, добро рас-
положење (нарочито при гозби).
еуфросине (грч. euphrosynê) добра воља, радост,
веселост; мша. једна од три грације: она која
даје радост.
еуфујизам (грч. euphyës стасит, наочит, леп)
, ЛИТ. бомбаст и претерано китњаст књижевни
стил y Енглеској, назван по роману Џ. Лили:
„Euphues" (1580); еуфијизам.
еухаристија (грч. eucharistfa) захваљивање, за-
хвалност; y старој хришћанској цркви: моли-
тва захвалница пре освећивања хлеба и вина
приликом причешћивања; тајна причешћа;
тајна вечера; освећени хлеб (нафора).
еухаристнка (грч. eucharistéo захваљујем) учење
о прослави тајне вечере.
еухаристнчки (грч. euchâristos захвалан; добро-
творан) који ce тиче свете тајне причешћа;
еухаристички конгрес међународни збор ка-
толичких свештеника и верних ради унапређи-
вања и ширења поштовања према тајни при-
чешћа.
еухемеризам фил. учење киренајичара Еухеме-
роса из Месене (око 300. г. пре н. e.) no којем
митолошки богови првобитно нису били ниш-
та друго него хероји и уопште знатни и иста-
кнути људи, које je народна машта, после
њихове смрти, прогласила боговима.
еухилија (грч. eu, chylós сок) мед. добар састав
млечног сока; хилус.
еухимија (грч. eu, chymeia мешавина) mg. добра
(или: повољна) мешавина сокова y телима.
еухолија (грч. eü, hole) mg. нормално стање
жучи.
еухологиј(ум) (грч. euchológion молитвеник,
euchë молитва) молитвеник православне
цркве.
еухреја (грч. euchroia) мед. добра, здрава боја
коже, здрав изглед.
Бф-Би-Ај в. ФБИ.
ЕФЕ (Agenda EFE) шпанска новинска аген-
ција.
ефе (фр. effet) y билијару: дејство сваког удар-
ефеб 299 ефрактур
а
 ца КОЈИ није управљен y средину лопте, дакле:
дејство високог, ниског ударца y лопту и уда-
ра y лопту са стране.
ефеб (грч. éphëbos) леп младић, узор телесне
складности и лепоте.
ефедрин хем. и мед. главни алкалоид разних биља-
ка из фам. Ephedraceae; бели кристални пра-
шак топљив y алкохолу и етру; слано-кисела
co ephedrium hydrochloricum која ce y медици-
ни употребљава као лек против астме, бронхи-
тиса и др.
ефек(а)т (лат. efficere, effectue) дејство, учинак,
успех; физ. рад y јединици времена (секунди),
рад који може да изврши радна способност
једног човека, машине, водопада итд. y једи-
ници времена, тј. y једној секунди; номинал-
ни ефекаш добитак или рад по предрачуну;
тотални ефекат укупно дејство, укупан
учинак.
ефекти (лат. effectue, фр. effets) ал. добра, има-
ње, покретно имање, пртљаг; трг. менице, по-
кретнина, покретна имовина једног трговца
(у роби, меницама, заложницама и др.);држав-
ни ефекти државне хартије од вредности; тр-
говина ефектима трговина државним хартија-
ма од вредности, коју обављају комисионари
и маклери (сензали, посредници), a чији je
инструмент курсни лист; y масовним медији-
ма: вештачки звуци и шумови који дочарава-
ју природне појаве.
ефектива (лат. effectus) 1. бројно стање једне
војне јединице, састав којим ce располаже;
ефектив; 2. готов новац.
ефективан (лат. effectivus) стваран, истински,
који je одиста извршен или постоји; ефек-
шивно стање нпр. војске, војници који су
одиста на лицу места, тј. који ce стварно на-
лазе под заставом; ефективни добитак ства-
ран добитак, чист добитак; ефективна роба
трг. роба коју продавац може или треба да
испоручи одмах по закључењу куповине.
ефектни (лат. effectus) стварни, истински; који
je y вези са ефектима, који ce тиче ефеката;
ефектна берза место где трговци закључују
послове са хартијама од вредности и меничне
послове; ефекшни посао или ефектна трго-
вина в. ефекши.
ефелиди (грч. ephëlus) «л. мед. nere на лицу од
сунца; nere no телу.
ефемера (грч. eph-, ëméra дан) мед. једнодневна
грозница; ефемера ушерина (нлат. ephemera
uterina) грозница код породиље, нарочито y
првој недељи, услед великог нагомилавања
млека y дојци.
ефемеран (грч. ephëmeros, ëméra) који траје
један дан, једнодневан; краткотрајан, при-
времен, пролазан.
ефемериди (грч. eph-, ëméra дан) дневници; но-
вине и периодични списи уопште; астр. годиш-
њаци y којима су израчунате промене које ће
наступити y положају небеских тела.
ефемерон (грч. ephêmeron тј. zôon једнодневна
животиња) зоол. инсект који живи само неколи-
ко часова.
ефеминатор (лат. effeminare размекушити) веш.
хируршка справа за вађење сполних жлезда
(шкопљење) код женских грла. ефеминација
(лат. effeminatio) шд. појава жен-
ских особина код хомосексуалних мушкараца,
нарочито y понашању, начину хода, одевања
итд.; фт. разнеженост, мекуштво. ефенди
(грч. authéntës неограничен господар,
вок. afthendi, afendi, тур. efendi) господин,
господар, титула коју Турци дају ученим
људима, нарочито свештеницима, правници-
ма, службеницима; реис-ефенди турски др-
жавни канцелар и министар спољних послова.
ефендија (тур. efendi) в. ефенди.
ефервесценције (лат. effervescentia) вл матери-
је које кипте, узавиру; средства која изазива-
ју узавирање, кипљење. ефигијес (лат.
effigies) слика, лик; некога ин
ефигије спалити, обесити нечију слику, уме-
сто њега самог, спалити или обесити.
ефидријаде (грч. eph-, hydör вода) миш. водене
нимфе, богиње извора и бунара код старих
Грка. ефидроза (грч. epf-, idrôô знојим ce)
мед. преко-
мерно знојење. Ефијалт (грч. Ephiâltës)
Грк који je 480. пре
н. е. Персијанцима пред Термопилским клан-
цем показао пут и довео их иза леђа храбром
спартанском краљу Леониди и његовим Спар-
танцима; симбол одвратног и презреног издај-
ника отаџбине. ефијалтес (грч. ephiâltës)
мед. мора, осећање
притиска при спавању, које улива страх и го-
тово дави болесника. ефикасност (лат.
efficacitas) дејственост, делат-
ност, радиност, успешност. ефицијентан
(лат. efficiens) дејствен, успешан,
делатан, извршан; кауза ефицијенс (лат. causa
efficiens) в. под кауза. ефицијенција (лат.
efficientia) дејственост; де-
латност, радиност. ефлоресценција (нлат.
efflorescentia) бот. про-
цветавање, доба цветања; мед. појављивање
бубуљица на кожи, оспичање; хем. избијање со-
них кристала на површини чврстих тела, нпр.
на зидовима који су подесни за стварање ша-
литрених соли. ефлувиографија (лат.
effluere изићи, обелода-
нити ce, грч. grâphô пишем) прављење фото-
графских слика y мраку. ефлуксија (нлат.
effluxio) истицање, отицање,
изливање. ефор (грч. éphoros) надзорник,
чувар, поглавар;
нарочито: чувар храмова; y Спарти: највиша
власт од пет лица коју je народ бирао сваке
године. ефорија (грч. éphoros) делокруг
једног ефора,
нарочито као надзорника цркава и храмова;
уп. ефор. ефрактор (нлат. effractor)
преступник; онај ко-
ји je извршио крађу обијањем, обијач, про-
валник. ефрактура (нлат. effractura) мед.
насилна повреда
лубање; ефракција.
ефракциј 300 ешикје
а
ефракција (лат. effringere провалити, разбити,
effractum) мед. в. ефрактура. ЕФТА (енг.
European Free Trade Association)
Европско удружење за слободну трговину.
ефта (тур. nafta) седмица, седам дана.
ефузивно камење геол. изливно камење, оно ко-
је ce развило из вулканске лаве. ефузија
(лат. effusio) излив, изливање; физ.
излив, избијање страсти. ефузиометар (лат.
effusio излив, изливање, грч.
métron мера) апарат за одрећивање густине
гасова на основу брзине ефузије. ефузор (лат.
effusor) левак за истицање. ефулгурација (лат.
fulgurare, нлат. effulguratio)
осветљавање, просветљавање; севање, севка-
ње, заблиставање. ехинодермити (грч. echïnos
јеж, dèrma кожа) зоол.
бодљокошци. ехиноиди (грч. echlnos, eidos
облик) Т. ЗООЛ. мор-
ски јежеви, јабучасте морске животиње са бо-
дљикама и кречном љуштуром. ехивококус
(грч. echìnos, kókkos зрно, бобица)
зоол. јетрена тракуља, готован који живи по-
најчешће y јетри, a ређе y мозгу или бубре-
зима човечјим, прелази са пса (жедњак, ко-
мушка, мехурица, пасја глиста, клобучаста
глиста, комушасти црв). ехинофталмнја
(грч. echïnos, ophthalmós око)
мед. запаљење очију. ехинус (грч. echïnos)
јеж; морски јеж; арх. украс
на јонским стубовима испод абакуса. Ехо
(грч. Echo) миш. нимфа која ce, од жалости
због несрећне љубави према лепом Нарцису,
толико разболела и ослабела да je, напослет-
ку, могла да понавља само последњи глас ре-
чи; отуда: ехо. ехо (грч. êchô звук, тон, шум)
1. понављање зву-
ка одбијањем звучног таласа од неке површи-
не; тако настали звук; одјек; 2. сигнал одби-
јен од радарског циља, a који ce приказује на
екрану радара као светлећа тачка; 3. тихо
поновљена музичка фраза; 4. двоструки сиг-
нал, одбијени сигнал који производи двостру-
ку слику на ТВ екрану. ехограф (грч. èchô,
grâphô) ypebaj за аутомат-
ско бележење дубине мора. ехографија (грч.
êchô одјек, grâphô пишем) мед.
болестан нагон да ce написане речи понове
више пута једне за другим. ехоизам (грч.
echo) ономатопеја. ехокинезија (грч. echo,
kfnësis кретање) шд. бо-
лесно стање y којем болесник мора више пута
да понови исте покрете; уп. ехомимија.
ехолалија (грч. ëchô, laliâ говор) болесно стање
y којем особа аутоматски понавља речи које
чује y својој околини; уп. ехофразија.
ехолокација (грч. echo, лат. locus место) избега-
вање препрека помоћу ултразвукова, код сле-
пих мишева; оријентисање помоћу радара.
ехолот (грч. ëchô, нем. Lot) справа за мерење
морских дубина звуком, звучни дубиномер.
ехоматизам (грч. êchô, mâtos тражење,
истражи-
вање) мед. болесни нагон за понављањем зву-
кова и речи.
ехометар (грч. écho, métron) инструмент за ме-
рење трајања звукова и утврђивање њихових
интервала и односа. ехометрија (грч. êchô,
metrîa) мерење звука, је-
ка, одјека, гласа. ехомнмија (грч. ëchô,
mïmos подражавање) мед.
болесно стање y којем болесник мора да по-
нови покрете који ce изврше y његовом при-
суству; уп. ехокинезија. ехопраксија (грч.
ëchô, praxis радња, поступак)
мед. в. ехокинезија. ехоскопа (грч. ëchô,
skopéo посматрам) мед. уа.
аускултација.
ехоскопиј(ум) (грч.) мед. слушалица, стетоскоп.
ехосондер (грч. echo одјек, фр. sonder испитати,
мерити, заронити) урећај који помоћу звука
открива предмете y мору; користи ce и на ри-
барским бродовима за откривање јата риба.
ехофразија (грч. echo звук, тон, шум, phrâsis
говорење, израз) мед. болесно стање y којем
особа бесмислено и непотребно понавља поје-
дине речи или читаве реченице које чује y
својој околини; уп. ехолалија. ешак (арап.)
узбуђеност, екстаза. ешалон в. ешелон.
ешампирати (фр. échampir) с.шк. светлошћу и
сенчењем појачати слику на њеној основи.
ешапада (фр. échappade) погрешан потез, погре-
шаи зарез код бакрорезаца (када ce резаљка
оклизне па оде устрану); фт. несталност, по-
вршност, брзоплетост. ешарпа (фр. écharpe)
eoj. официрски опасач као
знак дежурства или какве друге, нарочито све-
чане, дужности; појас, тканица, опасач; коси
ударац; узани шал од флора или сличне мате-
рије; пуцати ан ешарп (фр. en écharpe) пуца-
ти косо (или: са стране, збока). ешафо (фр.
échafaud) скела, губилиште, гиљо-
тина; смртна казна. ешафодажа (фр.
échafaudage) подизање (или:
грађење, намештање) скеле; вој. скела, скела
од коња.
ешво (фр. écheveau) в. еше. еше (фр. échée)
повесмо; француска мера за ко-
нац = 1000 m; ешво. ешеанс (фр. échéance)
трг. доспелост, рок
плаћања менице. ешек (фр. échec) 1. шах;
удар, пораз, неуспех,
штета, губитак; (échecs) ол. игра шаха, фигуре
за шах.
ешек (тур. esek) 2. магарац. ешеклук (тур.
eseklik) магарећи посао, магаре-
ћа посла, магарештина; несташлук. ешел (фр.
échelle) лествица, музичка скала; геогр.
мерило по коме ce израђује неки цртеж, разме-
ра; ПЛ. главна трговачка места и стоваришта
на Истоку. ешелон (фр. échelon) пречага на
лествама; фт.
ступањ, степен; ан ешелон (фр. en échelon) eoj.
постепено, помало, тј. y мањим одредима, је-
дан за другим (маршовати или наступати).
ешелонирати (фр. échelonner) eoj. распоредити
трупе по ешелонима. ешикје (фр. échiquier)
шаховска табла; вој. рас-
ешкиле 301 ешофирати
 поред трупа као на шаховској табли, где зад-
њи одреди заузимају празнине y предњим
одредима; ан еишкје (фр. en échiquier) вој. на-
ступати или повлачити ce као на шаховској
табли.
ешкиле (арап.) прил. радо, драге воље, сљубављу.
ешкудо (порт. escudo) новчана јединица Порту-
галије и Зеленортских Острва, = 100 сента-
eiiiKVT (мађ. esküdt клетвеник) сеоски судија,
поротник;заповедник.
ешофиран (фр. échauffer) загрејан, раздражен;
изведен из стрпљења.
ешофирати (фр. échauffer, лат. calefacere) за-
грејати, распалити, раздражити, наљутити,
извести из стрпљења, направити нестр-
пљивим.
 ж
Ж, ж осмо слово наше ћирилице, тридесето наше
латинице (2, 2).
жабо (фр. jabot, лат. gibba) мушки и женски ук-
рас од муслина или чипке који ce носи преко
кошуље y виду пластрона.
жад (фр. jade) бубрежни камен, нефрит врста
минерала од којег ce израђују украсни пред-
мети, полудрагуљ.
ж'адуб (фр. j'adoube) израз који ce, no шахов-
ским правилима, употребљава када играч само
додирне али не покрене фигуру.
жакар (фр. jacquard) платнена тканина израђена
на Жакаровој машини.
Жакарова машина механички разбој за израду
нарочито финих тканина, назван по пронала-
зачу, лионском ткачу, Жозе-Мари Жакару
(Ј.-М. Jacquard, 1752-1834).
жаке (фр. jacquet) в. жаконет.
жакерија (фр. jacquerie) сељачка буна y север-
ној Француској 1358. год., којој je био циљ
уништавање племства (названо по називу Jac-
ques bonhomme, тј. будалина Жак, како су пле-
мићи презриво звали сељаке); отуда: сељачка
буна, побуна сиромашних сталежа против бо-
гатих.
жакет (фр. jaque, jaquette) дугачак мушки црни
капут (за свечаније прилике); кратак женски
горњи капут; дечји капутић.
жаконет (фр. jaconat) врста источноиндијског,
већином глатког муслина; жаке.
жалон (фр. jalon, galon, gaulon) вој. колац за
одме-равање одстојања, тачка смера, правца;
ко-чић за премеравање, премерни кочић са
бар-јачићем.
жалузан (фр. jaloux, нлат. zelosus, грч. zêlos)
љубоморан, ненавидан, завидљив, који гледа
попреко, нерасположен, суревњив.
жалузија (фр. jalousie) љубомора, суревњивост,
завидљивост; решетка на прозору (која ce ста-
вљала из љубоморе да би спречила радознале
погледе), витак прозорски капак, завеса од
танких дашчица; жалузина.
жалузина (фр. jalousie) в. жалузија.
жалфија (лат. salvia) бот. зељаста биљка, мири-
шљавих листова и цветова, Salvia officinalis;
употребљава ce y лекарству.
жанбажа (фр. jambe, jambage) грађ. темељни зид,
зид темељац; довратак.
жавдарм (фр. gens d'armes, gendarm)
првобитно, y Француској: коњаник y
тешком оклопу;
доцније: назив за поједине коњичке пукове; y
бившој Југославији: чувар јавног поретка и
безбедности, полицајац, редар, позорник,
пандур; жандар карташка игра, карта (пуб,
дечко, доњак).
жандармернја (фр. gendarmerie) y бившој Југо-
славији и данас y многим земљама - на вој-
ничкој основи организоване трупе за одржава-
ње јавног поретка и безбедности.
жанр (фр. genre) род, врста; начин писања, стлл;
дерније жанр (фр. dernier genre) последња мо-
да; жанр-слика слика која приказује призор
или радњу из свакидашњег живота (за разлику
од историјске слике, чији je предмет неки
историјски догађај); жанр-уметност умет-
ност која приказује јединку као представни-
ка своје врсте y кругу делања које карактери-
ше ту врсту (била y моди y XIX в. y свим
европ-ским земљама).
жара (итал. giara) 1. посуда (од земље, камена или
метала) за држање и чување уља, вина, жита и
др., ћуп; врч; 2. кутија с малим отвором на
горњој страни за убацивање новаца, куглица
и сл., касица; 3. суд с пепелом покојника,
урна; 4. котарица, корпа, кошарица.
жаргои (фр. jargon, тал. igergone) 1. покварен
(или: неразумљив, погрешан) говор; нарочит
говор, посебан говор неког друштвеног реда;
особеност једног говора; 2. ситно, као чиоди-
на глава, хијацинту слично камење жуте и
љубичасте боје (употребљава ce за украс).
жардивијера (фр. jardinière) вртарка, баштован-
ка; сталак, сточић за цвеће; вез на запонцима
и колиру.
жбир (итал. sbirro, шп. esbirro) раније y Италији,
нарочито y црквеној (папској) држави: војнич-
ки организовани стражари и пандури ; код нас ce
употребљава y значењу: ухода, шпијун.
ждановизам (према совјетском политичару А.
А. Жданову, 1896-1948) поступањеујавномжи-
воту, особито y области уметности, науке и
културе, y духу крутих, догматских начела;
бездушни однос према слободи уметничког
стварања и самим ствараоцима.
же (фр. jeu) игра, играње, шала.
желатин (фр. gélatine, лат. gelare следити; следи-
ти ce) чисто туткало, чисти лепак, без боје и
укуса, који ce добија кад кувамо y води кости,
кожу, крвне судове и рскавице; пихтије, ладе-
тина.
желе
желе (фр. gelée, итал. gelata) воћни сок укуван са
шећером који ce, зато што садржи пектинске
супстанце, при хлађењу стеже и спихтија,
сулц; сок од раскувана меса спихтијан, пихти-
је, ладетина.
женантаи (фр. gênant) досадан, тегобан, мучан,
неприличан, незгодан; који ce устеже, стид-
љив, снебивљив.
Женевска конвенција међународни уговор, скло-
пљен 22. VIII1864. y Женеви, y циљу
побољша-ња судбине рањених и болесних на
бојном пољу; овај уговор, обновљен и
допуњен 6. VT1906, протеже ce на неговање
и заштиту болесних заробљеника, a
потписало га je мно годржава.
ПослеПсветскограта, 12. VIII1949, донете су
четири нове Женевске конвенције: 1.
Конвенција за побољшање положаја рањени-
ка и болесника y оружаним снагама y рату, 2.
Конвенција за побољшање положаја рањени-
ка, болесника и бродоломника оружаних снага
на мору, 3. Конвенција о поступању са рат-
ним заробљеницима, 4. Конвенција о заштити
грађанских лица за време рата.
женерал (фр. général) вој. в. генерал; женерал ан
шеф (фр. général en chef) врховни командант,
главнокомандујући.
женералан (фр. général) в. генералан; ан
женерал (фр. général) уопште.
женерозан (фр. généreux, лат. generosus) в. гене-
розан.
женерозитет (фр- générosité) в. генерозишет.
женес (фр. jeunesse) младост, младићко доба;
омладина, младићи, млад свет; женес доре
(фр. jeunesse dorée) „златна омладина" богата
ројалистичка омладина за време француске
револуције; отуда: лакомислена омладина из
отменог света.
женијалан (фр. génial) в. генијалан.
женирати (фр. gêner) стешњавати, сметати, огра-
ничавати; женирати ce устезати ce, уструча-
вати ce, стидети ce.
женшен (нлат. Panax ginsen) в. гинсенг.
жерант (фр. gérant) трг. пословођа, деловођа,
представник трговачке фирме; одговорни
уредник или представник уредништва (редак-
ције) неког листа.
жерве (фр. gervais) врста масног француског сира
названог по првом произвођачу Жервеу (Ger-
vais).
жерминал (фр. germinal, лат. germinare клијати)
месец клијања, седми или први пролећни ме-
сец y француском републиканском календару,
од 21 (22) марта до 18 (19) априла.
жерсеј (фр. jersey) врста плетене свилене мате-
рије за хаљине.
жетон (фр. jeton) тантуз за обрачун, за коцку;
шии. штампарски лењир за мерење текста.
жиг (фр. gigue, ital. gige) живахан француски
плес y 8/8 такта и музички комад као пратња
за тај плес; гиг.
жиголо (фр. gigolo) млад човек који углавном
живи од љубавних веза са старијим имућнијим
госпама; професионални играч који даје ча-
сове играња по кућама.
303 жиро
Жидов (лат. Judaeus Јудејац) y неким језицима
погрдно име за Јеврејина.
жиле (фр. gilet) прслук, прсник, јелек; хазардна
игра са картама.
жилет ножић за бријање (назван по имену прона-
лазача, Gillete, 1855-1932).
жип (фр. jupe, нлат. јирра, итал. giubba) кратак,
нарочито женски, део одела, прслуче, јелече,
стезник; доња сукња.
жип-килот (фр. jupe-culotte) шалвараста сукња,
шалваре.
жипон (фр. jupon) доња сукња.
жирадо в. жирарди-шешир.
жиранда (фр. girande, лат. gyrus) водоскок са
много цеви из којих водени млазови скачу
увис и, због ваздуха затвореног y цевима, пра-
ве велик шум; велики ватрени точак који сипа
искре из ракета; ватромет код кога y исти мах
суне увис много ракета y разним правцима.
жирандола (фр. girandole, итал. girandola) успра-
ван свећњак на кракове; ватрени точак, ва-
трено сунце (у ватрометима); нарочито: чуве-
ни ватромет који ce приређује о великим
празницима, y Риму, када по хиљаду ракета
наједном полети увис; обоци, минђуше од
драгог камена, дијаманта.
жирант (итал. girante) трг. лице које меницу, на
себе вучену (трасирану), преноси на неког
другог, преносилац менице; индосант.
жирарди-шешир по бечком глумцу Александру
Жирардију (Girardi) назван пљоснати сламни
шешир; жирадо.
жирасол (фр. girasol) драги камен, један од нази-
ва за опал; сунцокрет.
жират (итал. giratario) трг. лице на које ce мени-
ца преноси; жиратар, индосаШар; супр.: жи-
рант.
жиратар (итал. giratario) трг. в. жират.
жиратор (итал. giratario) трг. лице на које ce пре-
носи меница.
жирафа (фр. girafe, арап. zarafa, er. sor-aphe) зоол.
позната дуговрата афричка животиња; мод. вр-
ста женске фризуре; муз. врста пијана, тзв. кла-
вир-харфа; фт. мотка, висока и сува жена, ви-
сок и сув мушкарац.
жире (фр. juré, лат. jurare заклети ce) онај који
je заклет; прав. члан поротног суда, поротни
судија, поротник.
жирела (фр. girelle) зоол. врста шарене морске
рибе топлих мора, Julis vulgaris.
жири (фр., енг. jury, лат. jurare заклети ce) по-
ротни суд, порота; оцењивачки суд или одбор
за додељивање награда на уметничким, књи-
жевним, научним и сл. конкурсима, такмиче-
њима и фестивалима.
жирирати (итал. girare) трг. меницу или неко по-
траживање на неког другог преносити или пре-
нети, преписати, дозначити (таква меница зо-
ве ce жирирана меница); оцењивати као члан
комисије, жирија.
ЖИрО (итал. giro, лат. gyms, Грч. gyrÓS Круг)
трг.
оптицај новца; преписивање (или: писмени
пренос) менице или банковног потраживања са
једног сопственика на другог; место где ce
жироаутопнлот 304 жур-фикс
 трговци састају ради закључивања послова,
берза; жиро обавеза обавеза жиранта да ће
платити износ менице на којој стоји његово
име.
жироаутопилот (грч. gyrós круг, autós сам, фр.
pilote) уређај за аутоматско управљање ави-
оном помоћу жироскопа.
жиро-банка (итал. giro, фр. banque) трг. банка y
којој ce новац преноси са једнога на другог
простим дописивањем и отписивањем.
жироклинометар (грч. gyrós круг, kh'nô нагибам,
métron мера) авиј. апарат који аутоматски по-
казује сваку промену нагиба, односно тежњу
за нагињањем y току лета.
жиронда (фр. gironde) умерена републиканска
странка за време велике француске револуци-
је (1791-1793), названа по томе што су вођи те
странке били из департмана Жиронда.
жнрондисти (фр. girondins) ПЛ. присталице
жирон-де (они су такође гласали за смрт
краља Луја XVI, али су гледали да га, апелом
на народ, спасу); 2. јуна 1793. оборили су
ихјакобинци, a 31. октобра већ je 21
жирондист био гиљоти-ниран.
жироплан (фр. gyroplane) авиј. моторни ваздухо-
плов код кога ce, сем елисе на предњој стра-
ни, поставља елиса и изнад крила, са циљем да,
обрћући ce око усправних осовина, омогући
стрмије узлетање и слетање.
жнро-пословн активни краткорочни банкарски
послови y којима банка на захтев свог комин-
тента жирира његове менице.
жироптер (грч. gyrós круг, pterón крило) аеиј. ваз-
духоплов тежи од ваздуха са крилима изнад
трупа која ce обрћу око вертикалног, усправ-
ног стуба, има истовремено својства и авиона
и хеликоптера.
жиро-рачуи (итал. giro) рачун на коме правна ли-
ца држе своја новчана средства код банке.
жироскоп в. гироскоп.
жискобутизам (фр. jusq-au bout до краја) поли-
тика која иде y спровођењу својих циљева до
крајњих граница, политика реванша и освет-
ничког рата, политика непомирљивости.
житије (стсл.) животопис светаца, хагиографија;
опис нечијег живота уопште, биографија; до-
живљаји из нечијег живота. жовијалан (фр.
jovial, итал. gioviale, лат. Jovialis)
рођен под Јупитром, тј. под срећном плане-
том; отуда: ведар, радостан, весео, веселе на-
рави. жовнјалност (фр. jovial, лат. Jovialis који
ce тиче
Јупитера) веселост, раздраганост. жонглер
(фр. jongleur, лат. joculator шаљивчина)
y средњем веку: музичар или свирач који je
пратио трубадура; доцније: комедијаш, лакр-
дијаш, пајац; опсенар, вештак који баца увис
па дочекује лопте, ножеве, бакље и др.; вара-
лица, измотавало. жовглерија (фр. jonglerie)
комедијаштво, опсе-
нарство; превара, варање. жонглнрати (фр.
jongler) показивати вештине,
опсенарити; бацати y исто време увис више
ствари па дочекивати их y руке; фиг. измотава-
ти ce. жоржет (фр. georget) танка свилена
тканина зрна-
сте површине; употребљава ce за фине женске
хаљине; такође: креп-жоржет. жрец (рус.)
многобожачки, пагански свештеник;
фт. истакнути, утицајни представник култур-
ног или јавног живота. жужу (фр. joujou,
jouer) врста играчке. жуисанс (фр. jouir,
jouissance, лат. gaudere) ужи-
вање, наслађивање; прав. уживање, употреба;
безобразна песма. жур (фр. jour, итал.
giorno, нлат. jornus) дан;
послеподневна седељка и забава. журнал
(фр. journal, итал. giornale, нлат. jornale)
дневник, деловодник; дневник, дневни лист,
часопис, новине; модни лист; филмски пре-
глед; трг. дневни бележник, дневник, штраца.
журвалист(а) (фр. journaliste) новинар, онај ко-
ји живи од новинарства; писар дневничар;
дневничар уопште. журналистика (фр.
journal) новинство, новинар-
ство.
журвата (итал. giornata) надница, дневница.
жур-фикс (фр. jour fixe) y отменим кућама:
утвр-
ђени дан примања y недељи када ce може доћи
y посету и без позива, дан примања.
 3
3, з девето слово наше ћирилице, двадесет деве-
то наше латинице (Z, z); астр. Z = положај
зениШа, z = зенитна даљина; маш. z = трећа
oca y просторном праволинијском координат-
ном систему, oca апликата. забејизам в.
сабејизам. забијци вл. в. сабејци. завије (арап.)
осама, самица, испосничка ћели-
ја, манастир; сиротињски дом код муслимана.
загар (тур. zagar, мађ. agâr) ловачки пас, хрт,
огар. заира (арап. dähirä, тур. zahire) храна,
резервна
храна.
зајим (арап. zaïm вођа) в. зијамет. зак (хол.
Zak, нем. Sack) стара холандска мера
за жито = 83,4 1.; холандски назив за хекто-
лишар.
залф (арап). в. зарф. замбо (шп. zambos) мелез
рођен од америчких
Црнаца и Индијанаца. замет (тур. zähmet)
труд, напор, терет, тегоба,
мука, напоран рад. зампт (тур.) назив y
неким нашим крајевима за
арапску гуму. занана (перс. zananeh)
одељење за жене y кући
обичних Персијанаца. занат (арап. san'at,
тур. sanat) мајсторија, веш-
тина; обрт. зани (итал. zanni) лакрдијаш,
пајац, опсенар (у
итал. комедији); в. буфон. запатеадо (шп.
zapateado) прилично слободан
шпански плес, при коме ce такт удара ци-
пелом. запт (арап. dopt, тур. zapt.) 1. стега,
дисциплина;
2. заустављање даха y прсима код астматича-
ра; 3. прав. секвестрирање, заплењивање.
заптија в. запчија. запчија (тур. zaptiye, apan.
dabtiyyä) управник,
гувернер; онај који одржава ред и дисциплину,
стражар, редар; заптија. зар (apan. izär,
тур. zar кожица, опна) 1. вео,
копрена коју y неким крајевима носе преко
лица муслиманске жене; завеса, застор; 2. коц-
ка y неким играма; срећа y игри. Заратустра
(стперс. Zarathustra) учитељ мудро-
сти код старих Персијанаца и оснивач једне
дуалистичке религије (660 - око 580. г. пре н.
е.); постоје два принципа, два духа: добри дух
(Ахримаразде) и зли дух (Ахриман). Ахрима-
раздеу помажу шест добрих духова: Истина,
Доброта, Мудрост, Власт, Здравље и Дуговеч-
ност, a Ахриману два: Лаж и Гнев. Његово
учење одржало ce до данас код Гебара y
Перси-
ји и Индији; Зороастер, Зердушт. зарзуела
(шп. zarzuela) старински позоришни
комад y коме ce смењују говорне и музичке
тачке, врста оперете. зарф (apan. zarf, тур.
zarf посуда) дух, вештина,
оштроумност; елеганција; корице, замотак;
украшена метална чашица y којој, при служе-
њу кафе, стоји филџан.
захмет (тур. zähmet, apan. zahmä) труд, мука.
збаљо (итал. sbaglio) трг. омашка, грешка; по-
грешка y рачунању; поправка грешке дава-
њем одштете. збићен (рус. збитенБ) руско
народно пиће од
воде, меда и каранфилића, које ce пије као
чај. зборзо (итал. sborso) трг. издатак,
исплата, узи-
мање унапред, аконто. звекир (тур. zekir)
метални предмет за лупање y
врата, обично y облику прстена, алке, колута.
згвардио (итал. sguârdio) највиши суд реда мал-
тешких витезова, коме je подложан и сам ве-
лики мајстор. зграфито (итал. sgraffito)
моловање гребењем
на голом кречу или гипсу. згура (итал. scoria)
шљака. здењозо (итал. sdegnoso) муз. пркосно,
срдито,
нерасположено; кон здењо. здрућоландо
(итал. sdrucciolando) муз. клизећи
преко дирки. Зебаот (хебр. zebaoth) ПЛ.
небеске чете, тј. сва
небеска тела, звезде, свет; отуда: Бог Зебаот
(код нас, по старословенском и новогрчком
изговору: СаваоШ). зебра (шп., порт. zebra,
итал. zebro) зоол. животи-
ња из рода коња, са лепим пругама по телу,
живи y Африци, афрички магарац; зебра-дрво
палмово дрво са шарама; фиг. белим пругама
обележен пешачки прелаз. зебу
источноиндијска и афричка врста домаћег
бивола; Индуси га поштују као свету живо-
тињу.
зевзек (тур. zevzek) блесавко, глупак. Зевс
(грч. Zeus) миш. најстарији и најпоштова-
нији бог код старих Грка, отац богова и људи,
бог неба, небеске ватре (муње) и светлости,
озбиљни, свемоћни и свезнајући господар
света, праизвор правде и поретка, заштитник
Зедекиљ 306 зефнр
 дома, града и гостопримства, спасилац и осло-
бодитељ од зла (код Римљана: Јупитер).
Зедекиљ (хебр. Zedekiel) миш. анђео божанске
правде код Јевреја. зеилитоид (грч. zeiâ жито,
Uthos камен, eidos вид,
облик) житни камен, тврда материја која ce
справља од жита и од које ce, растварашем и
прекувавањем, добива пиво. зеин (грч. zeiâ
жито) хем. особен биљни састојак,
добива ce од семена zea mays (кукуруза).
зејтин (арап. zäytün, тур. zeytin) маслина, уље.
зејтинлик (арап.-тур. zeytinlik) маслињак; крај
код Солуна са гробљем српских војника, умр-
лих и погинулих y борбама на солунском
фронту, 1915-1918. зек (рус. заклгоченнБШ
затвореник) шатр. роби-
јаш; израз из „Архипелага Гулаг" А. И. Сол-
жењицина (р. 1918), пренет и y српску књижев-
ност (Борислав Пекић, р. 1930). зекат (арап.
zäkä(t)) в. зекијат. зекијат (арап. zäkä(t))
четрдесети део прихода y
новцу и сваки четрдесети комад ситне стоке
који, по прописима Корана, треба давати на
помагање сиротиње, врста муслиманског вер-
ског пореза; зекат. зеленкада (перс.-арап.,
тур. zerrin kadeh златна
чаша) бот. баштенска луковична биљка левка-
стих, миришљавих цветова, белих и жутих;
нарцис. зелоза (грч. zêlos, zëlôsis) ревност,
усрдност,
марљивост, вредноћа, жар. зелозо (итал.
zeloso, грч. zêlos) муз. усрдно, са
жаром, ватрено. зелот (грч. zëlôtës такмац,
подражавалац) члан
екстремне јеврејске народне странке која ce,
између 66-70. н. е., побунила против Римљана;
фиг. онај који с нетрпељивошћу прима су-
протно мишљење, нарочито y религијским и
другим питањима. зелотизам (грч. zëlôtës)
претерана ревност, не-
трпељивост (нарочито y верским и црквеним
стварима); уи. зелот. зелотшшја (грч.
zëlotypfa) љубомора, завист;
страсна ревност, претерана ревност, нетрпе-
љивост. земан (арап. zämän, тур. zeman)
време; век, сто-
леће; смрт, умирање. зембил, зембиљ (перс.
zenbil, тур. zembil) торба
израђена од рогоза, трске, платна, коже и сл.,
која обично служи за ношење намирница.
Земзем (арап. Zämzäm) свети бунар y Меки ко-
ји je, no прастарој арабљанској легенди, сам
Бог створио; муслимани сматрају воду са тога
бунара чудотворном. земство (рус.
земство) обласна или среска
скупштина y царској Русији, установљена ре-
формом од 1864. год.
зен в. зенизам.
зенана (перс. zenaneh) в. занана. зен-будизам в.
зенизам. зенд (перс. zend) стари персијски
језик, онај
којим je написана Зенд-Авеста, најстарији
ирански језик (спада y групу аријских језика).
Зенд-Авеста (перс. zend vasta) „жива реч", света
књига зендског народа, тј. старих Персијана-
ца и њихових потомака - Парза и Гебара, - y
којој je изложено религиозно-филозофско
учење Заратустре.
зенђил (тур. zengin) имућан, богат.
зенђилук (тур. zenginlik) богатство, благостање.
зенизам (зен - јапански изговор кинеске идео-
грамске транскрипције санскртског термина
dhyâna - на кинеском ö'an - који означава
медитацију, самопонирање) филозофија јед-
не, y V веку y Кини основане, a y XIII преса-
ђене y Јапан, будистичке секте, која спаја y
себи таоистичке и будистичке идеје; одбаци-
вање књишког знања и, нарочито, наглашава-
ње размишљања; сваки човек носи божанство y
срцу.
зенит (арап. samt) највиша тачка на небу, она
која стоји вертикално над теменом посматра-
чевим; фт. највиша тачка, врхунац чега; супр.
надир.
зениталан (арап.) који ce налази y зениту, тј.
тачно над теменом посматрача, нпр. зенитал-
на звезда.
зенитизам југословенски уметнички покрет на-
стао поч. двадесетих година; под утицајем ок-
тобарске револуције гајио дух интернациона-
лизма и револуционарности y борби за новог
човека посредством нове уметности (назив по
часопису Зенит, међународној ревији за но-
ву уметност, уредник Љ. Мицић, 1895-1971);
угасио ce 1926. године.
зеолити (грч. zéô, кључам, lfthos камен) ПЛ. мин.
група већином белих, сјајних и лиснатих ми-
нерала, углавном силикати са водом, натрију-
мом и калијумом; зеолитне плоче грађ. незапа-
љиве плоче за покривање грађевина.
зеп (енг. zap, ономатопејски израз за мењање
ТВ-канала даљинским управљачем) пребаци-
вање телевизијског програма с једног на дру-
ги канал.
зера (тур. zerre, apan. därrä, фр. zéro) неки ве-
ома мали мрав; сићушни делић, трунчица;
код нас: нешто врло мало и ситно; нема ни
зере, нема ништа.
зердав (тур. zerdeva, перс. zerd) зоол. самур.
зердаст (перс. zerd) жут, плаве косе, блед, ша-
франасте боје.
зердеилија (тур. zerdali) врста ситне и слатке
кајсије са горком језгром.
Зердушт (перс.) в. ЗараШустра.
зеро (фр. zero) нула, ништица.
зететика (грч. zëtéô тражим, истражујем; питам)
вештина да ce помоћу вештог постављања пи-
тања дође до истине (метод Сократов).
зеугма (грч. zeugma мост, ћуприја; јарам) реш.
фигура при којој ce један предикат (глагол),
који заправо припада само једном субјекту,
односи на више субјеката, или кад ce субјекат
који припада само једном предикату односи
на два или више предиката, нпр.: „Моје очи
гледају на праведнике, a уши на њихове ва-
паје."
Зеус (грч. Zeus) мит. в. Зевс.
зефир (грч. zéphyros) западни ветар, благ и про-
зехер 307 зоетроп
 хладан ветрић, поветарац (весник пролећа);
миш. бог ветра код старих Грка, син Астреја
и богиње Eoe (код Римљана: Фавонијус); трг.
фина муселинска тканина, нарочито за ко-
шуље.
зехер (перс. zehr, тур. zehir) отров. Зигија (грч.
Zygós) мит. богиња брака код ста-
рих Грка, надимак Јунонин. зигоза (грч.
zygösis) зоол. сљубљивање. зигома (грч.
zygoma) тшш. јабучна кост, јаго-
дична кост, јагодичњача. зигоматичан (грч.
zygoma) ашт. јагодичњачни,
јагодњачни, који припада јабучној или јаго-
дичној кости. зигоморфан (грч. zygós јарам,
morphë облик)
анаш. овако ce назива грађа неког организма
када ce може само једном равни поделити на
симетричне половине, нпр. код змије, листа
љубичице и др.; зигоморфан цвеШ бот. симе-
тричан цвет. зигостат (грч. zygostatéô
теразијама мерим)
онај који мери, који испитује тежину метал-
ног новца. зигот (грч. zygón спој, веза)
физиол. оплођено
јаје, које постаје спајањем јајне ћелице и
спермашозоида, односно спајањем мушког и
женског гамета. зигурат (асирско-
вавилонски zikkuratu врх, врху-
нац) врста степенасте пирамиде-храма грађене
y старом Вавилону; једна од таквих пирамида
позната je као Вавилонска кула. зијамет
(тур. ziamet, apan. zää'ma) војнички фе-
уд са годишњим приходом од 2000 аспри нај-
мање; сопственик таквог феуда зове ce зајим.
зијафет (тур. ziyfet, apan. diyäfä) гостољуби-
вост, дочек госта, гозба, част; кад му видиш
кијафеш дао би му зијафет, кад га видиш
како je лепо одевен, примио би га y кућу као
госта (тј. : преварио би ce човек када би неко-
га ценио само по спољашњем изгледу). зикр
(тур. zikir, apan. dikr) спомињање Бога код
муслимана; верски обреди дервиша. зиле
(перс. zii, тур. zii) 1. две округле плочице, y
облику тањирића, које звече ударањем једне
о другу; служе као саставни делови дефа и да-
ира, или као самостални музички инструмент;
чинеле, кастањете; 2. прапорац, звонце.
зима (грч. zymë) квасац, кисело тесто. зимаза
(грч. zymë) биол. скуп фермената који
изазивају анаеробни распад угљених хидрата
(при врењу и гликолизи). зимичан (грч.
zymoö мешам са квасцем, zymë
квасац) који je настао услед превирања, ки-
сео, ускисео. зимоген (грч. zymë, -genês,
gignesthai родити ce,
настати) који ствара и изазива врење, који
производи врење. зимоза (грч. zymë) хем.
промењивање органских
тела под утицајем фермената, врење; фер-
менШација.
зимозе (грч. zymosis врење) ПЛ. хем. в. енцими.
зимозиометар (грч. zimë, métron мера) инстру-
мент за мерење различитих степена врења
(ферментације).
зимологија (грч. zyme, logfa) хем. наука о врењу,
тј. о растварању органских супстанција y јед-
ноставније спојеве под утицајем фермената
(микроскопски ситних гљивица које својим
развијањем проузрокују врење). зимотехнија
(грч. zymë, téhnë) в. зимоШехника. зимотехника
(грч. zymë, tehnikë) вештина изази-
вања и искоришћавања врења, наука о при-
вредном искоришћавању врења или фермен-
тације, нпр. y производњи пива, шпиритуса,
сирћета и др. зимотикум (грч. zymë) хем.
средство за изазива-
ње врења, ферменаш, енцим. зимотичан
(грч. zymôtikos) који изазива врење;
зимотичне болести ранији чест назив за ин-
фекционе болести. зимургија (грч. zymë,
zymurgia) хемија врења,
наука о врењу.
зиндан (тур. zindan, nepc. zindän) тамница.
зиндикити (арап.) ПЛ. слободоумници и атеисти
код мухамеданаца. зип (енг. zip) в.
рајсфершлус. зиратити (apan. ziràa') обрађивати
земљу, орати. зиратни (арап.) земљораднички,
орачки, за ора-
ње; зиратна земља, земља добра за орање,
ораница. зитогала (грч. zythos јечмено пиво,
gala млеко)
хем. пивска и сирћетна сурутка. зитопеја (грч.
zythos, poleïn правити) справља-
ње пива, кување пива. зитос (грч. zythos)
пиће справљено путем вре-
ња, пиво; сирће. зитотехника (грч. zythos,
technikë вештина) веш-
тина кувања пива, кување пива. зифт (тур.
zift) црна гар од дувана на унутраш-
њој страни чибука, луле, муштикле и сл.
зихер (нем. sicher сигуран) поуздан, сигуран.
зихераш (нем. sicher) назив за неког који иде на-
сигурно, без ризика.
зихерица (нем. sicher сигуран) в. зихернадла.
зихернадла (нем. Sicherheitsnadel) спучаница,
спучаљка, спуча, скопчаница, игла осигурача,
осигурачица. зицер (нем. Sitzer) положај y
игри билијара из
којег ce може постићи сигуран погодак.
зицфлајш (нем. Sitzfleisch) фт. стрпљење, дуго
напорно учење или други рад. злот (пољ.
zlot) новчана јединица Пољске =
100 гроша. зоантропија (грч. zöon животиња,
ânthrôpos чо-
век) мед. врста лудила y којем човек
уображава
да ce претворио y неку животињу. зограф
(грч. zôgrâfos) сликар икона, иконо-
писац. Зодијак (грч. zódion животињица;
слика, лик)
астр. „Животињски круг"; овако ce зову, још
од најстаријих времена, звезде које ce налазе
на еклипШици и које су подељене на дванаест
јата y том кругу, назване већином животињ-
ским именима (Ован, Бик, Близанци, Рак,
Лав, Дева, Теразије, Шкорпија, Стрелац, Ко-
зорог, Водолија, Рибе). зоетроп (грч. zoé
живот, tropê обрт) оиш. в. зоо-
троп.
зоиднофилија 308 зоономиј
а
зоиднофилија (грч. zöidfon животињица, phileo
волим) бот. преношење полена помоћу живо-
тиња (инсеката); зоидиофилне биљке оне чи-
ји полен преносе животиње, нарочито ин-
секти.
зоизам (грч. zoê живот) живот животиња, живот-
ни процес код животиња.
Зоилос (грч. Zöilos) грчки говорник из Амфипо-
ла, y Тракији, живео y III веку пре н. е., познат
као пакостан критичар Хомерових песама,
због чега ce и данас његовим именом обележа-
ва пакостан критичар и кудилац.
зоичан (грч. zóikós животињски) животињски,
који потиче од животиња; животни, који одр-
жава живот, који храни.
зојатрија (грч. zôon, iatrefa лечење) марвено
лекарство, лечење животиња, ветеринарска
медицина.
зојатрика (грч. zöon, iatrefa) в. зојатрија.
Зомби (из афричке митологије) 1. биће запо-
седнуто другом особом путем магије, тако да
Зомбијевим телом располаже чаробњак; 2.
личност из стрипа.
зоиа (грч. zòne) „појас", сваки део лоптине по-
вршине који je затворен између два паралел-
на круга; нарочито: климатске зоне Земљине
површине које су затворене између упоредни-
ка (жарка, умерена, хладна, суптропска зо-
на)\ круг, област; друштвена класа; мед. поја-
вљивање ситних мехурића само на једној по-
ловини тела или дуж појединих нерава, праће-
но сврабом и неуралгичним болом.
зонар (грч. zônê, zônârion) појас од црне коже
који су Јевреји и хришћани морали носити
око тела да би ce могли разликовати од Ту-
рака.
зоничан (грч. zòne) појасни, који ce тиче Зем-
љина појаса, који je y вези са Земљиним по-
јасом; в. зона.
зоо- (грч. zöon животиња) 1. предметак y сложе-
ницама са значењем: животиња, животињски.
зоо (грч. zöon животиња) 2. скраћен назив за
зоолошки врт.
зоогеја (грч. zöon, gè земља) животињска земља,
као коначав производ (продукат) распадања и
труљења животињских тела.
зооген (грч. zôon, genês, gîgnesthai родити ce,
настати) пихтијаста маса (желатин) која ce
добива из костију хемијским путем.
зоогеннја (грч. zôon, génos, gfgnesthai родити
ce, настати, постајати) наука о постојању
живих бића; филогенија.
зоогениј(ум) (грч. zöon, génos) в. зооген.
зоогеографија (грч. zôon, geographfa) грана гео-
графије или зоологије која проучава и опи-
сује распрострањеност животиња на Земљи.
зооглифит (грч. zöon, glyphö дубем, издубем,
урежем) геол. камен y облику животиње,
живо-тињски отисак y камену; зооморфит.
зоогонија (грч. zöon, gfgnomai рађам ce, наста-
јем) рађање живих младунаца.
зоограф (грч. zöon живо биће, grâphô описујем)
сликар животиња; онај који описује живо-
тиње.
зоографнја (грч. zöon, grâphô) описивање и сли-
кање животиња. зоодинамија (грч. zöon,
dynamis сила, снага,
моћ) животна способност и моћ организма.
зооемија (грч. zöon, haïma крв) епидемија код
животиња; ендемија. зооерастија (грч. zöon,
erâô жудим, желим) в. со-
домија. зооза (грч. zôôsis) оживљавање;
спасавање или
одржавање живота. зоозофија (грч. zöon,
sophi'a знање) в. зооло-
гија. зооид (грч. zöon, eidos вид, облик)
јединка y
животињским колонијама. зоојазис (грч.
zöon, iasis лечење) в. зојатрија. зоојатрика
(грч. zöon, iatrefa) в. зојатрија. зооксаитела
(грч. zöon, xantós жут) зоол. в. зоо-
хлорела. зоокултура (грч. zöon, лат. cultura)
гајење живо-
тиња. зоолатрија (грч. zôon, Iatrefa
обожавање) рели-
гиозно поштовање извесних животиња (код ве-
ћине многобожачких народа), засновано на ве-
ровању да ce y њима крију духови предака.
зоолит (грч. zöon, lfthos камен) геол. окамењена
животиња, остатак фосилних животиња.
зоологија (грч. zöon, logi'a) наука о животињама
с обзиром на њихову спољну и унутрашњу гра-
i>y, на њихове међусобне односе и односе пре-
ма осталом свету; зоозофија. зоолошки (грч.
zöon, lògos) зоологијски, који
ce односи на науку о животињама; зоолошка
станица завод за испитивање и проучавање
животињског света, нарочито морских живо-
тиња; зоолошки врт врт y којем ce подижу
и гаје животиње, ради посматрања и проуча-
вања. зоомагнетизам (грч. zöon, mâgnês
магнет) живот-
ни магнетизам, тобожњи утицај живчаног,
нервног живота једног човека на живчани,
нервни живот неког другог човека y циљу лече-
ња; зове ce и биомагнетизам и магнетотера-
иија. зооморфаи (грч. zôon, morphë облик)
који има
облик животиње. зооморфи (грч. zöon,
morphë облик) Т. твореви-
не (или: ствари) израђене y облику животиња.
зооморфизам (грч. zôon, morphë) замишљање и
представљање y облику животиња.
зооморфит (грч. zôon, morphë) в. зооглифит.
зооморфозе (грч. zöon, morphë облик) Т. геол.
окамењене животиње из ранијих геолошких
периода.
зоон (грч. zöon) животиња. •
зооним (грч. zöon, ónoma име) лингв. име које
носи животињска врста. зоонозе (грч. zöon,
nósos болест) ил. мед. заразне
болести домаћих животиња које могу прећи и
на људе који долазе y додир с њима или са
њиховим изметинама (бедреница, беснило, са-
кагија и др.). зоонозологија (грч. zöon, nósos,
logfa наука) на-
ука о животињским болестима. зоономија
(грч. zôon, nómos закон) наука о жи-
зоопалеонтологиЈа 309 зуави
 воту, о законима и начелима КОЈИХ ce тре-
ба држати да би ce очувала животна способ-
ност. зоопалеонтологија (грч. zöon,
palaiós стар,
древни, ón, óntos биће, logfa) в. палеозооло-
гија. зоопаразити (грч. zôon, parasites готован)
ол. жи-
вотињски паразиши. зоопарк (грч. zöon, eng.
park) зоолошка башта,
зоолошки врт. зоопатологија (грч. zöon,
pathos бол, logfa) в.
зоонозологија. зоопланктони (грч. zöon,
planktós који лута та-
мо-амо) животињски организми који плутају
по води ношени струјама. зоопласт (грч.
zöon, plâssô уобличавам, израђу-
јем) онај који уме да израђује животињске
облике. зоопластичан (грч. zôon, plâssô)
који ce тиче
радова зоопласШа, који садржи радове зоо-
пласта, нпр. зоопластични кабинеш или му-
зеј збирка испуњених животиња. зоопсија
(грч. zöon, ópsis виђење) мед. привиђа-
ње животиња. зоопсихологија (грч. zóon,
psyche душа, logfa)
наука о душевним појавама код животиња.
зоосперма (грч. zöon, spèrma семе) фшиол. живо-
тињско семе, семена ћелија. зооспоре (грч.
zöon, spóros семе, плод) бесполне
ћелије које врше размножавање; зооспоран-
гија орган y којем настају споре. зоотеизам
(грч. zöon, theós бог) в. зоолатрија. зоотерапија
(грч. zôon, therapei'a лечење) наука
о лечењу животиња. зоотехника (грч. zôon,
téchnë вештина) наука о
гајењу домаћих животиња и њиховом прила-
гођавању одређеним потребама.
зоотиполити (грч. zöon, typos отисак, h'thos ка-
мен) ПЛ. камење са животињским отисцима.
зоотокија (грч. zöon, tfktö рађам, tokos рађање)
рађање живих младунаца, нпр. код сисара итд.
зоотоксин (грч. zôon, toxikón отров за стреле)
отров који луче животиње вишег реда (змије,
пчеле, муве, шкорпиони и др.). зоотомија
(грч. zöon, tome сечење, резање) жи-
вотињска анатомија, анатомија животиња.
зоотроп (грч. zöon, tropë обрт, поврат) ОПШ.
ЖИВИ
точак, апарат основан на начелу закашњава-
ња светлосних утисака: на унутрашњој повр-
шини једног добоша налази ce низ слика које
представљају разне узастопне положаје јед-
ног тела које ce креће (нпр. коња y трку).
Када ce добош брзо окреће, па ce гледа кроз
прорезе на тој површини y унутрашњост, из-
гледа као да ce то тело заиста креће; стробо-
скоп. зоотропејон (грч. zöon, trephö
храним) место
где ce подижу и гаје животиње. зоофагија
(грч. zöon, phageïn) храњење месом,
месождерство. зоофармакологија (грч.
zöon, phârmakon лек,
logïa) наука о средствима за лечење болести
код животиња. зоофеноменологија (грч.
zöon, phainómenon no-
јава, logïa) наука о животним појавама код
здравих и болесних животиња.
зоофизиологија (грч. zöon, physis, logfa) наука о
животним појавама y животињском и човечјем
телу. зоофилан (грч. zôon, phflos пријатељ)
који ce
радо храни крвљу животиња (нпр. комарци).
зоофилија (грч. zöon, phileö волим) сполна на-
клоност према животињама; случај кад мило-
вање животиња изазива сполни нагон.
зоофит (грч. zöon, phytón биљка) животиња са
телом сличним биљци, полип. зоофитолити
(грч. zöon, phytón, lithos камен) ал.
геол. окамењени полипи. зоофитологија (грч.
zôon, phytón, logfa) наука о
животињама сличним биљкама, наука о поли-
пима. зоофобија (грч. zöon, phobéomai бојим
ce) мед.
болестан страх од животиња.
ЗООфор (грЧ. ZÖOn, phÓrOS, phérÓ НОСИМ) арх. СТуб
или свод који држи на себи животињу.
зоохемија (грч. zöon, chëmefa) наука о хемиј-
ским материјама y животињском телу, тј. на-
ука која испитује хемијске процесе y живом
организму. зоохигијена (грч. zôon,
hygiafnein бити здрав)
наука која проучава услове живота домаћих
животиња, њихову исхрану и коришћење ради
боље здравствене заштите, одгајивања, рас-
плођавања и др. зоохирургија (грч. zöon,
cheirurgia) вештина ле-
чења животињских рана. зоохлорела (грч.
zöon, chlorós отворенозелен,
зеленожут) биол. једноћелијска алга која живи
y симбиози са животињама; зооксантела.
зоохрезија (грч. zôon, chrësis употреба) наука о
сточарству, сточарство. зоопсихологија
(грч.) упоредно проучавање по-
нашања животиња на различитим степенима
развитка; под утицајем бихејвиоризма наста-
ла je експериментална зоопсихологија чији
je циљ да открије универзална начела пона-
шања и учења. зор (тур. zor, перс. zôr, zur),
сила, снага моћ;
насиље, бес. зоран (перс., тур.) силан,
снажан, моћан, напа-
стан, бесан. зорба (тур. zorba, перс. zör сила,
bähten играти)
буна, устанак; насиље. зорли (тур.-перс.)
јако, снажно, силно, силови-
то, жестоко. Зороастер (грч. Zôroâstrës)
грчко име за Зара-
тустру.
зорт (тур. zort, арап. dart) страх, плашљивост.
зотика (грч. zôtikë, se. dynamis) животна снага
животиња. зотичан (грч. zôtikos животворан;
жив; животињ-
ски) који живи, који унапређује живот, који ce
тиче живота. Зохар (хебр.) Књига
Светлости, најважнија
књига Кабале. Исто ce име односи на све езо-
теричне књиге које ову допуњују. зуави
(арап. ziaf, тур. zuaf, фр. zouave) ПЛ. ста-
новници округа Зуавије y покрајини Кон-
зубун 310 зухер
 стантини који су некада за новац ступали y
војну службу господара Алжира, Туниса и Три-
полиса; по њима својевремено названа фран-
цуска колонијална пешадија y Алжиру. зубун
(тур. zibin, apan. gubbä) горња хаљина са
кратким рукавима или без рукава, састоји ce
од три дела, разне величине и са украсима.
зулкаде (арап., тур. zilkade) име једанаестог ме-
сеца по муслиманском календару. зулум
(apan. zulm, тур. zulttm) насиље, угњетава-
ње; тирански поступак. зулумћар (перс.-тур.
zuliimkâr) насилник, тла-
чилац, угњетач. зулуфи (тур. zülüf, перс.
zulf) ПЛ. кудрава коса
која виси низ уво, увојци, зулови. зулхиџе
(арап., тур. zìlhicce) име дванаестог ме-
сеца по муслиманском календару. зум (енг.
zoom зујати) фош. приближавање или
удаљавање објекта помоћу сочива; аеиј. брзо
уздизање авиона.
зумба (перс. sunbe, тур. zimba) справа за
пониш-тавање таксених марака бушењем.
зумбул (перс. sunbul, тур. sümbül) бот. дивља и
баштенска луковична биљка, најчешће беле,
ружичасте или плавичасте боје, врло мириш-
љава цвета, Hyacinthus arientalis.
зурле (перс. surnâ, тур. zuma) муз. народни дрве-
ни дувачки музички инструмент са двоструким
језичком; обично уз пратњу тупана.
зурне в. зурле.
зухер (нем. suchen тражити, Sucher) 1. астр. са
великим догледом за посматрање спојен и с
њим паралелан, мали доглед са великим вид-
ним пољем (служи за тражење нпр. једне звез-
де, која ce, кад je овај мали пронађе, појави
y великом); 2. на фотографским апаратима:
огледалу слична направа која предмет снима-
ња јако умањује и помаже да апарат, при сни-
мању, буде y правилном положају.
И, и десето слово наше ћирилице, тринаесто
и са уским грлом и поклопцем, за воду, ракиЈу и
наше латинице (I, i); као скраћеница: ib. или
ibid. = ибидем; id. = идем; i. e. = ид ест (лат.
id est) то јест, тј.; i. f. = UH фине (лат. in fine)
на крају; i. m. = UH медио (лат. in medio) y
средини, средином; i. m. = UH маргине (лат. in
margine) на ивици; имп. = императив; imp. =
имприматур; incl. или inclus. = инклузиве;
inv. = инвенит; инд. = индикатив; inf. =
инфузум; i. q. = ид квод или идем квод (лат.
id, idem quod) исто што; it. = итем; мат. I. =
римски број 1,1 = ознака за имагинарну вели-
чину; физ. = интензитет дејства; хем. In = инди-
јум, Ir = иридијум, Y = ишријум, Yb = итер-
бијум.
Иберија (грч. Ibêrfa, лат. Iberia) земља којом
тече Ибер (данас Ебро), дакле стара Хиспани-
ја, тј. цело Пиринејско полуострво (Шпани-
ја и Португалија); такође стари назив за
источну Грузију.
иберменш (нем. über над, Mensch човек) натчо-
век, појам из филозофије Фридриха Ничеа.
Овим су ce појмом користили немачки раси-
сти под Хитлером означавајући њиме своју,
наводно вишу расу.
иберцигер (нем. Überzieher) огртач, пролећни
или јесењи мантил.
ибидем (лат. ibidem) на истом месту, y истом
делу, на истој страни неке књиге; обично ce
појављује, као скраћеница, y научним дели-
ма: ib. или ibid.
Ибик (грч. Ibykos) старогрчки лирски песник из
VI века пре. н.е.; једном, када je путовао
ради такмичења на исшмијским играма, убили
су га разбојници, које су, после тога, прока-
зали ждралови (Ибикови ждралови, позната
балада Фридриха Шилера).
ибис (er. hippen, грч. ibis, лат. ibis) египатска
барска птица, веома слична роди, коју су ста-
ри Египћани обожавали као симбол Тата или
Таута, бога мудрости и наука.
иблис (арап. iblîs, тур. iblis) ђаво, сатана; старе-
шина ђавола; биће натприродне величине,
џин, див.
ибн (арап. ibn, тур. bin, ibin) патронимички до-
датак пред арапским личним именима; означа-
ва обично оца (ређе деда или неког ранијег
претка), нпр. Али ибн Хасан = Алија син
Хасанов; бин.
ибрик (перс. äbrlz, тур. ibrik) бокаст бакрен суд
кафу. ибришим (перс. ebrïsum, тур. ibrisim)
свилени
конац.
ивнинг (енг. evening) вече; ивнинг-дрес (енг. eve-
ning-dress) вечерње одело, дугачко салонско
одело (герок) са два реда дугмета. ивоар
(фр. ivoire, лат. eboreus) слонова кост,
слоновача. иворит (енг. ivory, фр. ivoire
слоновача) y Аме-
рици пронађена, са хартијом спојена и изме-
шана бела маса на којој ce пише оловком или
мастилом, a после ce написано може лако из-
брисати влажном крпицом. иврит (хебр.)
модернизован хебрејски језик,
службени језик y Израелу; пише ce арамеј-
ским писмом.
игало (грч. aigialós) морска обала. игелит
(трговачки назив) пластична маса од по-
ливинил хлорида; употребљава ce за израду
кишних капута, ципела, торби, штитова лам-
пи, за изолацију жица и др. игл (енг. eagle
orao) северноамерички златан но-
вац y вредности од 10 долара који на себи има
лик орла. иглу (енг. igloo) ескимска колиба
начињена од
исечених комада снега и леда. игнесцентан
(лат. ignescens) запаљив, распаљив,
који ce лако пали.
игни ет феро (лат. igni et ferro) огњем и мачем.
игникола (нлат. ignicola, фр. ignicole) поштова-
лац, обожавалац ватре. игнинупктура (лат.
ignis огањ, ватра, punctura
бодење, бод) мед. забадање усијаних игала y
оболеле делове тела (нпр. код лечења чире-
ва), изгоревање; игнипункција.
игншгункција мед. в. игнипунктура. игнис (лат.
ignis) ватра, огањ; игнис Антонији
(лат. ignis Antonii) мед. црвени ветар (назван
по
св. Антонију); игнис персикус (лат. ignis persi-
cus) мед. персијска ватра, врста опасног чира;
игнис фатуус (лат. ignis fatuus) варљива свет-
лост, светлост луталица. игнис ет акве
интердикцио (лат. ignis et aquae
interdictio) формула осуде на прогонство код
Римљана: забрана употребљавања ватре и
воде. игниспициј(ум) (лат. ignis, spectio
гледање, igni-
spicium) прорицање (или: врачање) по начину
горења ватре.
нгнитрон 312 ндеација
игиитрои (лат.) усмеривач струје код високог
напона.
игниферан (лат. ignifer) ватроносан, који прено-
си ватру, ватрен.
нгннција (нлат. ignitio) сагоревање y креч и пе-
пео, претварање y креч; усијаност, усија-
вање.
игвоминија (лат. ignominia) срам, стид, обешча-
шћење, бешчашће.
игнорамус ет игнорабимус (лат. ignoramus et ig-
norabimus) фил. чувена изрека нем. физиолога
Емила Ди Боа-Рејмона (1818-1896): „He зна-
мо, a нећемо никада ни знати", тј. никада
нећемо моћи прекорачити људском духу по-
стављене границе сазнања природе; овоме на-
супрот поставио je нем. природњак Ернст Хе-
кел лозинку: импавиди прогредијамур (лат.
impavidi progrediamur) „Пођимо без колебања
напред!"
игнорант (лат. ignorane) незналица; онај који ce
прави да не зна, онај који прелази преко не-
кога или нечега као да и не постоји.
игнорантан (лат. ignorans) незналачки, неук, ко-
ји не зна, који све презире.
игноранција (лат. ignorantia) незнање, незна-
лаштво; игноранција јурис или легис (лат. ig-
norantia juris, legis) непознавање права или за-
кона; игноранција супина (лат. ignorantia supi-
na) хотимично незнање; игноранција факти
(лат. ignorantia facti) непознавање чињенице
или догађаја.
игнорацио еленхи (лат. ignoratio elenchi) лог. по-
грешка y доказивању која ce састоји y томе
што ce оно што треба доказати или побити
пренебрегава, игнорише, a доказује ce или
побија нешто друго.
игнорнсати (лат. ignorare) не знати, не хтети
Јнати за што, правити ce да ce не зна за кога
или за шта, прелазити преко чега као да и не
постоји; презирати.
шносцибилан (нлат. ignoscibilis) опростљив.
итвосцирати (лат. ignoscere) не памтити више,
опростити, заборавити, сматрати као да ce
што није ни догодило.
игноти нула купидо (лат. ignoti nulla cupido) восл.
звано вољено, незнано невољено.
игнотум пер итнотус (лат. ignotum per ignotus)
објашњење које ce мање разуме него оно
што ce објашњава.
итуана (шп. iguana, лат. iguana tuberculata), зоол.
в. легуан.
нгуман (грч. êgéomai предводити, руководити,
êgûmenos) старешина (православног) мана-
стира, опат; игуманија настојница женског ма-
настира.
нд (лат. id оно) ТШ. целокупно психичко дато
рођењем, затамњени и недоступни део лично-
сти до кога делимично долазимо преко снова и
неуротских симптома; С.Фројд (1856-1939)
однос између ега и ида описао je као однос
између јахача и коња.
Ида (грч. Idë) велика планина код Троје, главно
место култа богиње Кибеле, место где je Па-
рис напасао стадо и одакле je Ганимед одне-
сен на небо.
иде (лат. idus) ПЛ. y староримској месечевој го-
дини: дан пуног месеца; отуда y римском ка-
лендару: петнаести дан y марту, мају, јулу и
октобру, a тринаести y осталим месецима; ови
дани били су посвећени Јупитеру.
идеал (грч. idea појава, лик, својство, начин,
нлат. idealis) узор, савршенство, слика савр-
шенства, највиши циљ, жеља чије би остваре-
ње представљало врхунац среће за онога који
жели; оно што je y потпуном складу са идејом;
предмет нарочите жеље, љубави, дивљења или
обожавања.
ндеалан (грч. idea, нлат. idealis) савршен, узо-
ран, који потпуно одговара идеалу, који je
жељен, узвишен, диван, обожаван; идеална
вредност уображена, нестварна вредност; иде-
ално право природно право; идеални свет
натчулни свет; cyup. материјалан, реалан.
идеалнзам (грч. idea) фил. материјализму супро-
тан поглед на свет, по којем je спољни свет
само представа субјекта који опажа, чак и ма-
терија само облик y којем дух долази до изра-
жаја; апстрактни идеализам платонска пред-
става о самосталном и независном постојању
прапојмова, закона: сазнање стварности је-
сте сазнање закона ствари, те je закон ствар-
ност, a поједине ствари су пролазне; прак-
тични идеализам управљање воље према иде-
алном, тежња да ce y животу оствари оно што
ce сматра идеалним, савршеним; објективни
или конкретни идеализам онај по коме
појмови разума постоје y самој стварности
(Хегел); субјективни идеализам учење по
коме je спо-љни свет само представа, a
стварно постоји само посматрач; уп.
маШеријализам.
идеализовати (грч. idea, фр. idéaliser) давати че-
му обележје идеала, нешто несавршено y ми-
слима ослобађати његових несавршенстава,
изједначивати нешто са идеалом, улепшати,
улепшавати, приказивати нешто узвишени-
јим и савршенијим но што je.
идеалисати (грч. idea) сањарити, маштати, жуде-
ти за чим као за крајњим циљем својих жеља,
жарко желети.
ндеалист(а) (грч. idea) физ. присталица идеализ-
ма; сањалица, занесењак, човек који тежи за
савршеним, идеалним; vu. материјалист.
идеалитет (грч. idea, нлат. idealis) постојање
као идеја или представа (за разлику од реали-
тета, тј. постојања y стварности, y просто-
ру и y времену).
идеал-реалнзам фил. схватање по којем je оно
што je идеално y исто време и реално, идеали-
тет и реалитет су корелати, схватање да ce
реално може извести из идеалних принципа;
учење да идеалном одговара нешто реално и
да ce реално испољава y идеалном; схватање
по којем je реално носилац и орган идеалног.
идеацнја (грч. idea) фил. однос конкретног према
идеји, уздизање посебног, појединачног до
општег, трајног; образовање појмова и пред-
става, сазнавање онога што je битно и утврђи-
вање тога што je сазнано y једном одређеном
појму.
идеја 313 идио-
идеја (грч. eidos вид, облик, idèa) мисао, појам,
представа, основна мисао, замисао, помисао;
назор, гледиште; слика коју дух себи ствара о
некој ствари; теоријски или практични циљ
који човеку лебди пред очима, мисао водиља;
досетка; праслика, слика, тип; основни нацрт,
план, скица; праузрок ствари (у Платоновој
филозофији), логичка претпоставка, хипо-
теза; сањарија, маштање, уображење; асоци-
јација идеја в. асоцијација; в. и фиксна идеја.
идејан (грч. idèa) који постоји само као идеја,
мисаон, појмован, замишљен, који постоји
само y мислима; нереалан, нестваран.
идем (лат. idem) исти, исто; идем пер идем (лат.
idem per idem) лог. исто истим (доказивати,
дефинисати или појмовно одређивати), греш-
ка y доказивању или појмовној одредби, де-
финицији, кад ce своди на нешто што садржи y
себи значење онога што има да ce докаже,
одреди.
идемист(а) (лат. idem est исто je) онај који све
одобрава, који на све каже: да!, аминаш.
идем квод (лат. idem quod) в. ид квод.
идентиграфија (нлат. identitas истоветност, грч.
graphîa) истоветност писма.
идентикит (фр. identique истоветан) могућни
лик, обично неког злочинца, направљен према
опису очевидаца; фошо-робот.
идентист(а) (нлат. identitas истоветност, једна-
кост) фил. присталица филозофије иденти-
тета.
идентитет (нлат. identitas) истоветност; закон
иденШитета (нлат. principium identitas) лог.
сваки појам; сваки предмет јесте оно што
јесте, значи оно што значи (А=А, чита ce: A
je A); филозофија или систем идентиШета
филозофски правац који сматра да материја
и дух, телесно и душевно, субјекат и објекат,
мишљење и биће нису две начелно различите
ствари, него идентичне, истоветне, само два
различита начина појављивања и схватања
једне јединствене супстанције (Спиноза, Ше-
линг, Фехнер и др.); псих. снажно осећање стал-
ности и истоветности упркос променљивим
условима (притисак на личност итд.); криза
иденШитета тешкоће y развоју личности
(обично y пубертету и младићству одн. дево-
јаштву) услед промена y околини.
идентификација (нлат. identificatio) поисто-
већење; утврђивање истоветности некога или
нечега; исш. поистовећење са групом, идеал-
ном личношћу, јунаком уметничког дела (у
науци ce различито тумачи).
идентификовање (нлат. identitas истоветност,
лат. facere учинити) в. идентификација.
идентификовати (нлат. identitas истоветност,
лат. facere) поистоветити, поистовећивати,
утврдити (или: утврђивати) истоветност; сма-
трати истим; одредити прецизно.
идентичан (фр. identique, итал. identico) истове-
тан, један и исти, потпуно исти, који има исто
значење.
идентичност в. иденшитет.
идеограм (грч. idèa представа, gramma знак, сло-
во) знак или слика која симболише представу
неке ствари без изражавања имена њеног, као
кинеска слова итд.; знак за бележење појма,
појамни знак.
идеограф (грч. idea, gräphö пишем) в. идеограм.
идеографија (грч. idea, graphia) писмо код кога,
место обичних гласовних слова, слике пред-
стављају појам ствари, нпр. сликовито писмо
Кинеза и Индијанаца.
идеографика (грч. idea, grâphô) вештина писања
знацима који представљају појмове, писање
идеографима; пасиграфија.
идеократизам (грч. idea, kratéô јак сам, владам)
влада разума, тежња да ce све ствари y свету
уреде по појмовима разума.
идеократија (грч. idea, kratéô) владавина разум-
них појмова, влада идеја.
идеолог (грч. idea, logos) присталица идеологије
учења; мислилац, теоретичар; сањалица, за-
несењак, онај који ce заноси идејама и вером
y њих.
идеологија (грч. idea, logi'a) фил. наука о појмо-
вима, о идејама, о основама сазнања, меша-
физика; учење о психичким функцијама и
творевинама, о постанку и развитку мишље-
ња; мишљење, мисли које сачињавају једну
идејну целину, нпр. идеологија социјализма
све мисли које сачињавају социјализам и ко-
јима ce руководи социјализам; по Марксу
скупина свести, идеја и одређивања вредности
неке друштвене групе, она je, „надградња" на
основи друштвених и привредних односа, од
којих зависи постанак и развој одређених ду-
ховних, културних облика.
идеомоторан (грч. idea, лат. motus кретање, по-
крет) псш. аутоматски мишићни покрети који
настају услед потпуне заузетости свести јед-
ном представом, и y вези са можданим средиш-
тима која контролишу такве покрете.
идеопластичан (грч. idea, plâssô уобличавам)
идеопластична уметност она на коју врше
утицај идеје, која ствара под утицајем идеја
или приказује идеје (Ферворн); супр. физио-
пластичан. ■ - ...
ид ест (лат. id est, скр. i. e.) TO јест. ■■ <
идила (грч. eidyllion сличица) поеш. песничка вр-
ста која приказује и слика природан, задово-
љан и спокојан живот људи y природи, нарочи-
то пастира, сељака и рибара; нарочито била
омиљена код старих Грка (Теокрит) и Рим-
љана (Вергилије); код нас: дубровачки песни-
ци, Јован Хаџић (Милош Светић) и др.; бу-
колска песма.
идилизација (грч. eidyllion сличица) представ-
љање нечега или некога y најлепшем светлу,
истицање све самих лепота и т. сл.
идиличан (грч. eidyllion) пастирски, једноста-
ван, природан, безазлен и нежан, сеоски, који
има карактер задовољног и спокојног живота y
природи; улепшан.
идио- (грч. îdios појединцу својствен, поједина-
чан) предметак y сложеницама са значењем:
само-, појединачно, што припада појединцу;
сопствен, лични, особен, одвојен, различит.
идвобиологија 314 идвофони инструменти
идиобнологија (грч. îdios, bios живот, logi'a на-
ука) део биологије који проучава поједина
жива бића.
идиобласт (грч. îdios, blâstë клица) бот. поједи-
начна, индивидуална биљна ћелија различите
природе или садржине од околнога ткива.
идиогамија (грч. idios свој, garaéô женим ce)
мед. израз за сполну способност неког
мушкарца само са једном женом или са
малим бројем жена, док за остале ту
способност нема.
идиогнннја (грч. îdios, gynê жена) бот. сполна
одвојеност, разносполност.
идноглосија (грч. îdios, glossa говор) говор неке
особе неразумљив до те мере да оставља ути-
сак страног језика.
идиогномик (грч. îdios, gnomon познавалац) чо-
век који има своје сопствене назоре и власти-
та гледишта на ствари.
идиограф (грч. idios, grâphô пишем) сопствени
рукопис, својеручан потпис; идиохирон.
идиографски (грч. îdios, grâphô) својеручан,
власторучан; који приказује или описује оно
што je индивидуално; оно што ce само једном
деси y природи; супр. номотетички.
идноднјахронија (грч. îdios, dia, hrónos време)
историјска граматика; дијахронија.
идноелектричан (грч. îdios, ëlektron ћилибар)
физ. који je трљањем, сам од себе постао елек-
тричан.
■днокраза (грч. idios, kerânnymi мешам, kräsis)
особеност природе једног човечјег или живо-
тињског тела.
ндиоктонија (грч. idios, kteînô убијем) самоуби-
ство.
иднолатрија (грч. idios, latreia обожавање) пош-
товање (или: обожавање) самог себе.
идиолект (грч. idios властити, лични, особен, lé-
go говорим) литв. целокупност говорних осо-
бина појединаца, индивидуални говор, инди-
видуални језик.
идном (грч. idioma) 1. нарочита особина, наро-
читост, особеност; 2. филол. особеност језика,
народни језик, наречје, дијалект, начин го-
вора, сваки особен и самосталан говор уопш-
те; непреводиви израз y једном језику (у срп.
хрв. „мачка y џаку", „показати зубе", „мед и
млеко" итд.).
идиоматика (грч. idioma, idiomatos особеност,
нарочита особина) лингв. целокупност идиома
једног језика; део лингвистике који проучава
идиоме.
идноматографија (грч. idioma, graphia) в. идио-
матологија.
идиоматологија (грч. idioma, logia) филол.
наука о особеностима језика, наука о
наречјима; идиоматографија.
идиоматски (грч. idioma) филол. који je свој-
ствен неком дијалекту или говору, који наро-
чито одликује неки дијалект или говор.
идиомутација (грч. idios, лат. mutatio промена)
биол. наследна промена код живих бића која ce
јавља услед промене једног наследног чи-
ниоца.
идиопатија (грч. idios, pàthos бол) локално обо-
љење једног дела тела, без икаквог утицаја
на остале делове.
идиопатичан (грч. idios, pàthos) мед. који долази
непосредно као последица узрока болести;
фил. идиопатична осећања осећања која ce
односе на себе самог, на сопствено ja.
идиоплазма (грч. idios, plasma творевина) биол.
део основне супстанције животињских и би-
љних ћелија, тзв. плазме, из кога ce ствара
извесно одређено живо биће (<упР. стереоплаз-
ма, тј. општа стваралачка плазма).
идиорнтам (грч. idios, rythmós склад, облик) ма-
настир y коме je допуштено да сваки калуђер
има своју личну имовину, да сам за себе живи,
храни ce и одева. Први пут су ce јавили y Св.
Гори, нарочито y XIV и XV веку, међу њима и
Хиландар; калуђер-самац = идиоритмик.
идиосинкразија (грч. idios, syn- ca, kräsis меша-
вина, мешање телесних сокова) 1. мед. особина
извесних лица да на неке надражаје одговарају
јаче него што je нормално, урођена преосе-
тљивост према неким стварима, нарочито од-
вратност према неким стварима, неким јели-
ма (јагодама, раковима), лековима (аспири-
ну, јоду, киниву), мирисима и животињама,
или наклоност према одвратним мирисима (на
горе поменута јела и лекове организам реагу-
је поремећајима органа за варење, коприв-
њачом, оспама и др.); 2. темпераменат (или:
душевни склоп, начин мишљења) својствен
некој јединки; 3. начин изражавања својствен
некој јединки; 4. фт. нетрпељивост, ненакло-
ност, антипатија.
идиосинхронија (грч. idios, syn ca, hronos време)
лингв. 1. исто што и синхронија; 2. описна гра-
матика.
идиосомнабулизам (грч. idios, лат. somnum сан,
ambulare шетати) сомнабулизам који je по-
стао без утицаја магнетизера.
идиоспазмус (грч. idios, spasmós грч) мед. грч ко-
ји ce појавио y само једном једином делу
тела.
идиот (грч. idiotes) y старој Грчкој: човек из
нижих слојева народа који није упућен y др-
жавне послове и који нема y њима учешћа;
Фиг. глупак, блесавко, блесавац, будала, мало-
умник; мед. најтежи степен менталне заоста-
лости.
идиотизам (грч. idiotes) мед. блесавост, малоум-
ност; фшол. особеност једног језика или гово-
ра, дијалекатски израз.
идиотија (грч. idiotes) mg. блесавост, малоум-
ност, слабоумност.
идиотикон (грч. idios) речник једног наречја,
дијалекатски речник; yu. идиом.
идиотнп (грч. idios сопствен, лични, typos облик,
лик) биол. укупност наследних детерминаната
једног организма.
иднотнчан (грч. idiötikos) блесав, слабоуман, ма-
лоуман, тупоглав, духовно ограничен.
идиотроф (грч. idios, trophós хранилац) особе-
њак y погледу хране и начина исхрањивања.
идиофони инструменти (грч. îdios свој, власти-
ти, phöne глас) муз. инструменти y којима ти-
идиохирон 315 ИЗОГОН!
 тра сама материја од које су направљени (ка-
стањете, чинеле и др.); уп. крустички ин-
струменши.
идиохирон (грч. îdios, chefr рука) в. идиограф.
идиохроматски (грч. fdios, chroma боја) који
има своју сопствену боју; идиохроматске ру-
де мин. руде код којих je боја битно својство
њихове твари и које не могу никада бити без-
бојне.
ид квод (лат. id quod, скр. i. q.) исто што; идем
квод.
идо (на есперантском језику ido потомак) веш-
тачки створен међународни језик, измењен и
упрошћен облик есперанта; саставили су га
(1907) дански лингвист Ото Јесперсен и др.
идол (грч. eidolon, лат. idolum слика) кумир,
предмет слепог обожавања и поштовања; опсе-
на, варка, натприродно биће; фил. човечја
предрасуда која смета правом сазнању истине
(Франсис Бекон).
идолатрија (грч. eidolon, latrefa обожавање) обо-
жавање идола (или: кумира) идолопоклонство;
идололатрија.
идологија (грч. efdôlon, logia) наука о сликама.
идололатрија (грч. efdölon, latrefa) в. идола-
трија.
идолопеја (грч. eidolon, poiéô правим) правље-
ње идола (или кумира).
Идоменеј (грч. Idomeneys) миш. син Деукали-
онов, унук Миносов, краљ Крита, један од
најхрабријих грчких јунака под Тројом. Ка-
да ce, после тројанског рата, враћао кући, за
време једне буре заветује ce богу Посејдону
да he му принети на жртву првог кога сретне;
првог je срео свог сина. Када je, после, изби-
ла куга, Крићани су га протерали (ову тему
обрадио je Моцарт као оперу, 1781).
иђирот (тур. egir otu) бот. дугогодишња барска
лековита биљка, Acorus calamus.
Изабела (шп. Isabela) женско име = чедна, неви-
на, нетакнута; изабела боја мрко-беличасто--
жута боја; коњ мрко-беличасто-жуте боје, ку-
лаш; Изабелин орден шпански орден, посве-
ћен Изабели Католичкој (основао га краљ
Фердинанд VII 1815).
изаметрале (грч. fsos једнак, métron мера, мери-
ло) ПЛ. линије које на метеоролошким карта-
ма везују она места која, с обзиром на топло-
ту, показују подједнако одступање од нор-
малне месечне просечне температуре.
Изанаги бог који je створио Јапан; он и жена му
Изанами били су први јапански богови y људ-
ском облику.
Изанами јапанска богиња, жена бога Изанаги.
изанемоне (грч. fsos једнак, ânemos ветар) ПЛ.
црте на карти које спајају места са подједна-
ком јачином ветра; изоанемоне.
изаномале (грч. fsos, anómalos неправилан) ПЛ.
црте на карти које спајају места на Земљи-
ној површини која за једнак број степени
одступају од крајева са нормалном темпера-
туром.
изаритмичан (грч. fsos, arithmós број) који ce
састоји од једнаких, истих бројева, истоци-
френи.
изатин (грч. isatis сињ, сињавица, сињевица,
сач) хем. органски спој, органско хемијско је-
дињење, састојак неких врста индига, раства-
ра ce y топлој води и алкохолу.
изегорија (грч. isëgorfa, fsos једнак, agoreüö
јавно говорим, на збору говорим) једнака
слобода, једнако право говорења и гласања о
државним и судским стварима (код старих Ep-
ica); једнакост y грађанским правима, грађан-
ска слобода, слобода уопште.
изегрим (нем. Isegrim „гвоздени шлем") име кур-
јака y немачким причама о животињама, вујо;
фиг. свиреп човек; мрзовољан, натмурен чо-
век, гунђало.
Изида миш. в. Изис.
Изис миш. египатска богиња, жена Озирисова, пр-
вобитно поштована као симбол стваралачке
снаге природе (слична грчкој Деметри) и као
проналазач многих вештина; доцније су je
сматрали као богињу месеца и замењивали са
грчком Ио; астр. астероид пронађен 1856; Изи-
да. Изидина табла табла y египатском музеју
y Турину на којој су y сликама представљене
Изидине тајне.
измет (арап. hidmä, тур. hizmet) служба, служење,
послуга, послуживање.
измећар (арап.-перс, тур. hizmetkâr) слуга, по-
служитељ; улизица.
изо- (грч. fsos) предметак y сложеницама са зна-
чењем: исти, једнак, сличан.
изоанемоне (грч. fsos, ânemos ветар) ил. геогр. в.
изанемоне.
изоаномале (грч. fsos, anômalos нераван, нејед-
нак) мешеор. линије које на метеоролошкој
карти спајају места код којих су запажена
иста одступања y ваздушној температури.
изобаре (грч. fsos, barys тежак) вл. црте које на
карти спајају места са истим притиском ваз-
духа, тј. са просечно једнаким годишњим ба-
рометарским променама; изобарометарске
линије. - -■-. ■
изобарометарске линије в. изобаре.
изобате (грч. fsos, bathys дубок) ПЛ. на географ-
ским картама: црте које представљају исте
дубине мора и језера.
изобронте (грч. fsos, brontë грмљавина) ПЛ. црте
које на картама спајају места y којима ce, за
време непогоде, грмљавина најпре чује.
изогамија (грч. fsos, gâmos брак) биол. оплођење
настало спајањем морфолошки потпуно јед-
наких семених ћелија (гамета); супр. анизога-
мија.
изогеотерме (грч. fsos, gë земља, therme топло-
та) црта или површина која спаја тачке y
унутрашњости Земље које имају исту темпе-
ратуру; геол. геоизотерме.
изоглосе (грч. fsos једнак, glossa језик) линије
на лингвистичкој карти које спајају сва ме-
ста са истим језичким особинама.
изогон (грч. fsos, góny угао) геом. многоугао (по-
лигон) са једнаким угловима.
изогона (грч. fsos, góny) црта на карти која спа-
ја сва места на Земљиној површини на који-
ма ce показује иста деклинација магнетне
игле; изогонична линија.
изогониза 316 изометрича
м н
изогоннзам (грч. fsos, gone потомак, младунче)
биол. произвођење сполних јединака истог
склопа (структуре) са разних стабала, које ce
јавља y неких хидрозоа (медуза).
изогонвчан (грч. fsos, góny угао) једнаких угло-
ва, који има једнаке углове, равноугли; изо-
гонична линија в. изогона.
взографија (грч. ïsos, graphîa) једнако писање,
прављење факсимила; верно прештампавање
старих списа, нпр. „Мирослављевог јеванђе-
ља".
изографска пројекција цртање једне карте при
којем ce замишља као да ce око налази за
један Земљин полупречник изнад Земље (хо-
малографска пројекција); уп. пројекција.
изодиморфан (грч. fsos, dfmoiphos двообличан)
мин. који ce појављује y више различитих кри-
сталиних облика, нпр. чланови једнога изо-
морфног низа.
изодинаме (грч. fsos, dynamis сила, јачина, сна-
га) ПЛ. црте које на физичким картама спајају
места на Земљиној површини на којима je
јачина магнетизма подједнако велика; изоди-
намичне линије.
изодинамија (грч. fsos, dynamis) физ. подједнака
јачина, подједнако јако дејство, нарочито
магнетизам.
изодннамичне линије в. изодинаме.
изодозе (грч. fsos, dósis давање) црте које спаја-
ју све тачке на некоме подручју истог интен-
зитета радиоактивног зрачења.
изоклине (грч. fsos, klfnö нагињем, нагнем) ПЛ.
црте које на географској карти спајају ме-
ста на којима ce појављује иста ивклинација
магнетне игле; изоклиничке линије.
изоклнничке линије в. изоклине.
изоколон (грч. fsos, kôlon део периода) рет. јед-
накост делова y говору.
изокриме (грч. fsos, krymós мраз) Т. црте које
на географској карти спајају места која по-
казују исту температуру y току најхладнијих
дава, нпр. за време 30 најхладнијих узастоп-
них дана y години.
изола (итал. isola, лат. insula) острво, оток.
изолатор (итал. isolatore) физ. 1. тело које не
проводи или које рђаво проводи електрици-
тет, непроводник електрицитета, нпр. стакло,
порцелан, смола, црвени восак, ебонит, ћили-
бар (уп. диелектрикум); 2. свака ствар која не
доводи или која рђаво спроводи топлоту, звук
и др.
изолаториј(ум) (нлат. isolatorium) клупица на
коју треба да стане онај који хоће да ce
електризира, a која je стакленим или порце-
ланским ногама изолована од земље.
изолација (нлат. isolatio) издвајање, одвајање;
издвојеност, одвојеност; усамљивање, укла-
њање; физ. обезбеђење од прелажења или про-
вођења електрицитета, топлоте; мед. издваја-
ње оних који болују од заразне болести како
ce болест не би разносила; издвајање умобол-
них; изолирање.
изолационизам (лат. isolare издвојити, одвоји-
ти) политички правац који иде за издваја-
њем; специјално амерички политички правац
за немешање Европе y америчке и Америке y
европске послове, познат под именом Монро-
ова доктрина.
изолационист(а) (итал. isolare издвојити, осами-
ти) присталица усамљивања, издвајања од не-
ког покрета; нарочито: Американац који je
био за то да Америка не ступа y први светски
рат.
изолексе (грч. fsos исти, једнак, légein говорвти)
линије које на лингвистичкој карти спајају
сва места y којима ce употребљава иста реч
или више истих речи.
изолирајући језици једносложни језици код ко-
јих ce међусобни однос речи изражава без про-
мене (флексије), једино местом на којем су
или помоћу предлога (у ове језике спадају:
кинески, тибетски и неки језици Индије).
изолирање (итал. isolare) в. изолација.
изолирбанд (итал. isolare одвојити, нем. Band
трака) импрегнирава текстилна трака, с једне
стране лепљива, за изолацију електричних
жица.
изоловав (итал. isolato) слободан, сам, усамљен;
одвојен, издвојен, засебан; који жвви сам за
себе, повучен од света; физ. који je направљен
непроводљивим, непроводником.
изоловати (итал. isolare) издвојити, издвајати,
одвојити, усамити; физ. одвојити помоћу не-
проводљивих твари да ce спрече прелажења
или провођења електрицитета, топлоте, учи-
нити непроводљивим, непроводником.
изолуксе (грч. fsos, исти, једнак, лат. lux свет-
лост) црте које спајају тачке једнаке осве-
тљености изражене y луксима.
изомеран (грч. fsos, méros део) који има једнаке
делове, једнако подељен, састављен од слич-
них делова; изомеричан; изомерна Шела хем. в.
изомерија.
нзомери (грч. fsos, méros) хем. једињења која
имају исти хемијски састав, али различите
структурне формуле; разликују им ce физич-
ке карактеристике, a делом и хемијска свој-
ства. У нуклеарној физици: атомска језгра y
пробуђеном стању, која такво стање релатив-
но дуго могу задржати.
изомерија (грч. fsos, méros) једнак удео, једва-
ко право на нешто; маш. свођење разломака на
исте именитеље; хем. појава да тела истога
процентног састава имају различита хемијска
и физичка својства, и то не само y чврстом
агрегатном стању где различитост y својстви-
ма може бити условљена истим молекулима ко-
ји су различито распоређени (алотропија,
полиморфија или физичка изомерија), већ y
свима агрегатним стањима, тако да различи-
тост својстава почива на различитом распоре-
ду атома y молекулу.
изомеричан (грч. fsos, méros) в. изомеран.
изометрвја (грч. fsos, metrfa) мерење на једнаке
делове.
изометрнчан (грч. fsos, métron) једнак no мери,
који има исту меру; изометрични систем мин.
регуларни систем кристалисања (због три јед-
наке осе).
изоморфа 317
н
изотопи
изоморфан (грч. isos, morphê облик) хем., мин.
једнакообличан, који има својство кристали-
сања y истом или блиском геометријском
облику; изоморфне руде мин. руде које, уз сли-
чан хемијски састав, имају и сличне кристал-
не облике. изоморфе (грч. ïsos, morphé)
линије које на
лингвистичкој карти спајају сва места где ce
јављају исти граматички облици, исте мор-
фолошке особине. изоморфизам (грч. isos,
morphë) хем. својство из-
весних хемијских супстанца да, поред сличног
хемијског састава, имају и сличне кристалне
облике; изоморфија. изоморфија (грч. isos,
morphê) једнакооблич-
ност; хем. в. изоморфизам. изонефе (грч. isos,
nephóo наоблачим) ПЛ. црте
на географским картама које спајају места
са подједнаком облачношћу. изономија (грч.
isonomia) једнакост пред зако-
нима, једнакост y правима, равноправност,
политичка једнакост, грађанска слобода.
изономичан (грч. isonomikós) који важи за све
подједнако; који живе слободним грађанским
животом. изопатија (грч. isos, pathos патња,
бол) мед. гра-
на медицине која, слично хомеопатији, хоће
да лечи исто истим, по начелу: клин ce клином
избија; изопатика.
изопатика (грч. isos, pathos), мед. в. изопатија.
изопатичан (грч. isos, pathos) који лечи истим
оним чиме je и проузроковано обољење.
изопериметрија (грч. fsos, perimetros обим) јед-
накост обима. изопериметричан (грч. isos,
peri-metrikós) који
je једнаког обима, који има једнак обим
(опсег). изоплетан (грч. isoplêthês) једнак
бројем; јед-
наке величине, подједнак. изоплеурон (грч.
isos, pleura страна) равностра-
на фигура.
изо-површина физ. еквипотенцијална површина.
изополитија (грч. isopolitheia) једнакост y пра-
вима, грађанска равноправност.
изополитичаи (грч. isopolitës) ca једнаким грађ-
анским правима, равноправан. изопсефичан
(грч. isópsephos) који има једнако
право гласања; изопсефични стихови они чи-
ја слова, посматрана као бројеви, сачињава-
ју исти број. изорахије (грч. isos, rachia
плима) ПЛ. црте на
поморским картама које спајају места на ко-
јима je y исто време плима и осека; хомопле-
роте. изосеисте (грч. isos, seismós потрес, трус)
ПЛ. геол.
црте на геолошким картама које спајају ме-
ста, која, при једном земљотресу, осете под-
једнако јак потрес; изосисте. изосинтагме
(грч. isos, syntagma сређивање) ли-
није које на лингвистичкој карти спајају сва
места са истим синтаксичким особинама.
изосисте (грч. isos, seismós потрес, трус) ПЛ. геол.
в. изосеисше. изоскелан (грч. îsos, skélos крак)
маш. равнокрак;
дељив без остатка.
изоскоп (грч. isos исти, једнак, skopéo гледам)
уређај за изоштравање и уједначавање слике
код догледа.
изосмотичан (грч. isos, ôsmôs гурање, тискање)
в. изотоничан.
изостазија (грч. isos, stasis стајање) геол. наука о
општем стању равнотеже маса y Земљиној
кори.
изостенија (грч. isos, sthénos снага) једнака ја-
чина, иста снага.
изостера (грч isos, stereos тврд, чврст, крут, уко-
чен, густ) црта на географским картама која
спаја места на Земљиној површини која има-
ју исту густину ваздуха.
изоталанта (грч. ïsos, tâlanton вага) црта која на
метеоролошкој карти спаја сва места са
истом разликом y температури између нај-
хладнијег и најтоплијег месеца, или места са
истим годишњим температурним колебањем
(амплитудом).
изотахија (грч. isos, tachys брз) црта на географ-
ским картама која спаја тачке исте брзине
воде на попречном профилу неког воденог
тока.
изотера (грч. isos, théros лето) црта на географ-
ским картама која спаја места на Земљиној
површини која имају исту средњу летњу тем-
пературу.
изотерална линија в. изотера.
изотермалан (грч. isos, thermos топао) в. изо-
термичан; изошермалне линије в. изошерме.
изотерме (грч. isos, thermos) црте на географ-
ској карти које спајају сва места на Зем-
љиној површини исте средње температуре,
годишње или месечне, већином сведене на
морски ниво; изотермичне или изотермалне
линије.
изотермичан (грч. isos, thermos) који има исту
средњу температуру, једнако топао; изотер-
мичне линије в. изотерме.
изотоне (грч. isos, tónos дизање гласа) црте које
на лингвистичкој карти спајају сва места са
истим акценатским особинама.
изотони (грч. isos, tónos напетост) физ. атомска
језгра која садрже исти број неутрона, a pa-
зличити број протона.
изотонија (грч. isos исти, једнак, tónos напе-
тост, напон) физ. једнакост напрегнутости
осмотског притиска различитих раствора; фи-
тол. изотоничан раствор водени раствор из-
весних материја (соли, шећера и др.) које
осмозом са једнако јаким осмозним прити-
ском упијају и привлаче још више воде (изо-
смотични раствори). Ћелични сок морских
биљака изотоничан je ca морском водом, ина-
че би y ћелијама морала наступити плазмо-
лиза и на те биљке штетно деловати; тзв. фи-
зиолошки раствор кухињске соли изотоничан
je ca ћелијама црвених крвних зрнаца и, пре-
ма томе, нешкодљив.
изотопан хем. који има својство изотопа.
изотопи (грч. isos, tópos место) хем. разни видови
атома истог хемијског елемента; имају исти
атомски број (број протона y атомском јез-
изотрон 318 ијатроматематичар
 гру и број електрона y омотачу), али ра-
зличит број неутрона y језгру и различиту
масу атомских језгра, одн. атома; неки од
изотопа су радиоактивни.
изотрон (грч. fsos, изотрон) електромагнетски
сепаратор за одвајање и сабирање јона.
изотропан (грч. îsos, trópos начин) „који ce вла-
да на исти начин"; изотропна Шела са једна-
ким физичким, нарочито оптичким, својстви-
ма y свима правцима, тј. код којих ce свет-
лост, топлота и електрицитет распростиру на
све стране једнаком брзином. Овде спадају
аморфне супстанције и кристали регуларног,
тесералног система; супр: анизотропан.
изофона (грч. fsos, phônê глас) мтгв. в.
изоглосе.
нзофоничан (грч. fsos, phônê) који има једнак
глас, са гласом једнаког обима.
изофота (грч. fsos, phôs светлост) крива која
спаја тачке или површине једнаке светлосне
јачине на снимку или слици.
изохазма (грч. fsos, châsma распуклина) црта ко-
ја на географским картама спаја она места са
којих ce поларна светлост подједнако често
види.
изохалине (грч. fsos, hâls co) црте које на оке-
анографским картама спајају све тачке на
мору са истлм салинитетом.
изохејимална линија в. изохимена.
изохеле (грч. fsos, hëlios сунце) црте које на
метеоролошкој карти спајају све тачке са
истом количином Сунчеве светлости.
изохијета (грч. fsos, hyetós киша) црта која на
географским картама спаја места на Зем-
љиној површини y којима пада годишње под-
једнака количина кише; изохијетоза, изо-
хита.
изохијетоза (грч. fsos, hyetós) в. изохијета.
изохимена (грч. fsos, cheïma зима) црта на гео-
графским картама која спаја сва места са
истом средњом зимском температуром; изохи-
јемална линија.
изохипса (грч. fsos, hypsos висина) црта која на
географским картама спаја места на Зем-
љиној површини са истом надморском ви-
сином.
изохита (грч. fsos, hyetós) в. изохијета.
изохоре (грч. fsos, chöros простор) црте које на
дијаграмима приказују промену притиска и
температуре при сталној запремини гаса.
изохроматичан (грч. fsos, chroma боја) који je
једнаке боје, истобојан; изохроматична фо-
тографија фотографија која на слици пока-
зује боје предмета онакве какве су и y приро-
ди; изохроматични фирнајс фирнајс који ce
употребљава за премазивање слика раћених
масним бојама.
изохрон (грч. fsos, chrónos време) истовремен,
који траје подједнако дуго; изохроничан,
синхронистичан.
изохрона (грч. fsos, chrónos) линија која спаја
места на којима ce истовремено јавља нека
појава, нпр. линија која спаја сва места на
којима ce јавља истовремено земљотрес; ли-
нија која спаја тачке y које ce из једне тачке
може за исто време стићи; уп. Шаутохрона.
изохронизам (грч. fsos, chrónos) истовременост,
једнаковременост, подједнака дужина траја-
ња; нарочито: једнако трајање осцилације,
трептаја клатна на једном истом месту
земље.
изохроничан (грч. fsos, chrónos) в. изохрон.
изохроност в. изохронизам.
Израиљ (хебр. Jisrael „онај који ce бори за бо-
га") 1. почасно име Јакова и његових потома-
ка; 2. царство Израиља и то: а) сви потомци
Аврамови; б) царство Израиља (за разлику од
царства Јудиног које ce, после Соломона, от-
цепило од Израиља); Израел.
Израиљац (хебр. Jisrael) потомак Израиља, тј.
члана јеврејског народа, Јеврејин.
изурија (грч. fsos, üron мокраћа) шд. избацива-
ње сваког дана подједнаке количине мо-
краће.
Ија (грч. Io) миш. кћи Инаха, краља y Аргосу,
коју je Зевс волео, али, да би своју љубазни-
цу сакрио од љубоморне Хере, претворио ју
je y белу краву. Хера измоли ту краву себи на
поклон и повери je Аргусу, чудовишту са сто
очију, на чување. По Зевсовој наредби Хер-
мес убије Аргуса, али Хера пусти на Ију јед-
ног обада који ју je гонио кроз цео свет, док
није y Египту добила пређашњи облик и наш-
ла спас; после су je y Египту поштовали као
богињу Изиду.
Ијакхо (грч. Iakhos) мистично име бога Баха y
Атини и Елеузини; свечано клицања и певање
y славу Баха, праћено оргијским плесовима и
другим баховским обредима шестог дана вели-
ких Елеузинија.
ијаматологија (грч. fama лек, logïa) мед. наука о
средствима за лечење, наука о лековима.
ијатралипт (грч. iatraleiptës) лекар који лечи
мастима, тј. помазивањем споља.
ијатралилтика (грч. iatrós лекар, alefphö мажем)
мед. вештина лечења мастима; наука о лечењу
болести мастима и другим спољним лековима.
ијатрархија (грч. iatrós лекар, ärchö владам)
владавина лекара, лекарска сила.
ијатреуза (грч. iatreüö лекар сам, лечим) в. ија-
Шрија.
ијатреузиологија (грч. iatreüö, logïa) мед. наука
о лечењу болести.
ијатрија (грч. iatrefa лечење) наука о лечењу
болести.
ијатро- (грч. iatrós) предметак y сложеницама са
значењем: лекар, лекарски.
ијатрогени (грч. iatrós лекар) изазван делова-
њем лекара; оштећење које ce јавља као по-
следица примене лекова или неке радње ле-
кара.
ијатрогномика (грч. iatrós, gnome сазнање; оз-
нака, обележје) наука о распознавању и утвр-
ђивању врста болести; уп. дијагностика.
ијатрологија (грч. iatrós, logfa) наука о вештини
лечења.
ијатроматематика (грч. iatrós, mathêma) приме-
на математичко-механичких принципа y меди-
цини; ијатромеханика.
ијатроматематичар (грч. iatrós, mathématikós)
ИЈ 319
атромеханика
икс
 присталица лекарске школе коју je, y XVII
веку y Пизи, основао Борели, и која je хтела
да објашњава функције човечјег тела по ме-
ханичким законима, као функције какве
обичне машине; ијашромеханичар.
ијатромеханика (грч. iatrós, mediane справа) в.
ијатроматематика.
ијатрософист(а) (грч. iatrós, sophistes мудрац,
филозоф) лекар који воли да филозофира,
лекар-филозоф.
ијатротехника (грч. iatrós, téchnë) вештина ле-
чења (нарочито рана).
ијатрофизика (грч. iatrós, physis природа) наука
о природи са лекарског гледишта.
ијатрбхемија (грч. iatrós, chemeia) лекарска хе-
мија, тј. делови хемије који су y најтешњој
вези са науком о лечењу болести.
ијермаркинг (енг. earmarking обележити знаком)
преношење злата са једног власника на дру-
гог без промене места и поседовања злата (са-
мо књиговодствено).
икамет (арап.) код муслимана: позив са минаре-
та на устајање и молитву (слично езану).
Икар (грч. Ikaros) миш. син Дедалов; спасао ce ca
оцем из ропства на Крети (Криту) помоћу
крила направљених од перја и воска, али,
пошто ce y лету одвише приближио Сунцу,
крила му ce отопила и он пао y море. По њему
југоист. део Егејског мора назван Икарско
море; сматра ce као прва жртва ваздухоплов-
ства.
икарија (грч. Ikaros) y циркусу: акробатска про-
дукција y којој главни артист лежећи на ле-
ђима баца увис и опет дочекује y руке, као
лопте, децу и полуодрасле; икарске игре.
икарски комунисти в. икарци.
икарци (грч. Ikaros Икар) или икарски комуни-
сти удружење француских социјалиста који
су исповедали начела што их je фр. адвокат
Етјен Кабе (Etienne Cabet, 1788-1856) изло-
жио y свом делу „Voyage en Icarie" („Путовање
y Икарију"), и који их je навео да ce, 1894,
иселе y Америку ради оснивања комунистичке
општине; икарцима су ce назвали по Икару,
упоређујући висину своје замисли са смелим
летом Икара.
икебана (јап. живо цвеће) вештина аранжирања
цвећа, врло популарна y Јапану (од XIVB.).
икозаедар в. икосаедар.
икозандрија в. икосандрија.
икозитетраедар в. икоситетраедар.
икона (грч. eikôn слика, лат. icon) слика неког
божанства или светитеља; лог. знак који озна-
чава неки предмет на основу своје сличности
с њим или на основу аналогије; назива ce још
иконичким знаком: нпр., језички иконички
знаци су ономатопеје.
иконизам (грч. eikön) верно приказивање на
слици, верна слика.
иконо- (грч. eikôn) предметак y сложеницама са
значењем: слика, икона.
иконоборци (грч. eikôn) секта y руској право-
славној цркви која je водила борбу против
икона и молила ce богу под ведрим небом.
иконограф (грч. eikôn, grâphô пишем) иконопи-
сац; справа за механичко преношење слика и
цртежа.
иконографија (грч. eikön, graphi'a) иконопис;
описивање, познавање слика и кипова, наро-
чито оних из старог века.
иконодулија (грч. eikön, dulia ропство) пошто-
вање икона, обожавање икона.
иконоклазма (грч. eikön, klâsma одломак, пар-
че) в. иконокластија.
иконокластија (грч. eikön, klâô) иконоборство,
противљење поштовању икона и слика y
цркви.
иконолатрија (грч. eikön, latreia обожавање)
поштовање (или: обожавање слика и икона).
иконологија (грч. eikön, logia) познавање икона
као симбола, проучавање симболичних слика
и старих споменика.
икономанија (грч. eikön, mania помама, лудило)
претерано и лудо поштовање слика са ликови-
ма светитеља.
икономахија (грч. eikön, machia борба) борба
против икона, борба против поштовања и
обожавања слика са ликовима светитеља, ико-
ноборство.
иконометар (грч. eikön, métron) фош. огледалу
слична направа код фот. апарата која пред-
мет снимања показује y јако умањеном обли-
ку и помаже да апарат, при снимању, буде y
правилном положају; зухер.
иконоскоп (грч. eikön, skopéo гледам) шехн. нај-
старији тип катодне цеви y TB камери којом
ce оптичка слика претвара y електричне им-
пулсе; конструисао га В.К. Зворикин (1933);
ортикон.
иконостас (грч. eikön, istëmi ставим, поставим)
преграда између олтара и осталог дела цркве,
украшена, по нарочитом и утврђеном реду и
распореду, иконама.
иконски (грч. eikönikos који даје верну слику)
насликан верно, насликан као што je y приро-
ди; иконске статуе кипови израђени верно,
нарочито који су израђени y природној вели-
чини (супр. колосалне статуе кипови y нат-
природној величини).
икосаедар (грч. eikosi двадесет, hédra основа,
страна) геометријско тело ограничено с два-
десет равностраних троуглова.
икосаидриа (грч. efkosi двадесет, anêr, andrós чо-
век, муж) ПЛ. бот. биљке чији цветови имају 20
и више слободних прашника (XII класа y Лине-
овом систему биљака).
икоситетраедар (грч. efkosi двадесет, tètra чети-
ри, hédra основа) мин. тело затворено са 24
равне плосни; леуцишоедар.
икс 1. маш. назив за латинско слово х koje se Sesto
upotrebqava kao oznaka nepoznate velicine u
matematickim izrazima; 2. u obicnom govoru:
oznaka za neodredenu ili nepoznatu licnost,
predmet, pojam; neodredeno mnogo, neznano
koliko. Икс ипсилон (према х, y — непознате y
математици) ознака за неодређену или непоз-
нату особу, или за неки други појам.
иксан 320 илузија
иксан (арап.) в. инсан.
иксеутика (грч. ixeûô хватам птице на лепак, izós
имела) хватање птица на лепак. иксија (грч.
ixi'a) мед. проширење вена. иксографија
фотографисање рендгеновим зра-
цима (х-зрацима, чита ce: икс-зрацима); ренд-
генографија. иктеричан (грч. îkteros) мед.
онај који болује од
жутице, жутичав. иктерус (грч. Ikteros) мед.
жутица. иктус (лат. icere погодити; ictus) удар,
убод, хи-
тац, откуцај, млаз; муз. такт; метр. јаче нагла-
шавање појединих слогова y стиху, арза, на-
гласак, дизање гласа; иктус артеријарум
(лат. ictus arteriarum) мед. куцање била, отку-
цај била. ■л- (лат. il-) предметак y лат.
речима које почи-
њу са „1" = UH (in). ила (грч. île) одред,
ескадрон коњице од 200
људи y старој македонској војсци, под коман-
дом једног иларха. илакрнмација (лат.
illacrimare, illacrimatio) мед.
излив суза, сужење. иларх (грч. île, ârcho
владам) y старој македон-
ској војсци: командант једне иле. илата (лат.
inferre унети, illatum) ал. оно што je
унесено y кућу, прћија, мираз; ствари од
вредности које ce уносе y посао, при оснива-
њу неког предузећа и сл., a које ce не састоје
од готовог новца, нпр. машине, зграде, зем-
љиште, права итд. илатив (лат. illativus)
линге. посебан падеж y не-
ким језицима угро-финске групе језика ко-
јим ce означава нешто што je везано за уну-
трашњост предмета. нлативан (лат.
illativus) закључни, закључан;
илативне реченице грам. последлчне реченице.
илдирим (тур. jyldyrym) муња, гром, ратни гром;
надимак султана Бајазита I, зета царице Ми-
лице. илегалан (нлат. illegalis) противзаконит,
незако-
нит; подземан, тајни. илегалност (фр.
illégalité) незаконитост, против-
законитост. илегибилан (нлат. illegibilis) који
ce не може чи-
тати, нечитак, нечитљив. илегитимав (лат.
illegitimus) незаконит, рођен y
незаконитом браку, ванбрачан; неправедан,
недопуштен. ' илос (грч. illós разрок) шд. човек који гледа ра-
илегитимитет (нлат. illegitimitas) незаконитост,
неоснованост; порекло из незаконитог брака,
ванбрачност; илегиШимитетна Шужба прав.
тужба којом ce оспорава законитост детета ро-
ђеног од супруге. илејитис (грч. efleïn
завијати ce) мед. запаљење
усуканог црева, илеума. илеум (грч. île, лат.
ileum) зоол. усукано црево,
доња половина танког црева; доњи део кар-
личњаче или карличне кости (нлат. os ilium,
os ilei). илеус (грч. eilein сабити, стуткати
eileos) мед. за-
плетена црева; в. мизерере. илибералан (лат.
illiberalis) недарежљив, непо-
датљив, неиздашан, шкрт; назадан, неслобо-
доуман.
илибералитет (лат. iliberalitas) неслободоумље;
недарежљивост, неподатљивост, неиздашност,
шкртост.
Илијада (грч. Iliâs) велики херојски спев y 24
певања који ce приписује Хомеру, опева јед-
ну епизоду из борби Грка под Тројом, гнев
Ахилов због увреде коју му je нанео Агамем-
нон, и његову освету над тројанским јунаком
Хектором, зато што му je овај убио најбољег
пријатеља Патрокла.
иликвидан (нлат. illiquidus) нејасан, мутан, не-
разумљив, сумњив, који још није изведен на
чистину, нпр. неки рачун; трг. неспособан да
врши плаћања својих обавеза; неликвидан.
илимнтиран (лат. limes, limitis, фр. illimité) нео-
граничен, безграничан.
илингус (грч. flingos) мед. вртоглавица, несве-
стица.
иливирати (лат. linere, illinere) mg, трљати уљем
или машћу.
Илион (грч. Ilion) в. Троја.
Илирци припадници илирског покрета, насталог
y Хрватској тридесетих година XIX в. под ути-
цајем панславистичких идеја Чеха Колара и
Шафарика, a забрањеног 1850; покрет je до-
принео националном буђењу Хрвата, a тежио
je културном и, потом, политичком уједиње-
њу свих Јужних Словена, за које ce веровало
да су илирског порекла (отуд назив покрета).
илитерат (лат. illitteratus) необразован човек,
човек непосвећен y науку.
нлитерата (лат. illitterata) Т. ТОНСКИ спојеви ко-
ји ce не могу бележити словима, нпр. шумови,
уздаси итд.
Илитија (грч. Eilefthyia) миш. богиња порођаја
код старих Грка, заштитница породиља, кћи
Зевсова и Херина (код Римљана Луцина).
нлиција (нлат. illitio) мед. трљање уљем или ма-
шћу, помазивање.
илиците (лат. illicite) прав. недозвољено, недо-
пуштено; рес илицита (лат. res illicita) недо-
пуштена радња.
илнџа (тур. ìhca) извор лековите вруће воде,
бања, топлице.
ил-кан (монг.) војсковођа y рату, владалац, го-
сподар.
илмвхал (арап.) в. катехизмус.
нлоза (грч. illôsis) мед. разрокост.
зроко.
Илос (грч. Ilos) мит. син Тросов и Калиројин,
праунук Дарданов, отац Лаомедонов, брат Га-
нимедов; саградио je Илион (Троју).
ИЛС (скр. од енг. Instrument Landing System)
радионавигацијски електронски систем за до-
вођење авиона y положај за слетање при сложе-
ним метеоролошким условима.
илтизам (арап., тур. iltizam) закуп, аренда.
нлудирати (лат. ludere, illudere) играти ce c ким
или с чим, збијати шалу, титрати ce c ким,
ругати ce, исмевати, вући некога за нос; избе-
гавати, изигравати (нпр. законске прописе);
обмањивати, варати.
илузија (лат. illusio) чулна обмана, самообмана,
илузионизам 321 иманенција
 варка, уображење, обмана при којој ce запажа
неки предмет друкчије но што je y стварно-
сти; илузија има три врсте: услед непажње;
услед афекта, нарочито страха (кад нам ce,
нпр. ноћу y шуми учини од пања да je човек);
без афекта, тј. оне које не морају нестати ни
при будној пажњи. илузионизам (лат.
illusio) филозофски правац
који сматра да су истина, лепота и моралност
само илузија, обмана и варка. илузионист(а)
(лат. illusio) мађионичар, вештак
y изазивању илузија код других, опсенар.
илузоран (нлат. illusorius) обмањљив, варљив,
преварљив, неостварљив, празан, који посто-
ји само y машти, опсенски; илузоран уговор
уговор који нема изгледа да ће икада бити
остварен.
илум (арап. 'ilm, тур. ilim) знање, наука.
илуминат (лат. illuminatus) просвећен човек,
образован човек. илуминатор (нлат.
illuminator) просветитељ;
онај који бојадише слике, бакрорезе или
отиске y камену; y сред. веку = минијаШор;
илуминист. илуминација (лат. illuminatio)
свечано освет-
љавање; бојадисање неког цртежа, бакрореза
или отиска y камену; изненадно надахнуће,
светлост која озари душу, инспирација.
илуминиран (лат. illuminatus) свечано осветљен;
просвећен; израђен y живим бојама; фиг.
пијан.
илуминист(а) (лат. illuminare) в. илуминатор.
илустративан (нлат. illustrativus) објашњаван,
који објашњава, који служи као објашњење,
осветљаван, који осветљава. илустратор
(лат. illustrator) сликар слика y не-
ком тексту; објашњивач, тумач.
илустрација (лат. illustratio) објашњење, тума-
чење, текста; сјај, слава, прослављеност;
слика као допуна или као украс текста y листу
или књизи; илустровани лист, часопис са сли-
кама, лист са сликама. илустрисимус (лат.
illustrissimus) најсјајнији,
најузвишенији, најславнији; као ословљава-
ње: пресветли, преузвишени. илустровати
(лат. illustrare) објаснити, објаш-
њавати, показати (или: показивати) y правој
светлости, осветлити; допунити и украсити не-
ки текст сликама (листове, часописе, књиге).
илутација (лат. lutum, нлат. illutatio) мед. лечење
припијањем неке смесе, каше или лековитог
блата на оболели део тела. им- (лат. im-)
предметак ин y речима које почи-
њу усненим сугласником. имагинабилан
(нлат. imaginabilis) замишљив, ко-
ји ce може замислити, могућ, вероватан.
имагинаран (лат. imaginarius) уображен, замиш-
љен, тобожњи, који постоји само y уобрази-
љи, нестваран; маш. имагинарна величина ве-
личина која није реална; имагинарна једини-
ца број V-Ï, обележава ce са L
имагннативан (нлат. imaginativus) маштав, који
има способност замишљања, уображавања;
маштени, који потиче из маште (или: уобра-
зиље) који je y вези са маштом (или: уобрази-
љом); који je пун маште, који има јаку уо-
бразиљу.
имагинација (лат. imaginatio) 1. уобразиља,
машта, способност замишљања, односно ства-
рања менталних слика или појмова о оном
што није чулно опажено; стваралачка машта;
псих. моћ да ce поново изазову слике сачуване
y памћењу (репродуктивна имагинација),
или моћ да ce ранија искуства међусобно тако
повежу и надграде да настају нове слике или
духовна остварења усмерена ка остварењу не-
ког особеног циља - научног или уметничког
(креативна имагинација); 2. производи уобра-
зиље, без основе y стварности.
имаго (лат. imago лик, копија, сличност) биол.
потпуно развијен инсект; ПСШ. идеализована
представа вољене особе, која настаје y де-
тињству и остаје неизмењена y зрелости.
имажизам (лат. imago, фр. image слика) песнички
покрет y Енглеској и САД (1909-1917) и y
СССР (1917-1925); имажисти су углавном не-
говали „слободан стих", нов ритам и исповеда-
ли потпуну слободу y избору тема.
имажинизам в. имажизам.
имакулатан (лат. immaculatus) непорочан, не-
окаљан, неумрљан; имакулата концепцио
(лат. immaculata conceptio) учење католичке
цркве о безгрешном зачећу Деве Марије, тј.
да je била ослобођена наследног греха од пр-
вог тренутка живота y материној утроби.
имам (арап. imam тур. imam) господар, влада-
лац; нарочито: бивши господар и владалац
Јемена y Арабији, као и некадашњи влада-
лац Маската y Персијском заливу; дванаест
имама од Ирака, потомци Алије, чија je
власт y Медини постојала поред халифата;
турски свештеник и научењак, нарочито: поз-
навалац Корана, главни хоџа једне џамије;
имам-ефенди свештеник-хоџа y capajy.
имамат (арап., тур.) звање и надлежност старе-
шине џамија; држава једног имама.
иман (арап. ïmân, тур. iman) вера, закон, веро-
вања.
иманентан (лат. immanens) унутрашњи, који
остаје унутра, битан, неодвојив; фил. има-
неншна метода метода која ce одређује са-
мим предметом истраживања; иманентна кри-
Тика критика која једну мисао или систем
мисли процењује са њихових сопствених
претпоставки; y теорији сазнања: који остаје
y границама могућег искуства (Кант) или y
границама свести (Фихте); по Спинози, бог je
иманентни узрок света, дакле сам свет (deus
sive natura бог или природа); cyup.: трансеун-
шан, трансцендентан.
иманентност (нлат. immanentia) фил. в. иманен-
ција.
иманенција (нлат. immanentia) постојање у, на-
лажење у, остајање у, битно припадање нече-
му; филозофија иманенције правац y филозо-
фији који ce ограничава на сазнања y грани-
цама искуства и свести, који држи, дакле, да не
имаиитет 322 имиџ-дизајнер
 постоји нека стварност која би била независ-
на од свести.
нманитет (лат. immanitas) нечовечност, безосе-
ћајност, суровост.
нмарет (арап. 'imärä, тур. imaret) зграда, дом,
стан; нарочито: јавна грађевина; y ужем сми-
слу: врста гостионице y Турској, где ce ђаци
хране и где ce деле животне намирнице сироти-
њи и путницима.
имаринирати (лат. in, marinus морски) в. мари-
нирати.
иматервјалан (нлат. immaterialis) нетелесан, бе-
стелесан, духовни; имаШеријална добра про-
изводи духовног рада, духовна својина.
иматеријализам (нлат. immaterialis) фил. правац
који пориче стварност материје тврдећи да
je све што постоји дух (Платон); учење да je
душа бестелесна; спиритуализам; супр. мате-
ријализам.
иматеријалист(а) (нлат. immaterialis) фил. при-
сталица иматеријализма; онај који сматра
или тврди да je душа бестелесна; супр. мате-
ријалист.
иматрикулација (нлат. immatriculatio) упис, упи-
сивање y матрикулу неке установе, нарочито
универзитета, ступање y ред студената.
имбецил (лат. imbecillite) онај који je, телесно
или душевно слаб, духовно заостао човек, ма-
лоумник, блесавко, глупак, тупоглавац.
имбецилитет (лат. imbecillitas) малоумност, ду-
ховна заосталост, блесавост.
имбибиција (нлат. imbibitici) усисавање, упија-
ње, квашење, натапање.
имборзирати (итал. imborsare) трг. примити но-
вац, наплатити.
имброљо (итал. imbroglio) муз. заплет y акценти-
ма, када два различита гласа стоје y различи-
тим врстама такта; заплетен позоришни
комад.
имедијатан (нлат. immediatus) непосредан; тре-
нутан, који ce одмах догађа или обавља; име-
дијатна молба, предсШавка арав. непосредна
молба или представка која обилази све ниже
власти и предаје ce непосредној највишој
власти, владаоцу; имедијатни град град који
зависи само од највише власти, слободни
град.
имедијативав (нлат. immediativus) који ради без
посредовања, који непосредно означава или
казује што, нпр. глагол који, без додавања
именице, исцрпљује појам радње: борити ce,
ићи итд.
имелман (по нем. авијатичару М. Имелману)
аеиј. акробација авиона y хоризонталној
равни.
имеморабнлан (лат. immemorabilis) који није
вредан да ce помене, који није заслужио се-
ћање.
имеморијалан (лат. immemorialis) незапамћен,
који ce не може замислити, нечувен.
имензан (лат. immensus) неизмеран, бескрајан,
безграничан, огроман.
вмергети (лат. immergere загњурити, замомчи-
ти) ол. присталице поновног крштења, тј.
крштења одраслих; анабаишисши, мено-
нити.
имерзија (лат. immersici) потапање, замакање,
загњуривање; астр. улазак једног небеског те-
ла y сенку другог небеског тела, заклањање
једног небеског тела другим небеским телом;
замрачивање једне звезде сунчаним зрацима;
ОПТ. када ce, ради добијања што бољих ликова
под микроскопом, уместо ваздуха између до-
ње површине најдоњег сочива y објективу и
стакла које покрива предмет, при најјачим
увеличавањима употреби каква течност; хо-
могена имерзија када ce течност и стакло за
покривање објекта изаберу тако да обоје
имају исти индекс преламања као и најдоње
сочиво објектива; имерзионо крштење крш-
тење које ce врши загњуривањем y воду; мед.
примена сталног, перманентног купатила.
имигрант (лат. immigrare доселити ce, immi-
grans) досељеник, усељеник.
имиграција (лат. immigrare доселити ce, нлат.
immigratio) усељавање, усељење, досељавање,
досељење; усељеност; усељеништво, сви усе-
љеници.
имитрирати (лат. immigrare) уселити ce, усеља-
вати ce, доселити ce.
иминеитан (лат. imminens) који тек што није
наступио (или: наишао), који непосредно
предстоји, загрозан, који загрожава, који
прети доласком.
иминенција (лат. imminenza) загрожавање, ско-
ро наступање, близак долазак.
имисија (лат. immissio) прае. упућивање на по-
сед, пуштање на посед; имисио бонорум (лат.
immissio bonorum) = имисија; пуштање уну-
тра, посвећивање; имисиони декрет судска
одлука о пуштању на посед; имисиони термин
рок за пуштање на посед.
имитабнлан (лат. imitabilis) који ce може подра-
жавати, који je за подражавање, за угледање.
имитативан (нлат. imitativus) који подражава,
који ce угледа на неког, коме je циљ да подра-
жава.
имитатор (лат. imitator) подражавалац, онај ко-
ји ради по угледу на кога или што; вештак y
подражавању разних типова људи, животиња и
ДР-
имитација (лат. imitatici) подражавање; оно што
je израђено по угледу на нешто; муз. основни
композициони поступак полифоне музике зас-
нован на томе што ce мотив или фраза донесе-
ни y једној деоници настављају y другој, док
први глас наставља са контрапунктирањем.
имитирати (лат. imitari) подражавати, угледати
ce на, стварати по угледу на кога или на што;
мајмунисати.
имитовати (лат. immitere) послати у, метнути у,
пустити, усадити, углавити; прав. судским пу-
тем одредити, наредити, издати налог.
имиџ (енг. image лик од лат. imago) особени из-
глед који y јавности изграђују певачи, глум-
ци, a и друге јавне личности.
имиџ-дизајнер (енг. image designer креатор ли-
ка) особа која ce бави креирањем јавног из-
имобилан 323 императиваи
 гледа и понашања славних личности и
„звезда".
имобилан (лат. immobilis) непокретан; непоми-
чан, постојан, непоколебљив, чврст; вој. нео-
премљен, неспреман за рат; имобилан завој
мед. завој који чини да ce неки део тела не
може кретати (од гипса, воденог стакла итд.).
имобилизација (лат. immobilis) довођење y ста-
ње непокретности, нпр. y хирургији, када ce
повређени део тела учини непокретним помо-
ћу завоја.
имобилијаран (нлат. immobiliaris) некретнин-
ски, непокретносни, непокретан, састављен од
непокретних добара; имобилијарна егзекуција
егзекуција која ce врши на непокретним до-
брима; имобилијарно имање некретнина, не-
покретност, непокретно имање; имобилијар-
ни кредит зајам на непокретно имање; имо-
билијарна маса маса која ce састоји од непо-
кретног имања.
имобилије (лат. immobilia se. bona) ПЛ. некретни-
не, непокретности, непокретна добра, непо-
кретна имања.
имобилисати (нлат. immobilisare) покретно до-
бро или имање претворити y непокретно, про-
гласити непокретним; направити нешто по-
стојаним; утврдити, учврстити.
имобилитет (лат. immobilitas) непокретност, не-
помичност; непроменљивост, сталност; мед.
укоченост.
иморалан (нлат. immoralis) противан моралу, не-
моралан; развратан.
иморализам (нлат. immoralis) фил. становиште „с
оне стране добра и зла", то јест, узевши рела-
тивно: с оне стране онога што ce сада сматра
као добро и зло или, узевши апсолутно: одри-
цање свих моралних вредности, апсолутна уз-
вишеност изнад онога што важи као добро и
зло.
иморалист(а) (нлат. immoralitas) фил. присталица
иморализма; противник морала, неморалан
човек, развратник.
иморталитет (лат. immortalitas) бесмртност, ве-
ковечност, неумрлост.
имортела (фр. immortelle) бот. смиље, биљка са
сјајним и сувим латицама које, због тога, не
вену.
Имотеп миш. бог лекарске вештине код Егип-
ћана.
импавиди прогредијамур (лат. impavidi progredi-
amur) изрека немачког природњака Ернста
Хекела (1834-1919) „Пођимо без колебања на-
пред!"; уп. игнорамус еШ игнорабимус.
импагинирати (лат. in-, pagina страна) шии. пре-
ламати штампани слог (шифове) y стране и
табаке.
импако (итал. impacco) трг. паковање, смешта-
ње, спремање; пер импако (итал. per impacco)
за робу: упакована, добро смештена, добро
спремљена.
импакт (енг. impact удар, утицај) утицај који
има једна појава или личност.
импанатори (нлат. impanatores) ПЛ. присталице
учења о импанацији.
импанација (лат. panis хлеб, нлат. impanatio)
шеол. спајање тела Христова са хлебом y хри-
шћанској тајни причести.
импарабилан (нлат. imparabilis) који ce не може
упоређивати, неупоредив, несравњив, беспри-
меран.
импарисилабум (лат. imparisyllabum) грам. нејед-
накосложна реч, тј. реч која y другом падежу
има више слогова него y првом, нпр. време,
времена.
импаст (итал. impastare, impasto) слик. дебео ре-
љефан намаз боја (уља, темпере) на слици.
импастација (итал. impastare, impasto) утешће-
ње, претварање y тесто, y смесу, y лепак; сли-
кање дебелим слојем боја, набацивање боја;
y бакрорезу: изглађивање тачака и цртица и
дејство које ce, услед тога, добива.
импастирати (итал. impastare) грађ. правити зи-
дарски лепак од малтера и ситно раздроб-
љеног камена; y бакрорезу: тачке и црте, на-
прављене резаљком или вајалицом, изгладати
и избрисати.
импатибилан (лат. impatibilis) несносан, несно-
шљив, неподношљив.
импацијенција (лат. impatientia) нестрпљење,
нестрпљивост, неподношљивост.
импеданса (лат. impedire уплести ce, упасти y
замку, impedantia сметња, препрека) физ. при-
видна отпорност елемента електричног кола
при наизменичној струји одређене учеста-
лости.
импедимент (лат. impedimentum) сметња, пре-
прека; импедименши ПЛ. прав. препреке због
којих ce неко ослобађа одговорности што ни-
је дошао на суд.
импекабилитет (нлат. impeccabilitas) безгреш-
ност, непогрешивост, невиност.
импенетрабилан (лат. impenetrabilis) непробо-
јан; који не пропушта воду, непромочив; не-
докучљив, неиспитљив, недосежан; непрола-
зан, непроходан.
импензе (лат. impensae) ил. трошкови; оно што
je утрошено или уложено y што; импензе
неце-сарије (лат. impensae necessariae) нужни
трош-кови; импензе волуптарије (лат.
impensae vo-luptariae) трошкови на
провођење, на раскош; импензе уШилес (лат.
impensae utiles) трошко-ви који доносе
корист; импензе фунебрес (лат. impensae
funèbres) погребни трошкови.
императив (лат. imperativus) грам. заповедни на-
чин; фил. заповест, заповед, наредба, пропис;
закон; Кантов категорички императив гла-
си: „Делај тако да начело твоје воље може y
свако доба постати општим законом"; каше-
горички императив заповест која наређује
да ce нешто ради због саме те радње, без обзи-
ра на циљ, на материју радње; хипоШетички
императив заповест која наређује нешто као
средство за постизавање циља и која важи са-
мо под извесним околностима; енергеШички
императив гласи: „He троши узалуд енерги-
ју, него ce њоме користи!" (Оствалд).
императиван (лат. imperativus) заповедни, запо-
ведан, заповеднички; императивни мандат
принудна наредба.
императо 324 импетрациј
р а
император (лат. imperator) заповедник; влада-
лац, цар.
императорски (лат. imperatorius) војводски, за-
поведнички; владалачки, царски.
империја (лат. imperium) царевина, држава (нпр.
Римска Империја, Британска Империја).
импернјал (лат. imperialis) 1. руски златан но-
вац од 10 рубаља; 2. хладно пиће од воде,
шећера, лимунове коре и винског камена
(стрешна); 3. шшг. врста слога са веома висо-
ким словима; 4. врста финог сира; 5. брадица
под доњом усном (назив по томе што je такву
брадицу носио француски цар Наполеон III);
6. шпанска мерино-овца; 7. царски плес; им-
перијал-дукат руски златан новац од 3 рубље;
империјал папир хартија највећег формата;
царска хартија.
■мперијализам (лат. imperialis царски) 1. цар-
ска власт, приврженост царству; 2. неограни-
чено владање које ce ослања на војну силу,
деспотска владавина; 3. тежња за насилним
ширењем државних граница; 4. највиши сту-
пав> развоја капитализма, y који je овај пре-
растао крајем XIX и почетком XX века. Ње-
гову битну карактеристику чини доминантна
улога - y економици и политици - приватно-
капиталистичког монопола који израста на
основи високог ступња развоја производних
снага и концентрације производње „...импе-
ријализам je монополистички ступањ капита-
лизма" (Лењин). Његове ближе карактеристи-
ке су: а) монопол капиталиста y индустрији и
трговини; б) монопол капитала y банкарству.
Индустријски и банковни монопол су произ-
вод високог ступња концентрације производ-
ње. Ови ce монополи преплићу и стапају y
нови вид капитала - монопол финансијског
капитала, који господари читавим привред-
нимживотом (и политиком) дате земље. Њима
располаже групица капиталиста - финансијска
олигархија; в) извоз капитала и борба за мо-
нопол y извозу капитала постаје битна еко-
номска операција финансијског капитала;
г) међународни монополи који економски де-
ле свет, јесу облик владања и борбе финан-
сијског капитала за моношмг-у експлоатацији
светског тржишта; д) монопол финансијског
капитала y експлоатацији колонијалних и за-
висних земаља на основу извршене територи-
јалне поделе света y борби за нову деобу све-
та која води светским ратовима. Империјали-
зам je „.. .светски систем колонијалног угње-
тавања и финансијског гушења огромне ве-
ћине становништва земаљске кугле од стране
шачице ,напредних' земаља" (Лењин), - тј.
финансијског капитала тих земаља.
империјалист(а) (лат. imperialis) присталица им-
перијализма; приврженик царев, царства; y
Француској бонапартист; освајач, пљач-
каш.
империјалистички (лат. imperialis) који je y ду-
ху империјализма, који ce y политичком раду
руководи и одушевљава идејама империјализ-
ма, завојевачки, освајачки.
империј(ум) (лат. imperium) највиша државна
власт која je, y старом Риму, преношена са
народа на највише чиновнике, нарочито вој-
на власт; највиша власт, влада; доцније: Рим-
ско Царство; империјум Манлијанум (лат. im-
perium Manlianum) строга врховна власт, наз-
вана по Луцију и Торквату Манлију, позна-
тим са своје строгости; империјум мерум (лат.
imperium merum) чиста државна власт y управ-
ним стварима и y рату; такође: непријатност
судског положаја, право суђења на живот и на
смрт; империјум микстум (лат. imperium mix-
tum) мешовита државна власт, тј. управна и
законодавна власт.
имперманентан (нлат. impermanens) непосто-
јан, несталан, променљив.
имперманенција (нлат. impermanentia) непосто-
јаност, несталност, превртљивост, промен-
љивост.
импермеабилан (нлат. impermeabilis) в. импене-
трабилан.
импермеабнлитет (лат. in-, permeare пролазити)
физ. непропустљивост, супр.: пермеабшштет.
имперсоналаи (нлат. impersonalis) безличан; им-
персонални глагол грам. безлични глагол.
нмперсоналија (лат. impersonalia se. verba) ПЛ.
грам. безлични глаголи.
имперсуазибилан (нлат. impersuasibilis) ca којим
ce не може говорити, кога je тешко убедити,
тврдоглав, задрт; имперсвазибилан.
импертинентан (лат. impertinens) непристојан,
неучтив, неуљудан, безобразан, безобзиран,
дрзак.
импертииенција (нлат. impertinentia) непри-
стојност, неучтивост; дрскост, безобзирност,
безобразност.
импертурбација (лат. imperturbatio) душевно
спокојство које ce не може ничим поремети-
ти; равнодушност.
имперфек(а)т (лат. imperfectum) грам. пређашње
несвршено време, тј. глаголски облик којим
ce истиче трајање глаголске радње y прошло-
сти; имперфектум.
имперфектан (лат. imperfectus) недовршен, не-
потпун, несавршен.
имперфективан (нлат. imperfectivus) несвршен;
имперфективни глагол грам. несвршени гла-
гол.
имперфорација (лат. imperforatio) мед. затворе-
ност или сраслост извесних делова тела који,
по природи, треба да су отворени, нарочито
задњице.
импетиго (лат. impetigo) мед. кожно обољење y
облику мехурића са бистром течности, које,
кад ce мехурићи отворе и течност сасуши,
прелази y жуте красте.
импетигологија (лат. impetigo, грч. logi'a) мед.
наука о обољењима коже, нарочито о постоја-
њу, развијању и лечењу краста.
импетрант (лат. impetrans) орае. тужилац, тужи-
тељ; вр. импертрантичан.
нмпетрат (лат. impetratile) шрав. тужени, опту-
жени; пр. импетратичан.
нмпетрација (лат. impetratio) арав. добивање, за-
добивање; нарочито: добивање права; тужба.
импетуоз 325 импотенциј
о а
импетуозо (итал. impetuoso) муз. необуздано,
бурно, плаховито, силовито.
импетус (лат. impetus) жесток, напад, нпр. неке
болести; кум импету (лат. cum impetu) не-
обуздано, жучно, плаховито; кон импето
(итал. con impeto) муз. в. импетуозо.
импичмент (енг. impeachment) оптужба и судски
поступак, нарочито против државних чинов-
ника.
имплантација (нлат. implantatio) мед. примање и
одржавање трансплантата; усађивање, уко-
рењивање; калемљење, пелцовање.
имплаузибилан (нлат. implausibilis) неистинит,
неприхватљив, неуверљив, неодобрив, неверо-
ватан, неусвојив и сл.
имплемент (лат. implementum) мед. болесно гоје-
ње; попуњавање; помоћно средство, алатка;
имплементум контрактус (лат. implemen-
tum contractus) прав. извршавање уговора.
имплементација (лат. implere извести) изврше-
ње, спровођење (наредбе), примена.
импликатура (лат. implicates уплетен, умешан)
лингв. садржај реченице који ce изводи из кон-
текста, смисла и односа међу исказницима:
„Имаш нешто на лицу" значи „Скини то..."
импликација (лат. implicatio) заплетање, упле-
тање y што; умешаност.
имплицирати (лат. implicare) уплести, умешати,
увући, увлачити; фт. садржавати, обухватати
собом.
имплицитан (лат. implicare) који je обухваћен,
садржан y нечему; који ce подразумева; cyup.
експлицишан.
имплиците (лат. implicite) аРил. подразумевајући
ce већ (y); обухваћено чим; прећутно; супр.
експлициШе.
имплозија (лат. in y, plodere ударити) нагло сма-
њење запремине неког тела под дејством
спољњег притиска; супр. експлозија; фон. прва
фаза y артикулисању оклузивних сугласника.
имплорант (лат. implorane) ирав. тужитељ, тужи-
лац; онај који тражи заштиту; ар. импло-
рантски.
имплорат(латлтр1ога1и8)п/?ав.тужени,оптужени.
имплорација (лат. imploratio) призивање y по-
моћ, преклињање за нешто.
имплувиј(ум) (лат. pluvia киша, impluvium) не-
покривен и отворен простор y предворју
(аШријуму) староримских кућа, y којем ce
обично налазио басен за скупљање кишнице;
кућна башта; предворје цркве, улаз y цркву;
мед. купање y кишници.
импозантан (фр. imposant) који улива поштова-
ње (или: дивљење, послушност), који задоби-
ја и осваја људе, који прави утисак, који
привлачи на себе пажњу; надмоћан, угледан,
значајан, достојанствен, величанствен.
импозиција (лат. impositio) полагање руку при
посвећивању за свештеника, рукополагање;
порез, намет, данак; шии. удешавање форме,
стране; импозито силенцио (лат. imposito si-
lentio) прав. пошто je наређено ћутање.
импондерабилан (нлат. imponderabilis) нетеж-
љив, немерљив по тежини.
импондерабилије (нлат. imponderabilia) ствари
које ce не могу мерити по тежини, нетежљиве
ствари, нпр. етар; моралне вредности; осе-
ћања, расположења, мисли и др., неодредљиви
узроци, неодредљиви утицаји.
импоненте (итал. imponente) муз. величанствено,
достојанствено.
импоновати (лат. imponere) наметнути услове;
наредити (нпр. да ce ћути и сл.); нарочито:
правити утисак; уливати или захтевати пошто-
вање (или: дивљење, страх, послушност); има-
ти утицаја на људе.
импорозитет (нлат. imporositas) непорозност,
нешупљикавост; непостојање међумолекул-
ских простора; мед. затвореност отвора на које
излази зној.
импорт (нлат. importare увозити, увести, енг. im-
port) трг. увоз, увозна трговина; увезена роба;
супр. експорт.
импортабилан (нлат. importabilis) који ce може
увозити, који je одређен за увоз.
импортантан (лат. importane) важан, значајан,
знатан, утицајан, осетан, битан.
импортација (нлат. importatio) трг. увожење (ро-
бе из иностранства), увоз; доношење са «pa-
He (моде, обичаја, навика и сл.).
импортовати (лат. importare) трг. увозити страну
робу на домаћа тржишта, бавити ce увозном
трговином, тј. увожењем робе која није изра-
ђена или ce не израђује y земљи; доносити са
стране, нпр. моду, навике, обичаје; супр. ек-
спортовати.
импортунитет (лат. importunitas) наметљивост,
досађивање, наметање, досадно салетање мол-
бама.
импос (лат. potis, impos) немоћан, неспособан,
слаб; импос аними (лат. impos animi) слаб ду-
хом, малоуман.
импосибилан (лат. impossibilis, фр. impossible)
немогућ, немогућан.
импост (лат. imponere наметнути, ударити, нлат.
impostus, итал. imposto) посредан порез, порез
на робу; грађ. део између стуба и свода, тако да
свод тиме добива ширу подлогу.
импостација (итал. impostare наместити) y умет-
ничком певању нарочито намештање грлене и
усне шупљине ради што боље резонанције то-
на; „постављање гласа".
импостовати (итал. impostare) ударити (или: уда-
рати) порез на, оптеретити порезима, опоре-
зовати; јако импостована роба јако опорезо-
вана роба.
импостор (лат. imponere, нлат. impostor) вара-
лица, лажов, клеветник; имиосторес докти
(лат. impostores docti) Т. учене варалице, на-
учењаци који су тенденциозне списе потурали
другима, или погрешно наводили цитате, или
бранили погрешна учења.
импотентан (лат. impotens) неспособан, немо-
ћан (нарочито y сполном погледу); сакат, бо-
гаљаст; духовно неспособан, духовно не-
моћан.
импотенција (лат. impotentia) сполна немоћ
мушкарца, неспособност оплођавања; неспо-
собност женке да прими семе мужјака; духовна
импрегиатор 326 импутирати
 немоћ, духовна неспособност; немоћ да ce
нешто спроведе; импотенција конјугалис
(лат. impotentia coniugalis) арав. брачна немоћ,
супружанска немоћ.
импрегнатор (нлат. impraegnator) прав. оплоди-
тељ, отац детета.
импрегнацнја (нлат. impraegnatio) оплођење,
затрудњење; хем. натапање, натопљавање,
наквашење, прожимање неког ткива уљем или
машћу, дрвета тварима које га чувају од тру-
љења (нпр. железничких прагова), ткашгаа не-
сагорљивим или непропустљивим тварима,
нпр. воденим стаклом, да би ce обезбедиле од
ватре, итд.#
импресарио (итал. impresario) лице које ce, y
име каквог позоришног или концертног друш-
тва, стара о приређивању представа и конце-
рата и о њиховом материјалном успеху; лице
које проналази и врбује добре и талентоване
чланове, нпр. за неку позоришну трупу.
импресибилан (нлат. impressibilis) способан за
примање утисака, пријемљив за утиске.
импресиван (лат. impressici утисак, дојам, фр.
impressif) упечатљив, који прави утисак, дој-
мљив.
импресија (лат. impressio) утисак, упечатак, до-
јам, дејство које једна ствар (нпр. прочита-
на књига, виђена слика, саслушан музички ко-
мад итд.) има на кога.
импресионизам (фр. impressionisme од лат. im-
pressio) слик. правац зачет седамдесетих година
XIX в. y Француској којем су својствени
кратки, брзи потези четкицом и светле, непо-
средно сучељене боје, занимање за светлосне
ефекте и сликање y природи; касније, назив
за начин сликања y којем ce облици, боје и
тонови предмета овлаш и брзо назначују, им-
пресионистичком техником; вај. обрада повр-
шина и односи међу њима срачунати су на
постизање нарочитих светлосних ефеката;
књиж. теорија и пракса које бележењу непо-
средних утисака дају предност над детаљним
приказивањем и анализом; муз. правац с краја
XIX и из раних двадвсетих година овог века
којем су својствене богате хармоније, тана-
ни ритам и колорит усмерев на изазивање
лирских расположења и утисака.
импресионистн (лат. impressio) ПЛ. присталице
импресионизма y сликарству, чији je вођ био
Клод Моне (1840-1926), који сматра да умет-
ност треба да репродукује само први, непо-
средан утисак.
импресионистнчкн (лат. impressio) који потиче
из импресионизма или ce на њега односи; по-
вршан, произвољан, заснован на утисцима a не
на знању и промишљању.
импресум (лат. impressimi) штампана ствар, ти-
сканица; законски обавезно назначавање, на
књигама, новинама и листовима, имена изда-
вача и уредника, одговорних за садржину.
имприматур (лат. imprimatur) „нека ce штампа,
може ce штампати"; раније: формула којом
цензура допушта да ce неко дело сме штампа-
ти; данас: одобрење којим писац, уредник,
одговорни коректор и сл. допушта да ce нешто
може штампати; супр. дамнатур.
импробабилвтет (нлат. improbabilitas) неверо-
ватност, невероватноћа. импробација (лат.
improbatio) неодобравање,
одбацивање. импровиденција (нлат.
improvidentia) необазри-
вост, неопрезност, несмотреност, непажљи-
вост. нмпровнзатор (нлат. improvisator, итал.
improvi-
satore) онај који нешто чини без претходног
припремања, нпр. држи говор, саставља песму,
рецитује, глуми, свира, пева итд.
нмпровнзацвја (нлат. improvisatio) чињење
(или: рађење) без припреме; држање говора,
писање песме, рецитовање, глумљење, пева-
ње итд. без припремања; импровизада.
импровизовати (итал. improvisare) учинити (или:
радити, чинити, урадити) без претходног при-
премања; саставити нешто на брзу руку (пе-
сму, говор, декламацију итд.). импроперије
(лат. improprius) ПЛ. делови литур-
гије на Велики петак y католичкој цркви:
жалбе Спаситеља због неверности његовог на-
рода. импропорција (нлат. improportio)
иесразмера,
несразмерност. нмпропријацнја (нлат.
impropriatio) прав. при-
свајање, присвојење; давање црквених доба-
ра y лено. импропријетет (лат. improprietas)
неподесност,
погрешна употреба (израза). ампуберес (лат.
impubères) зл. прав. нестасали за
женидбу, нестасале за удају, неодрасли, неса-
зрели за женидбу. импубертет (нлат.
impubertas) неодраслост, не-
стасалост, неспособност за женидбу (или:
УДаЈУ)-
импугнација (лат. impugnatio) побијање, оспо-
равање, нападање разлозима; импугнациони
спис прав. спис којим ce побијају докази про-
тивничке стране.
импуденција (лат. impudenza) бестидност, бе-
зобзирност, безочност; нечедност.
импулзивност (лат. impulsivus) ПСШ. прека потре-
ба која ce јавља код извесних особа да нагло,
често неразумно или брутално, реагују; може
бити спонтана (без спољнег подстицаја, када
изражава неку унутрашњу потребу или жељу) и
рефлексна (одговор, који je no брзини и же-
стини, несразмеран спољном подстицају).
нмпулзнја (лат. impulsici) в. импулс.
импулзоријалес (нлат. impulsoriales se. litterae)
т. писмене опомене којима виши суд подсти-
че нижи суд да приступи решавању неке
ствари.
импулс (лат. impulsus) подстицај, нагон, тежња;
покретна сила, покрет; мед. неодољив нагон;
импулс силе физ. производ из силе и времена,
трајања, њеног дејства.
импутација (нлат. imputatici) урачунавање, при-
гшсивање, беђење, набеђивање, окривљење,
подметање кривице.
импутирати (лат. imputare) урачунати, урачуна-
имрахор 327 инаџија
 вати, приписивати (у кривицу), набедити, на-
беђивати, кривити, окривљавати, подметати,
подметнути.
имрахор (арап.-перс, тур. mirahor) коњушар.
имун (лат. immunis) слободан од државних тере-
та, ослобођен порезе, војне службе; мед. не-
примљив за заразу, отров, болест, обезбеђен
калемљењем од болести.
имунизација (лат. immunis) мед. чињење неприм-
љивим за заразу, отров, болест, обезбеђење
од заразе, отрова, болести; обезбеђеност од
заразе, отрова, болести; калемљење против
болести.
имунитет (лат. immunités) ослобођење светов-
них и црквених поседа од власти јавних служ-
беника; ослобођење од терета, пореза и др.;
мед. непримљивост за заразу, отров, болест,
отпорност организма према заразним боле-
стима; може бити природан (после неке преле-
жане болести) и вештачки (после вакцинације);
прав. повластица изборних лица да ce без дозво-
ле тела која су их изабрала не могу позивати
на одговорност или лишавати слободе (посла-
нички имунитеш); повластица дипломата и
чланова њихове најуже породице да их не могу
узети на одговорност нити осудити судови др-
жаве y којој су акредитовани (дипломатски
имунишет).
имуногенеза (лат. immunis отпоран, грч. genesis
рођење) процес стварања отпорности орга-
низма.
имуноглобулини (лат. immunis отпоран, globulus
лопта) виол. беланчевине крвне плазме, најче-
шће гама-глобулини, којима припадају ан-
титела.
имунологија (лат. immunis, грч. logia) мед. наука
о имуности организма.
имуност в. имунишет. ... ■. . . ■
имуностимулација (лат. immunis отпоран, stimu-
latio дражење) жд. повећавање отпорности ле-
ковима који помажу организму y савлађивању
неке инфекције или болесног стања.
имуносупресија (лат. immunis отпоран, supressio
спречавање) мед. смањење отпорности, кори-
шћењем појединих лекова, при пресађивању
органа или y лечењу појединих аутоимуних
болести.
имунотерапија (лат. immunis, грч. therapefa ле-
чење) мед. подстицање организма да ствара те-
ла која га чине непримљивим за заразу,
отров, болест.
имутација (лат. immutatici) мењање, преинача-
вање, преображавање.
имутирати (лат. immutare) променити, измени-
ти, преиначити, преобразити.
ин- (лат. in) y сложеницама када долази испред л
пише ce и чита ил, испред: б, м, п = им, испред
р = ир; 1. нераздвојан одречни предметак y
латинском и романским језицима - не, исказу-
је престанак, супротност или одсуство и непо-
стојање онога што садржи y речи, пред којом
стоји, изражени појам; 2. латински и итали-
јански предлог, са значењем: за кретање и
правац - у, на, ка; за време - до; за рок - на; за
смер и сврху - на, за, ради, због.
инабруптан (лат. inabruptus) преопширан, не-
прекидан, одвише развучен. инадекватан
(нлат. inadeaquatus) неједнак, не-
одговарајући, неподесан. инакуратан (нлат.
inaccuratus) нетачан, нема-
ран, аљкав, неуредан. инакцептабилитет
(нлат. inacceptabilitas) непри-
мање, неприхватљивост, неусвајање.
инаморато (лат. amor, итал. inamorato) онај ко-
ји je заљубљен, драган. инаниција (нлат.
inanitia) испражњавање; праз-
ноћа желуца; немоћ (или: слабост) услед не-
достатака хране. ииапетенција (нлат.
inappetentia) немање (или:
недостатак) прохтева за јелом, нерасположе-
ње за јело, недостатак воље за јелом; гађење
од нечега. инапликабилан (нлат.
inapplicabilis) непримен-
љив, који ce не може применити. ин
апсенција (лат. in absentia) y одсутности, y
одсуству. инапстиненција (нлат. inabstinentia)
неуздржљи-
вост, неуздржавање. ин апстракто (лат. in
abstracto) y општем, посма-
тран засебно, само y мислима (без обзира на
конкретне односе); супр. ин конкрето. ин
армис (лат. in armis) под оружјем, наоружан.
инартикулација (нлат. inarticulatio) нејасноћа y
изговарању, муцање, мумлање. ин артикуло
мортис (лат. in articulo mortis) y
часу умирања, на самртном одру. инат (тур.
inat, apan. 'inäd) пркос, тврдоглавост,
упорност y противљењу; инад. инаугурални
(лат. inauguro посвећујем, уводим)
који je y вези са инаугурацијом, који ce тиче
инаугурације; инаугурални говор говор који
ce држи приликом посвете и увођења y дужност,
звање или положај, приступни говор, приступ-
на беседа, приступно предавање; инаугурална
дисертација или диспутација научна распра-
ва коју, на универзитетима, мора да напише и
поднесе факултетском савету онај који жели
да добије звање доктора. инаугуратор (лат.)
оснивач, зачетник, иниција-
тор, подстрекач. иваугурација (лат.
inauguratio) посвета y неко
достојанство, свечано увођење y звање, поло-
жај, дужност; свечано отварање, свечано от-
кривање; започињање, означавање почетка.
инаугурисати (лат. inaugurare) свечано посвети-
ти кога y неко достојанство, свечано увести y
дужност или звање; свечано отворити, свечано
открити; започети, започињати. инауратура
(лат. aurum злато, нлат. inauratura)
в. инаурација. инауратус (лат. inauratus)
позлаћен; пилуле ина-
урате (лат. pilulae inauratae) пл. мед. позла-
ћене пилуле. инаурација (лат. aurum злато,
нлат. inauratio)
позлата, позлаћивање; мед. превлачење пилу-
ла златном пеном. инафектација (нлат.
inaffectatio) неусиљеност y
понашању, природност. инаџија (арап.-тур.
inalçi) тврдоглав, јогунаст
човек, прзница,свађалица.
ин Бахо ет Венере 328 инверзнја
ии Бахо ет Венере (лат. in Baccho et Venere) y
Баху и Венери, тј. y пићу и љубави.
ии бреви (лат. in brevi se. tempore) за кратко
време, ускоро.
инбридинг (енг. inbreeding) биол. гајење животи-
ња или биљака путем укрштања сродних је-
динки.
инв. (лат. inv., invenit) в. инвенит.
инвагинацнја (лат. vagina канија, корице, нлат.
invaginatio) увлачење y корице, навлаку, ка-
нал и сл.; мед. увлачење једног црева y друго.
ишшдирати (лат. invadere) упасти y туђу земљу
са војском, напасти, навалити.
инвазивав (лат. invasivus) нападан, освајачки,
нападачки; инвазивна војска војска за непри-
јатељски упад y туђу земљу; инвазивни рат
нападачки рат који почиње изненадним упа-
дом y непријатељску земљу; инвазивне боле-
сти које изазивају животињски и биљни гото-
вани (паразити).
инвазија (лат. invasio) навала, најезда; упад с
војском y туђу земљу.
инваленција (лат. invalentia) немоћ, изнемо-
глост, слабост, болешљивост.
иивалнд (лат. invalidus) онај који je неспособан
или онеспособљен за службу и зарађивање ради
издржавања себе и своје породице, нарочито
онај који je онеспособљен y рату, ратни ин-
валид.
иивалида (лат. invalida) врста социјалне помоћи
инвалидима и њиховим породицама.
инвалидан (лат. invalidus) изнемогао, немоћан,
с маном, неспособан за службу, неупотребљив,
онеспособљен; расходован, шкарт; прав. нева-
жећи, који није основан на праву.
инвалидација (нлат. invalidatici) шрав. проглаше-
ње неважећим, пресуда којом ce нешто про-
глашава за неважеће, обеснажење; инвалиди-
рање.
инвалидитет (лат. invalidus, фр. invalidité) изне-
моглост, немоћност, неупотребљивост, не-
способност за вршење службе; нарочито: не-
способност неког лица да, услед болести или
рана задобивених y рату или јавној служби,
радом привреди ни трећину онога што би, да
je телесно односно душевно здраво, могло да
привреди; прае. неважење, неважност, ништа-
вост.
инвар (лат. varius различит, нлат. invariabilis не-
променљив) челик са око 36% никла, са врло
малим коефицијентом истезања, због чега je
подесан за израду разних врста мера и сл.
инваријабилан (нлат. invariabilis) непроменљив,
неизменљив, постојан.
ииваријабилитет (нлат. invariabilitas) непромен-
љивост, постојаност.
инваријанта (лат. in-, фр. variant) маш. својство
или вредност која при датим трансформаци-
јама остаје непромењена.
инвекта (лат. invehere увести, invectus увезен,
invecta увезено, увезене ствари) в. инвекта
ет илата.
иввекта ет нлата (лат. invecta et illata) арш. „све
што je увезено и унесено", покретности које
закупац доноси на земљу узету под закуп, ин-
векта.
инвектива (лат. invehi кидисати, насрнути, напа-
сти, invectivus насртљив, погрдан) насртање,
вређање, увреда, увредљиво задиркивање,
пецкање, грдња, грђење.
инвективан (лат. invectivus) насртљив,
увредљив, погрдан.
иввенит (лат. invenire пронаћи, invenit) прона-
шао je, пронашао (на бакрорезима, обично
скраћено inv., поред имена уметникова).
инвентар (лат. invenire пронаћи, нлат. inventari-
um) списак ствари које ce нађу приликом не-
ког прегледа, списак покретних ствари које
спадају y састав неког имања, или саме те
ствари; живи инвентар стока која припада
неком имању; мрШви инвентар пољопривред-
не справе, алати и сл.; књига која садржи та-
кав списак.
иивентарисање (нлат. inventarisatio) погшсивање
(или: прављење списка) ствари које припада-
ју неком имању или оставштини, прављење
инвентара; инвенпшризација.
иивеитиван (нлат. in venti vus, фр. inventif) в.
ин-венциозан.
ннвентор (лат. inventor) проналазач, изумитељ,
творац.
инвентура (нлат. inventura) преглед и погшс оно-
га што ce затекне, нпр. y неком стоваришту;
трг. пописивање робе која ce нађе на стова-
ришту; стоваришна књига, складишна књига,
књига стоваришта, лагерска књига; стова-
ришно стање, складишно стање, стање ла-
гера.
инвенција (лат. inventici) проналажење, изумева-
ње; проналазак, изум; проналазачки дар, спо-
собност проналажења; духовитост, досетљи-
вост.
иивенциозан (лат. invenire пронаћи, нлат. inven-
tiosus) проналажљив, проналазачки, изнала-
зачки; духовит, досетљив; инвентиван.
инвергенција (нлат. invergentia) нагиб, нагиба-
ње, нагињање.
ннверзнван (нлат. inversivus) обрнут, извраћен,
преметнут.
ииверзија (лат. inversio обртање) грам. премета-
ње, преметнут ред реченица (или синтагми),
кад зависна реченица дође пре главне где хо-
ће да ce јаче истакне смисао зависне речени-
це, нпр.: Куд војска пређе, ту трава не расте;
реш. премет, обртање реда речи ради истицања
онога дела реченице који би, y обичном реду
речи, заузимао мање видно место, нпр.: За
јуначко питају ce здравље (= хиербатон); вој.
образовање убојног реда на начин који од-
ступа од уобичајеног, постројавање обрну-
тим редом; мед. изврат, извраћеност, посувра-
ћење, посувраћеност (појединих шупљих ор-
гана), нпр. материце, црева, при чему унутар-
ња површина постане спољашњом, и обрнуто;
метеор. случај кад ce на некој висини нађе
топлији слој ваздуха него што je слој испод
њега док je нормално да температура на ве-
ћој висини буде нижа; y сексологији: сполни
инверзо ордине 329 ингрес
 живот особа које своје сполне прохтеве могу
задовољити само на особама спола коме и са-
ме припадају; хем; претварање хемијских сте-
реоизомера из једног облика y други, разлага-
ње сложених шећера на оптички активне ком-
поненте; маш. супротна операција (нпр. саби-
рању je инверзно одузимање); жих. в. хомо-
сексуализам.
инверзо ордине (лат. inverso ordine) обрнутим
редом, y обрнутом поретку.
инверзор (нлат. inversor) физ. инструменат који
служи за преокретање галванске струје, прео-
кретач.
инверсиван в. инверзиван.
инвертебрата (нлат. invertebrata) ПЛ. зоол.бескич-
мењаци.
инвертенције (лат. invertentia) ПЛ. мед. средства
за омотавање љутих лекова, нарочито кисе-
лина.
инвертоваиа агресија псих. самоагресија, само-
кажњавање које може довести и до самоуби-
ства код особа оптерећених осећањем криви-
це и грижом савести.
инвестигабилан (лат. investigabilis) који ce може
истражити или испитати.
инвестигатор (лат. investigator) истраживач,
испитивач.
инвестигација (лат. investigare) истраживање;
трагање; тражење.
инвестирати (лат. investire) поставити, постав-
љати, снабдети знацима достојанства; трг.
уложити новац y неки уносан посао или преду-
зеће.
инвеститура (лат. investire поставити, нлат. inve-
stitura) свечано постављање на неки положај,
нпр. бискупски; увођење y посед неког добра
или права; давање бискупима прстена и штапа
као знака њиховог права поседа; одобрење
које парламент даје новој влади да започне
своје деловање.
инвестиција (лат. investitio) улагање капитала y
неки уносан посао или уносно предузеће; ин-
вестициона банка новчани завод који даје
кредит за улагање новца y уносно предузеће;
инвестициони зајам зајам који ce закључује
за привредно корисне циљеве (нпр. за изград-
њу железница, путева и др.); инвестициони
или мелиорациони кредит кредит који ce
употребљава за поправљање каквоће зем-
љишта, за претварање земљишта неспособног
за обрађивање y способно (нпр. за исушивање
ритова и сл.).
ин виво (лат. in vivo) уживо; на живо.
инвизибилан (лат. invisibilis) који ce не може ви-
дети, невидљив.
инвизибилитет (лат. invisibilitas) невидљивост.
ин вино веритас (лат. in vino veritas) „y вину je
истина", тј. када je човек при пићу, говори
истину.
инвитатор (лат. invitator) позивач.
инвитација (лат. invitatio) позив, позивање.
ин витро (лат. in vitro) y стаклу (нпр. y епру-
вети).
инвокација (лат. invocatio) призивање, дозива-
ње, мољење да дође.
ииволвенциа (лат. involventia) ПЛ. мед. средства за
ублажавање и неутрализовање жестине неког
лека, нпр. уље. инволвирати (лат. involvere)
умотати, умотава-
ти, замотати, замотавати, обавити, обавија-
ти; имати y себи, садржавати, обухватати; по-
влачити за собом. инволуирати в.
инволвирати. инволукрум (лат. involucrum)
завој, омотач, по-
кривач, облог; бот. овојак. инволуција (лат.
involutio) увијање, замотава-
ње, обмотавање; заплет, замршај; мед. ороња-
вање тела (нпр. y климактеријуму), или поје-
диних органа (нпр. материце одмах после по-
рођаја); опадање, слабљење; cyup. еволуција.
инвоцирати (лат. invocare) призвати, призивати,
дозивати, молити да дође. инвулнерабилитет
(нлат. invulnerabilis) неран-
љивост, неповредљивост. ингвиналан (лат.
inguinalis) анат.препонски, ко-
ји ce тиче препона. ингеминација (нлат.
ingeminatio) удвајање, по-
нављање. ингенерација (нлат. ingeneratio)
усађивање, ра-
ђање с чим, урођеност. ин генере (лат. in
genere) уопште, опћенито, y
свему, укупно. ингениј(ум) (лат. ingenium,
ingignere усадити)
природна способност, даровитост, дух, разум,
геније; духовит и оштроуман човек; оштро-
уман проналазак; ингенијум акутум (лат. in-
genium acutum) оштроуман и фин дух; ингени-
јум капакс (лат. ingenium capax) способан дух;
ингенијум ступидум (лат. ingenium stupidum)
глупак; ингенијум тардум (лат. ingenium tar-
dum) тром дух, глава која споро мисли.
ингениозност (нлат. ingeniositas) ошроумност,
досетљивост, проницљивост, даровитост, про-
налазачка способност. ингенуитет (лат.
ingenuitas) некада право човека
који ce родио као слободан (а не као роб);
простодушност, безазленост, искреност.
ингерент (лат. ingerens) прав. споредни тужилац.
ингеренција (нлат. ingerentia) мешање y што,
утицање, вршење утицаја; надлежност.
ингерисати (лат. ingerere) унети, уносити; уноси-
ти y желудац храну; ингерисаШи ce мешати
ce,
петљати ce. ингеста (лат. ingerere уносити,
ингеста) ПЛ. физи-
ол. твари, материје, које ce уносе y тело (хра-
на, ваздух и др.). ингестија (лат. ingestio)
уношење хране y тело
кроз уста.
Инглишмен (енг. Englishman) Енглез.
инглувијес (лат. ingluvies) зоол. вољка, гуша.
ингот (енг. ingot) облици метала изливени y на-
рочитим калупима; блок ковине; калуп за ли-
вење ковине. ингредијенција (лат. ingredior)
саставни део не-
ког споја, смеше; састојак; додатак, примеса,
ингредијенс. ингрес (лат. ingressus) улазак,
приступ, ступање
у; одобравање; примање калуђерице y мана-
стир.
ингресив 330 индивидуализам
ингресив (лат. ingredior) грам. глаголски вид или
облик којим ce означава отпочињање глагол-
ске радње или стања.
ингреснја (лат. ingressio) улажење, улазак, сту-
пање у, почетак; лшгв. увлачење, усисавање
ваздуха при изговору појединих гласова.
ингросар (нлат. ingrossarius) поверилац који je
угшсан y хипотекарну књигу.
ингросат (нл. ingrossatus) в. ингросар.
ингросатор (нлат. ingrossator) онај који води
хипотекарну књигу; ингросист.
ингросацнја (нлат. ingrossatio) уношење (или:
уписивање) y хипотекарну књигу; преписати
дословно.
ингросист(а) (нлат. ingrossare) в. ингросаШор.
ин гросо (итал. in grosso) y свему, свеукупно;
трг. навелико.
ингустабилан (лат. gustare, нлат. ingustabilis) бе-
зукусан, отужан, бљутав.
иидантрен-боје (сложеница од индиго и антра-
цин) врста постојаних катранских боја.
индебите (лат. indebite) прае. без кривице, недуж-
но; без права, без овлашћења.
индебитум (лат. indebitimi недуг) аРав. радња из-
вршена из заблуде, која ce није морала извр-
шити.
индеклинабилитет (лат. indeclinabili tas) грам. не-
променљивост именица, придева, беспадеж-
ност.
иидекс (лат. index) показивач листа или стране y
књизи; списак, регистар; кратка садржина; по-
казивач, казаљка; студентска књижица са по-
дацима о похађању предавања и оценама; маш.
ознака десно y дну; знак; сШавиши некога или
нешто на индекс забранити, искључити, жиго-
сати као опасно; индекс либрорум прохиби-
торум (лат. index librorum prohibitorum) или
само индекс списак књига које je католичка
црква забрањивала због јеретичких учења
која садрже, и које ce смеју читати само по
нарочитом одобрењу; индексна конгрегација
стални одбор кардинала и доминиканаца који
води надзор над књигама и одлучује: које од
њих треба одобрити; индекс цена показатељ
цена.
индексација (енг. indexation одређивање, огра-
ничење) екон. административно (уредбама и
другим законским мерама) усклађивање цена
са платама и пензијама; гл. индексирати.
индекс преламања светлости ОПШ. однос између
синуса упадног и синуса преломног угла, који
je увек исти за две одређене средине, и не
зависи од величине упадног угла, него само од
природе обеју средина (показује однос брзи-
на простирања светлости y обема срединама).
индемнитет (лат. damnum штета, indemnitas)
на-кнада штете, одштета.
индемиити (енг. indemnity) обезбеда од казне,
некажњивост; акт (или: бил) ов индемнити
(енг. act (or bill) of indemnity) законски пред-
лог или решење којим парламенат саопшта-
ва, y случају када je министарство, имајући
y виду интересе државе, y некој ствари радило
на своју руку, да поступак тога министарства
сматра оправданим и некажњивим.
иидент (енг. indent) трг. некада уговор о испору-
чивању робе европским трговачким кућама y
Источној Индији и Аустралији, или ових по-
следњих домаћим трговцима.
индепендентан (лат. independens) независан, са-
мосталан, слободан; склон независности или
самосталности.
индепенденти (лат. independens, indepedentis)
присталице једне протестантске струје y Ен-
глеској и Америци, који траже независност и
самосталност сваке црквене општине.
ин депозито (лат. in deposito) орав. y остави, на
чувању код суда.
индетермннација (нлат. indeterminatio) неодре-
ђеност, неопредељеност; нерешеност, нере-
шивост.
индетерминизам (лат. in determinarlo одређење,
опредељење) фил. учење да je човечја воља
потпуно слободна y свом опредељивању и де-
лању, тј. да ce може, под истим околностима и
условима, различито опредељивати; супр. де-
Терминизам.
иидетермивисан (нлат. indeterminatus) неодре-
ђен, неопредељен; нерешен.
индетерминист(а) (лат. in, determinare одредити,
определити) <рил. присталица учења да je чо-
вечја воља слободна; vs. индетерминизам.
иидефензус (лат. indefensus) орав. небрањен, ко-
ме нема помоћи.
индефинитан (лат. indefinitus) неодређен, неја-
сан, неразумљив.
индефинитум (лат. indefinitum) грам. неодређена
заменица.
нндецентан (лат. indecens) неприличан, непри-
стојан, безобразан.
индецизивав (нлат. indecisivus) који не решава,
који не одлучује, неодлучујући.
инднвидуа (лат. individuimi оно што je недељи-
во) в. индивидуум.
индивидуалан (лат. individualis) јединчани, који
припада јединци или појединцу, који ce тиче
јединке или појединца, појединачни, особни,
понаособни, лични; особен, само једноме
својствен; индивидуални појам лог. појам ко-
ји обухвата само једну јединку или само је-
дан предмет, нпр. Краљевић Марко; индиви-
дуална психологија свака психологија која ce
бави личношћу као јединственом и недељи-
вом целином.
индивидуализам (лат. Individuum јединка) <рш.
правац мишљења, осећања и хтења који je
управљен само на јединку као такву, систем
издвајања јединки y друштву; етички инди-
видуализам посматра јединку као крајњи
циљ, a њено свестрано развиће и срећу као
оно што je прво и најглавније; историјски
индивидуализам сматра велику личност, херо-
ја, као главног чиниоца y историјском збива-
њу (Карлајл); политички индивидуализам
посматра друштво и државу само као средство
за постизање циљева јединке; привредни ин-
дивидуализам оставља уобличавање привред-
ног живота слободној делатности појединаца;
педагошки индивидуализам тражи да ce вас-
индивидуализација 331 индикација
 питни рад подешава према особености и спо-
собностима васпитаника; социолошки индиви-
дуализам тврди да друштвене појаве настају
услед узајамног делања јединки.
индивидуализација (нлат. individualisatio) про-
цес којим једна личност постиже своју цело-
витост и недељивост.
индивидуализовати (лат. individuum, фр. indivi-
dualiser) упојединити, упоједињавати, издва-
јати кога или што да буде само за себе, па га
онда тако посматрати или према њему посту-
пати; одвајати према особености; суор. генера-
лизовати.
индивидуалист(а) (лат. individuum) фил. приста-
лица индивидуализма; нарочито: онај који
сматра да je личност, херој, главни чинилац
историјског збивања; супр. колективисш.
индивидуалитет (нлат. individualitas) јединка,
личност; природа и особеност јединке, приро-
да појединца, скуп особина којима ce јединка
разликује од свих осталих јединки из своје
врсте, особеност; индивидуалност.
индивидуалност (нлат. individualitas) в. индиви-
дуалитеш.
индивидуација (лат. individuum јединка) упоје-
дињавање, упоједињење; збивање и процес
издвајања јединке из нечега општег; радња
којом нешто постаје јединком, или којом ce
појачава нечија особеност (индивидуалитет);
посматрање некога или нечега према његовој
особености; ограничавање на јединку; прин-
ципијум индивидуационис (лат. principium in-
dividuationis) начело (или: чинилац) на којем
ce оснива индивидуација.
индивидуитет (нлат. individuitas) појединачност,
особеност; ja.
индивидуум (лат. dividere делити, individuum не-
дељиво) оно што je недељиво, што ce не може
делити, a да тиме не изгуби своју особеност и
своје постојање, које зависи само од његове
целовитости; јединка, појединац, појединач-
но биће; особа, личност, неко; индивидуа.
индивизибилије (лат. dividere делити, нлат. indi-
visibilia) недељива тела, тела која ce не могу
делити.
индиген (лат. indigena, indu y, gignere, genui po-
дити, створити) урођеник, староседелац, до-
маћи.
индигенат (лат. indigena) право завичајности,
право грађанства, држављанство; давање гра-
ђанских права и племићке титуле странцу; уи.
инколаш.
индш енција (лат. indigentia) потребитост, не-
маштина, оскудност, убогост.
иидигестан (лат. indigestus) непрокуван, несва-
рен; фиг. непромишљен, неизрађен, недорађен,
несређен.
индигестибилан (нлат. indigestibilis) тешко свар-
љив, несварљив.
индигестија (лат. indigestio) мед. неварење, рђа-
во варење, мали катар желуца.
индигети (лат. indigetes) ПЛ. миш. код Римљана:
домаћи богови-заштитници, богови заштит-
ници земље, хероји које су, после смрти, про-
гласили за богове.
индигиација (лат. indignatio) негодовање, зло-
вољност, срдитост, љутња, огорченост због
незаслуженог поступања.
индигниран (лат. indignatus) расрђен, наљућен,
који ce оправдано буни против кога или чега,
огорчен због незаслуженог поступања.
индигнитет (лат. indignitas) недостојност, не-
вредност, недостојно понашање или поступа-
ње, нискост, срамота, увреда.
индиго (шп. indigo, итал. ìndaco, фр. indigo, лат.
indicum = indicus color индијска боја) чивит,
најстарија и једна од најлепших природних
модрих боја, постојана према светлости и во-
ди, a и према утицају киселина и боја, добија
ce од лишћа разних врста чивитњача (Indigo-
fera) y Индији; редуцирани индиго в. индиго-
шин; индиго, индиго-хартија индигом модро
обојена хартија која служи истовременом пи-
сању копија.
индиготерија (шп. indigo, фр. indigoterie) сађе-
ње индиго-биљке; место где ce прави индиго,
чивитарница.
индиготин (шп. indigo) хем. супстанца која кри-
сталише y тананим правим ромбичним приз-
мама плаве боје и металног сјаја; чист инди-
го који служи за бојење трајно модром (пла-
вом) бојом; редуцирани индиго.
индијанист(а) (лат. India, сскр. sindhu, перс. hin-
du, фр. indianiste) научник који ce бави испи-
тивањем и проучавањем индијских језика и
књижевности, нарочито старијих (санскрта и
ДР-)-
индиј(ум) (нлат. ind-ium, indigo no томе што
боји пламен плавом бојом) хем. елеменат,
атомска маса 114,82, редни број 49, знак In,
сребрнастобео метал, жилав као олово и лако
испарљив.
индикант (лат. indicans) мед. знак, појава, симп-
том, по којем ce може познати и утврдити нека
болест.
индикат (лат. indicatum) оно што ce показује,
симптом, знак, појава.
индикатив (лат. indicativus) грам. показни (или:
изјавни) глаголски начин.
индикативан (лат. indicativus) који показује, по-
казни.
индикатор (нлат. indicator) показивач, путоказ;
хем. супстанце које променом обојења пока-
зују промену стања или хемијске природе не-
ког система, већином завршетак неке реакци-
је (неутрализације, оксидације или редукци-
је и таложења); y електротехници: сигнална
направа; y машинству: инструмент за бележе-
ње дијаграма о промени односа између прити-
ска и запремине, или притиска и времена y
стублини неке машине y току рада; мед. радио-
активне материје помоћу којих ce могу пра-
тити процеси измене материја y човечјем ор-
ганизму; физ. материјали који под дејством
неког нуклеарног зрачења постају радиоак-
тивни.
индикација (лат. indicatio) показивање, означа-
вање, ознака, упутство; прав. основ подозре-
ња; мед. најбољи начин лечења или лек који,
индикта кауза 332 индосамент
 као најцелисходнији, треба применити y не-
кој болести.
индикта кауза (лат. indicta causa) ирав. без саслу-
шања, без одбране, без дозвољене одбране.
индикум (лат. indicum) в. индиго.
индикција (лат. indictio) објава, објављивање;
расписивање, сазивање црквене скупштине;
црквени проглас; индикцио пасхалис (лат. in-
dictio paschalis) објављивање ускршњих праз-
ника (код католика).
индирект (лат. indirectus) y фудбалу: слободан
ударац који ce не туче право y капију, него ce
лопта дода неком другом играчу који пуца y
капију.
иидиректан (лат. indirectus) посредан, обилазан,
заобилазан, околишан; индиректан говор
грам. неуправни говор; индиректан доказ овај
којим ce доказује истинитост закључка пока-
зивањем неистинитости његове контрадик-
торне супротности или показивањем да
закључак не може бити претпостављен као
неистинит; индиректан тон одбијен тон, ре-
флексни тон; индиректни порези посредни
порези, тј. они који ce не разрезују непосред-
но на пореске обвезнике, него на тај начин
што ce ударају на извесне врсте робе.
иидискретан (лат. indiscretus) сувише радознао,
слободан y односу према некоме; неразборит,
непромишљен, несмотрен, неопрезан; проли-
вен, који не уме да ћути, који не уме да чува
тајну, брбљив; наметљив, непристојан.
иидискреција (нлат. indiscretio) необазривост,
непромишљеност; несмотреност, неопрез-
ност; проливеност, нечување тајне; сувишна
радозналост, слобода према коме; намет-
љивост.
индискриминација (нлат. indiscriminatio) неспо-
собност или немогућност разликовања, нераз-
ликовање.
индискутабилан (нлат. indiscutabilis) који ce не
може претресати, о коме ce не може расправ-
љати, неоспоран.
индиспевзабилитет (нлат. indispensabilitas) пре-
ка потреба, неопходност, неизбежност, неми-
новност.
индиспознција (нлат. indispositio) рђаво распо-
ложење, нерасположење, мрзовоља, зловоља;
нелагодно осећање, болешљивост, кењка-
вост.
индиспонибилан (лат. disponere располагати,
нлат. indisponibilis) нерасположив, којим ce
не може располагати, који није на
располагању, неотуђив.
инднспониран (нлат. Ìndisponere) нерасположен,
зловољан, мрзовољан; који ce не осећа до-
бро, нелагодан, болешљив, кењкав.
индиспутабилав (нлат. indisputabilis) неоспоран,
несумњив, о коме не треба расправљати.
индистипкција (нлат. indistinctio) неодређеност,
нејасност, неразговетност.
индиферентан (нлат. indifferens) равнодушан,
који не мари, коме je свеједно; индиферен-
тан банковни посао посао y коме банка уче-
ствује само као посредник између купца и
продавца; индиференшна средсШва безазлена
средства, она која немају никаква дејства;
индиферентна Шачка физ. тачка на којој He-
Ma дејства, тачка између два супротна пола
где ce они узајамно потиру, нпр. магнетна
индиферентна Шачка je тачка која лежи y
средини између северног и јужног пола једног
магнета; индиферентне терме топли извори
који не садрже никакве карактеристичне соли
(за разлику од минералних вода).
нндиферентизам (нлат. indifferens неразличан,
који ce не разликује, равнодушан) равнодуш-
ност, неучешће y нечему, нарочито y верским
стварима; фил. равнодушно понашање према
извесним теоријским или практичним (соци-
јалним) назорима; метафизички индиферен-
тизам схватање да ce човечја воља не опреде-
љује ни спољним ни унутарњим побудама;
супр. фанатизам.
индиферентист (нлат. indifferens) равнодушан
човек, онај који не показује лнтересовање за
што (суар. фанатик); фил. присталица индифе-
рентизма.
нндиферентност в. индиференција.
индифереиција (лат. indifferentia) равнодуш-
ност, неосетљивост, хладнокрвност, незаинте-
ресованост.
индиције (нлат. indicia) au. шд. знаци,
предзнаци, карактерне ознаке, симптоми
(болести); ирав. основи подозрења,
околности које изазивају сумњу или
подозрење; доказ индицијама до-каз на
основу извесних знакова, доказ за кри-вицу
оптуженога само по основама подозрења.
нндициј(ум) (нлат. indicium) в. индиције.
нндицирати (нлат. indicare) назначити, означи-
ти, показати, показивати, приказати; нагове-
стити, обећати; упутити, указати, назначити
посао.
Индогермани (лат. India, Germani) в. Индо-
европљани.
Индоевропљани (лат. India, Europa) заједничко
име за групе народа који живе y великом делу
Азије и готово целој Европи, a припадају
кавкаској (белој) раси: Хиндуси, Персијан-
ци, Јермени, Грци, Романи, Словени, Герма-
ни, балтички народи, Келти и Албанци; индо-
европски језици језици којима су говорили и
говоре индоевропски народи; уп. аријски је-
зици.
иидоктринација (лат. doctrine наука, учење) на-
стојање неке организационе снаге да помоћу
расположивих средстава наметне одређена
схватања, веровања и начине понашања; в.
идеологизација.
индолентан (лат. dolere болети, жалостити ce,
нлат. indolens) који не осећа бол; неосетљив,
равнодушан, нехатан, немаран, тром, лењ,
учмао.
нндоленција (лат. indolentia) неосетљивост пре-
ма болу; равнодушност, неосетљивост, нехат-
ност, немарност, тромост, лењост, учмалост.
ин дорзо (лат. итал. in dorso) трг. на полеђини,
нпр. менице.
индосамент (итал. in dorso, indosso на полеђини)
индосант 333 индустрија
 трг. преношење свих права са Једне менице на
друго лице тиме што ce тај пренос забележи на
полеђини менице; жиро.
индосант (итал. indosso) трг. онај који преноси
меницу на другог; жирант.
индосат (итал. indosso) трг. в. индосаШар.
индосатар (итал. indosso на полеђини) трг. онај
на кога ce меница преноси; индосат, жи-
ратар.
индосирати (итал. indossare) трг. преносити
(или: пренети) меницу на другога тиме што ce
тај пренос забележи на полеђини; жирирати,
индоцилан (лат. indocilis) непоучљив, непослу-
шан, непокоран, којим ce не може управљати.
Индра (сскр. ind, indh, инд. Indra) миш. бог вазду-
ха и ветра, носилац муња и громовник, најви-
ши бог код најстаријих становника Индије;
доцније: владар нижих богова, тј. свих сем
Брахме, Вишну и Шиве.
ин дубио про рео (лат. in dubio pro reo) прав.
једно од основних начела судског кривичног
поступка тзв. класичне школе, по којем осум-
њиченог, y недостатку доказа о кривици, тре-
ба ослободити кривичне одговорности (лат. in
dubilis reus est absolvendus y недоказаним слу-
чајевима окривљеног треба ослободити).
индуизам в. хиндуизам.
индуковаиа струја или индуцирана струја физ.
електрична струја изазвана или произведена
индукцијом или магнетном индукцијом или
волшаиндукцијом; в. индукција 3.
индуковати (лат. inducere увести, уводити) лог.
закључивати (или: закључити) из појединач-
ног о општем (cyup. дедуковати, дедуцира-
ти); физ. y затвореном проводнику изазвати
електричну струју кретањем y близини магне-
та (магнетна индукција), или проводника
кроз који протиче струја (волтаиндукција)
или затварањем и отварањем кола струје.
индуктиван (нлат. inductivus) лог. који ce закљу-
чује или je закључен путем индукције; индук-
тивни меШод метод индукције (в. индукци-
ја); индуктивне науке науке које ce, углав-
ном, оснивају на методу индукције; супр. де-
дуктиван.
индуктор (лат. inductor) физ. индукциони апарат
апарат који показује јаке напонске појаве;
варнични индуктор.
индукториј(ум) (нлат. inductorium) физ. апарат
за произвођење и изазивање електричне стру-
је; в. индукциони апарат, индукциони калем.
индукција (лат. inductio) 1. увођење; 2. лог.
закључивање из појединачног о општем, ме-
тод мишљења којим ce долази, на основу по-
сматрања, до истина о просторновременској
стварности, метод природних наука (индук-
тивни метод); cyup. дедукција; 3. физ. Фарадеј
je открио 1831. год., да y затвореном провод-
нику без струје, када ce y његовој близини
креће магнет или проводник кроз који проти-
че електрична струја, настају електричне
струје које само дотле трају док ce магнет
или проводник креће. Ово збивање назвао je
Фарадеј индукцијом, и то y првом случају
магнешном, a y другом волшаиндукцијом, a
струје тако произведене индукованим или ин-
дукционим струјама; 4. фт. навођење на што,
завођење.
индукциона вага веома осетљива справа помоћу
које ce испитује унутрашња садржина метала,
или ce, помоћу електрицитета, проналазе y
металу скривене примесе (служи за откривање
лажног новца).
индукциона машина физ. машина за произвођење
индукованих електричних струја.
индукциони апарат физ. апарат за произвођење
индукованих струја високог напона на основу
волтаиндукције y споредном или секундар-
ном калему (са танком дугачком жицом) пре-
кидањем и успостављањем струје y главном
или примарном калему (са дебелом кратком
жицом).
индукциони калем физ. калем за изазивање инду-
коване електричне струје.
индукциони капацитет физ. количина пуњења
струјом, садржина пуњења; јачина изазивања
електричне струје путем индукције.
индукциони мотор физ. електрични мотор чији
ce анкер покреће индукованом струјом.
индулгентан (лат. indulgens) који прашта, благ,
попустљив, милостив.
индулгенција (лат. indulgenza) попустљивост,
благост, милостивност; опраштање, опрош-
тај; шеол. опраштање грехова; опраштање
грехова за новац, што je католичка црква чи-
нила y сред. веку, привикавајући тиме народ
на веровање да ce могу греси, чак и будући,
новцем откупити (тргујући опраштањем гре-
хова за новац, nana Лав X je огромним прихо-
дима од те трговине саградио цркву св. Петра
y Риму); паа. било које ослобођење личности
од психолошких оптерећења.
индулин (лат. indulin) хем. фабричко име за инди-
гомодру бојену материју; служи за бојење ву-,
не, свиле и за справљање мастила.
индулт (нлат. indultum) повластица, дозвола;
рок који je некоме одобрен ради извршења
обавезе, одгађање, одлагање рока; изузетна
папска повластица, папско писмо којим даје
неку милост за опроштај.
ин дулци јубило (лат. in dulcì jubilo) „y слатком
ликовању", тј. живети y весељу и изобиљу.
ин дупло (лат. in duplo) двоструко, y два пример-
ка, y дупликату.
индурација (нлат. induratio) отврднуће; фт. око-
рење, отупљивање; непокајање, непоправ-
љање; индурацио кордис (нлат. induratio cor-
dis) мед. отврднуће срца; индурацио лијенис
(нлат. induratio lienis) мед. отврднуће слезине;
индурацио хепатис (нлат. induratio hepatis)
мед. отврднуће јетре.
ин дуријус (лат. in durius теже, оштрије) ирав.
осудити некога теже но што га je осудио нижи
суд; уп. ин пејус.
индурит (лат. in, durus) хем. врста барута, меша-
вина нитро-целулозе и ароматичних нитро-је-
дињења.
индустрија (лат. industria марљивост, умешност,
нндустријалац 334 инимикус
 радиност) производна делатност; нарочито:
производња на велико, прерада сировина по-
моћу машина и поделе рада (док занатство
обично производи на мало); грана привреде.
иидустријалац (лат. industria) онај који ce бави
обртом на велико, сопственик индустријског
предузећа, фабрикант, творничар.
индустријализам (лат. industria) учење по којем
je индустрија главна сврха радиности човека
и друштва.
нндустрнјалнзација (лат. industria) претварање
y индустрију, увођење индустрије, ширење
индустрије.
нндустријалист(а) (лат. industria, фр. industriali-
ste) присталица индустријализма.
индустријски (лат. industria) који ce тиче инду-
стрије, који je y вези са индустријом, обрт-
нички, фабрички, творнички; индустријска
железница фабричка железница, она која везу-
је индустријска предузећа са главном пру-
гом; индустријска берза место где ce тргује
сировинама и фабричком робом; индустриј-
ски систем систем политичке економије Ада-
ма Смита, по коме су марљивост, рад и штед-
љивост праизвори целокупне тековине једног
народа, па и последњи услов његовог благо-
стања и богатства, те je, према томе, с прав-
ног гледишта оправдано да буду три врсте по-
реза: порез на земљу, на обрт и на капитал.
индустријски меланизам биол. појава тамних
облика инсеката y индустријским рејонима
загађеним чађи из фабрика; тамна боја тела
je прилагсфеност на промењену (тамну) сре-
дину.
индуције (лат. induciae) ал. примирје; ирав. рок
који ce оставља случајним и ненамерним
кривцима.
иневидентан (нлат. inevidens) нејасан, неразго-
ветан, неразумљив.
инегалан (фр. inégal) неједнак, неравномеран;
променљив, несталан.
инегзактан (нлат. inexactus) нехатан, немаран,
небрижљив; погрешан, нетачан.
инегзнгибилитет (нлат. inexigibilitas) немогућ-
ност потраживања, захтевања, непотражљи-
вост.
инегзистенција (нлат. inexistentia) непосто-
јање.
инедитум (лат. ineditum) још необјављен, или:
раније необјављени спис, анегдоШа; ПЛ. ине-
дита.
инедификација (лат. ineadificatio) зидање на ту-
ђем земљишту.
инеквалан (лат. inaequalis) нераван, неједнак,
различит.
ивекспертан (лат. inexpertus) неискусан, неви-
чан, неопробан.
инексплорабилан (нлат. inexplorabilis) неистра-
жив, неиспитљив, непроучив.
инекспресибнлан (нлат. inexpressibìlis) неиска-
зив, неизразив, који ce не може описати;
инекс-примабилан.
инекстензибилан (нлат. inextensibilis) који ce не
може растезати, нерастегљив.
ин екстензо (лат. in extenso) веома опширно,
сасвим исцрпно, y потпуности, y својој обим-
ности.
ии екстремвс (лат. ин exstremis) в. екстрем.
инелвгибилаи (нлат. ineligibilis) који не може би-
ти изабран, небирљив.
инелигибилитет (нлат. ineligibilitas) немогућ-
ност да ce буде изабран, небирљивост.
инепција (лат. ineptus, ineptiae) глупост, буда-
лаштина, лудост.
ииервација (лат. nervus живац, нлат. innervatio)
физиол. 1. снабдевеност делова тела нервима; 2.
спровођење надржаја путем нерава из цен-
тралног нервног система y органе.
инертан (лат. iners, inertis) непокретан, мртав,
тром, учмао; лењив.
инертие супстанце (лат. iners, inertis) супстанце
које хемијски реагују веома тешко (нпр.
инертни гасови).
инерција (лат. inertia) непокретност, мртвило,
тромост, лењост, учмалост; неспособност,
слабост; физ. закон инерције први основни за-
кон динамике (Галилеј-Њутн): свако тело
остаје y својем стању мировања или једнако-
га праволинијског кретања све док га дејство
сила не принуди да то своје стање промени;
по инерцији несвесно, махинално.
>.
ииесив (енг. inessive) грам. врста локатива који
показује да ce нешто налази y унутрашњости
нечега.
ииефективан (нлат. ineffectivus) нестваран; који
je без дејства.
инжектор (фр. injecteur, лат. injector убацивач) в.
инјектор.
иижењер (фр. ingénieur, нлат. ingenium дух,
дар, оштроумље) израђивач ратних оруђа и
маши-на (у средњем веку); доцније: научно
образо-ван техничар који решава задатке
подизања мостова, путева, железница,
грађевина, маши-на, водених или
електротехничких постро-јења.
иижењеривг в. инжињеринг.
инжинир в. инжењер.
иижињер в. инжењер.
инжињерија (фр. ingénieur) вој. род војске за
тех-ничке послове y вези са војском и њеним
опе-рацијама.
инжињеривг (енг. engineering) стручна разрада
неког пројекта, подухвата и сл. коју обав-
љају специјалисти за технику и сл. струке;
предузеће које ce бави таквом делатношћу.
инжињерска психологија део психологије који
ce бави проучавањем односа човек—машина,
посебно устројством машине којим би ce
остварио најбезбеднији и најлакши рад.
инзуланац (лат. insula острво) становник острва,
острвљанин, оточанин.
иизулвн (лат. insula) .«eg. једини и најпоузданији
лек против шећерне болести, производ ендо-
криног дела гуштераче (панкреаса), y којој
ce налази y виду острваца (по чему je добио
име: insula острво).
инимикус (лат. inimicus непријатељ) иол.
приват-ни непријатељ (јавни непријатељ je
хостис).
ин инстанти 335 инкарцерирати
ин инстанти (лат. in instanti) y тренутку, y магно-
вењу, y трен ока, одмах.
иницијалан (лат. initialis) почетни, основни.
иницијали (лат. initialia) ПЛ. велика почетна сло-
ва; украшена почетна слова којима почињу
главе или одсеци y некој књизи; почетна сло-
ва имена и презимена.
нницијатива (лат. initium почетак, нлат. initiati-
va) самосталан подстицај, први подстрек на
нешто, започињање, прегалаштво; право от-
варања седнице и право прве речи при савето-
вањима; право подношења предлога y законо-
давном телу; човек од иницијашиве човек ко-
ји први узима на себе да покрене неку ствар
или неко питање, који први даје подстрека за
нешто, предузимљив човек, прегалац.
иницијатор (нлат. initiator) подстрекач, зачет-
ник, виновник, прегалац, човек од иницијати-
ве; уп. иницијатива.
иницијација (лат. initiatio увођење, упућивање,
посвећивање y што) обредно увођење девој-
ке или младића y заједницу одраслих; обреди
за такво увођење, који подразумевају упући-
вање y тајне и законе заједнице; в. езоте-
ричар.
инициј(ум) (лат. inire почети, initium почетак)
увод, приступ, почетак; аб иницио (лат. ab
initio) од почетка, испочетка; иницијум ког-
носценди (лат. initium cognoscendi) фил. наче-
ло, принцип, почетак, основ сазнања.
иницирати (лат. initium почетак) дати, давати
иницијативу за нешто, започети, започињати,
покренути, покретати, изазвати, изазивати
нешто; увести, уводити, остварити, оствари-
вати нешто (као новину, по први пут), зачети,
зачињати.
инјектирати (лат. injicere) в. инјицирати.
инјектор (лат. injector убацивач) справа за уба-
цивање воде y парни казан, убацивач, уси-
савач.
инјекција (лат. injectio) мед. убризгавање неке
течности y тело помоћу бризгалице, уштрца-
вање, бризгање; уштрцана (или: убризгана)
течност.
инјицирати (лат. injicere) убацивати, убризгати,
уштрцати, уштрцавати; инјектирати.
инјункт (лат. injunctum) прав. в. инјункција.
инјунктив (лат. injungere углавити, нлат. injunc-
tivum) лите. индоевропски претериш без ауг-
менша.
инјункција (лат. injunctio) прав. пропис, наредба
(судска), заповест.
инјурат (лат. injuratus) прав. онај који није по-
ложио заклетву, незаклети.
инјурија (лат. iniuria) прав. неправо, неправда,
повреда права; увреда, увреда части; инјурија
вербалис (лат. iniuria verbalis) увреда нанесена
речима, усмена увреда; инјурија реалис (лат.
iniuria realis) стварна неправда или увреда;
инјуријарум кауза (лат. iniuriarum causa) због
неправде или увреде части (тужити, оптужити) ;
в. јус.
инјуријант (нлат. injurians) прав. наносилац не-
правде, увредилац части, клеветник, ого-
варач.
инјуријат (нлат. injuriatus) прав. онај коме je
нанесена неправда, увређени. инјусте (лат.
Justus, injuste) прил. неправо, непра-
ведно, неправично. инка титула старих
перуанских краљева и прин-
чева из перуанске владалачке породице (пре
шпанског господства). Инка (пер.) племе и
држава y Јужној Америци на
територији Перуа, Еквадора, Боливије и Чи-
леа; ову су државу уништили шпански освајачи
под Писаром и Алмагром 1532-35. године. ин
казу (лат. in casu) прае. y случају. ин казум
(лат. casus случај, in casum) за случај,
y случају. ин казум казус (лат. casus случај, in
casum casus)
y случају случаја, тј. y случају ако ce појаве
извесне предвиђене околности.
инкалесценција (лат. incalescentia) загревање,
зажаривање. инкалцандо (итал. incalzando)
муз. журно, нагло,
хитро, брзо. инкантација (лат. incantarlo)
омађијавање, оп-
чињавање; формула којом мађионичари оп-
чињују. инкапацитет (нлат. incapacitas)
неспособност,
неподобност, недораслост. инкардинација
(нлат. incardinatio) преношење
управе неке цркве на страног свештеника
(нлат. clericus incardinatus) код католика; из-
бор за кардинала. инкарнанције (лат. caro,
carnis месо, нлат. incar-
nantia) ил. мед. средства која помажу растење
меса. инкарнат (лат. caro, carnis, нлат.
incarnatum)
слик. боја меса, тон боје меса, угаситорумена
боја; дубока румен лица (од стида и сл.).
инкарнатан (лат. caro, carnis, нлат. incarnatus)
који има боју меса; код бојаџија: отворено-
црвене боје. инкарнативан (лат. caro, carnis,
нлат. incarnati-
vus) мед. који ствара месо, који помаже месо да
расте. инкарнатка бот. врста детелине која
може нара-
сти и до 70 cm и има лепе, велике, црвене кру-
нице, Trifolium incarnatum. инкарнација
(нлат. incarnatio) утеловљавање,
утеловљење, оваплоћавање, оваплоћење,
отеловљавање, отеловљење, оличавање, оли-
чење, оличеност, слика и прилика, нарочито
неке идеје (у хришћанству je нпр. Исус ин-
карнација божанства, Сократ je инкарнација
мудрости, тј. сушта мудрост). инкарнирати
(лат. caro, carnis, нлат. incarnare)
оваплотити, оваплоћавати, утеловити, уте-
ловљавати, отеловљавати, отеловити, претво-
рити y крв и месо (тј. y тело), претворити y
човека; оличити, оличавати; инкарнисати.
инкарцерација (лат. career затвор, хапс, нлат.
incarceratio) стављање y затвор, хапшење; ин-
карцерацио херније (нлат. incarceratio herniae)
мед. затварање просутости, киле.
инкарцерирати (лат. career, нлат. incarcerare)
ставити y затвор, затворити, ухапсити; мед. за-
творити просутост, килу.
инкасант 336 инкоместибилан
инкасавт (итал. incasso наплата y готовини) осо-
ба која убира и даје новац на основу разних
новчаних докумената, углавном ван установе.
иикасирати (итал. cassa, incassare) трг. примити
готов новац за нешто, наплатити рачун y гото-
вом новцу.
инкасо (итал. incasso) трг. наплаћивање, напла-
та y готовом; инкасо-мандат налог за напла-
ћивање новца за туђи рачун; инкасо-посао
банковни посао који ce састоји y наплаћива-
њу меница, новчаних упутница, купона који-
ма je доспео рок и др. за туђи рачун.
инкастратура (лат. incastratura) мала кутија y
каменим олтарима за чување реликвија, утва-
ри и сл.
инквест (енг. inquest) прав. судски претрес,
истра-га, ислеђивање.
ииквизит (лат. inquisitus) «рав. онај против кога
ce води истрага, оптужени.
инкввзитор (лат. inquisitor) истражни судија,
иследник, судија, нарочито судија против је-
ретика y сред. веку (у време католичке инкви-
зиције); велики инквизитор врховни судија
против јеретика y Шпанији, међу којима je
нарочито познат са немилосрдне строгоће То-
мас де Торкемада (1420-1498); физ. мучитељ.
инквизиторијални (нлат. inquisitorialis) мучи-
тељски, претерано строг; инквизиторијални
суд суд који кињи и мучи вршећи истрагу.
инквизиторскн (нлат. inquisitorius) испитивачки,
испитивалачки; који je као код инквизито-
ра, мучитељски.
инквизиција (лат. inquisitici) истраживање, истра-
га, самовољна истрага; y римокатоличкој
цркви: духовни суд за проналажење и кажњава-
ње одступника од правог учења вере (јерети-
ка). Казне су ce састојале y мучењу, одузима-
њу имања, јавном бичевању и спаљивању на
ломачи. Инквизиција je, као нарочита уста-
нова папина, владала y свима земљама Запад-
не Европе скоро кроз цео средњи век; нарочи-
то je no злу позната инквизиција y Шпанији,
где je аутодафе прогутао хиљаде невиних жр-
тава; фиг. мучење, злостављање, кињење.
инквијетација (лат. inquietatio) прав. узнемира-
вање y поседу.
инквилинат (нлат inquilinus укућанин, inquilina-
tus) прав. правни однос међу станарима, кирај-
џијама.
инквилинизам (лат. inquilinus укућанин, incoli-
nus од incolo станујем) зоол. стање када y те-
лесним шупљинама или местима борављења
извесних организама живе и други организми
као готовани (паразити).
инквирент (лат. inquirere истраживати, inquirens)
прав. онај који води истрагу, истражни судија,
иследник.
инквирирати (лат. inquirere) истраживати, води-
ти истрагу, прибављати доказе о чему, саслу-
шавати.
ииклавација (лат. clavus клинац, ексер, нлат.
inclavatio) забијање, ударање клинаца; мед.
усађивање, намештање зуба y вилице, гом-
фоза.
ивклинаториј(ум) (нлат. inclinatorium) физ. спра-
ва за мерење магнетне инклинације; y кат.
цркви: столица за немоћне свештенике y xopy
цркве. инклинација (лат. inclinatio)
наклоност, скло-
ност; нагиб, пад, нагнутост; инклинациони
угао нагибни угао; астр. нагибни угао равни
планетске путање према равни еклиптике;
маш. нагнутост двеју равни једне према дру-
гој ЈШИ једне линије према једној равни;
магнетна инклинација физ. угао који прави
инклинациона игла са хоризонталном равни
кад ce њена раван обртања поклапа са магнет-
ним меридијаном (инклинациона игла показу-
је тада нагиб линија силе земномагнетног по-
ља према хоризонту); мед. склоност организма
некој болести. инклииирати (лат. inclinare,
грч. keinö нагињем)
имати склоност, бити склон чему; вој. топ на-
местити тако да средишна душна oca шупљине
цеви буде нагнута напред испод хоризонтале;
мед. имати склоност некој болести; инклино-
ваши. инкливограф (лат. inclinare нагнути,
грч. grâphô
пишем) физ. магнетограф који бележи магнет-
ну инклинацију. инклинометар (лат.
inclinare нагнути, грч. mé-
tron мера, мерило) инструмент за вршење ни-
велације. ивклудирати (лат. claudere
затворити, закључа-
ти, includere) укључити, укључивати собом,
обухватати собом, садржавати y себи, подразу-
мевати. инклузивав (нлат. inclusivus)
укључан, који
укључује, који садржи y себи, који обухвата
собом, који ce подразумева; закључан; прил.
инклузиве укључно, укључујући. инклузија
(лат. inclusio) укључење, укључива-
ње, обухватање, садржавање y себи, урачуна-
вање у, подразумевање. инклузум (лат.
inclusum) оно што je приложеЈад,
прикључено, прилог. инкогнито (лат.
incognitus непознат, incognito)
непознато, прикривено, под туђим именом; за-
тајивање правог имена или положаја.
инкоерцибилан (нлат. incoercibilis) неукротив,
несавладив, незадржив; који ce не може стисну-
ти или стегнути, незатворив. инколат (лат.
incolere становати, incolatus) зави-
чајно право, право грађанства, држављанство;
уи. индигенат. инкомбустибилан (нлат.
incombustibilis) хем. не-
сагорљив, неизгорљив. инкомбустибилитет
(лат. comburere сагорети,
спалити, нлат. incombustibilitas) хем. несагор-
љивост, неизгорљивост. инкомензурабилан
(нлат. incommensurabilis) не-
самерљив, који ce не може мерити истом ме-
ром; маш. који нема заједничке мере.
инкомеизурабилитет (нлат. incommensurabilitas)
несамерљивост. иикоместнбилан (лат.
comedere јести, појести,
нлат. incomestibilis) који није за јело, који ce
не једе.
инкомисцибилан 337 инкорпориран
инкомисцибилан (нлат. incommiscibilis) који ce
не може помешати, непомешљив, неизмешљив.
инкомодирати (лат. incommodare) досађивати,
сметати, доводити y незгоду, правити непри-
јатности.
инкомодитет (лат. incommoditas) незгода, не-
угодност, неподесност, непријатност.
инкомпарабилан (лат. incomparabilis) несрав-
њив, неупоредив, без премца, јединствен,
ванредан.
инкомпарабилиа (лат. incomparabilia) ПЛ. грам.
придеви без поредбених степена.
инкомпатибилан (лат. in не, compatibilis подно-
шљив) несагласан, несагласив, неспојив, који
ce не слаже или не иде с чим, несложан, несло-
жив, неподударан.
инкомпатибилитет в. инкомпашибилност.
инкомпатибилност (лат. incompatibilis) неудру-
живост,неподударност;неусагласивост;рач.не-
способност рачунара да користи програм на-
писан за неки други рачунар; немогућност ра-
чунара да ради с неким другим уређајима; не-
могућност неког програма да преузима подат-
ке из другог програма; хем. немогућност ме-
шања два различита тела a да ce y њима не
појаве хемијске промене; мед. супротно деј-
ство два или више лекова датих заједно; не-
подношљивост одређених крвних група за при-
маоце који имају друге крвне групе.
инкомпензабилан (нлат. incompensabilis) нена-
кнадив, непоравњив, незаменљив.
инкомпетенција (нлат. incompetentia) ненадлеж-
ност, немеродавност, непозваност, бесправ-
ност за вршење нечега; неспособност, недора-
слост; инкомпетенција дотис (нлат. incom-
petentia dotis) прав. немање права на мираз или
на додатак; инкомпетенција Термини (нлат.
incompetentia termini) незгодност или непри-
кладност одређеног рока (нпр. ако тај рок
пада о верским или државним празницима).
инкомплексан (нлат. incomplexus) несложен, не-
састављен, прост, једноставан.
инкомпресибилан (нлат. incompressibilis) нести-
шљив, који ce не може стиснути.
инкомпресибилитет (нлат. incompressibilitas) не-
могућност стишњавања, нестишљивост.
инкомпрехензибилан (нлат. incomprehensibilis)
непојмљив, несхватљив, неразумљив, необ-
јашњив; чудан.
инконвенијентан (лат. inconveniens) незгодан,
неподесан, непогодан, неприличан; непристо-
јан, непријатан.
инконвенијенција (нлат. inconvenientia) незго-
да, непогодност, неприлика; непристојност,
непријатност; тешкоћа, препрека, сметња.
инконвертибилан (нлат. inconvertibilis) који ce
не може преобратити, непреобратљив; непре-
творљив, непроменљив, постојан.
инконгруенција (нлат. incongruentia) несаглас-
ност, неподударност, неподесност, неумес-
ност; неправилност, погрешка.
инкондензабилан (нлат. incondensabilis) незгуш-
њив, који ce не може згуснути.
ииконзеквенција (лат. inconsequentia) недослед-
ност, неследственост; противречност са самим
собом; бесмисленост, непромишљеност.
ииконзистенција (нлат. inconsistentia) нестал-
ност, непостојаност; нескладност, противреч-
ност, несагласност. инконзонанција (лат.
inconsonantia) несклад, не-
складност. инконклузиван (нлат. inconclusivus)
који не може
да доведе до закључка, који не доказује, не-
доказив, неубедљив. инконсеквенција в.
инконзеквенција. ииконстантан (лат.
inconstans) непостојан, не-
сталан. ииконституционалан (нлат.
inconstitutionalis) не-
уставан, противуставан. ииконтестабилан
(нлат. incontestabilis) неоспо-
ран, непоречан, поуздан. инконтиненција
(лат. incontinentia) неуздрж-
љивост, неумереност; аатол. неспособност да
ce нешто задржи или контролише, нпр. неспо-
собност да ce задржи измет или урин (inconti-
nentia alvi, incontinentia urine); неспособност
да ce обузда или умери своја ћуд или сексуал-
ни прохтеви; инконтинентан говор необуз-
дана бујица речи. ин континуо (лат. in
continuo) непрекидно,
стално. ииконтрација (итал. incontratio) трг.
међусобно
обрачунавање више лица y циљу измирења ду-
гова; шконтрација. инконтрибуабилан
(нлат. incontribuabillis) који
није обавезан да плаћа порез, неопорезив.
ииконтро (итал. incontro) сусрет, стицај, дога-
ђај; трг. повољан стицај прилика за продају
робе. инконфиденти (нлат. inconfidentes) tu.
врав. непо-
уздана лица, лица сумњива властима, сумњив-
ци; уп. конфиденти. инконцесибилан (нлат.
inconcessibilis) који ce не
може допустити, недопустив, недопуштен.
инконцинитет (лат. inconcinnitas незграпност)
недостатак складности или лепоте стила;
стилска грешка настала незграпним повезива-
њем делова говора y целину. инкоректност
(лат. incorrectus) неправилност,
неисправност; нетачност, погрешност, неко-
ректност. инкоригибилан (нлат.
incorrigibilis) који ce не
може поправити, непоправљив.
инкорпоративни језици лингв. језици посебне
структуре, чија je главна особина да ce y
изражавању мисли и осећања језичка сред-
ства (разне врсте речи или целе реченице) ста-
пају y једну реч, једну морфолошку целину;
такви су, нпр., ескимски, палеоазијски, неки
кавкаски и многи домородачки језици Север-
не и Јужне Америке. инкорпорација (нлат.
incorporatio) укључење,
сједињење, спајање, припајање; сједиње-
ност, спојеност, припојеност; примање y
друштво; шеол. отеловљење. ин корпоре (лат.
in corpore) листом, сви заједно. инкорпориран
(лат. corpus тело, incorporarne)
сједињен, припојен, придружен, примљен y ca-
став чега, нпр. инкорпориране земље.
иикорпорисан 338 ин обскуро
инкорпорисан в. инкориориран.
инкорупција (лат. incorruptio) непоквареност,
чистота; супр. корупција.
ннкотермс (скр. од енг. International Commercial
Terms) мећунарони трговачки термини, пра-
вила за тумачење термина и клаузула y спољ-
нотрговинским уговорима.
ивкохезнја (нлат. incohaesio) в. инкохеренција.
инкохерентан (нлат. incohaerens) који нема ве-
зе, који није y вези, чији делови нису повеза-
ни, лабав; збуњен, сметен, недоследан.
инкрасанције (лат. incrassantia) Т. шд. средства
за згушњавање крви и других сокова y човечи-
јем телу.
инкредибилан (лат. incredibilis) неверодостојан,
невероватан.
инкремент (лат. incrementum) растење, пораст,
прираштај, напредовање; маш. прираштај.
иикрепација (лат. increpatio) грђење, карање,
прекоревање.
ввкрети (лат. in crescere) биол. производи жлезда с
унутрашн.им лучењем, хормони.
ннкриминацнја (нлат. incriminatio) арав. окрив-
љавање, окривљење, оптужба.
ннкримишсати (нлат. incriminali) opae. окриви-
ти, окривљавати, оптужити, оптуживати.
инкрустат (лат. incrostatimi) тело из животињ-
ског или биљног царства које je превучено
каменастом или калцитном кором; камен ин-
крустат цементни камен, вештачки камен.
иикрустација (лат. incrustatio) хватање камена-
сте коре, камена кора; хватање калцитне
облоге на органским и анорганским телима
која ce налазе y калцитним изворима; грађ.
облагање зидова разним врстама камена; уме-
тање тврћих предмета (коцки и орнаментских
парчића од иловаче, мрамора, метала и др.) y
мекану масу која he ce после стврднути, нпр.
y кит, гипс, цемент итд.; облагање златним
или сребрним листићима; зам. уметање злата
или сребра y металну површину, нпр. на
оружју.
инкрустиратн (лат. incrostare) обложити камена-
стом кором; усађивати y зид или y под
плочице од керамике; набацити на зид
цементни мал-тер; облагати (или: обложити)
златним или сребрним листићима.
инкубатор (лат. incubator) 1. апарат за насађива-
ње јаја и вештачко извоћење пилића, веш-
тачка квочка; 2. апарат са одређеном темпера-
туром за неговање недоношчади и слабе ново-
рођенчади; 3. апарат за чување бактеријских
култура.
инкубацнја (лат. incubatio) лежање на чему, нпр.
одојчета на материним грудима; лежање ко-
кошке на јајима, лежење јаја; мед. време које
прође од продирања клица неке болести y op-
ганизам до првих знакова обољења, време
потмулог развијања болести; scia, период са-
зревања мишљења, посебно y решавању про-
блема.
шкулшшт (лат. culpa кривица, нлат. inculpare
учинити кривицу, inculpans) арав. онај који оп-
тужује, тужилац.
иикулпат (лат. culpa, нлат. inculpatus) арае. онај
кога оптужују, оптуженик; инкулпата туте-
ла (нлат. inculpata tutela) одбрана y нужди, нуж-
на одбрана. инкулпацнја (лат. culpa, нлат.
inculpatio) прав.
окривљавање, окривљење, оптуживање, оп-
тужба. инкултура (нлат. incultura)
необрађеност, за-
пуштеност, напуштеност; недостатак образо-
вања, необразованост. инкуиабуле (лат.
incunabula) Т>. најстарије
штампане књиге, оне које су ce појавиле пре
1500 год. (тј. књиге из доба проналаска штам-
парске вештине па до почетка XVI века); фт.
први почеци; аб инкунабулис (лат. ab incuna-
bulis) од колевке, од првих дана детињства, од
самог почетка. инкурабилан (нлат. incurabilis)
који ce не може
излечити, неизлечив. инкурат (лат. curare
старати ce, бринути ce o
коме или чему, нлат. incuratus), жупник, свеш-
теник. инкурвација (лат. incurvatici) савијање,
кривље-
ње, угибање. ннкурзија (лат. incursio)
непријатељски упад,
напад, препад. иикурија (лат. incuria) нехат,
немарност, небри-
жљивост, непажња; екс инкурија (лат. ex incuria)
из нехата, непажњом. инкуриозитет (нлат.
incuriositas) нерадозналост,
нељубопитљивост. инлет (нем. Inlett) платнена
или памучна ткани-
на y коју ce меће перје за постељне ствари;
ангин. ин локо (лат. in loco) y месту, на лицу
места, на
истом месту. ин мајорем деи глоријам (лат.
in maiorem dei
gloriam) y што већу славу божју. ин малам
партем (лат. in malam partem) ca ружне
стране, по ружној страни, по злу. ин маргине
(лат. in margine, скр. i.m.) на ивици,
са стране; на периферији. ин медвјас рес (лат.
in médias res) цитат (навод)
из Хорација: y средину ствари, y срце ствари,
тј. одмах прећи (или: прелазити) на саму
ствар, y средину тока радње. ии медио (лат.
in medio, скр. i.m.) y средини,
средином. ин меморијам (лат. in memoriam) за
успомену, y
успомену, ради успомене. ин натура (лат. in
natura) y природи, y стварно-
сти, онако како јест, првобитно; y истом са-
ставу, прави, сушти. ин натуралибус (лат. in
naturalibus) y природном '
стању, као од мајке рођен, го. ин номине (лат.
in nomine) y име, no наредби; UH
номине деи или домини (лат. in nomine dei,
domini) y име бога. ии нуце (лат. in mice) y
љусци од ораха, тј. са-
свим збијено, сажето, укратко. иноблигатан
(лат. obligatus обавезан, нлат. in-
obligatus) необавезан. ии обскуро (лат. in
obscuro) y мраку, y тами;
потајно, скривено.
иновација 339 инсанитет
иновација (лат. innovatio) новина, новачење,
новотарење, мењање. иновирати (лат.
innovare) уводити нешто ново,
уводити новотарије. иногенеза (грч. is, inós
жила, genesis постанак,
стварање) мед. стварање влакнастог ткива;
иноза.
иноза (грч. is, inós) мед. в. иногенеза. инозит
(грч. is, inós) хем. шећер што га садржи
месо, нарочито срце и мишићи, као и многе
биљке (боранија, грашак, сочиво и др),
С6Н12О6 + 2Н2О. инозурија (грч. is, inós, пгоп
мокраћа) мед. врста
шећерне болести код које ce y мокраћи нала-
зи инозит. инокореспонденција (нлат.
correspondentia пи-
сање писама) преписка са муштеријама y ино-
странству, коју на једном или више светских
језика врши инокореспонденш за потребе не-
ког предузећа или установе. инокулатор
(лат. inoculator) калемилац, цепи-
лац, онај који врши калемљење, цепљење
(пелцовање). инокулација (лат. inoculatio)
мед. калемљење,
цепљење, пелцовање; убризгавање изазивача
болести (вируса) y тело неке животиње y циљу
испитивања и проучавања дејства клица те
болести. инокупација (нлат. inoccupatio)
незаузетост, не-
запошљеност. иноминатан (лат. innominatus)
неименован, бе-
зимен; иноминатни контракт неименовани
уговор, тј. реални уговор. иноперабилан
(нлат. inoperabilis) мед. који ce не
може оперисати, који није за операцију.
инопината (лат. inopinata) ПЛ. неочекивани дога-
ђаји, неочекивани случајеви. инопортун (лат.
inopportuni^) незгодан, неуме-
стан, некористан, који пада y незгодно време.
инопсервација (лат. inobservatio) невршење, не-
одржавање (речи, обећања). ин оптима
форма (лат. in optima forma) y најбо-
љем облику, y савршеном облику (или: реду).
инормалан (нлат. innormalis) неправилан, непри-
родан, противприродан. иноћентаменте
(итал. innocentamente) муз. про-
стодушно, природно, неизвештачено.
инофициозан (лат. inofficiosus) незваничан, не-
службен. иноцентан (лат. посеге шкодити,
innocens) не-
шкодљив, невин, безазлен, простодушан.
иноценција (лат. innocentia) невиност, просто-
душност, безазленост. инп- в. имп-. ин
парентези (лат. in perenthesi) узгред, узгред-
но, уз то; y загради. ин паце (лат. in pace) y
миру, мирно. ин пејус (лат. in peius) ирав. в. под
пејус. ин перпетуум (лат. in perpetuimi) заувек,
за веч-
на времена.
ин персона (лат. in persona) лично, особно. ин
пето (итал. in petto) y себи, y души, y срцу, y
приправности (имати). инпланат (лат. in,
plantare посадити) мед. преса-
ђено ткиво; чахура испуњена радиоактивном
супстанцом, нпр. радијумом, која ce хирур-
шки усађује y ткиво ради лечења тумора, ра-
ка и сл. ин плено (лат. in pieno) y целини, y
целокупно-
сти; y пуној седници, y пуној скупштини. ин
пракси (лат. in praxi) y примени, y стварно-
сти, y раду, y пракси. ин прима инстанција
(лат. in prima instantia) в.
инстанција. ин пристинум статум (лат. in
pristinum statum) y
првобитно стање (вратити), довести нешто y
ранији положај, y стање y коме je раније
било. ин промпту (лат. in promptu) y
приправности, y
припремности, при руци. ин пункто (лат. in
puncto) односно, y погледу на,
с обзиром на. ин пункто пункти (лат. in
puncto puncti) e обзи-
ром на шесту божју заповест (тј. на чедност,
на моралну чистоту). инпут (енг. input улаз,
унос) етн. утицај окруже-
ња на један елеменат неког система или на
цео систем; рач. информација која ce споља
даје уређају за обраду података; процес пре-
давања података; опрема која обавља овај
процес. ин пурис натуралибус (лат. in puris
naturalibus) в.
ин натуралибус. инрамо (лат. in ramo) трг.
сирови памук, нарочи-
то египатски. ин резидуо (нлат. in residuo) y
остатку, y прете-
ку, y сувишку. ин рерум натура (лат. in rerum
natura) y природи
ствари, у суштини или битности ствари, y це-
лом свету. инротулација (нлат. inrotulatio)
врав. сређивање
и увезивање аката ради упућивања од нижег
суда вишему; инротулациони термин дан
одређен за прегледање и пописивање аката.
инсајдер (енг. insider неко унутра) припадник
елите, клике, „врхушке", добро упућен, „бли-
зак двору", неко на кога ce рачуна; супр. аут-
сајдер. ин салво (лат. in salvo) y сигурности, на
сигурном
месту. ин салдо (итал. in saldo) трг. још y
дугу, још
дужан (остати). инсаливација (лат. saliva
пљувачка, нлат. insali-
vatio) мешање пљувачке са јелом помоћу жва-
кања; недостатак пљувачке. инсалубритет
(нлат. insalubritas) нездравост,
нпр. неког места с обзиром на ваздух, воду,
поднебље (климу) и др. инсан (арап. insän,
тур. insan) човек, особа, људ-
ски створ. инсанабилан (нлат. insanabilis)
неизлечив, неис-
цељив, непоправљив. инсанија (лат. insania)
лудило, душевна болест,
безумље. инсанија ноктурна (лат. insania
nocturna) мед.
ноћно лудило, лутање ноћу или за време спа-
вања. инсанитет (лат. insanitas) мед. немање
здравља,
болест; лудило, безумље.
ив сано сензу 340 инспекторат
 ин сано сензу (лат. in sano sensu) y добром сми-
слу, y лепом смислу. ин седецимо (лат. in
sedecimo) muo. y шеснаестом
делу величине штампаног табака, y формату
шеснаестине. ннсект (лат. insecare усећи,
урезати, insectum
кукац) т. инсекти зоол. кукци (ваши, стенице,
бубе, комарци, муве, зоље, пчеле, стршљени
итд.). инсектариј(ум) (лат. insectum кукац)
нарочито
удешен кавез y коме ce кукци чувају, негују и
посматрају (врста Шераријума). инсективора
(нлат. insectivore) Т. ЗООЛ. бубожде-
ри, бубоједи, животиње које ce хране кукцима
(јеж, кртица, ровка и др.); б&ш. биљке које ce
хране кукцима, бубоједе биљке.
ивсектифуга (лат. insectum, fugare бежати) Т.
разна природна и вештачка средства којима
ce терају, одстрањују инсекти. инсектицидан
(лат. insectum, caedere убити) ко-
ји убија инсекте; инсектицидна средства
средства за< утамањивање инсеката (нарочито
прашак од цветних главица бухача, ДДТ и
др.); инсектициди. ивсектицвди (лат.
insectum, caedere) в. инсекти-
цидан, инсектицидна средства.
инсектологија (лат. insectum, грч. logfa) зоол. на-
ука о кукцима; ентомологија. инсекторес
(нлат. insectores) ил. зоол. секутићи,
осам предњих зуба. инсекција (лат. secare
сећи, резати, нлат. insec-
tio) усек, урез, усецање. инсеминацнја (лат.
in, semen семе) оплођење,
осемењење; уп. ентелогенеза.
инсенесценција (нлат. insenescentia) нестарење,
старачка свежина; агеразија. инсензибнлан
(нлат. insensibilis) неосетљив; не-
осетан, неприметан. инсепаратан (лат.
inseparatus) неодвојен, не-
раздвојен, незасебан. инсерат (нлат.
insertimi) плаћени оглас y днев-
ним листовима; прав. прилог, уметак, подсет-
ник; уп. инсерт.
инсеревдум (лат. inserendum) оглас, белешка
• (или: вест) коју треба пустити y дневни лист.
инсерирати (лат. inserere) уметати, уметнути,
ставити y (нарочито y новине). инсерт (лат.
inserere ставити, метнути) исечак,
одломак, кратка белешка y новинама, инфор-
мација на радију и телевизији; филмски ин-
серт снимљен материјал уметнут y TB про-
грам, филм, предавање и сл. инсерција (лат.
insertici) уметање, уношење; мед.
намештање мишића на део тела који треба да
ce креће; инсерциона контрола списак огла-
са за објављивање (у листу). инсес (лат.
insidere, нлат. insessus) мед. купање
(или: парење) y седећем ставу. инсесија
(нлат. insessio) мед. седење y купатилу,
купање y седећем ставу. ннсигније (лат.
insignia) Т. знаци, знамење, осо-
бени знаци неког звања или достојанства, по-
часни знаци, одличја. инснднјација (нлат.
insidiatici) прављење заседа,
плетење замки, рађење о глави.
инсимулација (лат. insimulatio) више или мање
неоснована оптужба. инсимулирати (лат.
insimulare) лажно оптужити,
окривити, набедити, потворити.
инсинуантан (лат. insinuane) улагљив, који уме
да ce улагује, да ce увуче под кожу; улагивач-
ки, умиљат, допадљив; подметачки; инсину-
ативан. ннсниуативан (нлат. insinuativi^)
в. инсину-
антан. ннсинуација (лат. insinuatio) вешто
навођење на
неку мисао, пуштање y уши, уливање y главу
на фин начин; подметање; улагивање, увлаче-
ње под кожу; ирав. предавање неког акта путем
суда; инсинуациони термин рок за проглаша-
вање пресуде. инсивуирати (лат. insinuare)
некоме нешто на
фин начин доставити, пустити y уши, улити y
главу, вешто навести кога на неку мисао; под-
метати, подметнути; прав. доставити преко су-
да; инсинуирати ce додворити ce, улагивати
ce, увући ce коме под кожу. инсистирати
(лат. insistere) упорно настојати (да
нешто буде), постојано тражити, не попушта-
ти y неком захтеву, наваљивати, не одустајати
од нечега, остајати при. вискрибовати (лат.
inscribere) уписати, уписива-
ти, записати, записивати; ставити натпис; пре-
писати, приписати; посветити коме што.
инскрипција (лат. scribere писати, inscriptio)
уписивање, упис; стављање наслова, наслов,
натпис. инскулповати (лат. insculpere)
урезати, усећи,
утиснути. инсолација (лат. sol сунце,
insolatio) сунчање,
изношење на сунце, излагање сунцу; мед. сун-
чани удар, сунчаница. инсолвентан (нлат.
insolvens) трг. који не може
да врши плаћање, без средстава за плаћање;
прогласити про инсолвенте (лат. pro insol-
vente) прогласити неспособним за извршење
платних обавеза. инсолвевтност в.
инсолвенција. инсолвенција (нлат. insolventia)
трг. неспособ-
ност плаћања, обустављање плаћања оба-
веза. внсолентан (лат. insolens) непристојан,
нескро-
ман, обестан, дрзак, надувен, онакав какав не
треба бити. инсоленција (лат. insolentia)
непристојност, дрс-
кост, охолост, надувеност. инсолидан (лат.
insolidus) неодржив, без чврсти-
не, слаб; непоуздан, сумњив. ии солутум
(лат. in solutum) трг. примити или
дати нешто на име плаћања или место пла-
ћања y готовом новцу. инсомннја (лат.
insomnia) мед. бесаница, неса-
ница.
ив спе (лат. in spe) y нади, y очекивању.
инспектор (лат. inspector) надзорник; контро-
лор; старешина, управник. инспекторат
(нлат. inspectorat um) надзорниш-
тво, звање, делокруг и стан надзорника (ин-
спектора).
инспектура 341 Институције
инспектура (нлат. inspectura) в. инспекторат.
инспекција (лат. inspectio) прегледање, пре-
глед; надзиравање, надзор; надзорништво; вој.
смотра; окуларна инспекција (лат. inspectio
ocularis) вршење прегледа на лицу места, ис-
црпан званичан преглед. инсперзија (лат.
inspersio) посипање, прскање,
шкропљење, пошкропљавање; усипање, упр-
скавање. ин специје (лат. in specie)
нарочито, особито; y
звечећем, y готовом новцу. инспиратор
(нлат. inspirator) подстрекач, наво-
дилац, онај који наговара на што; онај који
надахњује, надахњивач. инспирација (лат.
inspiratio) 1. бш>л. удисање,
увлачење ваздуха y плућа; 2. песничко надах-
нуће, надахњивање, одушевљавање, загрева-
ње за нешто; подстрекавање, подстицање, на-
говарање, навођење; шеол. божанско надахну-
ће, више надахнуће. инспирирати (лат.
inspirare) биол. удахнути, уву-
ћи ваздух y плућа; супр. експирирати.
инспирисати (лат. inspirare) поеш. надахнути, на-
дахњивати, одушевити, одушевљавати, загре-
јати за; подстрекавати, подстицати, навести
на мисао, наговорити. инсписација (лат.
spissare згнуснути, нлат. in-
spissatio) мед. згушњавање. инспицијент (лат.
inspiciens) онај који врши
надзор, који управља статистима, даје знак
глумцима кад треба да изиђу на позорницу и
уопште обавља и врши све послове иза позор-
нице. инспицирати (лат. inspicere) извидети,
испитати,
прегледати; надгледати, надзиравати, водити
надзор. инсталатер (фр. installateur) стручно
образовано
техничко лице које врши све радове око уво-
ђења, уређења или оправке водовода, елек-
тричног осветљења, купатила и др.
инсталација (нлат. installatio) свечано увођење y
дужност, устоличење (нпр. новог патријарха);
постављање на звање, намештање; стручно
извођење водоводних, електротехничких и др.
постројења; постројење. инсталирати (нлат.
installere) увести y дужност,
устоличити; поставити на звање, y службу, на-
местити; увести, уводити (нпр. водовод, елек-
трично осветљење итд.). инстаматик (енг.
скр. instant тренутак, automatic
аутоматски) полуаутоматски фото-апарат.
инстант (енг.) час, тренутак; прехрамбени про-
изводи за чије je припремање потребно ве-
ома кратко време, само часак. инстантан
(нлат. instans) тренутан, изненадан,
нпр. инстантана дизања и спуштања земљиш-
та као последица земљотреса. инстанца (лат.
instare стајати на чему, настоја-
ти) в. инсШанција. инстанција (лат. instantia)
наваљивање, упорна
молба, упорна жеља, нпр. ад инстанцијам кре-
диторум (лат. ad instantiam creditorum) на
упорно наваљивање (или: упорну молбу) пове-
рилаца; врав. надлежна власт, судска надлеж-
ност, нпр. ин ирима инсшанција (лат. in prima
instantia) y првој инстанцији, тј. код првосте-
пеног суда; добити или изгубити парницу код
ceux инстанција, тј. код првостепеног, и свих
вишестепених судова; реш. приговор, против-
доказ; апсолвирати аб инстанција прав. због
недоказане кривице ослободити оптуженог
дужности да ce и даље осврће на тужбу против
себе, обуставити, прекинути даље прогоњење
оптуженог; инсшанца.
ин стату кво (лат. in statu quo) y стању y којем
je нека ствар и дотле била, тј. непромењено.
ин стату кво анте (лат. in statu quo ante) y
стању y којем je ствар и раније била (тј. пре
почет-ка спора, рата и сл.).
инстауратор (нлат. instaurator) установљивач,
оснивач, заснивач; обнављач, обновитељ.
инстаурација (лат. instauratio) установљивање,
установљење, оснивање, заснивање; обнав-
љање, обновљење.
инстигатор (лат. instigator) подбадач, подстре-
кач, подбуњивач; скупљач дажбина, напла-
ћивалац такса; фискал.
инстигација (лат. instigatio) подбадање, под-
стрекивање, подбуњивање, наговарање, наво-
ђење на.
инстилација (лат. instillatio) мед. сипање кап по
кап, укапавање (лека).
инстилисати (лат. instillare) мед. сипати кап по
кап, укапавати (лек).
инстимулисати (лат. instimulare) подбадати, дра-
жити на, подстицати, подстрекавати.
инстинкт (лат. instinguere подбости, подстакну-
ти, instinctus) нагон, наследни нагон код живо-
тиња и људи који их нагони да, без утицаја
воље и разума, дакле несвесно, врше извесне
радње којима je, y основи, циљ одржање је-
динке (индивидуе) и врсте.
инстинктиван (нлат. instinctivus) нагонски, по
нагону, нехотимичан, извршен под утицајем
природног нагона.
инститор (лат. institor) руководилац послова, по-
словођа (фактор, диспонент, прокурист и
провизор су врсте инститора); ситничар, про-
давац на мало.
институисати (лат. instituere) установити, уста-
новљавати, уредити, удесити, увести, завести.
институт (лат. institutum) 1. установа, завод, на-
учни завод, школа; завод за унапређивање
стручног знања (нпр. географски, ботанички,
патолошки, гинеколошки итд. институт); 2.
уредба.
институтор (лат. institutor) оснивач, установљач;
учитељ, наставник.
институција (лат. institutio) установа, завод,
установа уређена за нарочити циљ, нарочито
научни; установа, установљено; оснивање,
установљавање, установљење, завођење; уре-
ђење.
Институције (лат. Institutiones) ПЛ. упутства, део
зборника Корпус јурис, дело које садржи пре-
глед римског права и које je, за цара Јусти-
нијана, израђено 535. год. ради увођења y про-
инстнтуционализам 342 инсценирати
 учавање римског права; предавања и уџбени-
ци који треба да послуже као увод y изучавање
римског права.
ввствтуцвовалвзам (лат. institutio) 1. правац y
америчкој вулгарној политичкој економији
који ce ослања на филозофију прагматизма,
и истиче утицај друштвених институција, на-
вика, обичаја на економско понашање људи;
2. приврженост институцијама, регулисање
друштвеног живота и односа утврђеним инсти-
туцијама.
инстнтуционализоватн (лат. institution, instituere
ставити y, унети) начинити нешто установом,
институцијом; увести y друштвене установе,
подврћи друштвеним правилима и законима;
уредити подвођењем под друштвена правила,
установе.
инстрадиција (итал. instradare) одређивање
транспортног пута и транспортних средстава
за једну пошиљку.
инструент (лат. instruens) истражии судија,
иследник; инструктор.
инструнсатн (лат. instruere) поучити, поучавати;
давати упутства, дати упутства, упути;ги, упу-
ћивати; обавестити, обавештавати, прописи-
вати.
инструктиван (нлат. instructivus) поучан, оба-
вештајан, упутан, коме je циљ поучавање че-
му и упућивање y што.
ннструктор (лат. instructor) наставник, учитељ,
нпр. јахања, смучања итд.; војни наставник,
нпр. y руковању бомбама, загушљивим гасо-
вима, новом врстом оружја; војни стручњак
који уређује и обучава нечију (страну) вој-
ску; преносилац и овлашћени тумач форума
политичке организације.
ннструкција (лат. instructio) уређење; упутство,
упућивање, поучавање, настава; упутство пу-
номоћнику како има да ce држи y некој ства-
ри, пропис, упутство о вршењу службе; при-
премање једне правне ствари за изрицање
пресуде по њој; пуномоћ, овлашћење; ин-
струкција аката арав. сређивање свих списа
који ce тичу неке парнице; инструкциона no-
Ma ложа y слободном зидарству y којој мај-
стор држи слободна предавања о циљевима
покрета слободних зидара.
инструмен(а)т (лат. instrumentum) справа, на-
права, оруђе, алат, помоћно средство, оруђе
које служи техничким или научним сврхама;
механизам на којем ce производе музички то-
нови; мед. лекарска, нарочито хируршка спра-
ва; прав. докуменат, акт; инструментум
аутентикум (лат. instrumentum authenticum)
права исправа, веродостојна исправа, право-
важна исправа; инструментум цесионис (лат.
instrumentum cessionis) акт о уступању чега.
инструментал (лат. instrumentais se. sasus) грам.
оруђни падеж, шести (у зап. варијанти седми)
падеж y српскохрватском језику.
инструменталав (нлат. Instrumentalis) оруђни,
средствени, који служи као средство или ору-
ђе; израђен оруђем или справама; инструмен-
тална аритметика рачунање помоћу меха-
ничких справа, нпр. машине за рачунање итд.;
инструментална музика музика која ce изво-
ди инструментима (симфоније, увертире и
др.), за разлику од вокалне, коју изводе чо-
вечји гласови.
инструменталвзам (лат. instrumentum оруђе,
средство) фил. схватање филозофа Џона Дјуиа
(John Dewey), no којем je мишљење - тј.
логичке, етичке и др. форме - средство (ин-
струменат) за прилагођавање променљивим
условима; уа. прагматизам.
инструменталист (лат. instrumentum) онај који
свира на неком музичком инструменту, музи-
кант; присталица инструментализма.
инструментариј(ум) (лат. Instrumentarium)
збирка разних инструмената који служе истој
сврси; инструментаријум хирургикум (лат.
Instrumentarium chirargicum) опис хируршких
инструмената; појмовни и методолошки апа-
рат примењен y неком истраживању, делу и сл.
инструментација (нлат. instrumentatio) муз. уде-
шавање музичког дела за извођење на већем
броју инструмената.
инструментирати (лат. instrumentum) муз. музич-
ки комад удесити за извођење на већем броју
музичких инструмената; прав. израдити неку
исправу.
инсубординација (нлат. insubordinatio) непо-
слушност, непокорност, противљење стари-
јем, одрицање послушности.
инсубординирав (нлат. insubordinatus) непослу-
шан, непокоран.
инсулнн в. инзулин.
ввсулт (нлат. insultus) увредљив напад, изнена-
дан напад, увреда, грдња, корење, ругање,
подругивање; .«eg. напад, пароксизам, спољна
повреда.
ввсултант (лат. insultans) онај који наноси увре-
ду, вређалац, нападач.
инсултација (лат. insultatio) в. инсулт.
ввсултор (лат. insultor) в. инсултант.
ин сума (лат. in summa) y свему, укратко, једном
речи.
ннсургент (лат. insurgens) бунтовник, побуње-
ник, устаник.
ввсурекцвја (лат. insurgere, insurrectio) буна,
побуна, устанак, дизање народа на оружје.
инсуфнцвјенција (нлат. insufficientia) недовољ-
ност, оскудност, неспособност; нарочито: не-
довољност чијег имања за покриће његових
обавеза; мед. недовољна снага, слабост (наро-
чито срца).
ннсуфлацнја (лат. insufflare удувати, удахнути,
нлат. insufflatio) удувавање, упиривање, удах-
њивање.
инсценацнја в. инсценирање.
инсцевирање (лат. in, scaena) ПОЗ. удешавање не-
ког позоришног комада да ce може приказива-
ти на позорници; фт. прављење или прире-
ђивање некоме сцене, догађаја.
ннсценирати (лат. in, scaena) ПОЗ. удесити (или:
удешавати) позоришни комад за приказивање
на позорници; фт. правити или приредити не-
коме сцену, тј. напасти некога отворено и на
интабуландо 343 интелектуализам
 јавном месту, изазвати га на свађу, тучу и сл.;
инсценирати процес прт. удесити суђење са
лажним сведоцима и унапред донетом пре-
судом.
интабуландо (лат. intabulando) ирав. путем уно-
шења y баштинску књигу, путем инШабула-
ције.
интабулација (нлат. intabulatio) записивање на
таблу, уписивање; ирав. хипотекарно уписива-
ње меничног дуга, стављање прибелешке на
имање; грађ. највиши део гесимса.
интактан (лат. tangere такнути, дирати, intactus)
недирнут, нетакнут, неповређен, цео, читав,
поштен, невин; вој. трупа која још није увође-
на y борбу, која je још свежа и крепка.
интаљо (итал. intaglio) гема, драги камен са уду-
беним, урезаним украсима (лат. gemma in-
sculpta) .
интарзија (итал. tarsia, intarsia) уметничко укра-
шавање предмета од дрвета уметањем парчи-
ћа дрвета и других ствари y разним бојама
(неговано y Италији y XV и XVI веку, са
укра-шавањем црквених столица, зидова и др.;
од XVlBeica употребљавао ce за уметање још
и седеф, слонова кост и метал за украшавање
намештаја, носиљки, послужавника и др.
Француски луксузни намештај y стилу Лу-
jaXV и JlyjaXVI такође има овакве украсе; y
уметности Азије ова техника ce такође негу-
је); интарзијатура, интарзионо сликар-
ство.
интарзијатор (итал. intarsiatore) мајстор који
ради интарзију.
интарзијатура (итал. intarsiatura) в. иншарзија.
интегер (лат. integer) неповређен, читав, недир-
нут, потпун, HOB; интеграpec (лат. integra res)
неповређена (или: неначета, непромењена)
ствар.
интеграл (нлат. integralis целински) маш. 1. инте-
грал једне функције je она величина чија je
дана функција диференцијал или диференци-
јални коефицијенат (зове ce тако што ce може
сматрати као цео збир низа узастопних вред-
ности које узима једна инфинитезимална
функција, диференцијал, променљиве, док ce
последња непрекидно мења од једне вредно-
сти до друге). Кад су такве границе промене
одређене, онда ce зове „одређен интеграл"; 2.
интеграл једне диференцијалне једначине
или система диференцијалних једначина је-
сте једначина или систем једначина од којих
ce дана једначина или дани систем једначина
могу извести диференцирањем.
интегралан (нлат. integralis) целински, који са-
чињава целину, потпун, целокупан, целовит;
који постоји сам за себе (нпр. интегралне
железнице); интегрални рачун или рачун ин-
Шеграла грана инфинитезималнога рачуна ко-
ја ce бави изналажењем и својствима инте-
грала функције, такође служи за решавање ди-
ференцијалних једначина итд.; интегралне
формуле обрасци који ce примењују при ре-
шавању задатака из интегралног рачуна.
интегралитет (лат. integer потпун, нлат. integra-
litas) целинство, потпуност, целокупност, це-
ловитост.
интегрант (лат. integrane) нешто што спада y
једну целину, што je допуњује као битан са-
стојак.
интегратор (нлат. integrator који уједињује)
маш. механичка справа за добијање бројних
вредности неких величина, као што су непра-
вилне геометријске слике итд.
интеграф (лат. integer, грч. grâphô) в. инте-
гратор.
интеграција (лат. integratio) обнављање, допу-
њавање чега оним што je битно; процес обје-
дињавања или стање обједињености; маш.
израчунавање интеграла; фил. прелазак из јед-
ног растројеног и расутог стања y усредсре-
ђено стање (супр. дезинтеграција).
интегрирајући (лат. integrare) up. који нужно
припада некој целини, битан.
интегрисано коло једно или више електронских
кола чији су саставни елементи и међусобне
везе израђени y заједничком процесу произ-
водње.
интегрисати (лат. integrare) обновити, допунити,
додати нешто целини као њен битни део; маш.
израчунати или наћи интеграл; интегри-
рати.
интегритет (лат. integritas) неповређено, недир-
нуто стање, потпуност, целокупност; неповре-
дивост, читавост; чистота душе, часност, че-
ститост; невиност.
интегрум (лат. integrum) недирнута целина; Hem-
mo реституисати ин интегрум вратити y
раније, првобитно стање или ранији, прво-
битни положај.
интегумент (лат. integumentum) покривач, за-
вој, омотач; зоол. кожа; бот. код фанерогамне
биљке: једноставни или двоструки омотач се-
меног заметка који оставља један слободан и
узан отвор за улазак цветнопрашне цеви.
интелек(а)т (лат. inter између, legere скупљати,
бирати, читати, intelligere увиђати, схватати,
intellectus) разум, ум, збир оних духовних
функција које из опажаја праве сазнања; спо-
собност сазнавања.
интелектуалан (нлат. intellectualis) разумни, ум-
ни, појмовни, духовни, душевни, који припа-
да разуму или ce њега тиче; фил. натчулан, до
кога ce дошло путем мишљења; интелекту-
ално образовање образовање духа или разума;
интелектуално саучесништво y неком зло-
чину прав. посредно учествовање y злочину са-
ветом; интелектуални зачетник духовни за-
четник, онај који заповешћу, наговарањем,
приморавањем или користећи ce заблудом и
сл. даде повода да неко изврши какво кривич-
но дело.
интелектуалац (лат. intellectus) образован чо-
век, човек посвећен духовном раду; филозоф,
научник, књижевник.
интелектуализам (лат. intellectus) фил. 1. в. раци-
онализам; 2. цењење интелекта као највише
моћи духа: („ум и наука, човекова највиша
сила"); 3. филозофски правац који интелекту
даје првенство над свим осталим духовним
ивтелектуализовати 344 интеиционизам
 функцијама; 4. y области.етике: схватање
да ce увиђањем и трезвеним размишљањем
може одређивати рад и делатност човечије
воље; интелекШуална филозофија.
ивтелектуализовати (лат. intellectualis) 1. тражи-
ти или разматрати рационални садржај или
облик нечега; 2. учинити што интелектуал-
ним; 3. занемарити емоционалне или психо-
лошке видове нечег (поступка, понашања,
уметничког дела) y корист штурог разумског
објашњења.
интелектуалист(а) (нлат. intellectus) фил.
следбе-ник (или: присталица)
интелектуализма; ар.
интелектуалистички.
ннтелектуалитет (нлат. intellectualitas) својство
духовних бића, стање способности сазнава-
ња, оно што je y човеку духовно; интелекту-
алност.
интелектуална филозофија в. интелекту-
ализам.
ивтелектуалиост (лат. intellectus) в. интелек-
ШуалитеШ.
интелигент (лат. inteligens) човек способан за
правилно схватање и разумевање ствари и по-
јава y живрту и свету, интелигентан човек;
иогрд. хамлетовски неодлучна петљавина, „ма-
лограђански интелектуалац" (из бољшевичког
речника).
интелигевтан (лат. intelligens) способан за пра-
вилно разумевање ствари и појава y животу и
свету, разуман, уман, паметан, који има духа,
мудар, досетљив, бистар; вешт, ^ вичан,
умешан.
нвтелигенција (лат. intelligentia) урођена спо-
собност правилног разумевања ствари и поја-
ва y животу и свету, разум, ум, способност
схватања и поимања; као збирна именица: сви
људи који имају ову особину; школовани
људи; половином ХКв. руски писац Д. И. Пи-
сарев (1840-1868) дао je овој речи значење
надкласне групе „критички настројених, ми-
слећих мозгова", отуда: савест епохе, савест
једне заједнице.
интелигибилан (лат. intelligibilis) разумљив, раз-
говетан, појмљив, схватљив; фил. натчулан,
појмован, који je дат само за разум a никако
чулима; интелигибилни свет натчулни свет;
супр. сензибилан.
интелиџенс сервис (енг. Intelligence service) бри-
танска обавештајна служба.
Интелсат скр. од енг. International Telecommuni-
cation Satellite Consortium - Међународни кон-
зорциј(ум) за телекомуникације путем веш-
тачких Земљиних сателита; први сателит лан-
сиран 6. IV 1965.
ивтеидант (фр. intendant) надзорник, настојник,
управник, нпр. позоришта; вој. официр који
води надзор и стара ce o плаћању и снабдева-
њу трупа.
интендантура (влат. intendantura) управа, над-
зор; седиште и делокруг једног надзорника,
управника; вој. устаиова која ce стара о снаб-
девању војске.
интенданција (нлат. intendantia) врховни над-
зор; управа; област која стоји под једним
иадзорником или управником.
интендирати (лат. intendere гађати, предузети)
усмерити, усмеравати, управити; управљати;
лингв. нагласити, акцентовати; уа. тендирати.
интензиван (нлат. intensivus) јак, моћан, силаи,
бујан; који означава појачану радњу, који
означава степен напрегнутости; интензивна
величина јачинска величина, величина која,
за разлику од просторне, екстензивне, има
ступњеве јачине (као: светлост, звук, елек-
трична струја и др.); интензивно газдинство
облик управљања добром y коме ce на обрађи-
вање земљишта улаже много више труда и нов-
ца, али ce долази и до знатно већег приноса и
прихода; интензиван термин лингв. ограничен
елемеит y језичкој категорији (нпр. жена
-док je човек, зато што значи и мушкарац и
људско биће, екстензиван термин); суор. екс-
тензиван.
ннтензивнрати (лат. intendere затегнути, напре-
зати) чинити, учинити јачим, појачати, поја-
чавати.
ивтензивност в. интензитеш.
интензнвум (лат. intensivum, se. verbum) грам.
глагол који означава појачавање радње дру-
гог глагола од којега je изведен, нпр. „при-
слушкивати" од „слушати".
ивтензија (лат. intensio) напрезање, напрегну-
тост, појачавање снаге; унутарња снага, ја-
чина, жестина; садржина, унутарња вредност,
степен јачине.
интеизиметар (нлат. intensivus, грч. metron) мед.
апарат за дозирање Рендгенових зрака.
интензитет (нлат. intensitas) јачина, силина, же-
стина; унутарња јачина делатности; делатна
снага, делотворност; величина снаге (суаР. екс-
Шензитет); напрегнутост, напетост, напре-
зање, сила, силина, степен напетости, степен
повећаља учинка.
интензификатори (лат.) литв. речи које означа-
вају или наглашавају снагу или високу меру
нечег; нпр., прилози страшно, веома и сл.
интензнфикацнја (лат. intensio напрегнутост,
facere чинити) чињење нечега јачим, појача-
вање, повећавање; књиж. појачавање књижев-
ног дејства било наглашеном употребом стил-
ских фигура било бирањем необичног припо-
ведачког или језичког становишта и сл.
иитензо (итал. intenso) муз. снажно, крепко,
пове-ћано, појачано.
интенција (лат. intendere уперити, смерати, на-
меравати, intentio) намера, намеравање, на-
мисао, накана, тежња за чим, циљ, сврха; ин-
тенцио акционис (лат. intentio actionis) apae.
крајњи циљ тужбе, побуда за тужбу; интенцио
принципалис (лат. intentio principalis) главна
намера; интенцио секундарија (лат. intentio
secundaria) споредна намера, узгредна намера.
ннтенционалнзам (лат. intentio) схватање по ко-
јем су оправдана сва средства само да би ce
постигао циљ.
ннтенционалнст(а) (лат. intentio) присталица
схватања да циљ оправдава средства.
интенционизам в. интенционализам.
интер 345 интердикт
интер (лат. inter) предлог, појављује ce као
предметак y сложеницама са значењем: међу,
између, за време.
интеракција (лат. inter, actio радња, дејство)
међудејство, међузависност; физ. дејство два
или више система, или појава, једног на дру-
ге; фил. начело интеракције je један од основ-
них појмова филозофије дијалектике; дија-
лектички метод подразумева различите при-
родне и друштвене појаве као међусобно по-
везане и узајамно узроковане; нпр. y природи
живо биће je модификовано према средини y
којој живи, a ca своје стране оно модификује
средину.
интерапт (енг. interrupt прекид) рач. прекид y
то-ку извршења програма код рачунара.
интер арма силент легес (лат. inter arma silent
leges) навод из Цицероновог говора За Мило-
на (Pro Milone, VI, 10): „Под оружјем ћуте
закони", тј. y рату не важе никакви закони сем
закона војне силе.
интер арма силент музе (лат. inter arma silent
musae) „Кад оружје говори, музе ћуте", тј.
где ce води рат, ту не иапредују уметност и
наука.
интерартикуларни (нлат. interarticularis) који ce
налази међу зглобовима, међузглобни.
интервал (лат. inter, vallus бедем, простор изме-
ђу бедема, intervallum) међупростор, одстоја-
ње, раздаљина, размак, празнина између чега;
међувреме; прав. међувреме, рок; муз. разлика,
висина између два тона; пер интервала (лат.
per intervalla) y прекидима, на прекиде, са пре-
кидима; дилуцида или обичније луцида ин-
шервала (лат. dilucida, lucida intervalla) tu.
светли тренуци присебности код болесника,
нарочито код болесника душевно оболелог.
интервалометар (лат. intervallum растојање, грч.
metron) вој. y артиљерији: справа за мерење
растојања од циља до тачке удара зрна или
распрскавања y ваздуху.
интервенијент (лат. interveniens) прае. онај који
ce умеша y неки спор као трећи (лат. tertius
interveniens), посредник, судија, изборни су-
дија.
интервенисати (лат. intervenire) мешати ce, уме-
шати ce y нешто (нпр. y какав спор), појав-
љивати ce као посредник, посредовати; трг.
меницу коју je трасат одбио исплатити или
регулисати за рачун трасанта; радити (или:
утицати) на берзи да ce одржи курс новца или
хартија од вредности; тј. умешати ce војном
силом, притећи војском y помоћ; вршити
притисак, утицати на некога; заузети ce за не-
кога или нешто; ступити y акцију ради неко-
га или нечега; интервенирати, интервено-
вати.
интервентиван (нлат. interventivus) који ce по-
јављује y улози посредника, посреднички.
интервентор (нлат. interventor) посредник, из-
борни судија.
интервенција (лат. interventio) мешање, посре-
довање, улазак трећег лица y неки спор y
улози судије или посредника; мешање једне
државе y послове друге државе; фин. посре-
довање на берзи y сврху одржавања курса хар-
тија од вредности; трг. примање туђе менице
на себе; вој. улажење y рат; мед. захват (најче-
шће хируршки) ради лечења.
интервенционизам (лат. interventio) 1. политич-
ка доктрина и пракса оружаног, политичког и
економског мешања y међудржавне или уну-
тардржавне односе, ради очувања или промене
постојећег стања; 2. екон. правац који захтева
уплитање државе y привредни живот, тј. да др-
жава регулише основни развој привреде.
интервенционисти (лат. interventio) ил. они који
раде на томе да ce интервенише, тј. да нека
држава уђе y рат.
интервертебралан (нлат. intervertebralis) анаш.
међупршљенски, који лежи међу пршљено-
вима.
интер вивос (лат. inter vivos) међу живима, за
живота; ирав. заживотни, нпр. посао: уговор,
тестамент итд.
Интервизија (лат. inter међу између, visio поја-
ва, виђење) удружење телевизијских станица
социјалистичких земаља Источне Европе;
Евровизија.
интервентан (лат. interventio мешање) који ce
меша, који ce уплиће, који посредује; ин-
тервентни закон представља непосредно ан-
гажовање државе y решавању текућих односа y
некој области друштвеног живота; интер-
вентним увозом држава посредује између про-
изводње и потрошње да би их усмерила y жеље-
ном правцу.
интервју (енг. interview) заказано виђење или
разговор са неком истакнутом личношћу о
њеним ставовима, делатностима и др. y циљу
објављивања садржаја тог разговора; исш. ме-
тод којим ce помоћу разговора добијају по-
даци о испитанику.
интервјуисати (енг. interview) посетити кога y
циљу испитивања његовог мишљења; в. ин-
тервју.
интервјуист(а) (енг. interview) сарадник, репор-
тер неког листа који, y разговору с каквим
истакнутим државником, уметником, научни-
ком итд., гледа да постављањем питања дозна
његово мишљење о важним дневним питањима
да би га објавио y листу; интервјуер.
интервокални (лат. inter, vocalis гласан, звучан)
литв. који ce налази између два вокала.
интерглацијална доба (лат. inter, glacialis леден)
геол. доба која су била између појединих леде-
них периода на Земљи, нарочито y Европи.
интерденталан (лат. inter, dens зуб, dentalis зуб-
ни) који je између зуба; грам. међузубни
(глас).
интердикт (лат. interdictum) забрана; y католич-
ком црквеном праву: обустава обављања свих
црквених обреда (сем крштења, кризмања,
исповедања и причешћивања болесних и са-
мртника), као црквена казна за област, држа-
ву, град или општину (коју су примењивале
раније nane да би присилиле владе на попуш-
тање).
■итердижтор
346 ивтерлиигва
интердиктор (нлат. interdictor) онај који забра-
њује, забранилац.
интердикција (лат. interdictio) забрана, ускра-
ћивање, ускраћење, укидање, лишавање, ли-
шење.
интердисциплинаран (лат. inter међу, узајамно
disciplina наук, старање) који обухвата или je
предмет проучавања више наука или научних
грана; нпр. интердисциплинаран пројект
остварује ce сарадњом стручњака из различи-
тих области.
иитердициран (лат. interdictus) apae. проглашен
неспособним за самостално управљање имо-
вином.
интердициратв (лат. interdicere) забранити, ус-
кратити; забранити слободно располагање
својом имовином.
интерегнум (лат. interregnum) време од смрти
или силаска с престола једног владаоца па до
ступања на престо другог владаоца; међувла-
да, време за које држава нема владаоца, време
између две владавине.
интерес (лат. intersum, interesse учествовати,
узети удела), удео, учешће; однос, привлач-
ност, занимљивост; пажња, љубав, наклоност;
значај, важност, вредност; корист, добит, до-
битак; камата, прлход од уложеног новца, но-
вац плаћен за употребу узајмљеног новца;
прост интерес новац плаћен на главницу
зајма; сложен интерес или интерес на инте-
рес интерес плаћен на главницу периодично
повећану додавањем неплаћеног интереса;
прав. корист или штета коју неко има од радње
неког другог лица или од догађаја; пер инте-
ресе (лат. per interesse) из користољубља; ин-
тересни рачун рачун којим ce израчунавају
камате; политика интереса себична поли-
тика.
иитересантаи (фр. intéressant) занимљив, при-
влачан, који побуђује радозналост, узбудљив,
забаван; важан, значајан; редак, особен.
интересантност (лат. interesse) занимљивост,
привлачност, значајност.
интересевт (лат. interesse, фр. intéresser) онај
кога ce нешто тиче, онај који има удела y
чему, онај којему je стало до чега, учесник,
удеоник; онај који жели нешто, који полаже
право на нешто; купац, муштерија.
ннтересна сфера подручје утицаја; y међуна-
родној империјалистичкој политици значи
признато првенство утицаја некој империја-
листичкој сили на друту земљу; подручје ин-
тереса појединих држава.
ннтересовати ce (лат. interesse) занимати ce за,
имати удела у, суделовати, учествовати, узи-
мати учешћа у; имати према чему наклоност
или љубав, бити одан; заузимати ce за кога;
имати саучешћа; интересује ме занима ме,
стало ми je, тиче ме ce, привлачи ме, изазива
моје саучешће, моју радозналост, моју паж-
њу; Шу сам заинтересован према томе нисам
равнодушан, до тога ми je стало, то ме ce
тиче, то je за мене важно, ту су y питању моји
рачуни.
нвтернјер (лат. interior) в. еншеријер.
иитерим (лат. interim) међутим; међувреме; при-
времено; привремена уредба, привремена од-
лука о каквој спорној ствари; привремено
стање; провизоријум.
интеримистнкум (нлат. interimisticum) spue, при-
времена одредба о некој спорној ствари, која
важи док ce не донесе коначна одлука; прови-
зоријум.
ннтериоризација (лат.) процес усвајања појмо-
ва, моралних ставова, вредности и сл. из спо-
љашњег света којим они постају део човеко-
ве „унутрашње" природе, тј. личности.
интерјекција (лат. interjectio) грам. узвик, ус-
клик (ax, ox, јао, их, ух, фуј, ајс, иш! и др.);
арав. подношење жалбе (апелата) на пресуду
вишем суду.
интеркаларан (лат. intercalarìs) уметнут, додат,
дометнут; интеркаларис анус (лат. intercalane
anus) престугша година; интеркаларис диес
(лат. intercalane dies) преступни дани (29.11
сваке четврте године); интеркаларна камата
додатна камата; мгд. дани без грознице.
интеркалација (лат. intercalare) накнадно дода-
вање, уметање, додатак, уметак.
интер канем ет лупум (лат. inter canem et lupum)
„између пса и курјака" тј. y сумрак, заправо y
време између тренутка кад пастир дреши пса
са ланца да му чува стадо, и времена када ce
курјак, користећи ce почетком падања мра-
ка, прикрада y близину стада.
интерклавикуларан (нлат. interclavicularis) анат.
међукључњачни, који лежи између кључњача.
интерколумниј(ум) (лат. inter, columna стуб)
грађ. размак између два стуба; међупростор.
ннтеркомуннкацнја (нлат. intercommunicatio)
заједница, општење, међусобна веза.
интерконјекција (лат. inter међу, између, conji-
сеге стрпати) међусобно повезивање елек-
тричних централа далеководима.
интерконтиненталан (нлат. intercontinentalis)
који je између континената, међуконтинента-
лан; међукопнен.
иитерконфесионалан (нлат. interconfessionalis)
који ce тиче међусобних односа разних веро-
исповести; који не дели, не разликује, по вер-
ском припадништву.
Интеркосмос (лат. inter између, грч. kósmos све-
мир) космички програм неких социјалистич-
ких земаља (Бугарска, Куба, Мађарска, Мон-
голија, Немачка ДР, Пољска, Румунија,
СССР и Чехословачка) за истраживање разних
појава y космосу почев од 1969. год..
интеркосталаи (нлат. intercostalis) атш. међуре-
барни, који лежи међу ребрима.
интеркруралав (лат. inter, crus, cruris) amm. ме-
ђубедрени, међубутни.
интеркуреитав (лат. intercurrens) који ce поја-
вљује за трајања неког стања, који избија;
мед. за било, пулс: неправилан.
внтеркутан (нлат. intercutanus) mam. који ce на-
лази између коже и меса.
интерливгва (лат. inter, lingua језик) вештачки
језик направљен од главних језика западних
интерлиигвистика 347 интернационализовати
 народа, са толико упрошћеном граматиком
да га сваки познавалац великих западних јези-
ка може разумети готово без икаквих теш-
коћа.
ннтерлингвистика (лат. inter, фр. linguistique)
лингвистичка дисциплина која ce бави саста-
вљањем вештачких језика за међународно
споразумевање.
интерлинеаран (нлат. interlinearis) написан или
штампан између редова, међуредни, међуврс-
ни; интерлинеарна верзија превод написан из-
међу два писана или штампана реда.
интерлокут (лат. interlocutum) прав. в. интерло-
куција; претходно признање на парници.
интерлокуција (лат. interlocutio) разговор; ирав.
претходна одлука, привремена пресуда која
ce, раније, изрицала пре доношења коначне
пресуде; споредна осуда y парници због какве
споредне ствари.
интерлудиј(ум) (лат. interludere, нлат. interludi-
um) муз. међуигра.
интермаксиларан (нлат. intermaxillaris) анат.ме-
ђувилични.
интермедијаран (нлат. intermediarius) који пред-
ставља спону или везу између две или више
ствари, који посредује, посредни.
интермедијер (фр. intermédiaire) међупродукт,
међупроизвод.
интермедиј(ум) (нлат. intermedium) време изме-
ђу два утврђена рока; физ., хем. материја која
помаже прелазак једне материје y другу, или
сједињавање других двеју материја y једну;
катализашор; иоз. игра између два чина,
међуигра.
интермецо (итал. intermezzo, лат. intermedium)
међуигра; мали комични позоришни комад,
обично мала комична опера која ce изводи
између чинова главне представе и која нема
никакве везе са главном представом; y инстру-
менталној музици: кратак, самосталан комад;
комична епизода уопште
ин терминис (лат. in terminis) y пристојним гра-
ницама, y припадајућим границама (оста-
вити).
интермисија (лат. intermissio) прекид за неко
време, пропуштање; изостајање за неко вре-
ме, привремени престанак; време између пре-
станка и поновног појављивања чега, нпр. ин-
термисија грознице мед. време без грознице
(тј. време између њеног престанка и поновног
појављивања).
интермитенс (лат. intermittens) мед. преступна
грозница, грозница која ce јавља на махове, с
прекидима.
интермитентан (лат. intermittere обуставити,
прекинути) који има прекиде, који je c пре-
кидима, на махове; наступни.
интермитирати (лат. inter-mittere) прекинути за
неко време, пропустити, пропуштати; изоста-
јати, прекидати ce, престајати за неко време;
интермитирајуће болести болести са преки-
дима за време којих ce болесник осећа рела-
тивно здравим (нпр. интермитирајућа гроз-
ница); интермиширајући извори извори који
привремено пресушују па опет избијају; ин-
термиширајући пулс било (пулс) које нејед-
нако бије, с прекидима.
интермускуларан (нлат. intermuscularis) анат.ме-
ђумишићни, који ce налази између мишића.
интернат (нлат. internatum) васпитни завод, дом
y којем питомци, поред наставе имају стан и
храну (супр. екстернат).
интернација (нлат. internatio) в. интернирати.
интернационала (лат. inter, natio народ) међу-
народно удружење; Прва интернационала
(1864—1876), удружење радника (организатори
Маркс и Енгелс); Друга интернационало
(1889-1914), организатор je Енгелс; Трећа ин-
Шернационала, Коминтерна (1919-1943), ос-
новао ју je Лењин, a распустио Стаљин; Дру-
га и по интернационала (1921-23), реакција
на стварање Треће комунистичке интерна-
ционале; спајањем ове интернационале са ос-
тацима Друге интернационале настаје тзв.
Социјалистичка радничка интернационала
1923-40, која ce после Псветског рата (1951)
обнавља y Социјалистичку интернационалу,
састављену од социјалистичких и социјалде-
мократских партија. Такозвана ЧеТврта ин-
шернационала (следбеници Л. Троцког) осно-
вана je 1938; 2. химна међународне социјалне
демократије, текст Ежена Потјеа (1871), a ме-
лодија Пјера Дегејтера; Комунистичка ин-
шернационала, Коминтерна.
интернационалан (нлат. internationalis) међуна-
родни (нпр. интернационално право, интерна-
ционални односи, уговори, језик итд.).
интернационализам (лат. inter, natio народ) 1.
међународни покрет радника свих земаља за
класно јединство и солидарност y борби за
збацивање власти буржоазије, уништење им-
перијализма и увођење социјалистичког, од-
носно комунистичког поретка; 2. осећање со-
лидарности и братства свих радника света,
зближавање свих народа и стварање једног ви-
шег, јединственог друштва уређеног по соци-
јалистичким начелима; због тога интернацио-
нализам води борбу против шовинизма, наци-
оналне искључивости, империјализма, мили-
таризма и рата.
интернационализација (лат. inter, natio) призна-
вање чега за заједничко, међународно; спора-
зум по коме све државе имају једнако право да
ce нечим користе, нпр. неком територијом,
мореузом, реком итд.
интернационализми (лат.) речи које y већини
савремених језика постоје y сличном облику
a с истим значењем; по творби, обично су то
греко-латинизми (кованице изграђене од грч-
ких и латинских елемената), a no настанку
могу бити романизми, англизми итд., зависно
од тога y ком су језику првобитно настале;
нпр., радио, телевизија, ласер и сл.
интернационализовати (лат. inter, natio) чинити,
учинити нешто заједничким, међународним;
споразумом решити да све државе имају једна-
ко право да ce нечим користе, нпр. неком те-
риторијом, реком, неким мореузом итд.
интернационапист(а) 348 интерпунктират
и
интервационалист(а) (лат. inter, natio) приста-
лица или члан радничке интернационале; ко-
смополит.
интернационалне бригаде јединице страних до-
бровољаца које су ce бориле на страни репу-
бликанске војске y Шпанском грађанском ра-
ту (1936-39.).
интерни (лат. interims) унутрашњи, унутарњи;
домаћи; интерна медицина део медицине ко-
ји ce бави унутарњим болестима; интерна
трговина унутарња трговина, домаћа трго-
вина (супр. екстерна); који je одређен за уну-
тарњу службу, који није за јавност (нпр. ин-
терне ствари, интерни спор).
интерннрати (нлат. internare) сумњиве странце,
политичке или војне бегунце стране државе,
поданике непријатељске државе за време рата,
или домаће политички сумњиве и неисправне
људе осудити да живе под полицијским или
војним надзором y одређеном месту, y тзв.
концентрационимлогорима; затворити, држа-
ти y заточењу, ограничити слободу кретања;
као именица: интернирање, интернација.
ивтернирац (лат. interims) онај који je интер-
ниран; в. интернирати.
интернист(а) (лат. interims унутрашњи) ђак ко-
ји, поред наставе, има y заводу и стан и храну
(супр. екстернист); мед. лекар специјалиста за
унутарње болести; y Француској: лекарски
помоћник.
интернодиј(ум) (лат. internodium) бот. чланак,
простор између два колена (или: коленца) y
стабљике, растојање између колена (или: ко-
ленаца) чланака.
иитериум (лат. internimi) оно што je унутарње;
унутрашња ствар или посао.
интернунције (лат. internuncius) преговарач, по-
средник; изванредни папински посланик дру-
гог ранга.
интерогатнв (лат. interrogativum) грам. упитна за-
меница: ко? што? који? чији?
интерогативан (нлат. interrogativus) упитни, ко-
ји има облик питања.
интерогаториј(ум) (нлат. interrogatorium) прав.
саслушање, судско испитивање; записник о са-
слушању.
иитерогација (лат. interrogatici) питање, испити-
вање, саслушавање, саслушање.
иитерокеански (лат. inter, oceanus, грч. okeanós)
међуокеански, који лежи између океана, који
везује океане.
иитерпарламентарни (лат. inter, нлат. parlamen-
tum) који везује све парламенте, међупарла-
ментарни; интерпарламентарна унија удру-
жење парламентараца разних држава, основа-
но 1888, које ради на решавању међународних
спорова; нека врста светског парламента који
сваке године одржава своје конференције и
има свој сталан биро (1909-1914. y Брислу,
1914-1920. y Кристијанији, a од 1920. y Жене-
ви). Крајем 1985. имала je 74 земље-чланице.
ивтер партес (лат. inter partes међу странкама)
прав. ознака да неки правни посао ствара право
и обавезе само за странке које су y њему суде-
илтерпелант (лат. interpellans) подносилац ин-
Шерпелације y парламенту.
ннтерпелација (лат. interpellate) упадица, пре-
кидање y говору, приговор; y парламентарном
смислу: питање којим посланик, y парламен-
ту, тражи од владе или неког министра писмено
или усмено изјашњење о извесној ствари из
области унутрашње или спољне политике;
прав. спречавање, оспоравање поседа, приго-
вор; позивање пред суд.
интерпозиција (лат. interpositio) уметање, ста-
вљање између; залагање, посредовање; улага-
ње правног лека; посредовање власти; интер-
позицио апелационис (лат. interpositio appella-
tionis) прав. улагање призива на виши суд.
Интерпол (скраћ. од енг. International police)
Међународна организација криминалистичке
полиције (са седиштем y Паризу) за помагање
држава чланица y откривању кривичних дела и
хватању злочинаца; СФРЈ je чланица од
1946. год.
интерполатор (лат. interpolator) фалсификатор
туђих дела, уметач y текст, потуривач, под-
метач.
интерполација (лат. interpolatio) уметање, ква-
рење првобитног текста неког списа доцни-
јим уметањем речи, реченица, строфа или
ставова; тш. уметање нових чланова између
чланова једног низа бројева.
интерполиратн (лат. interpolare) гласањем дати
нечему нов или друкчији изглед, дотерати;
уметнути и тим уметањем покварити нешто;
интерполирана места искварена или доцни-
је уметнута места y текст неког дела; маш.
вришти интерполацију.
интерпонент (лат. interponens) шрав. улагач прав-
ног лека против неке одлуке.
ивтерпонирати (лат. interponere) уметнути, уме-
тати, метнути између, метати између, ставља-
ти између, ставити између; посредовати, при-
мити ce посредовања y чему; прав. уложити
(или: улагати) правни лек против неповољне
одлуке.
иитерпрет (лат. interpres посредник) тумач, об-
јашњавалац; преводилац; приказивач, изво-
ђач, нпр. неке улоге; рач. програм који прево-
ди друге програме с једног машинског језика
на други.
интерпретатор (нлат. interpretator) тумач, изла-
гач; објашњавалац, приказивач, представ-
љач; преводилац.
интерпретација (лат. interpretatio) тумачење,
објашњавање, излагање (списа, закона, уго-
вора и др.); представљање, приказивање (нпр.
неке улоге); превођење страног писца.
интерпретирати (лат. interpreted) тумачити, об-
јашњавати, излагати; приказивати, предста-
вљати; преводити.
интерпунгирати (лат. interpungere) в. интер-
пунктирати.
интерпунктација (нлат. interpunctatio) в. ин-
Шерпункција.
интерпуиктирати (нлат. interpunctare) грам. ста-
вити (или: стављати) реченичне знаке: тачку,
зарез, знак питања итд.; интерпунгирати.
интерпункциЈа 349 интимација
интерпункција (лат. interpunctio) грам. реченич-
ни знаци; стављање реченичних знакова; ин-
терпунктација.
интерсекс (лат. inter, sexus) биол. организам код
кога су изражене и мушке и женске полне од-
лике.
интерсекција (лат. intersectio) пресецање, пре-
сек, изукрштавање; пресециште, тачка y ко-
јој ce пресецају две линије.
интерсептум (лат. interseptum) преградни зид,
преграда; атш. пречага, ветрила, дијафрагма.
интерсецирати (лат. intersecare) просецати, рас-
цепити, расећи.
интерскапилиј(ум) (нлат. interscapilium) зоол. в.
интерскапулум.
интерскапулум (нлат. interscapulum) анат. про-
стор између лопатица.
Интерспутњик међународни конзорцијум за
лансирање и експлоатацију телекомуникаци-
оних сателита са седиштем y Москви.
интерстеларни (нлат. inter, stella) међузвездани,
који ce налази међу звездама.
интерстицијалан (лат. interstitialis) међупро-
сторни, који ce тиче међупростора, који je y
вези са међупросторима; интерсШицијално
шкивозоол. потпорно ткиво y животињском
па-ренхиму (везивно, хрскавичаво и ткивних ћелија животињског тела, нпр.
коштано).
интерсубјективан (нлат. intersubjectivus) фил. ко-
ји важи за већи број субјеката.
интертекстуалност (лат. inter, textus ткање, пле-
тиво) значењска повезаност текста с другим
текстом или текстовима; својство текста да ce
значењски употпуњује или мења y зависности
од другог текста или текстова.
интертигниј(ум) (лат. intertignium) грађ. простор
између две греде.
интертриго (лат. terere трти, tritum, intertrigo)
мед. оједина, запаљење коже између двеју кож-
них површина које ce додирују.
интертритура (лат. intertritura) мед. добијање
столице помоћу трљања.
интертропски (лат. inter, грч. tropê враћање,
обртање) геогр. међуповратнички, који ce на-
лази између повратника; који расте или успе-
ва између повратника.
интерузуриј(ум) (лат. inter, uti употребљавати,
Usus употреба, interusurium) трг. међукамате,
тј. обрачунавање камата при плаћању неког
потраживања које још није доспело за време
од дана плаћања до рока y којем би требало
извршити плаћање.
интерупција (лат. interruptio) прекидање, пресе-
цање; сметање, ометање; интерупцио пре-
скрипционис (лат. interruptio praescriptionis)
прав. прекидање застарелости.
интерфејс (лат. inter међу, између, енг. face ли-
це) елементи на граници између два система
који омогућују да ce они повежу; y најједно-
ставнијем случају то може бити прикључак и
утичница, a y најсложенијем комплексни
облик неког електричног сигнала преко кога
та два система комуницирају.
интерференција (нлат. interferentia) физ. појава
која настаје када до исте тачке M (неке ела-
стичне средине) стигну два трептајна кретања
(таласа), или, другим речима, када кроз M
пролазе два зрака; узима ce да су периоде оба
кретања једнаке. Каже ce да два таква зрака
интерферишу y тачци М, и при томе узајам-
ном дејству или ce појачавају, или ce слабе,
или ce поништавају.
интерферометар (нлат. interferre, грч. métron)
апарат за мерење дужине светлосних таласа
помоћу појава интерференције светлосних
зракова.
интерферон (лат. inter између, ferire ударити,
погодити) беланчевинасти лек који ce кори-
сти код лечења највећег броја вирусних ин-
фекција, као и малигних обољења.
Интерфлора (лат. inter међу, Flora богиња цве-
ћа) међународна фирма која на захтев купца
испоручује цвеће y другој земљи.
интерфон (лат. inter, грч. phonë глас) телефон-
ски уређај снабдевен звучником, који омогу-
ћава разговор више особа истовремено.
интерцедент (лат. intercedere, intercedens) no-
средник, онај који ce заузима за кога или
што; јемац.
интерцелуларни (лат. inter, cellula ћелија)
физиол. међућелијски, који ce налази између
интерцелу-ларни простори ваздухом
испуњени простори између ћелија;
интерцелуларна супстанција твар која ce
налази између ћелија и која их спаја.
интерцепција (лат. interceptio) одузимање туђе-
га, присвајање, затајивање.
интерцесија (лат. intercessio) заузимање, зала-
гање, посредовање, мољење; јемчење, јем-
ство; прас. улагање приговора.
интерцизија (лат. intercisio) расецање, пресек;
прекид, одмор, станка, почивка, пауза; оде-
љак, одсек, пасус; грам. уметнута реченица.
интестабилан (лат. intestabilis) прав. неспособан
да сведочи (пред судом), неспособан за прав-
љење тестамента.
интестатан (лат. intestatus) који није направио
распоред имовине пред смрт; херес интеста-
тус или херес аб интестато (лат. hères inte-
status, ab intestato) прав. онај који прима на-
следство и без тестамента, тј. природни, зако-
нити наследник.
интестиналан (нлат. intestinalis) утробни; инте-
сшинални Шон мед. шум y цревима који ce
може чути помоћу лекарске слушалице.
интестинум (лат. intestinum) анаш. црево; инте-
стина утроба.
интима (лат. intimus) 1. унутрашњи, скривени
садржај душевног живота појединца; скривена
мисао, жеља; скривен, затворен начин жив-
љења; пријатна средина, топла атмосфера; 2.
анат. унутрашњи слој зида крвних и лимфних
судова.
интиман (лат. interior, intimus) унутарњи; прис-
ни, лични, срдачан, пријатељски.
интимат (пат. intimatum) висока наредба, наред-
ба са највишег места.
интимација (нлат. intimatio) објављивање.
интимност 350 ннтроспекцнја
интимиост (лат. intimus) присност, присно при-
јатељство, тесна веза. ннтимус (лат. intimus)
присни пријатељ. интифада (арап.) општи
устанак. интоксикацнја (лат. in y, грч. toxikon
отров) мед.
тровање, болест изазвана дејством отрова на
организам; фиг. опијање, заношење, очарава-
ње; занесеност, очараност, опијеност.
интолерантаи (лат. intolerans) нетрпељив.
интолеранција (лат. intolerantia) нетрпељивост,
нетрпљивост. иитоиација (итал. intonatici)
муз. давање тона;
произвођење тона; свирање, певање; y кат.
цркви: почетне речи молитве које изговори
свештеник за олтаром и на које верни одгова-
рају. иитонирати (лат. intonare) муз. дати тон,
давати
тон; производити тонове; свирати, певати.
инторзија (лат. intarsio) увртање, завртање;
кривљење, искривљеност; инторзио утери
(лат. intorsio uteri) мед. искривљеност мате-
рице. ннтра (лат. interns, intra) латински
предлог, по-
јављује ce y сложеницама, као предметак, са
значењем: у, унутра, изнутра; временски: за,
пре истека; о бројевима: испод; y обиму, y
границама. ннтравевозан (нлат.
intravenosus) мед. који ce
убризгава (лек) право y вене, да би ce убрзало
дејство.
ннтравертан в. интровертан. интравилан
(лат. intra, villa летњиковац) град-
ски, варошки (назив за изграђени и насељени
део градске или варошке општине); супр. ек-
стравилан. интрада (итал. intrat a, стфр.
intrade) муз. увод,
предигра, кратак инструментални период као
увод y већи музички комад; интраде вл. држав-
ни приходи (од пореза, намета и др.).
ннтракапсуларан (нлат. intracapsularis) мед. који
ce налази y зглобној чашици, нпр. повреда
зглоба која je допрла y зглобну чашицу.
интракардијалан (лат. intra, грч. kardia срце)
мед. који ce даје y срце (интеркардијална
ињекција). ннтракранијалан (лат. intra, грч.
kranion лоба-
ња) унутар лобање. интраменталан (лат.
interns, intra, mens, душа)
£1, psih. који припада свести појединца, по-
дручју личног, непосредног (субјективног)
доживљавања. интра мурос (лат. intra
muros) који je између
зидова; који није за јавност, тајни.
интрамускуларан (лат. intra, muscularis) мед. ко-
ји ce убризгава y мишиће. ннтранзнгентан в.
интрансигентан. интранзитиван (лат.
intransitivus) непрелазан;
вербум интранзитивум (лат. verbum intransi-
tivum) в. интранзитивум. ■нтранзитивум
(лат. intransitivum) грам. непре-
лазни глагол. ■нтрансигентан (лат. in- не,
transigete нагодити
ce) непопустљив, непомирљив; упоран, по-
стојан.
интрансигентност (лат. in-, transigere) непо-
пустљивост, непомирљивост.
ивтраокуларни (нлат. intraocularis) који ce
нала-зи y оку, очни.
интраутерински (нлат. intrauterinus) мед. који je
y унутрашњвости материце.
интрацелуларан (лат. intra, cellula ћелија, нлат.
intraceflularis) биол. који je y унутрашњости
ћелије, y ћелији.
интрига (гр. intrigue, итал. intrigo) сплетка,
смутња; y драми: заплет, тј. вештачко замр-
шавање конаца услед чега долази до укршта-
вања интереса и жеља личности које играју.
интригант (фр. intrigant) сплеткаш, сплеткар,
смутљивац; y драми: лице које својим сплет-
кама највише доприноси стварању драмског
заплета.
интригантски (фр. intrigant) сплеткарски, сму-
тљивачки, лукав, препреден, подмукао.
интритиратв (итал. intrigare, фр. intriguer)
сплеткарити, сплеткашити, правити сплетке
(или: смутње), ковати замке, радити коме иза
леђа; ТМ. заплести, правити заплет.
интроверзија (нлат. introversio) подавијеност,
окренутост унутарњој страни; интроверзио
палпебрарум (нлат. introversio palpebrarum)
мед. подавијеиост ивица очних капака.
интровертан (лат. intra, vertere окретати) окре-
нут унутра, управљен према ономе што je уну-
тра; интровертне личности мсш. по Јунгу, то
су особе које воле да су саме са собом, које су
повучене y себе, мисаони људи (супр. екстра-
вертне личности).
внтровертираност (лат. intra, vertere окретати)
псих. душевно стање y коме ce појединац „за-
твара y себе", ограђује од додира с околином;
супр. екстравертираност.
интрогреснја (лат. introgredi, нлат. introgressio)
улазак, улажење, приступ.
интродукција (лат. introductio) увођење, увод; '
увођење y дужност, y звање; увод (у књизи);
мув. увод y неки музички комад, обично лага-
ног и озбиљног карактера.
интроитус (лат. introire ући, улазити) приступ,
увод; уводна песма (обично y католичкој
миси).
интројекција (нлат. introjectio) убацивање,
уметање; Фил. убацивање y свест представе о
спољашњем свету (увео Р. Авенаријус, 1843-
1896).
ннтромнснја (нлат. intromissio) уношење, увла-
чење, убризгавање.
интронизацнја (грч. thrónos престо, нлат. int-
hronisatio) подизање (или: ступање) на пре-
сто; свечано устоличавање новопосвећеног
патријарха, владике, бискупа или nane y глав-
ној (столној) цркви; ослобођавање покајни-
ка и поново примање y црквену општину; по-
новно освећање оскврњене цркве или осквр-
њена олтара.
интросвективан (нлат. introspectivus) самопо-
сматрачки који испитује (или: посматра) сво-
ју унутрашњост.
ннтроспекцнја (нлат. introspectio) гледање уиу-
тра, загледање y себе, самопосматрање, по-
сматрање својих мисли, осећања итд.
интроспицирати 351 инфанткиња
интроспицирати (лат. intro-spicere) гледати у,
посматрати своју унутрашњост, загледати y
своју унутрашњост, посматрати самога себе;
испитивати поблиско или подробно.
интрузиван (лат. intrusivus) који ce увлачи (или:
намеће), наметљив; геол. који je утиснут, y
течном стању, y шупљине или пукотине другог
стења.
интрузија (нлат. intrusio) бесправно увлачење
или улажење y звање; наметање, наметљивост.
интубација (лат. in, tubus) мед. увлачење нарочи-
те цевчице y грло да би ce омогућио долазак
ваздуха y плућа, нарочито код дифтеричних
обољења.
интуитиван (лат. intueri сагледати, нлат. intuiti-
vus) фил. 1. који je предмет инШуиције, који
ce сазнаје интуицијом, који ce непосредно
увиђа и опажа, без посредства размишљања
(интуитивна истина); 2. који сачињава ин-
туицију и који прати интуиција, до кога ce
долази непосредним схватањем суштине ства-
ри (интуитивно сазнање); супр. дискурзиван;
3. који je обдарен интуицијом, који сазнаје
интуицијом, који може да непосредно увиђа и
опажа; интуишиван дух дух који непосредно
увиђа и опажа, који сагледа целински, a не
расуђује рашчлањавањем (анализом) и ап-
стракцијом.
интуитивизам в. интуиционизам.
интуиту (лат. intuitu) прав. c обзиром на, y по-
гледу.
интуитус (лат. intuftus) гледање, посматрање,
опажање, сагледање; опажај.
интуиција (лат. intueor сагледам, опазим, нл.
intuitio) 1. фил. непосредно опажање, непосред-
но увиђање, духовно гледање, непосредно сте-
чено сазнање, тј. оно до кога ce није дошло
путем искуства или размишљања (рефлек-
сије), непосредно доживљавање стварности,
„откривење које ce развија из човекове ду-
ше" (Гете); 2. наслућивање, предосећање,
слутња.
интуиционизам (нлат. intuitio) фил. учење о непо-
средној, интуитивној извесности етичких
појмова и закона; такође: учење о интуицији
као најглавнијем и најпоузданијем извору
сазнања.
интумесценција (лат. intumescentia) мед. отица-
ње, оток; набујавање.
интургесценција (нлат. inturgescentia) в. инту-
месценција.
интус (лат. intus) y унутрашњости, унутра.
интус-сусцепција (нлат. intus-susceptio) фшиол.
примање y унутрашњост, y себе; нарочито:
унутарње присвајање, присаједињавање ма-
терија примљених y тело; растење примањем
y ce хранљивих материја; интус-сусцепција
једног црева мед. увлачење горњег дела једног
црева y друго.
инћар (арап. inkär, тур. inkâr) порицање, одри-
цање, одбијање, неодобравање.
инулин (лат. inula) хем., фарм. скробу сличан уг-
љени хидрат који ce добива од корена биљке
оман (лат. inula).
инумбрација (лат. umbra сенка, inumbratio) сен-
чење, осенчавање, замрачивање.
инумерабилан (лат. innumerabilis) који ce не мо-
же избројати, неизбројив, безбројан.
инундација (лат. inundatio) плављење, поплава.
инункција (лат. inunctio) мед. трљање, утрљава-
ње, помазивање трењем.
инутилис (лат. inutilis) некористан, неупотреб-
љив, штетан, шкодљив; инуШиле пондус тере
(лат. inutile pondus terrae) бескористни терет
земље, тј. нерадин и некористан човек који
зна само за уживање.
ин факто (лат. in facto) y ствари, заправо.
инфалибилизам (илат. infallibilitas) учење о He-
no грешљивости, догма о непогрешности nane;
уп. инфалибилитет.
инфалибилист(а) (нлат. infallibilitas) присталица
и бранилац учења и догме о непогрешљивости
nane.
инфалибилитет (нлат. infallibilitas) непогреш-
ност, непогрешљивост; нарочито: непогреш-
љивост nane y питањима вере и хришћанске
етике; догма о непогрешљивости (инфалиби-
литету) nane примљена je тек на ватикан-
ском концилу, 1870 (у борби против доноше-
ња овакве догме нарочито ce истакао ђаковач-
ки бискуп Јосип Јурај Штросмајер).
инфаман (лат. infamie) на злу гласу, озлоглашен,
извикан; бешчастан, сраман, гадан, гнусан,
одвратан, низак, прљав.
инфамантан (лат. infamans) који шкоди части,
који наноси срамоту.
инфамија (лат. infamia) ружан глас; нечасност,
бешчасност, бесрамност, нискост, гадост, сра-
мота, ругло.
инфант (лат. in, fari говорити, infans, шп. infan-
te) „онај који још не може да говори", тј.
дете; првобитно: наследник краљевског пре-
стола, престолонаследник; затим: краљев син,
краљевић, краљевски принц y Шпанији и
Португалији.
инфантадо (шп. infantado) земља која ce уступа
на доживотно уживање инфанту или инфантки-
њи; отуда: инфантадос (infantados) ПЛ. чувене
шпанске мерино-овце, које су одгајане на тим
имањима.
инфантерија (итал. infanteria) вој. пешадија, пе-
шачке трупе.
инфантерист(а) (итал. infanteria) eoj. пешак, вој-
ник, који служи y пешадији.
инфантилан (шп. infantil) детињи, дечији; дети-
њаст; малолетан.
инфантилизам (лат. infans дете) застој y развит-
ку једне особе y телесном и душевном погле-
ду, облик обољења y којем одрастао човек
задржава, и y телесном и y душевном погледу,
детињске црте и особине; недозрелост, наив-
ност.
инфантицнд (лат. infans, caedere убити, нлат. in-
fanticida) прае. убица детета, детеубица, чедо-
убица; за жену: инфантицида.
инфантицидиј(ум) (нлат. infanticidium) прав. де-
теубиство, чедоморство.
инфанткиња (шп. infanta) краљевска кћи, прин-
цеза (у Шпанији и Португалији); уа. инфант.
инфаркт 352 инфирмативан
инфаркт (лат. infarcire уметати, трпати y нешто,
нлат. infarctus) мед. затварање канала и крвних
судова y човечјем телу што доводи до изуми-
рања извесних делова ткива y које крвни су-
дови не могу довести крв (нарочито мозга,
бубрега, срца, плућа и др.); инфаркт мио-
карда обољење срца проузроковано изумира-
њем ограничених делова срчаног мишића
услед зачепљења срчаних (коронарних) арте-
рија.
иифатигабилан (лат. infatigabilis) неуморан, ко-
ји не зна за умор.
инфатуација (лат. fatuus глупав, бенаст, нлат.
infatuatici) до смешности претерана љубав пре-
ма чему, залуђеност, заслепљеност, занесе-
ност.
иифект (лат. infectum) грам. глаголски облик ко-
ји обележава трајну несвршену радњу.
инфектан (лат. infectas) мед. заражен, кужан, зага-
ђен, отрован, затрован; смрдљив, гадан, гњио;
инфективан.
инфективан (нлат. infectivus) мед. заразан, кужан,
који има својство или моћ да пренесе болест
инфекцијом.
иифектирати (фр. infecter) мед. в. инфицирати.
ннфектологија (лат. infectio) мед. наука о зараз-
ним болестима.
инфекција(лат. infectio).««^ заражавање, зараже-
ње, зараза, изазивање заразе, настајање ста-
ња заражености; продирање и размножавање
клица болести; преношење или добивање бо-
лести заразом.
иифекциозан (нлат. infectiosus) мед. в. инфек-
Шиван.
ииференција (лат. inferre наводити) процес ми-
шљења (интелектуални чин) када ce прелази
од једне истине на другу истину која ce сма-
тра истином због своје везе са првом.
инфери (лат. inferi) Т. миш. подземни богови ко-
ји бораве y доњем свету; умрли, покојници
који бораве y доњем свету; доњи свет, под-
земни свет (код старих Римљана).
инфериоран (лат. inferior) доњи, нижи; млађи,
слабији; потчињен, подређен; лошији по
вредности.
инфериоритет (лат. inferior доњи, нижи, нлат.
inferioritas) потчињеност, нижи положај, по-
дређеност; мања вредност, слабији квалитет;
супр. супериоритет.
инфериорност (лат. inferior доњи, нижи) в.
инфе-риоритет.
внферналан (лат. infernalis) који ce тиче под-
земног света, који je y вези са подземним
светом, са паклом; паклени, ђаволски, неча-
стиви.
инферно (итал. inferno) подземни свет, пакао;
наслов првог дела Дантеове „Божанствене к0.
медије" (Инферно Пакао).
инфертнлан (нлат. infertilis) неплодан, неродан,
неприносан.
инфестација (лат. infestatici) непријатељско на-
падање; напад, пустошење, узнемиравање.
инфеудација (нлат. infeudatici) давање y феуд,
давање y лено.
инфнбулацнја (лат. infibulatio) закопчавање
(или: зашивање) спољних делова женског спол-
ног органа или горње коже мушког сполног
уда y циљу спречавања превремене обљубе
или браколомства, или да би ce спречило, као
шкодљиво по здравље, вршење онаније код
мушкараца. Ранији обичај на Истоку, који ce
и данас још одржава код неких природних на-
рода.
инфиделитет (лат. infidelitas) неверство, веро-
ломство; неверовање, безверје.
инфикс (лат. infingere уметнути, infixus) грам.
уметак који чини део основе; нпр.-oe- y гра-
дови
инфилтрат (нлат. infiltrare) мед. појава која на-
стаје када y ткиво продру састојци који му
нису својствени (производи запаљења, гноја,
серума и др.).
инфилтрација (нлат. infiltratici) продирање,
увлачење; мед. разливање производа болести
(гноја, серума, ћелија тумора) по супстанци-
ји органа; еој. напредовање коршићењем не-
правилности терена и зона ненападнутих не-
пријатељском ватром.
инфилтрирати (нлат. infiltrare) улазити цедећи
ce y нештр; утајати, упијати ce y, прожимати
капљући; инфилтрирати ce увући ce, про-
дрети y другу средину (противничку), убацива-
ти ce; инфилтровати ce.
инфиман (лат. infimus) најдоњи, најнижи; по-
следњи; крајњи.
ин фине (лат. in fine, скр. i. f.) на крају.
иифинитаи (лат. infinitus) бескрајан, бескона-
чан, трајан, непрестан; општи; грам. нео-
Дређен.
инфинитезимала (фр. infinitèsime) маш. беско-
начно мала величина.
инфииитезималан (нл. infinitesimalis) 1. мат.
бескрајно мали, неограничено мали; инфини-
Тезимални рачун или анализа бесконачног на-
зив за диференцијални рачун и интегрални
рачун сматрани као један; 2. сувише мален да
би могао бити измирен или израчунат; крајње
сићушан, крајње безначајан.
инфинитет (лат. infinitas) бескрајност, беско-
начност; безбројност.
инфиннтнв (лат. infinitivum se. verbum) грам. не-
одређени глаголски облик, неодређени начин,
нпр. ићи, јести, живети, стајати.
инфиниторист(а) (лат. infinitus) присталица ево-
луционе Шеорије y учењу о органском ства-
рању.
иифииитум (лат. infinitum) оно што je бескрај-
но, бесконачно, безгранично; ад или ин инфи-
нитум (лат. ad, in infinitum) y бескрајност, y
бесконачност.
инфирмарија (нлат. infirmaria) болница, соба y
којој ce негују болесници (по кат. манасти-
рима); место за болесне биљке y зимским баш-
тама.
инфирмаријус (нлат. infirmarius) чувар болесни-
ка, онај који негује болеснике (у кат. мана-
стирима).
инфирмативан (нлат. infirmativus) поништаван,
који поништава, који чини нешто неважећим.
инфирмисат 353 Информбир
и о
инфирмисати (лат. infirmare) ирав. обеснажити,
поништити важност, нпр. неког тестамента.
инфирмитет (лат. infirmitas) нејакост, слабост,
болешљивост.
инфицијација (лат. infitiatio) прав. одрицање,
порицање пред судом.
инфицирати (лат. in, facere, inficere) мед. зарази-
ти, заражавати, окужити, затровати, унети
(или: уносити) y организам клице неке боле-
сти; инфекширати.
ин флагранти в. флагрантан.
инфламабилан (нлат. inflammabilis) запаљив,
распаљив, упаљив.
инфламабилије (нлат. inflammabilia) tu. запа-
љиве материје, гориво.
инфламаторан (нлат. inflammatorius) запаљив,
распаљив; мед. који изазива запаљење, који je
y вези са запаљењем; инфламапхорна грозни-
ца грозница као последица запаљења.
инфламација (лат. inflammatio) запаљивање, за-
паљење; запаљење, запаљеност; мед. запаље-
ње, упала.
инфлатилије (нлат. inflatilia se. instrumenta) муз.
инструменти на које ce свира дувањем, дувач-
ки инструменти.
инфлација (лат. inflare надувати, inflatio нади-
мање) фин. увећавање и пуштање y оптицај
средстава за плаћање y знатно већем обиму
но што je, с обзиром на економске прилике
земље, потребно, претерано штампање новча-
ница (супр. дефлација); мед. надимање тела
услед ветрова; надувеност.
инфлационисти (лат. inflatio) ПЛ. присталице фи-
нансијске политике којој je циљ издавање и
пуштање y оптицај већег броја новчаница но
што je, према стварним економским прилика-
ма земље, потребно; уп. инфлација.
инфлексибилан (лат. inflexibilis) несавитљив, не-
витак; несаломљив, којим ce не може управ-
љати, неумољив, тврдоглав; грам. непромен-
љив.
инфлексибилије (нлат. infllexibilia) грам. непро-
менљиве речи (свезе, прилози, предлози и
ДР-)-
инфлексија (лат. inflexio савијање) ОПТ. скрета-
ње светлосних зракова са њиховог правог пу-
та; муз. мењање гласа, тона; грам. мењање,
облици.
инфлектовати (лат. inflectere) савијати, преги-
бати, мењати; грам. ставити над самогласник
акценат циркумфлекс.
инфлектор (нлат. inflector) направа која ce ме-
ће на окна за вентилацију и кроз коју улази y
окно спољни ваздух.
инфликција (лат. inflictio, infligere нанети, зада-
ти; причинити) ирав. досуђивање казне, одре-
ђивање казне; извршење казне.
инфлоресценција (нлат. inflorescentia) бот. 1.
цват; инфлоресценција композиша (лат. inflo-
rescentia composita) сложени цват; инфлорес-
ценција симплекс (лат. inflorescentia simplex)
прости цват; инфлоресценција рацемоза (лат.
inflorescentia racemosa) гроздасти цват; 2. про-
цветавање, цветање, расцветавање.
инфлоресцирати (нлат. inflorescere) процветава-
ти, процветати, расцветавати ce.
инфлуентна машина физ. на начелу електричне
инфлуенце заснована машина за произвођење
електрицитета.
инфлуенца (нлат. influentia, итал. influenza) ути-
цај, уплив; физ. електрична инфлуенца или
електростатичка индукција појава када ce
неко ненаелектрисано тело наелектрише уно-
шењем његовим y поље једног наелектриса-
ног тела, a чим ce удаљи из тога поља, елек-
трицитет потпуно ишчезава; магнетна ин-
флуенца својство нпр. гвожђа које y пољу јед-
ног магнета постаје и само магнетично, али
губи магнетизам чим ce магнет довољно удаљи
те ce гвожђе не налази y његову пољу; мед. за-
разна и веома прилепљива болест са темпера-
туром, клонулошћу, боловима y мишићима и
зглобовима, кашљем, главобољом итд., грип,
врлед, врлесија, куњалица; рорина; веш. коњ-
ска болест слинавица.
инфлуксизам (лат. influxus утицај, уплив) фил.
схватање по којем душа и тело врше једно на
друго такав утицај да сваки део једнога изази-
ва y другом промене које одговарају проме-
нама на самом њему.
инфлуксија (лат. influxio) утицај, уплив; си-
стем инфлуксије в. инфлуксизам.
инфлуксионист(а) (лат. influxus) фил. присталица
инфлуксизма.
инфлуксус (лат. influxus) физ. в. инфлуенца; ин-
флуксус физикус (лат. influxus physicus) фи-
зички утицај (тј. утицај тела на душу).
информан (лат. informas) безобличан, без одре-
ђеног облика; ружан, накарадан; без реда, про-
тиван реду.
информант (лат. informane, informantis) лингв.
термин којим ce означава природни носилац
језика као основни извор.
информат (нлат. informativum) ирав. правно ми-
шљење, суд о чему, y облику мишљења или
савета, који тражи неки судија од неког прав-
ника ради свог личног обавештавања; правно
упутство које je већ добијено.
информатив (нлат. informativum) прав. в. ин-
формат.
информативан (нлат. informativus) обавестан,
обавештаван, који служи за обавештење, оба-
вештајан, поучљив; информативни лист,
лист који служи само за упознавање читалаца
са догађајима и чињеницама; информативна
служба обавештајна служба.
информатика (лат. informare) наука о искори-
шћавању информација за управљање и доно-
шење одлука y привреди, науци и техници.
информатор (нлат. informator) обавештач, оба-
вестилац, обавештавалац, известилац; дома-
ћи учитељ; за жену: информпторка.
информација (лат. informatio) поучавање, упу-
ћивање, упутство; обавештавање, обавеште-
ње; распитивање; обавештеност; обавеште-
ње, обавест, извештај, извешће; судско изви-
ђање, истрага.
Информбиро назив за „Информациони биро"
ннформнсати 354 ишшбнтори
 који су 1947. године основале комунистичке и
радничке партије источноевропских и неких
западноевропских земаља и који ce од 1948.
године до свога распуштања 1956. ангажовао
против независне политике Југославије и
КПЈ; Коминформ.
информисати (лат. informare) поучити, упутити;
обавестити, обавештавати, известити, извеш-
тавати; информисати ce обавештавати ce,
обавестити ce, распитати ce.
Инфортијатум (нлат. infortiatum) арав. други део
Дигеста, од 21-38. књиге, део зборника Кор-
пус јурис цивилис.
инфортуна (нлат. infortuna) астрол. положај неке
планете који предсказује несрећу, нарочито
с обзиром на две злокобне и непријатељске
планете, Марс и Сатурн, од којих ce Mapc
зове инфортуна минор (лат. infortuna minor)
= мања несрећа, a Сатурн инфортуна мајор
(лат. infortuna maior) = већа несрећа.
иифра (лат. infra) иредл. под, испод, ниже; ирил.
доле, ниже (супр. supra, super); инфра-свет свет
бескрајно малог, тј. свет атома (супр. супра-
свет свет бескрајно великог, тј. свет васион-
ских размера); инфра-црвени зраци зраци та-
ласне дужине изнад 8 десетохиљадитих мили-
метара који не изазивају осећај чула вида,
невидљиви зраци са топлотним дејством.
инфразвук <риз. назив за механичко треперење
чврстих, течних и гасовитих тела, чији je
број трептаја толико мали да га човечје ухо
не може осетити.
иифрактор (нлат. infractor) прав. прекршилац
уговора; преступилац закона.
ивфракцнја (лат. infractio) нарушење, прекрше-
ње, преступ, повреда; прекид, нпр. споразума,
савеза; мед. прелом, нарочито делимичан пре-
лом кости.
инфрамикробиологија (лат. infra, микробиоло-
гија, в) в. вирусологија.
инфраструктура (лат. infra под, испод, ниже,
structura од struere слагати, склапати) темељ,
основа, подлога; основа за привредни и друш-
твени развој, коју чине: саобраћајна мрежа
(путеви, железничке пруге, канали и сл.), воде-
не инсталације, извори електричне и др. енер-
гије, објекти намењени јавним потребама
(осветљење, паркови, тргови, домови здра-
вља, болнице, диспанзери, школе итд.).
инфрахумано (лат. infra, humanus људски) пона-
шање које не припада људском понашању,
које није достојно човека; нељудско, нечо-
вечно понашање.
инфузија (лат. infusio) уливање, наливање, по-
ливање; натапање, попаривање; мед. уношење
течности, обично тзв. физиолошког раствора
(кухињске соли) под кожу или y крвне судове
ради надокнађивања крви или телесних соко-
ва; фиг. божанско надахнуће.
иифузоран (нлат. infusorius) наливни, натопни,
који je постао присипањем неке течности или
потапањем y течност.
инфузорије (лат. infusoria) ПЛ. ЗООЛ. трепљаре, на-
ливњаци (једноћеличне, микроскопски ситне
животињице сложеног унутарњег састава, жи-
ве y ваздуху, води и другим течностима).
инфузориј(ум) (нл. infusorium) справа за поли-
вање; зоол. трепљара, наливњак; уп. инфузо-
рије.
инфула (лат. infula) бела или црвена вунена ве-
зоглава коју су носили око чела, као украс,
свештеници и друга неприкосновена лица код
старих Римљана; код католика: бискупска или
опатска капа; бискупски шешир, трака на би-
скупском шеширу.
инфулирати (нлат. infoiare) подарити бискупски
шешир, тј. произвести за бискупа; инфулира-
ни опаши опати којима je nana подарио пра-
во да могу носити знаке бискупског достојан-
ства.
инфунде (лат. infunde) доспи, долиј; инфунде
акве фервиде квантум суфициШ или суфици-
јентем квантитатем (лат. infunde aquae fer-
vidae quantum sufficit, sufficientem quantitatem)
фарм. успи вреле воде колико je потребно
(или: колико je довољно).
инфундибулум (лат. infundibulum левак) зоол.
левкасто удубљење, нпр. y трећој можданој
комори; левак y главоножаца; плућни ме-
хурић.
нихабилан (лат. inhabilis) невешт, невичан, не-
спретан; ирае. неспособан.
инхабилитет (нлат. inhabilitas) неспособност;
ин-хабилитас тестијум (лат. inhabilitas
testium) ирав. неспособност сведока.
иихалатор (нлат. inhalare, inhalator) мед. апарат
помоћу кога ce врши удисање паре или гасова
(инхалација).
инхалација (нлат. inhalatio) mg. удисање nape
или гасова који ce развијају из извесних теч-
ности, било природно или под утицајем загре-
вања и кључања; инхалациони апарат в. ин-
халатор; инхалационе болести болести које
настају услед удисања шкодљивих гасова; ин-
халационо лечење лечење вештачким удиса-
њем гасова, паре и др.
инхалирати (лат. inhalare) .«eg. удисати, усиса-
вати.
инхерентан (лат. inhaerens) природно и нераз-
двојно спојен или удружен са, битан, свој-
ствен, нераздвојан.
инхеренција (нлат. inhaerentia) природна и не-
раздвојна припадност, нераздвојност, битно
припадање чему, однос двеју ствари y којем
ce једна може замислити само y другој, однос
својстава једне ствари према тој ствари, ак-
циденција према супстанцији, нпр. округло-
ћа инхерира кругу; арав. остајање при чему,
непопуштање.
инхеритор (нлат. inhaeritor) прав. наследник; за
жену: инхериторка.
инхибирати (лат. inhibere) задржавати,
задржати, спречити, спречавати, забранити,
зауставити.
иихвбиторан (нлат. inhibitorius) који забрању-
је, којим ce забрањује, који задржава, који
спречава.
инхибитори (лат. inhibere задржавати, спречава-
ти) супстанце које својим присуством y ма-
инхибиторијале 355 ипсисима верба
 лим концентрациЈама ycnopaeajy или сасвим
заустављају једну одређену реакцију или
процес.
инхибиторијале (нлат. inhibitoriale) ирав. судска
наредба о забрани; инхибиториј(ум).
инхибиториј(ум) (нлат. inhibitorium) прав. в. ин-
хибиторијале.
инхибиција (лат. inhibitio) фшиол. задржавање не-
ке органске радње, функције, вољом или не-
вољном физиолошком радњом; асих. спречава-
ње које ce врши вољом, или нагонски и под-
свесно, на какав чувствени подстрек или друго
душевно стање; прав. забрана (вишега суда) да
ce no некој ствари обустави поступак (у нижем
суду).
инхоатива (нлат. inchoativa) увођење, почиња-
ње; исто иницијатива.
инхоативан (лат. inchoativus) почетни, уводни;
верба инхоашива (лат. verba inchoativa) ил.
грам. глаголи који показују почетак неке
радње.
ин хок казу (лат. in hoc casu) прав. y овом случају,
y датом случају.
ин хок пасу (лат. in hoc passu) прав. y овоме случа-
jy, c обзиром на овај (или: на дати) случај.
ин хонорем (лат. in honorem) y част.
инхуманација (лат. homo човек, humanus чове-
чији, нлат. inhumanatio) шеол. очовечење, по-
човечење, оваплоћење Христово.
инхуманитет (лат. inhumanitas) нечовечност; не-
људскост; необразованост, неблагородност,
нељубазност.
инхумација (нлат. inhumatio) укоп, укопавање,
сахрањивање, сахрана.
инцентиван (лат. incentivus) који даје тон; под-
стицан, подстрекаван, подбадан, који узбу-
ђује, надражан, који надражује, узбудљив, на-
дражљив, раздражљив.
инцерација (нлат. inceratio) увоштавање, уво-
шћење, превлачење воском, преливање во-
ском, мешање са воском; мешање суве мате-
рије са каквом течношћу док ce не згусне као
восак.
инцест (лат. in, castus чедан, incestus) прав. ро-
доскврњење, родоскврнављење, сполно оп-
штење са блиским сродницима са којима je
брак, због сродства, забрањен (нпр. између
оца и ћерке, мајке и сина, брата и сестре).
инцивилизован (лат. civis грађанин, incivilis) нео-
бразован, неуљуђен; груб, суров, прост.
инцидент (лат. incidens) догађај, случај, непри-
јатан случај; замерка, приговор, примедба,
упадица; споредан догађај, споредна радња;
мали сукоб.
инцидентан (лат. cadere, incidens) упадни; умет-
нут; узгредан, споредан, случајан; инцидент-
ни угао ОПТ. упадни угао (супр. рефлексиони
угао или рефракциони угао).
инциденција (нлат. incidentia) омш. упадање,
упад.
инцизиван (нлат. incisivus) засецан, који засеца,
нагризан, који постепено нагриза; мед. који
раствара, који разблажује; физ. заједљив;
оштар.
инцизиви (нлат. incisivi se. dentés) tu. зоол. секути-
ћи, сечњаци (зуби); инцизорес. инцизија (лат.
incisio) расецање, зарез, просек;
отварање лешева. инцизорес (нлат. incisores)
ПЛ. ЗООЛ. В. инцизиви.
ИНЦИЗОрИЈ(ум) (нлат. incisorium) мед. НОЖ КОЈИМ
ce отварају лешеви; сто на којем ce отварају
лешеви. инцизум (лат. incisum) усек; грам.
уметнута рече-
ница; уметак. инцизура (лат. incisura) усек,
разрез; мед. издуб-
љење на ивици кости или на хрскавичавим де-
ловима. инцинерација (лат. in, cinis ген.
cineris пепео)
претварање y пепео спаљивањем; погребни
обичај спаљивања мртваца; уи. кремација.
ииципит (лат. incipere почети, предузети) прва
реч y многим средњовековним латинским тек-
стовима; инципиШ хисторија (лат. incipit hi-
storia) започиње историја, историјски до-
гађај.
ин цирка (нлат. in circa) отприлике.
инцитанцијс (лат. incitancia) tu. мед. средства ко-
ја изазивају увећавање животне свежине и де-
латности. инч (енг. inch, лат. uncia) мера за
дужину y Енгле-
ској, = 1/12 енглеске стопе (foot) = 2,54cm.
инџијел в. инџил. инџил (тур. incil, грч.
eyaggélion) еванђеље; света
књига. иншала (тур. insallah, арап. insa'allah)
ако Бог
хоће, ако Бог да! ипекакуана (порт.
ipecacuanha) бот. биљка из по-
родице Rubiacea, јајастог лишћа, белог цве-
та и модрог плода, корен јој ce употребљава
као средство за повраћање („бљуваћи ко-
рен"), презнојавање, чишћење и као лек
против кашља; расте y Бразилу. иперит хем.
општи назив за групу опасних бојних
отрова пликаваца (ди-хлор-диетил-сулфид)
који уништавају кожу, стварају ране, изази-
вају грчеве, повраћање и др. (назив по бел-
гијском месту Ипру /Ypres), где je, 1917. год.,
први пут употребљен. ипон (јап.) „туш" y
рвачкој борби, оно што je
нокаут y боксу. ипсација (лат. ipse сам, нлат.
ipsatio) самозадо-
вољавање сполног нагона код мушкараца, же-
на и деце путем спољних и мисаоних надражаја
сполних органа; мастурбација, манусшупра-
ција, онанија. ипсе (лат. ipse) сам, лично,
главом; ипсо јуре
(лат. ipso iure) самим правом, само собом, са-
мо по себи; ипсо факто (лат. ipso facto) ca-
мим делом, тим самим. ипсизам (лат. ipse
сам, нлат. ipsismus) себич-
ност, самољубље; егоизам. ипсилоида (грч.
ypsflon, eidos вид, облик) атш.
шав мождане коре, назван тако због сличности
са грчким словом ипсилон (Y). ипсилон (грч.
y psilón „голо м") двадесето слово
грчког алфабета. ипсисима верба (лат.
ipsissima verba) ПЛ. најсоп-
ственије речи, тј. право и тачно наведене ре-
чи (песника, мудраца и сл.).
ипсо факто 356 ирелевантан
ипсо факто (лат. ipso facto) само no себи, no
природи ствари.
ипсофон (лат. ipse сам, грч. phone глас, звук)
апарат који аутоматски бележи (на траци или
челичној врпци) обавештења која касније
може да понови.
Ира миш. богиња срџбе код старих Римљана.
ирада (арап. irädä, тур. irade заповест) y бившој
Турској: званичан спис, указ (у форми царске
наредбе) који ce доставља великом везиру ра-
ди обајављивања.
нрадијација (нлат. iradiatio) озрачивање, озра-
чење, осветљавање, зрачење; зракасто шире-
ње; озраченост, обасјаност; фиг. озаривање,
озарење, озареност; оша. појава да светли (бе-
ли) предмети изгледају на тамној (црној) ос-
нови већи него исто толики тамни (црни)
предмети на светлој (белој); мед. ширење бо-
ла изван граница оболелог дела тела; nume.
ширење једне граматичке категорије с неког
одређеног подручја на друга.
ирадијирати (лат. irradiare) озрачити, озрачива-
ти, зрачити, осветљавати, објасјавати; зрака-
сто ce ширити; фт. зрачити (нпр. умом); оза-
рити, озаривати.
ирански језици породица индоевропских језика
која, са индијским, сачињава аријску групу
језика; најстарији je староперсијски и аве-
стијски језик на коме су написане свете књи-
ге присталица Заратустриних; y ову групу, по-
ред осталих, спада још новоперсијски, курд-
ски и афгански језик.
ирасцибилав (нлат. irascibilis) склон гневу,
љутит, дурновит, плаховит; аб ирато (лат. ab
irato) y љутњи, y раздраженом стању издата,
нпр. каква наредба и сл.
ирациовалаи (лат. irrationalis) неразуман, који
није обдарен разумом; неразложан, непаме-
тан, који je „изнад разума", противан разуму,
који ce разумом (умом) или појмовним ми-
шљењем не може схватити, који ce не може
довести y склад са законима логичног миш-
љења; маш. нерационалан; несамерљив обич-
ним величинама као што су природни броје-
ви; неизразив обичним (крајњим) разломком,
правим или неправим; обично ce каже за коре-
нове, нпр. ирационалан број у/Т".
ирационализам (лат. irrationalis), филозофско
учење према којем je разум секундарна моћ
спознаје, било стога што je стварност y бит-
ном несазнатљива (скептици, агностици, пози-
тивисти, субјективни идеалисти), било стога
што ce стварност спознаје другим моћима,
пре свега интуицијом (Платон, мистици, об-
јективни идеалисти, Бергсон).
ирационалитет (нлат. irrationalis) неразумност,
необдареност разумом; несагласност са разу-
мом, несхватљивост појмовима, оно на што ce
не могу применити закони логике; маш. нера-
ционалност, несамерљивост обичним величи-
нама, као што су природни бројеви; неизрази-
вост обичним (крајњим) разломком, правим
или неправим.
ирационалност (нлат.), неразумност, оно што je
y супротности с разумом, оно што не подлеже
мерилима разума.
ирвас (монг.) зоол. врста северног јелена, ниског
раста, Rangifer tarandus.
нреалав (лат. irrealis) који није стваран, нества-
ран; грам. незбиљски.
нреверзибилан (нлат. irreversibilis) неповратан;
иреверзибилни процеси они чији правац и ток
не могу да ce врате натраг, нпр. животни про-
цеси (развитак од јајета до пуне зрелости ор-
ганизма), историјски догађаји и др.; физ. про-
цес који ce ни на један једини начин не може
потпуно повратити (сви други процеси су ре-
верзибилни, тј. повратљиви). Другим речима:
иреверзибилни процес je онај после чијег
протека не може ce чак употребом свих y при-
роди постојећих средстава (реагенција) ус-
поставити свуда тачно почетно стање, тј. не
може ce целокупна природа повратити y стање
које je имала y почетку процеса.
иреволуцнонаран (нлат. irrevolutionarius) небун-
тован; противан револуцији и њеним начели-
ма, који није присталица револуционарних
начела и метода.
ирегуларан (нлат. irregularis) неправилан; нере-
дован, нетачан, неуредан; ирегуларна војска
део војске који нема везе са редовном вој-
ском, чак ни између себе није једнообразан с
обзиром на одело и опрему, нередовна војска;
ирегуларан пулс мед. неуредно куцање 6ftna.
ирегуларитет (нлат. irregularitas) неправилност;
нередовност, неуредност; y католичкој црк-
ви: немање једне од особина које ce сматрају
неопходно потребним за добивање свеште-
ничког чина или звања.
ирегуларност в. ирегуларитет.
Иредевта (итал. Italia irredenta) 1. „неослобо-
ђена Италија", политички савез y Италији,
од 1878, који je тежио за уједињењем свих
крајева y којима ce говори италијански и y
којима има Италијана са тадашњом Краље-
вином Италијом; 2. y XX веку тежња реакци-
онарних и фашистичких кругова Италије за
проширењем граница своје земље, нарочито
на подручје Истре и далматинске обале; 3.
шовинистичка политика својатања туђих те-
риторија.
вредевтвзам политика или програм Иреденте и
иреденшиста.
иредентисти (итал. irredento) ПЛ. присталице
Иреденте; фт. сви они који теже за присаједи-
њењем неке области, која je y туђој држави.
врезвстевтан (лат. irresistibilis) неотпоран.
ирезистнбилан (нлат. irresistibilis) коме ce не мо-
же одолети, неодољив.
ирезолуто (итал. irresoluto) муз. колебљиво, ма-
ње одмерено, мање тачно.
ирезолуција (нлат. irresolutio) нерешљивост, не-
одлучност, колебљивост.
ирекузабилан (лат. irrecusabilis) који ce не може
одбацити, одбити или одрећи.
ирелатив!Лет (нлат. irrelativitas) немање односа,
несуодносност, осамљеност, невезаност са.
ирелевантав (нлат. irrelevans) незнатан, безна-
ирелевантност 357 ирмологија
 чајан, сићушан, мали, који je без важности,
неважан, споредан.
ирелевантност (нлат. irrelevans) в. ирелеванција.
ирелеванција (нлат. irrelevantia) незнатност,
безначајност, сићушност; ирелевантност;
ПЛ. безначајне, незнатне, сићушне ствари.
ирелигиозан (лат. irreligiosus) безверан, који He-
Ma вере, непобожан, безбожан.
иремедијабилан (лат. irremediabilis) који ce не
може излечити, неизлечив. Ирена (грч.
eirënë мир) миш. једна хора, кћи
Зевса и Темиде, богиња мира и слоге; Еирена;
астр. астероид откривен 1851. иренархија
(грч. eirënë мир, archfa владавина)
мировни суд; владавина мира и реда. иренеје
(грч. eirënë мир) ПЛ. песме о миру, миро-
љубиве песме. иреника (грч. eirënë мир)
шеол. наука о миру,
учење о миру. ирепарабилан (фр. irréparable)
непоправљив, не-
надокнадив, неповратив. иреспектуозан
(нлат. irrespectuosus) који не ука-
зује, који не одаје поштовање.
иреспонзабилитет (нлат. irresponsabilitas) неод-
говорност. иригатор (нлат. irrigator)
стаклена, гумена или
лимена посуда са гуменим цревом за клистира-
ње, испирање женске усмине, других органа и
рана. иригаторан (нлат. irrigatorius) који
служи за на-
водњавање, за заливање. иригација (нлат.
irrigatio) наводњавање, залива-
ње; мед. испирање, уштрцавање, нарочито
испирање женске усмине помоћу иригатора.
иригоскопија (лат. irigare натапати, грч. skopéo
гледам) рендгенски преглед црева после уно-
шења контрастног средства кроз анални
отвор. иридеза (грч. iris дужица, donéô
тресем, потре-
сам) мед. оперативно проширивање зенице пу-
тем извлачења једног дела дужице.
иридектомија (грч. iris, ektomë исецање) мед.
вештачко образовање зенице путем исецања
једног дела дужице y оку, када je зеница по-
кривена израштајима дужице или рожњаче.
ириденклеизис (грч. iris, enkleiô затворим,
закључам) мед. обољење ока које долази од
тога што дужица притискује рожњачу.
иридеремија (грч. iris, erëmïa недостатак) мед.
недостатак код дужице услед чега око не може
да поднеси светлост и оштрина вида уопште
опада (у томе случају морају ce носити наоча-
ри y боји); аниридија. иридесценција (лат.
iridescens) преливање y pa-
зличитим бојама проузроковано интерфе-
ренцијом. иридизација (грч. iris, нлат.
iridium) в. ириза-
ција. иридиј(ум) (нлат. iridium) хем. елеменат,
атомска
маса 192,2, редни број 77, знак Ir, као сребро
бео метал, који ce веома тешко (тек на 2450°)
топи; употребљава ce за израду нормалних ме-
ра, прибора и пера за писање. иридирати
(лат. ridere, irridere) исмевати, ругати
ce, изругавати ce.
иридодеза (грч. iris, désis везивање, веза) хир.
операција y којој ce очна дужица обезбеђује y
извесном положају везивањем.
иридодијализа (грч. iris, dialysis одвајање) мед.
вештачко одвајање очне дужице од зрачице.
иридодонеза (грч. iris, donéo тресем, дрмам)
вештачко одвајање очне дужице од зрачице.
иридологија (грч. iris, logfa) мед. дијагностика
очију.
иридоптоза (грч. iris, ptôsis пад) мед. спуштање
дужице.
иридотомија (грч. iris, tome сечење) мед. засеца-
ње очне дужице.
иридоцела (грч. iris, këlë просутост) мед. просу-
тост очне дужице кроз рожњачу.
иризација (грч. iris дуга) појава дугиних боја
насталих интерференцијом светлости која ce
одбила с лица и са полеђине веома танког сло-
ја нанетог.да неку површину; иридизација.
Ирис (грч. iris) миш. кћи Таумуса и Електре,
богиња дуге, крилата весница и служитељица
богова (зато што су стари Грци замишљали
дугу као вест с неба); Ирида; астр. име једне
од мањих планета, пронађена 1847. год.
ирис (грч. iris дуга) анаш. дужица y оку; бот.
перу-ника, богиша; ирис сШакло провидно
стакло које ce прелива y дугиним бојама;
ирис каме-ње кристали, нарочито разне
врсте кварца, који ce преливају y дугиним
бојама; ирис уље етарско уље које ce справља
од корена перу-нике или љубичице; ирис
штампа штампање y шареном, код кога ce
разне боје истовреме-но штампају са једне
плоче тако да на својим ивицама прелазе једна
y другу.
ирисодијагностика (грч. iris, diagnôstikë) утвр-
ђивање врсте болести по променама на дужици
ока, ирису. " '■
иритабилитет (лат. irritabilitas) раздражљивост,
надражљивост, способност живе супстанције
да одговара на спољне надражаје мењањем жи-
вотних процеса. Ова способност није свој-
ствена само живим системима, јер су и анор-
гански системи способни да на промене околи-
не и услова одговоре мењањем (тако ce, нпр.,
брзина сваког хемијског претварања мења са
сваком променом температуре).
иританс (лат. irritans) мед. в. иританције.
иританције (лат. irritantia) мед. средства за на-
драживање, која систем судова и мишића по-
крећу на живљу делатност; једн. иританс.
иритативан (нлат. irritativus) надражан, надража-
ван, који дражи, који надражује, који изазива
живљу делатност, нпр. мишића и др.; раздра-
жан, раздражаван, који раздражује.
иритација (лат. irritatio) дражење, надраживање,
надражење; драженост, надражење, надраже-
ност; раздраживање, раздражење; раздраже-
ност; огорчење, гнев, срдитост.
иритис (грч. iris дужица) мед. запаљење дужице
(ока).
ирмологија (грч. eirmós, lògos реч, говор) бого-
службена књига y којој су сабрани ирмоси,
збирка ирмоса; црквене песме, ирмоси; позна-
вање ирмоса, певање ирмоса.
нрмос 358 Исус
ирмос (грч. eirmós) почетна строфа православне
црквене песме, према чијој ce мелодији пева-
ју остале песме; врста песме y православном
богослужељу.
ироборисати (лат. irroborare) арав. појачати,
поткрегшти.
нрогацнја (лат. irrogatio) прав. наметање казне,
досућивање казне.
ирогирати (лат. irrogare) прав. наметнути, досуди-
ти, нарочито казну.
ироннја (грч. eirönei'a, лат. ironia) фина, при-
кривена поруга која ce састоји y томе што ce
њоме казује баш противно ономе што ce, y
ствари мисли и хоће да каже, нпр. када ce
плашљивцу каже да je храбар, гладном да je
сит, глупом да je паметан итд.; методом иро-
није нарочито ce служио СокраШ y разговору с
онима који су своје знање прецењивали.
ироиисати (нлат. ironisare) на фин начин исмева-
ти, подсмевати ce, подругивати ce коме или
чему.
нроничан (грч. eironikós) подругљив, подсмеш-
љив, заједљив.
нрорација (лат. ros, roris rosa, нлат. irroratio)
орошавање, орошење; мед. прскање, шкро-
пљење.
ирош (маћ. irós писар) кицош, гизделин, женскар,
разметљивац.
исатога (грч. eisagöge) увод, увођење (у неку
науку).
исагогнка (грч. eisagôgikë) вештина увоћења y
неку науку, уводна наука; нарочито: наука ко-
ја служи као увод y проучавање Библије.
исагогичав (грч. eisâgô уводим) који служи као
увод y нешто, уводни.
Исаија (хебр. Jeschajahu) први од „великих про-
рока" Старог завета, радио око 740. до 700.
год. пре н.е.; умро као мученик.
Исак (хебр. Ishak) син Аврама и Cape, други
праотац Јевреја, на чудан начин спасен да не
буде принесен на жртву.
исихазам (грч. hêsychîa ћутање, спокој) вид
аскезе y Византији и словенским земљама
средњег века, који ce састоји од самовања,
ћутања и духовне, „умне" делатности.
нскариотизам подло издајство (по Јуди Искари-
оту, ученику Христовом, који га je издао за
30 сребрњака).
ислам (арап. islam) оданост, преданост богу;
овим je именом Мухамед назвао религију ко-
ју je основао и чији ce најстарији документи
налазе y Корану и y Хадиту; основи ислама
састоје ce y ових пет главних тачака: 1. вера y
Алаха као јединог бога и y његовог послани-
ка Мухамеда; 2. салат, мољење богу пет пута
дневно: молитва, рецитовање светих речи,
клањање и окретање лица Меки; 3. закат,
прилог за сиротињу; 4. пост y месецу рамаза-
ну; 5 хаџилук на ћабу y Меки; исламизам.
исламизам (арап. islam) в. ислам.
испердашити (перс.) истегнути кожу, углачати;
фиг. истући, изударати.
Исполком (рус. Исполком - извршни одбор) 1.
Исполком Коминтерне Извршни одбор Ко-
мунистичке интернационале; 2. скр. назив за
ИсполнителБНБш комитет Совета рабочих,
крестанских и красноармејских депутатов
(Савета радничких, сељачких и црвеноармеј-
ских делегата).
истам геогр. уска копнена превлака између два
мора (назив према Коривтској превлаци Isth-
mós, која спаја Пелопонез са грчким
копном).
истамске игре в. под Истмос.
Истар миш. асирско име богиње АстарШе.
Истер и Истар античко име за Дунав.
истесо темпо (итал. istesso tempo) муз. исти
темпо.
истива (тур. istifa) бела земља од које ce праве
луле.
истифан (тур. istifan, нгрч. Stefanos) врста жен-
ског покривала за главу; невестин венац.
истманколор (по Џорџу Истману, 1854-1932),
једна од техника филма y боји.
истиијске игре в. под Истмос.
■стмитис (грч. isthmós врат) мед. в. ангина.
нстморагнја (грч. isthmós врат, rëgnymi прскам,
пуцам) мед. крварење вратних судова.
Истмос (грч. Isthmós) земљоуз, превлака, наро-
чито Коринтска превлака која везује Пело-
понез са средњом Грчком; истмијске игре ви-
тешке утакмице које су сваке друге године
одржаване на Истмосу, y омориковом гају по-
свећеном богу Посејдону, и то свагда y првој
и трећој години олимпијаде; утакмице су би-
ле гимнастичке и музичке; истамске игре.
историзам (грч. historìa) фил. склоност да ce ду-
ховне и културне творевине (право, морал-
ност, религија и др.) посматрају као произ-
вод историјског развитка, или да ce процењу-
ју као историјски условљене и променљиве.
исторнја (грч. historia) 1. повест, наука која
истражује и проучава прошлост; 2. повесница
(књига, уџбеник); 3. прича, догаћај; хисто-
рија.
историјскн (грч. historikós) који ce тиче пове-
сти, повесни; који ce памти, чувен; који je
стварно био, тачан.
нсториографија (грч. historîa, grâphô пишем)
писање историје.
нсторноматија (грч. historìa, mâthëma познава-
ње, наука) изучавање историје.
историцизам (грч. historìa) 1. социолошко и фи-
лозофско учење које посматра људе и дога-
ћаје не по њиховој унутарњој вредности, He-
ro y историјској средини, тј. y односу према
друштвеној средини из које су поникли; 2.
тежња да ce уметничка дела објашњавају ме-
тодом чисте историчности, искључујући као
празно и опасно свако естетско посматрање;
3. схватање по коме je историја, остављена
сопственој моћи и без помоћи филозофије,
способна да утврди извесне моралне и рели-
гијске истине.
исторнчар (грч. historikós) писац историје, про-
учавалац историје, повесничар; хисторик.
Исус (грч. Jesus) грчки облик јеврејског имена
Јехосхуа, тј. онај чија je помоћ Јехвех (Је-
хова); уп. Христос.
исусовци 359 Ифигенија
исусовци в. Језуиши.
исхемија (грч. ischö задржавам, заустављам, ha-
îma крв) мед. заустављање крволиптања; спре-
ченост притицања крви услед појаве грча y
неком крвном суду, нпр. y мозгу. исхемон
(грч. ischô, haïma) мед. средство за зау-
стављање крви. исхиагра (грч. ischion)
карличњача, седњача,
agra лов) мед. в. исхијас.
ИСХИаЛГИЈа (грч. ischion, âlgOS бол) мед. В. UC-
хијас. исхидроза (грч. ischô задржавам,
заустављам, hu-
dôr вода) мед. немогућност знојења, немогућ-
ност испаравања коже. исхидротичан (грч.
ischô, hudôr) мед. који спре-
чава знојење, који долази од спречености
(или: немогућности) знојења. исхијадика
(грч. ischion) мед. в. исхијас. исхијадичан (грч.
ischion) анаш. који припада
седњачи или који je y вези са седњачом (нпр.
исхијадични живац, исхијадична артерија
итд.); исхијадична средства лекови против
болова y куковима. исхијас (грч. ischion
карличњача, седњача) мед.
неуралгично обољење исхијадичног живца, ко-
ји ce налази на задњој страни бута (састоји
ce y јаким боловима дуж тога живца, тј. од
крста па задњом страном све до стопала);
ишијас, исхијадика, исхиагра, исхиалгија.
исхион (грч. ishion) анаш. кукача, карличњача,
седњача, карлична кост; oc ucxuu (нлат. os
ischii) седњача. исхнофон (грч. ischnós слаб,
танак, phonë глас)
човек танка, слаба гласа; тепавац, муцавац.
исхуретика (грч. ischö задржавам, üron мокраћа)
ПЛ. мед. средства која задржавају мокраћу.
исхуретична средства в. исхуреТика . исхурија
(грч. ischö задржавам, заустављам, üron
мокраћа) мед. престанак избацивања мокраће
зато што бубрези код запаљења бубрега или
колере, не издвајају мокраћу, или услед ме-
ханичких препрека y мокраћним каналима
нпр. камена, отока и др.; анурија. Итал (грч.
Italós) миш. праведни краљ Брутија;
по њему названа Италија. Итала (лат.
Itala) најстарији старолатински
превод Библије, из кога je доцније постала
Вулгата. Италија иредента (итал. Italia
irredenta) в. Ире-
дента. италијанизам (фр. italianisme)
својственост ита-
лијанског језика y неком другом језику.
италијанизација (фр. italianisation) поиталија-
њавање, поиталијањење, насилно претвара-
ње припадника других народности y итали-
јане. италијанисими (итал. Italianissimi) ПЛ.
Италија-
ни који су, y тежњи и захтевима за слободом
Италије, били најупорнији, најжешћи, на-
јодлучнији и најнепомирљивији италијан-
ски родољупци; синг. италијанисимо.
италијанисимо (итал. Italianissimo) в. италија-
нисими. италик (фр. italique) тип. коси слог,
коса латин-
ска штампарска слова, курзивна слова,
курзив.
Италиот (грч. Italiotes) прастановник Италије,
нарочито Велике Грчке.
италофил онај који je пријатељски расположен
према Италијанима и свему италијанском.
италофоб онај који je непријатељски располо-
жен према Италијанима и свему италијан-
ском.
итацизам новогрчки изговор старогрчког јези-
ка, по којем ce самогласници i, y, e, oi, ei не
изговарају различито, него сви као „и"; супр.
етацизам.
итацист(а) присталица итацизма.
итем (лат. item) прил. такође, исто тако; даље,
надаље.
итеративан (нлат. iterativus) понављен, понован,
који ce више пута догађа, учестан, учестао.
итеративност (лат. iterare поновити) лингв. особи-
на глагола да означава радњу која ce понав-
ља, која je учестала (поскакивати и сл.).
итеративум (лат. iterativum) грам. учестали гла-
гол (који исказује радњу која ce понавља,
нпр. лупкати, скакутати).
итерација (лат. iteratio) понављање, обна-
вљање.
итербиј(ум) (назив по месту открића - швед-
ском селу Ytterby) хем. елеменат, знак Yb,
атомска маса 173,04, редни број 70; припада
групи ретких земаља (лантаноида).
итинерариј(ум) (лат. itinerarium) опис пута, пут-
ни приручник (водич); списак станица и поста-
ја које ce налазе на друму између два велика
места, са назначењем одстојања једне од дру-
ге; молитва коју кат. свештеници треба да
читају када су на путу (лат. itinerarium clerico-
rum); итинерер.
итинерер в. итинераријум.
итифалик (грч. ïthyphallikos од ïthyphallos уздиг-
нути уд) сваки уметнички предмет, скулптура
или графички знак сличан симболу (уздигну-
том уду) ношеном на древним литијама y сла-
ву Бахуса; књиж. 1. првобитно, ода и игра изво-
ђене на Дионисовим свечаностима; касније,
свака кратка песма y особеном двостопом ме-
тру; 2. непристојна песма.
итриј(ум) (лат. yttrium) хем. елеменат знак Y,
атомска маса 88,905, редни број 39; припада
групи ретких земаља (лантаноида).
ићиндија (тур. ikindi, ikinci друди) вечерњи час
који дели време на половине; трећа по реду
од пет дневних молитава код мухамеданаца,
која ce обавља увече, по заласку сунца.
Ифигенија (грч. Iphigeneîa) миш. кћи краља
Агамемнона и Клитемнестре. Да би ce умило-
стивила богиња Артемида - која je, срдита на
Агамемнона, спречавала одлазак Хелена из
Аулиде y Троју - Агамемнон je хтео да je
принесе богињи на жртву, али je ова однесе на
Тауриду и учини својом свештеницом. Ту спа-
се свога брата Ореста и побегне с њим и ки-
пом Артемидиним y Атику, где je умрла као
свештеница. У светској уметности и књижев-
ности предмет многих обрада: Есхил, Софо-
кло, Еврипид, Расин, Гете; опера од Глука.
нфтнра 360 Иштар
ифтира (тур. iftira, арап. iftirä) клетва, обеђива-
ње, оговарање; среброљубље. нфтнхар
(арап.) слава, част. ихневмон (грч. ichneumon)
зоол. фараонски па-
цов, мала и крволочна животиња из породице
цибетке (нлат. viveridae), живи y Јужној Евро-
пи и Египту; стари Египћани су га обожавали.
ихногномика (грч. îchnos траг, gnòme сазнање,
увиђање) вештина улажења y траг, вештина
проналажења трага. ннхнографнја (грч.
fchnos, grâphô пишем, опи-
сујем) описивање трага; нацрт, план гра-
ђевине. ихор (грч. ihör) првобитно: крв
богова, етарска,
крви слична течност што тече y жилама бого-
ва; мед. сукрвица, крвна сурутка (нлат. serum
sanguinis); raoj. ихрам (арап. ihram, тур.
ihrara) бели несашивени
огртач мухамеданских хаџија који иду y Меку
на хаџилук. ихти- (грч. ichtys) предметак y
сложеницама са
значењем: риба, рибљи. ихтијар (арап.
ihtiyâr, тур. ihtiyar) стар човек,
старац. ихтијелеум (грч. ichtys, лат. oleum
уље) рибље
уље, рибљи зејтин. ихтнографнја (грч.
ichtyos, graphia) описивање
риба. ихтиодонти (грч. ichtyos, odus, odóri tos
зуб) Т>.
геол. окамењени рибљи зуби. ихтиоза (грч.
fchtios) мед. врста кожне болести:
краљуштица, тј. сушење и перутање коже.
ихтноидан (грч. ichuo-eidës) сличан риби, као
риба, y облику рибе. ихтиокола (грч.
ichthys, kólla лепак) рибљи ле-
пак, рибље туткало, морунин мехур од кога ce
прави лепак, кит, енглески фластер и др.
ихтиол (грч. ichthys, лат. oleum уље) мед. мине-
рално уље које садржи фосилне остатке риба
(густа, бистра течност, непријатна мириса и
укуса, употребљава ce поглавито за лечење
женских сполних органа, црвеног ветра и раз-
них кожних обољења). ихтиолит (грч.
ichthys, iïthos камен) мин. рибљи
камен. ихтиологнја (грч. ichthys, logi'a)
наука која ce
бави проучавањем риба. нхтиомантија (грч.
ichthys, manteia прорицање)
прорицање по утроби риба. ихтноморф
(грч. ichthys, morphë облик, вид)
слика рибе; отисак рибе; рибљи камен.
ихтиоморфан (грч. ichthys, morphë) рибаст, y
облику рибе, сличан риби, као риба, риболик.
ихтноморфит (грч. ichthys, morphë) в. ихти-
оморф. ихтиосаур (грч. ichthys, saüros
гуштар) риба-
-гуштер, препотопска животињска врста из
јурског периода. ихтиотеологија (грч.
ichthys, theós бог, logfa)
доказ за постојање бога, на основу тога што
постоје рибе. ихтиотиполити (грч. ichthys,
tüpos отисак, lfthos
камен) ол. рибљи отисци y камену.
ихтиотомија (грч. ichthys, témnô сечем, режем)
анатомија риба. ихтвофаги (грч. ichthys-
phâgoi) ПЛ. рибождери,
рибоједи; људи који ce хране само рибом (као
нпр. нека дивља племена y Африци и на обала-
ма Арабије и Црвеног мора). ихтиофагија
(грч. ichthys-phagîa) храњење ри-
бом; уа. ихтиофаги.
ихтити (грч. ichthys-ites) Т. рибље окаменотине
их-форм (нем. Ich-Form облик првог лица) један
од најчешћих облика приповедања и y старо
и y наше време, причање y првом лицу.
ипшјас (грч. ischion карличњача, карлична
кост) мед. реч неправилно образована, в. ис-
хијас.
ишпан (мађ. ispan) жупан. иштали (тур. istahlf)
који има вољу за јелом, са
апетитом; жељан. Иштар назив феничанске
богиње Астарте код
старих Асираца.
 J
J, j једанаесто слово наше ћирилице, четрнае-
сто наше латинице; као скраћеница: J. C. или
Ј. Chr. = Језус Хрисшус (лат. Jesus Christus)
Исус Христос; Ј. N. R. Ј. = Језус Назаренус
Рекс Јудеорум; J. u. D. = јурис уШријускве
доктор; јип. = јуниор; хем. Ј = jog.
јабана (тур. yabana пустиња, дивљина) туђина,
иностранство; јаловина, необрађивана земља.
јабанџија (тур. yabanci) странац, туђин.
јабиру (браз. jabiru, jaburu) зоол. барска птица
Јужне Америке, слична чапљи, само знатно
већа.
јаваш (тур. yavas) благо, споро; полако, лагано,
тихо; јаваш, јаваш! само полако! им. слаб, мек
дуван.
јавашлук (тур. yavas споро) немар, лењост, не-
уредност y послу.
јавка (рус. ивка) 1. уговорена тајна реч, речени-
ца или какав знак за распознавање који ce
употребљава y стражарској служби y војсци
или при сусрету илегалаца, лозинка; 2. лице
преко којег илегална организација одржава
везу са својим члановима или другом сличном
организацијом.
јаглук (тур. yaghk) рубац, марама, марамица.
јагма (тур. yagma) плен, пљачка, грабљење,
отимање, пљачкање.
Јаго (шп., порт., Jago) лице y Шекспировој тра-
гедији „Отело", чије су сплетке и интриге
довеле до трагичне пропасти (кашастрофе)
Отела и Дездемоне; фт. сплеткар, смутљивац.
јагуар (браз. jagoara) зоол. крволочна животиња
из рода мачака, амерички тигар.
јазија (тур. yazi од yazmak писати) писмо, писа-
ње, натпис, лист писане хартије.
јазиџија (тур. yazici) писар.
јаија (тур. уауа) пешак; род војске y старој
Турској - пешадија.
јак (тибет.) 1. зоол. врста азијског говечета црне
боје, дебеле коже и дуге длаке, отпоран и сна-
жан, припитомљен служи као и наше домаће
говече; Poephagus grunniens.
јак (рус. нк) 2. совјетски тип авиона назван по
конструктору A. C. Јаковљеву.
јака (тур. јака) оковратник, крагна; део женске
народне ношње који ce носи преко рамена.
јакаранда (браз. jacaranda) врста јужноамерич-
ког дрвећа, слична акацијама, са великим
звонцастим или чахурастим цветовима (дрво
ce нарочито употребљава за фине столарске
радове).
јакна (нем. Jacke) кратак женски или мушки гор-
њи капут.
јакобинизам (фр. jacobin) странка и политичко
схватање јакобинаца; чежња за слободом и
једнакошћу, радикалност y захтевима за сло-
бодом.
јакобинци (фр. jacobins) ПЛ. 1. по месту где су ce
састајали, ранијем доминиканском манасти-
ру св. Јакоба y Паризу, названи чланови по-
литичког удружења за време Француске рево-
луције, који су y својим захтевима за слобо-
дом и једнакошћу ишли до крајњих граница
и били главни ослонац Робеспјера; отуда:
људи који ce енергично залажу y захтевима за
слободом и једнакошћу, одушевљени борци
за слободу и једнакост y правима грађана; 2.
врста енглеског златног новца.
Јаков по Библији унук Аврамов и син Исаков.
Имао дванаест синова који ce сматрају пра-
оцима израелских племена.
јакос мед. врста осипног обољења, нарочито одо-
маћена y Африци.
јакреп (тур. akrep) в. акреп.
јактанција (лат. jactantia) хвалисање, размета-
ње, разбацивање.
јакуза (јап-) »маФиЈа" к0Ја ce ca Далеког исто-ка,
углавном из Јапана, преселила y САД 70--тих
година XX века.
јакулатор (лат. jaculator) бацач, праћкаш, стре-
лац, џилиташ; код старих Римљана: војник на-
оружан копљем.
јакут 1. кожом обложена дрвена лађа y источном
Сибиру, названа по турско-татарском племену
Јакути.
јакут (грч. yâkindos, тур. yakut) 2. рубин.
јакут-ага (тур.) старешина евнуха y султановом
двору.
јалија (тур. уаћ обала) пуст, празан простор уз
речну или морску обалу; обала; повеће праз-
но место на периферији града; поље, ледина.
јамавас источноиндијски тафт са златним и сви-
леним цветовима.
јамак (тур. yamak помоћник) помоћник y по-
слу, мајсторов помоћник, калфа; паракувар;
регрут y јаничарској војсци; барјактарев за-
меник.
јамб (грч. iambos) иоеш. стиховна стопа која ce
састоји од једног кратког и једног дугог сло-
га: U -, био одомаћен y песмама y част Деме-
тре и Баха, одатле прешао y сатиричну поези-
јампскн триметар 362 јација
 ју Архилоха; најпознатији стих који ce ca-
стоји од јамба je јампски триметар или
сенар.
јампскн триметар поеш. в. јамб.
јанг (кин. yang) позитивни принцип, начело до-
бра y кинеској филозофији; супр. јин (yin).
јанија (тур. yahni) врста јела: месо са више
врста зелени, које ce дуго кува.
јаннчар (тур. yeniqeri нова војска, војник нове
војске) војник турске милиције коју je 1329.
установио Оркан од младих и здравих хриш-
ћана-заробљеника, насилно преведених y
ислам; 1360. султан Мурат je спровео органи-
зацију ове нове војске и дао јој извесне по-
властице, због чега су и многи Турци y њу
ступали. Ова војска, одлично опремљена,
представљала je језгро турске пешадије; доц-
није ce јако осилила, тако да je и самом сул-
тану била опасна, због чега ју je Мухамед II
укинуо 1826; јењичар.
јаннчарска музика војна музика y Турској, чи-
ји су неки инструменти уведени y војне музи-
ке и на Западу; отуда: свака потпуна војна
музика уопште.
јансенизам шеол. учење холандског теолога и би-
скупа Корнелијуса Јансена (1585-1638), који
je, y својој књизи „Аугустинус", учио, y духу
св. Августина, да je милост божија толика да
за њу није потребно посредовање цркве и
уопште тежио за религиозноетичким продуб-
љивањем, чиме je навукао на себе и своје
присталице, јансенисте, гнев католичке црк-
ве, нарочито језуита.
јантар (рус. лнтарБ) мин. в. ћилибар; бот. глатки
бор.
јануар (лат. Janus, januarius) „Јанусов месец",
тј. месец којим година почиње, зимски ме-
сец, сечањ; има 31 дан.
Јаиус (лат. Janus) миш. староиталско и римско
божанство, најпре бог сунца, доцније бог го-
дине, бог рата и мира, времена и сваког почи-
њања уопште. Представљан je ca жезлом y дес-
ној a кључем y левој руци, и са два лица,
једним младићким којим гледа напред, тј. y
будућност, a другим старим којим гледа уна-
зад, тј. y прошлост. Његов храм био je y миру
затворен, a за време рата стално отворен. Ја-
нусова политика политика са два лица, поли-
тика врдања, нестална политика.
јашшска земља в. катеху.
Јапет (грч. Iapetós) миш. један од ШиШана, син
Уранов и Гејин, брат Кронов, отац Промете-
јев, Епиметејев, Атласов и уогапте целог
људског рода; симбол дубоке старости.
јапи (енг. yuppi, скр. од young urban professi-
onal) пословни човек из epe компјутера.
јапнја (тур. yapi) дрвени грађевински матери-
јал; грађа; телесна грађа.
јапунџе (тур. yapunca, yapinca) огртач против
кише и снега, кишна кабаница.
јарак (тур. ark) ров, прокоп, канал.
јарамаз (тур. yaramaz) неваљалац, беспосличар;
непристојан, несташан; зликовац.
јараи (тур. yâran) друг, пријатељ, побратим,
љубимац, љубавник, драган; помоћник.
јарбол (лат. arbor дрво, итал. albero) дрвени или
гвоздени стуб на броду на који ce разапињу
једра, заставе, сигнални знаци и сл.; уп. ка-
тарка.
јард (енг. yard) енглеска мера за дужину од 3 енг.
стопе = 0,91439 m.
јарма (тур. yarma) крупно самлевено жито као
сточна храна, прекрупа.
јаровазација (рус.) агротехничка припрема се-
мена пољопривредних култура пре сетве ради
убрзања њихова развитка и повећања прино-
са; поступак je увео совјетски агробиолог
Т.Д.Лисенко (1898-1976).
јаруга (тур. yank) вододерина, бразготина, пу-
котина; јарак.
јас (енг. yaws) мед. врста кужне болести y
Африци и јужној Азији, хронична и заразна
болест коже; фрамбезија.
јаса (итал. yassa) татарски законик.
јасмнн (тур. yasemin) бот. позната џбунаста биљ-
ка са белим цветовима, веома јака и пријатна
мириса.
јаспнс (грч. îaspis) mm. веома тврд, непрозиран
камец y разним бојама и шарама, из групе
калцедона.
јаспра в. аспра.
јастог (грч. âstakos) зоол. врста великог морског
рака врло укусног меса; Homarus vulgaris.
јатагав (тур. yatagan) кратак и крив мач, крива
сабља, пореклом из Индије, некад главно
оружје турских јаничара; ханџар.
јатак (тур. yatak) гнездо, легло дивљег звера;
место где ce почива, постеља; скровиште no-
mma или хајдука; онај који помаже или скри-
ва лопове, хајдуке и уопште одметнике од
власти и прекршитеље закона.
јати (инд. yati) четврти степен живота код брах-
манаца.
јатро- (грч. iatro-) в. под ијатро-.
јаузвовати (нем. jausen) варе. ужинати.
Јафет (хебр. Jepheth) трећи син Нојев, кога су
сматрали праоцем народа расејаних источно и
западно од Палестине (јафетити) и грчким
Јапетом; отуда: јафетски народи и језици =
индоевропски народи и језици.
јафетитн (хебр. Jepheth) Т. В. Јафет.
Јахве (хебр. Jahveh вечни, непроменљиви) име
Бога y Старом завету; Јехова.
јахта (хол. jaghte, jaght, енг. yacht) врста малих
и брзих луксузних једрилица, брод на једра
или на механички погон за забавно пловљење,
једрилица, спортски бродић.
Јахудија (тур. Yahudi) Хебреј, Јевреј, Жидов,
Израелац.
јацеа (нлат. јасеа) бот. дан и ноћ, сиротица;
јацее херба (нлат. јасеае herba) мед. суво ли-
шће сиротице које ce употребљава као сред-
ство за уређивање столице, обично са чајем.
јацентан (лат. јасеге лежати, jacens) прав. који
лежи, остављен, напуштен, без господара или
без наследника, нпр. јацентно имање.
јацнја (тур. jassy, jatsy) време кад треба ићи на
спавање; пета и последња дневна молитва код
јашмак 363 Јерихонска ружа
 мухамеданаца, два часа по заласку сунца, око
10h увече.
јашмак (тур.) танка копрена којом муслиман-
ске жене покривају главу, лице до очију и
груди.
јашмачар (тур.) материја од које ce прави
јашмак.
јеванђел... в. под еванђел...
јеванђелист в. евангелист.
јеге (тур. ege) варв. турпија.
јегер (нем. Jäger) ловац, стрелац; јагери род
војске y Аустро-Угарској.
јегерка (нем. Jägerhemd) кошуља од овчије By-
He која ce носи преко доњег рубља и прслука
(названа по зоологу Густаву Јегеру, 1832—
1916).
јеглен (тур.) в. еглен.
једек (тур. yedek од yedmek водити) уже, коно-
пац; поводац од улара; коњ y поводу; лађа
вучена о ужету.
јединоначалије (стсл. само једна, једина власт,
наредба) беспоговорна директива, „линија" y
политичком животу.
Јеђупак један од старих назива за Рома који
значи Египћанин јер ce некад мислило да они
потичу из Египта.
језан (арап. ezan) позив којим мујезин са мина-
рета пет пута дневно позива муслимане y џа-
мију на молитву.
Језекиљ (хебр. нека Бог учини јаким) рлг. један
од четири велика старозаветна пророка, пла-
мени и сликовити визионар, бодритељ Јевре-
ја y вавилонском ропсШву (586-536. год. пре
н.е.).
језуит (лат. Jesus Исус, Societas Jesu Друштво
Исусово) ПЛ. језуити, чланови или присталице
„Друштва Исусовог", католичког реда који
je 1534. год. основао Ињасио Лојола, за борбу
против реформаторства и за обнову снаге и
утицаја католичанства, nana Павле III (1540)
потврдио овај ред, nana Клемент XIV (1773)
га je укинуо, a Пије VII (1814) поново успо-
ставио. Деле ce на четири класе: новици, схо-
ластици, коадјутори и професи. Ha челу ре-
да стоји генерал, са седиштем y Риму, кога
бира генерална конгрегација доживотно. Још
ce зову: лојолиши, по имену свог оснивача, и
исусовци; фиг. дволичан човек, лицемер.
језуитизам (лат. Jesus Исус) учење Ињасија Ло-
јоле, оснивача језуитског реда; схватања и
начин рада језуита; физ. дволичност, лицемер-
ство, притворност.
језуитски (лат.) који ce тиче језуиша, који je y
вези са језуитима, који je y духу језуитских
начела и језуитског рада; фиг. дволичан, лице-
меран, притворан.
Језус (хебр. Jeschua, лат. Jesus) Исус; Језус На-
заренус Рекс Јудеорум (лат. Jesus Nazarenus
Rex Judeorum) Исус Назарећанин, краљ Је-
вреја (натпис који je Пилат наредио да ce
стави на крст на којем je Исус био разапет).
јејун (лат. jejunus) слаб, мршав; сувопаран,
отрцан, безукусан, недуховит.
јејунум (лат.) мед. горњи део танког црева.
ЈекмеџиЈа в. екмеџија.
јектенија (грч. ekténei'a истезање; услужност) y
православној цркви: кратка молитва коју
ђакон или свештеник изговара на литургији;
има их више врста.
јектика (грч. ektikós навикнут, обичан, суши-
чав) мед. сушица; в. Шуберкулоза.
јектикација (нлат. jecticatio) мед. бацакање, тр-
зање, ввако неправилно кретање тела y неким
болестима; дрхтање била; врста падавице.
јелеј (грч. élaion) посвећено уље које ce упо-
требљава y црквеном обреду (код право-
славних). :
јелек (тур. yelek) прслук. - - . ■ ■ ■ ■ ■ ■ . ■ - - . < ■ ■■
јелинизам в. хеленизам.
Јелисејска палата (фр. palais de l'Elysée) двор
y Паризу који je Луј XIV купио за госпођу
Помпадур; од 1871. y њој станују председни-
ци Француске Републике.
Јелисејска поља (грч. Elysion, pedion) 1. миш. no
веровању старих Грка и Римљана: земља y до-
њем свету где су, после смрти, живели y миљу и
обиљу љубимци богова, нарочито хероји; 2.
велики булевар y Паризу y коме станује пред-
седник Француске Републике; Елисејска поља.
јелоу-метал (енг. yellowmetal) „жути метал", ле-
гура (слитина) од 60 делова бакра и 40 делова
цинка, веома слична месингу.
јеменије (тур. yemeni) врста лаке плитке обу-
ће; везене папуче.
јемин (арап. emin) управник, надзорник.
јен (јап. yen) од 1871. новчана јединица y Јапа-
ну = 100 сена.
јендек (тур. hendek) јарак; шанац, ров; ендек.
јенђа (тур. yenge) в. енђа.
Јенки (енг. Yankee) карактеристично име за
становнике Сев. Америке, нарочито САД.
Јенки-дудл (енг. Yankee-doodle) народна песма
Северних Американаца са веома живахном и
оригиналном мелодијом, некада химна Сје-
дињених Држава.
јељичар (тур. yeniçeri) в. јаничар.
јерарх (грч. hiereus свештеник, archo владам)
владика, епископ, архијереј.
јереј (грч. hiereûs) свештеник.
Јеремија (хебр. Jirmejah) један од тзв. великих
пророка Старог завета, који je прорекао и
оплакао разорење Јерусалима y својим туж-
балицама, јеремијадама.
јеремијада (хебр. Jirmejah) нарицаљка, туго-
ванка, жалопојка, тужбалица (названа по ста-
розаветном пророку Јеремији, који je y сво-
јим тужбалицама прорекао и оплакао разоре-
ње Јерусалима); отуда: јадиковање, тугова-
ње, нарицање.
јерес (грч. airesis избор, прихватање, давање
првенства) учење које ce разликује и одступа
од правог учења, нарочито y питањима вере,
кривоверство, отпадништво; херезија.
јеретик (грч. airetikós) онај који одступа од
правог учења (нарочито верског), кривове-
рац, отпадник.
јерихонска ружа (лат. Anastatica hierochuntica)
јернхонске трубе 364
364
јодоводоник
 бот. летња биљка која расте на источним оба-
лама Средоземног мора, стабло јој ce шири
изнад саме земље y много огранака, под крај
живота постаје дрвенасто и, попут маховине,
поново оживи чим ce стави y воду ; отуда ce зове
и анастатика, тј. ускршњи цвет.
јерихонске трубе по библијској причи Јевреји
су, освајајући прастари град Јерихон y Па-
лестини, седам пута обилазили око његових
зидина трубећи, a кад су ce седми пут трубе
огласиле, бедеми су пали и они су ушли y град.
јерлнја (тур. yerli) мештанин, овдашњи; домо-
родац, урођеник; назив за Турчина који ce од
давнина населио y неком нашем крају.
јероглифи (грч. hierós свет, glyphö дубем) в.
хијероглифи.
јерођакон (грч. hierodiâkonos) калуђер-ђакон.
јеромонах (грч. hiereüs свештеник, monachós
калуђер) y православној цркви: калуђер који
може вршити све свештене радње које и тзв.
бели свештеник, свештеник-калуђер.
Јесаја в. Исаија.
јесидн ил. религиозна секта y Месопотамији, ос-
нована после Мухамедове смрти, нарочито
међу Курдима (названа по свом оснивачу ше-
ику Јесиду); њихово веровање садржи остатке
старог паганства, са примесама хришћанског
и мухамеданског учења; обично их зову обожа-
ваоцима сатане; јециди.
јестаствеиица (рус. естество) природопис.
јети непалски назив за тзв. снежног човека y
високим пределима Хималаја.
Јежова (хебр. Jehveh, Jahovah вечни, непромен-
љиви) јеврејско име за бога; Јехова Забаот
господар светова, тј. свих бића која постоје
y васељени = Господ Саваот; Јахве.
јечерма в. ђечерма.
јешива (хебр. место где ce седи) традиционална
јеврејска школа за верско и световно образо-
вање.
јидиш (нем. jüdisch јеврејски) језик којим ce
служе Јевреји y неким земљама централне и
источне Европе; представља мешавину старо-
немачких, словенских и јеврејских језичких
елемената; пише ce јеврејским алфабетом.
Позната je књижевност на јидиш језику.
Ји-кувг (кин. Yü-kung) канонска књига Кинеза,
најстарији извор кинеске историје.
јин (кин. yin) кинеска мера за дужину = 24,556
m; такође: мера за тежину = око 600 g; фил.
нега-тивни пришџш, начело зла, y старој
кинеској филозофији; гин.
јшш (енг. yippee ypa) 1. узвик за изражавање
радости, задовољства и узбуђења.
јшш (енг. yippie скр. Youfh International Party и
(hip) pie) 2. побуњени хипик.
јовилабијум (лат. Jupiter, Jovis, нлат. jovilabi-
um) астр. инструмент за предочавање кретања
и положаја планете Јупитера и његових пра-
тилаца.
јога (инд. yoga) хиндуска филозофија, један од
шест индијских филозофских система чији je
тобожњи писац Патанџали; верује ce y посто-
јање једног прадуха, тј. божанства, и тежи ce
за сједињењем са тим божанством путем крај-
ње уздржљивости y свима врстама чулног ужи-
вања, укоченошћу тела, задржавањем дисања,
интелектуалним усредсређењем (концентра-
цијом) и моралном стегом; овим путем по-
стигнуто сједињење доводи до схватања Веч-
ног, прочишћавања и спасења душе; ова фи-
лозофија представља основицу будизма.
јоги (инд. yogi) присталица религиозно-фило-
зофског учења јога; аскет, испосник, човек
који, по народном веровању y Индији, јаким
усредсређењем (концентрацијом) воље може
да развије y себи натприродну снагу.
јогунаст (тур. yog4in) тврдоглав, својеглав, са-
мовољан.
јогурт (тур. Joghurt) врста киселог млека, веома
пријатна укуса и велике хрављивости; поста-
је врењем млечног шећера које изазива тзв.
бугарски бацил; садржи, када je y згуснутом
стању: беланчевине (7,1%), масти (7,2%),
млечног шећера и млечне киселине (8,9%),
воде (73,7%) и све витамине, нарочито A и D.
јод (грч. ioeidês попут загасите љубичице, ion
загасита љубичица, eidos вид, облик) хем. еле-
мент, атомска маса 126,9044, редни број 53,
знак Ј, пронађен 1811. y пепелу морских би-
љака; просто неметално тело црносиве боје,
непријатна мириса, y води ce веома слабо ра-
ствара; употребљава ce y медицини као јако
антисептично средство; јодин.
јодат (нлат. iodum) хем. јодно-кисела co.
јод-водоник хем. в. јодоводоник.
јодид (нлат. iodum) хем. једињење јода с другим
елементом, нарочито са металом (нпр. оло-
вом, гвожђем, сребром и др.); веома осетљив
на светлост, због чега ce нарочито употребља-
ва y фотографији.
јодизам (нлат.) мед. тровање јодом услед узима-
ња јода и јодових препарата y већим количи-
нама.
јодин в. jog.
јодипин (нлат.) хем. једињења сезамовог уља са
јодом, јодни препарат који лако ресорбује,
употребљава ce као лек против сипње (астме),
артериосклерозе, рахитиса, сифилиса и др.
јодирати (нлат.) хем. помешати с јодом; према-
зати јодом (нпр. посребрену бакарну плочу,
помоћу јодне паре, покрити танким слојем
јод-сребра при израђивању фотографија).
јодкалиј(ум) хем. препарат јода који ce справља
од чистог јода; y медицини ce употребљава
као експекторантно средство (олакшава иска-
шљавање), a нарочито много y фотографији.
јодлање (нем. jodeln) начин певања код станов-
ника планинских предела Швајцарске, Ау-
стрије и Словачке; састоји ce y брзом прелазу
из природног гласа y високи фалсет; јодло-
вање.
јодна тииктура мед. раствор јода y алкохолу,
употребљава ce y медицини као спољно анти-
септично средство.
јодни препарат мед. сваки лек који je направљен
помоћу јода.
јодоводоник хем. једињење јода и водоника.
јодометриЈа 365 јохимбин
ЈОДОметриЈа хем. метод квантитативне анализе y
хемији, који ce заснива на редукцији елемен-
тарног јода y јодид-јон.
јодоформ (нлат. iodura, форма облик) хем. једи-
њење јода, СНЈ3, ствара жуте хексагоналне
кристале слатка укуса и шафранова мириса; y
медицини ce употребљава као антисептично
средство; служи за посипање рана и сл.
јодоформисати в. јодоформоваШи.
јодоформовати мед. јодоформом лечити, јодо-
формом прожети.
јодоформизам (нлат. iodoform) мед. тровање
услед лечења јодоформом.
јозефинизам социјално-политичке и црквене
реформе које je аустријски цар ЈосифП
(1765-1790) желео да спроведе y својој држави,
a које су биле задојене и прожете духом тзв.
просвећеног апсолутизма.
јозефинист присталица јозефинизма, политич-
ког програма аустријског цара ЈосифаП.
јок (тур. уок) не, није, нема.
Јокаста (грч. Iokastê) миш. жена тебанског краља
Лаја, мати и, после Лајове смрти, жена Едипо-
ва (код Хомера Епискаста); Иокаста.
јокус (лат. jocus) шала, лакрдија; јоци кауза
(лат. joci causa) ради шале, y шали, из шале.
јола (енг. jolly-boat џолибот) <л. чамац преклоп-
не грађе, знатно шири од скулера; добро издр-
жава таласе, због чега га употребљавају на
мору и рекама за вежбање y веслању.
јолдаш (тур. yoldas) друг, другар; сапутник, пра-
тилац.
јолпаз (перс, тур. yolpaz) скитница, беспосли-
чар, битанга.
јомен (енг. yeoman) слободни сопственик земљ-
ишта који није племић, сељак; дворски слу-
га; краљевски гардист-коњаник y Енглеској.
јоменри (енг. yeomanry) коњица народне војске
y Енглеској, састављена од слободних соп-
ственика земље (употребљава ce поглавито за
угушивање унутарњих нереда); врста краљев-
ске телесне страже (око 250 људи).
јон (грч. ión оно што иде, оно што греде) пл.јони
фт. материјални делић, атом (или: скупина
материјалних делића, атома) са електричним
набојем који ce креће y електричном пољу,
било y racy било y течности, дакле спој елек-
тричних и материјалних атома, или атомских
група; уи. анјон, катјон.
Јона (хебр. Jonah) старозаветни пророк; према
Библији, зато што није послушао божије на-
ређење, бачен je y море где га je прогутала
велика риба; y утроби рибе, Јона ce помоли и
умилостиви Бога, те га риба после три дана
избаци из утробе; затим je отишао y Ниниву
где je преобратио Асирце да служе Јехови.
ЈОНИ (грч. ión) 1.ПЛ. физ. В. ЈОН.
јони (сскрт.) 2. мит. код Хиндуса женски, пасивни
принцип, симбол плодности природе, предста-
вљен најчешће латинским словом u или жен-
ским споловилом; супр. лингам.
јонизам (грч. Iónes) збир духовних особина ста-
рих Јоњана; уп. јонски.
јонизатор (нлат. грч. ión) физ. в. јонизација.
јонизација (грч. ión) физ. y елекшролиШима,
течностима које проводе електрицитет, јони
већ постоје који носе струју, a y гасовима
који проводе електрицитет они ce морају тек
произвести. Образовање јона y гасовима зове
ce јонизација или јонизовање, сам гас y стању
проводљивости јонизован, помоћна средства
која образују јоне зову ce јонизатори; јони-
зација надљубичастом светлошћу, Рендгено-
вим зрацима, радиоактивним зрацима, усија-
ним металима, електронским ударом.
јонизовање (грч.) физ. в. јонизација.
јонизовати (нлат. грч. ión) довести y стање јони-
зације.
јониј(ум) хем. радиоактивни изотоп хемијског
елемента торијума.
јоникус (грч. iônikos) y античкој метрици: че-
творосложна, јонска, стиховна стопа са два
кратка и два дуга слога, обично ce јавља y
облику: U U — (лат. ionicus a minori), или:
— U U (лат. ionicus a maiori).
јоносфера (грч. ión, од iénai ићи, sphaîra лопта,
кугла) слој атмосфере y дебљини од неколико
стотина километара, налази ce на висини ве-
ћој од стотину километара од Земље и садржи
веома много јона.
јонски (грч. iônikos) који припада Јонцима,
једном старогрчком племену; јонски дијале-
кат наречје Јоњана; јонски стил, јонски
стубови арх. стубови чија je „глава" (ка-
питл) имала завојите, спиралне украсе; јон-
ски стих в. јоникус; јонска школа фил. најста-
рија филозофија старих Грка, чији су пред-
ставници: Талес из Милета, Анаксимандер из
Милета, Анаксименес из Милета, Хераклит
из Ефеза, Анаксагора из Клазомене и Диоге-
нес из Аполоније (по овим филозофима наче-
ла природе су: или вода, или бескрајно, или
ваздух, или ватра као логос, или дух итд.).
јонтофореза (грч. ión, ióntos, phóresis ношење)
мед. лечење путем јонизације, нарочито код
хроничних и акутних обољења зглобова.
јопац (нем. Affe) мајмун; јопица мајмуница;
фиг. подвала, сплетка.
јоргован (перс, тур. erguvan) украсни грм из
породице маслина са лепим гроздастим мирис-
ним цветовима плаве и беле боје; Syringa wul-
garis, фам. Олеацеае.
јоркшир (енг. yorkshire) no енглеској грофови-
ји Јорку названа paca досад најплеменитијих
свиња беле, ретке длаке и усправних ушију;
достиже тежину до 500 kg.
јота (грч. iota) име деветог слова грчке азбуке
(i); изговарало ce као „и", али понекад, наро-
чито између сугласника, и као „ј"; фиг. нешто
мало, ситно, незнатно, безначајно.
јотацизам одвише често понављање слова јота;
неспособност изговарања „јоте", једна врста
тепања.
јохимбин фарм. алкалоид из коре дрвета јохимбе
које расте y тропским крајевима Америке;
употребљава ce као средство за „појачање
мушке снаге", нарочито за појачање ерек-
ције.
Јуан 366 јулијански календар
јуан (кин. yuan) новчана јединица y HP Кини.
јубнлар (лат. jubilare) слављеник, оиај који
прославља/убиле/нечега, нпр. живота, брака,
књижевног или уметничког рада, службовања
y иекој струци, владања итд.
јубилате (лат. jubilate) y католичкој цркви: тре-
ћа недеља после Ускрса, названа по лат. по-
четку 66. или 100. псалма: ЈубилаШе, Ликујте,
веселите ce.
јубилеј (лат. annus jubilaeus, нлат. jubilaeum)
прослава дана или годишњице неког догађаја
или периода живота од 100,75,60,50,25 или 10
година.
јубилеум (нлат. jubilaeum) в. јубилеј.
јуванције (лат. juvare помагати, juvantia) tu. .«eg.
средства за појачавање лекова, састојци који
ce мешају y лекове да би им ce појачало деј-
ство.
јувел (лат. jocus, фр. joyau, итал. gioiello, енг.
jewel, хол. juweel) брушен драги камен, ади-
ђар; накит, драгоценост.
јувелир (хол. juweellier) трговац адиђарима или
накитом; вештак y израђивању адиђара и на-
кита, златар.
јувеналије (лат. juvenalia) младићке свечано-
сти код старих Римљана, прослава младости y
вези са појавом прве браде.
јувенилан (лат. juvenilis) младићки, младенач-
ки, младалачки; јувенилна вода геол. вода која
постаје, y унутрашњости Земље, од водене
паре.
јувенилитет (лат. juvenilitar) младост, млада-
лаштво, младићка незрелост.
јувента (лат. juventa) младост, доба младости;
младићка снага; миш. богиња младости код
Римљана; јувентус.
јувентус (лат. Juventus) в. јувенШа.
југа (сскр. yuga) y санскрту: доба или период
света, којих има четири, a одговарају злат-
ном, сребрном, гвозденом и бакарном добу
класичних народа.
југалав (лат. jugum јарам, jugalis) спојен, здру-
жен, удружен; брачни, свадбени; јармени, који
ce тиче јарма; сличан јарму; југална кост
(лат. os jugale) amm. јагодњача, јагодична
кост.
југендстнл (нем. Jugend младост, омладина)
правац y архитектури, ликовној уметности и
поезији почетком XX века, са благим укусом
снобизма; наглашава изузетност сваког умет-
ничког рада, чак и y избору теме и матери-
јала.
југер (лат. jugerum) јединица мере земљшпног
поседа y старом Риму (3200 m2), одговара на-
шем називу јутро, рал, ланац и сл; такође
означава и њиву, ораницу.
југовинил (скр. југословенски поливинилхло-
рид) хем. синтетичка пластична маса, полимер
винилхлорида, од које ce израђује вештачко
платно, вештачка кожа, изолациони материја-
ли и др.
југуларан (нлат. jugularis) анаш. вратни, гркљан-
ски, који ce тиче врата или гркљана, коталач-
ки; југуларна вена вратна или коталачка вена.
Јуда (хебр. Jehudah) 1. четврти син Јакова и
његово племе; после поделе царства засебна
држава, која ce звала и Јудеја; 2. Исусов уче-
ник који га je издао за 30 сребрњака; отуда:
издајник, човек који je готов да све учини и
прода за новац.
јудаизам (лат. Judas) јудејска или јеврејска
вера, јеврејско схватање, јеврејски начин
рада и др., јеврејство.
јудекс (лат. judex) судија, судац; суб јудице прав.
под судијом, под судом, тј. још нерешено.
јудика (лат. judica) y католичкој цркви: пета
недеља поста, названа по лат. почетку 43.
псалма: Judica me, Суди ми.
јудикаторан (нлат. judicatorius) прав. судски, су-
дијски, који спада y надлежност суда (или: су-
Дије). ^
јудикатум (лат. judicatum) пресуда, судска одлу-
ка, судско решење; рес јудиката (лат. res ju-
dicata) правно важећа одлука, ствар правно за-
вршена, судска одлука која ступа на снагу.
јуднкатура (лат. judicare судити) организација и
рад судских органа, правосуђе.
јудикација (лат. Judicatio) суђење, пресуђива-
ње, доношење пресуде.
јудицнјалан (лат. judex судија, judicalis) судски;
судијски.
јудицијаран (лат. judiciarius) в. јудицијалан.
јудициј(ум) (лат. judicium) судство, правосуђе;
судска истрага, суђење, парница; суд, миш-
љење, схватање; правна радња, правни посту-
пак; судница; моћ расуђивања, оштроумље.
јудициозан (нлат. judiciosus) способан да расу-
ђује, разборит, разуман, разложан, смишљен,
оштроуман, мудар.
јудофил (лат. Judas Јеврејин, phflos пријатељ)
онај који воли Јевреје, пријатељ Јевреја.
јудофоб (лат. Judas Јеврејин, грч. phóbos страх)
в. антисемит.
јузбаша (тур. jüzbajz) капетан y некадашњој
турској војсци, заповедник буљука (чете).
јуклук (тур. yüklük) орман, облчно узидан,
уклопљен y зид; полица или удубљење y зиду
за смештај ствари (одела, постељине и др.),
долап.
јукста (лат. juxta) арил. и аредл. поред, ублизо,
код, крај, до, уз; код хартија од вредности,
лозова и акција са купонима: црта, редовио y
некој другој боји, која показује где треба
купон одсећи; јукстим.
јукстапозиција (лат. juxtapositio) стављање
(или метање) једног поред другог, нпр. два
или више текстова y циљу поређења; граниче-
ње с нечим, слагање споља, додавање; аоз. две
напоредне радње на сцени.
јукстим (лат. juxtim) прил. и иредл. в. јукста.
јуксук (тур. yüksük) напрстак.
јул (лат. Julius, Julii) седми месец y години, ме-
сец жетве, српањ, има 31 дан (назван y част
Јулија Цезара, који je извео реформу кален-
дара, a тога ce месеца родио; пре њега ce звао
квинтилис); јули.
јули (лат. Julius, Julii) в. јул.
јулијански календар календар који je попра-
ЈУН 367 јурист(а)
 вио и увео Јулије Цезар поставивши му, уме-
сто дотадање месечеве године, као основицу
сунчану годину, која ce због тога зове јули-
јанском годином. По овоме календару, који
ce још зове стари календар или сшари стил,
данас ce још управља православна црква, док
ce западне цркве управљају по календару који
су, за nane Грегора XIII, израчунали научења-
ци 1582. и који ce зове нови сшил, или грего-
ријански календар; разлика између ова два ка-
лендара изности 13 дана.
јун (лат. junius=Junonius) шести месец y годи-
ни, липањ, има 30 дана (назван, вероватно,
по богињи Јунони, којој je био посвећен);
јуни.
Јунајтед прес (енг. United Press) „Уједињена
штампа", највећа новинска агенција y Ce-
верној Америци.
јуни (лат. junius=Junonius) в. јун.
јуниен џек (енг. Union Jack) популаран назив за
британску државну заставу.
јуниор (лат. juvenis млад, junior млађи) члан
подмлатка неког, нарочито спортског друш-
тва, приправник; млађи члан породице, или
чак са истим именом и презименом оца, поред
чега ce стави јуниор (јг).
јуниорат (нлат. junioratus) прае. наследство нај-
млађих y најмлађој линији; имање које ce
даје на уживање само млађим свештеницима
(код католика).
јуниперус (лат. juniperus) бот. смрека.
јункер (нем. junger Herr млад господин, Jung-
herr, Junker) „млади господин", тј. млади пле-
мић, нарочито (мали) сеоски племић y Пру-
ској, официрски приправник; питомац војне
академије y Царској Русији; јункерска пар-
тија реакционарна племићка партија y He-
мачкој, која ce противила изједначењу Је-
вреја и хришћана y грађанским правима и
била против великих градова, по њиховом
схватању гнезда социјалних покрета и рево-
луција; јункерска политика ратоборна поли-
тика, коју су y Немачкој углавном водили
официри са бившим кајзером Вилхелмом II на
челу, политика звецкања сабљом.
јункерс вој. тип немачких авиона y II светском
рату, најпре транспортних a доцније бомбар-
дера (назван по немачком конструктору и фа-
бриканту авиона Јункерсу).
јунктим (лат. jüngere спојити, сјединити, junc-
tim) ПСШ. намерно спајање двају комплекса
мисли и осећања, који су стварно y слабој
или никаквој вези, ради појачавања афекта.
јунктура (лат. junctura) веза, спој, састав,
зглоб; положај, околност.
Јунона (лат. Juno) миш. кћи Сатурна и Реје,
поносна и љубоморна жена и сестра Јупитеро-
ва, богиња месеца, домаћинства и брака (код
Грка јој одговара Хера); астр. једна од малих
планета између Марса и Јупитера, откривена
1804. год.
јунферица (према нем. Jungferschaft невиност,
девичанство) невина, чедна девојка, девица.
Јупитер (лат. Juppiter) 1. астр. највећа планета
y нашем сунчаном систему, од Сунца удаљена
778 милиона километара, a 5'/2 пута даља од
Земље; види ce голим оком.
Јупитер (лат. Juppiter) 2. миш. најглавнији и
најмоћнији бог старих Римљана, бог муње и
грома (громовник), заштитник поља и права
(код Грка Зевс или Кронион), син Сатурна и
Реје, брат Нептуна и Плутона, муж и брат
Јунонин.
јура (по планини Jura) геол. в. јурска формација.
јурамент (лат. juramentum) прав. заклеШва; јура-
ментум манифестационис (лат. juramentum
manifestations) заклетва којом дужник, пошто
претходно да податке о свом материјалном
стању, тврди пред судом да ништа од имања
није затајио ни прикрио.
јурат (лат. juratus) ирав. онај који je положио
заклетву, који je заклет; јураша депозицио
(лат. jurata depositio) исказ дат под заклетвом;
јураша ренунцијацио (лат. jurata renunciatio)
одрицање нечега под заклетвом.
јуратор (лат. jurator) полагач заклетве, заклети
сведок, заклети судија.
јураторан (лат. jurare заклети ce, нлат. juratori-
us) ирав. под заклетвом, дат или учињен под
заклетвом.
јураториј(ум) (нлат. juratorium) обећање дато
под заклетвом.
јурација (лат. juratio) заклињање, полагање за-
клетве.
јургет дугуљаста тиквица, обично ce једе пуње-
на самлевеним месом; jurgeta.
јуре (лат. jus право, jure) c правом, по праву; де
јуре или екс јуре (лат. de jure, ex jure) c пра-
вом, no праву, с правног гледишта; јуре диви-
но (лат. jure divino) с божанским правом, no
божанском праву; омнијуре (лат. omni jure) ca
свим правом, с пуним правом.
јуреконзултус (лат. jureconsultus) прав. в. јурис-
конзултус.
јуридице (лат. juridice) арил. в. јуридичан.
јуридичан (лат. juridicus) правни, судски, закон-
ски, који иде законским путем, путем закона;
прил. јуридице.
јурис (лат. jus право, ген. juris права) квид јурис
(лат. quid juris) што je право, што je no npa-
ву; бити суи јурис (лат. sui juris) бити свој
господар, тј. не бити под очинском влашћу;
бити алијени јурис (лат. alieni juris) бити под-
ложан туђој власти, нарочито очинској; јурис
студиозус (лат. juris Studiosus) правник; јурис
утријускве доктор (лат. juris utriusque doc-
tor) доктор оба права, тј. римског и канон-
ског (грађанског и црквеног).
јурисдикција (лат. jurisdictio) правда, право,
правосуђе, судство; право суђења, надлежност
суда; област јавног суда, делокруг суда.
јурисконзултус (лат. jurisconsultes) правник,
познавалац права и закона; јуреконзултус.
јуриспруденција (лат. jurisprudentia) правна на-
ука, правна ученост; начин судског решавања,
судска пракса.
јурист(а) (лат. jus право, нлат. jurista) правник,
познавалац права.
јуристициј(ум) 368 јусториј(ум)
јуристициј(ум) (нлат. juristitium) в. јусшициј(ум).
јуристичка персона в. под персона.
јуристички (нлат. jurista) својствен правници-
ма, који ce тиче права или je y вези са пра-
вом, правнички, правни, судски, законски; ју-
ридичан; јуристичко лице правно лице, прав-
но тело.
јуродив (рус. городивБш шашав, суманут) „буда-
ла Христа ради", назив апостола Павла и оста-
лих апостола. Руси сматрају да ce на оваквим
јуродивима, лудацима од рођења, испољила
воља божија, због чега их називају „божјим
људима" и верују да имају моћ прорицања; y
V веку: они који су ce излагали руглу и исме-
вању сматрајући то моралним савршенством.
јурска формација геол. доба y развитку Земљине
коре, названо по планини Јури; y ово доба
био je велики део Европе под морем, a Ат-
лантски океан био je копно; y овој формаци-
ји нађени су многи остаци органског света
(рибе коштуњаче, корњаче, крокодили, наро-
чито ихтиосаури, плезиосаури и др.).
јурта (рус. гарта перс. jurd) покретни стан, ко-
либа Киргиза и осталих сибирских номада,
киргиски шатор; зимски стан Камчадала који
je, y ствари, покривена земуница.
јурук (тур. yürük) 1. припадник некадашње ја-
ничарске помоћне војске, 2. номад, човек без
сталног пребивалишта.
јус (лат. jus. сскр. yon) право, правичност, прав-
да, сила и власт која проистиче из права; су-
мум јус сума инјурија (лат. summum jus summa
injuria) ПОСЛ. највеће, тј. најстроже, право че-
сто je највећа неправда.
јус аграцијанди (нлат. jus aggratiandi) прав. npa-
во помиловања.
јус генцијум (лат. jus gentium) међународно
право; y старом Риму право које ce примењи-
вало на становнике који нису били пуноправ-
ни римски грађани (за које није важио јус ци-
виле).
јус дивинум (лат. jus divinum) божанско право.
јусив (нлат. jussivus) грам. в. импераШив.
јус ив сакра (лат. jus in sacra) право што га има
црква над својим члановима.
јус јурандум (лат. jus jurandum) прав. заклетва.
јус каионикум (лат. jus canonicum) канонско
право, папско право.
јус квезитум (лат. jus quaesitum) стечено право.
јус комуие (лат. jus commune) опште право.
јус конубии (лат. jus connubii) y римском праву:
способност римског грађанина да склопи зако-
нити брак.
јус криминале (лат. jus criminale) кривично пра-
во, казнено право.
јусови име словима за назале y старословенској
азбуци: мали jyc A (назално e - f), велики
jyc «. (назално o-ç).
jyc опционис (лат. jus optionis) арав. право опци-
је; в. под опција.
јус прецедевције (нлат. jus praecedentiae) в.
прецедентно право.
јус приме ноктис (лат. jus primae noctis) право
на прву ноћ које, по веровању многих наро-
да, припада боговима или демонима, те je,
као опасно по младожењу, обично уступано не-
ком странцу; y средњем веку: обичајно право
феудног господара да, кад његов слуга или
кмет склопи брак, проведе прву ноћ са њего-
вом невестом и да јој одузме невиност (оно ce
оснивало само на праву господара да одобри
или не женидбу свога потчињеног).
јус прнмогенитуре (нлат. jus primogeniturae)
арав. в. под примогенитура.
јус протђвднонис (нлат. jus protectionis) право
заштите..
јус реторзионис (лат. jus retorsionis) право од-
мазде, право враћања истом мером; јус тали-
онис.
јус реформавдв (лат. jus reformandi) некадашње
право владаоца да одлучује да ли ће нека
вероисповест бити допуштена или неће.
јус талнонвс (лат. talis такав, jus talionis) в. jyc
реторзионис.
Јустинијанов кодекс в. Корпус јурис.
јустификатура (нлат. justificatura) одобрење,
одобравање неког рачуна.
јустификацнја (нлат. justificatio) шрав. правдање,
оправдање; доказивање иа суду, доказ; одо-
брење рачуна пошто ce претходно испита; из-
вршење казне, нарочито смртне, погубљење.
Јустиција (лат. Justitia) миш. богиња правде код
Римљана, представљана као девојка са завеза-
ним очима, са мачем и теразијама; код Грка:
Темида.
јустиција (лат. justitia) правда, правица, пра-
вичност; правосуђе; суд, судница; јустиција
дистрибутива (лат. justitia distributiva) npa-
восуђе које води рачуна, y процењивању не-
ког дела, и о околностима под којима ce дело
догодило; јусшиција комутатива (лат. justi-
tia commutativa) правосуђе које цени дело као
такво, оез обзира на околности под којима je
извршено; Јустиција регнорум фундаментум
(лат. Justitia regnorum fundamentum) Правда
je темељ држава, тј. власти, „Правда држи зе-
мљу и градове".
јустицијар (нлат. justitiarius) судија, управник
суда; правни стручњак, референт за правне
послове и питања y некој установи лли неком
надлештву.
јустициј(ум) (лат. justitium) обустављање суд-
ских послова због каквих радосних или тужних
догађаја, нарочито због рата, тешких зараз-
них болести, земљотреса и сл.; јуристициј.
јустиц-колегиј(ум) (лат. justitia, collegium) суд,
судијско веће, судије које представљају суд
y једном заседању.
јустиц-морд (лат. justitia правда, нем. Mord уби-
ство, злочин) правосудно убиство, тј. изврше-
ње смртне казне над неким услед недовољне
савесности и нехата судија y испитивању и
утврђивању крршичног дела.
јусториј(ум) (нлат. justorium) ТИП. тачан право-
угаони инструмент за испитивање и утврђива-
ње исправне израде висине изливених штам-
парских слова.
јустус 369 Јухта
јустус (лат. Justus) праведан, правичан; прав,
исправан, поштен; јустум некаре регес Ита-
лије (лат. justum necare reges Italiae) лозинка
италијанских карбонара: Право je убијати
краљеве Италије.
јусу (лат. jussu) no заповести, no наредби.
јус цивиле (лат. jus civile) грађанско право; y
старом Риму право које je важило само за
пуноправне римске грађане.
јус цирка сакра (лат. jus circa sacra) црквено
право државе (за разлику одјус ин сакра).
јута (бенг. chuti, енг. jute) ликини конци двеју
липи сличних индијских биљака (нлат. Cor-
chorus capsularis и Corchorus olitorius), индиј-
ска конопља или кудеља која ce много извози,
нарочито y Енглеску и Сев. Америку, и упо-
требљава за израду јаког платна за једра, ужад
и сл.
јуфка (тур. yufka) фино, танко развијено тесто,
кора за питу.
јухта (хол. jucht, jugt) врста црвене говеђе или
коњске коже која ce израђује помоћу брезо-
вог уља и употребљава за ловачке чизме, руч-
не торбе, повезивање књига итд.
К, к дванаесто слово наше ћирилице, петнаесто
к учитељ и познавалац јеврејских тајних уче-
наше латинице (К, к); као скраћеница: Co.,
Comp., Cie = компанија; Cod. = кодекс; Cto.
= конто; cm = центиметар; kg = килограм;
km = километар; cbm = кубни метар; cem =
кубни ценШиметар; сшш = кубни мшшме-
тар; q = метричка цента; qcm = квадраШни
центиметар; астр. k = Гаусова константа,
бројна вредност гравитационе константе Сун-
чевог система; маш. cos = косинус; ctg или
cotg = котангенс; физ. К = келвин; С = кулон;
хем. Cd = кадмијум; К = калијум; Cf =
калифор-нијум; Са = калцијум; С = карбон;
Cm = киријум; Co = кобалт; Kr = криптон;
Хе = ксенон; Си = купрум; Ки =
курчатовијум.
Каба (арап. Kjabe) дугуљасто-четвртаста, 12 m
дуга, 10 m широка и 15 m висока зграда y Ме-
ки, коју je исламски свет одвајкада сматрао
светињом, a сам Мухамед прогласио жижом
исламске вере и циљем поклонствених посета
верних (хаџија); y југоисточном углу зграде
налази ce узидан свети „црни камен" (хаџар),
који побожни посетиоци са највећим пошто-
вањем додирују и целивају; наши муслимани
обично кажу ћаба.
кабадахија (тур. kabadayi) прост војник, груби
дахија, насилник.
кабак (рус. кабак, фр. cabaret) ракиџиница, пив-
ница, крчма.
кабала (хебр. kabbalah) јеврејско тајно учење,
религијско и филозофско, чија je основа
источњачко учење о еманацији; вештина оп-
штења с духовима; тумачење тајанствених
знакова; право клања стоке које рабинер да-
је ишхтерима пошто положе испит; трг. тајни
ортаклук; фиг. тајно удружење; споразум по-
тајно направљен ради постигнућа неког руж-
ног циља; сплетка, смицалица, оговарање, ин-
Шрига.
кабалер (фр. cabaleur) сплеткар, сплеткаш; уп.
кабалист.
кабалеро (шп. caballero) витез, господин; ка-
ваљер.
кабалета (итал. cabaletta) муз. нарочито прија-
тан и милозвучан уметак y већим музичким
делима, y арији или каватини италијанских
опера.
кабалирати (фр. cabaler) сплеткарити, сплетка-
шити, правити сплетке.
кабалист (хебр. kabbalah) јеврејски мистичар,
ња; трг. тајни ортак; фиг. сплеткаш, сплеткар,
смутљивац, интригант; кабалер.
кабалистика (хебр. kabbalah) тобожње општење
с духовима; тајно учење, мађијска вештина.
кабардинци ал. paca черкеских коња из области
Кабарде, на северној страни Кавказа.
кабардисати (тур. kabarmak) отећи, отицати,
надути ce, набубрити.
кабаре (фр. cabaret, арап. hamarat) крчма; еле-
гантна гостионица y којој ce дају и артистич-
ке или забавне продукције (кабарет); сто-
чић, служавник за чашице и шољице; лепеза-
ста чинија за компот.
кабарет (фр. cabaret, нем. Kabarett) в. под ка-
баре.
кабестан (фр. cabestan) аом. витао, чекрк, котур
на који ce намотава уже.
кабилдо (шп. cabildo, лат. capitulum) место где
калуђери држе скупштину, каптол; општин-
ска судница; већница, сенат y јужноамерич-
ким републикама.
Кабили (арап) Т. име многобројних племена се-
верне Африке, Бербери.
кабин (арап., перс.) брачни уговор код Турака и
Персијанаца, који ce склапа за одређено вре-
ме; издржавање које припада удовицама тур-
ских паша.
кабина (фр. cabine, енг. cabin) собица на броду,
авиону, собица y јавном купатилу; собица или
кућица за телефон.
кабине сепаре (фр. cabinet separé) нарочита со-
ба, засебна соба.
кабинет (фр. cabinet) мала соба, споредна соби-
ца; y владарским дворовима: соба за станова-
ње и соба за поверљива саветовања и рад;
канцеларија; влада, тј. чланови министар-
ског савета; особље канцеларије министра,
председника парламента и сл.; збирка учила (у
школама); соба y којој су изложене реткости,
нарочито уметнички предмети; орман са фи-
окама; нужник; кабинетско питање питање
од чијег решења зависи опстанак једног ка-
бинета (владе); кабинетски рат рат који ce
води из династичких разлога; кабинетско пи-
смо писмо једног суверена без премапотписа
министровог; кабинетско вино скупоцено ви-
но; кабинетски човек — чиновник или руково-
дилац који непрекидно седи y канцеларији и
који више верује папирима него животу.
кабир 371 кавитациј
а
кабир (арап.) вођа путника кроз пустињу. кабл
(енг. cable уже од лат. capulum, еквив. лат.
capistrum улар, уже) проводник електричне
струје споља обложен непроводницима, или
струк електричних проводника, међусобно
изолованих непроводницима, y заједничкој
изолационој облози. кабловска телевизија
дистрибуција телевизиј-
ских програма путем кабла до крајњег корис-
ника; омогућује истовремено слање већег
броја програма. каблограм (фр. câble, грч.
grâmma слово) депе-
ша послата подземном или подморском жицом
(каблом). каботажа (фр. cabotage) пловидба
крај обале;
приморска (или: обалска) трговина, од једног
пристаништа до другог. каботен (фр.
cabotin) путујући глумац; рђав
глумац; комедијаш; човек који ce понаша као
глумац. каботинирати (фр. cabotiner)
живети животом
путујућег глумца; рђаво глумити; понашати
ce као глумац. каботирати (фр. caboter, шп.
cabo рт) „пловити
од рта до рта", тј. дуж обале, бавити ce обал-
ском трговином. каботје (фр. cabotier) мали
брод који плови дуж
обале (кабошјера); такође: спроводник бродо-
ва кроз опасна места. каботјера (фр.
cabotière) в. кабоШје. кабошон (фр. cabochon)
драги камен небрушен,
или брушен само према свом природном обли-
ку, нарочито рубин; бакрени клинац позла-
ћен или бронзиран, са украшеном главом, ко-
ји ce употребљава за намештај. кабриола
(фр. cabriole срна) 1. балетски скок,
пореклом из италијанске каприоле; 1, скок
коња са све четири ноге подигнуте на исту
висину; 3. нога на намештају, купасто заоб-
љена и избочена, обично ce завршава имита-
цијом животињског папка. кабриолет (фр.
cabriolet) лаке двоколице са кож-
ним кошем и са једним коњем; врста отворе-
ног аутомобила са два до' четири седишта; вр-
ста женског шешира; врста мале наслоњаче.
кабуја (шп. cabuya) врста јужноамеричке ко-
нопље. кабуки јапанско народно позориште
(од почет-
ка 17. в.); приказује историјске, романтичне
и љубавне драме уз музичку пратњу и игру;
женске улоге играју мушкраци. кабулити
(арап. qabül, тур. kabul) примити, до-
пустити, дозволити, одобрити. каважа (фр.
cavage) трг. смештај робе y подрум;
кирија за подрум; плата радницима који врше
смештање робе. каваз (тур. kafes) лични
момак или почасни стра-
жар страних дипломатских представника y
Турској и виших државних чиновника уоп-
ште; стражар, полицајац; гаваз. кавал (тур.
kaval) 1. врста фруле, свирале; 2.
врста кратке старинске пушке.
кавалерија в. каваљерија. кавалста (итал.
cavalletta) муз. в. кабалета.
кавалето (итал. cavalietto „коњиц") дрвени коњ
за вежбање y скакању на коња и преко коња
(уи. волтигирање); дрвени магарац за батиња-
ње; сликарске ногаре, штафелај.
кавалир в. каваљер.
кавалкада (фр. cavalcade) свечан спровод на ко-
њима; сјајна поворка или група коњаника;
шетња на коњима.
каваљер (фр. cavalier, итал. cavaliere) коњаник,
јахач; пратилац, удварач неке даме; човек
услужан и издашан (нарочито y новцу), отмен
човек, фин господин; витез, племић; коњ (у
шаху); хартија великог формата; хартија за
писма малог формата; форш. предњи истакну-
ти део неког утврђења; кавалир.
каваљерија (итал. cavalleria, фр. cavalerie) вој.
коњица; y тароку: четири слике y истој боји
једна за другом; кавалерија.
каваљерос (шп. caballeros) врста шпанске вуне.
каваљерски (фр. cavalièrement) прил. витешки;
љубазно, услужно, предусретљиво; фино, го-
сподствено; отворено, неусиљено, слободно.
кавата (итал. cavata, cavare) 1. муз. мала, лака и
једноставна песма (за разлику од раскошне
оперске арије); трг. износ менице према кур-
су; продаја меничног писма за готов новац.
кавата (лат. cavus шупаљ) 2. свод; грађ. темељи
на свод једне цркве.
каватина (итал. cavatina) муз. кратак и једноста-
ван музички комад за певање без икаквих
украса и без уобичајених понављања код ари-
је; уи. каваша.
кавација (лат. cavatio прављење нечега шуп-
љим) грађ. копање подрума.
каве (лат. cave) чувај ce!
кавеат (лат. cavere, caveat) „нека ce чува, нека ce
припази"; прав. опомена; судски приговор.
кавез (перс. qafes, тур. kafes) крлетка; сандук са
решеткама; решетке на прозорима старин-
ских кућа; кафез.
каверна (лат. caverna) шупљина, отвор, дупља;
пећина, шпиља; подрум; мед. шупљина y плу-
ћима, која je настала услед распадања ткива,
нарочито код туберкулозе, a понекад и услед
апсцеса и гангрене.
кавернозан (лат. cavernosus) пун пећина, пун
дупљи; шупљикав, шупљикаст, спужваст; ка-
вернозна респирација мед. шупљинско дисање.
кавета (фр. cavette) форш. мали утврђени опкоп
између два већа.
кавијар (тат., фр. caviar, итал. caviale, тур. hay-
var) усољена икра од јесетре, моруне и других
риба, нарочито из Волге и Каспијског језера;
хајвар.
кавилација (лат. cavillatio) задиркивање, пецка-
ње, подсмевање; прављење софизама, говоре-
ње y софизмима.
кавирати (лат. cavere) чувати ce; јамчити; при
мачевању: избегавати противников ударац од-
бијањем његовог мача ударцем одоздо и из-
мицањем тела; трг. наплатити (меницу).
кавитација (лат. cavitas ген. cavitatis) настајање
мехура или вакуума y течности која ce вртлож-
но креће.
кавитет 372 кадуцеј
кавитет (лат. cavus шупаљ, нлат. cavitas) шуп-
љина, дупља, нарочито y човечјем телу (гла-
ви, грудна и трбушна дупља).
кавкаски који припада Кавказу, који потиче од
планине Кавказа; кавкаска paca бела или ин-
доатлантска paca, којој припадају станов-
ници Европе (сем Мађара, Турака, Самоједа,
Лапланђана и Финаца), Предње Азије, Инди-
је и Сев. Америке.
кавурма (тур. kavurma) 1. врста јела од изнутри-
це и других додатака; 2. врста чорбе од изну-
трице; 3. овчије или свињско месо y комади-
ћима испржено и конзервирано заливеном
машћу.
кагулар (фр. cagoule) припадник тајне полувој-
ничке фашистичке организације y Францу-
ској y време од 1932. до 1940. год.
кадавер (лат. cadaver) лешина, мртвац, мртво
тело, стрвина, мрцина.
кадаверин (лат. cadaver лешина) хем. отровно ор-
ганско хемијско једињење из групе амина ко-
је ce ствара разграђивањем беланчевина, при
распадању мртве животињске материје (нпр.
лешева).
кадаверозан (лат. cadaverosus) мртвачки, ле-
шински, стрвинаст.
кадаиф (тур. kadayif) врста слатког јела, спра-
вљеног од брашна, јаја, масла и шећера.
кадар (фр. cadre, лат. quadrum четвороугао) 1.
вој. скупина (кор) официра и подофицира y
једној војној јединици; стални кадар мир-
нодопска војна сила једне државе, војници ко-
ји су на одслужењу законом прописаног рока;
адм. службеништво, чиновништво, сви службе-
ници (или: чиновници) једног надлештва;
стручни кадар стручни људи за поједине де-
латности y друштвеном и државном животу.
кадар 2. ест. најмањи део филма, квадратић;
према положају фигуре y кадру постоје: круп-
ни кадар, гро план (само лице), америкен (до
колена) и тотал (са много лица или декора);
део уметничког или документарног филма
снимљен без прекида, „из једне руке"; зелени
кадар (кадер) дезертери из аустроугарске вој-
ске y Првом светском рату.
кадар (арап. qädir, тур. kadir) 3. пр. који je y
стању да нешто уради, моћан, способан за
нешто.
кадарити (арап.) „судбинаши", противници ор-
тодоксног схватања судбине и фатализма y
исламу, a присталице слободе људске воље.
каделити (арап.) в. кадри.
кадентан (лат. cadens, cadere падати, пасти) ко-
ји пада, који je y паду, који тоне, који ce
спушта.
каденте (итал. mese cadente) трг. протекли,
прошли месец.
каденца (итал. cadenza, нлат. cadentia) одмор на
последњем, наглашеном слогу (стиха, речени-
це); ритам; кретање по такту; муз. завршни
тон, спуштање гласа на завршетку (песме);
свршетак једног реда акорада; y плесу: такт.
кадет (фр. cadet, лат. caput) ученик, питомац
војне академије, официрски приправник;
млађи син, син мезимац, нарочито y племић-
ким породицама, који ce спрема за војну веж-
бу; члан младе екипе неког спортског клуба.
кадета (фр. cadette) камена плоча (за калдрми-
сање, поплочавање); кратак билијарски так.
кадети ПЛ. чланови странке „конституционалних
демократа" (по чему je направљен и назив:
к.д.) y бившој Русији, који су имали y про-
граму: уставне слободе, верску трпељивост,
слободу штампе, равноправност Јевреја и
аграрну реформу; вођа странке био je Павле
Миљуков.
кади (фр. cadis, енг. caddis) трг. фина наборана
вунена тканина.
кадија (тур. kadi) судија, нижи судија, мировни
судија код Турака и других мухамеданских на-
рода.
кадилук (тур. kadihk) звање судије; област, де-
локруг једног судије.
кадиие (тур. kadin) Т. жене султанове (седам на
броју), које су биране између харемских ро-
биња, по рангу су стојале између касеки-сул-
тане и одалисака.
каднфа (тур. kadife) свилена тканина која с јед-
не стране (с лица) има ниско сасечене длаке, a
с друге стране je потпуно глатка, свилени
сомот.
кадиш (хебр. kaddisch) молитва за мртве код Је-
вреја.
кадмиј(ум) (грч. kadmi'a каламина) хем. елемент,
атомска маса 112,40, редни број 48, знак Cd,
цинку сличан метал, плавкастобелог сјаја,
употребљава ce y зубарској техници, као ма-
теријал за електроде итд.; спојен са сумпо-
ром даје лепу жуту сликарску боју.
кадош (хебр. kadosch) в. кадиш.
кадран (фр. cadran) бројчаник, бројник, цифра-
ник, плоча са бројкама (цифрама) на часовни-
ку; сунчаник, сунчани сат; астр. справа за ме-
реше Сунчеве висине.
кадри (арап. kadri, kadarijat) ол. „они који су
Богом одређени да буду моћни", чланови јед-
не строго религиозне мухамеданске секте; ка-
делити.
кадрил (фр. quadrille) 1. четворка, познати
француски плес са четири пара играча; 2. ви-
тешка игра коју изводе четири одреда коња-
ника; 3. једна игра карата (лонбр).
кадрирати (фр. cadre) рашчлањавати радњу
(филма, телевизијског програма) на поједине
делове.
кадровац вој. онај који служи обавезни војни рок
y сталном кадру.
кадровик 1. службеник који води бригу о крадов-
ском, персоналном саставу предузећа, уста-
нове и сл., персонални референт; 2. активни
официр или војник (који припада сталном
кадру).
кадукан (лат. caducus) 1. безвредан, трошан; 2.
оронуо, иемоћан.
кадуна (тур. kadin, hatun) госпођа, угледна жеиа,
дама, књегиња; добра домаћица.
кадуцеј (лат. caduceus) мит. штап античког бога
трговине Меркура, са два крила на врху и оба-
кадуцеус 373 Каин
 вијен двема змиЈама; такав штап као гласнич-
ка палица и симбол трговине.
кадуцеус в. кадуцеј.
кадуцирати (лат. caducus склон паду; пао) про-
гласити пропалим, учинити неважећим; каду-
цирано имање прав. имање без наследника ко-
је, због тога, има да постане државна својина.
кадуцитет (нлат. caducitas) склоност паду, трош-
ност, дотрајалост; неважење; фт. пролазност.
каза (тур. kaza) исш. административно-управна
јединица y некадашњој Турској, саставни
део санџака, кадилук, срез.
казаз (арап. qazz свила, тур. kazzaz) свилар, за-
натлија који израђује свилене и памучне
предмете и украсе.
казак (фр. casaque) кабаница, огртач; џокејски
капутић; дуга женска блуза.
казакен (фр. casaquin) врста горњег капута; вр-
ста женске горње хаљине.
казамат (лат. casa madida влажна колиба, фр.
casemate, итал. casamatta) вој. подземно одеље-
ње на сводове y тврђави које je сигурно од
пушчаних зрна; на ратним бродовима: оклоп-
љена просторија за смештај топова и муници-
је; подземни магазин; фиг. подземни затвор,
тамница, хапсана.
казан (перс, тур. kazan, kazgan) котао, велики
лонац; јаничарски пук.
казачок (рус. казачок) врло жива украјинска на-
родна игра y двочетвртинском такту: почиње
лагано, затим постаје све бржа, a на крају
играч прави темпераментне скокове и чучње-
ве на једној нози.
казба (арап. kasba) град, тврђава, султанов дво-
рац; градић, варошица.
казеаза хем. фермент који разлаже беланчевину
казеин y простија једињења.
казеин (лат. caseus сир) хем. врста беланчевине
која ce налази y млеку и која ce при сасирава-
њу, под утицајем киселине издваја.
казимир (сскр. kacmira, фр. Casimir, cachmir, енг.
cassemere) лака, танка, наборана вунена тка-
нина, врста получоје; фина и мека тканина од
кострети кашмирске козе; уп. кашмир.
казино (итал. casa, casino) „кућица", летњико-
вац, вила; некада коцкарница y Фиренци y ко-
јој cy ce скупљали племићи (отуда исти назив
и за већину данашњих коцкарница); затворе-
но, уже друштво и кућа y којој ce такво друш-
тво састаје, друштвени дом, клуб и клупске
просторије; гостионица y којој ce хране офи-
цири, фабрички чиновници и др.; игра учетво-
ро или утроје са француским картама; ка-
сина.
казу (лат. casus случај, casu) случајно, случа-
јем; ин казу (лат. in casu) ирае. y случају итд.;
ин презенти казу (лат. in praesenti casu) y
садашњем случају, у датом случају.
казуалан (лат. casualis, фр. casuel) случајан, ко-
ји зависи од случаја, неизвестан; споредан,
нередован.
казуализам (лат. casus случај) фил. учење о слу-
чајности, тј. схватање да све y свету постаје
и бива случајно.
казуалије (лат. casualia) ПЛ. случајности; слу-
чајне појаве; нередовни (или: споредни, не-
предвиђени, случајни) приходи или расходи.
казуалитет (нлат. casualitas) случајност. казуар
(мал. cassuwari, suwari) зоол. врста велике
аустралијске и источноиндијске птице, слич-
не ноју. казуарина бот. зимзелена биљка
Casuarina из
фам. Casuarinaceae која има пршљенасто раз-
гранато стабло с љускастим листићима; гаји
ce као украсна биљка.
казуизам (лат. casus случај) фил. в. казуализам.
казуист(а) (лат. casus случај, фр. casuiste) веш-
так y решавању разних, нарочито спорних пи-
тања савести; познавалац тешких и замрше-
них правних случајева; уп. казуистика.
казуистика (лат. casus случај, фр. casuistique)
фил. учење о сукобима између разних дужности,
нарочито између различитих тенденција, ин-
тереса и сл.; вештина решавања разних пита-
ња савести; мудро и умешно расправљање и
сналажење y тешким правним питањима;
уопште: вештина проналажења помирљивог,
средњег пута; физ. лукавост, довитљивост, до-
скочљивост. казук (тур. kazik) дебео колац
на речној обали
за везивање лађа и чамаца. казула (лат.
casula) обредна хаљина католичких
свештеника, без рукава, разрезана са стране,
y којој ce служи миса. казус (лат. casus)
случај, догађај; грам. падеж (у
промени именица, заменица, придева и бро-
јева). казус бели (лат. casus belli) повод
рату, узрок
рату. казус микстус (лат. casus mixtus) прав.
мешовит
случај, тј. случај y коме има кривице и до
онога лица коме ce догодио. казус обликвус
(лат. casus obliquus) грам. коси,
зависни падеж y лат. језику (генитив, датив,
акузатив и аблатив); пер казум обликвум (лат.
per casum obliquum) физ. косим путем, заоби-
лазно. казус омиси (лат. casus omissi) ПЛ. прав.
y правним
одредбама, законима и др.: изостављени, не-
поменути случајеви, о којима после, оценив-
ши околности, решава врховна власт. казус
ректус (лат. casus rectus) грам. независни
падеж (номинатив и вокатив). казус федерис
(лат. casus foederis) upm. случај
када један савез ступа на снагу, тј. кад треба
да дође до изражаја. каид (арап.) вођ,
поглавица; арапски поглавар y
Мароку, Алжиру и Тунису. каик (тур. kayik)
чамац, чун, барка; лака турска
лађа са 1-7 пари весала. каил (арап. qä'il,
тур. kail) наклоњен, одан, за-
љубљен; спреман, вољан, споразуман. каим
(арап., тур. kaime) турски папирни новац;
чувар y мошејама. Каин (хебр. Kajin) миш.
старији син Адама и Еве
(I Мојс, 4), убица свог брата Авеља, кога je
бог због тога жигосао (Каинов жиг); брато-
убица.
374 какоет
каинвт (грч. kainós HOB) минерал, двојна co ка-
лијумхлорида и магнезијумсулфата са три
молекула воде; употребљава ce као вештачко
ђубриво.
каинка-корен фарм. корен мексичке и антилске
биљке (нлат. chiococca racemosa) из породице
броћева (рубијацеа), који ce употребљава као
лек против уједа змије и водене болести.
каитеи (Jan.: пут y небо) тзв. живи торпедо, ја-
панско оружје слично камиказама; доброво-
љац - самоубица управља торпедом помоћу
перископа y правцу непријатељског брода;
употребљаван y другом светском рату од 1944.
год.
каишар (тур. kayij) подвалаџија; зеленаш, лих-
вар.
каја (фр. cahier) свеска (хартије); муз. нотна све-
ска; трг. свеска за прибелешке; кајда.
кајак (тур. kayik) чамац, чун, барка; лака тур-
ска лађа са 1-7 пари весала.
кајакаштво л. врста веслачког спорта, веслање
y кајацима и кануима.
кајак-чамац си. веома спретан чамац, пореклом
са Гренланда, служи за вожњу по брдским река-
ма, преко слапова и брзака, гради ce од гуме
или непробојног платна, носи једнога a нај-
више два веслача, тера ce нарочито удешеним
двоструким веслом, може ce лако сложити и
носити на леђима.
кајалит (тур. каја цемент, грч. lfthos камен)
вештачка камена маса од магнезија-цемента,
употребљава ce за израду стоних камених пло-
ча и др.
кајарсуз (тур.) коњ који није кајарен, тј. не-
поткован коњ.
кајас (тур. kayasa) кожна узица, ремен.
кајгава (тур. kaygana) јело од измућених прже-
них јаја.
кајда (фр. cahier) в. каја.
кајев (фр. cayenne) најбоља боја y висту; трг.
врста полусвилене летње тканине са пругама.
кајзер (нлат. Kaiser, лат. Caesar) цар, уобича-
јен назив за бившег немачког цара Вилхел-
ма II.
кајзербарт (нем. Kaiserbart) брада дуж образа;
уп. бакенбарт.
кајзеризам (нем. Kaiser цар) систем унутарње
(што боље наоружање и јака војна организа-
ција) a поглавито спољне империјалистичке
(„Drang nach Osten") политике који je наро-
чито био завео немачки кајзер Вилхелм II.
кајзерица (нем. Kaiser цар) „царска земичка"
врста малог округлог пецива.
кајзершнит (нем. Kaiserschnitt „царски рез") мед.
в. секцио цезареа.
кајита (хол. kajuit, шв. kajuta) мор. соба за ста-
новање на лађи.
кајмак (тур. kaymak) „оно што стоји", скоруп,
фт. оно што je најбоље, пробрано, срж не-
чега.
кајмакам (тур. kaymakam) заступник; y Typ-
ској: окружни начелник, помоћник великог
везира; такође: заступник једног татарског
кнеза.
кајмакани (инд.) врста финог индијског платна.
Кајмакчалан (тур. kaymakli cai пробрана шика-
ра, грмље и трње) највиши врх на планини
Ниџе y Македонији. кајвауба-восак
природни восак, добива ce, y
облику љуспица, са лишћа бразилијанске
воштане палме (Copernicia cerifera); употреб-
љава ce за израду разних мазива. кајсвја (тур.
kaysi) врста воћа, марелица, Prunus armeniaca.
кајута в. кајита. какаду (мал. kakatua) зоол.
врста белих папагаја
са усправном ћубом, живи y Аустралији и на
индијским острвима. какалексетерије (грч.
kakós рђав, aléxô браним)
мед. средства и лекови који служе за побољша-
ње и јачање телесних сокова. какао
(Theobroma cacao) 1. дрво тропске Амери-
ке, високо до 8m; гаји ce и y Западној Афри-
ци и на Цејлону; из семенки ce пржењем и
млевењем добија прах какао, који ce користи
y производњи чоколада, какао-бутера (упо-
требљава ce y козметици и фармацији); 2. то-
пао напитак направљен од истоименог праха и
млека. какемово (јап.) јапанска или кинеска
слика на
свили или папиру, која ce увија и одвија вер-
тикално. какестеза (грч. kakós рђав, зао,
лош, aisthêsis
осећање) мед. болесно и нелагодно осећање.
каки (перс. khaki) тканина земљане боје од које
ce праве тропске униформе. какистократија
(грч. kakós рђав, kâkistos најго-
ри, kratéô владам) владавина најгорих; супр.
аристократија. каклофов (грч. kachlozô
шумети, клокотати,
phonê) старогрчка позоришна справа за поја-
чавање гласа. како- (грч. kakós лош)
предметак y сложеницама
са значењем: рћав, неправилан, погрешан.
какогалактвја (грч. kakós, gala млеко) мед. рђа-
вост млека, рђав састав млека. какогамвја
(грч. kakós, gaméò женим ce, удајем
ce) рћав брак, рђава (или: незаконита) женидба
(или: удаја). какографија (грч. kakographîa)
ружно писање,
рђаво писање, нарочито оно које није y скла-
ду са правописом. какодемов (грч. kako-
daûnôn) зао демон, зао
дух; фиг. сиромашак, убоги ћаво.
какодемоввја (грч. kakodaimonia) лудило, бес-
нило, несрећа, невоља, убогост. какодил
(грч. kakós) хем. безбојна, ружна мириса
и отровна течност, на ваздуху гори, радикал
који ce састоји из угљеника, водоника и арсе-
ника, чији су оксиди алкарзин или какодил-
-оксид, и алкарген или какодилна киселина.
какодоксвја (грч. kakodoxi'a) рђаво мишљење,
зао глас. какоет (грч. kakoêthês рђавог
помишљења на ср-
цу, рђавог карактера) мед. неизлечива болест,
нпр. рак; физ. неискорењива иавика, неодољи-
ва страст, нарочито за писањем (по једном
изразу Јувеналовом).
375 каламиструм
какоза (грч. kâkôsis) мед. погоршање, рђаво
(или: болесно) телесно стање. какозелија
(грч. kakozëli'a) наопако повођење за
ким, глупо подражавање; подражавање рђавих
ствари. какозелон (грч. kakós, zelóo ревнујем,
подража-
вам) неукусност y подражавању рђавих узора.
какозелос (грч. kakós, zêlos ревност, нагон, теж-
ња) неспретан (или: злосрећан) подража-
валац. какозмија (грч. kakós, osmë мирис)
ружан (или:
рђав, непријатан, отужан, нездрав) мирис.
какокнемос (грч. kakós, knëmë голењача, гњат,
лист) анат. човек танких, слабих листова (зад-
њег, меснатог дела гњата). какократија (грч.
kakós, krati'a влада, управља-
ње) рђаво, незаконито владање или управ-
љање. какологија (грч. kakologia) зао говор,
ружење,
потвора; грам. погрешан говор, рђав говор.
какометар (грч. kakós, métron) физ. инструмент
за мерење покварености ваздуха; уп. еудио-
метар. какоморфија (грч. kakós, morphë
облик) наказ-
ност органских делова тела. какоморфоза
(грч. kakós mórphòsis уобличење,
облик) в. какоморфија. какоиихија (грч.
kakós, ónix нокат, ген. ónixos)
мед. рђав састав (или: болест) ноктију.
какопатија (грч. kako-pathi'a) невоља, мука, зло-
воља, рђаво расположење, неповољно здрав-
ствено осећање. какопрагија (грч. kako-
pragi'a незгода, несрећа)
шед. слабост утробе, поремећај органа за ва-
рење. какорахитис (грч. kakós, râchis
ртењача, кичма)
мед. поквареност (или: искривљеност) хрпта
(кичме). какосинтетон (грч. kakós,
syntheton сложено,
сложеница) грам. погрешно, неправилно састав-
љена реч. какоситија (грч. kakó-sitos) мед.
одвратност пре-
ма јелима, гадљивост на јела.
какоспермазија (грч. kakós, spèrma семе) мед.
рђав састав семена. какоспланхнија (грч.
kakós, splânchnon утроба)
мед. поремећеност утробе и, као последица Tora,
рђаво варење. какостомахус (грч. kakós,
stómachos желудац)
мед. човек слаба желуца. какостомија (грч.
kakós, stóma уста) рђав изго-
вор, неправилан изговор. какосфиксија (грч.
kakosphyxia) мед. неуредно
било, неправилан пулс. какотимија (грч.
kakothymîa) мед. нерасположе-
ње, зловоља, утученост; лудило са појачаном
бесноћом. какотрихија (грч. kakós, tlirix,
trichós влас, дла-
ка, коса) мед. реткоћа косе, болесно стање
косе. какотрофија (грч. kakós, tropheîa
исхрана, хра-
њење) мед. рђаво (или: недовољно) храњење
(деце). какофил (грч. kakós, philos) пријатељ
зла, човек
одан злу, зао човек.
какофонија (грч. kakós, phonéô звучим) не-
складност звукова, дисхармонија; грам. рђав
изговор, неблагогласност; супр. еуфонија.
какофоничан (грч. kakós, phônéô звучим) не-
складан, неблагогласан. какофразија (грч.
kakós, phrazeïn говорити, ка-
зивати) мед. муцање, рђаво говорење, тешко
говорење. какохилија (грч. kakós, chylós сок)
мед. рћав са-
став (или: поквареност) млечног и хранљивог
сока уопште. какохимија (грч. kakós,
chëmei'a хемија) мед.
рђаво растварање хране y желуцу, стварање
нездравих сокова, слабо врење хране, рђава
пробава хране; up. какохимичан. какохолија
(грч. kakós, cholë жуч) мед. болест жу-
чи, поквареност жучи. какохоличан (грч.
kakós, cholë жуч) мед. болестан
од жучи; који je дошао као последица обоље-
ња жучи. какохреја (грч. kakós, chroiâ боја
коже) мед. рћав
изглед, болесна боја коже. кактус (грч.
kâktos) бот. јужноамеричка зелена и
месната бодљикава биљка. какуминалнн
сугласници (лат. сасшпеп врх)
лингв. сугласници који настају ударом врха је-
зика о непце. кала-азар (инд.) мед. црна
грозница (болест по-
реклом из Индије, y Европи ретка; симптоми:
тамне мрље по целом телу, врло висока темпе-
ратура, повећане слезина и јетра и др.).
калабалук (тур. kalabahk) множина, гомила; ве-
лика и гломазна пратња; многе али потребне
ствари; граја, вика. калабрезац (лат. Calaber
калабријски) шешир
са широким ободом какав су носили становни-
ци Калабрије, области y јужној Италији,
знак републиканства. калабријас (по
Калабрији, покрајини на југу
Италије) врста карташке игре. калада (фр.
calade, итал. calare) eu. обронак, па-
дина на коњским тркалиштима. калај (арап.
kali) хем. елемент, атомска маса
118,69, редни број 50, знак Sn, сјајносребр-
наст метал; y природи ce најчешће јавља y
облику оксида; употребљава ce за израду раз-
них легура за превлачење гвозденог лима.
калам (грч. kalamos) в. калем. каламајка (рус.)
жива народна игра прикарпат-
ских украјинаца y 2/4 такта (названа по граду
Коломији). каламанк (енг. calamanco, фр.
calmande) врста
пругасте вунене тканине, најпре израђиване y
Брабанту, са сјајним лицем; калманк.
каламбур (фр. calembour) досетка, игра речи ко-
ја ce састоји y употреби речи са двоструким
значењем, нпр. „Од воде воде, од вина носе";
каланбур. каламбурист (фр. calambour) онај
који y говору
или писању употребљава каламбуре; весељак,
шаљивчина. каламиструм (лат. calamistrum)
гвожђе за прав-
љење коврчица y коси; реш. претерана китња-
стост y говору и начину изражавања.
каламитет 376 калибреник
каламитет (лат. calamitas) беда, невоља, несре-
ћа; штета, губитак, пропаст; пораз; калами-
теШи несрећни случајеви.
каламоч (лат. calamus, грч. kâlamos, итал. cala-
mo трска) рибарска справа, штап за који je
везана једна или више удица.
каламус (лат. calamus, грч. kâlamos) трска; перо
за писање од трске; лапсус калами (лат. lapsus
calami) погрешка (или: омашка) при писању;
уи. калем.
каланбур (фр. calembour) в. каламбур.
калавдер (фр. calandre, лат. cylindrus) машина за
рољање, рољача са ваљцима који стоје један
над другим; служи за сатинирање, тј. за дава-
ње веће тврдоће, сјаја и глаткости тканина-
ма, хартији, кожи и др.
каландо (итал. calando) муз. попуштајући y ja-
чини тона и y темпу, тј. y исто време и слаби-
је и спорије.
каланка (итал. calanca, фр. calencar) врста
источноиндијских памучних тканина са шара-
ма, мустрама.
калауз (тур. kilavuz) путовођа, пратилац; кључ
који отвара сваку браву.
калафатирати в. калфатирати.
калаш (перс. qalää) расипник, распикућа; лопов,
неваљалац, битанга; калаштура.
калаштура (перс). раскалашна жена.
калвадос (фр. calvados) врста ракије од јабука.
Калварија (лат. calva лубања, calvarìa лубања)
„брег лубања", губилиште које je некада би-
ло изван Јерусалима, a сада je на том месту
црква Светог гроба = библијска Голгота; y
католичким земљама: брег са раепећем, често
вештачки направљен; физ. распеће, мучениш-
тво, страдање; уп. ГолгоШа.
калвнла (фр. calville) врста глатких и веома
укусних јабука.
калвинизам учење верског реформатора Жана
Калвина (1509-1564), које ce од Лутеровог
разликује y учењу о причешћивању и преде-
стинацији.
калвиннст(а) присталица (или: следбеник) Кал-
виновог учења, калвинизма.
калвитет (нлат. calvitas) мед. ћелавост.
калвициј(ум) (лат. calvitium) ћела, плешина,
ћелаво место.
калдера (шп. caldera котао) отвор вулкана, кра-
тер, гротло.
калдрма (грч. kalós drómos леп пут, тур. kaldi-
nm) каменом поплочан друм, плочник; камен
за поплочавање друмова.
кале (тур.) тврђава (реч коју често сретамо y
саставу, на почетку или завршетку, имена ме-
ста, нарочито места која ce налазе на Црном
мору).
Калевала (финс. Kalewala) „земља Калева" тј.
Финска; име старог финског народног епоса,
са око 23 хиљаде алитерирајућих стихова, ко-
ји ce кроз дуги низ векова очувао y усменом
предању народа; први пут објављен 1835. год.
калеж (лат. calix) чаша (са сталком) која ce, y
католика, употребљава приликом црквених
обреда, путир.
калеидоскоп (грч. kalos, леп. eidos вид, облик,
skopein гледати, посматрати) физ. оптичка на-
права која ce састоји из једне цеви са обично
шест равних огледала која ce спајају својим
ивицама, испод којих предмети (комадићи
разнобојног стакла, ђинђуве, маховина) из-
гледају умножени и показују лепе фигуре, ко-
је ce при обртању направе око дужне осе и
стално мењају; фиг. шаренило, разноврсност;
зове ce и мириоморфоскоп.
калеидофон (грч. kalós, eidos, phônë звук, тон)
физ. направа помоћу које ce могу видети треп-
таји потребни за произвођење тонова; фонич-
ки калеидоскоп.
калем (грч. kâlamos) трска за писање на Истоку
(перо и држаље); калам.
Калемегдан (арап., тур. kale тврђава, meydan
поље; вашариште; бој, двобој) велшси јавни
парк y Београду на узвишици изнад ушћа Са-
ве y Дунав; Калимегдан.
календар (нлат. calendarium, лат. calendae) пр-
вобитно, код Римљана, књига y коју су ce
уносили порези примљени о календама; доцни-
је: приход који ce од тога пореза добивао; y
новије време: годишњак, тј. књига са поде-
лом године на месеце (12), недеље (52) и дане
(365), са назначењем празника.
календариографија (нлат. calendarium, грч.
graphfa) упутство о састављању календара, са-
стављање календара.
калевде (лат. calendae) ол. код Римљана: први
дан свакога месеца; ад календас грекас (лат.
ad calendas graecas) на куково лето тј. никада.
календограф (лат. calendae, грч. grâphô пишем)
часовник који показује и дане и месеце.
калентура амариља (шп. calentura amarilla) жута
грозница y тропским пределима.
калеологија (грч. kalós леп. logîa) наука о ле-
пом; vs. калилогија.
калета (итал. caletta) код брилијаната: брушена
површина која затупљује доњу пирамиду.
калефактор (лат. calefactor) ложач, онај који
загрева собе; слуга, послужитељ; гласоноша,
дошаптавало, улизица; калфактор.
калефацијенције (лат. calefacientia) ил. средства
за загревање.
калеша (фр. calèche, од нем. Kalesche од чеш.
kolesa, од слов. kolo = точак) полуфијакер,
интов, каруце, отворена путничка кола.
Калибаи (Caliban) y Шекспировој „Бури": чудо-
виште које само упола личи на човека (про-
тивност Аријелу); фт. грубо и неотесано ство-
рење.
калибар (фр. calibre, итал. calibro, лат. qua libra)
вој. пречник шупљине код ватреног оружја;
пречник метка, зрна; величина и тежина то-
повског метка; физ. вредност, ваљаност, важ-
ност; калуп, образац; врста, ков, фајта, сој.
калиблефарон (грч. kâlos лепота, blépharon оч-
ни капак) средство за улепшавање трепавица.
калибрација (фр. calibre калуп, калибар) упоре-
ђивање инструмената или уређаја са стан-
дардним, ради утврђивања њихове тачности.
калибреник (фр. calibre, итал. calibro) справа за
калибрер 377 калкан
 мерење калибра цеви лаког ватреног оружја и
артиљеријских зрна.
калибрер шехн. онај који припрема ваљке за
ваљање челика одређеног облика.
калибрирати (фр. calibrer) удесити према
одређеној мери (калибру), одредити пречник
цеви, зрна (пушчаног, топовског), измерити
калибар; свести на праву меру.
калиграм (грч. kalós чеп, grâmma) песма чији je
мотив представљен и ликовно, вештим пре-
плитањем слова.
калиграф (грч. kalligraphéô лепо пишем) онај
који има леп рукопис, вештак y лепом писа-
њу, краснописац.
калиграфија (грч. kalligraphia) лепо писање,
вештина лепог писања, краснопис; пр. кали-
графски.
калидан (лат. calidus) топао, врућ, врео.
калидитет (нлат. caliditas) топлота, врелина; ко-
личина топлоте.
калидукт (лат. calidus топао, ducere водити) про-
водник топлоте, цев која спроводи топлоту
(код централног грејања).
калиестетика (грч. kâllos лепота, aisthânomai
осећам, опажам) наука о осећању лепога,
испитивање и проучавање онога што je y ле-
пом допадљиво.
калиј(ум) (арап. kali) хем. елеменат, атомска ма-
са 39,0983, редни број 19, знак К, сребрнобео,
јако сјајни метал, топи ce на 63,65°, мек
скоро као восак, на ваздуху брзо потамни, јер
нагло оксидује (стога ce не може на ваздуху ни
одржати y чистом стању; одржава ce y течно-
стима без кисеоника, нпр. y петролеју).
каликандус б&ш. украсна мирисава биљка Caly-
canthus floridus из фам. Calycanthaceae, no-
реклом из Северне Америке, чија ce кора
употребљава као лек и зачин.
калико (фр. calicot, енг. calico) првобитно: ка-
тун; фина памучна тканина, платно, нарочито
за повезивање књига (потиче из Калкуте по
чему јој и име).
каликс (лат. calix) чаша, пехар; путир; бот. ча-
шица, чашка.
каликстинци (лат. calix) ПЛ. једна странка хуси-
та y XV веку, присталица Јана Хуса, чији су
чланови нарочито тражили чашу (путир), тј.
да ce причешћују и хлебом и вином (sub utra-
que specie, под обадва вида); уа. утраквисти.
калилогија (грч. kallilogi'a) говорничка вешти-
на, речитост; наука о лепом.
калиме (фр. calumet, лат. calamus) украшена лу-
ла са дугачким чибуком америчких Индијана-
ца, из које, при преговорима о миру, сви пуше
додајући je једни другима.
калиологија (грч. kaliâ гнезго, logia) проучава-
ње птичјих гнезда, наука о птичјим и др.
гнездима.
Калиопа (грч. Kalli-ópe) миш. „милогласна", јед-
на од девет муза (девета по реду и најстари-
ја), заштитница епског песништва, филозо-
фије и реторике, коју су приказивали са вош-
таном плочом и писаљком; уп. муза.
калипедопеја (грч. kalli-pais лепо дете, poiéo
правим, чиним, стварам) вештина стварања и
подизање лепе деце; калипедија.
Калипсо (грч. Kälypsö) миш. кћи Атласова, ним-
фа која je држала код себе, на острву Огиги-
ји, Одисеја седам година, када му ce, на по-
вратку из Троје, разбила лађа; астр. астероид
откривен 1858. год.
калипсо (грч. kalypsô) 1. народна попевка на Ка-
рипским острвима; 2. плес y 2/4 такту, поре-
клом из Латинске Америке.
калиптер (грч. kalyptö покривам) мед. поклопац,
заклопац, корице.
калирати (итал. calare, грч. chalâô попуштам,
лабавим) Трг. не имати потребну тежину, губи-
ти (или: изгубити) y тежини услед сушења и
др.; мор. спустити, спуштати једра.
калистенија (грч. kâllos лепота, sthénos јакост,
снага) телесно вежбање ради јачања снаге и
лепоте нарочито код младих девојака.
калистија (грч. kalós леп, kâllistos најлепши) y
старој Грчкој: надметање мушкараца и жена
за првенство y телесној лепоти.
калитехника (грч. kâllos лепота, technikê) веш-
тина улепшавања, вештина лепог прикази-
вања.
калитипија (грч. kâllos typos отисак) фотограф-
ски поступак при изради загаситих копија из
фериоксалата и сребрног нитрата.
калиф (арап. hhalif) заступник, наследник (титу-
ла исламских владалаца који, сматрајући ce
законитим наследницима Мухамедовим, стоје
на челу ислама; y почетку су калифе били
бирани и становали су y Медини, доцније y
Дамаску, Багдаду, Каиру и, напослетку, y Ца-
риграду, где су сви турски султани били ујед-
но и калифе; марта 1924. год. калифат je уки-
нула народна скупштина y Ангори).
калифат (арап. hhalifah) звање (или: власт) ка-
лифе; време калифине владавине; територија
над којом влада калиф.
калифонија (грч. kalós леп, phônë глас) лепота
гласа.
калифорнијум (по месту открића - Калифорни-
ји) хем. елемент (трансуран), знак Cf, атомска
маса 251, ред. број 98; нема га y природи;
добивен вештачки 1950. год.
калицифлоран (лат. calix, ген. calicis чаша, купа,
florere цветати) бот. чашкат, чашичат, који
има чашку.
калициформан (лат. calix чаша, купа, forma
облик) бот. чашичаст, чашкаст, y облику
чашке.
калк (фр. calque) тачан прецрт кроз провидну
хартију; лшгв. реч или израз начињен обичним
копирањем начина на који су одговарајућу
реч или израз направили y неком страном је-
зику, нпр. „самосталан" je калк немачке речи
selbständig, „колодвор" - Bahnhof, „велеизда-
ја" - Hochverrat, „подмет" од лат. subjectum
итд.,; вл. калци; фиг. слепо, потпуно подражава-
ње, обична патворина.
калкажа (фр. calquage) прецртавање кроз про-
видну хартију; патворбње.
калкан (тур. kalkan штит, заклон) 1. врста ста-
калканеум 378 калорифер
 ринске женске капе; 2. штит; 3. горњи троу-
гласти део зида на кући са двостраним кро-
вом; дашчана заштитна ограда на зиду; нат-
кривени отвор, врата на крову; 4. поткров-
ље, таван; затворени балкон; 5. направа од
дрвета или коже која ce ставља на леђа ја-
хаћој животињи и служи као седиште ја-
хачу. калканеум (лат. calcaneum os) ашт.
петна кост,
петњача. калкант (лат. calcare газити,
calcans) онај што
гази мехове на оргуљама. калкарија (лат.
calcarius кречни, calx кречњак,
креч) земља y којој има креча, кречна земља,
креч. калкатор (лат. calcator) онај који гази
мехове
на оргуљама; уп. калкант. калкатура (лат.
calcatura) гажење, гњечење, му-
љање (гвожђа). калкил (фр. calcul) трг.
рачун, обрачун, пред-
рачун. калкирати (фр. calquer) прецртати
(кроз провид-
ну хартију); слепо подражавати, ропски ce
угледати; уа. калк. калкје (лат. calquier) врста
источноиндијске ат-
ласне тканине. калкограф (грч. chalkós
бакар, туч, бронза,
grâphô) в. халкограф.
калкс (лат. calx) мин. креч; кречњак; анаш. пета.
калкулатнван (лат. calculare) који служи за обра-
чунавање, обрачунски; одређен, утврђен кал-
кулацијом, заснован на калкулацији.
калкулатор (лат. calculus рачун) 1. рачунџија;
рачуновођа, онај који врши прорачуне и
обрачуне; рачуноиспитач; калкулант; 2. ме-
ханичка или електронска машина за рачу-
нање. калкулатура (лат.) рачунање;
прорачунавање,
обрачунавање; место (или: соба, одељење) где
ce врше обрачуни и сл. калкулација (нлат.
calculatio) срачунавање,
израчунавање, прорачунавање; предрачун,
прорачун. калкулнсати (лат. calculare)
рачунати, израчуна-
ти, прорачунати, прорачунавати, обрачунава-
ти, обрачунати; физ. одмерити, одмеравати;
рачунати са личном коришћу. калкулозан
(лат. calculosus, calx кречњак) мед.
који има камена (у мокраћном мехуру, y бу-
брегу); геол. каменит. калкулус (лат. calx
кречњак, calculus камичак,
каменче) камичак, камен за рачунање (уп. кал-
кил); мед. камен y мокраћном мехуру или y
бубрезима.
калманк (енг. calamanco) в. каламанк.
калмантан (фр. calmant) стишаван, који стиша-
ва, умињаван, који умињава, ублажаван, који
умирује, који ублажава (нпр. бол). калмато
(итал. calmato) муз. благо, тихо, мирно.
Калметова вакцинација (по фр. бактериологу
А. Л. Ш. Калмету, 1863-1933) мед. вакцинација
која служи као предохрана против туберку-
лозе. Калмици (тат.) ол. „отпадници",
монголско пле-
ме које живи y унутрашњости Азије номад-
ским животом.
калмук (фр. calmouc) врста длакавог сукна, на-
звана по томе што Калмици носе огртаче од
сличног сукна.
кало (итал. calare губити, calo) трг. губитак, ма-
њак y тежини неке робе услед сушења, прераде
и др.; накнада за такав губитак; калирати.
калобиотика (грч. kalós леп. bfos живот)
вештина лепо, тј. разумно живети, вештина
схватања живота тако да га човек може
сматрати као срећу.
калодерма (грч. kalós, dèrma кожа) козметичко
средство за неговање коже (прави ce од желати-
на, меда, глицерина, воде и парфема).
кало ди пезо (итал. calo di peso) трг. мањак,
недостатак y потребној тежини.
кало ди прецо (итал. calo di prezzo) трг. падање
цене (некој роби).
калодонт (грч. kalós леп, odys ген. odóntos зуб)
паста за неговаше зуба.
калозан (лат. callosus) жуљевит, који има дебелу
кожу, који има жуљеве, нажуљен; фиг. неосет-
љив, отупео, окорео, огуглао.
калозитет (лат. callositas) .«<></. задебљалост коже,
отврднуће коже, жуљевитост; фт. неосетљи-
вост, огуглалост.
калокагатија (грч. kalós, kaì agathós леп и до-
бар) фил. удруженост онога што je лепо са оним
што je добро, морална лепота и доброта, мо-
ралан и y исто време леп начин живота (етички
идеал старих Грка).
калологија (грч. kâllos лепота, logia) учење
(или: наука) о лепом.
каломел (грч. kalós леп, mêlas црн, загасит) .«•.«.
мед. једињење живе и хлора HfcCk, употреб-
љава ce као средство за чишћење, при лечењу
сифилиса и неких спољних очних болести.
каловг зоол. тропски сисар Pteropus edulis из реда
Megachiroptera, ноћна животиња која ce xpa-
ни соковима плодова, a дању спава обешена о
грање дрвећа, летипас.
калопизам (грч. kallópismós крашење, решење,
украшавање) вештина улепшавања и доте-
ривања, вештина укусног одевања; калопи-
стрија.
калопистрија (грч. kallöpizö красим, ресим,
украшавам) в. калопизам.
калор (лат. calor) топлота, јара, жега; жар, ва-
тра.
калорија (лат.) <рш. стара јединица за мерење
топлоте, тј. она количина топлоте која je y
стању да једном кубном центиметру (lem )
чисте воде повиси температуру за један сте-
пен Целзијусов (1°С од 14,5° до 15,5°) звана
грамкалорија (cal); хиљаду пута већа количи-
на топлоте зове ce килограмкалорија (kcal); y
Међународном систему мерних јединица за-
мењена je џулом (1 cal = 4,18 Ј); уп. механинки
еквивалент топлоте.
калорика (лат.) физ. наука о топлоти.
калориметар (лат. calor, грч. métron) справа за
мерење топлоте.
калориметрија (лат., грч.) мерење топлоте.
калорифер (фр. calorifère) топлоноша, провод-
калорификација 379 камарила
 ник топлоте, машина за централно грејање,
neh од ливеног гвожђа; грејач.
калорификација (нлат. calorificatio) произво-
ђење топлоте. калоричност (лат. calor
топлота) особина онога
што je калорично, способност стварања кало-
рија; количина калорија y нечему, калорична
вредност (нпр. горива, хране и др.).
калоспинтехромокрена (грч. kalós леп, spinthër
искра, варница, chroma боја, krënë извор,
врело) водоскок који, осветљаван разним бо-
јама, изгледа као да баца око себе разнобојне
светлуцаве искре. калота (фр. calotte)
источњачка капа, капица;
округла свештеничка капица која покрива са-
мо теме (нарочито код католика), ћелепуш;
маш. одсечак лопте или елипсоида; арх. плитко
кубе, округло засведена таваница; анаш. горњи
део лобање. калотип (грч. kalós леп, typos
отисак) слика
израђена путем калотипије, тј. фотогра-
фија. калотипија (грч.) израда слика на
хартији хе-
мијски приређеној (проналазак енглеског хе-
мичара Фокса Талбота); талботипија, фо-
тографија.
калошне (нем. Galoschen) в. галошне. калпак
(тур. kalpak, мађ. kalpag) 1. висока окру-
гла капа од крзна или опшивена крзном; 2.
војничка капа од лаког метала, шлем.
калуђер (грч. kalós леп, gérôn старац) свештено
лице монашког реда, монах. калумет (енг.
calumet) дугачка, украшена лула
североамеричких Индијанаца, тзв. „лула ми-
ра" (пуши ce уз нарочите церемоније).
калумнија (лат. calumnia) в. калумнијација.
калумнијант (лат. calumniari клеветати) онај
који лажно оптужује, клеветник, сплеткар.
калумнијација (нлат. calumniatio) лажна оптуж-
ба, клевета, сплетка, превара; калумнија.
калуп (перс. kälib, kälbud, арап. qäleb, qälib)
образац, модел, форма, облик. калус (лат.
callus) муљ, дебела кожа; коштана
маса која поново спаја преломљене кости.
калфа (арап., тур. kalfa) трговачки или занат-
лијски помоћник, онај који je након шегрт-
ског стажа положио испит за калфу и стекао
право на полагање мајсторског испита.
калфактор (лат. calefactor) в. калефактор.
калфатажа (фр. calfatage) шуперење, запушава-
ње, кучином и смолом саставака, рупа или
пукотина на лађи, чамцу, тегљеници, прозори-
ма или вратима, калаваћење. калцедон (грч.
Kalchëdôn) мш. млечни камен, вр-
ста полудрагуља (назван по малоазијској ва-
роши Калхедон, одакле je први пут дошао y
трговину). калцедоникс (грч. Kalchëdôn,
onyx нокат) мин.
млечни камен са мрким, белим и сивим пру-
гама.
калци (фр. calques) ПЛ. лингв. в. калк. калциди
(лат. calx, calcis) e», кречна тела. калцијум
(нлат. calcium, calx кречњак) хем. еле-
мент, атомска маса 40,08, редни број 20, знак
Са, лак земноалкални метал, хемијски ве-
ома активан, сјајнобеле боје, неопходан са-
ставни део организма, нарочито костура,
скелета. калцинабилан (нлат. calcinabilis)
претворљив y
креч, укречљив, који ce може претворити y
креч. калцинација (лат. calcinatio, лат.
calx креч)
скречавање, претварање y креч.
калцинисати (нлат. calcinare) претварати, пре-
творити y креч; хем. кисеоник спојити с мета-
лима, = оксидирати. калцинозан (нлат.
calcinosus) кречовит, који
има y себи креча, кречни. калцит (лат. calx
кречњак, креч) мин. природан
кристалисан ромбоедарски калцијум карбо-
нат (СаСо3); представља трећи ступањ тврдо-
ће по Мосовој лествици. калцитратан (лат.
calcitrans) који ce опире, који
ce противи. калциферан (лат. calx креч, fero
носим) кречо-
вит, који има y себи креча. калцификација
(лат. calx ген. calcis креч, facere
чинити, правити) снабдевање кречом, додава-
ње креча, окречавање, закречавање; претва-
рање y креч; мед. закречавање плућа, крвних
судова и др. због таложења калцијумових соли
y ткиву. каљ (нем. Kachel) четвртасти цреп
(опека) с јед-
не стране глеђосан, за грађење пећи. каља
(тур. kalya) 1. врста јела од куваног купуса
са месом; 2. врста јела од прженог или куваног
кромпира; 3. јело од бораније. каљун (тур.
kalyon, шп. galion) врста лаће једре-
њаче која je била наоружана топовима (у рат-
ној морнарици Турске Царевине). Кама
(сскр. käma љубав, пожуда) миш. хиндуи-
стички бог љубави; физ. приврженост светов-
ним, пролазним стварима коју персонифику-
је ово божанство. кама (тур. kama) нож,
бодеж прав и оштар са обе
стране. камамбер (фр. camembert) врста сира
из околи-
не француског града Камамбера. камара
(грч. kamâra) 1. гомила, хрпа; велики
број, мноштво; 2. пласт, стог садевеног сноп-
ља или сламе; 3. в. комора. камарад (фр.
camarade) друг, другар; школски
друг, друг по служби. камарадерија (фр.
camaraderie) другарство;
друштво за мећусобно помагање, клика, коте-
рија. камарера (шп. camarera, итал.
cameriera) двор-
ска дама, коморкиња; почасна дама краљи-
чина. камареро (шп. camara соба, camarero)
собар; ко-
морник. камаријер (шп. camarero) 1. титула
коју nana
даје црквеним прелатима; 2. собар; послу-
житељ. камарила (шп. camarilla, лат.
camera собица)
дворска клика, ужа околина једног владаоца
која врши осетан и негативан, али неодгово-
ран утицај на управљање земљом.
камаринскаја 380 камерација
камаринскаја (рус. камаринскаи) руска народна
игра живих покрета y 2/4 или 3/4 такту.
камарологија (грч. kâmmaros рак, logi'a) наука
о који лако мења уверење.
раковима. камарот (итал. camerotto)
помоћник, слуга на
броду. Камасутра (сскр.) хиндуистички
Љубавни ири-
ручник, написан вероватно y VB., посвећен
мистичном еротизму. камата (грч. kâmatos)
добит, интерес на уложени
новац. камашне (фр. gamache) наглавци од
сукна или
коже; гамашне. камбана (итал. campana) муз.
1. народни музички
инструмент y Македонији, врста удараљки; 2.
црквено звоно; звоно уопште. кам-бек (енг.
come-back повратак) враћање поз-
натог лица на јавну сцену. камбиза (фр.
cambuse) бродска кухиња. камбвјално право
менично право. камбијатура (итал. cambiatura)
менични рачун;
мењање поште, италијанска путничка пошта.
камбиј(ум) (лат. cambium) биол. слој ћелија из-
међу коре и дрвеног дела биљке чијим деоба-
ма делови биљке (корен, стабло и гране) деб-
љају. камбио (итал. cambio, нлат. cambium)
трг. мени-
ца, менично писмо; мењачница. камбио ди
полица (итал. cambio di polizza) трг.
менично писмо. камбио дн риторно (итал.
cambio di ritorno) трг.
повратва меница. камбио конто (итал. cambio
conto) трг. менични
рачун. камбио секо (итал. cambio secco) трг.
„сува", тј.
сопствена меница.
камбист(а) (итал. cambio) трговац меницама.
камбјата (итал. cambiare мењати) кратка мело-
дијска фигура примењивана y ренесансном
вокалном контрапункту. камбрнјска
формација геол. в. камбријски пе-
риод. камбријски пернод геол. доба y
развитку Земљи-
не коре y којем су постали најстарији земаљ-
ски слојеви y којима су нађени поуздани и
многобројни органски остаци; назив по Кам-
брији - Cambria, келтском имену за енглески
Велс, где су ови слојеви први пут проучени.
камбрик (енг. cambric) врста финог танког па-
мучног или ланеног платна; уп. камертух.
камгарн (нем. Kamm-garn) предиво са рапавом
вуненом жицом, јако и сјајно, за које ce вуна,
по чишћењу, најпре помоћу машине добро
изгребена и уваља. камеја (фр. camée, итал.
cammeo, нлат. сатае-
US, лат. cama, camma) извајан, резан камен;
нарочито: резан драги камен код кога испуп-
чена фигура има друкчију боју него основа;
такође: слика y једној боји, слика y камену.
камел (грч. kâmëlos) справа за издизање плов-
них објеката (лађа, чамаца и др.) изнад воде;
уп. камила. камелеон (грч. chamailéôn) зоол.
врста гуштера,
живи y Африци, Аустралији и Индији, главна
му je одлика што може помоћу пигментских
ћелија да мења своју зелену боју; фт. пре-
вртљивац, превртљив, безначелан човек, онај
камелија (нлат. camelia) бот. јапанска или кине-
ска ружа, названа по итал. језуити Г. Камелу-
су, који ју je 1639. пронашао на Филипинима
и одатле пренео y Европу.
камелопард (лат. camelopardalis) зоол. жирафа.
камелот (фр. camelot) 1. глатка тканина од че
шљане вуне, кострети или свиле, слична таф-
ту; 2. улични продавац играчака; продавац но-
вина y Паризу; камло.
камелхар (нем. Kamelhaar) трг. камиља длака.
камео (енг. cameo од арап. qämail пупољак) Ma-
no али бриљантно остварење; улога на филму
или y телевизијској драми где ce славни глу-
мац појави само за тренутак; улога y којој
велики и познат стваралац глуми под пуним
именом.
камера (лат. camera, грч. camâra соба, одаја на
свод) справа за снимање слика (фотографски
апарат; филмска камера); ТВ електронска
справа за директни пренос живих призора на
даљину.
камера дел комерчо (итал. camera del commer-
cio) трговачка комора.
камера клара (лат. camera darà) физ. „јасна ко-
мора", инструмент за прецртавање и неосвет-
љених предмета.
камерализам (грч. kamâra, лат. camera соба)
економска политика којој je циљ подизање
националне индустрије, повећање извоза a
смањивање увоза ради активности спољашњег
трговинског биланса.
камералије (лат. cameralia) Т. наука о државним
финансијама, наука о управљању државним
приходима и расходима; наука о трговини и
привређивању уопште; камералне науке.
камералист(а) (лат.) финансијски стручњак y
теоријском или практичном погледу, онај ко-
ји ce бави камералним наукама.
камералне науке в. камералије.
камера луцида (лат. camera lucida) <рш. „светла
комора", инструмент y којем ce светлосни
зраци од предмета одбијају помоћу призме и
образују лик на хартији који ce налази доле y
инструменту, те ce тај лик може нацртати пи-
саљком.
камеран (лат. camera, грч. kamâra соба, одаја на
свод) намењен мањем броју слушалаца и гле-
далаца: камерна сцена, камерна музика, ка-
мерна глума; коморан.
камера ошжура (лат. camera obscura) физ.
„мрач-на комора", сандуче, изнутра црно, на
пред-њој страни има отвор са сабирним
сочивом, које даје стваран, изврнут и
умањен лик предмета спољашњег на хартији,
стаклу итд. који ce налази y жижи сочива
(сваки фотограф-ски апарат je, y ствари, једна
оваква комора).
камераријус (нлат. camerarius) надзорник бла-
гајне, нарочито папски коморник (кардинал
који стоји на челу Апостолске коморе).
камерација (лат. camerario) apx. испупчење.
свод; зидање на свод.
камердинер 381 кампус
камердинер (нем. Kammerdiner) собар y отме-
ним кућама, коморник. камерија (тур.
kameriye) истурен, обично отво-
рен, незастакљен балкон, доксат (према дво-
ришту) y старим муслиманским кућама.
камерјункер (нем. Kammerjunker) в. камерхер.
камерленг (итал. camerlengo) исш. коморник,
благајник. камерман (енг. cameraman)
сниматељ филмском
или телевизијском камером. камермузик
(нем. Kammermusik) в. камерна му-
зика. камерна музика собна музика, тј.
музика која
je намењена за ужи простор и ужи круг слуша-
лаца, и која ce, због тога, изводи са мањим
бројем инструмената, нарочито соло-инстру-
мената. камертон (лат. camera, tonus, грч.
kamâra, tó-
nos) муз. основица за подешавање музичких
инструмената по међународном споразуму =
435 трептаја y јединици времена. камертух
(нем. Kammertuch, фр. cambresine,
енг. cambric) врста веома финог сукна, назва-
ног по хол. граду Kammerich или Kambray; yu.
камбрик. камерхер (нем. Kammerherr) отмени
лични слу-
га неког владара; употребљава ce често само
као титула; камерјункер. камзе (тур. kabiz)
држак сабље, ханџара, ножа и
сл. ками (јап.) општи назив за јапанска
божанства;
титула, која ce давала племићима. камизол
(фр. camisole, итал. camiciuola) рекла,
прслуче, зубун. камиказе (јап-) „божји
ветар", циклон који je y
XIII веку спасао Јапан потопивши монголску
инвазиону флоту; јапански пилот самоубица
који ce заједно са својим авионом (торпедом)
пуним експлозива бацао на непријатељски
брод. камила (гр. kâmêlos) зоол. позната
азијска и
афричка товарна животиња са једном или две
грбе; уи. камел. камилавка (грч. kamëlaukë)
округла висока капа
православних калуђера и свештеника.
камилтеј (нем. Kamillentee) чај од камилице.
камин (грч. kâminos neh, лат. caminus) neh, фу-
руна, собно огњиште; оџак. каминирати
(итал. camminare, фр. chemin) код
мачевања; узмичући при борби гледати да ce
противник наведе на откривање. камион
(фр. camion) в'елика теретна кола, те-
ретни аутомобил. камионет (фр. camionnete)
лако теретно мотор-
но возило (за превоз терета до 2000 kg).
камис (арап.) памучна ноћна хаљина; кошуља
којом Турци покривају мртваце пошто их
окупају. камиш (тур. kamis) цев на лули
за пушење,
чибук. камкодер (енг.) снимајући преносни
електрон-
ски уређај, који ce састоји од комбинације
камере и магнетоскопа по облику јединствене
конструкције, али са могућношћу раздваја-
ња по жељи корисника.
камло (фр. camelot) в. камелош.
камп (енг. camp) место са шаторима или кући-
цама који служе за летовање, спортски или
туристички логор.
кампада руд. део, прстен рударског тунела, јаме.
кампана (нлат., итал. campana, фр. campane)
звоно, црквено звоно; звоно на ваздушном
шмрку (пумпи); арх. капител y облику изврну-
тог звона на коринтском стубу; бот. звонце,
звончић; звонцасте ките и ројте од свиле или
златног конца за украшавање свечаних дво-
рана.
кампанелизам в. кампанилизам. кампанета
(итал. campanetta) муз. звоњење. кампаниле
(итал. campanile) звонара, звоник;
торањ; кубе, торњић на згради где стоји ча-
совник. кампанилизам (итал. campanilismo)
претерана
љубав према родном крају, локални патрио-
тизам. кампанилист (итал. campanilismo)
приврженик
кампанилизма, ускогруди патриота.
кампанологија (нлат. campana, грч. logia) наука
о звонима, наука о ливењу звона. кампанула
(нлат. campanula) бот. звонце,
звончић. кампануларија (нлат. campanularia)
ПЛ. зоол. ко-
рали звонастог облика. кампања (фр.
campagne, итал. campagna, лат.
campus поље, campaneus пољски) 1. пољско
добро; село; 2. физ. вој. војни поход, рат, рато-
вање; пловидба; 3. борба за или против (кога
или чега, нарочито путем штампе); 4. сви ра-
дови којима ce припрема остварење неког со-
цијалнополитичког задатка, нпр. изборна
кампања; 5. доба одређеног рада y години,
сезона радова на нечему, нпр. кампања ше-
ћерне pene итд. кампариј(ус) (нлат.
camparius) пољар, чувар
поља. кампелогија (грч. kampê кривина,
logïa) наука о
кривинама, о кривим линијама. кампеметар
(грч. kampë кривина, métron мера)
справа за мерење кривина. кампер (енг.
camp) онај који логорује y кампу,
житељ кампа. кампилограмика (грч.
kampylos савијен, крив,
grâmma црта, линија) наука о кривим линија-
ма и криволинијским величинама. кампинг
(енг. camping) борављење, логоровање
y кампу. камповати (фр. camper) логоровати,
живети y по-
љу (или: y околу, логору); уоколити ce, улого-
рити ce; физ. привремено ce сместити, привре-
мено становати. камподеја зоол. врста
инсекта, жућкасте боје,
који обично живи под камењем или махови-
ном, Campodea staphylinus. кампо санто
(итал. campo santo) „свето поље";
гробље, костурница, нарочито: гробље опко-
љено отвореним аркадама. кампус (лат.
campus пољана) скуп универзитет-
ских или колешких зграда, обично изван град-
скогјезгра.
камут 382 кандиљ
камут (нем. Kummet) огрлина (код коња), огр-
љак који ce ставља животињи (обично псу) око
врата; оковратник на аму.
камуфлажа (фр. camouflage) прерушивање, пре-
рушење, преображавање; вој. бојадисање рат-
ног материјала тако да ce не разликује од
околине y којој ce налази; физ. заваравање
(трага и сл.).
камуфлет (фр. camouflet дим) т\. шупљина y зе-
мљи створена експлозијом на већој дубини.
камуфлнрати (фр. camoufler) прерушити, преру-
шавати; вој. обојити (или: покрити, удесити)
ратни материјал тако да ce не разликује од
околине y којој ce налази; заварати, завара-
вати (траг и сл.).
камфин (нлат. camphora) хем. материја која ce
помоћу јода добива из камфора; мешавина
терпентина и шпиритуса коју y Северној
Америци употребљавају као гориво y лам-
пама.
камфор (нлат. camphora) бела смола камфоро-
вог дрвета, сагорљива и јаког мириса и укуса;
употребљава ce много y фабрикацији целуло-
ида и експлозива, a y медицини, y алкохолном
раствору (шпиритус-камфор), за трљање код
реуматизма и неуралгије, нарочито код сла-
бости срца и крвних судова, запаљења плућа и
ДР-
камџија (тур. kamçi) бич; канџија. кан (тур.,
татар.) турска титула султанова; кнез,
владар, господар, нарочито код Татара. кана
(лат., итал. canna, фр. canne) 1. трска, port«;
штап, палица. кана 2. в. кна. канабе (арап.
канабија, грч. kanapeîon) диван,
софа; канапе. канабнзам (грч. kânnabis
конопља) болесни на-
гон за уживањем хашиша; уп. канабин; канаби-
номанија. канабнн (грч. kânnabis конопља,
лат. canabis)
хем. алкохолни саставни део индијске конопље
које има јако наркотично дејство.
канабиноманија (грч. kânnabis, mania страст) в.
канабизам. канабис (грч. kânnabis, лат.
cannabis) бот. ко-
нопља. канадарис ол. полусвилене
источно-индијске
тканине са црвеним и црним пругама; врста
француског тепиха. канал (лат. canalis олук,
бразда, жлеб, canna тр-
ска) вештачка река, пропуст, прокоп; водо-
вод, олук; мореуз; цев, чунак; фиг. средство,
пут и начин за постигнуће неког циља; ашт.
жила; арх. жлеб. канализација (нлат.
canalisatio) прокопавање
канала, спровођење канала, нарочито подзем-
них (у градовима); мрежа подземних цеви за
одвођење воде и нечистоће из куће и насеља.
каналисати (нлат. canalisare) фт. дати једној
ствари или покрету известан смер и правац,
упутити их одређеним током. каналити (лат.
canna трска, цев, грч. lîthos ка-
мен) ПЛ. геол. цевасте окаменотине једне врсте
биљки-животиња; в. Шубулити.
канап (итал. canapo) узица, врпца; конопац, уже.
канаринац (итал. canarino, фр. canari) зоол. мала
жута птица певачица, пореклом са Канарских
острва.
канарис (инд.) вл. индијске џепне марамице од
жуте свиле са белим тачкама.
каиаста (шп. canasta корпа) карташка игра са
два свежња карата и 4 џокера, обично за 4
особе које треба да постигну што већи број
серија од 7 карата исте вредности.
канастер (грч. kânastron корпа од врбовог пру-
ћа, шп. canastro) 1. најфинија врста венецу-
елског дувана који je пуштан y трговину па-
кован y котарице (шп. canastro); дуван y ваљ-
цима, непрерађен дуван; 2. џак од животињске
коже за паковање робе y Индији.
канат (тур. kanad) 1. крило прозора или врата; 2.
преграда; 3. дрвена ограда на колима са све
четири стране.
канаус (перс.) врста фине персијске свилене
тканине.
канафас (фр. canevas) чврсто, густо ланено или
памучно платно; употребљава ce за мушке ка-
путе и за израду мадраца.
кан волан (фр. camp volant) вој. летећи логор,
летећа војска, војни одред коме je задатак
да напада непријатеља изненадно, час овде
час онде.
кандахар (по енг. грофу од Kandahara) назив за
везу којом ce скијашка ципела чвршће везу-
је уз скију.
кандела (лат. candela свећа) физ. јединица за
јачину светлости по Међународном систему
јединица.
канделаб(а)р (лат. candelabrum свећњак, cande-
la свећа, воштаница) богато украшен велики
свећњак y облику стуба са три и више ограна-
ка; велики свећњак на јавним местима, наро-
чито пред трговима, зградама итд.
кандида (лат. monilia albicans) гљивица која може
нормално да живи на слузокожи y устима, грлу
и полним органима, a изазива обољење, кан-
дидијазу, када ослаби отпорност организма.
кандидан (лат. candidus) чист, бео, сјајан; иеиз-
вештачен, искрен, честит; ведар, срећан,
весео.
кандидат (лат. candidatus „y бело обучен", јер
су y старом Риму они који су ce такмичили
за неки положај били, за време избора, y бело
обучени) онај који тражи место или службу;
приправник; ђак који стоји пред испитом;
онај који ce спрема и ради да буде изабран за
народног посланика, председника републике,
владаоца и сл.
кандизација (фр. candi) превлачење (или: поси-
пање) шећером; кристализовање шећера.
кандило (грч. kândêlos, тур. kandil) 1. мала ста-
клена посуда, светиљка y којој гори жижак y
уљу (обично y цркви, на гробу, пред иконом и
сл.); 2. в. кандиљ 1.
кандиљ (тур. kandil) 1. фењер или електрлчна
сијалица, обично на минарету, која ce пали
приликом муслиманских празника; 2. в. кан-
дило.
кандират 383 канталуп
и
кандирати (фр. candir) зашећерити, посути ше-
ћером, превући шећером; ушећерити; кан-
дирано воће ушећерено воће, шећерно воће.
кандис (сскр. khanda, фр. candis) пречишћен,
кристализован шећер.
канди-стор (енг. candy-store) ентлеска посласти-
чарница; кондиторај.
канева (фр. canevas, нлат. canevasium) јута, рет-
ко платно са правилним четвртастим рупица-
ма за ђерђев (за вез); холандско једрилско
платно; фиг. први нацрт књижевног дела или
слике, скица, план; y италијанској неписаној
комедији: подела драмске грађе на чинове и
сцене, које после глумци испуњавају импро-
визујући.
канела (нлат. canella, фр. cannelle) кора од циме-
та, цимет.
Канелас (фр. cannelle) цимет превучен шеће-
ром.
канелира (фр. cannelure) apx. уздужна плитка
бразда, обично полукружна, на античком
стубу.
канепен (фр. canepin, итал. canapino, лат. canna-
bis конопља) фина, бело учињена јагњећа
или јарећа кожа (за рукавице).
канибал (шп. canibal, Caribal=Caribe) становник
Карибијских острва, људождер, антропофаг;
фиг. дивљи (или: груб, суров) човек, нечовек,
дивљак.
канибализам (шп.) људождерство, анТропофа-
гија; фиг. свирепост, нечовечност, дивљаштво.
каније (тур. kin) корице ножа или сабље.
канила (фр. cannule, лат. cannula) цевчица; мед.
цев на штрцаљки, клистиру; хируршка метал-
на цевчица.
канистер (енг. canister) лимена канта; невелики
суд с херметичким затварачем за чување и
транспорттечности (бензина, уља и сл.); кани-
стар.
канкан (фр. cancan) ритмичка игра, врста забав-
ног балета; била врло популарна, нарочито y
Паризу y другој половини XIX в.
канков (мађ. kankó) мед. капавац, трипер, гоно-
реја.
канкрински (нлат. cancrinus, лат. cancer рак) ко-
ји иде као рак; о стиховима: које треба чита-
ти однатраг, или код којих je, читани спреда
или однатраг, исти ред речи, нпр. Sumitis a
vetitis: sitit is, sitit Eva, sitimus (Узимате од
забрањеног, жеђа он, жеђа Ева, жеђамо).
канкроид (лат. cancer, грч. eidos облик, вид) мед.
оток сличан раку; рак простог епишела.
кано (фр. canot, енг. canoe, порт., итал., шп.
canoa) лак чун од коре дрвета или издубеног
стабла, какав обично употребљавају северно-
амерички Индијанци, ораница; уи. кану, кену.
канобе (ег.) в. канопе.
каноистика в. кајакаштво.
канон (грч. kanön, лат. canon) правило, пропис,
мерило, узор; црквена одлука, црквени закон;
збир књига или списа које je неки ауторитет
(црквени сабор) огласио и признао као аутен-
тичне (Свето писмо) и које садрже правила
хришћанске вере и хришћанског живота; y ка-
ТОЛИЧКОЈ цркви: средњи део мисе КОЈИ ce ни-
кад не мења (од СанкШус до Комуниона); муз.
комад за два гласа или више гласова y коме
други или остали гласови исту мелодију, упа-
дајући, понављају једни за другима; врста
монохорда y музици Грка; тип. врста великих
слова од 42 и 32 типографске тачке; y ликов-
ној уметности: правило о приказивању лепо-
те човечјег тела.
канонада (фр. canonnade) пуцање (или: бијење,
гађање) из топова, топовска паљба, грување
топова, бомбардовање.
каноненфутер (нем. Kanonenfutter) „храна за то-
пове", подругљив израз за војнике који су
жртве топовских зрна (фр. chaire à canon =
шер a канон).
канонизација (грч. kanônfzô) проглашавање не-
кога или нечега светим, увршћење y ред све-
таца, посвећивање.
каноник (нлат. canonicus) y католичкој цркви:
више свештено лице световњачког реда, про-
та.
канонист(а) (нлат. canonicus, грч. kanön) в. ка-
ноничар.
каноничар (грч. kanön, нлат. canonicus) познава-
лац или учитељ црквеног, канонског права;
канонист.
канонске године године старости које су пропи-
сане као услов за примање свештеничког
чина.
канонске књиге књиге Светог писма које црква
признаје као свете и надахнуте, и које, због
тога, сматра као највиши верски ауторитет.
канонски (нлат. canonicus, грч. kanön) који од-
говара црквеним прописима (канонима), који
je y складу са црквеним прописима или ауто-
ритетом, прописан, веродостојан (књиге,
списи); црквени, папски; физ. који служи као
узор, узоран, угледан.
канонски часови (нлат. horae canonicae) часови
које калуђери и свештеници треба дневно да
проведу y молитви.
канонско право (нлат. jus canonicum) право хри-
шћанске цркве, садржано y Corpus juris
canonici, које, осим чисто црквених одредаба,
доне-сених на црквеним саборима, садржи и
приват-не, процесне и казнене одредбе.
канопе (ег.) ПЛ. египатске вазе - идоли y облику
трбушастих крчага са човечјом главом на вр-
ху (поклопцу), y којима су некада чували му-
мизиране унутарње делове тела (срце и плу-
ћа); такође: вазе y етрурским гробовима; ка-
нобе.
Каноса (итал. Canossa) замак, данас рушевине, y
итал. провинцији Ређино нел' Емилија, y ко-
јем ce 1077. немачки цар Хенрик1У покорио
папи Гргуру VII, извукавши од тога понижења
политичке користи; отуда: ићи y Каносу пони-
зити ce пред папом или уопште пред неким
коме си ce дотле противио.
кантабиле (итал. cantabile) муз. за певање, што ce
може певати; певајући.
канталуп (фр. cantaloupe, итал. cantalupo) cx>m,
храпава диња (названа по замку Канталупо, y
кантапупа 384 канцелар
 Анкони, где je најпре донесена из Јерме-
није).
канталула в. канталуп.
кантандо (итал. cantando) муз. певајући, тј. из-
водећи тако као да ce пева.
кантанте (итал. cantante) ш, певајући.
кантарвде (грч. kantharïs, ген. kantharidos шпан-
ска буба) зоол. шпанске бубе, спадају y поро-
дицу мајака, златнозелене боје.
кавтариднзам (грч.) мед. тровање отровом од
шпанске бубе, кантаридином.
каитаридин најважнији активни састојак шпан-
ске бубе (Cantharis vesicatoria) који изазива
црвенило и мехуриће на кожи; y већим дозама
веома je отрован.
кантарион (грч.) богородичина трава; y народ-
ном лекарству користи ce тинктура канта-
риона.
кантата (итал. cantata) муз. првобитно, за разли-
ку од сонате, песма која ce певала уз пратњу
инструмената; сада: већа црквена песма, ком-
позиција за певање y свечаним приликама.
кантатила (итал. cantatilla) в. кантатина.
кантатина (итал. cantatina) муз. мала кантата,
песмица за певање.
кантаторнј(ум) (нлат. cantatorìum) код католи-
ка: кнмга из које појац (кантор) на миси
одговара.
каитаутор (итал. cantare певати, лат. auctor oc-
нивач) певач који пева сопствене композици-
је на сопствени текст.
кантацвја (лат. cantatio) певање, песма.
кантела (финс. Kantele) харфа са пет металних
жица уз коју фински народни певачи певају
народне песме; уп. руно.
кантизам фил. в. кантијанизам.
каитијаинзам фил. критичка и трансцендентална
филозофија Имануела Канта (1724-1804) са
својим разликовањем форме од предмета са-
знања, априорног од апостериорног, са сво-
јим учењем о априорности форми опажања
простора, времена и категорија, са својим
ограничењем целокупног сазнања на појаве,
тј. на предмете могућег искуства, док ce сама
ствар по себи (das Ding an sich) не може сазна-
ти; Кант, дакле, признаје постојање ствари
независно од наше свести; кантизам; в.
трансцендентална филозофија, трансцен-
дентални идеализам.
кантикум (лат. canere певати, canticum) песма
која ce пева.
Кантикум кантикорум (лат. Canticum cantico-
rum) Песма над песмама (приписује ce изра-
иљском цару Соломону, 970-930. г. пре н. е.).
кантнлена (лат., итал. cantilena) муз. песмица,
песмица за певање; мелодија; кратак музички
комад y облику песме (за певање); истакнута
певачка мелодија y већим музичким делима.
кантина (итал. cantina) барака, крчма, простор y
неком предузећу где ce могу добити храна и
пиће; сандук са преградама (за боце); муз. че-
тврта жица на виолини.
кантинер (фр. cantinier) сопственик кантине,
крчмар (војнички, раднички), баракер.
кавтите неглижабл (фр. quantité négligeable) за-
немарљива величина, безначајна величина,
величина о којој ce не мора водити рачуна;
околност о којој ce не мора водити рачуна
при решавању каквог политичког или економ-
ског питања.
кантитис (грч. kanthós очни угао; око) мед. запа-
љење очног кутића, запаљење ока.
канто (итал. canto, лат. cantare певати, cantus)
песма; певање.
кантон (итал. cantone, фр. canton) срез, округ,
област; y Француској: један део арондисма-
на; y Швајцарској: савезна државица.
кантонада (фр. cantonade) део позорнице који
ce налази иза кулиса.
кантониран (итал. canto) apx. са стубовима на
угловима.
кантовирање (фр. cantonner) вој. смештај (или:
размештај) војске по становима и кућама y
неком месту; борављење војске по кућама
(супр. логоровање); уп. кантонман.
кантоннст(а) (фр. canton) војни обвезник.
кантонман (фр. cantonnement) смештај војске
по кућама y неком месту (кантонирање); ме-
сто таквог смештања.
кавтор (лат. cantor, canere певати) певач, цркве-
ни појац (код католика); учитељ црквеног пе-
вања и музике.
кавтр (енг. canter) кратак галоп (или: кратак
трк) коња.
кантрнда (итал. carega, грч. kathédra) столица;
кантрига.
кантрв музика (енг. country регионалан, провин-
цијалан) популарни стил сеоске музике y
САД, народна музика.
кантус фирмус (лат. cantus firmus утврђена мело-
дија) мелодија преузета из духовне или све-
товне музике да послужи као основа за над-
градњу нове композиције.
кану (шп., порт., итал. canoa, енг. canoe, нем.
Kahn, фр. canot) узан чамац примитивних на-
рода направљен од издубеног стабла, ораница;
y веслачком спорту: чамац са двоструким ве-
слом за једног, ређе за два веслача; уи. кано.
кавун (тур. kanun) муз. стари арапски музички
инструмент с великим бројем жица.
кавуви (арап.) вл. саставни део шеријатског пра-
ва, световно право муслиманских народа које
издају исламски владари, према приликама и
потребама друштва, и које je, према томе,
променљивог и месног (локалног) карактера,
јер ce може мењати и важи само за државу која
га je издала; уп. фикх.
канура (тур. kanyr) наметак пређе (вунене, па-
мучне и сл.) припремљене за бојење.
канцел (лат. cancelli решетка, ограда) пропове-
даоница, предикаоница, говорница y католич-
кој цркви (заправо простор који je ограђен
решеткама); уи. канцеларија.
кавцелар (лат. cancellarius) y средњем веку: нај-
виши дворски службеник, чувар државног пе-
чата и састављач јавних исправа; први држав-
ник (у Немачкој je први добио титулу канце-
лар Бизмарк).
канцеларија 385

капела
канцеларија (нлат. cancellarla, cancelli, ген. сап-
cellorum решетка, од cancellus рачић, од can-
cer решеткаста животиња, тј. рак) првобитно:
простор, соба или сто који je решеткама од-
војен; данас: званична соба за рад, надлеш-
тво, уред, уредске просторије.
канцеларијски језик језик којим су писана зва-
нична акта и повеље крајем средњег века.
канцеларијски стил крут, сувопаран и сувише
формалистички начин писања, каквим ce
обично пишу званични и уопште пословни
списи.
канцеларијски формат трг. средње фина и фина
хартија за писање малог формата (33 х
42 cm).
канцелација (лат. cancellatio) прецртавање, по-
ништавање неког списа, менице, признанице и
др.; судско поништење неког списа, доку-
мента.
канцеле (лат. cancelli) ол. решетке (или: прегра-
де) y неким канцеларијама између службеника
и публике (нпр. y пошти, банкама итд.).
канцелист(а) (лат. cancelli) писар, чиновник,
службеник канцеларије.
канцелпараграф чувени § 130 a немачког казне-
ног закона (донесен 1871. и 1876) који забра-
њује злоупотребу свештеничког положаја y
циљу мешања y државне послове на начин који
може угрозити јавни мир и безбедност (казна
до 2 године робије).
канцер (1. cancer) зоол. рак; астр. Рак (сазвежће);
мед. рак (болест).
канцерација (лат. cancer рак, нлат. canceratio)
мед. отицање од рака, постајање рака.
канцерин (лат. cancer рак) прах од рачјих љуш-
тура.
канцероген (лат. cancer, грч. génos род) мед. који
ствара, изазива рак; канцерогене материје хе-
мијске супстанце које помажу стварање рака.
канцерозан (лат. cancer рак) жд. y облику рака,
попут рака; оболео од рака.
канцерологија (лат. cancer, грч. logfa) део меди-
цинске науке који ce бави проучавањем на-
станка рака, његовог раног откривања, лече-
њем и предохраном.
канцерома (лат. cancer) мед. оток од рака, рак.
канциона (шп. cancion, лат. cantio, фр. chanson)
песма, нарочито лирска сликовна песма која
ce обично састоји од стихова са дванаест Шро-
хеја.
канционери (шп. cancioneros) ПЛ. ЛИТ. шпанске
збирке песама нарочито збирке из ХУГвека.
канцона (лат. canzone, шп. cancion, лат. cantio) y
романтичном песништву, нарочито код Тали-
јана, врста лирских песама са узвишеном са-
држином (ода), нпр. код Петрарке.
канцонета (итал. canzonetta) муз. песмица, мала
песма; првобитно: песмица y духу народне
песме.
канцонијер (итал. canzoniere) првобитно, збир-
ка старих трубадурских песама; збирка песа-
ма; песмарица.
канџа (тур. kanca) гвоздена кука, квака; оштар и
кукаст нокат птица грабљивица.
канџија (тур.) в. камџија.
кањони (шп. canons) ол. геол. речна корита и реч-
не долине са стрмим стеновитим странама, y
областима где су слојеви задржали водораван
положај, које су направиле брдске воде (наро-
чито y Северној Америци).
каолин (кин. kao-ling, kao висок, ling брег, име
једне планине y северној Кини, где je најпре
добијан) „порцулан", порцуланска земља, бе-
ла, брашњава маса од које ce прави порцулан-
ско посуће.
кап (фр. cap, итал. capo, лат. caput глава) пред-
горје, рт, сваки део обале који ce спушта
стрмо y воду.
капа (лат. cappa) калуђерски огртач са широким
рукавима и капуљачом; кишни огртач; качкет.
капама (тур. kapama) кувано јело од јагњетине,
младог лука и других зачина.
капамаџија (тур. kapamaci) занатлија који из-
рађује покриваче.
капар (грч. kâpparis, арап., перс. kabar, фр. ca-
pre, итал. cappero) бот. трновита жбунаста
биљка, Capparis spinosa, која расте и y нашим
крајевима (у Далмацији и Херцеговини); ње-
ни неразвијени цветни пупољци садрже уље
слично слачицином уљу и употребљавају ce
као зачин и додатак неким јелима, којима
даје посебан укус; капра.
капара (итал. caparra) трг. новац који ce при
склапању уговора или погодбе даје унапред
као залога да he све услове уговора или по-
годбе обе стране тачно испунити.
капацитет (лат. capacitas) способност, умеш-
ност, ваљаност; употребљивост; могућност
хватања, могућност садржавања, запремина,
садржина, пространост, обимност, човек који
ужива велик и неоспоран ауторитет; углед y
некој струци (научник, уметник и др.), приз-
нат стручњак; физ. топлотни капацитет
једног тела je она количина топлоте која je
потребна (или број јединица топлоте потре-
бан) да ce то тело загреје за 1°С; електро-
статички капацитет једног проводника
мери ce количином електрицитета која му ce
мора придати да би ce његов потенцијал по-
висио од нуле до јединице; или: капацитет
једног кондензатора je однос количине
електрицитета на једном проводнику према
његовом потенцијалу док je други проводник
уземљен (има потенцијал нулу).
капацитрон (лат. сарах способан, грч. kyklos
круг, êlektron) физ. апарат за брзо и снажно
бомбардовање електрона.
капеадори (шп. capeadores) tu. y борбама с
бико-вима: помоћници бораца који
раздражују би-ка једним црвеним огртачем,
па му онда веш-то измакну и пусте борца да
он продужи игру.
капела (нлат. capella, итал. cappella, фр. chapel-
le) црквица, домаћа (дворска) богомоља; пр-
вобитно: место (сакристија) где je свеште-
ник остављао свој огртач (лат. cappa) и цркве-
не утвари; доцније: место за певаче и музича-
ре y цркви; црквени хор (певачи и оргуље);
музичко друштво, музички оркестар; a
капела
капелан 386 капиталав
 (итал. a cappella) муз. брже но што ce изводи
један црквени комад; певање a капела хорско
певање без музичке пратње; ала капела (итал.
alla cappella) као y капели, тј. вокална и ин-
струментална музика заједно.
капелан (нлат. capellanus) помоћни свештеник,
млађи свештеник који je додељен као помоћ-
ник и заменик старијем свештенику.
капелен (итал. capello коса) шм. глумац или ста-
тист коме ce ради веће уверљивости улоге
обрије глава.
капел-мајстор (лат. capella, magister, нем. Ka-
pellmeister) в. капелник.
капелник (лат. capella) старешииа (или: дири-
гент) музичке капеле, нарочито оперског ор-
кестра; капел-мајстор.
капер (хол. kaper, фр. capre, лат. capere ухвати-
ти) гусар, морски пљачкаш; гусарска лађа, гу-
сарски брод.
капетан (фр. capitaine, итал. capitano, лат. caput
глава; главна личност) поглавица, старешина;
вој. командир чете (или: ескадрона, батерије);
заповедник брода (или: пристаништа, ваздуш-
ног балона); старешина спортског клуба; уа.
капитен.
капи-ага (тур.) старешина ушкопљеника на тур-
ском двору (одговара европском „маршалу
двора"); такође: јаничарски генерал.
капнја (тур. kapi) врата, улаз; фт. двор (цар-
ски).
капиларан (лат. capillus влас, длака, коса, вла-
кно, capillaris власи, длачни, косни) власни,
длачни, који ce тиче косе, косни; власаст,
длакаст, влакнаст, танак као длака, веома та-
нак; капиларни судови (капилари) веома фи-
ни крвни судови који представљају прелаз од
артерија ка венама и y којима ce крв креће
равномерно; капиларне цеви цеви са власа-
стом, тј. врло уском и малом шупљином; ка-
пшшрне појаве појаве које показују течност
y уским цевима.
капнларн (лат. capillus) ПЛ. анаш. в. под капи-
ларан-
капилариоза œta. болест домаћих животиња, на-
рочито перади, чији су узрочници различите
врсте ваљкастих црва из рода Capillaria.
капиларност (лат. capillus длака) физичка поја-
ва: ако две отворене једнаке стаклене цеви са
врло узаном шупљином, од којих je једна ве-
ћа, замочимо донекле y воду, она неће на
цевима бити на истом нивоу на коме je вода y
суду: ниво y широј цеви виши je од нивоа y
суду, a ниво y ужој цеви виши je и од нивоа
воде y широј цеви; код живе je обратан слу-
чај. Горња површииа течности (у цеви, звана
менискус) која кваси (вода) je издубена, a
која не кваси (жива) испупчена. Ове појаве
зову ce капиларне.
капилароскопнја (лат. capillus, грч. skopeo по-
сматрам, гледам) жд. микроскопско испитива-
ње капилара на живом човеку (код поремећа-
ја судовног живчаног система и др.).
капилација (лат. capillatio) мед. влакнаст, једва
приметан расцеп лубање.
капирати (лат. capere) појмити, схватити, схва-
/ тити, разумети, разумевати.
каписла в. капсула.
капислара (лат.) старииска пушка која ce пали
помоћу каписле.
капистрација (нлат. capistratio) мед. в. фимоза.
капиструм (лат. capistrum улар) хируршки за-
вој; мед. грч доње вилице.
капнта (лат. caput глава, capita) Т. главе; капи-
Ша аверза (лат. capita aversa) на кованом нов-
цу: главе чија су лица окренута једно од дру-
гог; капита адверза (лат. capita adversa) главе
са лицима окренутим једно другом; капита
југата (лат. capita iugata) спојене главе, две
главе на новцу.
капитал (лат. capitalis главни, caput глава) 1.
вредност која ce одређеним кретањем оплођа-
ва, увећава вишком вредности. Општи обра-
зац je N-R-N1 (где значи: N предујмљену
вредност, R врсту робе, N1 оплођени капи-
тал). Кретање обухвата: I фаза - промет, ку-
повину елемената производње, предујам ка-
питала y радну снагу и средства за производ-
њу; II фаза - производњу, трошење елемената
производње, при чему радна снага ствара eu-
mene вредности; III фаза - промет, реализаци-
ја оплођеног капитала.
Развијени образац je: N-R *' *' ... Р... R^N1.
Ово je кретање индустријског капитала. По-
једине његове фазе ce осамостаљују, постају
функција појединих врста капитала: произ-
водни капитал ce бави произвођењем вишка
вредности, производњом; трговински капитал
врши стварну реализацију производа капита-
ла; каматоносни капитал мобилише слободне
новчане капитале, претвара неделатни капи-
тал y делатни. Капитал je, дакле, одређени
друштвени однос y производњи - експлоата-
ција најамног paga под командом кагштала,
тј. производње вишка вредности. У стварном
кретању вишак вредности ce појављује као
профит. Пошто своју сврху - вишак вредно-
сти (профит) - капитал остварује само крета-
њем, то он тежи да ce бесконачно креће и
увећава. И сваки ce капитал, без обзира на
порекло, претвара y акумулирани вишак вред-
ности. 2. „Капитал" - главно дело Карла
Маркса, y којем су критички прерађена сва
дотадашња достигнућа y области економије
и y којем je генијално изложена нова теорија
капитала; 3. y ужем смислу: готов новац, гото-
вина; 4. главни град, престоница.
капитала (лат. capitalis главни) велика слова не-
ког писма (латиничког или грчког), капитал-
но писмо^
капиталаа (лат. capitalis) главни, основни, теме-
љни, битни, поглавит; одличан; веома важан,
пресудан; капитална слова тии. велика почет-
на слова; капиталконто трг. рачун y главној
трговачкој књизи y коју ce уноси све оно што
ce тиче повећања или умањивања основне
имовине; капитални злочин орае. злочин који
повлачи смртну казну.
капиталац 387 капричо
капиталац (лат. capitalis) зоол. снажан јелен с ве-
ликим роговима.
капитализам (лат. capitalis главни, caput глава)
друштвеноекономски поредак који каракте-
рише доминација капитала и профита; једна
од његових фаза je империјализам.
капитализација (фр. capitalisation) 1. додавање
припадајућег интереса капиталу (нпр. код
улога на штедњу кад улагач не подиже камату
него ce она додаје улогу); 2. прерачунавање
неког прихода y износ који би уз постојећу
каматну стопу давао камату једнаку том при-
ходу. ____
капиталисање в. каиигиализација.
капиталисати (фр. capitaliser) трг. претворити
вишак вредности y капитал.
капиталист (лат. capitalis главни од caput глава)
власник капитала, особито знатног, уложеног
y послове.
капитана (итал. шп. capitana) главни, адмирал-
ски брод једне флоте.
капитација (лат. capitatio, caput глава) лична
пореза, главарина.
капител (нлат. capitellum) арх. најгорњи део
(или: врх, глава) стуба.
капител(хен) (лат. capitulum мала глава) штам-
парска слова која имају облик великих a раз-
мере малих слова.
капитен (лат. caput глава, енг. captain, нем. Ka-
pitän) капетан; са. играч који ce појављује
као всфа, старешина и представник свог тима;
постоји y свим спортским дисциплинама кад
ce иступа групно.
капитис деминуцио (лат. capitis deminutio) прав.
смањивање или губљење права, нарочито гра-
ђанских права, грађанска смрт.
капитл (лат. capitulum, итал. capitolo) глава, од-
сек, одељак y књизи; физ. садржина једног
одељ-ка, предмет разговора; y католичкој
цркви: збор виших свештеника ради
решавања теку-ћих питања, капШол,
капитол.
капитол (лат. capitulum) скупштина свештенства
једне цркве или калуђера неког манастира; уп.
капиШл.
Капитол (лат. Capitolium) тврђава града Рима на
Капишолијском брегу, на којем су били хра-
мови, Тарпејска стена итд. (данашњи Капи-
тол je уређен према нацрту Микеланђело-
вом); y САД: седиште законодавне власти y
Вашингтону.
капитулант (нлат. capitulans) засш. војник који,
по одслужењу рока, и даље добровољно остаје
да служи; преговарач, онај који закључује ка-
питулацију, који je неспособан да ce бори за
циљ, који ce предаје.
капитулат (нлат. capitulatum) споразум, нагодба
између држава.
капитулација (нлат. capitulatio) сагласност, спо-
разум; предаја, напуштање неког подухвата
или посла; предаја војске y рату или борби
приликом неуспеха; уговор о предаји; безу-
словна капишулација подразумева стање y ко-
ме побеђена страна без поговора прихвата све
услове које јој намеће победилац; фт. по-
пуштање, уступање; жртва.
капитулације (нлат.) уговори по којима су
европске силе имале право y Турској, y дру-
гим исламским државама и y Кини да њихови
поданици не подлежу домаћим судовима, него
конзулима односних држава; престале су да ва-
же после II светског рата.
капитулирати (нлат. capitulare) преговарати о
предаји; предати ce, покорити ce, попустити,
попуштати; поклекнути; поравнати ce, спора-
зумети ce, споразумевати ce.
капиџик (тур. kapicik) мала споредна врата;
вратнице између суседних дворишта.
каплака (хол. Kap, Laken) трг. доплата за подвоз
коју, сем редовног подвоза, даје онај што
шаље робу бродом да би ce чувању робе обра-
тила нарочита пажња.
каплан (фр. capelan, нем. Kapelan) зоол. врста
морске рибе Mallotus villosus из породице Sal-
monidae.
каплар (фр. caporal) најнижи старешински чин y
неким војскама; постојао и y старој југосло-
венској војсци.
капномант (грч. kapnós дим, мантис пророк)
онај који прориче судбину по дизању дима.
капномантија (грч. kapnós, mantei'a прорицање)
прорицање из дима, гатање y дим.
капо (итал. capo глава, врх) поглавица, стареши-
на, главешина, шеф.
капонир (фр. capponière) вој. бетонски бункер,
изграђен за фланкирање рова са две стране,
снабдевен митраљезима, a понекад и неким
артиљеријским оруђима.
капотаж (фр. capotage) оклоп око авионског мо-
тора.
капотажа (фр. capotage) познавање водених путе-
ва, наука о воденим путевима; вештина мере-
ња пута што га превали једна лађа.
капотасто (итал. capotaste, capo di tasto) муз. гор-
њи део (онај који ce држи y руци) виолине и
сличних инструмената; парче од ебановине и
сл. које ce употребљава за учвршћивање жица
на гудачким инструментима; пречажица која
ce меће на гитару ради повишавања тона; ме-
тални прут преко жица (на пијанофорШу).
капра бот. в. капар.
каприола (итал. capriola срна од лат. capreus) y
итал. балету XVI в., велики скок при којем
балерина удара једну ногу о другу.
капрификација (лат. caprificus дивља смоква)
вештачко оплођавање дивљих смокава помо-
ћу смоквиних oca.
каприц (фр. caprice, итал. capriccio, лат. caper)
ћуд, ћудљивост; муз. фантазија; уп. капричо.
каприциозан (фр. capricieux) ћудљив, тврдо-
глав, јогунаст; фиг. неправилан, чудан, чудно-
ват; фантастичан.
каприцирати ce (фр. caprice) узјогунити ce, бити
тврдоглав, јогунити ce, увртети себи нешто y
главу, држати ce нечега упорно.
капричето (итал. capriccetto) муз. мала, кратка
фантазија.
капричо (итал. capriccio) ћудљиво, необично
уметничко, нарочито краће шаљиво музичко
дело, y облику сонате; a капричо (итал. a ca-
priccio) муз. no вољи, no ћефу.
капрнчоз 388 караган
о
капрнчозо (итал. capriccioso) муа. ћудљиво, пре-
ма ћефу.
капролактам хем. органско једињење које служи
као сировина за израду вештачких влакна.
капрон (трговачки назив) смоласта пластична
маса, врло еластична и издржљива, која служи
за израду вештачког влакна, делова радио--
апарата и др.
капса (лат. capsa) мртвачки сандук; одар.
капснјен (фр. capsien) apx. палеолитска култура
западног Средоземља; познато пећинско сли-
карство са сценама из лова и култних игара
(названо тако по налазишту Rauca y Тунису).
капситнс (лат. capsula) мед. в. капсулитис.
капсла в. капсула.
капсула (лат. capsula ковчежић, кутијица, санду-
че) чахура, кошуљица, омотач; метални омо-
тач на боци; бот. чахура која омотава семе;
анаш. обвојница око неких унутрашњих органа
(нпр. capsula articularis зглобна чахура); жд.
кошуљица од желатииа и скроба за лекове y
прашку или раствору; вој. метална кагшца или
цевчица напуњена експлозивом (служи за
паљење пуњења пушчаног, топовског, мин-
ског и др.); хем. бокаст суд за испаравање;
астрон. кабина васионског брода; капсла, ка-
писла.
капсуларан (лат. capsularis) бот. чахураст, y
облику чауре (или: омотача).
капсулнтис (лат. capsula) мед. запаљење чахуре
очног сочива; капситис.
каптажа (лат. captare хватати, фр. captage) хвата-
ње и довођење воде (изворске, речне, под-
земне).
каптаццја (лат. captatio, captare ревносно тежити
за чим, вребати) лукавство, мајсторија, дови-
јање, докопавање чега вештином; употреба
непоштених средстава да би ce дошло до циља.
каптацио беневоленције (лат. captatio benevo-
lentiae) реторска фраза којом говорник, y по-
четку говора, моли слушаоце за благонакло-
ност; вешто задобијање наклоности, лов на
милост.
каптивацнја (нлат. captivatio) хватање вешти-
ном или лукавством, пецање.
каптирати (лат. captare) машати ce нечега, вре-
бати, кебати, уловити нешто; ухватити, доћи
до чега лукавством или преваром; хватати и
одводити воду (изворску, речну, подземну).
каптол (лат. capitulum, итал. capitolo) в. под ка-
питл 1.
калудан (тур. капудан) старешина, заповедник
(нарочито поморски).
капула (лат. caepula) 1. црни лук; 2. јело од
згњечена пасуља с луком.
капут (лат. caput, capitis глава) 1. глава, одељак,
поглавље, одсек (у књизи); екс капите (лат.
ex capite) из главе, no сећању; upas, из разло-
га, због.
капут 2. (нем. kaputt) пропало, готово.
капућехаја (тур. kapukähyasi) заступник, пред-
ставник неког мањег страног владаоца на тур-
ском двору (ово je била званична титула и
српског представника y Цариграду, док je Cp-
бија била још вазална кнежевина).
капуца (нлат. caputiufti, итал. cappuccio, фр. са-
рисе) капуљача, кукуљача; огртач са капу-
љачом (калуђерски).
капуцннер (нлат. caputium капуљача) 1. „калу-
ђер са капуљачом", члан католичког фрање-
вачког реда, основаног 1525.тод.; 2. црна ка-
фа која, помешана са мало млека, добија бо-
ју капуцинерске мантије.
капција (лат. captìo обманљив закључак) намер-
но погрешан закључак, обманљив закључак;
уп. софизам.
капциозаи (лат.) који ce односи на капцију; лу-
кав, варљив, обманљив.
кара (тур. kara) 1. црн; често долази као састав-
ни део имена, нпр. Кара-Ђорђе, Кара-Му-
стафа.
кара (фр. carré, лат. quadratura квадрат) 2. вој. в.
под каре.
карабин (фр. carabine, итал. carabina, арап. ка-
rab) пушка, лакша и краћа од пешачке, за
коњицу, артиљерију и сл.
карабинац (фр. carabinier) војник наоружан ка-
рабином, лаки коњаник.
карабинијери (итал. carabinieri) s.a. коњаници
наоружани карабинима; y Италији: жандарми.
Карабогданска y турско доба назив за историј-
ску покрајину, кнежевину Молдавију, y источ-
ном делу Румуније.
карабоја (тур. kara boya) народни назив за ме-
шавину зелене галице и танинских екстракта
од које ce прави црна боја.
Карабурма (тур. kara burun црни гребен, црни
рт) мали брежуљак над самим Дунавом, део
Београда. v
караван (енг. caravan) 1. y моторизованом туриз-
му, аутомобилска приколица опремљена лежа-
јевима и кухињским уређајима.
караван(а) (перс. kärwän, тур. kervan, фр. cara-
vane) 2. друштво (или: поворка) путника, на-
рочито трговаца, y средњој и предњој Азији
и y Африци, које заједнички предузима, ради
узајамне одбране, пут кроз далеке и дивље
крајеве, нарочито пустиње; вођа таквог дру-
штва je караван-баши.
караванинг (енг. caravaning) путовање y аутомо-
билу с приколицом (караваном), као врста по-
кретног туризма.
караван-серај (перс. karavan-seraj) на Истоку:
велика зграда без намештаја за склониште
путника (по градовима и путевима), караван-
ски хан; фиг. велика, неудобна гостионица.
каравела (шп. caravela, фр. caravelle) y XV и
XVI веку: велики бродови који су-, својом
грађом, били осигурани од буре;
данас:једрилица са четири катарке y
Шпанији и Португалији; лађа за ловљење
харинги, од 120 до 140 тона (у Француској);
овећи турски ратни брод са че-тири катарке;
тип француског млазног пут-ничког авиона.
Каравлах становник Каравлашке; Румун.
Каравлашка шш. турски назив за јужни део Руму-
није.
караган (тат.) зоол. степска лисица, нарочито це-
њена због свог крзна.
караголи 389 карат
караголи (итал. caragolo, шп. caracol) вл. врста
шкољки y Јадранском мору које су добре за
јело; њихове сјајне љуштуре, очишћене од
кречне наслаге употребљавају ce за прављење
разног женског накита.
Карадаг (тур.) турски назив за Црну Гору.
карађоз (тур. karagöz црнооки) представа са обо-
јеним фигурама које, помоћу конца, покре-
ће глумац иза платна који гласом прати по-
крете фигура; комичар мађионичар, лакрди-
јаш, марионета.
карака (итал. caracca) аом. велики једрењак који
je некад (од XIV до XVII века) употребљаван
највише за превоз терета, a понекад и као
ратни брод.
каракал (тур. kahral-kulak црно ухо, фр., енг.
caracal) зоол. грабљива, слична рису животиња
из рода мачака (Felis caracal), живи y Азији и
Африци.
каракол (тур. karakol) 1. ноћна стража, патрола;
стража уопште; 2. ноћни стражар, патролџија;
ноћни стражар уопште.
каракола (фр. caracole) завојница, спирала; пу-
жасте, завојите степенице; јах. поигравање ко-
ња удесно и улево.
караколирати (фр. caracoler) играти, поигравати
коња тако да поскакује удесно и улево; физ.
трчкати тамо-амо.
караконџа, караконџула (тур. karakoncolos)
утвара, авет, страшило.
карактер (грч. charâssô усецам, урезујем, cha-
raktër) збир особина или својстава којима ce
неки човек, нека ствар или појава одликују;
трајна особина воље и начина делања једног
човека која га чини оним што je, тј. различ-
ним од свих других људи; y ужем, психолошком
смислу: трајност, сталност и доследност y во-
љи, y начину делања; значај, знак, обележје,
битна ознака, особеност, посебна одлика, осо-
бина, својство; чврстина, јачина душе; при-
рода, нарав; личност са добрим особинама ду-
ше и срца; положај и чин, звање, сталеж; рач.
симбол, бројка, слово или знак интерпункци-
је који je или ускладиштен y рачунару или га
рачунар при раду примењује.
карактеран (грч. Charakter) који има каракте-
ра; који сачињава и представља карактер, би-
тан, својствен; честит, исправан, поштен, ва-
љан; карактерна маска ПОЗ. маска која прика-
зује неки сталеж, тип, неку личност, нарав и
сл.; карактерна рола улога којој je циљ да
оцрта и потпуно развије известан карактер;
карактерни комад позоришни комад коме je
главни циљ да прикаже карактере.
карактер генератор (енг. Character Generator)
уређај који помоћу полупроводничких мемо-
рија омогућује директно стварање бројева и
словних знакова за потребе исписивања тек-
стова y телевизијском програму.
карактери рач. слова, бројеви и графички знаци
који ce преко тастатуре уносе y рачунар.
карактерисати (грч. Charakter, фр. caractériser)
битне ознаке неког човека или неке ствари
истакнути (или: истицати, приказивати, при-
казати, оцртати, обележити), тачно озна-
чити.
карактеристика (грч. Charakter) ознака, обележ-
је, особина, суштина, оно чиме ce нека ствар
или неки човек нарочито одликује и разлику-
је од других ствари или људи; обележавање,
навођење главних, битних особина или свој-
става кога или чега; писмено мишљење о не-
кој личности; маш. значица, тј. цео број јед-
ног логаритма (супр. мантиса).
карактероген (грч. Charakter особитост, знаме-
ње, gennâô рађам) који ствара карактер, ко-
ји утиче на стварање карактера.
карактерологија (грч.) наука која проучава ин-
дивидуалне разлике и варијације код поједи-
наца или група, личности као такве, индивиду-
алне карактере и типове; карактерологију
неки називају и индивидуалном психоло-
гијом.
каракул (рус. каракулБ) врста овце (назване по
граду Каракулу y Узбечкој ССР) која ce гаји
ради производње скупоценог коврџавог јаг-
њећег крзна, астрагана; крзно од те овце.
караманка агР. врста врло укусне крушке која je
y нашу земљу пренесена из Караманије y Typ-
ској.
карамбол (шп. carambola) црвена билијарска
лопта; билијарска игра са три лопте; фт. су-
дар, сукоб (нпр. кола).
карамболажа (фр. carambolage) судар једне лоп-
те са двема од једног потеза таком (код били-
јара); физ. судар, сударање.
карамболина (шп. carambola) жута лопта y били-
јару; билијарска игра са пет лопти.
карамел(а) (фр. caramel, можда од нлат. canna
mellis шећерна трска) кестењаста и горка ма-
са од печеног шећера за бојадисање пића;
жућкастосмеђа боја; печени шећер, бомбона
од печеног шећера.
карамелизација (нлат. caramelisatio) печење
шећера; зачињавање (или: превлачење) пе-
ченим шећером.
каранкас вл. тешке источноиндијске свилене
тканине са златним, сребрним и др. цвето-
вима.
карантин (фр. quarantaine, итал. quarantina) че-
трдесетодневно санитетско посматрање пут-
ника што долазе из крајева (иностранства,
преко мора и др.) y којима влада каква зараз-
на болест; зграда за издржавање карантина; уп.
контумац.
каранфилић (грч. karyóphyllon) цветни пупољак
са дршком од тропског дрвета Caryophyllus
armoracius; домаћице га употребљавају за за-
чин, a и y фармацији игра знатну улогу, наро-
чито као антисептично средство.
карапанџа (тур. karapançe c црним канџама)
вештица.
карар (арап. qarär, тур. karar) сталност, посто-
јаност, трајање; закључак, одлука; прилика;
почивање, покој.
карасевдах (тур.) страсна љубав, туга од неиспу-
њене љубавне чежње.
карат (грч. karâtion, фр. carat, итал. carato) „ce-
карате 390 карго
 менка рогача", јединица за мерење тежине
злата, сребра и дијаманата (=0,275 грама).
карате (јап. оружје y празној руци) врста бори-
лачко-шакачког спорта y којем ce посебном
техником и концентрацијом постиже велика
снага ударца.
каратнратн (грч. kerâtion, фр. carat) правити
смесу од злата и сребра, или од злата, сребра и
бакра.
каратура (грч. kerâtion рогач) смеса злата и
сре-бра, или злата, сребра и бакра.
караула (тур. karavul) стражарска кула на грани-
ци, стражарнвца; као мањи фортификацијски
објект, служи за заштиту мостова и тунела.
карафа (итал. caraffa) стона боца од брушеног
(шлифованог) стакла са запушачем.
карафнидл (итал. caraffa, caraffina) стони при-
бор за зејтин, сирће и зачиие.
карац (арап.) лични порез, главарина (у Тур-
ској).
караш (нем. Karausche) зоол. слатководна риба
сродна шарану, али без бркова, Carassius vul-
garis.
карбамат хем. co карбаминске киселине.
карбамид (грч. carbo угаљ, лат. amida амонијак)
диамид (хидрозид) угљене киселине; направ-
љен, као прва органска супстанца, вештачки
из неорганског једињења; налази ce y мокра-
ћи сисара и неких гмизаваца.
карбнд (лат. carbo угаљ) «*. једињење угљеника
са неким другим елементом, обично металом,
нпр. једињење калцијума и угљеника, добија
ce y електричним пећима из креча и угљена.
карбннол (лат.) 1. хем. назив за метилалкохол; 2.
врста лепка.
карбо (лат. carbo) угљен, угаљ.
карболеин (лат. carbo угаљ, oleum уље) матери-
ја за гориво, састоји ce од ораха дрвеног или
каменог угља, који, помешан са неким уљем,
постаје чврста маса; употребљава ce за парне
машине.
карболвзам (лат. carbo угаљ) мед. тровање услед
узимања карболне киселине или дужег нео-
презног руковања карболном киселином.
карболннеум (лат. carbo угаљ, oleum уље) кар-
болно уље, средство за импрегнисање и маза-
ње дрвета као и за дезинфекцију.
карболна кнселнна хем. киселина карболног уља,
сродна креозоту, добија ce из катрана каме-
ног угља, ствара безбојне, хигроскопне кри-
сталне иглице које на ваздуху поцрвене; упо-
требљава ce y воденом раствору 3-5% као од-
лично антисептичко средство; в. фенол.
карбон (лат. carbo угаљ) хем. угљеник, угљик, не-
металан елеменат, атомска тежина 12, редни
број 6, знак С, јавља ce неједињен y три
алотропна облика (два кристална - дијамант
и графит - и један аморфан - дрвени угаљ), и
готово y свима органским једињењима; геол. в.
карбонска периода.
карбонада (фр. carbonnade) куе. месо печено на
жару, ћулбастија.
карбонадо (порт. carbonado) мин. порозан и
угласт црни дијамант (служи већином као гра
ђа за глачање и за бургије за бушење
стена).
карбонари (итал. carbonari) 1. вл. „угљари", чла-
нови политичког удружења y Италији којима
je првобитно био циљ борба против францу-
ског господства, a после 1814. год. ослобо-
ђеље^и уједињење Италије; фиг. завереници;
2. широк и дугачак огртач без рукава.
карбонаризам (итал.) идеје, начела и начин ра-
да италијанских карбонара; уп. карбонари 1.
карбонат (лат. carbo угаљ, угљен) хем. co
угљичне киселине, co угљеничне (или
угљене) кисе-лине.
карбонесцирати (лат. carbonescere) угљенисати
ce, претварати ce y угаљ.
карбоннзација (фр. carbonisation) хем. угљениса-
ње, претварање y угљен; y ткачкој индустри-
ји: уништавање биљних примеса y непрерађе-
ној вуни помоћу сумпорне киселине.
карбонит (лат. carbo угаљ) хем. рударски
експло-зив, мешавина нитроглицерина с
калцијумо-вом шалитром и брашном.
карбониферски (лат. carbo, ген. carbonis угаљ,
fe-го носим) геол. угљоносан, = карбонски.
карбон-папнр танак папир премазан раствором
угљеног прашка растопљеног y лепку, који
служи за копирање.
карбонска пернода геол. периода камеиог угља,
доба стварања каменог угља, доба стварања
каменога угља y слојевима Земљине коре не-
посредно над девонском формацијом.
карбонска формацнја в. карбонска периода.
карбонски (лат. carbo угаљ) 1. хем. угљенички,
угљички; угљене киселине, проузрокован га-
сом, угљеном киселином; 2. геол. из слојева
Земљине коре са наслагама каменога угља, из
доба стварања каменог угља, стена, фосила y
тим слојевима; карбонски систем, карбонска
периода.
карбункул (лат. carbunculus) .««н. црвени племе-
нити гранат; мед. врста великог, вишеогњиш-
ног чира, нарочито на потиљку (код старијих
људи).
карбункулацнја (лат. carbunculatio) бот. запаље-
ње y пупољцима биљака.
карбуратор (лат. carbo угаљ, фр. carburateur,
енг. carburettor, carburet јединнти са угљени-
ком) шех. код мотора са унутрашњим сагорева-
њем: распињач, направа за претварање теч-
ног горива (бензина, бензола, шпиритуса и
др.) y гасовиту смешу ваздуха и горивне паре.
карбурнрање (фр. carbure) х<ш. повећавање ра-
светне моћи гаса за осветљење привођењем
угљо-водоника који су богати угљеником.
карга (шп. carga, фр. cargaison, лат. carrus) мор.
в. карго.
каргадор (шп. cargador) пуномоћник пошиља-
оца робе бродом, који путује с њом и на одре-
ђеном месту je предаје или продаје; бродски
сензал.
карго (шп. cargo, фр. cargaison, лат. carrus) мор.
товар брода; пуњење, товарење брода;
карго--брод брод с робом; карго-тежина
терет који ce може метнути на једну товарну
животињу (у
кардамом 391 каријеризам
 Шпанији = око 150 kg); трг. осигурање робе y
поморском, авионском и копненом саобраћа-
ју; карга.
кардамом (грч. kardâmômon) бот. срдиш; семе
једне са ђумбиром сродне источноиндијске
биљке; употребљава ce y медицини и као зачин
(у кобасицама, ликеру и сл.).
кардан шехн. механички зглоб на моторима вози-
ла, машина алатљика и сл. који омогућава да
ce обртање преноси са једног вратила на дру-
го, односно да ce кретање врши y свим правци-
ма (назван по конструктору, италијанском ле-
кару и математичару Ђероламу Кардану - Ge-
rolamo Cardano, 1501-1576).
кардаш (тур. kardas) друг, пријатељ.
кардеронисати (фр. quarderonner) израдити y
облику четвртине круга; грађ. рогљеве ивица и
греда заокруглити, заоблити, заобљавати.
кардиалгија (грч. kardia срце, älgos бол) мед. бол
срца, осећање притиска на срце; грч желуца,
завијање y желуцу.
кардиган (енг. cardigan) врста плетеног прслука.
кардија (грч. kardi'a) анаш. 1. срце; 2. улаз из
једњакаy желудац, желудачни улаз, желудачна
уста, срчаник.
кардијака (грч. kardia срце, нлат. cardiaca) ол.
средства за појачавање делатности срца, ле-
кови за срце.
кардијални (грч. kardia) атш. који припада ср-
цу, срчани; y односу на органе за варење: који
су близу кардије.
кардинал (лат. cardinalis носећи, стожерни; глав-
ни; cardo, ген. cardinis шарка, стожер) 1. од XI
века: први свештеник до nane y католичкој
цркви, старији по чину од бискупа и надбиску-
па; има их 70 и они, заједно са папом сачиња-
вају Свети колегијум и папино саветодавно
тело (конзисторијум); 2. пиће од белог вина,
наранџи и шећера; 3. бот. врста јабука и грож-
ђа; 4. зоол. црвена птица певачица, дуга до
23 cm, живи y Сев. Америци.
кардиналан (лат. cardinalis) главни, основни,
битни, најважнији, најзнатнији; кардиналне
Шачке главне тачке; нарочито: четири главне
стране света (исток, запад, север, југ) и чети-
ри главна ветра који од њих дувају (карди-
нални ветрови); кардинални бројеви прости
бројеви (један, два, три, четири, итд.); супр.
ординални бројеви редни бројеви (први, дру-
ги, трећи, четврти итд.).
кардиналија ПЛ. грам. кардинални, основни бро-
јеви.
кардио- (грч. kardia) предметак y сложеницама са
значењем: срце, срчани.
кардиограм (грч. kardîa, grâmma црта, линија)
мед. крива (или: крива линија, кривуља, црта)
коју бележи кардиограф.
кардиограф (грч. kardia, grâphô пишем, беле-
жим) мед. апарат који бележи рад срца помоћу
повлачења криве линије на хартији, итд.;
служи за испитивање болести срца.
кардиографија (грч. kardia, graphia писање, бе-
лежење) мед. графичко представљање кретања
срца.
кардиологија (грч. kardia, logia) мед. наука о ср-
цу и његовим својствима.
кардиомегалија (грч. kardia срце, mégas велики)
мед. увећање срца.
кардиометар (грч. kardia, métron мера, мерило)
мед. инструмент за мерење силе срчане радње.
кардионеуроза (грч. kardia, neuron живац) мед.
нервоза срца.
кардиопалмија (грч. kardia, palmós скакање,
дрхтање) мед. куцање срца.
кардиопатија (грч. kardia, pàthos бол) мед. бо-
лест срца, бол срца.
кардиоперикардитис (грч. kardia, нлат. pericar-
dium) мед. запаљење осрђа, срчане кесе.
кардиоспазмус (грч. kardia желудачни улаз, же-
лудачна уста, spasmós грч) мед. грч желудачних
уста.
кардиостеноза (грч. kardia, stenosis сужење, суже-
ност) мед. суженост желудачних уста.
кардиотоника (грч. kardia, tonikós напонски, за-
тегнутосни) ПЛ. мед. средства (или: лекови) за
јачање срца.
кардиофон (грч. kardia, phônë звук, глас) апа-
рат, сличан телефону, за испитивање и кон-
тролисање делатности срца.
кардитис (грч. kardia срце) мед. запаљење срца.
каре (фр. carré, лат. quadratum) четвороуга-
оник, квадрат; кув. телећа, овчија или свињ-
ска ребра пржена или пирјањена; вој. кара, че-
твороугаоник y који ce постројава пешадија
ради одбране од коњице; топовске каре кола
y којима ce вози топовска муниција.
каребарија (грч. kârë глава, barys тежак) мед.
тешка, несносна главобоља.
кареограф (фр. carré, грч. grâphô) апарат за сни-
мање перспективних цртежа.
карета (итал. carretta) зоол. врста корњаче, Che-
lone imbricata.
карецандо (итал. carezzando) муз. умилно.
карецеволе (итал. carezzevole) муз. љупко.
кари (фр. cari, енг. curry) врста јаког индијског
зачина.
карибу зоол. северни јелен из арктичких предела
Rangifer caribou из фам. Cervidae.
каризма (нлат. carisma, лат. quadragesima) ускр-
шњи, четрдесетодневни пост; код нас обично:
коризма.
каријатиде (грч. Kariâtides, Каријаћанке) пл. y
грчкој архитектури: женске фигуре које, као
стубови, држе на глави греду или таваницу (на-
зив по женама из пелопонеског града Карије
одведеним y ропство, или, вероватније по
свештеницама које су биле на служби y Арте-
мидином храму y Карији).
каријер (фр. carrière, итал. carrièra, лат. carrus
кола) јах. пун, најбржи трк коња; нападу кари-
јеру вој. жесток коњички јуриш; уп. каријера.
каријера (фр. carrièra, ital. carriera, лат. carrus
кола) тркалиште за кола; астр. оптицај звез-
да; фт. време које ce проведе y неком занима-
њу, звању; успешан ток службе y неком позиву
или некој струци; пут живота; уа. каријер.
каријеризам (фр. carrière) реван рад на лаком и
брзом напредовању y служби и добивању поло-
каријерист(а) 392 карневал
 жаја и звања, али не на основу сопствене вред-
ности и несебичног успешног рада за ошпте
добро, него непоШизмом и додворавањем
онима од којих то зависи. карвјервст(а) (фр.
carrière) онај који безобзир-
но ради на прављењу каријере, лакташ, гур-
гур; уп. каријеризам. каријес (лат. caries
трулеж, гњилост) мед. труље-
ње, разједање костију или зуба. карика (мађ.
karika) колут, прстен; фт. део неке
целине; веза уопште. карнкатура (итал.
caricare товарити, оптерети-
ти, caricatura) y књижевности, нарочито y ли-
ковним уметностима, првенствено y сликар-
ству: веома развијен начин приказивања неке
личности, неког догађаја или предмета, y ко-
ме ce карактеристичне особине намерно толи-
ко преувеличавају да целина, и поред слично-
сти, изазива осећање смешиога; фт. наказа,
нагрда, ругоба, накарада, ругло. карикирати
(итал. caricare) правити карикаШу-
ре; унаказити, нагрдити; преувеличавати из-
весне особине код кога или чега ради исмева-
ња; претоварити; трг. оптеретити некога ме-
ницама; up. карикиран. карина (лат. carina)
ПОМ. унутрашњост брода;
главна уздужна греда на дну лађе, кобилица.
кариогамнја (грч. kâryon opax, gâmos брак)
бтл.
спајање једара гамета (сполних ћелија)
приликом оплођивања. кариозав (лат.
cariosus) мед. болестан y костима;
начет, натруо, разједен (о костима); шупаљ (о
зубу); уп. каријес. кариока (Carioca жена из Рио
де Жанеира) јужно-
америчка игра y стилу румбе; Кариоке: попу-
ларни назив за државну фудбалску репрезента-
цију Бразила. кариокинеза (грч. kâryon
opax, kinéô окрећем)
биол. индиректна деоба ћелије; уп. митоза.
карнолимфа (грч. kâryon opax, једро, lympha
бистра вода) биол. светла, бистра течност која
испуњава ћелијско једро. кариологија (грч.
kâryon, logi'a наука) биол. део
науке о ћелији (цитологије) који ce бави
проучавањем структура и промена које ce де-
шавају y једру.
карион (грч. kâryon opax) биол. ћелијско једро.
кариоплазма (грч. kâryon, plasma творевина) би-
ол. једрова плазма, течна супстанција која
чини основну материју једра. карнофилум
(грч. karyophyllon) каранфилић
(зачин). кариран (фр. carré) исцртан или
издељеи на ква-
дратиће или правоугаонике (хартија, тка-
нина). каритас (лат. Caritas, итал. carità)
љубав, мате-
ринска љубав, хришћанска љубав према ближ-
њима; милосрђе. каритативаи (лат. Caritas,
нлат. caritativus учи-
њен из љубави) милостив, дарежљив, добро-
творан. карвшик (тур. kansik) 1. смеса,
мешавина (нпр.
жита: пола ражи, пола пшенице); сланина са
измешаним слојевима меса и сланине; 2. му-
зичка композиција од више арија.
карлввг (енг. curling завијање) игра на леду
слична куглању.
карлсбадска co мед. co која ce добива испарава-
њем минералне воде y Карловим Варима,
Карлсбаду; много ce употребљава као одлично
средство за чишћење.
карма (сскр. kar чинити, радити, ma исход, ре-
зултат) y хиндуизму, y будизму: 1. радња, де-
ло, чин, с тим што ce подразумева да собом
носи неизбежне последице, било y овом
животу
или y реинкарнацији; 2. космичко начело пре-
ма којем je свако награђен или кажњен y pe-
инкарнацији сходно својим делима y инкарна-
цији; 3. судбина. е
карма-јога (инд. karma-yoga) физ. систем живота
по коме ce човек усавршава служењем чове-
чанству делањем, преко акције (насупрот ме-
дитацији и аскези).
кармањол (фр. carmagnole) 1. no италијанском
граду Кармањоли названа француска револу-
ционарна песма и игра из 1792, ругалица Ма-
рији Антоанети; интернационална револуци-
онарна песма; 2. кратак капут из времена
Француске револуције; фиг. револуционар, ја-
кобинац.
кармелнт калуђер кармелитског реда, основаног
1156 год. и названог по палестинском брегу
Кармел на планини Либану, где je и основан.
кармев (лат. carmen) песма, нарочито: пригодна
песма (свадбена, погребна и др.); «л. кармина.
кармвв (сскр. krmija, арап. karmez, kermez) јако
црвена боја (од карминске киселине, која ce
добива од сасушеног тела штитасте ваши ко-
шенил, са мало иловаче и креча); црвено ма-
стило; црвена маст за усне итд.; (руж).
кармнна (лат. carmina) гозба за спомен мртвима,
даћа, подушје.
кармиватвв (нлат. carminativura, лат. carminare
гребенати) мед. средство против надимања и
ветрова.
кармоазин (фр. cramoisi) угаситоцрвена боја,
помало плавичаста, крмез.
кармофвте (грч. karmos пањ, phytón биљка)
бот. биљке које имају корен, стабло и лист;
уа. талофите.
карвалав (лат. caro месо, carnalis) који je од
меса, меснат, телесни; фт. чулан, путен.
карналнст(а) (лат. carnalis) онај који воли да
једе месо, месождер, прождрљивац; <риг. похо-
тљивац; карналит.
карвалит (по проналазачу Carnallu) хем.
калијум--магнезијум-хлорид са шест молекула
воде; налази ce y природи уз наслаге соли;
употре-бљава ce као вештачко ђубриво.
карвауба (инд.) воштана бразилска палма Со-
pernicia cerifera из фам. Palmae; восак који ce
добива од те палме.
карвацвја (лат. carnatio) слик. боја људског тела;
приказивање меса на слици.
карве (фр. carnet) трг. приручиа књига са спи-
ском дужника и поверилаца.
карвевал (итал. carnevale, лат. carne vale „збо-
гом месо") месојеђе, покладе и разна весеља,
машкаре (која ce y време од 6. јануара па до
карнеол 393 картеч
 почетка ускршњег поста, приређују, нарочи-
то y Италији). карнеол (лат. caro месо, ген.
carnis) MUH. врста
полупрозирног калцедона, која има боју
меса. карнер (лат. carnarium) 1. првобитно:
костурни-
ца; арх. мала, округла капела y романском и
готском стилу. карнер (нем. garnieren) 2.
украсни поруб или на-
шивена набрана трака, обично на одећи.
карнер (итал. carniera) 3. кожналовачка торба.
карнет карте (фр. carnet блок) карте за ограни-
чен број вожњи средствима јавног саобра-
ћаја. карнивора (лат. caro месо, vorare
ждерати) ил.
зоол. месождери, месоједи, тј. животиње које
ce хране месом; бот. бубоједе биљке тј. биљке
које ждеру инсекте. карниз (нем. Karnies)
арх. украсни испуст са ре-
љефом на грађевини, обично испод крова или
изнад прозора и врата. . беле хартије; парче круте хартије са сликом
карниза в. карниз, карниша. карнификација
(лат. carnificatio) мед. омекшава-
ње (или: омекшање) костију; претварање y
месо, нпр. плућа. карниша (фр. comiche) 1.
в. карниз; 2. пречага
изнад прозора, врата и сл. за коју ce причвр-
шћује завеса. карнозан (лат. carnosus
меснат) мед. згуснут
услед болести; бот. тврд и сочан. каро 1. (фр.
carreau) карта за играње са црвеним
квадратима; камена коцка, коцкаста калдрма;
шара, мотив y облику четвороугла; тканина са
таквом шаром; 2. (фр. quarreau) четвртаст ле-
њир за повлачење једнако удаљених линија.
кароза (грч. kâros дубок сан, занос, самртни сан)
мед. вртоглавица, болесна жеља за спавањем;
уи. карус. каролина латинско писмо којим ce
писало y до-
ба Карла Великога (око 800. год.)-карос (грч.
kâros) мед. в. карус. каросерија (фр. carrosserie)
горњи део кола, на-
рочито аутомобила, колни сандук (под, се-
дишта и кров). карота (нлат. daucus carota,
фр. carotte, грч. ka-
rótón) бот. мрква, шаргарепа; смотуљак дуван-
ских листова за мрвљење y бурмут.
каротажа (фр. carottage) геофизичко испитивање
бушотина, врши ce y циљу испитивања ге-
олошких слојева и откривања рудних насла-
га; може бити електрична, акустична, радија-
циона, неутронска и др. каротиде (грч.
karôtidës, karoyn успавати дубо-
ким и тешким сном, занети, јер ce притиска-
њем вратних артерија производи занос, оша-
мућеност - Гален) вл. анаш. две велике вратне
артерије, десна и лева, које долазећи из аор-
те, воде крв y мозак. каротика (грч. kâros)
ПЛ. В. каротикум. каротикум (грч. karötikos
ошамутан, који про-
изводи занос, нлат. caroticum) мед. средство за
успављивање, за омамљивање; ил. каропхика.
каротин (нлат. daucus carota) бот. жутонаранџа-
сти пигмент хромопласша и
хлоропласШа
биљних ћелија (прво откривен y шаргарепи, a
има га y шипку, рибизли, оскоруши и др.);
провитамин витамина А.
карпе дием (лат. carpe diem) „бери дан", тј. ко-
ристи ce временом, не пропусти прилику.
карполит (грч. karpós плод, л1тхос камен) геол.
окамењен плод.
карпологија (грч. karpós, logia) бот. наука о пло-
довима биља, дрвећа.
карпуз(а) (тур. karpuz) бот. лубеница.
карпус (грч. karpós, нлат. carpus) анаш. шачни
корен.
карст (нем. Karst) геол. крш, крас, кречњачки
предели који имају, на површини, дубоке
бразде раздвојене оштрим зупцима (шкрапе)
и утолеглине тањирасте и левкасте (вртаче).
карстологија (нем. Karst, грч. logia наука) науч-
на дисциплина која ce бави проучавањем
карста.
карта (грч. charte, лат. Charta) парче круте, де-
(за играње); географска мапа (копнена, мор-
ска, астрономска) ; посетница; поштанско
отворено писмо, дописница, дописна карта;
јеловник, рачун за јело; јести a ла карт (фр.
à la carte) јести no јеловнику; иоседовати
нешто пер каршам (лат. per chartam) прав.
поседовати нешто на основу неког писменог
завештања.
карта бјанка (итал. carta bianca) „чиста бела
хартија"; в. карт бланш.
картамин (нлат. chartamus), в. картамус.
картамус (нлат. charthamus, хебр. qarthami) бот.
дивљи шафран, од кога ce добива црвена боје-
на материја картамин.
карт бланш (фр- carte blanche „бела хартија")
фт. неограничено поверење, неограничена пу-
номоћ, потпуно слободне руке, потпуна сло-
бода; карта бјанка.
картезијанизам филозофија оснивача новијег
рационализма и дуализма Рене Декарта (лат.
Renatus Cartesius, 1596-1650), оца новије фи-
лозофије и његових ученика.
картезијанци физ. ученици филозофа КарШези-
јуса (Декарта), присталице картезијанизма.
картел (фр. cartel, итал. cartello) 1. ред борби
при турнирским утакмицама; y међународном
праву: уговор, споразум зараћених држава о
размени заробљеника; споразум, савез, наро-
чито између политичких партија y циљу пома-
гања при изборима (картелисане партије); 2.
облик капиталистичког монопола; споразум
међу капиталистима око квоте производње,
продајних цена и деобе тржишта, ради одстра-
њивања конкуренције и постизања монопол-
ског профита.
картелант (фр. cartel) доносилац писма којим ce
неко изазива на двобој.
картелски брод (фр. cartel) ратни брод који вози
заробљенике ради размене.
картер (енг. carter) шет. основни део мотора са
унутрашњим сагоревањем, кућиште.
картеч (итал. cartoccio, фр. cartouche) eoj. топов-
ско зрно напуњено комадићима гвожђа, шрап-
нелима, распрскава ce још y топовској цеви.
картиди 394 каса-които
картиди (фр. quartidi) y календару велике фран-
цуске револуције: четврти дан једне декаде.
картилагииозан (лат. cartilago хрскавица,
cartila-ginosus) анаш. хрскавичав.
картилаго (лат. cartilago) атш. хрскавица.
картинг (енг. carting) <л. такмичење малим, ни-
ским спортским аутомобилом без каросерије.
картирати (фр. carte) забележити, записати; уне-
ти, уписати y карту; поштанске пошиљке (па-
кете и сл.) одаслати са потребним упутница-
ма, товарним листовима итд.
картограм (фр. carte, грч. gramma црта, линија)
географска карта која, помоћу разних црти-
ца и сл., приказује статистичке односе y поје-
диним земљама.
картограф (фр. carte, грч. grâphô пишем, беле-
жим) цртач (или: израђивач) географских ка-
рата.
картографија (фр. carte, грч. graphi'a) наука о
томе како ce раде географске карте, планови
и сл.; прављење географских карата, планова
и сл.; збирка географских карата.
картомантија (фр. carte, грч. manteia прорица-
ње, гатање) гледање y карте, бацање карата,
гатање (или: прорицање) из карата.
картометар (фр. carte, грч. métron мера) справа
за мерење димензија географског објекта на
основу географске карте.
картометрија (фр. carte, грч. métron) мерење
по картама, наука о мерењу по плановима, на
топографским и географским картама.
картон (фр. carton, итал. cartone) крута и дебела
хартија; сликарска скица; блок за цртање; ко-
рице од дебеле хартије (меки повез).
картонажа (фр. cartonnage) прављење картона;
повезивање књига картоном; израђивање ку-
тија и др. предмета од картона; радња која
ради послове са картоном; продавница пред-
мета израђених од картона.
картонерија (фр. cartonnerie) вештина прав-
љења картона, фабрика картона; предмети
од картона.
картоннсати (фр. cartonner) крличити, укоричи-
ти, повезати књигу картоном.
картоскоп (фр. carte, грч. skopeîn) апарат за гле-
дање малих кинематографских низова слика.
картотека (фр. carte, грч. thëkë остава, спре-
миште, ковчег) место где ce држе карте; реги-
стар карата; y књижарству, библиотекарству
(књижничарству), трговини, административ-
ној струци: уређена збирка карата ва којима
je - no алфабетском (азбучном) реду, броје-
вима или појмовима - записано оно што може
затребати (књиге са именима писаца и издава-
ча, адресе и сл.).
картузнјанцн (лат. Cartusia, фр. Chartreuse ме-
сто y Француској) припадник веома строгог
католичког пустињачког реда који обавезује
на вечито ћутање.
картулар (лат. Charta исправа) рукописни збор-
ник (збирка) преписа исправа, уговора, теста-
мената и сл.
картуш (фр. cartouche) 1. исечена хартија или
картон као мустра (узорак) за моловање или
кројење; украси око наслова, y облику разви-
јеног листа хартије, на плановима, грбовима
и сл.; на староегипатским споменицима: елип-
тичне фигуре испуњене хијероглифима; архи-
тектонски украс; фишек, метак; фишеклија
(код коњаника); 2. лопов, разбојник (по чуве-
ном париском разбојнику КарШушу, смакну-
том 1721. године).
карум рарум (лат. carum ramm) скупо-ретко,
што je скупо то je ретко.
карункула (лат. caruncula месце, мало парче ме-
са, caro месо) мед. сузна брадавица, крестица.
карус (грч. kâros) мед. самртни, дубок сан, болест
спавања y високом степену; кароза.
карусел (фр. carrousel, итал. carosello) витешка
игра на коњима y којој такмичар показује
своју вештину јахања и гађања алке; место
где ce врше такве витешке игре-утакмице на
коњима; окретаљке, вртешка, ринглшпил са
дрвеним коњима; струг за обраду великих
предмета.
каруца (итал. carrozza) кочија на федер.
карфиол (итал. cavoli, fiori, лат. cauli flores) бот.
цветача, двогодишња биљка са меснатим и
укусним цветним плодом.
карфолог (грч. karphologéô суве гране скидам,
суве сламке берем) мед. болесник, лудак или
онај који je y бунилу од грознице, који чупа
креветски чаршав; физ. цепидлака.
карфологија (грч. karphologia) мед. чупкање
креветског чаршава, како раде умоболни и
који су y ватри од грознице (кроцидизам);
физ. цепидлачење y оцењивању.
карцннит (грч. karkînos рак, lithos камен) геол.
окамењени рак.
карцииоген в. канцероген.
карцивоза (грч. karkinos рак, животиња и бо-
лест) мед. в. карцином.
карциноидан (грч. karkinos eidos вид, облик) по-
пут рака, сличан раку.
карцинологија (грч. karkinos, logia) зоол. наука о
рацима, наука о љускарима, проучавање љу-
скара.
карцином (грч. karkînôma) мед. болест рака;
кар-циноза; уп. канцер.
карциноматоза (нлат. carcinomatosus) боловање
од карцинома (рака).
карцниофобија (грч. karkinos рак, phobos
страх) мед. претеран страх од рака (болести).
каса (лат; capsa, итал. cassa) благајна, метални
ормар где ce чува новац, место где ce новац
прима и исплаћује; трг. готов новац; каса де-
фект, каса дефицит, каса манко мањак при
прегледу фактичког стања благајне и благај-
ничких књига; ин каса (итал. in cassa) налази
ce y каси, тј. y готовом новцу; пер каса (итал.
per cassa) уз плаћање y готовом новцу.
касаба (тур. kasaba) градић, варошица, па-
ланка.
касавет (арап., тур. kasavet) жалост, туга, брига;
кајање.
каса-конто (итал. cassa-conto) трг. рачун благај-
не, један од рачуна „главне књиге" y који ce
збирно уносе, дневно или месечно, сва прима-
Касандра 395 касторин
 ња и издавања на благајни (овај ce рачун
салдира рачуном изравнања; салдо овог рачу-
на показује стање благајне).
Касандра (грч. Kassandra) кћи тројанског кра-
ља Пријама, сестра Парисова и Хекторова,
којој je Аполон дао моћ прорицања; кад му
она није узвратила љубав, казнио ју je да y
њена прорицања нико не верује; узалуд про-
рицала пропаст Троје; отуда: Касандрин плач
неприхваћена опомена.
касапин (арап. qassäb, тур. kasap) месар.
касарна (фр. caserne) зграда y којој стално ста-
нује војска; фиг. кућерина.
каса-салдо (итал. cassa-saldo) трг. остатак (или:
претек) после закључивања касе; закључак
стања касе.
касато (итал. cassata) ледени крем састављен од
сладоледа различитих укуса.
касаторан (фр. casser поништити) ирав. укидан,
који укида, поништаван, који поништава,
смењује; касаторна клаузула споредан уго-
вор, који ce додаје главном уговору, по коме
једна страна не мора да ce држи уговора ако
друга не испуњава његове одредбе.
касација (фр. cassation) 1. отпуштање из службе,
смењивање са дужности, лишење чина; пониш-
тење, нпр. једне пресуде и др.; највиши суд
који доноси коначне одлуке о пресудама пр-
востепених и апелационих судова.
касација (итал. cassatione, енг., фр. cassation,
нем. Kassation) 2. муз. y XVIIIв. музичка
компо-зиција за солистички инструментални
састав, сродна серенади.
каса-шконто (итал. cassa-sconto) трг. одбитак
(или: смањење) купцима и дужницима кад ку-
пују за готово или кад плаћају дуг пре рока.
каса-штик (нем. Kassenstück) позоришни комад,
филм и сл. који има много посетилаца, те
доноси добар приход.
каса-штраца (итал. cassa-strazza) трг. помоћна
књига y коју ce привремено уносе примици и
издаци, да би ce доцније унели y главну књигу
благајне.
касеки-султана (арап. khos, тур. kaseh) прва сул-
танова жена, мајка наследника; уп. кадине.
касета (фр. cassette, итал. cassetta, cassa) касица,
сандуче, кутија за новац или накит; арх. удубе-
на поља као украс на таваници; фош. пљосната
кутија где ce чувају плоче или филмови; по-
стоје и аудио-касете са магнетофонском тра-
ком на коју ce снимају музика, говор и сл. као
и видео-касете за снимање ТВ материјала.
касетофон (фр. cassette ковчежић, сандуче, грч.
phone звук) уређај за снимање звука на касету
и за репродуковање снимљеног звука са касе-
те; рач. излазно-улазна периферијска једини-
ца микрорачунара.
касида (арап. quasida) врста подуже лирске песме
којом ce велича нека личност.
касина (итал. casina) в. казино.
касир (итал. cassiere) особа која рукује касом,
новцем, благајник.
касирати (итал. cassa, incassare) 1. примити, на-
платити новац; инкасирати.
касирати (итал. cassare, фр. casser) 2. поништи-
ти, прогласити неважећим, нпр. неки докуме-
нат, тестамент и др.; лишити чина (или: зва-
ња, службе), рашчинити, отпустити из службе.
каситерин (грч. kassfteros калај) метална смеса
чији je главни састојак калај. каситерит (грч.
kassfteros калај) мим. природан
диоксид калаја, најобичнија калајна руда.
каск (фр. casque) вој. шлем, кацига, капа са гвоз-
деним штитом за одбрану од ударца.
каскавела (шп. cascabel) зоол. јужноамеричка и
средњоамеричка отровна змија, Crotalus te-
zrificus. каскада (фр. cascade, шп. cascada,
итал. cascata)
водопад који пада степенасто; ватромет y
облику водопада. каскадер (фр. cascadeur)
назив за филмског рад-
ника који ce специјализовао за падање с ко-
ња, већих висина итд.; обично замењује (ду-
блира) y тим сценама главног јунака. каско
(шп. casco) шлем, кацига, калпак; дете
мулатских родитеља; y лонбру: „куповање"
потребних карата; мор. труп брода; трг. осигу-
рање брода, авиона, аутомобила од свих ризи-
ка (без робе и пртљага). касонада (фр.
cassonade) непречишћен шећер
из француских колонија; гдећер за мешење.
каст (енг. cast додељивање, избор) подела улога
y позоришту и драмским емисијама радија и
телевизије, на филму. каста (шп., порт. casta,
лат. castus чист) сталеж,
класа људи, друштвени ред. кастанија (грч.
kâstanon, лат. castanea кестен)
бот. дрво и плод кестена (назван по малоазиј-
ском граду Кастана). кастањете (шп.
castanetas) ПЛ. мали и звонки ко-
тури од дрвета или слонове кости који ce на-
такну на прсте y ударају једни о друге при
игрању (названи због сличности са преполо-
вљеним кестеном). кастел (лат. castellum,
castrum) дворац, замак;
мала тврђава, градић, утврђено место;
каштел. кастелан (лат. castellarne)
управник (или: над-
зорник) дворца (или замка); управник или ку-
вар једног друштвеног локала; чувар куће;
надзорник грађевина. кастигација (лат.
castigatio) кажњавање, казна;
прекоревање, укор. кастиговати (лат.
castigare) казнити, кажњавати;
корити, карати; каштиговати. каститас
виолата (лат. castitas violata) прав. по-
вређена невиност, повређено девичанство.
кастицо (шп. castizo) потомак порт. урођеника
(креолаца) и местика y Јужној Америци.
кастор (грч. kâstôr, лат. castor, сскр. kastûri)
зоол.
дабар; даброво крзно, дабровина; шешир од
даброве длаке. кастореум (лат. castoreum)
фарм. жућкаста зејти-
њава течност y једној жлезди близу чмара код
дабра, опојна мириса и горка укуса, служи као
одличан лек против болести живаца.
касторин (лат. castor) као свила сјајна тканина
од најбоље шпанске вуне; такође: памучни
конфекцијски плиш.
Кастор и Полукс 396 катамаран
Кастор и Полукс (грч. Kâstor, Polydeykës)
близанци спартанског краља Тиндареја, или
Зевса, и Леде, нераздвојна браћа која, пош-
то су претворени y звезде, служе морнарима
као водичи и заштитници; физ. оличење не-
раздвојног другарства и пријатељства; астр.
сазвежђе „Близанци" y Зодијаку; уп. Диоскури.
кастраметацнја (лат. castra логор, око, me tari
омеђити) вој. подизање и уређивање пољског
логора; вештина подизања логора.
кастраметрија (лат. castrum логор, фр. castra-
metrie) вештина избора места за логор трупа и
његово утврђивање.
кастрат (лат. castrare уштројити, castratus) уш-
копљеник, евнух.
кастрација (лат. castratio) вађење сполиих жлез-
да, шкопљење, штројење, јаловљење.
кастрирати (лат. castrare) ушкопити, уштроји-
ти, ујаловити; избрисати, избацити, смањити;
кастриран спис спис из кога су нека места
избачена.
кастрола (фр. casserolle, castrale) шерпа, шерпе-
ња, чинија, суд за пржење од метала или глине
са дугачком дршком или ручкама.
каструм (лат. castrum) утврђење, тврђава, утвр-
ђени град; y средњем веку: племићки замак,
племићко гнездо (лат. castrum nobile).
каст стил (енг. cast steel) ливени челик.
кат (тур. kat) ред, слој; спрат; материјал за
једно одело.
кат- (грч. katâ) в. ката-.
ката- (грч. katâ доле, низ, у, на, по, преко, уз,
кроз, према) грчки предлог који ce појављује
као предметак y многим сложеницама и науч-
ним терминима, изражава, углавном, неко кре-
тање и правац неком циљу, обзир, однос, при-
лагођеност, сличност итд.; служи и за грађење
прелазних глагола; пред самогласницима:
кат- (kat- и kath-).
катабаза (грч. katabasis силазак, силажење од ка-
tabaien сићи, силазити) 1. марш из унутраш-
њости земље на обалу који je предузело десет
хиљада Грка после пораза и смрти Кира Мла-
ђег код Кунаксе; 2. повлачење, нарочито
војно.
катабазија (грч. katabasis, kata-bainö силазим)
улаз y неку подземну просторију; y грчким
црквама: место испод олтара на коме ce чува-
ју реликвије.
катаболнзам (грч. katabolë) биол. општи назив за
хемијске процесе разлагања хранљивих мате-
рија y организму на различита једињења, при
чему ce из тих једињења ослобођа енергија
потребна за одржавање живота.
катавасија (грч. katabasfa) y православној црк-
ви: изводи из канона; песме које ce певају на
јутрењу.
катагма (грч. kâtagma) мед. прелом кости; шр. ка-
тагматичан.
катаграфологија (грч. katagräphö опишем, опи-
сујем, logia) наука о описивању лекова.
катадиоптер (грч. katâ, dîoptron све кроз што ce
види) стакло на возилима, препрекама на путу
и сл. од кога ce одбија светлост фарова; мач-
је око.
катадноптрнка (грч. katâ y кашоигирика и диои-
трика) ОПТ. наука о појавама које почивају и
на одбијању и на преламању светлости.
катакана јапанско „мушко писмо" састављено
од 48 слогова; користи ce само y комбинацији
са идеограмима.
катаклаза (грч. katâ-klâô сломим; савијем) мед.
ломљење костију; грч очних капака.
катаклизма (грч. kataklysmós поплава, потоп)
мед. испирање црева, клистир; теорија ката-
клизме учење фр. природњака Ж. Кивијеа
(1769-1832) по коме су изненадне велике ката-
клизме уништавале целокупан живот на Зе-
мљи, али ce он поново јављао y другим обли-
цима; теорија катастрофа; фиг. преврат,
слом, пропаст.
катакомбе (нлат. catacumbe, итал. catacomba) Т.
подземни ходници, дуги понегде и више кило-
метара, y којима су ce скривали први хриш-
ћани и сахрањивали своје мртве.
катаксис (грч. kâtaxis преламање) мед. прелом
кости.
катакустика (грч. katâ, akustikê) Физ. наука о од-
бијању звука; катафоника.
каталекса (грч. katalëgô престајем) мешр. замена
слогова који недостају y стиху додавањем па-
узе или продужењем слога.
каталекте (грч. katâ-légô урачунам, убројим,
убрајам) «л. збирка одломака или краћих пе-
сама (нпр. Вергилијевих); непотпуни остаци
дела старих класичних писаца.
каталектичан (грч. katâ-lêgô престанем, завр-
шим; kataléktikós који престаје) непотпун;
крњ; каталектичан стих noeta, стих код кога
je последња стопа краћа за један слог или
више слогова (супр. акапшлектичан).
каталепсија (грч. katâlëpsis) мед. обамрлост, уко-
ченост, грчење, болест спавања; задржавање
тела и удова y сваком па и најнезгоднијем
датом положају (услед хипнотичног стања и
код неких душевно болесних).
каталептичан (грч. katalëptikos) укочен, оба-
мро; уп. каталепсија.
катализа (грч. katâlysis) растварање; хем. убрза-
вање једне реакције простим просуством јед-
не материје (катализатора), која при том
не претрпи никакву сталну промену (на ката-
лизи ce оснива оксидација сумпорне киселине
помоћу платине или железног оксида, затим
кататипија и др.).
катализатор (грч. kata-lyö растварам) хем. суп-
станца која има својство да убрзава хемијске
процесе или да их изазива на знатно нижој
температури од оне на којој би ce ти процеси
сами собом извршили; уо. катализа.
каталитичан (грч. kata-lyö) растворан, који ра-
ствара; хем. који има својство катализатора.
каталог (грч. katâlogos) допуна: књига y којој
ce налази списак слика, изложених предмета и
сл. уз пропратне белешкеи објашњења.
каталотичан (грч. kat-aloâô смрвим) мед. који
уклања ожиљке, маснице.
катамаран (инд.) сплав од бамбуса или махаго-
није на једра; св. једрилица са два трупа.
катамениј 397 кататониј
е а
катаменије (грч. katamenios месечни) вл. мед. ме-
сечно прање код жена, менструација.
катапазма (грч. katâpasma, kata-pâssô поспем,
посипам) мед. прашак за посипање и сасушива-
ње рана.
катапепсија (грч. kata-péssô сварим) мед. свари-
вање, потпуно варење хране y желуцу.
катапептичан (грч. kata-péssô) мед. који ce тиче
варења, који помаже и олакшава варење, про-
бавни.
катапирин (грч. katâ, pyr ватра, огањ) мед. лек
против ватре, грознице и главобоље.
катаплазма (грч. {cataplasma намазано, премаза-
но) мед. густа каша од разних врста брашна или
од укуваиих трава (употребљава ce, y облику
завоја, као средство за одржавање влаге на
ранама, отоцима и другим оболелим ме-
стима).
катаплексија (грч. katâplëxis) мед. укоченост те-
ла услед капље; кочење вилица, лица и др.;
фиг. уплашеност, утученост.
катаптоза (грч. katâptôsis пад) мед. в.
епилепсија.
катапулт (грч. katapéltës, лат. catapulta) справа
за бацање камења, стрела или копаља y грч-
кој и римској војсци; увртни (или: торзиони)
топ; мор. механичка направа за узлетање ави-
она с брода који нема палубу за узлетање;
механизам за аутоматско одвајање космона-
ута од свемирског брода.
катар (грч. katârrus стакање, салевање, kataréô
стачем ce, салевам ce) жд. запаљење
слузокоже некогоргана (носа, ждрела,
гркљана, душника, ува, бешике, црева, плућа
и др.) услед назеба или месног (локалног)
надражаја, праћено лу-чењем слузавог
производа; кијавица, назеб.
катаракт (грч. katarrâktês водопад, лат. catarac-
ta) водопад, брзак; мед. замућеност очног со-
чива, сива или бела мрена, беона, белочица,
белорка, бело перде (каШаракта); шех. справа
за регулисање рада парних машина.
катаракта (грч. katarrâktês) мед. в. под каШа-
ракт.
катарактичан (грч. katarrâktês) мед. са белом
мреном y очима, болестан од катаракте.
катаралан (грч. katar-réô) мед. који je y запаље-
њу, који лучи слуз; кијавичав, назебао; ка-
тарална грозница грозница праћена луче-
њем слузи; катаричан.
катарекса (грч. katârrëxis) јако тргање, чупање;
мед. ЖеСТОК ПрОЛИВ.
катареума (грч. katar-réô стачем ce, слевам ce)
мед. лучење слузи, избацивање слузи, слу-
зоток.
катарза (грч. kâtharsis чишћење) мед. чишћење,
пражњење црева; књиж. код Аристотела, тра-
гичка катарза, чишћење или прочишћавање
осећања страха и сажаљења изазвано y гледа-
оцу трагичком радњом; асихоанал. емоционално
прочишћење, болесниково ослобађање од на-
петости и анксиозности поновним прежив-
љавањем дубоко потиснутих догађаја из
прошлости.
катаризам (грч. kathafrô чистим) чишћење је-
зика; в. пуризам.
катаричан (грч. katar-réô стачем ce, слевам ce)
мед. в. катаралан.
катарка (нгр. katartâkio) дрвени или гвоздени
стуб на броду на којем ce разапињу једра; уи.
јарбол.
катартиза (грч. katârtisis уређење, дотеривање)
мед. в. катартизам.
катартизам (грч. katartismós зглобљење, учаше-
ње) мед. намештање преломљене или ишчаше-
не кости; кашартиза.
катартика (грч. kathartikós чишћење) 1. фил. на-
ука, учење о чишћењу душе, вештина морал-
ног очишћавања; 2. ПЛ. мед. средства за чиш-
ћење црева; пр. катарШичан.
катартистер (грч. katartistêr) хир. инструмент за
намештање преломљених или ишчашених ко-
стију.
катасарка (грч. katâ, sarx месо) мед. в. анасарка.
катастаза (грч. katâstasis) аоеш. део драме y коме
ce заплет, почет y епишази, још више замр-
шава и заплиће, док ce, y катастрофи, пот-
пуно не расплете; реш. део говора y којем ce
излаже предмет за расправљање; мед. стање, са-
став.
катасталтика (грч. katastaltikós подесан за зау-
стављање, за спречавање, katastéllô заустав-
љам, спречавам) мл. мед. средства за зауста-
вљање крви.
катастар (нлат. catastrum) државна установа за
истраживање чистог прихода од земљишта и
одмеравање пореза на земљу; задатак ката-
стра je да прикупи потребан материјал за
процену и да спрема основу за састав баштин-
ских књига, грунтовница.
катастих (грч. katâ, stfchos ред, врста) y старим
српским манастирима: ручна књига y коју je
манастирска управа уписивала све прилоге и
завештања што их je народ даривао, „писао"
манастиру.
катастрофа (грч. katastrophë) преокрет, пре-
врат, обрт, пресудан, одлучан тренутак; y дра-
ми: одлучан догађај који доводи до решења
заплета (уп. епитаза и катастаза); сваки од-
лучујући, нарочито несрећан обрт; тежак
(или: несрећан) догађај, пропаст; Шеорија
кашастрофе в. под кашаклизма; пр. каша-
строфалан.
катастрофизам (грч. katastrophë преврат, прео-
крет; пропаст) теорија по којој су неке ге-
олошке и биолошке појаве биле проузрокова-
не катастрофама, или наглим и силним по-
ремећајима y природи, y Земљиној кори.
катасхазмус (грч. katâ-schâzô запарам) мед. ло-
кално пуштање крви помоћу купица.
катасхеза (грч. katâschesis) мед. добар, повољан
телесни састав.
кататаза (грч. katatefnô истежем, katârasis узгло-
бљена истезањем) мед. намештање прелома
кости.
кататонија (грч. katâtonos мање напрегнут него
што би требало да буде) мед. душевна болест
праћена повременом меланхолијом, потпу-
ном непокретљивошћу, грчевима, разним ха-
луцинацијама, суманутим идејама и сл.
катафазија 398 катехизмус
катафазија (грч. katâ, phâskô говорим) аутомат-
ско понављање речи и реченица без њиховог
правог значења и смисла.
катафалк (итал. catafalco, фр. catafalque) посто-
ље украшено црним драперијама и др. на које
ce меће сандук са мртвацем, свечани одар;
мртвачка кола.
катафоника (грч. katâ, phöne звук) физ. в. ката-
кустика.
катафора (грч. kataphorâ сан са заносом) мед.
дубок болеснички сан, болесна жеља за спа-
вањем.
катафореза в. електрофореза.
катафракт (грч. kataphrâtô оклопим, katâphrak-
tos оклопљен) грудни оклоп; мед. завој за пре-
бијена ребра.
катахреза (грч. katâchrêsis) рђава употреба; реш.
погрешка y употреби фигура, било да je само
једна фигура нелогична и нетачна, или да су
две фигуре рђаво везаве, нпр.: „Ha троје je
војску раздвојио", „Кличе Арап из грла би-
јела" итд.; пр. кашахрестичан.
катгут (енг. catgut) xup. конац, раније израђиван
од мачјег црева (енг. cat = мачка), којим
хирурзи подвезују крвне судове.
категет (грч. kathëgêtês) вођа, учитељ, васпитач.
категзохен (грч. kat' exochën) првенствено, no
превасходству, особито, одлично, изванредно.
категорнзацнја (грч.) разврставање или подела
по категоријама, класификовање; описивање
помоћу именовања, тј. сврставања y катего-
рије.
категорија (грч. kategoria исказ од kata-agoreîn
говорити пред агором) најопштији класифи-
кациони одео y ма којој области знања; кла-
са; најопштији појам; врста, ред, род, тип;
Аристотелових десет категорија представ-
љају класификацију свих начина на које ce
може начинити исказ, тј. првенствено су је-
зичко-граматичког карактера, али ce заснива-
ју на претпоставци да ce елементи постоје-
ћег могу набројати и груписати као одредбе,
или придевни појмови, супстанције (биство-
вања); Кант je тако називао априорне форме
сазнавања y којима једино ум може да разма-
тра стварност.
категорнчан (грч. katëgorikos који тврди) који
тврди безусловно, безуслован, одлучан, одре-
ћен, тачан, јасан; фил. категоричан суд пог.
суд y коме ce једном субјекту напросто нешто
даје или одриче.
категорички императив фил. императив дужно-
сти, који je немачки филозоф Им. Кант
(1724-1804) овако поставио: Делај тако да
максима (или: начело, принцип) твоје воље y
свако доба истовремено може важити као на-
чело огаптег законодавства; уи. императив.
катедра (грч. kathédra седиште) столица, учите-
љев сто; узвишено место са наслоном за груди,
са кога наставник држи предавања; бискупска,
папска столица; фт. научни предмет на уни-
верзитету (катедра славистике, филозофије
итд.); екс катедра (лат. ex cathedra) на начин
онога који говори званично, са ауторитетом.
катедрала (грч. kathédra седиште) главиа, са-
борна црква, поред које обично станује црк-
вени великодостојник (патријарх, бискуп,
владика).
катедралан (грч. kathédra) који ce тиче бискуп-
ске, владичанске власти, саборни.
катенаран (лат. catenarius) веригаст, ланчаст, y
облику ланца.
катенарија (лат. catena ланац, catenaria) маш.
ланчаница, крива линија коју гради ланац
или конопац подједнаке густине који слобод-
но виси о двема утврђеним тачкама које нису
y истој усправној, вертикалној, линији.
катенација (лат. catenario) везање ланцем; улан-
чавање, спајање, припајање.
катенизација (лат. catena, catenario) процес сли-
вања гласова y гласовне скупине, тј. слогове
и речи; шчитавање; саставни део процеса по-
четног читања.
катенулирав (лат. catenula верижица, ланчић)
састављен од ланчића, састављен од члан-
чића.
катереза (грч. kathafresis смањивање, смршав-
љење) мед. клонулост, слабост, утученост.
катеретика (грч. kathairetikós подесан за слаб-
љење) Т1. средства за слабљење, умртвљива-
ње; средства за убијање; средства за нагри-
зање.
катета (грч. kathétê усправница, усправна лини-
ја, kathfëmi спуштам) геом. страна y правоу-
глом троуглу која с другом страном тога тро-
угла заклапа угао од 90°; уп. хипотенуза.
катетар (грч. kathetër оно што ce спушта) мед.
ваљчаста цев од гуме, пластике или метала
која ce увлачи кроз мокраћну цев y мокра-
ћни мехур ради вештачког испуштања задржа-
не мокраће; употребљава ce и за уношење
лекова y тело.
катетер (грч. kathetër) мед. в. катетар.
катетеризација (грч. kathetër) мед. испуштање
задржане мокраће увлачењем катетра y мо-
краћни мехур.
катетометар (грч. kathétë, métron мера, мерило)
справа за мерење разлике y висини двеју тача-
ка, наррчито малих разлика нивоа течних сту-
бова y цевима; такође: апарат за мерење лу-
бање.
катехеза (грч. katëchësis усмена настава) поуча-
вање; y хришћанској цркви: поучавање y
облику питање и одговора; поучавање оних
који желе да пређу y хришћанство.
катехет (грч. kat-ëchëtës наставник, учител.) ве-
роучитељ који поучава путем питања и одго-
вора; учитељ науке о вери; катихета.
катехетика (грч. kat-echéô усмено поучавам)
вештина поучавања y вери y облику питања и
одговора; методско упућивање и увођење y
ову вештину; катихетика.
катехизација (нлат. catechisatio) поучавање y
вери y облику питања и одговора; каШихиза-
ција.
катехизмус (грч. katéchismós) сваки кратак и
језгровит уџбеник неке науке или уметности;
уџбеник о основама хришћанске вере, напи-
сан y облику питања и одговора; катихизис.
катехоламин 399 каузалгиј
и а
катехоламини природни амини, хормони надбу-
брежне жлезде, врше улогу преносилаца надра-
жаја и играју важну улогу за опште стање орга-
низма; ту спадају адреналин, норадреналин и
допамин.
катилинизам прављење завере, завереничке
сплетке и интриге (по Л. С. Катилини, творцу
једне опасне завере уперене против републи-
ке y староме Риму, коју je открио и осујетио
Цицерон 63. г. пре н. е.).
катирати (фр. catir) ваљати и пресовати штофо-
ве да би добили већу јакост и сјајност.
катихета (грч. kat-ëchéô) в. катехет.
катихизација (грч. kat-echéô) в. катехизација.
катихизис (грч. katëchismôs) в. катехизмус.
катјон (грч. katión оно што силази, силазеће,
katiénai силазити) <рш. позитиван јон који ce y
електрохемијском разлагању креће кроз
електролит ка катоди (негативној електро-
ди); има мање електрона него атом и молекул
y неутралном стању.
катода (грч. kâthodos пут надоле) физ. 1. пут ко-
јим електрична струја напушта електролит и
прелази y негативан пол; тачка или место или
површина y додиру са негативним полом; 2.
језичка употреба поистоветила je крајеве
електролита, течнога проводника, са нале-
глим крајевима металнога проводника, елек-
тродама, те негативну електроду назива ка-
тодом.
катодна цев направа y којој ce производе катод-
ни зраци одн. млаз електрона (Браунова цев).
Налази примену за катодне осцилоскопе, те-
левизијске пријемнике и др.
катодни зраци фт. зраци састављени од електро-
на, настају при електричном пражњењу y цеви
y којој притисак спадне на неколико стотих
милиметра живе; светлећи стуб ce одвоји од
катоде при чему из ње излазе правичасти зра-
ци који ce зову катодни. Они ce простиру пра-
волинијски док не ударе о аноду или стаклени
зид, при чему стакло флуоресцира зеленка-
сто; уи. катода.
катодофон (грч. kâthodos пут наниже, phônë
звук) врста микрофона за тонфилм и радио,
код кога јонизирани ваздух служи као провод-
ник струје између слабо загрејане светле ка-
Тоде и аноде.
католик (грч. katâ, hólos, katholikos општи, це-
лински) 1. хришћанин који своје црквено ве-
ровање сматра као једино право и обавезно,
правоверни хришћанин; 2. присталица (или:
члан) римокатоличке цркве.
католикон (грч. katâ, hólos, katholikón опште)
нешто опште; нарочито: општи речник, реч-
ник свег знања; општи лек, тј. лек који треба
да лечи све болести.
католицизам (грч. katâ, hólos, katholikos) схвата-
ње и тумачење хришћанства y духу римокато-
личке цркве (под вођством nane); католичка
вероисповест.
католички (грч. katâ, hólos, katholikos) општи,
општеважећи; прави, правоверни; који ce ти-
че римокатоличке цркве, који припада римо-
католичкој цркви, папски.
Катон (лат. Cato) чувени римски државник, не-
помирљиви противник Картаге, велик родо-
љуб и строг моралиста (234-149. пре н.е.); фт.
озбиљан мудрац, строг и неумитан судија y
питањима морала. катонизам строгост y
придржавању моралних и
етичких норми, строго поштовање тих норми
(према имену римског државника Катона).
катоптрика (грч. kât-optron огледало) <тш.
наука
о одбијању светлости; анакамитика.
катоптромантија (грч. kât-optron огледало,
mantefa прорицање) прорицање из огледала.
каторга (грч. kâtergon дело, рад) робија, при-
нудни рад, кулук. катотерика (грч. katoterikós
који чисти) ил. мед.
средства, лекови за чишћење; up. катоте-
ричан. катоха (грч. katochë укоченост) мед.
крутост,
укоченост удова; тврдо спавање при отворе-
ним очима. катрен (грч. quatrain) поеш.
строфа од четири
стиха, четворостих. катронин шехнол. врста
хемијског једињења ко-
је ce употребљава за пуњење ватрогасних апа-
рата. катул-бујрунтија (арап. qatl, тур. katil
убиство,
погубљење) писмена заповест којом ce наре-
ђује да ce неко погуби. катул-ферман (арап.
qatl, тур. katil) султанова
писмена заповест којом ce наређује да ce не-
ко погуби.
катун 1. (ром.) пастирско насеље. катун (арап.
kuton, итал. cotone, памук, енг. cotton) 2. врста
круте и сјајне памучне тканине,
обично са шарама, са мустрама. катхипнија
(грч. katâ, hypnos сан) мед. веома
тврд сан, дубок сан. каћуша (рус. хипок. od
Katarina) популаран на-
зив за совјетска вишецевна (плотунска) ра-
кетна оруђа из Другог светског рата. каубој
(енг. cawboy) кравар, говедар, пастир на
коњу на западу Сједињених Америчких Др-
жава. каудалаи (лат. caudalis, cauda pen) зоол.
који при-
пада репу, репни. каудиљо (шп. caudillo)
воћа; титула шпанског
диктатора генерала Франка; уи. дуче, фирер.
кауза (лат. causa) узрок; разлог, повод, побуда;
правна ствар, правно питање, спорно писање,
парница; ин кауза (лат. in causa) прав. y crrop-
ној ствари. кауза ефицијенс (лат. causa
efficiens) дејствени
узрок, учински узрок, узрок који претходи
делу, стварни узрок (супр. кауза финалис).
кауза криминалис (лат. causa criminalis) прав.
кри-
вични предмет, предмет кривичне парнице.
каузалан (лат. causalis) узрочан, узрочни; ка-
узална коњункција грам. узрочна свезица; ка-
узална или узрочна реченица зависна речени-
ца којом ce казује узрок радње y главној
реченици, нпр.: Послушај га, јер je паметан.
каузалгија (грч. kaüsis паљење, âlgos бол) мед.
јаки болови y виду пецкања или печења који
настају као последица поврећивања живаца
каузалнза 400 кафа
м
 компресијом или пресецањем (нпр. после ам-
путације ноге). каузализам (лат. causa)
наглашавање каузално-
сти, узрочне повезаности појава. каузалитет
(лат. causalitas) фил. узрочност,
узрочна веза, однос измећу узрока и последи-
це; принцип каузалитета гласи: свака про-
мена мора имети и свој узрок. каузал-нексус
(лат. causa узрок, causalis узроч-
ни, nexus веза) прав. y кривичним делима:
узрочна веза измеЈуу кривичне радње коју je
учинио извршилац и штетних последица које
су услед те радше настале; док ce не утврди та
веза, сматра ce да не постоји ни кривична
одговорност. каузално-генетичан (лат. causa,
грч. genesis по-
станак) који излаже узроке развитка, који по-
чива на узроцима развоју. кауза сане ква нон
(лат. causa sine qua non) узрок
без кога ce нешто не би уопште ни догодило,
тј. главни, основни узрок. кауза суи (лат.
causa sui) фил. сам себи узрок,
безузрочан, апсолутан. каузатнван (нлат.
causativus) узрочан, учински;
каузативни глагол грам. глаголи који исказу-
ју узрок неке радње, узрочни, учински, фак-
Шитивни глаголи (нпр. белити, белим je ка-
узативан - значи: чиним да нешто постане бе-
ло - према глаголу белети, белим, који зна-
чи: постајем бео).
каузатор (нлат. causator) виновник, творац.
кауза финалис (лат. causa finalis) крајњи узрок,
крајњи циљ, сврхни узрок. кауза цивилис
(лат. causa civilis) врав. грађански
спор; предмет грађанске парнице. каук (тур.
kavuk) округла капа од дебље тканине
око које Турци обавијају чалму. каул (арап.
qawl, тур. kavil) реч, говор; услов,
уговор. кауледов (грч. kaulós стабљика) мед.
попречан
прелом кости. каулесцевтан (лат. caulis
стабло зељастих биља-
ка) бот. који утиче на стварање стабла, који
ствара стабло. каулвкулус (лат. cauliculus)
apx. цветно стабло на
глави коринтских стубова. каулифлорија
(грч. kaulós стабљика, лат. flos,
froris цвет), бот. појава цветова на старијим
деловима стабла и грана. каулом (лат. caulis
стабло) бот. свака стабљици
слична творевина на биљци (за разлику од ли-
шћа, корена и др.). каума (грч. kaûma
врућина, жар) мед. јака ватра,
грознична ватра. каувт (енг. count) y
Енглеској: назив за „грофа"
који није Енглез, за разлику од ерл-a, енгле-
ског грофа. каунтерпарт фондови (енг.
Counterpart funds)
одредба према којој je земља прималац аме-
ричке економске помоћи (пољопривредних
вишкова) дужна да продајом робе на домаћем
тржишту 5% остварене вредности уступи
САД, a 95% ce договорно користи, најчешће
за куповину опреме из САД.
каупер (енг. couper) шехн. апарат за загревање
ваздуха потребног за-производњу гвоафа y ви-
сокој пећи.
каур в. ђаур.
каури (енг. cowrie) зоол. врста афричког пужа
Cyprea moneta из фам. Cypraeidae, чија ce
шарена љуштура употребљава као средство
плаћања, уместо новца y неким земљама Ази-
је и Африке.
каустика (грч. kaustikós нагризан, који нагриза)
1. т. средства за нагризање, за наједање; кау-
стична средства; 2. способност нагризања
помоћу каустичних средспшва; такође: на-
ука о каустичним кривуљама (в. под кау-
стичан).
каустицитет (нлат. causticitas) нагризност, на-
једност, моћ (или: својство) нагризања (или:
наједаша); фт. заједљивост, загрижљивост,
подсмешљивост. ;
каустичав (грч. kaustikós) нагризан, наједан, ко-
ји нагриза, који наједа; фиг. заједљив, загри-
жљив, сатиричан; каустична кривуља (линија)
физ. крива линија коју образују светлосни
зраци које je одбила или преломила нека кри-
ва површина; ш каустична сода једињење
натријума, водоника и кисеоника (NaHO).
каустичноет в. каустицитет.
каустобнолити (грч. kaustikós који гори, bios
живот, lfthos камен) седименти који горе
(угаљ, битумен, нафта и др.).
каутела (лат. cautela) прав. мера предострожно-
сти, одредба уговора којој je циљ обезбе-
ђење од могуће штете.
каутеларва јуриспруденција део практичне
правне науке који ce бави мерама за обезбе-
ђење од могуће штете.
каутеризација (илат. cauterisatio) мед. сагорева-
ње ране y циљу спречавања даљег процеса,
вештачко отварање ране помоћу нагризних
(или: разједних) хемијских средстава, усија-
ног метала или варница електричне струје ви-
соког напона.
каутеријум (грч. kautêrion) мед. средство за на-
гризање, за површинско сагоревање ткива y
циљу лечења; метал помоћу кога ce врши ка-
утеризација.
кауцвја (лат. cautio) јемство, јемчевина,
извес-, на сума новца положена на име јемства
за не-кога или за себе, залога; реална кауција
(лат. cautio realis) арав. осигурање добара.
кауцвратв (лат. cautio) положити (или: полагати)
кауцију (или: јемчевину).
кауч (енг. couch постеља, лежај) модерни кревет
са малим наслоном који може да послужи и за
седење.
каучук (фр. caoutchouc) гума која ce добива из
млечног сока извесних тропских јужноамерич-
ких, афричких и индијских дрвета, нарочито
од дрвета ficus elastica; реч узета из језика
бразилских Индијанаца, cahuchu сузе дрвета.
кафа (арап. qahwä, фр. café, енг. coffee, нем.
Kaffee) 1. дрво пореклом из Етиопије (покра-
јина Кафа), расте y Арабији, ист. Индији и
осталим тропским крајевима старог и новог
кафа 2. 401 квадривијум
 света; коштуничав плод тога дрвета; познато
и омиљено пиће од тога плода.
кафа 2. трг. врста индијске тканине; катун.
кафана (тур.) место, радња y којој ce кува и
продаје кафа, гостионица; кавана.
кафе (фр. café) кафа (роба и пиће); кафана;
кафе-ресторан (фр. café-restaurant) кафана и
гостионица; кафеишнтан (фр. café-chantant)
кафана y којој ce приређују артистичке, на-
рочито певачке представе.
кафеизам мед. обољење које настаје од претера-
ног пијења кафе.
кафеин (арап. qahwä, нлат. caffeinum) хем. в. ко-
феин.
кафетерија (шп. cafeteria) кафана.
кафилерија (нем. Kaffillerie) установа y којој
ce уништавају животиње луталице и њихове
лешине; живодерница, стрводерница.
кафтан (перс, тур. kaftan) дуга горња хаљина,
мушка и женска, обично од плаве чохе; код
Турака: почасна дуга горња хаљина коју су
султани из почасти давали страним поданици-
ма; код Руса: дугачак капут (народна ношња).
кахал (хебр.) в. кагал.
кахексија (грч. kachexîa рђаво стање тела, здра-
вља, kakós рђав, héxis стање, својство) мед.
слабо стање здравља, рђав изглед, оронулост,
као последица тешких хроничних општих бо-
лести (сифилиса, туберкулозе, рака и др.); ка-
хектика.
кахектика (грч. kakós, héxis) мед. в. кахексија.
кахектичан (грч. kakós, héxis) мед. слаб, туберку-
лозан, испијен болешћу.
кацига (лат. cassis) врста шлема.
кацик (шп. cacique) хајитска реч којом ce нази-
ва поглавица дивљих индијанских племена y
средњој Америци, Мексику и Гватемали; они
су и данас председници индијанских општина.
кача (итал. caccia лов) муз. ловачка музика са
роговима.
качак (тур. kaçak) 1. бегунац, одметник; 2. про-
кријумчарена роба.
качамак (тур. kaçamak) врста јела од кукуруз-
ног брашна, мамаљуга, жгањци, пура; па-
ленШа.
качкаваљ (итал. caciocavallo) врста преврелог
пресованог сира, справљеног обично од овч-
јег млека.
качкет (фр. casquette, итал. caschetto) капа са
штитом; официрска капа.
кашика (тур. kasik) жлица, ложица.
каширати (фр. cacher) 1. обложити, облагати,
облепити; код књиговезаца: обавити харти-
јом, превући хартијом; прилепити, ставити
на платно, нпр. географску карту; 2. крити,
прикривати, прећутати, затајити.
кашмир (сскр. kacmira, фр. cachemire) врста фи-
не и мекане тканине која ce израђује од ко-
стрети кашмирских коза.
каштел (лат. castellum) в. кастел. . ,,,.
каштелан в. касшелан.
каштиговати (лат. castigare) в. кастиговати.
квадар (лат. quadra) 1. геом. прав квадратни или
правоугаони паралелепипед; арх. правилно
отесан четвороугли зидарски камен.
квадар (итал. quadro) 2. слика, сликарски рад
четвртастог облика.
квадернарија (итал. quadernario) поеш. строфа са
четири стиха једног сонета.
квадрагезима (лат. quadragesima) код католика:
четрдесети дан пре Ускрса, први дан ускрш-
њег поста.
квадрагезимале (нлат. quadragesimale) код като-
лика: четрдесетодневни пост, ускршњи пост.
квадрант (лат. quadrane) четврти део једне це-
лине, четвртина круга; астр., брод. справа за
мерење висине планета, служила за одређива-
ње положаја брода (четвртина круга подељена
на степене); вој. инструмент за управљање то-
пова; справа за мерење углова, угломер.
квадрантни елекрометар физ. веома осетљив ин-
струмент за мерење електричног товара (или:
електричног набоја, оптерећења).
квадрат (лат. quadratoni) маш. четвороугаоник са
једнаким странама и угловима; квадратни
метар површина од 1 m дужине и 1 m ширине;
алг. други степен (друга потенција).
квадрати (лат. quadratum) ПЛ. шии. већи делови
слога, дуги 24, 36 и 48 типографских тачака
(пунктова).
квадратна једначина маш. једначина другог сте-
пена (код које непозната величина стоји на
другој потенцији).
квадратни (лат. quadratus) четвороугласт, че-
твртаст; маш. квадратни број друга потенци-
ја, тј. производ који ce добија кад ce један
број помножи самим собом; квадратни корен
број који je „основа" једног квадрашног
броја, нпр. 5 je квадратни корен од 25 (УГ5 =
5); квадратни метар в. под квадраШ; мин. ква-
драшни кристални сисШем в. тетрагонални
кристални сисшем.
квадратура (лат. quadratura) 1. маш. изналажење
једне површине једнаке са неком даном повр-
шином, нарочито изналажење квадрата једна-
ког по површини са једном даном површином,
као y чувеном проблему који ce зове квадра-
тура круга, тј. претварање круга y квадрат с
једнаком површином помоћу шестара и ле-
њира; фт. шражити квадратуру круга тражи-
ти нешто немогуће, пошто je број п (пи)
трансцендентан број; 2. астр. односни (рела-
тиван) положај двају небеских тела када je
њихова разлика дужине 90°.
квадривалван (лат. quattuor четири, valva крило
врата, valvulae махуне, љуске) бот. који има
четири махуне, четворомахунат; зоол. који има
четири љуштуре.
квадривалентан (нлат. quadrivalens) хем. четворо-
вредан, који je (тј. један атом неког једиње-
ња) везан са четири атома водоника, четворо-
валентан; уи. валенција.
квадриваскуларан (лат. quattuor четири, vascu-
lum судић) бот. који има четири чашице
(чашке), четвородомни.
квадривијум (лат. quadrivium, quattuor, via пут)
место где ce састају четири пута, раскрсница;
y средњем веку: четири дела математике:
аритметика, геометрија, астрономија и музи-
квадрига 402 квазн-традицнја
 ка, које су стари, поред шривијума (грамати-
ке, реторике и дијалектике), под именом „се-
.-. дам слободних наука", сматрали главним
предметима вишег школског образовања.
квадрнга (лат. quadriga, quattuor, jugum запрега)
запрега од 4 коња; двоколице са 4 коња (у
старом веку употребљаване нарочито при
утакмицама, тријумфима и сл.); ум. пластично
приказивање оваквих кола; мед. унакрсни за-
вој.
квадрненалан (лат. quadriennalis) који има чети-
ри године, четворогодишњи.
квадрненнјум (лат. quadriennium) четворолеће,
време од четири године.
квадрилијун в. квадрилион.
квадрнлвов (нлат. quadrillio) милион трилиона:
јединица са дописане 24 нуле, тј. 1024 (y
СФРЈ, СССР, Енглеској, Немачкој), или је-
диница са дописаних 15 нула, 10 (у САД,
Француској).
квадрнманн (лат. quadrimani) ПЛ. зоол. в. квадру-
мани.
квадрииом (лат. quattuor четири, nomen име)
ЈШТ. величина која ce састоји од четири чла-
на, четворочлан израз, четвороимена коли-
чина.
квадриноман (лат. quattuor, nomen) маш. који
има четири члана, четворочлаи, четвороимен
(израз).
квадрипартнција (лат. quadripartitio) дељење на
четири дела, четвртање.
квадрнрати (лат. quadrare) направити четворо-
угластим; «e изнаћи површину једнаку са
неком даном површивом, изнаћи квадрат јед-
нак по површини са једном даном површи-
ном; број (или: израз) подићи на други сте-
пен, тј. помножити га са самим собом; напра-
вити на спољашњем зиду такве усеке да изгле-
да као да je састављен од четвртастог камења;
фт. слагати ce, сложити ce, бити прилагођен.
квадрирема (лат. quadriremìs) лађа са четири
реда весала (веслачких клупа).
квадрисекција (лат. quattuor четири, secare ce-
lui, нлат. quadrisectio) дељење на четири де-
ла, расецање на четворо, четвртање.
квадрнсилабум (лат. quattuor, грч. syllabos слог)
четвроросложна реч; up. квадрисилабичан.
квадрвфилан (лат. quattuor, грч. phyllon лист)
бот. четворолист, са четири листа.
квадрнфлоран (нлат. quadrifloris) бот. са четири
цвета, четвороцветни.
квадрнфолнј(ум) (нлат. quadrifolium) бот. че-
творолист, са четири листа; ор. квадрифлоран.
квадрнформан (нлат. quadriformis) четворооб-
личан, који има четири облика.
квадрвцнкл (нлат. quadri-cyclus) велосипед на
четири точка; уп. бицикл.
квадро (итал. quadro) муз. комад за четири гласа
или инструмента (квартет); арх. плоча (коц-
ка) y подножју споменика.
квадрофоннја (итал. quadro четири, грч. föne
глас) муз. систем снимања и репродукције зву-
ка помоћу 4 канала и 4 звучника да би ce
добило звучно поље од 360° око слушаоца.
квадрумани (лат. quadrumani) ил. зоол. сисари са
четири руке, тј. мајмуни.
квадрупеди (лат. quadrupèdes) tut. зоол. четворо-
ношци, четвороножни сисари.
квадруплика (лат. quadraplum) прав. четврти спис
или трећи одбрамбени спис оптуженога, ОЈЈГО-
вор на Шриплику.
квадруплнрати (лат. quadruplare) учетворостру-
чити, учетворостручавати, учетворогубити,
учетворогубљавати, израдити y четири при-
мерка.
квадруплицирати (лат. quadruplicare) в. квадру-
плирати; ирав. предати суду квадруплику.
квадруплум (лат. quadruplum) оно што je четво-
роструко, четворогубо, y четири примерка.
квадшилинг (хол. quadschilling) холандски сре-
брни новац.
квазар (Quasar од енг. quasi stellar radio source
тј. тобожњи звездани извор) до сада најудаље-
нији уочени космички објекти (и до 12 мили-
јарди светлосних година) изванредног сјаја,
неупоредиве густине и енергије, чије поре-
кло и структура још нису довољно научно об-
јашњени.
квази (лат. quasi) као, као да, готово, скоро,
донекле, отприлике; муз. као, скоро; y састав-
љеним речима (сложеницама) обично y значе-
њу: тобожњи, вајии, полу-, надри-, нпр. квази--
научник, квази-уметник итд.
квази-афннитет (лат. quasi affinitas) арав. однос
сличан родбинском односу.
квази-дезерција (лат. quasi desertio) прав. посту-
пак једног супружника који je сличан напуш-
тању брачне заједнице, невршење брачне дуж-
ности.
квази-деликт (лат. quasi delictum) арав. дело или
радња која ce граничи са преступом и која ce,
y својим приватноправним дејствима, трети-
ра као преступ; ненамеран преступ, преступ
без предумишљаја.
квази-доминиј(ум) (лат. quasi dominium) прав.
привидна својина, која ce претходно третира
као својина.
квази-ковтракт (лат. quasi contractus) арав. при-
видан уговор; правни однос који ce третира и
сматра као уговор пошто не постоји прави
уговор, прећутан уговор.
квази-легнтимитет (нлат. quasi legitimitas) арав.
привидна (или: тобожња) законитост.
Квазимодо (лат. Quasimodo) грбави звонар Бо-
городичине цркве y Паризу, главни јунак ро-
мана Виктора Игоа: „Богородичина црква y
Паризу"; Фиг. наказа, ругоба. '
квазимодогеннтн (лат. quasi modo geniti) ПЛ.
„као
да су тек рођени", прва недеља после Ускрса,
„бела недеља" (зато што су тада, y старо хри-
шћанско време, крштени последњи пут носи-
ли своје беле хаљине). '
квази-посеснја (лат. quasi-possessio) ирав. не-
стварно поседовање, поседовање нетелесних
ствари, чије ce стварно поседовање y правом
смислу не може замислити.
квази-траднцнја (лат. quasi traditio) прав. радња
која замењује радњу формалне предаје.
квази-узусфруктус 403 квартар
квази-узусфруктус (лат. quasi ususfructus) прав.
право које ce даје некоме да ужива неку ствар
под условом да једном ствар исте врсте и
вредности даде y накнаду за њу.
квале (лат. qualis какав, quale какво) својство,
особина, каквоћа.
квалитативан (нлат. qualitativus) каквоћни, осо-
бински, који ce односи на особину, каквоћу,
вредност неке ствари; квалитативна разлика
чдзазлика услед припадности двама родовима,
разлика по каквоћи (суар. квантитативна
разлика); хем. в. анализа.
квалитет (лат. qualitas) каквоћа, својство, осо-
бина; врлина, вредност, доброта, добра особи-
на; лог. квалитеш суда својство суда с обзи-
ром на потврђивање и одрицање предиката
(афирмативни - потврдни и негативни
-одречни).
квалитетан (лат. qualitas каквоћа) који je до-
бре каквоће, који je од вредности.
квалификатив (нлат. qualificativus) одредба, оно
што ближе одређује или придаје особину,
својство.
квалификатор (нлат. qualificator) прав. извести-
лац, одредилац једног кривичног дела према
кривичном закону, референт, тужилац (у кри-
вичним делима).
квалификација (лат. qualificatici) одређивање
каквоће или својства, придавање (или: дава-
ње) имена чему; вредност, способност, упо-
требљивост; прав. правни основ тужбе, тј. за-
конски назив једног кривичног дела које je
предмет тужбе, заједно са навођењем кривич-
ног закона, који ce, no предлогу тужиоца, има
да примени; квалификације «л. способности
нечије за што, нарочито с обзиром на сведо-
чанства о свршеним школама, оспособљење,
оспособљеност.
квалификован (нлат. qualificatus) способан (или:
дорастао) за неки посао, оспособљен, стручно
спреман.
квалификовати (нлат. qualificare) одредити (или:
одређивати, придавати, приписати, приписи-
вати, придати) извесне особине, каквоћу не-
коме или нечему, утврдити нечему вредност,
признати способност за нешто; квалификова-
Ши ce показати ce способним (или: вредним,
дораслим) за неки посао, такмичење; оспосо-
бити ce.
квалунквизам (итал. uomo qualunque обичан,
мали човек) ПОЛ. ПОЛИТИЧКИ покрет y Италији
после Другог светског рата, основан од бив-
ших фашиста.
квант (лат. quantum колико) количина чији ce
износ не одређује потпуно; физ. најмања ко-
личина енергије; Шеорија кванта учење но-
вије физике по коме енергија није безгра-
нично дељива, тј. и енергија je дискретна
као и материја (Планк).
кванта (лат. quantum колико, количина, величи-
на, quanta) ПЛ. ОД квантум; кванта дискрета
(лат. quanta discreta) прекидне, непродужне ве-
личине; кванта континуа (лат. quanta conti-
nua) непрекидне величине, продужне величи-
не; в. квант.
кванташ (лат. quantum колико, количина) про-
давац и купац на велико.
квантитатива (нлат. quantitativa se. nomina) ил.
грам. именице које означују количину.
квантитативан (нлат. quantitativus) количински,
величински, с обзиром на количину, на вели-
чину, на квантитет; квантитативна разлика
количинска или величинска разлика, разлика
по количини, по величини a не по припадности
двама родовима; хем. в. анализа; супр. квалита-
тиван.
квантитет (лат. quantitas) количина, множина,
величина; број, бројна одређеност; грам. дужи-
на и краткоћа слогова, количина слога; муз.
мера времена, мера тона; лог. квантитеш су-
да одређеност једног суда према обиму суб-
јекта (универзални - општи, партикуларни
-делимични, сингуларни - појединачни).
квантитирати (лат. quantitas) мешр. слогове y
сти-ху мерити и градити по квантитету, тј. с
обзи-ром на дужину и краткоћу a не по
нагласку.
квантификација (нлат. quantificatio)
уколичиња-вање; лог. изједначавање,
поклапање; кван-тификација предиката
изједначавање пре-диката са субјектом по
обиму, тј. одређивање величине обима
предикатова према величини обима
субјектова.
квантификовати (лат.) лог. по обиму изједначи-
ти са субјектом.
квантум (лат. quantum) количина, одређен удео,
мера, износ, збир, број, множина, величина
(ПЛ. кванта); физ. енергијски атом, елеменат
енергије; уп. електрични елементарни кван-
тум.
кварат (лат. quartarius) четврти део, четвртина
неке мере; уп. кварт.
кваргл (нем. Quargel) специјална врста сира.
кваркови (назив преузео амер. физичар М. Гел--
Ман, рођ. 1929, из романа Џ. Џојса „Финега-
ново бдење" где означава нешто необјашњи-
во) физ. хипотетичке субатомске честице које
граде хадроне.
кварт (лат. quartum) четврт, четвртина; ama.
формат хартије y величини четвртине једног
табака; мера за течности и жито y неким зем-
љама; градска четврт, рејон; ин кварто (лат.
in quarto) y кварту, тј. y величини 1/4 табака
(књига).
кварта (лат. quarta) четврти разред једне шко-
ле; муз. четврти тон по реду почев од основног
тона, кварта изврши 4/3 пута толико трептаја
y секунди колико изврши основни тон; трећа
жица на виолини (а); мач. четврти начин задава-
ња ударца; y игри карата: 4 карте исте боје
које долазе једна за другом.
квартал (нлат. quartale) четвртина године, тро-
месечје, тромесечни период или расход; квар-
тални часопис тромесечник, часопис који
излази свака три месеца.
квартана (лат. quartana se. febris грозница) гроз-
ница која долази сваког 4. дана, четвороднев-
ка.
квартар (нлат. quartarius) геол. најмлађи слојеви
Земљине коре (дилувијум и алувијум), са пр-
вим траговима човека.
квартарнн 404 кверела нулитатис
квартарни (нлат. quartarius) четврти по реду, ко-
ји заузима четврто место y неком реду или
низу, нпр. квартарни период геол. в. квартар.
квартација (нлат. quartatio) разлучивање злата
од сребра помоћу шалитрене киселине, ако
je сразмера између оба метала 1:3.
квартер (енг. quarter) енглеска (290,95 1) и аме-
ричка (242,101) мера за запремину сувих мате-
рија.
квартерони (шп. cuarteron) вл. потомци једног
Европљанина и једне терцеронке, или терце-
ронца и Европљанке.
квартет (итал. quartetto) муз. композиција за че-
тири инструмента, или четири гласа; квадро.
квартетино (итал. quartettino) муз. мали музички
комад за четири гласа.
квартир (фр. quartier, нем. Quartier) стан, скло-
ниште, конак; вој. логор, логориште, око, вој-
нички стан ван касарне.
квартир-мајстер (нем. Quartier-meister) eoj. онај
који ce стара о становању војника, станар,
коначар; шр. помоћник крмара, надзорник
бродских стража, морнарски каплар.
кварто (итал., шп. quarto) четврти део нечега,
четвртина.
квартус (лат. quartus) четврти.
кварц (нем. Quarz) мин. белутак, кремен, врста
камена велике тврдоће, y води и киселинама
готово нерастворан, по хемијском саставу си-
лицијева киселина без воде; на 1720°С поста-
је течан и тада ce од њега израђују предмети
за хемијске, физичке и медицинске лаборато-
рије.
кварцит (нем. Quarz) геол. обичан кварц, стена од
кварца.
кварц-лампа мед. „кремена светиљка", лампа код
које електрична струја пролази кроз живину
пару, има веома јаку светлост и зрачи ултра-
виолетне (надљубичасте) зраке; стакло y
овој лампи je од кварца.
кварцовање (нем. Quarz) мед. зрачење ултрави-
олетним, надљубичастим, зрацима помоћу
кварц-лаџпе ради предохране и спречавања
ширења извесних болести.
квас (рус. квас) накисело, освежавајуће безал-
кохолно пиће y Русији, справља ce превира-
њем слада, раженог брашна и воде.
квасија (нлат. quassia amara) бот. једна сури-
намска биљка са горким кореном и горком
кором; употребљава ce за појачавање прохте-
ва за јелом и окрепљење уопште (названа по
неком црнцу Коасију).
квасии (нлат. quassia) хем. алкалоид, главни са-
стојак квасије; употребљава ce за клистирање
и као средство против глиста поздеруша.
квастна (нем. Quaste) кита, ројта, реса; јасту-
чић за пудерисање.
кватериа (лат. quarterni no четири; четири
одједном, нлат. quaterna) добитак на четири
броја узета и извучена (код томболе или лу-
трије).
кватернар (лат. quaternarii^ који ce састоји од
по четири) иоеш. четворостопни стих; в. ди-
метар.
кватериарав (лат. quaternarii^ који ce састоји
од по четири) четворострук, од четири дела;
кватернарни слојеви геол. четврти и последњи
слојеви y образовању Земљине коре.
кватернио (нлат. quaternio) четвртина, мноштво
од четири, целина која ce састоји од четири
дела; нарочито y старим рукописима и књига-
ма; један слој од четири двострука листа ко-
ји су уметнути једни y друге; ПЛ. кватер-
ниони.
кватернион (лат. quaterni no четири, нлат. qu-
aternio) 1. скупина четири лица или четири
ствари; 2. маш. количник двају вектора, или
оператор који мења један вектор y други,
тако назван због зависности од четири геоме-
тријска елемента; Т . кватерниони онај
облик рачуна вектора y којем ce употребљава
овај оператор.
кватернио термииорум (лат. quaternio termino-
rum) лог. четвртина појмова, четири појма,
погрешка y закључивању која настаје услед
двосмислености једнога од три појма (горњи,
средњи и доњи појам) y закључку, силогизму,
који y овом случају има, место три, четири
члана.
кватериитет (нлат. quaternitas) четворност, че-
творострукост.
кватерно (итал. quaderna) четири броја на јед-
ној истој водоравној линији (у томболи).
кватридуум (лат. quatriduum) време одлетири
дана, четвородневни рок.
кватрициниј(ум) (нлат. quatricinium) муз. музич-
ки комад за четири рога или четири трубе.
кватро (итал. quattro, лат. quattuor четири) a
квашро или a кватро воћи (итал. a quattro
voci) муз. за четири гласа (музички комад).
кватрочентисти (итал. quattrocento четири сто-
тине) ПЛ. италијански писци и уметници из XV
века, тј. y почетку ренесансе.
кватроченто (итал. quattrocento четири стотине)
италијански назив за XV век, нарочито с об-
зиром на књижевност и уметност тога времена.
квезитор (лат. quaesitor тражилац) прт. истражни
судија.
квезнтум (лат. quaesitum) оно што ce тражи, тра-
жено.
квекер (нем. Quacke мамац за животиње) y изра-
зу: ударити некоме квекер: подвалити, наса-
марити (некога).
квекерн (енг. quakers) ПЛ. ОНИ који дрхте, дрх-
тавци (названи по томе што дршћу кад падну
y верски занос), религијска хришћанска сек-
та y Енглеској и Америци која нема ни свеш-
теника, ни црквених обреда, ни тајни; они не
признају заклетву, војску (рат), задовољства,
празне формалности итд., све људе ословљава-
ју са „ти", ни пред ким не скидају капу, a саме
себе називају „друштвом пријатсља"; осни-
вач секте je енг. обућар Џорџ Фокс 1652. год.
y Енглесад, a Б. Пен je пренео y Сев. Амери-
ку 1682. године.
кверела нулнтатис (лат. querela nullitatis) apae.
ништавна жалба, тужба због ништавости којој
je циљ да, и после формалне правоснажности,
кверулант 405 квинтесенциј
а
 уклсЈни два наЈтежа разлога ништавости: уче-
шће искљученог судије при доношењу поби-
јеног решења и недостатак страначког засту-
пања.
кверулант (нлат. querulans) тужибаба, онај који
пати од тога да стално тужака; прав. предавалац
тужбе суду.
кверуланција (лат. querulus) болесна склоност
тужакању и парничењу.
кверулат (нлат. quemlatus) ирав. лице против ко-
га ce подноси тужба, тужени.
квестор (лат. quaestor) 1. висок финансијски
службеник код старих Римљана, државни бла-
гајник коме je била дужност да скупља државне
приходе; 2. на неким универзитетима: скуп-
љач, наплаћивалац хонорара за професорска
предавања; 3. y неким државама: управник по-
лиције.
квестура (лат. quaestura) звање и служба кве-
стора.
квесцио (лат. questio) питање, спорно питање;
научно питање; научно испитивање; задатак,
истрага, спорна тачка; мучно питање, мука,
мучење.
квесцио јурис (лат. quaestio juris) прав. правно
питање, питање које спада y област права.
квесционирати (лат. quaestio) прав. питати, и-
страживати, испитивати, мучити или досађива-
ти питањима.
квесцио факти (лат. quaestio facti) арав.
испитива-ње (или: питање) о стварном,
чињеничном (за разлику од испитивања
правног начела).
квецал (са ацтешког) 1. птица из Средње Амери-
ке, необично лепа, црвено-зелене боје; сма-
тра ce симболом слободе и налази ce y грбу
Републике Гватемале; 2. новчана јединица
Гватемале, дели ce на 100 сентавоса; кетсал.
квецалкоатл (ацтешки) перната змија.
квидитет (нлат. quidditas, од лат. quid што, шта)
фил. битност, суштина ствари.
квид про кво (лат. quid pro quo) једно место
другог, бркање, неспоразум, замена y појму,
особи или имену, нарочито y комедији; кви-
прокво.
квиз (енг. quiz) испит; испитивање нечијег зна-
ња постављањем задатака, приредба с такми-
чењем y знању и вештини из различитих
области.
квијер (лат. corium животињска кожа, фр. cuir)
пергамент; документ на њему.
квијета нон мовере (лат. quieta non movere) оно
што мирује не треба дирати (по Платону),
опомена владама да не претерују y доношењу
реформи.
квијетив (лат. quies мир) фил. сазнање праве
суштине ствари које води ка умиривању воље
за животом, ка одрицању те воље, ка резигна-
цији (уи. песимизам).
квијетизам (лат. quies, ген. quietis мир) 1. фил.
тежња одвраћању од животног немира и жеља
за што пасивнијим и безосећајнијим ставом
y животу, за контемплативним удубљивањем y
божанство; 2. учење једне хришћанске секте,
основане y XVIIв. y Шпанији, које ce састоји
y стицању унутарњег мира путем потпуног
удубљивања и предавања душе богу; уп. квије-
шисши.
квијетисти (лат. quies) ПЛ. присталице филозоф-
ског или религиозног квијетизма.
квијето (итал. quieto) муз. мирно, спокојно.
квинар (лат. quinarius који садржи пет) мешр.
стих од пет стопа.
квинаран (лат. quinarius) који ce састоји од пет,
дељив са пет, петострук; коме je основа пет.
квиндекагон (лат. quindecim петнаест, грч. gonia
угао) геом. петнаестоугаоник.
квинквагезима (лат. quinquagesima) седма неде-
ља, односно педесети дан пре Ускрса (код ка-
толика), који обично зову и естомихи.
квинквенал (лат. quinquennalis петогодишњи)
трг. петогодишњи почек плаћања; уп. мора-
торијум.
квинквенијум (лат. quinquennium) време од пет
година, петогодиште, петогође, петолеће.
квинкверема (лат. quinqueremis) лађа са пет ре-
да весала, или са пет веслачких клупа.
квинкверциј(ум) (лат. quinquertium петобој)
петострука борба, пет врста борбених вежби
код старих Грка и Римљана: скакање, бацање
дискоса, хитање копља, трчање и рвање; код
Грка: пентатлон.
квинквецентисти (нлат. quinquecentisti, итал.
cinquecentisti) в. чинквечентисши.
квинквилион (лат. quinque пет) в. квинтилион.
квинс-метал (енг. queens-metal) метална смеса
од цинка, олова, антимона и бизмута.
квинт (лат. quintus пети) в. квинта.
квинта (лат. quinta) пети разред једне школе;
муз. алт-виолина; E жица на виолини; пети тон
од основног тона који y секунди изврши 3/2
пута толико трептаја колико изврши основни
тон (звана још доминанта); мач. пети начин
задавања ударца; y пикету: пета по реду кар-
та исте боје.
квннгакорд (лат. quinta) муз. трозвук састављен
од терце и квинте рачунајући од најнижег
тона.
квинтал (шп., фр. quintal) мера за тежину y не-
ким земљама Латинске Америке, Шпанији и
Португалији, садржи 100 фунти (= 45-69kg);
метарски квинтал (скр. me, mtc, dz, q) =
100 kg; метарска ценШа.
квинтана (лат. quintana) мед. петодневка, грозни-
ца која долази сваког петог дана.
квинтернио (нлат. quinternio) петина, мноштво
од пет, целина састављена од пет делова; y
старим рукописима и књигама: слој од пет
двоструких листова који су уметнути једни y
друге; ПЛ. квинтерниони.
квинтесенца (лат. quinta essentia) в. квинтесен-
ција.
квинтесенција (лат. quinta essentia пета сушти-
на) фил. првобитно: етер, који je Аристотел
додао, као пети уз четири елемента (ватру,
воду, ваздух, земљу), али који важи, због своје
финоће, као први, најглавнији елеменат; ал-
хем. главна материја за претварање метала;
квинтесенца; фиг. оно што je најфиније и
квинтет 406 Кејп канаверал
 најчистије y нечему, суштина, срж, језгро,
скуп онога што je најбоље, најбитније, ек-
стракт, најфинији део.
квннтет (итал. quintetto) музички комад за пет
гласова или пет инструмената; сестав од пет
певача или инструменталиста који заједно
изводе музику. . према уделу, сразмерно.
квнитилијун в. квинтилион.
квинтвлион (лат. quintus пети) број 1018 (y
Француској и САД) или број 1Сг° (у СФРЈ,
СССР, Енглеској и Немачкој).
квинтиратн (фр. quinter) муз. свирати y квинта-
ма; жигосати метал, нарочито злато и сребро.
квинтола (лат. quintus пети) муз. тонска фигура
од пет нота које, изведене повезано, добивају
вредност четири такве ноте.
квинтуплика (нлат. quintuplum петоструко, пе-
тогубо) врае. пети противодговор, пети утук.
квиитуплум (нлат. quintuplum) петоструко, пе-
тогубо, петострука количина.
Квиринал (лат. Quirinalis se. collis брежуљак) је-
дан од седам брежуљака y Риму, на којем ce, од
1870, налазио краљев двор; отуда некада фт.
италијанска влада (уа. Ватикан).
квислвнг онај који je y служби туђина, a против
осећања и интереса свога народа (по норвеш-
ком политичару Видкуну Квислингу, који je,
y другом светском рату, ступио y службу окупа-
тора Немаца и био, y то време, председник
норвешке „квислиншке" владе). Квислинзима
су y то време сматрани: Хаха y Чешкој, Паве-
лић y Хрватској, Рупник y Словенији, Недић y
Србији, ПеШен y Француској, Дегрел y Бел-
гији, Тука y Словачкој, Антонеску y Руму-
нији и др.
квит (фр. quitte, лат. quietus) готов, свршен; из-
мирен, слободан, разрешен обавезе, раздужен.
кввта (фр. quittance) признаница, намира.
квитанццја (фр. quittance) в. квита.
квитирати (фр. quitter) ослободити, разрешити,
разрешавати; ослободити ce обавезе, раздужи-
ти ce; потврдити пријем новца (признани-
цом); оставити, напустити (посао, службу); ра-
зићи ce, раскрстити с ким или с чим.
Кво вадис? (лат. Quo vadis, Domine?) Куда
идеш, Господе? питање које je, no хришћан-
ском предању, апостол Петар, бежећи из Ри-
ма, упутио Исусу сусревши га на изласку из
града. Исус му je одговорио да ce уместо њега
враћа y Рим да буде поново разапет, што je
Петра постиђеног натерало да ce врати y Рим,
где je доживео мученичку смрт.
квод ерат демонстраидум (лат. quod erat demon-
strandum, скраћено q. e.d.) што je било за
доказивање, uno je требало да ce докаже.
квод лицет Јови, нон лицет бови (лат. Quod licet
Iovi, non licet bovi) посл. Што je допуштено
Јупитеру, није волу.
квод иоцет, доцет (лат. Quod nocet, docet) посл.
Оно ШТО штети, то и поучава.
кворум (лат. quorum којих) предвиђен минимал-
ни број чланова једне организације чије je
присуство на седници потребно да би ce посло-
ви могли обављати; y парламенту: потребан
број чланова (посланика) за пуноважно реша-
вање.
квота (лат. quota se. pars колики део) део који
при некој деоби, припада појединцу, сразме-
ран део, припадајући део, удео, норма, број;
порески износ; про квота (лат. pro quota)
квотацнја (нлат. quotatio) обрачунавање и поде-
ла квоте, удела; квотизација.
квотвднјана (нлат. quotidiana) мед. свакодневка,
свакодневна грозница.
квотидијанус типус (лат. quotidianus typus) мед.
свакодневни повраћај неке болести.
квотизацнја (нлат. quotisatio) в. квотација.
квотизирати (лат. quota se. pars колики део)
сразмерно делити (или: поделити), утврђивати
(или: утврдити, одредити) квоту; финансиј-
ским законом утврдити, y парламенту, висину
пореза који ce има покупити y свакој буџет-
ској периоди, према државним финансијским
потребама.
квотирати (лат. quota se. pars) прав. поделити на
сразмерне делове, обележити бројевима списе
који ce тичу једне парнице. ,
кво титуло (лат. quo titillo) на основу чега? с
којим правом?
квоускве тандем (лат. Quousque tandem, Catili-
na, abutere patientia nostra?) „та докле ћеш!",
израз којим ce исказује нестрпљење (према
почетним речима Цицероновог првог говора
против Катилине: „Докле ћеш, Катилина,
злоупотребљавати наше стрпљење?").
квоцијевт (лат. quotiens колико пута) маш. ко-
личник, број који казује колико ce пута је-
дан број садржи y неком другом броју.
ке (фр. queue, лат. cauda pen) ред, поворка лица
која чекају на ред (нпр. на улазу y поз. бла-
гајну и сл.); ограђен простор пред благајном,
да би ce избегла гужва; билијарски штап, так;
муз. дршка на виолини, жичник, хордар.
кеб (енг. cab) некада најамна једнопрежна кочи-
ја y Енглеској; данас такси.
кебл (енг. cable) мера за конац y Сев. Америци,
= око 220 m.
кегл (нем. Kegel) купа, чун; нишан (на куглани).
кедер (нем. Köder) врста рибе; мамац; y обућар-
ству : посебно обликована кожна или пластична
трака која ce поставља између горњеги доњег
дела обуће.
кедив (перс. hidlw) титула бившег египатског
вицекраља; владалац, кнез, величанство.
кеј (фр. quai, енг. quay) зид поред речне или
морске обале, озидана обала; место y приста-
ништу за утовар и истовар робе; улица поред
обале, пут између воде и кућа; железнички
перон.
кејажа (фр. quaiage) трг. дажбина за утовар и
истовар робе; уп. кеј. ,
кејнзијанизам (по енг. економисти Џ. М. Кејн-
зу, 1883-1946), екон. теорија која препоручује
учешће државе y економским пословима ради
увећања тражње, али упозорава на опасности
свеопштег командовања државе y економији.
Кејп канаверал (енг. Cape Canaveral) астрон.
кекс 407 керамика
 највећи космодром y САД, на Флориди; осн.
1948. год.; са њега je 1958. лансиран први аме-
рички вештачки сателит Експлорел-1, a 1969.
Аполо-11 са првим људима који су ce спустили
на Месец; 1964-73. год. звао ce Кејп Кенеди.
кекс (енг. cake, cakes) ал. енглески двопек, ситни
суви колачићи који ce нарочито једу уз чај.
келвин (ознака К) <рш. јединица за мерење тем-
пературе y Међународном систему јединица
(по енг. физичару В.Келвину, 1824-1907); то
je температура која je једнака 1/273,16 тем-
пературе тројне тачке воде.
келераба (нем. Kohlrabi, дијал. Kehlerabe) бот.
двогодишња зељаста биљка, чији ce корен--
стабло једе.
келер-меница (нем. Keller-Wechsel) трг. лажна
меница, на којој су потписи трасанта, акцеп-
танта и индосанта измишљени, пошто то лице
не постоји, a само je потпис последњег индо-
санта истинит, и он нема намере да ce извуче
из обавезе, него само да дође за неко време до
новца; фингирана меница, проформа-меница.
келимеи шехадет (арап.) две главне основе
исламске вере, исламско „вјерују": веровање
y јединство божје и посланство Мухамедово.
келнер (лат. cellarius подрумар, нем. Kellner) ка-
фански момак који служи госте, конобар.
келнерај (нем. Kellnerei) преграђен простор y
крчмама и гостионицама y коме стоје чаше,
боце, пиће и др.
келнска вода (нем. Kölnisches Wasser) в. колоњ-
ска вода.
келологија (грч. këlë кила, просутост, logia) мед.
наука о кили, наука о просутости.
келотом (грч. këlë, tome сечење, резање) хир. нож
којим ce врши операција киле.
келотомија (грч. këlë, tome) xup. операција
киле.
Келти (грч. Keltoi, лат. Celtae) ПЛ. старо индо-
европско племе y зап. Европи (нарочито y Га-
лији, Шпанији и Британији) које ce, већим
делом, измешало са Германима.
кемализам политичке, економске, социјалне и
културне реформе Кемала АШаШурка, вође
турског народа и обновитеља турске државе,
који je за нешто више од 10 година, од Тур-
ске, некадашњег „болесника на Босфору" и
синонима заосталости и запарложености, на-
правио модерну државу. . - . .-..-,,:
кемп (енг.) в. камп.
Кемпеи таи (јап.) тајна полиција y Јапану y II
светском рату, наликГестапоу; била омражена
и y Јапану. ,.v ..
кемпинг в. кампинг. •■ .-■ , ■ : • ■
кенангија (грч. kenós празан, ângos суд) мед.
празноћа крвних судова, малокрвност.
кенгур(у) (домородачки gangaruh, енг. kangaroo)
зоол. врста великог биљоједог аустралијског
торбара, са дугим репом, дугим и снажним зад-
њим ногама, које му служе за скакање и од-
брану, и са кратким, слабим предњим ногама;
месо му ce једе, a крзно je важан трг. артикл.
кендо (јап. ken мач, do начин, вештина), <л. era-
pa јапанска вештина борења мачем; од XIX в.
спортска дисциплина; борци носе заштитну
опрему, a боре ce бамбусовим штаповима.
кенестеза (грч. koinós заједнички, општи, afs-
thësis ocehaj, осећање) ПСШ. општи осећај
постојања који потиче од укупности телес-
них утисака; животни осећај.
кенобиј(ум) (грч. koinóbion, koinós заједнички,
општи, bios живот) манастир.
кенобит (грч. koinós, bi'oô живим) општежитељ,
онај који живи y манастиру, калуђер; фт. уса-
мљеник, испосник.
кеногенеза (грч. kenós празан, genesis постанак)
зоол. одступање од палингенезе y онтогенет-
ском развитку: узрок прилагођавања врсте но-
вим условима за индивидуални развитак, раз-
витак који не одговара законима живота јед-
ног организма.
кеноза (грч. kainós HOB, zoön животиња) мед.
испражњавање, чишћење.
кенозоик (грч. kainós HOB, zoon животиња) геал. в.
кенозојски иериод.
кенозојска формација геол. в. кенозојски пе-риод.
кенозојски (грч. kainós HOB, zöon животиња) ко-
ји je из трећег великог геолошког доба, који
припада трећем великом геолошком добу, ко-
ји обухвата Шерцијарно и кватернарно доба,
који садржи животињске остатке новијег доба.
кенозојски период геол. најмлађе Земљине фор-
мације (тј. шерцијар, дилувијум, алувијум);
кенозојска формација.
кенологија (грч. koinós заједнички, logia) дого-
вор, саветовање; саветовање лекара о стању
болесника, лекарски конзилијум.
кенотаф (грч. keno-tâphion) празна гробница
(без мртваца), какве су Грци подизали y част
покојника погинулих y рату или на мору, ко-
јима ce није знало за гроб; почасни споменик.
кенофобија (грч. kenón празно, празан простор,
phobeïn плашити ce) мед. страх од великих
празних простора (тргова, пољана и сл.).
Кентаур (грч. Kentauros) 1. y грчкој митологи-
ји биће са људским попрсјем и коњским тру-
пом; претпоставља ce да су y старим времени-
ма Грци на тај начин представљали староседе-
лачка племена, чији су припадници били веш-
ти коњаници; 2. сазвежђе на јужном небу.
кену (енг. canoe) в. кано и кану.
кенхрити (грч. kénehros просо) ПЛ. MUH. камење
чија су зрнца слична просу.
кенхроити мин. в. кенхрити.
кењача (мађ. kenôcs) коломаст. . .•'
кеп (енг. cape, нем. Kappe, нлат. cappa) дуг жен-
ски пролећни огртач без рукава.
кепер (нем. Köper) унакрст ткана вунена ткани-
на, серж.
кепотаф (грч. këpos врт, градина, tâphos гроб)
надгробни споменик око кога je направљен
вртић.
кепчија (тур. kepçe, kefçe) кутлача.
кер (фр. coeur) срце; црвено срце на француским
картама за играње; уи. херц.
керамика (грч. keramikë) лончарство, грнчар-
ство, израда посуда и др. ствари од глине пече-
керамографнја 408 кефалагра
 њем; грнчарија, грнчарска роба; up. кера-
мички. керамографнја (грч. kéramos
лончара, грнчара,
глина, graphia) сликање на посудама од глине,
нарочито на вазама, код старих Грка.
керамографика (грч. keramós, graphikë) в. кера-
мографија. кератектомија (грч. kéras por, ek-
témnô исечем)
мед. оперативно одстрањење (или: исецање)
рожњаче ока. кератијазис (грч. kéras) мед.
рожаст израштај на
делу тела. кератин (грч. kéras) фшиол.
рожнина, беланчеви-
наста твар, супстанција y роговима, покожици,
ноктима и длакама.
кератина (грч. kéras) муз. криви por, позауна.
кератитис (грч. kéras) мед. запаљење рожњаче
ока. кератоза (грч. kéras) мед. болест коже
која ce
састоји y хипертрофији рожастог дела поко-
жице. кератоиди (грч. kéras, eidos вид, облик)
ол. геол.
рогу сличне окаменотине. кератоконус (грч.
kéras por, kônos купа) мед. ку-
паста испупченост рожњаче, најчешће уро-
ђена; коригује ce контактним сочивима.
кератолити (грч. kéras, lithos камен) Т. геол.
ока-
мењени рогови. кератоми (грч. kéras) Т. мед.
мрке или црвенка-
стомрке брадавице, обично y величиии сочи-
ва, појављују ce на човеку после четрдесете
године живота услед отврднућа, орожњења
коже. кератопластнка (грч. kéras, plastikë)
мед. образо-
вање рожастог дела коже вештачким путем; за-
мена непрозирног дела рожњаче прозирним.
кератоскоп (грч. kéras, skopei'n гледати, посма-
трати) мед. апарат за испитивање кривина рож-
њаче и утврђивање њихових неправилности.
кератоскопија (грч. kéras, skopeïn) мед. испити-
вање рожњаче помоћу кератоскопа.
кератотом (грч. kéras, témnô сечем, режем) мед.
инструменат за пробадање или просецање рож-
њаче. кератотомнја (грч. kéras, témnô) мед.
пробадање
рожњаче, просецање рожњаче.
кераунометар (грч. keraunós гром, métron мера,
мерило) апарат за мерење јачине муње и
олује. керауиоскопнјум (грч. keraunós гром,
skopein)
место са кога ce посматра грмљавина; машина
за произвођење грмљавине на позорницама.
кераунофобија (грч. keraunós гром, муња, phó-
bos страх) болестан страх од грмљавине и се-
вања муња; астрафобија, астрапофобија.
Кербер (грч. Kérberos) 1. миш. троглави пас са
змијским репом који je чувао улаз y подзем-
ни свет и на улазнике махао репом, али никога
није пустио да изиђе; физ. груб и нељубазан
вратар, суров хапсанџија; 2. астр. сазвежђе ко-
је сада спада y Херкул. кере (грч. Këres) wi.
мит. богиње смрти и судби-
не, нарочито насилне смрти код старих Грка.
керешптива систем слабе и лабаве управе, шу-
пљи говори, парадирање родољубљем и бес-
плодна политика (по А. Ф. Керенском, првом
председнику руске владе после одступања ца-
ра Николе II, 1917).
кериктика (грч. kêryx гласник, објављивач)
вештина проповедања; хомилеТика .
кермез (арап.) врста јужноевропске штитасте ва-
шице; јагодичаста удубљења на лишћу, y ко-
јима ова вашица носи јаја, од којих ce праве
црвене боје.
кермес (енг. kermess) забава, обично добротвор-
на, која ce приређује y слободној природи.
кернер (нем. Körner) шх. обележач, бургија ко-
јом ce почиње бушење рупа, тачкало.
керографија (грч. kèrós восак, graphia) сликање
воском, сликање y воску.
керознн (грч. kèrós восак) гориво за млазие мо-
торе.
керовдан (грч. kéros, еТдос вид, облик) вошчаст,
сличан воску.
керомантија (грч. kéros, mantei'a прорицање) га-
тање y восак.
керопластика (грч. kéros, plastikë) прављење
фигура од воска.
керубим (грч. cheroüb, хебр. kerübh) врста ан-
ђела, митолошко крилато биће са животињ-
ским или људским телом и главом.
кеса (перс. kïse, тур. kese) врећа, џачић, торба;
папирна врећица; врећица за држање новца.
кесер (тур. keser од kesmek сећи) тесарска секи-
ра; врста чекића којим ce може укивати, сећи
и тесати, брадва; ћесер.
кесеџија (тур. kesici) 1. јунак, добар борац (ко-
ји сече главе противника); 2. друмски разбој-
ник, крадикеса, убојица.
кесим (тур. kesim) закуп, најам, аренда. ■'
кесон (фр. caisson) мунициона кара; коморџиј-
ска кола; колски сандук на боку, испод седиш-
та; мор. сандук на стражњем крају лађе; метал-
ни сандук (звоно) који ce спушта y воду да би
ce могли копати под водом темељи и зидати
стубови за мостове, уређен за раднике да би
могли радити под високим ваздушним прити-
ском без штете по здравље.
кесонска болест обољење код радника који раде
под повишеним ваздушним притиском које ce
јавља када нагло прелазе y средину с нормал-
ним притиском; ронилачка болест.
кетман (арап. kitman скривање) рел. претварање,
понашање неких верника y религијама Ши-
ита и Друза y Персији, које je Гобино
(1816-1882) описао као скривање и глумљену
правоверност, a Чеслав Милош (р. 1911) кет-
маном je назвао притворно понашање инте-
лектуалаца y социјалистичким државама.
кетоза (нем. keton, грч. osis стање) мед. задржава-
ње кетонских тела (ацетон, ацетосирћетна и
хидрооксибутерна киселина) y орган^зму; ја-
вља ce најчешће y оболелих од шећерне бо-
лести, код гладовања и учесталог повраћања.
кефалагра (грч. kephalargia, атички за kephalal-
gja, kephalë глава, âlgos бол) мед. улози, гихт
кефалгија 409 киеногноза
кефалгија (грч. kephalë, âlgos) жд. бол главе,
главобоља. кефалеја (грч. kephalë) мед. јака,
тешка главо-
боља. кефалија (грч. kephalë) y српској
средњовеков-
ној држави: поглавар, старешина града (погла-
вито војно-политичка личност). кефалика
(грч. kephalê) ПЛ. мед. средства, лекови
за јачање главе. кефалитис (грч. kephalë)
мед. запаљење главе,
мозга. кефалодинија (грч. kephalê, odynë бол)
мед. гла-
вобоља. кефалометар (грч. kephalë, métron
мера, мери-
ло) главомер, справа за мерење главе новоро-
ђенчади. кефалоподи (грч. kephalë, pus, ген.
podós нога)
ПЛ. зоол. главоношци, животиње из кола меку-
шаца, најсавршенији мекушци.
кефалоскопија (грч. kephalê, skopéô гледам, по-
сматрам) мед. испитивање главе, прегледање
главе. кефалотриб (грч. kephalë, tribë) мед.
в. базио-
триб. кефалотрипсија (грч. kephalë, trîpsis
трење, tri-
bö тарем, сатрем) мед. ломљење, разбијање
главе мртвог детета y утроби породиље, y слу-
чајевима тешког порађања. кефалотриптор
(грч. kephalë, tribô), мед. в. бази-
отриб. кефалоцентричан (грч. kephalë,
лат. centrum
средиште) фил. који ce налази y глави, који
постоји само y глави. кефир (тат.) пенушаво
и густо млечно вино од
крављег млека и кефирских зрна или кефир-
ских гљива, пријатна и свежа мириса и укуса,
пронашли га кавкаски Татари; употребљава ce
и као средство против малокрвности, бледоће
и хроничних болести плућа. кеч (енг. catch)
1. муз. композиција комичне
песме y стилу фуга, нарочито омиљена y Ен-
глеској. кеч (енг. cath, скр. за catch-as-catch-
can, дослов-
но: ухвати како можеш) 2. св. врста рвања y
коме су дозвољени сви захвати, рвање слобод-
ним стилом. кечап (енг. ketchup) врста
пикантног слатко-ки-
селог умака од парадајза, печурки и др. кече
(тур. keçe) бела капа од ваљане вуне (код
Арнаута) или од уваљане говеђе длаке.
кечер (енг. catch) ca. спортиста који ce бави
кечом рвач слободног стила. кеш (енг. cash)
новац y готовом; ллаћање y го-
товом. кеш енд кери (енг. cash and carry
плати и носи)
продаја код које трговац на велико не пружа
никакве услуге купцима, већ они сами долазе,
бирају робу, плаћају и износе из складишта;
овај вид трговине појевтињује пословање.
кибернетика (грч. kybernâô управљам, владам)
наука о заједничким начелима и законитости-
ма управљања, преноса и обраде информаци-
ја y техничким, биолошким и економским си-
стемима. Као врсту приступа по природи ра-
зличитим системима, предложио ју je 1948.
год. амерички математичар Норберт Винер
(1894-1964.). кибитка (рус, арап. kubbat)
шатор номадских
Калмика и Киргиза од кожа или коре дрвета;
полупокривена руска путничка кола или са-
онице. кибицер (нем. Kiebitz) радознао
посматрач и са-
ветник неког играча при игри (карата, шаха и
др.); радознао посматрач уопште, меркало.
кибицовати (нем. kiebitzen) посматрати са задо-
вољством друге при игрању карата; радознало
посматрати уопште, меркати. кибла (арап.
qiblä) 1. страна окренута према на-
ма, страна y коју гледамо, предња страна,
нарочито јужна; јерусалимски, нарочито ме-
кански храм; тачка која означава географски
положај Меке, према којој ce муслимани
окрећу кад ce моле Богу; ормар са Кораном y
свакој џамији који означава тај правац.
кибла (нем. Kübel) 2. каблица, чабрица; ноћни
суд-кибомантија (грч. kybos коцка, manteia
прори-
цање) прорицање из коцака, гатање y коцке.
кибуц (хебр.) пољопривредна комуна y Израелу,
са заједничком својином над земљом и сред-
ствима за производњу. киван (перс. kin
љутња, освета) љут, неприја-
тељски расположен, спреман за неку освету.
кивета (фр. cuvette) умиваоник; суд за хватање
кишнице с крова; чанак y коме стоји саксија
са цвећем; код џепних сатова са кључићем;
унутрашњи поклопац са две рупице за навија-
ње и дотеривање; вој. кинеШа. киви 1. зоол.
ретка и све ређа птица тркачица са
Новог Зеланда са дугим и танким кљуном,
потпуно закржљалим крилима и репом, и дла-
кастим перјем. киви (енг. kiwi) 2. врста лозе,
Actinia chinensis;
длакаво воће од те лозе, кинеска рибизла. ки
вивра, вера (фр. qui vivra, verra) KO ЖИВИ,
видеће, тј. будућност he показати, видеће
ce. кивлажа (фр. cuvelage) подграђивање,
облагање
окна даскама; увођење металне цеви y артески
бунар. кивот (грч. kibôtos) y православној
цркви: ков-
чег са моштима неког светитеља; кутија y ко-
јој ce чува еухаристија; ћивот. кид (енг.
kid) учињена јарећа кожа. кидисати (грч.
kindyneuo, тур. kiymak) 1. нава-
лити, напасти (на некога или на нешто), јури-
шати, насрнути, салетети, спопасти; 2. при-
онути, приањати на посао; 3. одузети некоме
живот, убити (ce). киднапер (енг. kidnapper)
отмичар детета или
одрасле особе y циљу уцењивања. киеза (грч.
kyësis) мед. трудноћа, бременитост.
киезиологија (грч. kyësis, logia) мед. наука о
трудноћи, бременитости. киема (грч. kyêma)
виол. заметак, ембрио. киеногноза (грч. kyësis
трудноћа, gnôsis позна-
вање) мед. познавање (или: утврђивање) труд-
ноће.
кизлар-ага 410 кииа-виво
кизлар-ага (тур. kizlar agasi) главни надзорник
црних ушкопљеника (евнуха) и султановог ха-
рема. кијамет (арап. qiyämä) забуна, буна,
гунгула,
вика и галама; непогода, мећава, рђаво вре-
ме; напаст, зло, недаћа; смак света; ускрсну-
ће мртвих на дан страшног суда.
кијавнзација натапање дрвета y раствору живи-
ног сублимата, витриола, бакра и др. ради
заштите од труљења, назван по енглеском
проналазачу овога метода Кијану (Куап).
кијанит (грч. kyanós затвореноплав, модар) мин.
врста минерала, алуминијев силикат, обично
модре боје. кијанометар (грч. kyanós
затвореноплав, mé-
tron мерило) инструмент за мерење јачине
небеског плаветнила; цијанометар. кнк (енг.
kick) л. код фудбала: ударац, шут. кикер (енг.
kicker) co. фудбалски играч, члан
фудбалског клуба. кик боксинг (енг. kick
шутнути ударити ногом,
boxing бокс) нова, још непризната врста бок-
са, y којој ce удара и ногама, слично Шајланд-
ском боксу. Киклоп (грч. Kyklôps) миш.
митски џин на Сици-
лији, са једним оком на челу; Киклопи, код
Хомера: прастари народ горостаса на Сицили-
ји; Циклоп. кикс (нем. Kickser, енг. kick)
муз. погрешан тон
дувачког инструмента; фиг. погрешка, ома-
шка.
киксер (нем. Kickser) в. кикс. киксирати (енг.
kick) учинити нешто како не
треба, промашити, промашивати.
кикстартер (енг. kickstarter) ножни механички
покретач на моторном возилу. кила (грч.
chilioi хиљаду) в. килограм." квлар (грч. chilioi,
лат. area) мера за површвну,
1000 ари = 100.000 m2; килиар. киласа (фр.
culasse) вој. задњи део топа, лежиште
топа; доњи део брилијанта. килер (нем.
Kühler) направа за хлађење при де-
стилацији и код аутомобила, хладњак.
килиар (грч. chilioi, лат. area) в. килар.
килистика (грч. kylistikós који припада ваљању,
вешт y ваљању) вештина ходања на рукама и
стајања на глави. килка (рус.) зоол. руска
сардела, цењена због ве-
ома укусног меса.
кило (грч. chilioi хиљаду) в. килограм. ' кило-
(грч. chilioi) y састављеним називима we-
тарског система мера и тежина, као и елек-
тричних јединица = хиљадоструки број једи-
нице уз коју стоји, нпр. килоампер, кило-
бајш, киловат, килограм, километар итд.
килобар (грч. chflioi, bâros тежина) метеор.
једи-
ница за мерење атмосферског притиска, од
1000kg на lem2. киловат (грч. chflioi, енг.
watt) = 1000 вата
= 1,36 коњске снаге; киловат-час = 1000 ват-
-часова. килограм (грч. chilioi, grâmma) 1000
грама; јед-
на од основних мерних јединица по Међуна-
родном систему јединица = маси еталона ко-
ји je санкционисала Генерална конференци-
ја за тежине и мере, одржана y Паризу 1889.
године. килограмметар (грч. chilioi,
grâmma, metron)
физ. јединица за рад дефинисана као рад који
ce изврши када ce 1 kg подигне на висину од 1
метра, ознака kgm; y Мећународном систему
јединица јединица за рад je искључиво џул
(lkgm = 9,81 џула). килоза (грч. kyllós крив,
искривљен) мед. искри-
вљеност, узетост удова и, као последица тога,
клаћење при ходу. килолнтар в. килолитра.
килолитра (грч. chilioi, litra) хиљаду литара.
километар (грч. chilioi, métron) дужина од 1000
метара. кнлометарска фотографија в.
ротациона фо-
тографија. кнлометража (грч. chilioi,
métron) мерење y ки-
лометрима; обележавање километара; рачуна-
ње по километрима, награда по прећеном ки-
лометру. кнлопонд (грч. chilioi, лат. pondus
тежина) физ.
мерна јединица за силу y техничком сИстему
мерних јединица, ознака кр; не припада Ме-
ђународном систему мерних јединица, na je
важећа јединица за силу њутн (1 кр = 9,80665
N). килоте (фр. culotte) ол. кратке чакшире;
кратке
гаће; женске гаћице. кнлотона (грч. chilioi
хиљаду, Шона, в.) вој. једи-
ница мере за разорну моћ нуклеарног оружја;
једнака je енергији створеној експлозијом
1.000 t тринитротолуола; скр. kt. килохерц
(грч. chilioi, нем. Here) хиљаду херца
(kHz хиљаду осцилација y секунди), мера за
фреквенцију.
килоџул (грч. chilioi, енг. joule) физ. хиљаду џула.
килт (енг. kilt) мушка коцкаста набрана сукња,
народна ношња шкотских брђана. квљ(а)
(итал. chiglia) главна уздужна греда на дну
лађе, кобилица. ким (грч. kyminon, тур.
kimyon, нем. Kummel)
бот. врста биљке (Carum carvi) из фам. штита-
рица, која служи као храна за стоку, a њене
ситне сивосмеђе семенке као зачин. кима
(грч. kyma) apx. таласасти део главе стуба.
кимберлит геол. алкална еруптивна стена тамне
боје (названа према Кимберлију, граду y Јуж-
ноафричкој Републици). кимограф (грч.
kyma талас, таласање, grâphô
пишем) 1. апарат који графички региструје
физиолошке појаве (крвни притисак, пулс,
дисање и др.); 2. y експерименталној фонети-
ци: апарат који бележи кривуљу звука.
кимографнја (грч. kymamô таласам ce, graphia)
мед. мерење и графичко представљање прити-
ска крви. кимографион (грч. kymafnö
таласам, grâphô пи-
шем) мед. апарат помоћу кога ce мери и гра-
фички представља притисак крви. кимоно
(јап.) горња хаљина код Јапанаца са
широким рукавима (пренесена и y Европу).
кина-вино фарм. вино са тинктуром кинина; упо-
требљава ce за јачање организ^а.
кина-кора 411 кинорексија
кина-кора фарм. кора јужноамеричког кина-дрве-
та, једног од најважнијих лекова против гроз-
нице; кина-корен ce не добија од овога дрве-
та, него од персијске биљке кина-смилакс; пе-
руанска кора. кинг 1. стари кинески
музички инструмент; 2.
кинеска мера за површину = 6,7335 ари; фу.
кинг-сајз (енг. king size, краљевска мера) одре-
ђена дужина цигарета (средње дугачка).
кинегетика (грч. kyön пас, âgein водити) вешти-
на узгајања и дресуре naca. кинед (грч.
kinaidos) пасивни педераст, против-
природан блудник. кинедија (грч. kinaidfa
неприродна похота) пе-
дерасШија, противприродан блуд. кинеза
(грч. kinesis) кретање. кинезијатрика (грч.
kinesis кретање, iatrikë ле-
карство) лечење (или: снажење) тела помоћу
кретања, гимнастике. кинезиометрија (грч.
kinesis, metria) вештина
мерења кретања. кинезионеуроза (грч.
kinesis, neuron живац) мед.
живчано, нервно обољење прибора за кре-
тање. кинезиотерапија (грч. kinesis, therapeia
лечење)
лечење помоћу кретања, гимнастике.
кинезитерапија в. кинезиотерапија. кинема
(грч. kînêma покрет, кретање) в. кине-
мапхограф.
кинемаскоп в. синемаскоп. кинематика (грч.
ki'nëma) наука о законима кре-
тања тела без обзира на силе и масе које то
кретање производе; примењена кинематика
део ове науке који ce бави механизмом крета-
ња; уи. кинетика . кинематограм (грч.
kinëma кретање, gramma
слика) низ живих, кинематографских слика.
кинематограф (грч. kinëma, grapheîn писати) 1.
апарат за снимање и репродуковање предмета
који ce крећу, пронађен 1895. год., нарочита
врста фотографског апарата који прави y ce-
кунди око 20 снимака; 2. дворана y којој ce
приказују и гледају филмски снимци; кине-
Шограф, кинешоскоп, биоскоп.
кинематографија (грч. kinëma крећем, graphö
пишем) узастопно снимање живих бића или
ствари y покрету кино-фото-камером на
филмској траци и њихово увеличано пројек-
товање на филмско платно; уопште: филмска
индустрија. кинескоп (грч. kinéô крећем,
skopéô гледам)
справа са стереоскопским сликама које ce
окрећу. кинестезија (грч. kinesis кретање,
anaisthësis
осећање) осећање кретања. кинестетични
осећаји асих. нарочити осећаји
кретања, напетости и напрегнутости снаге.
кинета (фр. cunette, лат. cunae) вој. одводни ка-
нал y средини сувог тврђавског рова.
кинетика (грч. kinetikós покретан, који покре-
ће) део динамике који истражује односе изме-
ђу кретања тела и сила које дејствују на њих
(супр. статика); up. кинешички. кинетичка
енергија физ. енергија кретања, тј.
способност једног тела да својим кретањем
изврши рад, звана још и жива сила: половина
производа из масе тела и квадрата његове бр-
зине (супр. потенцијална енергија или енергија
положаја).
кинетичке вештине мимичке вештине.
кинетограф (грч. kmëtos покретљив, помичан,
gräphö пишем) в. кинематограф.
кинетографија (грч. kinetós, grâphô) писмо за
плесне покрете; употребљава ce y неколико
земаља: САД, Немачкој, Вел. Британији и
др. кинетозе (грч. kinéo окрећем, вртим) Т.
мед. по-
ремећаји вегетативног нервног система који
ce испољавају бледилом, гађењем и повраћа-
њем код особа изложених посебним пасивним
кретањима за време пловљења, летења и вож-
ње аутомобилом и возом. кинетоскоп (грч.
kfnëtos, skopeîn гледати, погле-
дати) в. кинематограф. кинетофон (грч.
kmëtos, phônë звук, тон) Едисо-
нов проналазак: комбинација кинематографа
и грамофона, при којој радњу на слици прате
одговарајуће речи, претеча тонфилма.
кинефот (грч. kinéô крећем, покрећем, phös
ген. photos светлост) апарат за гледање малих
кинематографских слика, поређаних на плочи
y кругу или завојито, спирално, сличан кар-
шоскопу. кинидин (пер. quina) хем. смоласти
састојак коре
кининског дрвета, по хем. саставу сличан ки-
нину; служи као лек код живчаних поремећаја
срца.
кинизам в. цинизам. кинии (пер. quina) фарм.
особен алкалоид, co ко-
ја ce прави од коре кининског дрвета, познато
одлично средство против грознице.
кининизација (нлат. cininisatio) мед. општа упо-
треба кинина као средства за предохрану од
болести, нарочито y маларичним крајевима.
кининовац (пер.) бот. род тропског високог др-
вета из чије ce коре добија кинин. киници
(грч. kynikós) ПЛ. фил. в. циници. ;.; ■ кино
(грч. kinéô крећем) краћи израз за кине-
матограф. киновија (грч. koinosbios) цркв.
манастирска за-
једница y којој калуђери живе као чланови
једног, заједничког домаћинства. кинодива
(грч. kinéo крећем, лат. diva божанска,
омиљена) чувена, славна и омиљена филмска
глумица, филмска звезда. киноидин (пер.
quina, грч. eidos) хем. горак и без
мириса производ који ce, као узгредан, доби-
ва при справљању кинина; употребљава ce и
као лек против грознице. кинодром (грч.
kyön, пас, drómos пут, цеста)
спортско тркалиште за псе. кинологија (грч.
kyön ген. kynós пас, logïa) на-
ука о псима и о псећим расама; цинологија.
кино-оператер радник који рукује апаратом за
пројекције y биоскопу. кино-оргуље врста
оргуља америчког порекла
намењених за пратњу немог филма.
кинорексија (грч. kyön, órexis тежња, прохтев,
киноскоп 412 кисталгија
 жудња) мед. пасја глад, курјачка глад,
неодољива жудња за јелом. киноскоп (грч.
kinesis кретање, skopéô гледам)
апарат за преснимавање телевизијских емиси-
ја са телевизијског екрана. кинотека (грч.
kinéô крећем, thëkê кутија, сан-
дук; остава) збирка филмова, филмска архи-
ва; зграда y којој ce налази оваква збирка.
кинофикација (грч. kinéô окрећем, вртим, лат.
facere чинити, радити), увођење и ширење ки-
нематографске мреже; популаризација кине-
матографске уметности. кинофобнја (грч.
kyon nac, phóbos страх) мед.
болесни страх од naca. кинта (алб. kvintar)
стоти део албанског лека;
шатр. новац, ситан новац. кинтеров (шп.
quinteron) „петина црнца"; пото-
мак Европљанина и квартеронке; уп. кварШе-
рони. кннџал (рус. кинжалт., тур. hançer) нож
са оштри-
цом на обе стране, бодеж. киоиитис (грч.
kîôn peca) мед. запаљење ресице. кионоптоза
(грч. kîôn, ptôsis пад) мед. спаднутост
ресице. кнонофаранкс (грч. kfôn, phâranx
клисура) мед.
расцеп ресице. киоск (тур. köäk угао,
ћошак) оријенталски
хладњак y башти на стубовима; истакнути део
на оријенталским зградама y облику затворе-
ног балкона; улични павиљон од дрвета, гво-
жђа или стакла y коме ce продају новине, дуван
и сл. кнотрофнја (грч. kyos заметак, бреме,
trophë
исхрана) мед. исхрањивање заметка y мате-
рици. киофорија (грч. kyos, phoréô носим)
мед. ноше-
ње, време трудноће, трајање трудноће. кип
(мађ. kép слика, лик) 1. ум. извајан лик чове-
ка y глини или камену; статуа, споменик.
кип 2. новчана јединица Лаоса, дели ce на 100
ата. кипер (нем. Kipper) 1. теретно возило
(обично
камион) са покретном каросеријом за брзо
истоваривање терета; 2. дизалица, лифт. кир
(грч. kyrios) господин, господар (нарочито
као саставни део особног имена, нпр. Кир-
-Јања); ћир. кнрает (арап.) код муслимана:
читање, рецито-
вање Корана. кнраса (фр. cuirasse) исш. оклоп
(кожни, гвоздени
и сл.) који je штитио груди и леђа војника;
грудни део оклопа. кирасир (фр. cuirassier)
коњаник са прсним
оклопом. Киргизи ПЛ. номадски народ
турско-татарског
племена, живи y Киргиској степи, између Ура-
ла и Иртиша. кире (фр. curée, итал. corata)
лов. део убијене
дивљачи који ce даје псима (утроба и крв).
киренајици ПЛ. фил. присталице Сократовог уче-
ника Аристипа из Кирене, који су сматрали
као највише добро хедонизам (начело задово-
љства).
кирета (фр. curette, curer) мед. греблица, нарочи-
та кашика на дугачкој дршци за чишћење
материце. киретажа (фр. curettage) мед.
чишћење материце
помоћу кирете. кирзомфалус (грч. kirsós
прскање или прошире-
ње крвног суда, omphalós пупак) шд. прошире-
ност трбушне вене. кирзотомија (грч. kirsós,
tome сечење, резање)
мед. одсецање вене, одвајање вене сечењем.
кнрзофталмнја (грч. kirsós, ophtalmós око) мед.
запаљење очију са проширењем вена.
кирзоцела (грч. kirsós, kêlê кила, просутост) мед.
просутост вена, проширеност семене вене.
кирзус (грч. kirsós) мед. проширење вене. кири
(скр. Ci) физ. ранија јединица за мерење
активности радиоактивних супстанци; пред-
ставља 3,7 х 1010 радиоактивних распада y ce-
кунди; назив по француској научници пољ-
ског порекла Марији Кири; данас ce за једи-
ницу узима бекерел. кирија (арап. kirä)
закуп, закупнина, закупна
цена. кнрије елеисои (грч. kyrios господин,
eleéô сажа-
лим ce, смилујем ce) Господи помилуј! - речи
којима почиње католичка миса. кириј(ум)
хем. радиоактиван тровалентни елеме-
нат, атомска маса 247, редни број 96, знак
Cm; име по Пјеру и Марији Кири.
кириологија (грч. kyrios главни, пресудан, logia)
право значење, стварно значење, прави сми-
сао. кириолошки (грч. kyriós, lògos) прил.
што треба
разумети y правом смислу; y правом изразу;
природно представљено, природно приказано.
Кирка (грч. Kirkë) миш. грчка чаробница која je
претварала људе y животиње, позната по томе
што je код себе задржавала Одисеја кад ce
враћао од Троје (Хомерова „Одисеја"); физ.
опасна љубазница; <кшр. име једног астероида
откривеног 1855. године. кирнер (нем.
Körner) в. кернер. киртома (грч. kyrtôma) мед.
оток, гука, мицина. кнса (грч. kissa) шд.
гађење на обична јела и
болестан прохтев за необичним јелима код
трудних жена; кита. кислев (хебр.) трећи
месец јеврејског кален-
дара. кисмет (тур. kismet, арап. qismä)
еудбина, удес,
оно што je провиђење сваком унапред одре-
дило.
кисмнс (инд.) врста источноиндијског катуна.
кисоида (грч. kissós бршљан, eidos облик, вид)
шт. линија бршљанастог листа, крива линија
трећег степена. кист (рус. КИСТБ) сликарска
четкица, кичица;
четкица за бојење; фиг. начии, техника слика-
ња, сликарски стил; вештина сликања, сли-
карски рад, сликарство; сликар. киста (грч.
kystis мехур, кеса) атт. мокраћни
мехур, мокраћна бешика; тд. округласта и
шупља отеклина са кашастим или течним са-
држајем; кистис. кисталгија (грч. kystis
мокраћни мехур, âlgos
кистис 413
бол) мед. бол y мокраћном мехуру; кистоди-
нија.
КИСТИС (грч. kystis) анаШ. В. киСТП.
киститис (грч. kystis мокраћни мехур) 1. мед. за-
паљење мокраћног мехура. киститис (грч.
kysthos стидница) 2. мед. запаљење
усмине (на женском сполном органу).
кистичан (грч. kystis мехур; кеса) up. који ce ти-
че мокраћног мехура; мехураст, бешичаст.
кистодинија (грч. kystis, odynë бол) мед. в. ки-
сШалгија. кистолит (грч. kystis, lïthos камен)
мед. камен y
мокраћном мехуру. кистом (грч. kystis) мед.
израштај подељен на ви-
ше шупљина са течном или пихтијастом садр-
жином. кистопатија (грч. kystis, pathos бол,
болест) мед.
обољење мокраћног мехура. кистоскоп (грч.
kystis, skopéô посматрам, гле-
дам) мед. справа (или: огледало) за преглед мо-
краћног мехура. кистоскопија (грч. kystis,
skopéô) мед. преглед
мокраћног мехура кистоскопом. кистотом
(грч. kystis, tome сечење, резање) мед.
нож за прорезивање мокраћног мехура.
кистотомија (грч. kystis, tome) мед. оперативно
отварање, прорезивање мокраћног мехура.
кистоцела (грч. kystis, kêlë) мед. кила (или: про-
сутост) мокраћног мехура. кит (грч. këtos) 1.
зоол. највећи сисар који живи y
океанима, Balaena mysticetus. кит (нем. Kitt)
2. мека, тестаста твар, супстанца
која ce, после употребе, стврдњава; служи за
причвршћивање чврстих тела (нпр. прозор-
ских окана).
кит 3. египатска јединица за тежину. кита (грч.
kitta) мед. в. киса. китаб (арап.) књига, писмо;
Коран, ћитаб. китајка (рус. китаика
Кинескиња) трг. врста ки-
неске свилене или памучне тканине; одећа од
истоимене тканине; y Чешкој: врста финог
катуна.
китара (грч. kithâra) муз. в. гишара. китнкес
(нем. Quitten-käse) „сир од дуње", спих-
тијан сок од куваних дуња. китовати (нем.
kitten) спојити, спајати китом;
киширати. кит-у-дубл (фр. quitte ou
double) y игри: или
губитак повратити или двоструко платити;
физ. ставити све на коцку, или остати или про-
пасти. кифл(а) (нем. Kipfel) врста финог
пецива обич-
но y облику полукруга. кифоза (грч. kyphos
грба) мед. кривљење (или:
искривљеност) хрпта (кичме) уназад, грба-
вост, грба; уи. лордоза, схолиоза. кифом (грч.
kyphôma грба) мед. в. кифоза. кич (нем. kitsch)
ликовно, књижевно, музичко и
сл. дело мале или никакве естетске вредности,
нарочито кад задовољава широко распростра-
њен рђав укус.
кичма (тур. kiç стражња страна) леђа, леђни стуб.
кјат бурманска новчана јединица, дели ce на 100
пјаса.
клан
Кјодо цушин јапанска новинска агенција.
Кју-клукс-клан (енг. Ku-Klux-Klan) назив тајне
расистичке организације y САД, која шири
расну дискриминацију и спроводи терор над
црнцима и напредним покретима y САД. Ор-
ганизација основана 1867, укинута законом од
1871, поново оживела 1915. године.
клабо (фр. clabaud) кевкало; врста ловачких na-
ca клемпавих ушију.
клав(е)сен (фр. clavecin) муз. жичани музички ин-
струменат, претеча данашњег клавира; уп.
клавичембало.
клавијатура (лат. clavis кључ) муз. све дирке, ред
и распоред дирки на клавиру и оргуљама; €па-
статура.
клавикула (лат. clavicula кључић) анаш. кључна
кост, кључњача; езош. збирка молитава и обре-
да церемонијалне магије.
клавикуларан (лат. clavicula кључић, нлат. clavi-
cularis) анаш. кључњачни, који ce тиче кључне
кости.
клавир (лат. claviarium, фр. clavier) муз. инстру-
мент са диркама и жицама, код кога обим тоно-
ва износи шест и по до седам октава.
клавирштимер (нем. Klavierstimmer) онај који
подешава, угађа, штимује клавире.
клавис (лат. clavis) кључ; муз. дирка код оргуља и
клавира; нотни кључ, знак којим ce обележава
тон нота; филолошки клавис језички кључ,
речник, нпр. Clavis Homeria речник са тумаче-
њем Хомерових речи.
клавихорд (лат. clavis, грч. chordë жица) старији,
клавиру сличан музички инструменат.
клавичембало (итал. clavicembalo) муз. в. клави-
хорд.
клавус окули (лат. clavus oculi) мед. испад дужице
(ока) кроз оток на рожњачи.
клавус педис (лат. clavus pedis) мед. жуљ на нози,
курје око.
клавус хистерикус (нлат. clavus hystericus) мед.
жесток бол само на једном месту главе.
кладогенеза (грч. klados грана, огранак, genesis
постанак) биол. развој еволуционог стабла He-
xe групе организама y два или више стабала;
уп. специјација.
клајдершток (нем. Kleiderstock) вешалица за
одела, чивилук.
клајстер (нем. Kleister) обућарски лепак; hu-
риш.
клака (фр. claque шамар) потплаћени пљескачи
(у позоришту).
клакер (фр. claqueur) плаћени пљескач; уи.
клака.
клаксон (енг. clack шкљоцати, лат. sonus глас)
звучни сигнални, алармни уређај, сирена.
клаксофон (енг. clack, грч. phônë глас) в. кла-
ксон.
кламер (нем. Klammer) спојница, спојка, спаја-
лица, жабица.
кламфа (нем. Klampfe) двокрака гвоздена uran-
ica којом ce састављају греде и слични већи
предмети.
клан (келт.) 1. y Шкотској: братство чији су
чланови веровали да воде порекло од једног
кландестнна посесио 414 клема
 оснивача, тако да je старешина братства
имао над њима неку врсту патријархалне
власти (кланско уређење укинуто 1745.
год.); 2. етн. назив за братство чији ce чла-
нови сматрају крвним сродницима, те, пре-
ма томе, не склапају између себе бракове,
свете ce заједничком непријатељу и др.;
Фиг. rpyiia људи везаних заједничким интере-
сима.
кландестииа посесио (лат. clandestina possessio)
прав. имање до кога je неко дошао потајно.
кландестина спонзалиа (лат. clandestina sposalia)
ПЛ. прав. потајни вереници.
кландестинум конјугијум (лат. clandestinum co-
niugium) прав. потајни брак.
клапа (нем. Klappe) 1. на филму: нарочита пло-
чица са ударним делом одозго са које ce сни-
мају ознаке за обележавање појединих кадро-
ва филма; клапна.
клапа 2. шашр. дружина, клика; y Далмацији на-
зив за групу певача аматера.
клапна (нем. Klappe) 1. в. вентил; 2. део меха-
низма који путем притиска, померања и сл.
служи за затварање или отварање неког отво-
ра, укључивање или искључивање неког
уређаја и др.; 3. фшш. в. клапа.
клара пакта, бони амици (лат. Clara pact a, boni
amici) посл. чисти рачуни, добри пријатељи
(дуга љубав).
кларинет (фр. clarinette) муз. дрвени дувачки ин-
струменат, врста флауте; пронађен око 1700.
године.
кларино (итал. clarino) муз. висока труба; високи
регистар на труби; средњи регистар на клари-
нету.
кларнсимус (лат. clarissimus) „најславнији", Ви-
сост, Светлост (гроф, титула).
кларификација (нлат. clarificatio) бистрење,
пречишћавање (неке течности); ирае. објаш-
њење, извиђање, извиђај.
класа (лат. dassis разред) бот.. зоол. 1. разред,
коло; 2. y социолошком смислу: „Класе ce зо-
ву велике групе људи које ce разликују по
своме месту и историјски одређеном систему
друштвене производње, по своме односу...
према средствима за производњу, по својој
улози y друштвеној организацији рада и, пре-
■ма томе, по начину добијања богатства којим
располажу" (Лењин); 3. врста; разред, учиони-
ца, одељење; вој. обвезници којима исте годи-
не пада рок служења y војсци; са. нпр. коњ од
класе одличан коњ, одличан коњ тркач.
класер (лат. dassis разред) y филателији: наро-
чита књига за уметање и чување марака и
дупликата марака; збирка предмета сложених
по неком реду, принципу, колекција.
класик (лат. classicus) в. класици.
класнрати (фр. classer, лат. dassis) разврстати,
разврставати, делити или поделити на редове,
кола врсте итд.; одредити вредност, ред, ранг,
класу.
класнфнкацнја (лат. dassifìcatio) подела, распо-
ред, разврставање; логичка класификација
подела обима једног појма, тј. подела тога
појма на оне појмове које он под собом
обухвата, нпр. појам паралелограма дели ce
на: квадрат, правоугаоник, ромб и ромбоид.
класици (лат. dassici) ПЛ. y старом Риму: грађани
прве класе; доцније: истакнути писци грчке и
римске старине; y новијим књижевностима:
писци који су писали угледајући ce на старо-
грчке и римске писце, или они чија дела, по
вредности спадају y први ред; синг. класик.
класицизам (лат. dassis) правац y књижевности и
уметности XVII и XVIII в. чија je главна од-
лика угледање на слична дела класичне стари-
не и ренесансе; систем образовања на грчкој
и римској култури (класична гимназија); јед-
ноставност, савршенство и јасноћа y умет-
ничким дисциплинама по угледу на античка
дела.
класицитет (лат. dassis) оно што je примерно,
узорно, недостижно, нпр. спш.
класичан (лат. classicus) који ce односи на
класи-ку или потиче од класике, антички;
узорит, одличан, прворазредан; класични
језици грчки и латински језик.
класична књижевност књижевност старих Грка и
Римљана; y ширем смислу: оно што je y некој
књижевности, с обзиром на вредност, иајбоље,
прворазредно.
класнчна старнна време старих Грка и Римљана.
класна борба борба о превласт двеју класа које
ce, no политичкоекономском положају и no-
nne дима, међусобно разликују; y ужем смислу:
борба модерног пролетаријата против капи-
талистичког друштвеног уређења.
класна свест целокупан поглед на свет једне
друштвене класе до кога je дошла и y коме je
васпитана на основу свога политичкоеконом-
ског положаја и општих услова живота.
клауза (нлат. clausa, clausum, claudere закључа-
ти, затворити) пребивалшпте, колиба; калуђе-
рова или испосникова ћелија; теснац, кла-
нац; справа за ваљање стабала са планина y
долине.
клаузула (лат. dausula) врав. услов који ограни-
чава, одредба, тачка, члан (уговора, закона);
Реш., муз. закључак једног периода; cune кла-
узула (лат. sine dausula) без ограничења.
клаузура (лат. claudere закључати, затворити,
clausura затвор, брава) затварање; хапшење,
манастирски хапс; манастирска осамљеност;
писмени задатак на завршним и др. испитима
који ce ради под надзором чланова испитне
комисије.
клаустрофобнја (лат. claudere, грч. phóbos
страх) страх од затворених простора.
клауструм (лат. claustrum) манастир, „затворено
место"; y католичким манастирима: у^утраш-
ње двориште окружено тремовима са аркадама
(клаустар); самостан; клостер.
клендагра (грч. kleis, kleidós кључњача, agra no-
падање, напад) мед. костобоља кључњаче.
клеидомантија (грч. kleis кључ, manteia прори-
цање) прорицање по кључевима, гатање y
кључеве.
клема (нем. Klemme) стезаљка, штипаљка, спој-
клепловати 415 климатотерапија
 ница; техн. уређај за спајање крајева каблова
код апарата, инструмената и електричних Ma-
mma.
клепловати (нем. klöppeln) y женском ручном
pa-fly: плести чипку дрвеним штапићима
(иг-лама).
клепсидра (грч. klepsydra, klépto скривам, hydör
вода) старински водени часовник сличан пеш-
чанику, пешчаном сату.
клепте (грч. kléptës) ил. в. клефте.
клептоман (грч. klépto крадем, mania помама,
лудило) особа оптерећена болесним и неодо-
љивим нагоном за крађом.
клептоманија (грч. klépto, manìa) мед.
болестан и неодољив нагон за крађом код
психопата, слабоумних, епилептичара и
хистеричних осо-ба; клептосине.
клептосиие (грч. kleptosynë лупештво, лоповш-
тина, крађа) в. клепшоманија.
клептофобија (грч. klépto, fobéomai бојим ce)
болестан страх неке особе да he бити покра-
дена или да ће сама извршити крађу.
клер (фр. clerc, грч. klëros жребом добијено, на-
слеђено добро) свештенство, духовништво;
духовнички сталеж.
клерик (грч. klëros) ученик богословије; свеш-
теник, духовник; писац, научник; клирик.
клерикалан (грч. klëros) свештенички, који при-
пада свештеничком сталежу; који y раду стро-
го води рачуна о интересима цркве и свештен-
ства (ултрамонтан).
клерикализам (грч. klëros) систем политике и
идеологије католичког ултрамонтанског све-
штенства, које y свима својима поступцима и
јавном раду води првенствено рачуна о инте-
ресима католичке цркве и свога сталежа.
клерикат (нлат. clericatus) школа свештеничких
приправника; богословија, теолошки факул-
тет.
клерогамија (грч. klëros, gamìa женидба, удаја)
свештенички брак.
клерократија (грч. klëros, krati'a владавина,
власт) владавина, свештеничког сталежа, вла-
давина, утицај и моћ клерикалаца.
клеромантија (грч. klëros, mantefa прорицање,
гатање) прорицање из коцака или датих бро-
јева.
клерофашизам (грч. klëros, итал. fascismo) мо-
рална и физичка сарадња и спрега римокато-
личког свештенства (нарочито вишег, са би-
скупима и Ватиканом на челу) са фашизмом и
фашистичким државама (Немачком, Итали-
јом, Независном Државом Хрватском и Шпа-
нијом) y борби против напредних и демократ-
ских идеологија и држава y свету.
клерус (грч. klëros, лат. clerus) свештенички ста-
леж, свештенство; уа. клир.
клефте (грч. kléptës) ш. хајдуци који су ce, кад
су Турци покорили Грчку, повукли y планине
северне и средње Грчке и одатле радили на
ослобођењу своје отаџбине; клепШе.
клизеометар (грч. klïsis савијање, нагиб, mé-
tron) мед. инструмент за мерење женске карли-
це (зделице).
клизиометар (грч. klfsis, métron) мед. в. клизе-
ометар.
клизма (грч. klysma) в. клистир.
клијен(а)т (лат. cliens ген. clientis „онај који ce
одзива" свом заштитнику, грч. klyo чујем,
слушам) штићеник; лице које ce поверило
адвокату да му овај штити интересе; мед. бо-
лесник, пацијент; трг. муштерија, купац.
клијентела (лат. clientela) штићеници, клијен-
ти адвоката; болесници, пацијенти лекара;
муштерије трговца.
клик (енг. cliks) лингв. фонетски термин за гласо-
ве неких афричких и др. језика који ce произ-
воде на тај начин што ce ваздух увуче унутра
па ce притом цокне језиком.
клика (фр. clique) друштво, група за сплеткаре-
ње или варање, мећусобно помагање нечас-
ним средствима, багра, фајта.
клима (грч. klïma нагиб, предео Земље, klfnö
нагињем) поднебље, стање (или околности,
прилике) једног предела, или краја, неке
области y односу према претежним појавама
као што су температура, влага итд., особито
уколико то утиче на животињски и биљни
живот.
климазона (грч. klima, zone појас) геол. област са
одређеном климом (од које зависи стварање
Земље).
климакс (лат. climax лестве, степенице, уздиза-
ње) 1. врхунац; највиши или најинтензивнији
ступањ y развоју или разлагању нечег; 2. y
драмској књижевности, врхунац y развоју рад-
ње; 3. y реторици: а) фигура коју сачињава
излагање низа мећусобно повезаних идеја
таквим редоследом да свака следећа снагом
превазилази претходну, б) последњи члан или
израз y овој реторичкој фигури; 4. оргазам;
5. ступањ y еколошкој сукцесији или разви-
ћу неке биљне или животињске заједнице када
je она уравнотежена и способна да себе одржа-
ва на достигнутом нивоу.
климактеријум (грч. klimaktër ступањ, лествна
пречага) мед. доба код жене када јој престаје
менструација; физ. ступањска година, опасна
или прекретна година y људском животу.
климактеричан (грч. klimaktèrikós ступањски,
степенски) климактеричне године критичне
„опасне" године (код жена доба кад им ce спол-
не функције почну гасити, између 45-55, a код
мушкараца између 50-60 године).
климатизатор (грч. klima) апарат којим ce регу-
лише и одржава одговарајућа температура y
затвореној просторији; ер-кондишн.
климатизација (фр. climatisation) одржавање од-
говарајуће температуре и влажности ваздуха y
затвореним просторијама помоћу климаши-
затора.
климатика (грч. kh'ma) наука о утицају климе,
поднебља, на тело.
климатографија (грч. klfma, grâphô) описивање
климе.
климатологија (грч. kh'ma, logia) наука о клими
(део физичке географије).
климатотерапија (грч. klima, therapeia лечење)
лечење утицајем климатских прилика.
климатске болести 416 клои
климатске болести болести које, углавном, по-
средно или непосредно, изазива клима (топло-
та, влажност, ветар, надморска висина итд.);
претежно су тропске природе, јављају ce y жар-
ком појасу.
клинекс (енг. kleanex) назив за папирне марами-
це по фирми произвођача, проширио ce no
читавом свету.
клиника (грч. klinikós који лежи болестан y кре-
вету, klinë лежиште, кревет) мед. проучавање y
практичној медицини на самим болесницима;
болница, здравствени завод где ce дају такве
поуке студентима медицине; стационарна
клиника болница чији болесници служе и као
наставни материјал; поликлиника завод y ко-
ји долазе болесници ради савета; амбулатор-
на клиника посета болесницима y њиховим
становима (нарочито од стране млаћих лека-
ра) лечење болесника који не леже y постељи.
клинички (грч. klinikós) који ce тиче лечења
болесника везаних за постељу; клинички ин-
ститут установа за проучавање болести и
лечење болесника поред болесничке постеље.
клинкери (енг. clinker) ал. <љ тркачки чамци пре-
клопне градње.
клинкерит (нем. Klinker) вештачки камен вели-
ке тврдоће, y облику плочица, произведен пе-
чењем специјалне врсте глине.
клиноидав (грч. klinë кревет, постеља, eidos
облик, вид) постељаст, креветаст, y облику
постеље, седла (кост).
клинологија (грч. klinë, logia) мед. наука о најбо-
љем и најцелисходнијем начину неговања и
лечења болесника.
клинометар (грч. klinein нагнути, нагибати, mé-
tron мера, мерило) рударски инструменат за
мерење нагибног угла брдских слојева.
клиноскоп (грч. klinô нагнем, нагибам, skopéô
посматрам) рударски инструмент који показу-
је да ли нека површина или линија одступа од
водоравног правца.
клинотехника (грч. klinë постеља, кревет, tech-
nikë) мед. вештина уређења болница, более-
ничких соба и др.
клинч (енг. clinch) СП. y боксовању, песничењу:
положај кад ce борац наслони на (или ухвати
за) свог противника и на тај начин га спречава
да задаје ударце.
Клио (грч. kleiö, kléos добар глас, слава) мит.
једна од девет муза, муза заштитница истори-
је, обично представљена са полуотвореним
смотуљком хартије y руци; уп. муза.
клипер (енг. clipper) врста северноамеричких
брзих трговачких једрилица y XIX веку; вели-
ки транспортни авион.
клир (грч. klëros) в. клер.
клнрииг (енг. clearing) y економској политици:
систем размене добара коме je циљ да увози
из једне државе y другу буду подједнаки, тј. да
роба робу плаћа; трг. плаћање обавеза без
давања готовог новца или девиза, простим
преношењем са свог рачуна код неке банке на
рачун онога према коме ce имају обавезе пла-
ћања.
клирииг-хаус (енг. clearing-house) установа y
ко-јој банкари изравнавају своја
потраживања (менична, чековна и др.); прва
оваква устано-ва основана je 1775. y Лондону.
клистир (грч. klystër штрцаљка), убризгавање
топле или хладне воде (често са додатком зеј-
тина, соли, сапуна, сирћета или мале количи-
не глицерина) y црева ради испирања и чиш-
ћења од заостале хране (употребљава ce и за
директно уношење лекова и хране); справа
помоћу које ce то врши.
клистирати (грч. klyzô испирам, испирам црева)
испирати црева помоћу клистира.
клистрон (енг.) електронска цев y којој ce
остварује брзинска модулација снопа елек-
трона.
клиторидектомија (грч. kleitorìs, ге«. kleitoridos
секиљ, сикиљ, дражица, ektomë исецање) .«eg.
оперативно вађење клиториса.
клиторнзам (грч. kleitorìs) жд. болесни оток
кли-Шориса; противприродна употреба
секиља, дражице ради задовољења сполног
нагона.
клиторис (грч. kleitorìs) мед. секиљ, сикиљ, дражи-
ца (ваљчаст орган на предњем и горњем делу
спољашњег женског сполног органа).
клиторитис (грч. kleitoris) мед. запаљење клито-
риса.
клиф (енг. cliff) стрмо земљшпте које ce уздиже
високо изнад воде (мора) или околног зем-
љишта.
клише (фр. cliché) фотографски снимак на ста-
клу или металној плочи, стереотипна плоча,
отисак слике, калуп са сликом (слика за умно-
жавање); фиг. овештао израз или фраза.
клшпирати (фр. clicher) преносити (или: прене-
ти) слику на калуп (клише) ради умножавања.
клншограф (фр. cliché, грч. grâphô пишем) спра-
ва за клиширање електромеханичким путем;
употребљава ce већином y новинарству.
клишотека (фр. cliché отисак, стереотип, грч.
théke кутија) одељење y новинским и издавач-
ким кућама где ce чувају клишеи.
клоазонизам (фр. cloison преграда) сликарство y
коме ce површине чистих боја раздвајају цр-
ним линијама.
клоака (лат. cloaca) ђубриште, помијара; под-
земни одводни канал за нечистоћу; зоол. зајед-
нички одводни канал за измет и мокраћу код
птица.
кловн (енг. clown, лат. colonus сељак, будала)
шаљивчина на староенглеској позорници (оно
што je Hanswurst код Немаца); данас: комеди-
јаш, лакрдијаш, пајац y циркусу; клаун.
клозет (стфр. дем. од clos, лат. clausum од cla-
udere закључати, затворити) нужник, заход;
енглески клозет нужник y којем ce нечистоћа
спира водом из сталног резервоара.
клон (грч. klón клица, младица) биол. ред директ-
них потомака наследно једнородних организа-
ма (или одвојених ћелија y културама) настаг
лих као резултат бесполног или вегетативног
размножавања од једног заједничког претка;
y микробиологији клон представља свеукуп-
ност потомака једне ћелије родоначелника
клонирање 417 кобалтна бомба
 (наслеђују ce гени само једног претка - само
оца или само мајке). клонирање (грч. klön
младица) стварање групе
генетски истоветних организама од једне је-
динке асексуалним путем; изазивање деоба те-
лесне ћелије којима ce добијају нове једин-
ке истоветне како с организмом из којег су
изведене тако и међусобно; фиг. обликовање
према обрасцу; дословно подражавање, копи-
рање; умножавање које подразумева укидање
сваке индивидуалне различитости. клоничан
(грч. klonós жесток покрет, силан по-
крет) мед. трзав, трзајни; супр. тоничан.
клонус (грч. klonós) мед. трзајни грч, трзавица.
клонфер (нем. Klempner) лимар. клостер (лат.
claustrum, нем. Kloster) манастир,
самостан. клот (енг. cloth) сукно, платно,
материја за по-
ставу.
клошар (фр. clochard) бескућник, скитница.
клу (фр. clou чавао, клин) фиг. врхунац, централ-
на, најузбудљивија тачка неке приредбе.
клуб (енг. club) уже друштво (политичко, књи-
жевно, пријатељско) и место где ce такво
друштво састаје; спортско друштво: прид.
клупски. кна (тур. kina, apan. hinnä')
мисирска калина,
египатска пасјаковина (Lawsonia interims) чи-
јим листом жене на Истоку бојадишу нокте и
косу црвенкасто наранџастом бојом. кнап
(нем. knapp) уско, тесно, једва; фиг. тачно.
кнедла (нем. Knödel) кув. познато јело од браш-
на и јаја (са сиром, шљивама и др.) облика
лопте, ваљушак. кнезма (грч. knêsis чешање)
мед. рашчешано ме-
сто, ожиљак или рана направљена чешањем.
кнезмус (грч. knesmós) мед. свраб. Кнесет
(хебр.) службени назив за израелски Пар-
ламент. книдозис (грч. knidë коприва) мед.
свраб, сврбље-
ње; копривњача; шибање копривама (код не-
осетљивости), уртика рија. кникс (нем.
Knicks) поклон пред ким са малим
поклецавањем. книсорегмија (грч. knîssa
мирис печења, rêgny-
mi избијем, покуљам) мед. подригивање.
кнута (рус. кнут, гот. huntô) бич, камџија; наро-
чити бич од неучињене коже којим су y Руси-
ји, све до 1845, шибали оне који су осуђивани
на мацке. коагуланција (лат. coagulantia) ПЛ.
мед. средства
која изазивају згрушавање крви и крвне су-
рутке (крвног серума). коагулативан (нлат.
coagulativus) згрушаван, ко-
ји изазива згрушавање, које помаже усира-
вање. коагулација (лат. coagulatio)
згрушавање, згру-
шање, грушање, усиравање, усирење; згру-
шаност, усирење, усиреност. коагулум (лат.
coagulum) средство за згрушава-
ње; мед. крвни колач који ce ствара при згру-
шавању крви. коадјуванција (нлат.
coadjuvantia) помоћ, са-
радња.
коадјутор (нлат. coadjutor) помоћник; помо-
ћник или унапред одређени наследник цркве-
ног великодостојника код католика,лнарочи-
то надбискупа.
коадјуторкиња (нлат. coadjutor) помоћница
или унапред одређена наследница једне опат-
киње, игуманије.
коадунација (нлат. coadunatio) поновно спаја-
ње, удруживање онога што je раније било од-
војено.
коаксација (лат. coaxatio) в. коасација.
коаксијалан (лат. cum ca, axis oca, осовина,
нлат. coaxialis) саосни, саосовински, са зајед-
ничком осом (или: осовином).
коаксијални кабл кабл који ce састоји од заш-
титног спољашњег омотача начињеног од не-
проводника електричне струје, испод којег
je метална мрежа обмотана око изоловане
проводне жице; употребљава ce за преношење
телефонских, телеграфских или телевизиј-
ских сигнала високе учестаности, испод земље
или мора, као и надземно за пренос података y
рачунарским системима.
коактиван (лат. coactio приморавање, прину-
ђење) принудан, присилан, који има право да
присили.
коакција (лат. coactio) принуда, присиљавање;
принудно наплаћивање.
коала зоол. врста сисара торбара (Phasedarctus
cinerens) који живи y Аустралији; сличан je
малом медведу.
коалесценција (нлат. coalescentia) мед. срашћи-
вање; сраслост.
коалиција (лат. coalitio) удруживање, савез; на-
рочито: удруживање више сила или политич-
ких странака против заједничког противника.
коан Qan.) јавни спис, y зен-будизму писмени
задатак који ученик решава изазивајући y
себи визију.
коаптација (лат. co-aptatio) подешавање, прила-
гођавање; мед. намештање сломљених или оса-
каћених удова.
коаптирати (лат. co-aptare) саставити, приљуби-
ти; подесити, прилагодити.
коарктација (лат. coarctatio) јако сужавање,
стешњавање, стешњење, збијање; јако суже-
ње, јака суженост, стешњење, стешњеност.
коартикулација (нлат. coarticulatio) анаш. састав
(или спој, веза) двеју костију; синартроза.
коацервација (лат. coacervatio) рет. гомилање,
нагомилавање (доказа, разлога).
кобалт (нем. Kobalt, од Kobold - зао дух, демон,
јер су некад рудари сматрали да нема вредно-
сти) хем. елеменат, атомска маса 58,9332, ред-
ни број 27, знак Co, белосив метал, тврђи од
гвожђа, кован je, магнетичан, има га y приро-
ди само y облику једињења са арсеном и сум-
пором; од његовог оксида добива ce лепа пла-
ва боја (смалта) за бојење стакла и глазура
за грнчарију; кобалт-ултрамарин плава бо-
ја састављена од кобалтовог оксида и глине.
кобалтна бомба мед. уређај којим ce омогућује
примена радиоактивног кобалта за озрачава-
ње и уништавање малигних ћелија; технол.
уређај за добијање радиографских снимака
кобол 418 Код
Наполеон
 металних или бетонских делова; вој. хидроген-
ска бомба са омотачем од кобалта који при-
ликом експлозије развија радиоактивни ко-
балтни прах огромне снаге. кобол (енг.
COBOL, скр. од common business-
-oriented language) виши програмски језик ко-
ји ce користи за обраду података пословног и
финансијског карактера. коболди (нем.
Kobolde) su. y вемачкој митоло-
гији: ружни, пакосни, као патуљци мали дома-
ћи и брдски демони. кобра (порт. cobra,
лат. colubra змија) зоол.
источноиндијска наочарка (змија отров-
ница).
коваријација (лат. co-variatio) в. корелација.
ковентрирати (енг. Coventry) бомбардовањем
топовима и из ваздуха један град или насеље
претворити y гомилу рушевина (као што су
Немци, y првој фази другог светског рата
учинили са енглеским индустријским градом
Ковентријем); уп. хамбургирати. ковер(а)т
(фр. couvert) завој, омот за писма,
коверат. коверкот (енг. Covercoat) глатка
вунена тканина;
огртач од такве тканине. ковертнрати (фр.
couvert) метнути (или: метати,
затворити) писмо y ковераШ. коврџица (тур.
kivircik) локна, прамен увијене
косе. когаг (скр. од енг. Combined Gas and
Gas) погон
брода на мању и већу гасну турбину; за мање
брзине користи ce само мања, a за веће брзи-
не и већа турбина. когвтабнлан (лат.
cogitabilis) замишљив, који ce
може замислити. когитацнја (лат. cogitatici)
фил. мишљење, разми-
шљање, смишљање; свесност, свест. когито,
ерго сум (лат. cogito, ergo sum) Физ. ми-
слим, дакле постојим (основно начело Декар-
тове филозофије). когнат (лат. cognatus)
сродник, рођак по крви,
рођак по женској страни (матери или жени);
супр. агнат. когнација (лат. cognatio) крвно
сродство; фиг.
сличност, сродност. когнацио спиритуалис
(лат. cognatio spiritualis)
духовно сродство, кумство. когнитиван
(нлат. cognitivus) сазнањски, који ce
тиче сазнања, сазнајни, спознајни. когницвја
(лат. cognitio) моћ сазнавања, сазна-
ње, знање; арав. судска истрага.
когниционални (лат. cognitionalis) прав. који спа-
да y судску истрагу, који ce тиче судске ис-
траге. когог (скр. од енг. Combined Gas or
Gas) погон
брода на мању или већу гасну турбину; за
мање брзине користи ce мања, a за веће брзи-
не само већа турбина. код (фр. code од лат.
codex дрвеиа табла за писа-
ње) 1. шифра, кључ; 2. међународни назив за
систем знакова и правила њихове употребе
који ce користи за слање порука, нпр. теле-
графом, помоћу заставица и сл.; 3. тајно пи-
смо; 4. рач. систем знакова и правила којим ce
изражава информација; постоји велики број
кодова развијених за различите намене или
прилагођених посебностима комуникационих
канала. кода (итал. coda, лат. cauda pen) муз.
завршетак
једног музичког комада; ооеш. стихови као до-
датак уз сонет. кодаг (скр. од енг.
Combined Diesel and Gas)
погон брода на дизел-мотор и гасну турбину;
за мање брзине користи ce дизел-мотор, a за
веће и гасна турбина. кодак (kodak)
фабричко име као заштитни знак
за америчко-енглеске производе фотограф-
ских апарата и филмова; фотографски апа-
рат.
кодебитор (нлат. codebitor) садужник. кодеин
(грч. ködeia макова чаура, нлат. code-
inum) хем. алкалоид који ce налази y опијуму,
справља ce вештачки из морфина, али je
блажи
од овога; употребљава ce као средство за сми-
рење кашља, болова и живчане напетости.
кодекс (лат. codex трупац, дебло, пањ; књига,
јер су стари писали на дрвеним таблицама
превученим воском, caudex бележница) зако-
ник, зборник закона; рукопис; фт. пропис,
прописи, правила. кодекс картацеус (лат.
codex chartaceus) стари
рукопис написан на хартији. кодекс
манускриптус (лат. codex manuscriptus)
дело y рукопису, нарочито: стари рукопис.
кодекс рескриптус (лат. codex rescriptus) в. па-
лимпсеСт. коденунцијат (нлат. co-
demintiatus) прав. саопту-
женик, саокривљеник. кодецернент (нлат.
co-decernere саодлучити, са-
решити) учесник y доношењу одлуке, сарад-
ник на доношењу одлуке. кодивизија (нлат.
co-divisio) споредна подела
нечега по другом неком начелу. кодирати
(лат.) изразити поруку неким кодом;
рач. превести (програм) на машински језик ко-
јим ce може саобраћати с рачунаром.
кодиректор (нлат. codirector) сауправник, сау-
правитељ. кодирекција (нлат.. codirectio)
сауправа, саупра-
вљање. кодификатор (нлат. codificator)
састављач зако-
ника (или: зборника закона). кодификација
(лат. codex законик, facere чини-
ти, правити) приб1фање појединачних закона
и њихово сређивање и уношење y једно је-
динствено, систематско дело.
КОДИЦИЛ (лат. codicillus дем. ОД codex) прае. ДОДа-
так тестаменту који садржи неке споредније и
мање важне одредбе; такође: тестамент који
није састављен y прописном облику и пред
довољним бројем сведока; кодициларна кла-
узула одредба по којој један тестамент треба
сматрати као кодицил y случају да не буде
признат као прави.
КоД Наполеон (фр. Code Napoléon) француски
грађански законик који je назван тако по то-
ме што je израђен под председништвом Напо-
леона! и објављен 1804. године.
кодовање 419

кокаин
кодовање (фр. code шифра) примена кода на
посебан сигнал.
кодог (скр. од енг. Combined Diesel or Gas) no-
гон брода на дизел-мотор или гасну турбину;
за мање брзине користи ce дизел-мотор, a за
веће само гасна турбина.
кодон (фр.) биол. јединица генетичког кода; са-
стоји ce од три азотна једињења (нуклеоти-
да) y матричној (информационој) рибонукле-
инској киселини.
Кођики (Jan.), Књига о старим стварима, нај-
старији јапански историјски и књижевни
спис; саставио га je Оно Јасумаро 712. год. на
основу предања из старијих, изгубљених cini-
ca; важан историјски извор и, истовремено,
света књига шинтоизма.
коегзистенција (нлат. coexsistentia) сапостоја-
ње, саопстанак, истовремено постојање, за-
једничко постојање, постојање више ствари
y исто време; иол. постојање држава са разли-
читим идеолошким и политичким системима y
исто време.
коегзистирати (нлат. coexistera) постојати y
исто време, заједно постојати.
коедукација (лат. co-educatio) заједничко ва-
спитавање мушке и женске деце y истом разре-
ду (одељењу), y мешовитим школама.
коекстензија (лат. coextensio) подједнако про-
стирање, подједнако пружање.
коемција (лат. coemptio) куповина, ортачка ку-
повина; брак при коме ce жена купује.
коенцими (лат. con ca, заједно, грч. en- y, zymë
квасац) биол. органска једињења која омогу-
ћавају дејство енцима; коферменш.
коепископ (лат. co-, грч. epîskopos) сувладика,
саепископ,сабискуп.
коерцибилан (нлат. coercibilis) укротљив, савла-
дљив; за гасове: утечњив, који ce може претво-
рити y течност.
коерцибилитет (нлат. coercibilitas) укротљивост,
савладљивост.
коерцитиван (нлат. coercitivus) принудан, приси-
лан; коерцитивна сила физ. способност гвожђа
да задржи y себи преостали магнетизам по
пре-станку дејства индукујућег магнета.
коерциција (лат. coercitio) ограничавање, обуз-
давање; приморавање.
коесенција (нлат. coessentia) једносушност, је-
днака суштина (у учењу о св. Тројици); ко-
есенцијалитет.
коесенцијалан (нлат. coessentialis) исте сушти-
не, исте битности, једносушан.
коесенцијалност (нлат. coessentialitas) в. коесен-
ција.
коефицијент (нлат. coefficiens) маш. стална или
позната величина која je множитељ промен-
љиве или непознате величине, сачинитељ, са-
чинилац.
коефицијенција (нлат. coefficientia) садејство,
сарадња, суделовање.
козакин (рус.) врста краћег мушког огртача.
козаци (рус.) y царистичкој Русији: плаћања
пореза ослобођени, али зато увек за полазак y
рат спремни руски становници на југу европ-
ске Русије, северном Кавказу и дуж азијске
границе (украјински, донски, уралски, кубан-
ски, запорошки, сибирски и др.).
козер (фр. causeur) човек који уме и воли лепо и
занимљиво да прича, причало, ћаскало.
козерија (фр. causerie) разговарање, ћаскање,
причање; предавање или напис више забавног
него озбиљног и строго научног карактера.
козметика (грч. kosmëtikë вештина украшава-
ња) 1. вештина полепшавања тела вештачким
дотеривањем појединих делова (косе, коже,
зуба, руку и др.) помоћу помаде, мириса, пу-
дера, шминке итд.; радња y којој ce продају
или која израђује средства за улепшавање;
козметика.
козметика (грч. kosmëtikos украсни, уресни) 2.
ПЛ. средства за улепшавање и дотеривање.
козмо... (грч. kosmo-) в. космо.
коиланаглиф (грч. koilainö издубити, glyphô уре-
зати y камен) ум. плитак рељеф на којем су
само обриси фигура урезани y подлогу.
коилометрија (грч. koîlos шупаљ, tò koilon уду-
бљење, metna мерење) вештина мерења шу-
пљих тела, наука о мерењу посуда.
коилостомија (грч. koîlos, stóma уста) шупљина
гласа, шупаљ глас.
коиндикантан (нлат. coindicans) мед. који поред
осталих појава, такође показује, нпр. посто-
јање неке болести.
коиндикација (нлат. coindicatio) мед. сазнак,
истовремен знак, споредна појава, споредан
симптом (неке болести).
коине (грч. koinós заједнички) општи, зајед-
нички говорни и књижевни језик постао од
различитих дијалеката.
коинологија (грч. koinologia) заједничко саве-
товање, договор, нарочито лекара (конзи-
лијум).
коинспектор (нлат. coinspector) санадзорник.
коинциденција (лат. coincidentia) геом. поклапа-
ње, подударање; физ. једновременост, исто-
временост, догађање y исто време; сусрет; ко-
инциденција опозиторум (нлат. coincidentia
oppositorum) фил. подударање (или: слагање)
супротности.
коинцидирати (лат. coincidere) геом. подударати
ce, подударити ce, поклапати ce, поклопити
ce; физ. догодити ce (или: догађати ce, збивати
ce, збити ce) једновремено, истовремено има-
ти везу са; прид. коинцидентан.
коир влакна од љуске кокосовог ораха, која слу-
же за прављење конопаца, четака и сл.
коитус (лат. co-ire састати ce, спојити ce, coitus)
сношај, парење; обљуба.
коитус анималијум (лат. coitus animalium) nape-
ње животиња.
којот (шп. coyote) зоол. амерички шакал (између
лисице, курјака и пса).
кока (лат. coccus бобица) 1. в. кокус.
кока (шп. coca, нлат. erythroxylon coca) 2. перу-
анска биљка чије мирисаво и горка укуса ли-
шће жваћу ради његовог стимулативног, ожи-
вљавајућег дејства.
кокаин (шп.) хем. алкалоидна материја која ce
кокаинизам 420 колаборационнзам
 налази y лишћу коке, употребљава ce за уми-
ривање живаца и умињавање болова.
кокаинизам (шп.) уживање кокаина, облик нар-
команије; тровање кокаином. коканннст(а)
(шп. cocaina, фр. cocaïne) онај ко-
ји узима кокаин као дрогу. кокаииомавија
(шп. coca, грч. mania помама,
лудило) тешка телесна и духовна растроје-
ност као последица уживања y кокаину.
кока-кола освежавајуће пиће од различитих би-
љних екстракта с додатком врло мале количи-
не кофеина. кокарда (фр. cocarde, coq петао,
названа тако по
петловој крести) значка (на капи или капуту)
као знак припадности неком сталежу (војсци)
или некој организацији (политичкој, соци-
јалној, културној, спортској итд.), знак члан-
ства неког сталежа или неке организације.
кокве (лат. coquere, coque) фарм. кувај (на рецеп-
тима). кокер (енг. cocker) зоол. мали ловачки
пас, врста
препеличара, коврџаве длаке, црне, риђе, жуте
или мрке боје, са белим пегама или без њих.
кокерија (фр. coquerie) 1. бродска кухиња; 2.
фабрика, погон за производњу плина, плина-
ра; 3. фабрика, погон за производњу кокса,
коксара. кокета (фр. coquette) жена која воли
и гледа да
ce допадне другима (нарочито мушкарцима);
каћиперка, намигуша, свидљивица. кокетаи
(фр. coquet) који воли (или: удешава,
тражи) да ce другима допадне; леп, красан, ци-
фраст, укусан (за ствари). кокетерија (фр.
coquetterie) жеља за допадањем,
за свиђањем; удварање; каћиперство, намиги-
вање, цифрање. кокетирати (фр. coq петао,
coqueter) „понашати
ce као петао", тј. тежити на све могуће начине
да ce задобије и привуче пажња супротног
пола.
КОКИ (лат. COCCi) 1. пл. мед. В. КОКуС.
коки (фр. cocu, лат. cuculus кукавица) 2. прева-
рен муж, рогоња, роган (заправо „кукавица",
зато што мужјак кукавичин бива, тобоже, пре-
варен на тај начин што његова женка носи
јаја y гнезда других птица и оставља да их оне
изведу). кокила (фр. coquille шкољка)
метални калуп за
ливење. коклшп (фр. coqueluche, лат.
cucullus) калуђер-
ска капуљача; мед. магарећи кашаљ, хрипавац;
Фт. љубимац жена. кокни (енг. cockney)
прост Лондонац, обично
рођен y сиромашним источним четвртима; на-
речје, дијалект кокнија. кокнизам (енг.
cockneyism) оно што je својстве-
но кокнију, било y понашању или y говору.
кокон (фр. coque, cocon) чаура или мехурак сви-
лене бубе, запредак гусенице свилопреље.
коконизација (фр. coque, cocon чахура) метод
конзервације металних предмета стварањем
херметичног омотача од пластичних маса око
њих. кокота (фр. cocotte кока, кокица)
отмена јавна
женска; суар. гризета.
кокпит (енг. cockpit кабина y броду) пилотска
кабина y авиону; део спортског чамца. кокс
(енг. coke) материјал за гориво који ce
добива сувом дестилацијом каменог угља,
лакши али чвршћи и бољи од њега. коксагиз
бот. вишегодишња зељаста биљка Taraxacum из
фам. Compositae, чији корен и ли-
шће садрже каучук; коксогис. коксагра (лат.
coxa кук, грч. agra напад) мед.
костобоља кукова. коксакн (по месту
Коксаки, близу Њујорка. где
je први пут изолован) вирус, изазивач запа-
љења срчаног мишића, меких можданих опни
и плућа. коксалгија (лат. coxa, грч. âlgos
бол) мед. бол y
куковима, бол y слабинском делу. коксара
фабрика, погон за производњу кокса. кокснтнс
(лат. coxa) мед. запаљење бедреног
зглоба. коксохемнја (нем. Koks, енг. coke,
грч. chëmeia)
шан. грана технологије која проучава начин
производње кокса. коктел (енг. cocktail)
„петлов pen", коњ који
није чисте pace; врста расхлађеног грога, гор-
ка укуса (мешавина ракије, шећера, лимуна и
леда). коктел-бар (енг. cocktail, bar) засебна
простори-
ја (обично y већим хотелима) где ce служи
пиће. коктел-партија (енг. cocktail, фр.
partie) пријем
са мањим послужењем (обично поподневни).
коктура (лат. coquere кувати, coctura) в. кок-
ција. кокус (лат. coccus бобица) мед. клица
округласта
или јајаста, изазивач разних обољења, нпр.
гонокок (изазивач трипера или капавца), ме-
нингокок (изазивач запаљења мозга), пнеумо-
кок (изазивач запаљења плућа), стафилокок
(изазивач гнојења), стрептокок (изазивач
црвеног ветра, запаљења y трбушној и груд-
ној дупљи и гнојења); кока; ПЛ. коки.
кокцидије (нлат. coccidia) Т. .«eg. готованске (па-
разитске) праживотиње, изазивачи веома опас-
них болести јетре и црева. кокцидиоза (нлат.
coccidia) .«eg. веома опасна,
обично смртоносна, болест јетре и црева,
изазвана присуством једноћелијских животи-
њица кокцидија. кокција (лат. coctio)
кување, варење; варење,
пробава хране y желуцу; коктура. кола (лат.
colare процедити, cola) 1. фарм. на ре-
цептима: процеди, филтрирај. кола (грч.
kolla) 2. лепак, клија, ћириш, тут-
кало. г
колабирати (лат. collabi) мед. нагло малаксати,
клонути снагом; онесвестити ce; бити напад-
нут колапсом. колаборатор (лат. collaborator)
сарадник, помо-
ћник; помоћни учитељ, свештеник; y рату са-
радник окупатора; колаборант; уп. квислинг.
колаборација (лат. collaboratio) сарадња, сара-
ђивање; прав. заједничко привређивање мужа и
жене. колаборацноннзам (лат. coUaborare)
сарадња с
окупатором y рату.
колаборационист(а) 421

колектив
колаборационист(а) (фр- collaboration сарађива-
ње, сарадња) човек који y рату сарађује са
завојевачем, сарадник окупатора.
колагене болести мед. запаљењска обољења ве-
зивног ткива и ситних крвних судова: лупус,
анемија пернициоза, склеродермија, дерма-
томиозитис и полиартеритис непознатог
узрока.
колаж (фр. colle лепило) слш. слика од налеп-
љених комада различитог материјала, новин-
ских исечака, штампаног текста и илустраци-
ја, фотографија, тканина итд.
колајна (итал. collana огрлица) 1. метална пло-
чица са симболичним знаком, ликом или нат-
писом, обешена на текстилну пантљику, која
ce даје неком заслужном лицу; орден; 2. огрли-
ца, ђердан.
кола парте (итал. colla parte) муз. ознака за гласо-
ве који прате или ce управљају према главном
гласу.
колапс (нлат. collapsus) мед. нагла малаксалост,
нагло опадање животне енергије после јаког
губитка крви и болести које исцрпљују, пра-
ћено хладноћом коже, слабим билом, врло
слабим дисањем и др.; слом.
колаптика (грч. kolâptô) издубљивање длетом,
вајање длетом.
коларе (лат. collare) оковратник; код кат. свеш-
теника: оковратник угасите боје са белим
пругама или чипкама.
кол арко (итал. coll'arco) муз. гудалом, тј. вући,
свирати.
колатералан (нлат. collateralis) побочни, според-
ни, простран; колаШерална утврђења вој. спо-
редна утврђења y саставу једне тврђаве; кола-
терални наследници прае. наследници y побоч-
ној линији; колашерална линија.
колатор (лат. collator) сравњивач, упоређивач
различитих рукописа истог дела.
колаторијум (лат. colatorium) тканина која слу-
жи за филтрирање течности.
колатура (лат. colare процедити, colatura) хем.
филтрирана, процеђена течност.
колаудација (лат. coUaudatio) похваљивање,
похвала; званичан преглед грађевина ради
проверавања да ли њихова израда одговара
уговору.
колација (лат. conferre, coUatio) 1. прав. уноше-
ње, спајање имања y заједничку масу (лат.
coUatio bonorum); давање црквеног добра,
универзитетске титуле и сл.; скромна вечера о
посту; сваки скроман оброк уопште; упоре-
ђивање, сравњивање преписа са оригиналом.
колација (лат. colare, colatio) 2. в. колаШура.
колационирати (лат. collatio) сравнити (или:
сравњивати, упоредити) препис са оригина-
лом; разгледати (или: прегледати) неповезане
књиге, лист по лист, ради проверавања да ли
су потпуне; ужинати, доручковати.
колбертизам (по Жан-БаШисту Колберу,
1619-1683) систем y народној економији:
претпостављање и повлашћивање индустри-
је, a запостављање пољопривреде, отежавање
увоза (путем великих увозних царина), уна-
пређивање извоза (путем нарочитих повласти-
ца); меркантилизам.
кол-герла (енг. call звати, girl девојка) блудница
која ce позива телефоном на састанак.
колд-крим (енг. cold-cream) бела помада за оме-
кшавање коже.
колега (лат. collega) друг, другар; друг y струци
(или: y служби, по школи).
колегијалност (лат. collegialitas) пријатељски и
срдачан однос међу члановима истог реда или
позива; другарство, дружељубље.
колегијат (лат. collega) члан неког академског
друштва које ужива приходе од зграда (колеги-
јатура) које припадају академији.
колегијатура (лат. collega) студентски дом,
зграда y којој станују студенти под надзором
наставника (најпре y Паризу, затим и на др.
универзитетима).
колегиј(ум) (лат. collegium) друштво (или: скуп)
особа које су међусобно везане истим звањем,
нпр. сви наставници једне школе, већници
једног града, чланови једног суда итд.; друш-
тво са одређеним циљем; академско предава-
ње на универзитету; уп. колеж.
колегијум медикум (лат. collegium medicum)
здравствени савет, санитетски савет.
колегијум приватисимум (лат. collegium privatis-
simum) плаћено предавање само за ограничен
број слушалаца.
колегијум приватум (лат. collegium privatum)
нарочито предавање које слушаоци плаћају.
колегијум публикум (лат. collegium publicum)
јавно бесплатно предавање.
колегијум сакрум (лат. collegium sacrum) свети
сабор, сабор кардинала y Риму.
коледа (лат. calendae) првобитно: Божић или
Нова година; доцније: поворка младих мома-
ка који, y божићној сезони, иду од куће до
куће и играју и певају песме, којима ce доча-
рава плодност и богатство, и за које je карак-
теристичан припев коледо (старински обичај,
постоји и код нас).
колеж (фр. cellège) завод за васпитање; приватна
гимназија (у Француској и Белгији).
колеза (грч. kollësis) слепљивање; спајање мета-
ла, лемљење; мед. брзо срашћивање.
колеитис (грч. koleós корице, канија) мед. запа-
љење вагине; вагинитис.
колекта (лат. colligere скупљати, збрати, collec-
ta) скупљање прилога, новац скупљен y добро-
творне сврхе; y кат. литургији: молитва коју
свештеник говори или пева пре читања еван-
ђеља.
колектанеа (лат. collectanea) ал. збирке мисли из
дела разних писаца, изводи из дела.
колектант (нлат. coUectans) скупљач, сабирач
(нпр. милостиње).
колектација (нлат. collectatio) скупљање прило-
га y добротворне сврхе.
колектив (лат. collectivum) 1. грам. збирно име,
збирна именица (она која једном означава
већи број лица или ствари, нпр.: момчад, че-
љад, деца, лишће и др.); 2. сва лица здружена
на истом, заједничком раду, нпр.: колектив
колективаи 422 колнкватнван
 фабрике дувана, колектив иародног позориш-
та, колектив просветних радника и сл.
колективаи (лат. coUectivus) збирни, скупни, за-
једнички, општи; грам. колективна именица
збирна именица; колективни појам фил. појам
који обухвата више предмета као једну цели-
ну, нпр. пук; колективна гаранција заједнич-
ко јамство, опште јамство, јамство свих; ко-
лективна пресуда прав. пресуда која обухвата
више лица; колективно сочиво <лт. сочиво
микроскопа окренуто предмету; колективни
уговор y међународном праву: државни уговор
y којем на свакој страни учествује више од
једне стране уговорнице (мећународно право
и изграћено je y суштини на закључивању ко-
лективних уговора); y привредном праву: уго-
вор измећу више радника и једног послодавца
или више послодаваца.
колективизам (лат. colligere скупљати, збрати)
осећање чврсте повезаности личности с ко-
лективом, изједначење свога бића с колекти-
вом y коме живи и ради и уверење да без на-
претка колектива и читаве заједнице нема ни
личног напретка и среће.
колективнзација (лат. colligere здружити) удру-
живање породичних пољопривредних дома-
ћинстава y велике задружне економије соци-
јалистичког типа.
колективна вота заједничко формално (писме-
но) саопштење више кабинета (влада) влади
неке државе y коме ce излаже заједничко гле-
диште тих кабинета односно неког актуелног
политичког питања.
колективиа прокура трг. када je више лица овла-
шћено да потписују фирму, али ce сва сма-
трају као један прокурист (ако сва не потпи-
шу фирму, потпис нема вредности).
колективум (лат. nomen collectivum) грам. в. ко-
лектив 1.
колектор (нлат. collector) сакупљач, сабирач,
нпр. марака, биља и др.; продавац срећака;
сабирна јама y канализацији; део електрич-
ног генератора који сакупља наизменичну
струју из ротора и претвара y једносмерну;
електрода транзистора која одговара аиоди y
електронској цеви; сабирно сочиво.
колекција (лат. coUectio) збирка (нпр. старог
новца, оружја, рукописа, писама, марака
итд.); скупљање.
коленхнм (грч. kólla лепак, énchyma усуто) бот.
ткиво са издуженим и по угловима задебљаним
ћелијама као y лисним петељкама и младим
стабљикама многих дикотиледона.
колеоптер (фр. coléoptère) ваздухоплов са непо-
кретним прстенастим крилом и сопственим
механичким погоном.
колеоптера (грч. koleós крилни поклопац, pte-
rÓn КрИЛО) пл. зоол. ТВрДОКрИЛЦИ.
колеоптоза (грч. koleós корице, канија, ptösis
пад) мед. спад (или: спуштеност) вагине.
колеорексис (грч. koleós, rëxis кидање, проваљи-
вање) мед. проваљеност (или: искиданост) ва-
гине. колеоцела (грч. koleós këlë) мед.
просутост, кила
вагине.
колера (грч. choléra, лат. cholera) мед. врло теш-
ка заразна и пандемична болест која ce састо-
ји y изненадном и веома јаком проливу, по-
враћању, великом губитку течности, паду те-
лесне температуре, промуклости и др.; y нај-
више случајева завршава ce смрћу.
колераба (нем. Kohlrabi) в. келераба.
колерганг (ием. Kollergang) ma. дробилица за
уситњавање руда, камена, угља и др.; састоји
ce од тешких точкова који ce котрљају преко
грађе и дробе je.
колерета (фр. collerette) женски оковратник, ја-
чица од танког платна.
колерик (грч. cholerìkós љут, бесан) жучан и плах
човек, онај код кога je енергија здружена са
жучношћу и плаховитошћу.
колерина (грч. choléra) мед. блажи случај колере,
обично ce јавља само y облику пролива; тако-
ђе: тежак желудачноцревни поремећај, наро-
чито код деце.
колервчан (грч. cholerìkós љут) плах, жучан, же-
сток, ватрен, код кога je енергија здружена са
жучношћу и плаховитошћу, нпр. колеричан
темпераменат (уп. колерик); мед. болестан од
колере.
колетика (грч. kollétikós подесан за лепљење) ал.
мед. средства која слепљивањем помажу брзо
срашћивање; уп. колеза.
колетичан (грч. kollétikós подесан за лепљење)
који слепљује; мед. који доприноси зараш-
ћивању.
колето (фр. coli, итал. collo) пртљаг; свежањ, де-
њак, који ce шаље железницом, бродом или
поштом.
колеџ (енг. college) y Енглеској и САД: име
разних васпитних завода и школа, од средњих
школа до универзитета; такође: назив специ-
јалних виших школа.
колнбацил (нлат. bacillus coli) мед. бацил који
живи y дебелом, нарочито y ситом цреву људи
и животиња, веома сличан тифусном бацилу
код људи; изазива тешка обољења мокраћних
ор-гана, запаљење слепог црева, срчаиих
опни, жучних каиала и др.
колибри (шп. colibrì) зоол. једна од најмањих
птица, дуга свега 6 cm, живи y тропским
краје-вима Америке.
колигација (лат. colligatio) спајање, здружива-
ње, везивање, повезивање.
колидирати (лат. collidere) сударити ce, сударати
ce, сукобљавати се,сукобити ce, доћи (или:
долазити) y опреку.
колизија (лат. coUisio) судар, сукоб, опрека,
борба.
колнје (фр. collier) ђердан, огрлица; псећи ли-
тар, каиш око врата.
колнка (грч. kôlikos који пати од грчева y
стома-ку) мед. сваки јак трбушни бол који ce
јавља као чупање и завијање; јак и
изненадан пролив.
коликватнвав (нлат. colliquativi^) који утечња-
ва, који претвара y течност; који растапа,
који изазива слабљење; коликвативно зноје-
ње јако знојење које ослабљује.
коликвација 423 колонијализам
коликвација (лат. colliquatio) утечњавање, уте-
чњење, претварање y течност, стапање,
растапање; мед. растварање сокова; труљење.
коликодинија (грч. kólon сито црево, odynê бол)
мед. бол ситог црева.
колиматор (нлат. collimator) оаш. мали дурбин за
дотеривање линије колимације другог дурби-
на на којем je причвршћен; уп. колимација;
цев са процепом и сочивом (или: само сочиво)
y спектроскопу за скупљање светлости и баца-
ње ове y паралелним зрацима на призму.
колимација (нлат. collimatio од collineatio дово-
ђење y једну заједничку праву линију) код
оптичких инструмената за мерење: поклапа-
ње видне линије са оптичком осом; колимаци-
она линија видна линија или оптичка oca; ко-
лимациона грешка износ за који видна линија
скреће од свога положаја тачне подешености.
колинеарни (лат. con са, заједно, linearis цртаст)
мат. који су везани за исту праву, истог
правца.
колитис (грч. kólon сито црево) мед. запаљење
ситог црева.
коло (итал. collo) трг. дењак, бала робе.
колобома (грч. kolóbóma осакаћено, осакаћен
део) мед. недостатак дела (или расцеп) дужице,
мрежњаче и других саставних делова ока.
колодиј(ум) (грч. kólla лепак) хем. раствор који
ce добија растварањем динитроцелулозе y ал-
кохолу и етру; после испарења оставља танку
и провидну опницу; употребљава ce за према-
зивање мањих рана и y фотографији.
колоид (грч. kólla лепак, eidos облик, вид) мед.
пихтијасто ткиво које ce развија y телу; физ.,
хем. свака супстанца која ce раствара али при-
том не образује кристале, нпр. декстрин, си-
руп, беланчевинаста материја, лепак и др.:
прид. колоидалан; уп. кристалоид.
колокација (лат. collocatio) положај; смештање,
одређивање места; ирш. стављање поверилаца
y ред по коме ће ce наплаћивати; колокаци-
она пресуда решење по коме he ce реду пове-
риоци исплаћивати (код стечаја).
колоквијалан (лат. colloquium) који je свој-
ствен разговорном језику, тј. свакидашњем
језику, разговорни, ненамештен, неформалан
(стил, изговор).
колоквијализам (лат. colloquium) лингв. реч (или
израз) својствена разговорном језику (нпр.:
Ужасно сам ce уморио; Страшно ми ra je
жао; и сл.).
колоквијум (лат. colloquium) разговор, одговор;
пед. наставна метода која ce састоји y питањи-
ма учитељевим и одговорима учениковим;
пропитивање ученика (на универзитету), ус-
мени испит, предиспит, услов за испит.
колоквирати (лат. colloqui) разговарати, догова-
рати ce; полагати предиспит.
колокуција (лат. collocutio) в. колоквијум.
колон (грч. kölon) 1. члан (или: одсек) једног
периода, нарочито део реченице; две тачке (у
интерпункцији).
колон (грч. kólon) 2. анаш. сито (дебело) црево.
колон (лат. colonus) 3. ситни земљорадник y ста-
ром Риму који je добио земљу од парцелиса-
них латифундија, с обавезом да je не сме на-
пустити и да један део прихода даје власнику
земље; уи. колонат.
колон 4. новчана јединица Костарике (= 100
центимоса) и Салвадора (= 100 сентимоса).
колона (фр. collone, итал. colonna, лат. columna)
стуб; споменик y облику стуба; стубац (у нови-
нама, књизи); вој. ред, размештај војника при
коме поједини делови (водови, чете и др.)
стоје једни за другима; такође ознака за дело-
ве војске: мунициона, ижењерска, санитет-
ска, аутомобилска колона итд. ; Пета колона
завереничка организација усред противничке
територије - појам настао према присталица-
ма генерала Франка за време шпанског гра-
ђанског рата 1936: Франко je освајао Мадрид
са четири регуларне колоне, a „пету" je сам
прогласио, састављену од грађана Мадрида,
својих присталица.
колонада (фр. collonade) ред стубова; ходник
(или: дворница) на.стубове.
колонат (лат. colonatus) систем производних од-
носа који ce развијао y периоду распадања
робовласничког поретка. Настао цепањем
крупних латифундија на ситне парцеле, које
ce дају на обрађивање колонима, тј. упропа-
шћеним сељацима или ослобођеним робови-
ма, a ови власницима уступају вишак рода y
облику натуралне ренте. Зачетак феудали-
зма.
колонатикум (нлат. colonaticum) служба коју je
обрађивалац дужан да врши сопственику
земљишта.
колонел (фр. colonel) вој. пуковник; шии. врста
ситнијих штампарских слова (између нонпа-
рела и петита).
колонизатор (фр. colonisateur) оснивач насеоби-
не, насељивач; освајач који спроводи насе-
љавање освојених подручја или земаља.
колонизација (нлат. colonisatio) насељавање,
насељење, оснивање колоније.
колонизовати (фр. coloniser) населити, насе-
љавати, оснивати насеобине; учинити коло-
нијом.
колонија (лат. colonia) 1. насеобина, насеље; на-
сеља y некој страној, нарочито прекоморској
земљи, која оснива једна страна држава ради
економске користи; 2. y империјализму - по-
дручје које je приграбила нека од развије-
них држава и које њен финансијски капитал
монополски експлоатише као сферу извоза
капитала, изворе сировина и продајно тржиш-
те; y послератном периоду деколонизације
највећи део некадашњих колонија ослобо-
ђен je и од њих су створене нове независне
државе; 3. феријалне, сликарске и сл. колони-
је, сезонски скупови омладине или уметника y
природи или каквом руралном амбијенту; 4.
биол. група организама повезана y једну цели-
ну (сунђери, корали).
колонијализам борба за колоније ради њиховог
повећања, чувања или стварања коју воде
империјалистичке земље.
колонијална 424 колумела
роба
колоннјална роба трг. производи жарког појаса,
нарочито из некадашњих колонија европских
држава: кафа, шећер, чај, зачини и сл.
колониста (лат. colonus) насељеник, становник
колоније.
колоњска вода (фр. eau de Cologne) мешавина
разних мирисних есенција (јоргована, рузма-
рина, руже, кедра, лимуна и др.) y утврђеним
сразмерама са алкохолом од 90%; келнска
вода.
колор (лат. color) боја; изглед, спољашност.
колораменто (итал. coloramento) слж. иачин ра-
споређивања боја на сликама.
колоратура (итал. coloratura) муз. певачки украс,
финеса, свако са извесном окретношћу и веш-
тином изведено спајање више нота на једном
слогу; колоратурне певачице сопранисткиње
које умеју и могу да при певању праве коло-
ратуре.
колорација (нлат. coloratio) бојење, бојадиса-
ње; бојеност, бојадисаност; дотеривање, уле-
пшавање.
колориметар (лат. color боја, грч. métron мера,
мерило) справа за мерење јачине неке боје.
колориметрнја (лат. color, грч. metria мерење)
мерење јачине боје; хем. одређивање јачине
раствора према јачини боје.
колорисати (лат. colorare, итал. colorare) боји-
ти, обојити; дати леп изглед, дотерати, доте-
ривати, улепшавати, улепшати, украсити;
учинити сликовитим; арид. колорисан.
колорист(а) (фр. coloriste) сликар који вешто
употребљава боје, јак y бојама, који слика y
лепим, свежим, изразитим и живим бојама; пи-
сац чији je стил сјајан, изразит, жив и сли-
ковит.
колорит (итал. colorito) обојеност; однос тонова
и боја на слици; може бити светао, јарки, мра-
чан, хладан итд.; фт. скуп обележја неког
уметничког дела или епохе; месна, локална
боја.
колорфотографија (лат. color боја, phös свет-
лост, grâphô пишем) фотографија y боји.
колос (грч. kollosós горостасан кип, кип израђен
преко природне величине) нешто огромно, го-
ростасно; колос са Родоса кип на острву Родо-
су који приказује Аполона и који су стари
сматрали као једно од седам светских чуда
(34 m висок); фт. горостас, див, џин, исполин.
колосалан (нлат. colossalis) огроман, гороста-
сан, џиновски, дивовски, исполински, веома
велик; фиг. диван, величанствен.
колосалност (нлат. colossalis) огромност, горо-
стасност, дивовска, исполинска величина.
колосеум (лат. colosseum) огроман амфише-
атар y старом Риму (oncer 524 m, висина
48,5m), y којем су ce приређивале јавне игре,
могао je примити 40.000-50.000 гледалаца, до-
вршен 80. год. наше epe, данас величанствена
рушевина; y новије време овим ce именом на-
зивају велике грађевине за јавне приредбе.
колостомнја (грч. kólon сито црево, tome реза-
ње) мед. оперативно стварање отвора на дебе-
лом цреву.
колострација (лат. colostratio) мед. болест коју
одојче добија од првог материног млека, ко-
лострума.
колострум (лат. colostrum) мед. прво млеко после
порођаја, бабиње млеко, оно које млечне
жлезде луче пре надолажења правог млека,
грушалина.
колотомија (грч. kólon, tome) мед. отварање ко-
лона (ситог црева) оперативним путем.
колофон (грч. kolophön) врх, крај, завршетак,
завршни камен; отуда, на последњој страници
старих књига: белешка са именом писца,
штампара, места и године штампања (овај ce
обичај y најновије време почео поново уво-
дити); импресум.
колофоииј(ум) (грч. Kolophön један од 12 јон-
ских градова) смола за мазање виолинских гу-
дала, названа по малоазијском граду Коло-
фону.
колпалгија (грч. kólpos стидница, âlgos бол) мед.
бол усмине (или: стиднице, вагине).
КОЛПеурИЗа (грч. kÓlpOS, еугупб ПрОШИрим) мед.
проширивање (или: растезање) вагине.
колпеуринтер (грч. kólpos, eyryntér) мед. расте-
зач (или: проширивач) вагине. колпитис
(грч. kólpos стидница) мед. запаљење
вагине. колпортажа (фр. colportage)
разношење и прода-
ја новина и књига по улицама и кућама; тор-
барење, телаљење; фт. проношење вести,
гласина. колпортер (фр. colporteur) улични
продавац сит-
ница, нарочито новина, књига и сл.; фиг. раз-
носач гласина. колпортирати (фр. colporter)
продавати по ку-
ћама и улицама, торбарити; фиг. разносити,
проносити гласине. колпоскопија (rp. kólpos
стидница, skopéô гле-
дам) преглед грлића материце помоћу колпо-
скопа (увеличава 20 до 40 пута).
колпохистеротомија (гр. kólpos стидница, hysté-
га материца, tome сечење) мед. отварање мате-
рице са стране стиднице, за време трудноће
називано и стиднични царски рез. колт (енг.
colt) врста америчког војничког ре-
волвера (по проналазачу Самјуелу Колту).
колузија (лат. coUusio) шуровање, домунђава-
ње; прав. потајан споразум између оптуженог и
сведока y циљу прикривања истине; прид.
колу-
зоран.
колум (лат. colum) цедило. колумбариј(ум)
(лат. columbarium) „голубар-
ник", удубљење са преградама (сличним голу-
барнику) y зиду старих римских гробница за
посуде са пепелом спаљених; данас: место где
стоје урне са пепелом.
колумбиј(ум) (нл. columbium) хем в. тантал.
Колумбово јаје (по К.Колумбу, 1451-1506,
итал. морепловцу y служби Шпаније, који je
1492. открио Америку) лако решив, иако на-
изглед тежак, проблем. колумела (лат.
columella) стубић; геол. ваљчаста
окаменотина; колумеларни зуби зуби очњаци,
кољачи y неких животиња (нпр. y звери,
дивље
и домаће свиње итд.).
колумна 425 комбинациони тон
колумна (лат. columna стуб) тип. стубац, штам-
пана страна; нов. редовна рубрика; уи. колона.
колумнист (енг. column стубац) нов. писац комен-
тара који излазе y одређено време и на истом
месту y новинама.
колуре (грч. kóluros) «л. астр. два највећа круга
која ce y небеским половима секу, од којих
један пролази кроз еквиноцијалне (еквиноци-
јална колура), a други кроз солстицијалне
(солсшицијална колура) тачке еклиптике.
колуториј(ум) (нлат. collutorium) фарм. вода за
испирање уста.
колхицин хем. отровни алкалоид; налази ce y се-
менкама биљке мразовац (Colchicum autum-
nale).
колхоз (рус. колективное хозлиство колективно
газдинство) облик крупног (задружног) газдин-
ства y пољопривреди y СССР-у; настао колек-
тивизацијом.
ком (лат. cum, con- e, ca) предметак y
сложеница-ма са значењем: с, са.
кома (грч. köma од koimâô успавам) 1. мед. дубо-
ка занесеност, поспаност y којој су мождана
делатност, осећајност и вољни покрети дели-
мично или потпуно ишчезли, тако да болесник
уопште не може да одговара на спољне надра-
жаје.
кома (грч. kómma урез, зарез од копто ударим)
2. грам. запета, зарез (реченични знак); муз. де-
вети део тона, деветина тона.
команда (итал. comando) вој. заповедништво;
кратка војничка заповест која ce мора одмах
извршити; седиште неког војног надлештва,
нпр. команде места, дивизијске области и др.;
трг. наруџбина, поруџбина; шех. уређај који
аутоматски или на притисак извршава жељену
радњу.
командант (итал. comandante) вој. заповедник
(града, тврђаве, војне јединице од батаљона
навише, ратне лађе итд.).
командантура (итал. comandatura) звање, стан
или канцеларија команданта.
командир (фр. commandeur) eoj. заповедник че-
те, батерије, ескадрона и др.; витез, носилац
некога вишег ордена, нпр. „легије части".
командита (итал. commandita) трг. в. командит-
но друштво.
командитар (фр. commanditaire) трг. тајни ор-
так; уп. командишно друшшво.
командитист(а) (итал. commandita) трг. спољни
члан командишног друшШва.
командитно друштво трг. ортачко предузеће
под заједничком фирмом са двоструким јем-
ством ортака: једни јемче целокупном имо-
вином (комплементари, тј. унутарњи члано-
ви), a други улогом y новцу, роби или раду
(командитисШи, тј. спољни чланови); y во-
ђењу послова учествују само комплементари,
a командитисти имају право надзора.
командовати (итал. comandare, фр. commander)
заповедати, наредити, наређивати, налагати,
наложити; владати чим; трг. наручити, наручи-
вати, поручити, поручивати.
командоси (порт.) вој. јуришни одреди или поје-
динци специјално обучени за извршавање ди-
верзантских акција на непријатељској или
неутралној територији.
комасација (нлат. commassatio) прикупљање
распарчаних делова свих поседа на одређеној
површини y комасациону масу која ce дели
истим власницима на мањи број већих делова
нових поседа.
коматизам (грч. kómma одсечено, комад) исец-
кан начин писања, писање y кратким речени-
цама.
коматичан (грч. kommatikós одсечен, који ce
састоји из појединих одељака или одсека) са-
стављен из појединих ставова или реченица.
коматозан (грч. köma дубок сан, занос y сну, фр.
comateux) који изазива или показује знаке
дубоке занесености; уп. кома 1.
комбабизирати самог себе уштројити, ујалови-
ти (по имену Комбабос).
комбајн (енг. combine спојити) машина саста-
вљена од више разних машина тако да исто-
времено обавља неколике послове; пољопри-
вредни комбајн састоји ce од машина жетелице
и вршалице, те може истовремено и да жање и
врше жито.
комбатанти (фр. combattant) ил. борци, ратници
(за разлику од небораца); ратни другови, са-
борци.
комбатирати (фр. combattre) борити ce, тући ce;
фиг. побијати (доказе).
комбинабилан (нлат. combinabilis) склопљив, са-
стављив, сложљив.
комбинат (лат. combinare спојити) технолошко
и организационо повезивање више предузећа;
највише су заступљени y повезивању пољо-
привреде и шумарства са индустријом.
комбинатор (лат. combinare слагати) спајач,
скупљач, састављач; фиг. човек обузет кова-
њем неостварљивих планова.
комбинаторика (лат. combinare) маш. део мате-
матике који истражује број различитих ком-
плексија датих ствари или елемената (дели ce
на пермутације, комбинације и варијације).
комбинација (нлат. combinatio) састав, склоп,
спој, спајање двеју или више ствари, једи-
њење; сплет, стицај; лог. везивање сродних
појмова; фиг. рачунање, прорачунавање, до-
вијање; наслућивање; план, намера; комби-
новање.
комбинације (нлат. combinatio) вл. маш. различи-
те скупине, групе одређенога броја које ce
могу начинити од свакога броја даних елеме-
ната без обзира на њихов ред y поређаности.
комбинациони тон ак. трећи тон који ce чује
кад једновремено непрекидно звуче два тона
различите висине врло снажно и подједнако
јако при погодном интервалу и подесној ја-
чини, и број трептаја овога тона раван je
разлици броја трептаја она два тона: дифе-
ренцијални тон, Таршинијев Шон; чују ce
збирни Тонови или сумациони тонови, чији
je број трептаја једнак са збиром ова два
тона; диференцијални и сумациони тонови је-
су комбинациони Шонови.
комбивезон 426 комета
комбивезон (фр. combinaison) мод. женско доње
рубље; радно одело (занатлија, авијатичара,
тракториста, рудара и др.) израђено изједна.
комбиновати (лат. combinare) саставити, сложи-
ти, сјединити, спајати, спојити, средити;
правити план за неки посао, смислити, смиш-
љати, довијати ce; хем. јединити, сјединити,
спојити, спајати два тела или више разних
тела по утврђеном мерилу.
комбустибилнје (нлат. combustibilia) Т. запа-
љиве твари, запаљиве материје.
комбустија (лат. combustio) горење, сагорева-
ње; пожар; згариште.
комбустор (нлат, combustor) одржавач сагорева-
ња; хем. назив за елеменат који ce, под утица-
јем светлости и топлоте, лако спаја са другим
неким елементом, нпр. кисеоник.
комеди a тироар (фр. comédie à tiroir) шаљив
поз. комад са сценама без међусобне везе.
комедија (грч. kômôdia) првобитно: песма y
част бога Диониза, из које ce развила старо-
грчка комедија; данас: весела, шаљива игра;
драмско приказивање комичног сукоба; суар.:
Шрагедија; фт. шала, шегачење, шаљив
случај.
комедија e финита (итал. Commedia è finita Ko-
медија je завршена) реченица којом je глу-
мац комедије дел'арте завршавао представу, a
која je постала пословицом (најчешће ce
под комедијом мисли на сопствени живот, па
су наводно миоги славни људи умирали са
овом реченицом иа уснама).
комедијант (грч. kömos, итал. commediante)
глумац, путујући глумац; фиг. глумац, лице-
мер, човек који y животу глуми.
комедијати (грч. kömödia) збијати шалу, шали-
ти ce, шегачити ce.
комедијаш (грч. kömödia) шаљивчина; предста-
вљач шаљивих улога (циркуских), кловн,
пајац.
комедиограф (грч. kömödia, grâphô пишем) пи-
сац комедија.
Комеди франсез (фр. Comédie Française) Фран-
цуска комедија, париско позориште које при-
казује поглавито класичне комаде; основано
1680. године.
комедо (лат. comedo) мед. мозуљица, лојавица,
сујед; митесер.
комеморабвлан (лат. commemorabilis) вредан
(или: заслужан) сећања, вредан (или: заслужан)
помињања.
комеморативан (нлат. commemorativus) који ce
приређује ради сећања, за успомену, y спо-
мен, који служи за сећање, за успомену, y
спомен.
комеморација (лат. commemoratici) спомен, се-
ћање; свечан састанак y славу неког великог
покојника (на коме ce говори о његовом живо-
ту, раду и заслугама); (црквени) помен умрли-
ма, подушје.
коменда (нлат. commenda) упражњена парохија
(код католика); имање верског реда; имање
које ужива неко по свом чину или звању (свеш-
теник, учитељ).
комендација (лат. commendatio) препорука; код
католика: молитва за умрлог, заупокојна мо-
литва.
комензал (лат. commensalis) стони друг, онај ко-
ји ce храни за истим столом са неким, y зајед-
ници, солоједник, соихлебник; зоол. в. па-
разит.
комензализам (лат. commensalis) зоол. назив за
симбиозу код које ce једне животиње, живећи
y заједници са животињама друге врсте, хране
отпацима њихове хране.
комензурабнлан (нлат. commensurabilis) мат. на-
зив за све величине које ce могу делити или
мерити без остатка неком другом величином
као њиховом заједничком мером; који има
заједничку меру, самерљив; упоредив.
комензурабилитст (нлат. commensurabilitas)
маш. самерљивост; упоредивост.
коментар (лат. commentarius) објашњавање,
излагање, тумачење; књига са објашње-
њима.
коментирати (лат. commentali) тумачити, об-
јашњавати; коментарисати.
комевтатор (лат. commentator) објашњавалац,
тумач, излагалац (дела, писца, догађаја итд.).
коментација (лат. commentatio) научна распра-
ва која објашњава неки предмет.
коме прима (итал. come prima) муз. као пре, као
rope.
комерс (лат. commercium, фр. commerce) трго-
вина, трговање, трговинство; y студентском
језику: свечана гозба, пијанка (уи. кермес);
игра карата.
комерцијалан (нлат. commercialis) трговачки,
обртни, привредни, прометни; друштвени; ко-
мерцијална улица трговачка улица; комерци-
јалне игре друштвене игре; комерцијални си-
стем систем државне привредне политике ко-
ја повлашћује трговину, нарочито на рачун
пољопривреде; комерцијални трактат трго-
вински уговор.
комерцијализација (лат. commercium) увођење
комерцијалних метода y неко пословање.
комерцијалист(а) (лат. commercium) лице
стручно за вођење трговачких послова; лице
које ce бави трговачким пословима.
комерцијум (лат. commercium) однос, општење;
в. комерс.
комес (лат. comes) сапутник, пратилац; муз. слич-
но понављање фуге y другом неком гласу.
комесар (нлат. commissarius) особа којој je не-
ки наредбодавац, нарочито држава, поверио
нарочиту дужност (нпр. финансијски комесар,
владин комесар); војни комесар онај који ce
стара о снабдевању војске храном, оделом и
др.; y народноослободилачкој борби: поли-
тички руководиоци појединих јединица.
комесаријат (лат. commissariatus) звање, дуж-
ност и седиште (канцеларија) комесара.
коме сопра (итал. come sopra) муз. в. коме прима.
коме ста (итал. come sta) муз. како стоји, како
јест, без својевољног украшавања.
комета (грч. komëtës, лат. comètes) астр. звезда
репатица, косара, креће ce око Сунца парабо-
кометографиј 427 комодат
а
 лом или елиптичном путањом (великог екс-
центрицитета), тако да je њихове путање
тешко разликовати. кометографија (грч.
komëtës, graphia) жтр. опи-
сивање (или: проучавање) звезда репатица.
кометологија (грч. komëtës, logia) наука о звез-
дама репатицама. кометомантија (грч.
komëtës, manteia прорица-
ње, гатање) прорицање на појавама комета.
коми (фр. commis) трговачки помоћник; нижи
чиновник, писар. коми воајажер (фр. commis
voyager) трговачки
путник. комиграција (лат. commigratio)
одлажење, одла-
зак, сељење, сеоба. комигрирати (лат.
commigrare) селити ce, одсе-
лити ce, одсељавати ce. комизерација (лат.
commiseratio) сажаљење; део
говора којим бранилац жели да изазове код
судије сажаљење према оптуженом. комика
(грч. kômos теревенка, пијанка, весеље,
kömikos шаљив, смешан) оно што je смешно,
што изазива смех; способност да ce изазове
осећање смешног.
комикстура (нлат. commixtura) в. комиксција.
комиксција (нлат. commixtio) мешање; приме-
са; смеса; комикстура. комилитони (лат.
commilito) Т>. саборци, браћа
по оружју, ратни другови; школски другови.
ком ил фо (фр. comme il faut) узорно, ваљано,
примерно, баш како треба, као што приличи;
отменост. коминација (лат. comminatio)
прае. претња, за-
плашивање, строга опомена. коминике (фр.
communiqué) службена објава,
званично саопштење, званичан извештај; ко-
муникат. Коминтерна скр. за Комунистичка
интернаци-
онала; в. интернационала. Коминформ в.
Информбиро. комис (лат. commissus) назив за
ствари које др-
жава даје војнику (рубље, ципеле, хлеб итд.).
комисија (лат. commissio) налог за извршење
неког посла; лица која треба да изврше тај
посао; нарочито: званична лица која држава
или нека установа одређује ради обављања
извесног посла (испишна, анкешна, сани-
тетска, регрушна комисија и др.); екс коми-
сионе (лат. ex commissione) no налогу; тех-
ничка комисија одбор стручњака. комисион
(лат. commitere послати, поручити) 1.
узимање робе на проценат; 2. радња y којој
ce продају ствари из друге руке, обично куп-
љене y иностранству; 3. в. комисиона шрго-
вина. комисиона књига трг. књига y коју ce
уносе сви
налози и све наруџбине. комисиона меница
трг. меница вучена и продата
по налогу неког трећег (комитента); коми-
сиона трата. комисионар (нлат.
commissionarius) трг. посред-
ник, онај који прима налоге, опуномоћеник,
лице које обавља трговачке послове за туђ
рачун уз известан проценат.
комисиона римеса трг. меница издата по нало-
гу и за рачун неког трећег (комитенша).
комисиона трата трг. в. комисиона меница.
комисиона трговина трговачки посао (куповина
и продаја), по којем комисионар склапа трго-
вачке послове y своје име, али за туђ рачун
(за рачун комитента), и уз известан проце-
нат; трговачка организација која обавља так-
ве послове; комисиони посао. комисиони
артикл трг. роба коју трговац, уз из-
вестан проценат, продаје за рачун сопствени-
ка робе. комисиони биро установа која
обавља пословне
налоге уз извесну награду. комисиони конто
трг. рачун о пословима обав-
љеним за туђ рачун.
комисиони посао в. комисиона трговина.
комисионо писмо трг. писмо којим ce издаје на-
лог за обављање неког посла. комисура
(лат. commissure) спој, свеза; анаш.
живчани (нервни) сплетови који спајају леву
и десну страну средишног живчаног прибора
(централног нервног система). комита (лат.
comes, comitis друг, пратилац) вој.
припадник оружаних формација које нису са-
ставни делови редовне војске. комитат (лат.
comitatus) пратња; свита. комитатив (лат.
committere саставити, здружити)
грам. падеж који значи друштво или заједницу.
комитент (лат. commitens) трг. наредбодавац;
пословни пријатељ ван места y којем je трго-
вина коме ce поверава да y своме месту засту-
па дотичну трговину; уп. комисиона трговина.
комитет (фр. comité) 1. одбор који je међу сво-
јим члановима изабрала нека већа организа-
ција да ради y њено име на остварењу извес-
них циљева (политичких, привредних, култур-
них и сл.); локални комишет месни одбор;
централни комишет главни одбор; 2. руко-
водећи партијски орган или партијски фо-
рум; 3. назив за нека државна надлештва и
установе. комитив (лат. committere поверити,
предати) 1.
трг. наруџбеница, поруџбено писмо, поруџбе-
ница, пуномоћно писмо. комитив (нлат.
comitivum) 2. писмено овлашће-
ње или пуномоћ. комиције (лат. comitium) ил.
народна скупштина
код Римљана, која je решавала о важним др-
жавним пословима. комичан (грч. kòmikós
смешан, шаљив, kömos
теревенка, пијанка, весеље) смешан, шаљив;
забаван. комичар (грч. kömikos, лат. comicus)
глумац ко-
ји приказује шаљиве, комичне улоге; забав-
љач, шаљивџија. комода (фр. commode)
онизак ормар са фијо-
кама. комодаменте (итал. comodamente)
муз. в. ко-
модо.
комодан (лат. commodus) в. комотан. -•
комодант (лат. commodans) прае. в. комодат.
комодат (лат. commodatum) прав. ствар коју
њен
сопственик (комодант) даје привремено на
употребу некоме (комодатару) бесплатно.
комодата 428
р
комодатар (лат. commodatarus) прав. в. комодаш.
комодацнја (лат. commodatio) прав. позајмљива-
ње, позајмљење; зајам.
комодето (итал. comodetto) муз. в. комодо.
комодитет (лат. commoditas) удобност, угод-
ност; попустљивост, немарност.
комодо (итал, comodo) муз. удобно, умерено, на-
тенане.
комодор (енг. commodore) мор. официр заповед-
ник по чину изнад капетана a испод контра--
адмирала; заповедник мале ратне ескадре ко-
јој ce поверава извршење неког нарочитог
задатка; главни брод трговачке флоте.
комодум (лат. commodum) opae. корист, добит;
добро, благодет; удобност; комодум посесио-
нис (лат. commodum possessions) корист веза-
на са поседовањем неке ствари на основу пра-
ва; комодум публикум (лат. commodum publi-
cum) опште добро; комодум peu вендите
(лат. commodum rei venditae) право уживања
продате ствари.
Комонвелт (енг. commonwelth општа добробит;
заједница) 1. Бритаиска заједница народа
(British Commonwelth of Nations, 1931-1949),
Велике Британије и њених бивших колонија
које су постале суверене и независне државе;
2. Заједница народа (Commonwelth of Nati-
ons), слободна заједница независних држава
које су припадале Британском комонвелту; 3.
савез, федерација, нпр. Аустралијски Савез
(Commonwelth of Australia); 4. званични назив
за четири земље y САД: Масачусетс, Пенсил-
ванију, Кентаки и Вирџинију.
комониција (лат. commonitio) опомињање, под-
сећање, опомена.
комора (грч. kamâra, лат. camera) свод; одаја на
свод, соба; организација неких сталежа (адво-
катска, трговачка итд.); раније, y неким држа-
вама, парламент или државна благајна; еој. че-
та с возилима за снабдевање борбених трупа;
руд. подземни празни рударски простори оде-
љени монолитима руде која ce копа; анаш.
дупља y неким органима тела (мождана, срча-
на, очна, гркљанска комора); ОПТ. мрачна ко-
мора, в. камера опскура; уп. камера.
коморна музика в. камерна музика.
комот в. камут.
комотан (лат. commodus) пријатан, угодан, удо-
бан, погодан, згодан; попустљив, који гледа
кроз прсте; немаран (код нас ce употребљава y
овом облику, мада je изворно комодан).
комоција (лат. commotio) покрет, потрес, узбу-
ћење; мед. јак унутрашњи потрес, нпр. мозга.
Ова ce реч код нас често погрешно употребља-
ва место комодитет.
компакт (лат. compactum, comparisci споразуме-
ти ce међусобним уговором) уговор, споразум,
нагодба; компакти (лат. compacta) ал. тачке
уговора.
компактан (лат. compactas, compingere састави-
ти, збити) чврст, једар, густ, збијен, једин-
ствен; јак, солидан.
компактат (лат. comparisci углавити) уговор,
споразум; познат Чешки или Прашки склоп-
љен измећу хуситских угираквисша и изасла-
ника сабора y Вазелу.
компакт-днск (лат. compactio склоп, грч. diskos
колут) ласерски гравирана плоча високог ква-
литета и велике трајности, која носи запис
тона; скр. CD.
компакција (лат. compactio) склоп, збијеност,
једрина.
компанија (фр. compagnie, итал. compagnia)
друштво, удружење; трговачко друштво, фир-
ма; еој. чета; фт. клика, дружина; конпанија.
компањон (фр. compagnon, итал. compagno) шР?.
ортак, друг y неком послу; друг, пратилац,
сарадник; конпањон.
компањонажа (фр. compagnonnage калфенско
друштво) тајна друштва, потекла од удружења
путујућих бравара y Француској, са циљем да
чланству обезбеди најпре материјално, a no-
том струковно, морално и духовно усавршава-
ње; за разлику од масона, нису организовани
хијерархијски.
компарабнлан (лат. comparabilis) упоредив,
сравњив.
компаратив (лат. comparativus) грам. други поред-
бени степен придева (нпр. лепши, бољи итд.).
компаративаи (лат. comparativus) упоредни, no-
pe дбени.
компаратор (лат. comparator) сравњивач; справа
за мерење веома финих разлика y дужини.
компарацнја (лат. comparatio) порећење, упоре-
ђивање, сравњивање, сравњење, упоређење;
рет. фигура којој je циљ да нам нешто учини
познатијим тим што he TO непознато упоре-
дити са нечим њему сличним a познатијим,
нпр.: „Преће Милош преко поља равна, као
звезда преко неба сјајна"; грам. поредба при-
дева.
компарент (лат. comparere појавити ce, предста-
ти) ирав. онај који предстаје суду.
компаренција (лат. comparere, нлат. сотрагеп-
tia) прае. предстајање суду.
компарзерија (итал. comparsa) в. компарсерија.
компарирати (лат. comparare) 1. упоређивати,
упоредити, сравнити, поредити, сравњивати;
рет. правити порећења; грам. поредити придеве
по ступњевима.
компарнратн (лат. comparere) 2. појавити ce
пред судом, предстати суду.
компарицнја (лат. comparere, нлат. comparilo)
арав. в. компаренција.
компарса (итал. comparsa) в. компарсерија.
компарсернја (итал. comparsa) Т». лица која y
позоришту и филму наступају као неме фигу-
ре, статисти, фигуранти; распоред и појављи-
вање статиста; компарзерија, компарса.
компартимент (итал. compartimento) правилна
подела поља или одељака; железнички одељак
(или: купе).
компартиција (нлат. compartitio) подела на пра-
вилне одељке.
компас (лат. cum, passus) справа y облику кутије
са магнетном иглом, служи за одређивање
страна света (бусола); фиг. оно што служи y
сналажењу y нечему, за правилно опреде-
љивање.
компасија 429
компасија (лат. compassio) самилост, сажаљење,
саучешће.
компаскуум (лат. compascuum) прае. заједничка
паша.
компатернитет (нлат. compaternitas) духовно
сродство, кумство.
компатибилан (лат. compatibilis) сагласан, уса-
глашен, способан да заједно с нечим другим
постоји y истом субјекту; узајамно толеран-
тан; рач. својство рачунарског система које му
омогућава да користи податке и програме на-
чињене за неки други тип рачунарског си-
стема.
компатибилност (лат.) својство чега да буде y
сагласности с нечим другим, својство узајам-
не сагласности, међусобне толерантности;
узајамна усаглашеност или сагласност; рач. 1.
својство неких рачунара да користе програм
написан за други (компатибилан) рачунар; 2.
способност различитих уређаја, нпр. рачуна-
ра и штампача, да раде заједно; 3. способност
неког програма да користи податке из другог
програма.
компатриот (фр. compatriote) земљак, суна-
родник.
компаунд-машина (енг. compound) шех. парна
ма-шина са кондензатором y којој механичко
дејство паре почиње y једној мањој стубли-
ни (цилиндру), a завршава ce y једној већој
стублини.
компендијум (лат. compendium) извод, извадак,
кратка садржина; уџбеник y изводу, приручна
књига, приручник, подсетник.
компендиозан (лат. compendiosus) кратак, сажет,
збијен, y изводу.
компензабилан (нлат. compensabilis) накнадљив,
одштетљив.
компензатор (нлат. compensator) онај који или
оно што накнађује, накнадилац, накнадило,
регулатор.
компензација (лат. compensatio) накнада, од-
штета, обештећење; изравнање, поравнање,
замена; физ. изравнање дејства нечега што би,
иначе, штетно деловало; компензационо кла-
шно клатно удешено тако да услед темпера-
турних промена не мења своју дужину, па сто-
га ни време клаћења; мед. прилагођавање срца
утицајима који мењају крвоток.
компензациони послови екон. вид везаног посла y
међународној трговини, састоји ce y размени
једне врсте робе за другу; јавља ce y земљама
са девизним ограничењима.
компензирати (лат. compensare) накнадити, на-
кнађивати, вратити, изравнати, изравнавати,
одштетити; поравнати ce, поравнавати ce, Ha-
ro дити ce.
комперендинатор (нлат. comperendinator) прае.
лице које износи нове чињенице да би изазва-
ло одлагање пресуде.
комперендинација (лат. comperendinatio) прав.
одлагање за трећи дан; позивање обеју стра-
нака да трећег дана предстану суду; обнавља-
ње спора.
компетентан (лат. competens) надлежан, мерода-
ван, формално или стварно оспособљен (ква-
лификован) за неки посао, способан.
компетенција (нлат. competentia) надлежност,
меродавност; способност (или: позваност су-
дије за суђење или оцењивање); поље рада
(или: подручје) неког надлештва; оно што ce
оставља дужнику да би могао од тога да живи;
пишање компешенције питање надлежности
(суда, надлештва итд.); језичка компешенција
општељудска способност за стварање и упо-
требу вербалних знакова која ce испољава го-
ворном делашношћу, тј. коришћењем ма ког
постојећег језика.
компетирати в. компетоваШи.
компетитиван (лат. competens супарник) који
може да ce такмичи, који сме да уђе y конку-
ренцију._____________________________
компетитор (лат. competitor) в. компетент.
компетиција (нлат. competitio) такмичење, су-
парништво; конкурс.
компетовати (лат. competere) припадати по пра-
ву; бити y надлежности, спадати y
надлежност; натицати ce, такмичити ce за
неко место, за-једно с неким тежити за чим.
компилатор (лат. kompilator) сабирач, пабир-
чар, састављач из туђих књига или текстова;
неоригиналан писац.
компилација (лат. compilatio крађа) дело саста-
вљено пабирчењем (или: палетковањем),
књижевни пабирак (или: палетак); састављање
дела пабирчењем из туђих књига; скупљање,
пабирчење, палетковање.
компјачеволе (итал. compiacevole) муз. љупко,
допадљиво.
компјутер (енг. computer) рачунар; електрон-
ски уређај способан да великом брзином ре-
шава постављене проблеме или обрађује по-
датке изводећи сложене математичке или ло-
гичке операције; аналогни комијушер рачу-
нар који мери променљиве непрекидне проце-
се или услове (нпр. температуру и притисак)
примењујући физичке аналогоне (нпр. елек-
трични напон) променљивих величина израже-
них бројевима; дигитални компјутер рачу-
нар који обрађује информацију y дигиталном
облику.
компјутеризација (енг. computer рачунар) 1.
опремање предузећа или установе рачунари-
ма; 2. замена мануелног рада рачунарима.
компјутеризована томографија рендгенско
приказивање појединих попречних или уздуж-
них равни организма или неких органа; ренд-
генска цев обилази око тела, односно нивоа,
који ce пресеца, a висина (раздаљина) пресека
(1-10mm) компјутерски ce одређује; пресеци
ce посматрају y току рада или ce снимају на
филм и касније анализирају; уп. скенер.
компланабилан (нлат. complanabilis) могућ за
управљање, уравњив; који ce може изједначи-
ти, изједначљив.
компланација (лат. complanatio) маш. израчуна-
вање површја неравних површина; уравнава-
ње, уравњење, нпр. тврђавских постројења;
фт. отклањање тешкоћа.
комплекс (лат. complexus) скуп, збир више пред-
мета, особина, појава који сачињавају једну
целину; већи број зграда које имају исту на-
комплексан 430 компоноват
и
 мену; земљиште, обично веће површине, ко-
је по природним карактеристикама, намени
или власништву, чини једну целину; сложено,
сложеност (нпр. питање, проблем, задатак); y
психоанализи: искуство за које je везана снаж-
на емоција; спој овог когнитивног садржаја и
емоције снажно утиче на понашање, нарочито
кад je из свесног потиснут y несвесни део пси-
хе (нпр. комплекс ниже вредности, величине,
кривице итд.).
комплексан (лат. complexus) сложен, састављен
од делова повезаних међу собом; заплетен;
маш. комплексан број број састављен од реал-
них и имагинарних величина (нпр. a + ib, где
je i имагинарна јединица, тј. V-î> a a и è реал-
ни бројеви.
комплексија (лат. complexio) целокупност,
укупност; састав тела, склоп тела; боја лица,
изглед.
комплексони (лат. complexus веза, везивање)
хем. група органских једињења која са
металима граде комплексна једињења лако
растворљи-ва y води.
комплемент (лат. compiere допунити, comple-
mentum) допуна, додатак, попуна; грам. допу-
на, одредба; маш. угао који ce допуњује до 90°
(уп. суплемент); мед. серумска материја која
има способност да уништава бактерије или да
неутралише њихове отрове.
комплементан (лат. complementum) в. компле-
ментаран.
комплементар (нлат. complementarius) трг. заме-
ник, заступник, администратор трговачке ку-
ће; в. под командитно друштво.
комплемевтаран (нлат. complementarius) допун-
ски, који допуњује, који служи као допуна
или додатак (чему); комплементарне боје до-
пунске боје, тј. оне две које дају белу боју
кад ce помешају y одређеном односу, нпр. жута
и индигоплава боја (хармоничне боје); ком-
плементарни дан допунски дан (29) y фебру-
ару сваке преступне године.
комплет (лат. completus) целокупна дела једног
писца; сви бројеви (или: сва годишта) неких
новина (или: неког часописа, неке збирке и
сл.); све што сачињава потпуност књижнице,
збирке, трговине, куће итд.; мушка али
углавном женска хаљина из више делова сачи-
њених од истог материјала.
комплетан (лат. completus) потпун, целокупан,
сав, цео; савршен; попуњен, довршен.
комплетирати (фр. compléter) попунити, попу-
њавати, допунити, допуњавати.
компликација (лат. complicatio савијање, смо-
тавање) нејасност, заплет, заплетеност, замр-
шеност; мед. обољење које ce појављује y то-
ку неког другог, већ израженог обољења, и
тиме отежава болесниково стање и ремети пра-
вилан ток главне болести; ma. удруживање из-
међу неистоврсних, по каквоћи различитих,
елемената (осећаја различитих чула) при че-
му je један елеменат (осећај) претежан, тј.
њега смо више и јасније свесни него осталих.
компликовати (лат. complicare) заплести, запле-
тати, замрсити, замутити, запетљати, запет-
љавати (неку ствар); због неспретности учини-
ти једну ствар тежом но што би требало; по-
горшати.
комплимен(а)т (итал. complimento, фр. compli-
ment) израз поштовања речима и покретима,
наклон, поклон; ласкава реч; казати неком
комплимент казати неком оно што му годи;
правити комплименше говорити ласкаво, уд-
варати ce, честитати коме на чему.
комплиментирати (фр. complimenter) поздрави-
ти, поздрављати, поклонити ce, клањати ce;
честитати, похвалити, говорити љубазне речи.
комплиц (лат. complex ген. complicis савезник,
учесник) прае. саучесник, помагач, сукривац.
комплицес деликти (нлат. complices delicti) ПЛ.
прав. в. комплиц.
комплицитет (нлат. complicitas) арав. саучесниш-
тво, саучествовање, саучешће.
комплот (фр. complot) завера, тајни споразум,
спрезање више особа ради извршења неког
злочина, удара, побуне.
комплотирати (фр. comploter) ковати заверу,
сковати заверу, сновати, спремати y потаји
(преврат, удар и сл.).
композита (лат. composita) ш. од композитум.
композите (лат. compositae) ПЛ. бот. главочике,
миогобројна породица биљака са сложеним
цветовима (са преко тринаест хиљада врста).
композитор (лат. componere) састављач музич-
ког дела; компонист.
композиторан (нлат. compositorius) муз. који ce
тиче израде музичког дела, који je y вези
(или: y односу) са израдом музичког дела.
композитум (лат. componere саставити, composi-
tum) оно што je састављено, од више делова,
сложено; грам. сложена реч, сложеница; микс-
Шум композитум (лат. mixtum compositum)
ужасна збрка, страшан дармар; екс композито
(лат. ex composito) ирав. no споразуму, no no-
годби, по нагодби.
композитура (лат. compositura) склоп, састав,
жлеб за спајање.
композиција (лат. compositio) састављање, са-
став, склоп, састављање делова y целину; y
естетици: уметничка обрада једне мисли пре-
ма захтевима и законима уметничког прикази-
вања; муз. проналажење и уметничка израда му-
зичког дела, музичко дело; теорија компоно-
вања, предмет y музичким школама; слик. де-
ло, обично већих размера, на којем je прика-
зано више особа и ствари, вешто повезаних y
целину; y најмодернијем сликарству, тзв. ап-
страктном: слика без икаквог мотива, y којој
je најглавније распоред боја; шех. назив за
разне металне слитине, легуре; ш једињење,
сједињавање; сва кола (или: сви вагони) јед-
ног воза.
компонента (лат. componere саставити) састав-
ница, састојак, сваки саставни део једне це-
лине; физ. саставница (суор. резултанта).
компоновати (лат. componere) саставити, саста-
вљати; израдити план за неко уметничко дело
и средити његове делове; муз. саставити музич-
ко дело; компонирати.
компортирати ce 431 комунални систем
компортирати ce (фр. se comporter) владати ce,
понашати ce; слагати ce, сносити ce.
компосесија (нлат. compossessio) прав. заједнич-
ко имање, заједнички посед. компост (лат.
compositum) мешанац, мешани
гној, мешано гнојиво (или: ћубриво, ћубре),
нарочито: мешавина земље са иструлелим ор-
ганским материјама. компосто (итал.
composto) муз. сложено. компот (фр. compote,
лат. compositum састав-
љено, componere саставити, удесити) воће ку-
вано са шећером. компрадор (порт.) y Кини
и неким другим зем-
љама Истока, посредник, обично комисионар,
који посредује y извозној и увозној трговини
за рачун иностраних фирми. компрес (лат.
compressa) мед. облога, завој од
више пута пресавијеног комада платна или
газе; компреса. компресан (лат. compressus)
згуснут, стиснут,
збијен. компресибилан (нлат. compressibilis)
стишљив,
згушњив. компресиван (лат. comprimere
стиснути, нлат.
compressivus) стискав, који стиска, сабијан,
који сабија, збијајући. компресија (лат.
compressio) притисак; сабија-
ње, стискање, стезање, збијање; физ. прину-
ђивање, потиштавање, тлачење; компресиона
машина справа за збијање еластичних, наро-
чито гасовитих тела; компресионо огњило в.
пнеумаШично огњило. компресор (нлат.
compressor) сабијач, сабија-
ло, справа за сабијање (или: згушњавање)
ваздуха или гасова. компресориј(ум) (нлат.
compressorium) мед. хи-
руршки инструменат за вршење притиска на
крвне судобе; y микроскопији: апарат помо-
ћу кога ce предмет испитивања и посматрања
учини тањим и провиднијим.
компрехензибилан (лат. comprehensibilis) пој-
мљив, схватљив, разумљив. компрехензиван
(нлат. comprehensivus) обухва-
тан, опсежан, свеобухватан; схватљив, који
схвата, који појима, који разуме.
компрехензија (лат. comprehensio) схватљивост,
моћ схватања, способност поимања (или:
схватања, разумевања); схватање, разумева-
ње; обухватање, опсег. компримирати (лат.
comprimere) сабити, саби-
јати, збити, збијати, стиснути, стискати, згу-
шњавати, згуснути; физ. угушити, укротити,
пригушити. компробација (лат. comprobatio)
признање, при-
знавање, одобрење. компромис (лат.
compromissum) споразум, по-
равнање, нагодба; арав. y граћанској парници:
споразум странака које су y спору да he ce,
изабравши судију спора (арбиШра), покорити
његовој пресуди. компромисар (нлат.
compromissarius) прав. избор-
ни судија. компромисор (нлат.
compromissor) сајемац,
онај који још са једним стоји за некога до-
бар.
компромитент (лат. compromittens) apae. онај
који пристаје да спор реши изборни судија.
компромитовати (лат. compromittere) прав. cno-
разумети ce да спор реши изборни судија; 2.
изложити (или: излагати) неприлици или опас-
ности, нахудити (или: худити) угледу или по-
верењу, довести (или: доводити) y питање, из-
нети (или: износити) на рћав глас, брукати,
обрукати.
компулзација (нлат. compulsatio) в. компулзија.
компулзија (нлат. compulsio) приморавање,
присиљавање, принуда, присила.
компулзор (нлат. compulsor) наплаћивалац (ра-
чуна, пореза и др.).
компулзоран (нлат. compulsorius) принудан,
присилан.
компулзориј(ум) (нлат. compulsorium) прав. акт
којим виши суд наређује нижем да похита са
одлуком о некој ствари.
компургатор (нлат. compurgator) ирав. онај који
под заклетвом јемчи за нечију невиност.
компутабилан (лат. computabilis) срачунљив,
прорачунљив, израчунљив.
компутација (лат. computatio) израчунавање;
прав. одређивање степена сродства по римском
(цивилна компутација) или по папском праву
(канонска компушација).
ком си, ком са (фр. comme ci, comme ça) и
овако и онако, свакојако.
Комсомол (рус. Совдз коммунистическои моло-
дежи) скраћеница за „Савез комунистичке
омладине", омладинска организација y Сов-
јетском Савезу.
комун (лат. communis) општи, заједнички, ја-
ван; заједничка испаша; уа. комунице.
комуна (фр. commune) општина, територијална
јединица са локалном самоуправом; грађани
једне општине; општински дом; заједница;
Париска комуна социјалистичка владавина y
Паризу, установљена 18. III1871; после жесто-
ких борби угушена од версајске владе y мају
исте године; заједница са истим материјал-
ним добрима и јединственом поделом рада.
комунализирање (лат. communalis) прелажење
приватних предузећа y општинске руке (или:
под општинску управу).
комуналије (нлат. communalia) ол. општинске
ствари, општински послови.
комуналан (лат. communalis) општински, град-
ски, који припада општини или граду, који ce
тиче општине или града.
комунална политика израда програма за развој
привреде, друштвених служби и осталих делат-
ности за задовољење материјалних, социјал-
них, здравствених, културних и других потре-
ба грађана на територији града, одн. општине
(комуне).
комунална привреда општинска или градска
привредна делатност, обухвата: водовод, ка-
нализацију, стамбени фонд, јавну чистоћу,
кланице, електране, градски саобраћај, гроб-
ља, паркове и др.
комунални систем управно-територијално уре-
ћење, y оквиру уставних одредби, које ce зас-
комунар 432

конат
 нива на самоуправи комуна (општина), a
остварује ce y пуној самосталности опш-
тинских установа, органа и удружења грађа-
на y привредној, културној и другим обла-
стима.
комунар (фр. communard) учесник y Париској
комуни (1871).
комунвзам (лат. communis) друштвени поредак
који историјски смењује капитализам. Бес-
класно друштво на бази високог ступња про-
изводних снага. У њему су сва средства за про-
изводњу y директном друштвеном поседова-
њу. Производња je планска, под свесном кон-
тролом друштва (произвођачи) и служи њего-
вим разноврсним потребама. Разликујемо ни-
жу и вишу фазу комунизма. Нижа фаза кому-
низма = социјализам, још има трагова прош-
лости, тј. капитализма. Средства за производ-
њу су подруштвљена, али награђивање ce вр-
ши према раду. Још увек постоје извесне
класне разлике. Није укинута супротност ум-
ног и физичког рада. Постоје и неке државне
функције. Виша фаза комунизма ce развија
на даљем ступњу економског напредовања
друштва. У њему ce сви (способни) баве про-
изводним радом уз скраћено радно време.
Присвајање средстава за потрошњу je према
потребама појединаца. Нема никаквих класа
ни државе.
комуникабилан (нлат. communicabilis) саоп-
штљив, достављив; спојив, саобраћајно спо-
јив, који ce може везати, спојити (саобраћај-
ном везом).
комуиикант (лат. communicans) y католичкој
цркви: причесник, онај који прима причест.
комуникат (лат. communicatum) в. коминике.
комуникативав (нлат. communicativus) прено-
шљив, који ce лако преноси на другога; са-
општљив, који радо казује своје мисли дру-
гоме, разговоран; приступачан; вешт y опште-
њу и споразумевању с људима.
комуникација (лат. communicatio) саопштава-
ње, саопштење; веза, опхођење, отптење,
додир; саобраћај; саобраћајница; вој. зашти-
ћен приступ предњим положајима; комуника-
циона линија саобраћајна линија.
комуникацио идиоматум (нлат. communicatio idi-
omatum) шеол. сједињеност својстава божан-
ских и човечанских y Исусу Христу.
комунио (лат. communio) заједница, нарочито
црквена, верска; причест; време кад ce приче-
шћује (у католичкој цркви); заједничко уче-
шће.
комуиист(а) (лат. communis) присталица кому-
низма; члан комунистичке партије.
Комунисппка ивтернационала в. под интерна-
ционала.
Комунистички манифест спис који су 1848. об-
јавили, по налогу интернационалног Комуни-
стичког савеза, Карл Маркс и Фридрих Ен-
гелс, y којем су изложене основе комунизма.
комунитет (лат. communitas) заједница; смисао
за заједницу; опште добро.
комунитаризам (лат. comuna заједница) схвата-
ње да je заједница паметнија од појединца;
главни представници били су међу енгле-
ским филозофима XIX века.
комунице (лат. communis заједнички) Т. зајед-
ничке испаше (горе, шуме и планине једнога
племена, села или задруге). Сви којима оне
припадају имају подједнако право уживања,
али не могу ниједан део отуђити.
комуницирати (лат. communicare) позаједничи-
ти, позаједничавати, учинити заједничким;
саопштити, саопштавати, објавити, изнети
(или: износити) на јавност; бити y вези с ким,
дописивати ce, општити; y католичкој цркви:
причестити ce, причешћивати ce.
комутабилан (лат. commutabilis) заменљив, про-
менљив.
комутативни уговор (лат. commutare промени-
ти) двострани уговор заснован на обавези да
оно што једна страна даје другој мора бити
једнако ономе што од ње прима (нпр. уговор
о купопродаји, зајму, замени).
комутатор (лат. commutare) <рш. прекидач, спра-
ва којом ce врши наизменично прекид и укљу-
чење електричне струје y једном колу, према
потреби и аутоматски, одвођење струје y дру-
го коло или мењање смера струје; справа ко-
јом ce отвара или затвара галванска струја и
y затвореном луку по вољи обрће; струјни
мењач, који на динамо-машини наизменичне
струје управља једним правцем.
комутација (лат. commutatici) мењање, измена,
промена, замена; орав. замењивање једне каз-
не другом; лшге. метод испитивања који ce
састоји y томе да ce при изменама на једном
језичком плану (нивоу) јављају неке измене
на другом језичком плану; маш. закон кому-
тације: збир (производ) не мења вредност ако
сабирци (чиниоци) промене места.
комфор (енг. comfort) угодност, удобност; опре-
мљеност; конфор.
комфоран (енг. comfort удобност) угодан, удо-
бан, подесан.
комфортер (енг. comforter) огртач за кишу.
комшија (тур. comsu) сусед.
кон- (лат. cum, con-) предметак y сложеницама
са значењем: с, са.
конаг- (скр. од енг. Combined Nuclear and Gas)
погон брода на нуклеарну и гасну турбину; за
мање брзине користи ce нуклеарна, a за веће
и гасна турбина.
кон ађитационе (итал. con agitazione) муз. в. аџи-
тато.
конак (тур. konak од konmak одсести, бити гост)
двор, господски двор, палата; пут који ce пре-
вали за један дан; ноћиште, преноћиште.
ков алегреца (итал. con allegrezza) муз. са живо-
шћу, живахно, са веселошћу.
кон амареца (итал. con amarezza) муз. са горчи-
ном, тужно.
кон аморе (итал. con amore) муз. с љубављу, ра-
досно, са задовољством.
кон анима (итал. con anima) муз. са изразом пу-
ним душе.
конат (лат. conatus) покушај, намера; прав. поку-
шај недозвољене радње.
конатуралите 433 конвертовати
т
 конатуралитет (нлат. connaturalitas) природна
веза, сродност по природи.
кон афето (итал. con affetto) в. афетуозо.
кон брио (итал. con brio) муз. живахно, бурно,
ватрено.
конвалесцент (лат. convalescens) болесник који
je почео да ce опоравља.
конвалесценција (лат. convalescentia) опорав-
љање од болести, оздрављење.
кон варијациони (итал. con variazioni) муз. са ва-
ријацијом, са делимичним одступањима од -,
главне теме.
конвејер (енг. conveyer, conveyor) уређај, „бес-
крајна трака", који служи за непрекидно дода-вање
производа y фази израде од једног рад-ника до
другог; уређај за пренос терета, Транспортер; фиг.
поступак приликом саслу-Ј шавања: иследници ce
смењују после вишеча-совних разговора, a
оптужени остаје на „бес-крајној траци".
конвексан (лат. convexus) испупчен, сочиваст
(супр. конкаван).
конвекситет (лат. convexitas) испупченост (супр.
конкавитеШ).
конвекс-конвекс (лат. convexus) в. биконвексан.
конвексно-конкаван (лат. convexus испупчен,
concavus издубен) испупчено-издубен.
конвектор (лат. convectio) уређај за грејање
просторија.
конвекција (нлат. convectio) физ. струјање (уп.
кондукција, радијација); мешеор. струјање то-
плог ваздуха од Земље увис и његово мешање
са горњим, хладнијим ваздухом.
кон велочита (итал. con velocità) муз. в. велоче.
конвенабилан (фр. convenable) згодан, погодан,
подесан, прикладан, повољан.
конвенијенција (лат. convenientia) пристој-
ност, уљудност; угодност, удобност, пријат-
ност; подударање, слагање, сагласност, склад-
ност, прикладност, подесност; вођење рачуна
и имање обзира према ономе што постоји,
што одговара спољашњим околностима (по-
ложају, звању, иметку и др.), обзир.
конвенирати (лат. convenire) слагати ce, одгова-
рати; свидети ce, допадати ce, годити; присто-
јити, приличити, бити y складу са интере-
сима.
конвент (лат. conventus) састанак, збор, скуп-
штина, сабор (нарочито калуђерски); мана-
стир, самостан; Конвент 1792. y Француској
сазвана Уставотворна скупштина Convention
nationale.
конвентуал (нлат. conventualis) калуђер, монах;
нарочито: католички калуђер који припада
реду са блажим и слободнијим прописима (за
разлику од опсерванта).
конвенција (лат. conventio) споразум (или: по-
годба, уговор) између појединих држава којим
ce регулишу њихови међусобни правни, поли-
тички и економски односи (књижевна, војнич-
ка, финансијска и др.); споразум, договор; y
Енглеској: састанак парламента y време кад
нема краља; y САД: изборна конференција;
обичај, примљено правило, уобичајеност.
конвенционалан (лат. Conventionalis) који ce oc-
нива на конвенцији, који одговара споразу-
му, споразумни, уговорни, договорни; уобича-
јен, који ce држи примљених навика или оби-
чаја; конвенционални брак брак који je скло-
пљен према сталешким или имовним обзири-
ма, a не према наклоности; конвенционална
лаж неистина прихваћена по споразуму.
конвенционална казна казна којом ce неко оба-
везује да ће платити извесну суму y случају
ако не изврши, или не изврши како треба,
неки посао.
конвергенција (нлат. convergenza) геом., физ. уза-
јамно приближавање, стицање; физ. стрем-
љење (или: тежња) истом циљу, слагање.
конверза (лат. conversa) в. конверШовати.
конверзаториј(ум) (нлат. conversatorium) соба
за разговор; друштво за забаву која ce састо-
ји y разговору.
конверзација (лат. conversatio) разговор, разго-
варање, забављање или учење страног језика
разговором.
конверзациони лексикон велики енциклопедиј-
ски стварни речник, који обрађује, алфабет-
ским (азбучним, абецедним) редом, предмете
који ce y опхођењу појављују (нарочито су
познати велики немачки конверзациони лек-
сикони Брокхаусов и Мајеров).
конверзија (лат. conversio) окретање, обртање,
промена, претварање; трг. промена интересне
стопе, претварање једног дуга y други са по-
вољнијим условима; преобраћање; преобра-
ћање y веру, преверавање, преверење; фил.
логичка конверзија обртање једног суда, тј.
кад субјекат и предикат промене своја места
(уп. контрапозиција); прт. претварање једног
правног односа y друкчији, нпр. закупа y
најам.
конверзија стандарда претварање из једног те-
левизијског стандарда y други да би било омо-
гућено емитовање програма које би пријем-
ници на одређеној територији могли да при-
мају.
конверзирати (лат. conversari) разговарати, за-
бављати ce разговором; учити страни језик
разговором.
конверзус (лат. conversus) в. конверШит.
конвертер (лат. convertere окретати, претвара-
ти) 1. шехнол. апарат за пречишћавање расто-
пљеног метала оксидацијом; 2. ТВ-адаптер
који омогућава примање фреквентног по-
дручја за које телевизор није био првобитно
конструисан; 3. ел. мењач; конвершор.
конвертибилан (нлат. convertibilis) претворљив,
преобратљив.
конвертибилност (лат. convertere окретати, пре-
тварати) преобратљивост, претворљивост,
променљивост (у).
конвертиплан (енг. convertiplane) авион са рото-
ром, комбинација хеликоптера и авиона.
конвертит (итал. convcrtito) превереник, онај
који je прешао из једне вере y другу, прео-
браћени; конзервус.
конвертовати (лат. convertere) преобразити,
кон внвеца 434 коигрес
 преобраћати, преобратити, претворити, про-
менити (у); преверити, преверавати, преобра-
тити, превести y другу веру; фт. претворити
(или: претварати) један дуг y други под по-
вољнијим условима по дужника. кон вввеца
(итал. con vivezza) муз. живахно, живо.
конвивиј(ум) (лат. convivium) гозба, част, го-
шћење. кон вигоре (итал. con vigore) муз.
крепко, живах-
но, снажно, изразито. конвнкт (лат.
convictus) завод y коме станују
студенти католичке теологије или ђаци уопш-
те; такође: установа y којој ce ђаци хране
бесплатно или уз знатан попуст.
конвнкторнјум (нлат. convictorium) заједничка
трпезарија. конвикторист(а) (лат. convictus)
питомац кон-
викта. кошшкцнја (лат. convict io,
convincere) врав. уве-
рење, убеђење, доказ. конвој (фр. convoi
пратња) вој. група трговачких
или транспортних бродова са пратњом једи-
ница ратних бродова (ради заштите од напада
непријатељских подморница и авиона); група
возила која ce креће под заштитом оружане
пратње; свака оружана пратња којој je зада-
так заштита. конвокацнја (лат. convocatio)
сазивање, сазив;
орае. позивање поверилаца.
конволатнлизација (нлат. convolatilisatio) .«•.«.
саиспаравање, претварање y пару заједно са
другим течностима. конволвулус (лат.
convolvulus) &<ш. попонац,
слак; мед. заплетеност црева. ковволут (лат.
convolvere смотати, скотурати,
convolutim) смотак аката; свеска за акта (или:
списе). конволута (нлат. convoluta) apx.
завојица на јон-
ском капитлу.
конволупија (нлат. convolutio) мед. умотавање.
конвулзибилитет (нлат. convulsibilitas) mg. трза-
вост, трзање мишића. конвулзиван (лат.
convulsus, нлат. convulsivus)
мед. грчевит, праћен грчевима; који изазива
грчеве (или: трзаје). конвулзнја (лат.
convulsio, convellere) мед. грче-
ње, грчеви, трзање; фиг. трзавица; покрет, по-
трес. конвулзнонар (нлат. convulsionarius)
мед. онај
који болује од грчења, трзања мишића; та-
кође: квекер. конгелативан (нлат. conge
lativus) који изазива
смрзавање, који смрзава. конгелацнја (лат.
congelalo) смрзавање, смрз-
нуће, смрзнутост; слеђавање, слеђен*, сле-
ђеност; стврдњавање, згрушавање.
конгелирати (лат. congelare) смрзнути, смрзава-
ти; згуснути, згушњавати; згрушати, усирити.
конгенернчан (лат. congener, genus род) једно-
родан, истородан, истоврсан. конгенијалан
(нлат. congenialis) духовно сродан,
сродан по духу; који je на истој уметничкој
РШИ научној висини. ковгенијалност (нлат.
congenialitas) сродност по
духу, духовна сродност.
конгеввталав (лат. congenitus, нлат. congenita-
lis) урођен, који постоји од самог рођења,
нпр. нека болест (мана срца).
конгериратв (лат. congerere) сносити, згртати,
нагомилавати; уа. конгестија.
конгестиваи (нлат. congestivus) који изазива на-
валу крви, који потиче од навале крви.
ковгествја (лат. congestio) мд. навала крви или
сокова, препуњавање једног органа крвљу,
подилажење крви.
ковглобацнја (лат. conglobalo) згртање, гоми-
лање; реш. гомилање доказа.
ковгломерат (лат. conglomerare згомилати, зби-
ти) геол. громача, слепљевина (кад ce каквим
лепком слепи крупан речни, језерски или
морски шљунак или валуци); <рш. пренатрпа-
ност, мешавина свега и свачега.
конгломерацвја (лат. conglomerate) гомилање,
нагомилавање, слепљивање; спајање свега и
свачега.
ковглутинавтав (лат. conglutinans) лепљив, сле-
пљив.
конглутинанцвја (лат. conglutinantia) tut. фарм. в.
колетика.
конглутвнат (лат. conglutinatum) нешто слеп-
љеио; мин. некристалисан камен слепљен не-
ком масом.
конглутввацвја (лат. conglutinatio) слепљивање,
слепљење; згушњавање, згрушавање, усира-
вање.
кон гравита (итал. con gravita) муз. достојанстве-
но, са достојанством.
ковгратулацвја (лат. congratulatio) в. гратула-
ција.
кон грацнја (итал. con grazia) муз. љупко, уми-
лно.
ковгрегатв (нлат. congregatimi) a«, мин. некриста-
лисано камење које ce само собом, без неке
нарочито лепљиве материје, слабо одржава y
вези.
ковгрегацвја (лат. congregatio) верско удруже-
ње, заједница, братство; удруживање више ма-
настира истога реда y организовану целину;
скупштина кардинала; назив једанаест адми-
нистративних одељења кардиналског колеги-
јума y Риму (инквизиција, пропаганда вере
итд.),
конгрегацвовалвсти (лат. congregatio) Т. члано-
ви верске партије y Енглеској који признају
као једини извор вере Св. писмо, одбацују
сваку симболичну верску форму, не признају
никакве верске поглаваре (бискупе, папу); ин-
депенденти.
ковгрегапвовиств (лат. congregatio) ил. чланови
једне верске конгрегације, нарочито језу-
итске.
конгрегвратн (лат. congregare) сабрати, удружи-
ти, сјединити, скупити.
конгрес (лат. congressus) скупштина, скуп, збор,
састанак ради договарања и саветовања о за-
једничким пословима; нарочито: састанак пу-
номоћеника више држава (нпр. Париски, Беч-
ки конгрес); скупштина чланова истог сталежа
и исте струке (професорски, учитељски, гео-
графски, лекарски итд. конгрес) или истих на-
конгресија 435 кон долоре
 чела (партијски конгрес); Конгрес (енг. Con-
gress) највише законодавно тело Сједињених
Америчких Држава; сачињавају га горњи дом
Сенат и доњи, Представнички дом (House of
Representatives).
конгресија (лат. congressio) састајање, са-
станак.
конгресист (лат. congressus) члан конгреса,
учесник y конгресу.
конгресмен (енг. congressman) члан Конгреса,
највишег законодавног тела САД, нарочито
члан доњег, Представничког дома Конгреса;
чланица Конгреса назива ce конгресвумен
(енг. congresswoman).
конгруентан (лат. congruens) сагласан, једнак,
подударан; мат. подударан, једиак и сличан,
истог облика и једнаке површине.
конгруентност (лат. congruere) в. конгруенција.
конгруенција (лат. congruenza слагање, саглас-
ност) слагање, сагласност; подударност, слич-
ност и једнакост; истоветност облика и једна-
кост површина; грам. слагање y роду, броју,
падежу и лицу; конгруентност.
кон густо (итал. con gusto) муз. в. густозо.
кондебитор (лат. condebitor) прав. садужник.
кондемнат (лат. condemnare осудити, condemna-
tus) прав. осуђеник.
кондемнатор (лат. condemnator) прав. онај који
издејствује доношење пресуде, тужилац.
кондемнаторан (нлат. condemnatorius) прав. осуд-
ни, казнени; кондемнаторна пресуда (нлат.
sententia condemnatoria) осудна пресуда, она
коју изриче суд кад нађе да je осуђеник крив
за дело за које ce оптужује.
кондемнација (лат. condemnare осудити, соп-
demnatio) прав. осуда, казна.
кондензабилитет (нлат. condensabilitas) могу-
ћност згушњавања, згушњивост.
кондензанс (лат. condensane) средство за згуш-
њавање; «л. кондензанција.
кондензат (лат. condensare згуснути) физ. теч-
ност настала кондензацијом неке паре.
кондензативан (нлат. condensativus) згушњаван,
који згушњава, згушњавајући.
кондензатор (нлат. condensator) физ. згушњивач,
скупљач; електрични кондензатор две ме-
талне плоче, раздвојене слојем од материја-
ла који не проводи електрицитет, диелектри-
кума (ваздух, стакло, порцелан, парафин и
др.), од којих je једна везана с извором елек-
трицитета a друга са земљом (служи за нагоми-
лавање електрицитета y већој количини но
што би ce то могло постићи само са једном
плочом); код парних машина: суд с водом y
коме ce згушњава израђена пара из стублине,
цилиндра; код пећи за топљење: справа за
згушњавање течних супстанци.
кондензација (лат. condensatio) физ. згушњава-
ње, претварање паре y течност путем расхла-
ђивања или притиска; електрична конденза-
ција згушњавање, нагомилавање електрици-
тета помоћу електричног кондензатора,
лајденске боце итд.; збијање, сажимање.
кондензитет (нлат. condensitas) густоћа, згусну-
тост.
кондензовати (лат. condensare) згуснути, згуш-
њавати; збити, збијати, скупљати; фт. сажети,
сажимати.
кондензор (лат. condensor) апарат за осветљава-
ње објекта посматрања (код микроскопа и
пројекционог апарата); ОПШ. СОЧИВО сабирача,
сакупљача.
кондикција (лат. condictio) отказивање, отказ;
прав. захтев за повраћај ствари која нам при-
пада или права које нам припада; свака лична
тужба уопште.
кон дилиђенца (итал. con diligenza) муз. пажљиво,
брижљиво.
кондилом (грч. kóndylos) мед. гута, гука, израш-
тај, брадавица; ирид. кондиломатозан.
кондилус (грч. kóndylos) анат.зглоб, зглавак,
чукаљ.
кондиректор (нлат. condirector) сауправник.
кондитор (лат. condere основати, conditor) 1. ос-
нивач, творац.
кондитор (лат. condire зачинити; укусно згото-
вити, conditor) 2. посластичар; луксузни
пекар.
кондиторај (лат. condire зачинити; укусно зго-
товити) посластичарница; радња са луксузним
пецивом.
кондитум (лат. condire, conditum) фарм. помеша-
но, зачињено шећером.
кондиција (лат. conditio) услов; стање, окол-
ност; служба, положај, намештење; место које
ce добива под извесним условима; приватно
поучавање ђака, давање приватних часова
ђацима; бити y кондицији СП. бити y добром
(или: добро припремљеном) стању.
кондиционал (лат. conditional) грам. погодбени
начин (код глагола), нпр.: Путовао бих, кад
бих могао.
кондиционалан (лат. conditionalis) услован, по-
годбени; грам. кондиционална или погодбена
реченица она која казује погодбу или услов
под којим ce врши или би ce вршила радња
главне реченице, нпр.: Помогао бих ти кад
(ако) бих могао.
кондиционализам (лат. conditio) фил. учење по
којем појам узрока треба заменити појмом
услова.
кондиционирати (лат. conditio) условити, усло-
вљавати; бити y некој служби, заузимати неко
место; бити добро кондициониран (фр. con-
ditionné) бити добро очуван, y добром стању;
кондиционирана меница условна меница.
кондицио сине ква нон (лат. conditio sine qua
non) услов без кога ce нешто не може замисли-
ти или извршити, тј. неминован, неопходан,
нужан, апсолутан услов.
кондицирати (лат. condicere) прав. тужити, суд-
ским путем захтевати враћање неке ствари
или права.
кондоленција (лат. condolentia) саучешће, сажа-
љење; изјава саучешћа.
кондолирати (лат. condolere) сажаљевати, уче-
ствовати y чијој жалости; изјавити (или: изја-
вљивати) саучешће.
кон долоре (итал. con dolore) муз. с болом, тужно,
жалосно.
кон 436 конзнлија
долчеца р
кои долчеца (итал. con dolcezza) муз. љупко,
умилно, слатко.
ковдом (фр. condom) кошуљица, навлака од гу-
ме или рибљег мехура која ce навлачи на муш-
ки сполни орган ради предохране од заразе и
затрудњавања, названа по проналазачу, енгл.
лекару Conton-y; куШон; уа. презерватив.
кондомииат (нлат. condominatum) заједничка
владавина више лица неком земљом; имање са
више господара.
кондоминиј(ум) (нлат. condominium) заједнич-
ко владање више држава неком територијом,
сапоседовање, заједничко власништво, су-
власништво.
кондоминус (нлат. condominus) сапоседник, су-
власник.
кондонација (лат. condanatio) прав. поклањање,
даривање; опроштење.
кондор (um. condor) зоол. највећи јужноамерич-
ки суп, лешинар.
кондота (итал. condotta) пратња, спровођење;
трг. отпремање, одашиљање робе.
кондотијери (итал. condotteli) Т. вође најам-
ничких трупа y XIV и XV в., који су y Итали-
ји често били веома моћни; авантуристи.
кондуита (фр. conduite, лат. conducere) влада-
ње, понашање (нарочито y служби); опхођење,
начин живота; сведоџба о понашању.
кондуит-листа (фр. conduite, нем. Liste) листа y
коју претпостављени бележе квалификације,
заслуге, радну способност и понашање службе-
ника (чиновника) или официра.
ковдуковати (лат. conducere) водити; спроводи-
ти, пратити; проводити; прав. најмити, заку-
пити.
кондуктер (фр. conducteur) вођа, пратилац,
спроводник (воза, трамваја, поште, брода
итд.); надзориик, управник радова.
кондуктибилан (нлат. conductibilis) проводљив,
који ce може распрострети или ширити прово-
ђењем, спроводљив.
кондуктибилитет (нлат. conductibilitas) провод-
љивост, могућност провођења.
кондуктор (лат. conductor) прав. закупац; физ.
проводник (електрицитета, топлоте итд.),
твар (или: грађа, супстанца) која има свој-
ство да проводи електрицитет, топлоту итд.,
тј. да ce кроз њу простире топлота итд. од
слоја до слоја (уи. конвекција, радијација);
назив за један део машине за произвођење
електрицитета трењем који скупља електри-
цитет; громовод на зградама; мед. хируршки
инструменат помоћу кога ce уноси неки други
инструменат y органе, шупља сонда; такође:
особа која преноси болест y прикривеном
стању.
кондукција (лат. conductio) y римском праву:
давање y закуп, изнајмљивање; физ. прово-
ђење (топлоте, електрицитета, итд.), прости-
рање од слоја до слоја или од делића до дели-
ћа; уп. конвекција, радијација.
кондуравго-кора .«eg. кора биљке gonolobus con-
durango, која ce употребљава као лек против
рака.
конекс (лат. connexus) спој, тесна веза.
конекса (лат. соппеха) ПЛ. спојене ствари, ства-
ри које су y међусобној вези.
конекснја (лат. connexio) веза, тесна веза; ути-
цајно познанство.
конектив (нлат. connectivum) бот. веза,
продуже-так прашничког нита између
прашничких ке-сица.
конектирати (лат. connectere) свезати, спојити,
скопчати; бити спојен, бити везан, бити y
вези.
кон еспресионе (итал. con espressione) муз. са
изразом, изразито.
конетабл (фр. connétable) маршал, некадашњи
главни заповедник војске y Француској; та-
кође као наследна почасна титула; y Енгле-
ској: полицијски службеник, констаблер.
конз... речи којих нема овде треба тражити под
конс...
конзерва (фр. conserve, итал. conserva) нарочи-
то спремљене и од кварења осигуране животне
намирнице (воће, поврће, риба, месо) y ли-
меним, добро затвореним и залемљеним кути-
јама или боцама; сама ллмена кутија y којој
ce конзервира храна, лименка.
конзервабилан (нлат. conservabilis) сачувљив,
одржљив, који ce може сачувати, одржати.
конзерванс (лат. conservare) хемијска супстанца
или препарат који ce додаје прехрамбеним
производима да би ce спречило кварење.
конзервативан (нлат. conservativus) који одржа-
ва, који чува оно што ce затекло, који je
противан новотаријама, нарочито y политич-
ком животу, старомодан, застарео.
конзервативац (нлат. conservativus) човек кон-
зервативних погледа и схватања; члан конзер-
вативне странке; супр. либерал.
конзерватнвизам (лат. conservare сачувати, одр-
жати) правац мишљења и тежња оних који желе
да ce одржава и чува старо, оно што ce
затекло и наследило (у приватном,
друштвеном, поли-тичком итд. животу).
конзерватор (лат. conservator) надзорник, чу-
вар; онај који одржава y реду уметничке ства-
ри, старине, научне збирке и сл.
конзерваториј(ум) (нлат. conservatorìum) висо-
ка музичка школа (у рангу факултета), завод
за неговање добре музике; кућа y којој ce
чувају биљке од зимске хладноће, зимска
башта.
конзерваторист(а) (нлат. conservatorìum) ђак ви-
соке музичке школе; физ. човек високе музич-
ке културе.
коизервација (лат. conservato) 1. одржавање,
заштита од пропадања, одржање, чување;
принцип конзервације енергије начело одржа-
ња енергије; 2. спремање хране биљне и живо-
тињске (сушењем, саламуром, димљењем, то-
плотом, хладноћом и хемикалијама), тако да
ce може сачувати од кварења дуже времена.
ковзервисати (лат. conservare) чувати, очувати,
сачувати, одржати; метати y туршију, правити
конзерве; прид. конзервиран.
конзилијар (лат. consiliarìus) већник, саветник;
конзилиј(ум) 437 конЈугација
 саветодавац; нарочито: саветодавни лекар ко-
ји важи као ауторитет y својој струци.
конзилиј(ум) (лат. consilium) савет, предлог; са-
ветовање, већање.
конзилијум абеунди (лат. consilium abeundi) са-
вет ђаку да напусти школу (због слабог учења
или кривице), нешто блажа врста релегације.
конзилијум медикум (лат. consilium medicum)
лекарски савет, лекарско мишљење.
конзилирати (лат. consiliar) већати, саветовати
ce; давати савет, саветовати; удаљити од
школе.
конзистентан (лат. consistens) чврст, густ, једар
(нпр. конзистентна маст); фиг. сталан, посто-
јан, одржљив.
конзистенција (нлат. consistenza) чврстоћа, гу-
стоћа, слабија или јача повезаност састоја-
ка, трајност; физ. сталност, постојаност.
конзистирати (лат. consistere) истрајати, бити
истрајан, одржати ce, остати (или: остајати)
при чему.
конзисторија (лат. consistorium) код Римљана:
царски савет; место где ce тај савет састајао;
код православних: духовни суд, помоћни ор-
ган епархијских епископа при вршењу њихо-
ве судске власти; код католика: скупштина би-
скупових помоћних органа, скупштина карди-
нала под председништвом nane; код протеста-
ната: црквена власт; пр. конзисторијалан.
конзола (фр. console) арх. подупирач балкона,
подгредњак; полица уза зид за кипове или ваз-
не; сточић на две извијене ноге који стоји
под огледалом или уз зид; консола.
конзорциј(ум) (лат. consortium) заједница,
удружење; y берзанском саобраћају: удружива-
ње банака и трговачких кућа ради давања
зајмова држави, оснивања трговачких преду-
зећа, акционарских друштава, банака и сл.;
брак.
конзул (лат. consul) y староримској републици:
титула двојице највиших службеника који, за-
једно са сенатом, управљају државом; назив
три највиша функционера y Француској Ре-
публици (1799-1804); данас: службеник који y
иностранству заступа привредне и друге инте-
ресе своје државе и њених поданика, a каткад
му ce поверава и дипломатска функција; по
рангу ce деле на: генералне конзуле, конзуле,
вице-конзуле и конзулске агенте.
конзулат (лат. consulatus) достојанство и звање
конзула; надлежност конзула; представништво
једне државе y разним местима друге којему
je на челу конзул; канцеларија конзула.
конзулент (лат. consulens) саветодавац, брани-
лац, заступник; правни саветник.
конзулт (лат. consultum ) одлука, решење; прав-
но мишљење.
конзулта (итал., шп. consulta) саветодавна
скупштина; државни савет y Италији и Шпа-
нији.
конзултација (лат. consultatio) в. консулШација.
конзум (лат. consumere трошити, потрошити)
потрошња, трошење, прођа.
конзумација (лат. consummatio) сабирање, сра-
чунавање; ирав. извршење (уговора, преступа,
браколомства итд.). конзумент (лат.
consumere) потрошач, нарочито
животних намирница и робе (супр. продуцент).
конзумеризам (енг. consumer потрошач) екон. по-
крет за повећање права и моћи купаца y од-
носу на продавце. конзумирати (лат.
consummare) сабрати, сабира-
ти, срачунати, срачунавати; свршити, изврши-
ти; трошити, потрошити; јести.
конзумтибилије (нлат. consumtibilia) tu. роба
која ce троши, нарочито која je за јело, жи-
вотне намирнице. конзумтиван (нлат.
consumtivus) који троши,
нагризан, који нагриза, који уништава.
конзумтор (лат. consumtor) потрошач.
конзумција (лат. consumtio) трг. трошење, по-
трошња, нпр. животних намирница; мед. троше-
ње ткива, слабљење, сушење, сушица.
кониин (грч. kôneion кукута) хем. течност без
боје, непријатна и омамљива мириса, налази
ce y кукути, веома отрован алкалоид (отров
којим ce отровао Сократ); цикутин.
кониметар (грч. könos купа, métron мера)
справа
за мерење купа. кониоза (грч. kónis прах)
мед. обољење које на-
стаје услед удисања разних врста праха (уг-
љеног, кречног, бакарног, железног и др.).
конифере (грч. könos шишарка, лат. ferre носи-
ти, производити) ил. бот. четинари, нпр. бор,
оморика, јела, смрча итд. коницитет (грч.
könos купа) купастост; косина,
нагнутост. коничан (грч. könos) купаст,
чунаст, y облику
купе; конична рефракција преламање свет-
лосног зрака y купаст сноп; конично огледало
купасто огледало. конјектанеа (лат.
conjicere, conjectanea) ПЛ.
збирка напомена, запажања, тренутних досета-
ка и слично. конјектура (лат. conjectura)
наслућивање, нага-
ђање, претпоставка, вероватноћа; начин чи-
тања старих писаца који ce ослања на претпо-
ставке и нагађања. конјектуралан (лат.
conjecturalis) који ce осни-
ва на нагађањима, наслућивањима, претпо-
ставкама. конјектурализам (лат. conjectura
наслућивање)
фил. учење Николе Кузануса (Кузанског,
1401-1464), по којем je, c обзиром на недовољ-
ност нашега сазнања, све наше знање само
наслућивање и нагађање бескрајне истине.
конјицирати (лат. conjicere) нагађати, правити
вероватне закључке; објашњавати (или: по-
прављати, утврђивати, постављати) вероватне
варијације неког текста. конјугалан (лат.
conjugalis) брачни, који ce ти-
че брака; супружнички. конјугата (лат.
conjugata linea) анаш. мали преч-
ник зделице (карлице). конјугација (лат.
conjugatio спајање) грам. про-
мена глагола по лицу, броју, времену, начину
и роду; бот., зоол. сљубљивање (код извесних
алги и једноћелијских животиња једноставан
конјугијум 438 конкордат
 сполни процес који ce састоји y стапању две-
ју ћелија).
конјугнјум (лат. conjugium) брак.
конјугицнднјум (нлат. conjugicidium) прав. уби-
ство брачног друга.
конјуговати (лат. conjugare спрегнути, спреза-
ти, спојити, спајати) грам. мењати глаголе;
геом. конјуговани пречници спрегнути пречни-
ци (једног купиног пресека): два пречника
таква да je сваки паралелан са дирком на кра-
ју другога; физ. конјугована огледала спрегну-
та огледала: два параболна огледала постав-
љена тако једно према другом да ce топлотни
или светлосни зраци који полазе из жиже јед-
нога од њих одбијају паралелно ка другом, па
одатле y његову жижу.
ковјунктив (лат. conjunctivus) грам. зависни на-
чин y глаголској промени којим ce исказује
радња која ce претпоставља (у грчкој, латин-
ској, француској и немачкој граматици).
коијунктива (лат. conjunctiva) анаш. везница оч-
них капака, вежњача, слузокожна опна која ве-
зује очну јабучицу са капцима и облаже њихо-
ву унутарњу страну, као и један део очне ја-
бучице.
конјунктивав (лат. conjunctivus) грам. који ce ти-
че конјунктива, који стоји y конјунктиву,
условљен; спојни, везивни.
конјунктивитис (лат. conjunctiva везница очних
капака) мед. запаљење очних капака; в. кон-
јунктива.
конјуиктнвни судови лог. судови са једним суб-
јектом (S) и са више предиката (Pi, P2, Рз- • ■)>
нпр.: Годишња доба су пролеће, лето, јесен и
зима.
конјунктура (нлат. conjuncture) стицај згодних
прилика, околност, прилика; трг. изглед на
повољну понуду и тражњу робе који ce пружа
или указује пословним предузећима.
конјункција (лат. conjunctio) спајање, здруже-
ње; грам. везник, свезица (а, и, али, јер); шшр.
положај два небеска тела која ce, посматрана
са Земље, налазе y истом правцу са исте стра-
не (супр. опозиција); повољан или иеповољан
стицај околности (= констелација), нарочи-
то y политици и на берзи.
конјурант (лат. conjurans) завереник, уротник.
конјурат (лат. conjuratus) в. конјурант.
конјурацнја (лат. conjuratio) завера, урота.
конкаван (лат. concavus) издубен, удубен (суар.
конвексан); конкавном ce назива унутрашња
страна једне криве линије и површине; кон-
кавно сочиво ОПТ. издубено сочиво.
ковкавитет (лат. concavitas) издубеност, удубе-
ност, угнутост.
конкавно-конвексав (лат. concavus, convexus)
ОПТ. издубено-испупчен.
конкавно-ковкаван (лат. concavus) ОПШ. двогубо-
издубен, угнут с обе стране.
конкамерације (лат. concameratio) Т. одељци,
преграде, одељења, коморе.
конкатенација (лат. concatenatio) повезаност,
везивање (ланцима).
конкаузе (лат. concausae) ил. физ. саузроци, спо-
редни узроци, тј. они који делују заједно са
главним узроком.
ковквистадори (шп. conquistadores) ПЛ. погрешан
изговор, в. конкистадори.
конкиста (шп. conquista освојење) период првих
открића и освајања y Америци.
ковкистадорв (шп. conquistadores) освајачи; y
некадањим шпанским и португалским поседи-
ма Средње и Јужне Америке: освајачи земље
и њихови потомци, које je двор награђивао
племићким титулама и великим имањима;
фиг. завојевачи, освајачи, пустолови.
конклаве (лат. conclave) „закључана одаја",
кардиналска скупштина за бирање nane; тајна
закључана дворница y којој ce врши избор
nane (раније y Квириналу, затим y Ватикану);
конклав, конклава.
ковклаввст(а) (лат. conclave) лице додељено
кардиналу (слуга, лекар) за време бирања na-
ne, које не може напустити конклаве док ce
избор не изврши.
конкламацнја (лат. conclamatio) викање, вика;
клицање.
ковклудирати (лат. concludere) лог. закључивати,
закључити, изводити (или: извести) закључак.
ковклузивав (нлат. conclusivus) закључни, који
садржи закључак, завршни; грам. конклузивне
или закључне реченице независне реченице од
којих ce друга јавља као закључак прве, нпр.:
ниси учио, дакле, не можеш ни знати.
конклузво (лат. conclusici) лог. закључак, логич-
ки акт мишљења где ce изводи суд из једног
суда или више судова (премиса). Ако ce изво-
ди из једног суда, онда je непосредан, a ако ce
изводи из два суда или више судова, онда je
посредни закључак или силогизам; реш. за-
кључак, завршетак говора.
ковклузум (лат. conclusum) оно што je одлуче-
но, одлука, решење, закључак.
ковкокција (лат. concoquere скувати, сварити)
варење, кување, прекувавање (хране y же-
луцу).
ковкомвсар (нлат. concomissarius) шрае. саопуно-
моћеник.
конкомитавтан (лат. concomitari пратити) који
прати, који садејствује, који ce појављује
истовремено.
конкомитирати (лат. concomitari) пратити, са-
дејствовати; конкомитирајући симптоми мед.
појаве које само прате, споредне (или: небит-
не, неважне) појаве код болести.
ковкордабилитет (лат. concordabilitas) могу-
ћност слагања, сложљивост, саглашљивост.
ковкордавтав (лат. concordans) сагласан, сло-
жан, једнодушан, складан.
конкордавцвја (лат. concordantia) сагласност;
алфабетски списак свих речи које долазе y
једном спису, нпр. y Библији (вербална кон-
корданција) са навођењем цитата, или списак
свих места која ce односе на неку мисао или
неки предмет (реална конкорданција); геол. по-
јава кад површине слојева теку паралелно.
ковкордат (лат. concordatum) споразум, нагод-
ба; нарочито: споразум између nane и једне
конкордија 439 конотација
 световне силе о односима и правима римока-
толичке цркве y тој држави.
конкордија (лат. concordia) слога, сагласност,
једнодушност.
конкорпорација (лат. concorporatio) присаједи-
њавање, присаједињење, здруживање, здру-
жење.
конкредитирати (нлат. concreditare) учествовати
с другима као поверилац, нпр. y неком зајму.
конкредитор (нлат. concreditor) саповерилац.
конкремент (нлат. concrementum) тело које на-
стаје згушњавањем неке течности y човечјем
или животињском телу (нпр. камен y мокра-
ћном мехуру).
конкресценција (лат. concrescentia) срашћива-
ње, слепљивање.
конкрет (енг. concret) енглески камени малтер.
конкретан (лат. concretus) „срастао", стваран,
који ce може опазити чулима, опажајан, опи-
пљив, телесни; конкрешан појам лог. појам
који означава чулима опажљиву ствар или чу-
лима опажљиво својство (супр. апстрактанј.
конкретизовати (лат. concrescere срасти) учини-
ти да нешто буде стварно, приказати (или:
представити) стварно, опипљиво; конкрети-
зирати.
конкретна музика (фр. musique concrete) медиј
и техника компоновања које je увео Пјер
Шефер (Pierre Schaeffer); полази од сним-
љених стварних, „конкретних" звукова који
ce затим подвргавају манипулацијама са тра-
ком и електронским модификацијама.
конкретна поезија врста експерименталне књи-
жевности која вербалну грађу организује на
начин (конкретне) ликовне уметности.
конкретум (лат. concretum) оно што стварно по-
стоји, нпр. човек, животиња, дрво итд.; ин
конкрето (лат. in concreto) y стварности, y
датом случају, y стварном случају, оно што
ce јавља y области стварнога.
конкреција (лат. concretio) срашћивање, ску-
пљање y једно; згушњавање, усиравање,
стврдњавање, смрзавање неког течног тела;
мед. таложење страних твари y телу, нпр. каме-
на y мокраћном мехуру; мин. минерална маса
која je постала концентрацијом минералне
супстанције око једног средишта; фт. отело-
вљење, оваплоћење.
конкрецијанци (лат. concretio) ПЛ. ПСИХОЛОЗИ
КО-ји сматрају да je душа нераздвојива од
тела.
конкубина (лат. concubina) наложница, ванбрач-
на жена; блудница.
конкубинар (нлат. concubinarius) наложник, ван-
брачни муж; блудник.
конкубинат (лат. concubinatus) дивљи брак, на-
ложништво; блуд.
конкубитус (лат. concubitus) сношај, облежај,
обљуба; конкубитус антиципаШус (лат. con-
cubitus anticipates) ирав. превремени сношај
(нпр. вереника, пре венчања).
конкуратор (лат. concurator) прав. састаралац, су-
тутор, члан старатељства.
конкурент (лат. concurrens) супарник, такмац,
такмичар, надметач.
конкуренција (нлат. concurrentia) 1. супарниш-
тво, такмичење, надметање, утакмица; так-
мичење више особа (нпр. за расписану награ-
ду, положај и сл.); 2. борба робних произво-
ђача за реализацију роба. Ако je понуда робе
већа од потражње, онда конкуренција бесни
међу власницима робе; успева са ниским цена-
ма (дакле вишом производношћу рада) и ква-
литетом робе. Слабији произвођачи пропада-
ју. Ако je понуда робе мања од потражње,
онда ce конкуренција преноси на страну по-
тражње. Купци ce надмећу y набијању цена, a
продавци имају неки вид монопола.
конкуренције клаузула (лат. concurrentiae cla-
usula) трг., прав. погодба којом ce службеник
(нпр. трговачки помоћник) ограничава, y ко-
рист свога некадашњег послодавца, y свом
привредном раду.
конкурзифекс (нлат. concursifex) прав. заједнич-
ки дужник; уп. конкурс.
конкурзус кредиторум (лат. concursus credito-
rum) в. под конкурс.
конкурс (лат. concursus) такмичење више особа
за неку ствар, повластицу, награду, неки поло-
жај; натицање, утакмица; расписати конкурс
= расписати стечај; трг. стечај, заједнички
иступ поверилаца ради обештећења својих
потраживања од заједничког дужника чија па-
сива премаша активу или je, стицајем прили-
ка, постао неспособан да одговара својим нов-
чаним обавезама (конкурзус кредиторум).
конкусија (лат. concussio) заплашивање y циљу
изнуђавања новца, глобљење, примање мита;
кримен конкусионис (лат. crimen concussionis)
прае. злочин изнуђавања новца, примања мита.
конкусионар (нлат. concussionarius) прав. изну-
ђивач, глобаџија, дерикожа.
конкусор (лат. concussor) прав. в. конкусионар.
кон MOTO (итал. con moto) муз. в. под мошус.
коноид (грч. könos купа, eidos облик, вид) тело
које настаје обртањем купиног пресека око
своје осе, нпр. параболоид, хиперболоид и др.
коноидан (грч. kônoeidës купаст, eidos) купаст.
конопејон (грч. kônôpeîon од könöps комарац)
мрежа за заштиту од мушица и комараца, ко-
марник; кревет са завесама од танке материје
за одбијање мушица; уп. канабе.
коносамент (итал. connoscimento) трг. в. коно-
сман.
кон осерванца (итал. con osservanza) муз. с паж-
њом, пажљиво.
коносман (фр. connaissement) трг. поморски то-
варни лист, на коме капетан лађе потврђује
пошиљаоцу пријем извесне робе и обавезује
ce да ће je, пошто му ce плати подвоз, преда-
ти на одређено место.
конотативан (лат. connotare саобележити) који
ce тиче конотације; који уноси нова, изведе-
на значења речи или израза.
конотација (лат. connotation) сапријављивање;
1. значења речи или израза повезана с првен-
ственим (денотативним) значењем, нпр.:
могућа конотација речи распуст јесте „време
забаве, путовања, задовољства..." 2. лог. скуп
конофталмус 440 коисолидација
 атрибута који чине значење једног термина и
тако одређују на које ce предмете тај термин
може односити; 3. коноШациони термин прав.
рок за пријављивање свих дугова и потражива-
ња y једном стечају.
ковофталмус (грч. könos купа, ophthalmós око)
мед. купаста испаднутост ока.
кон пасионе (итал. con passione) муз. страсно,
страствено, са узбуђењем; пасионато.
конректор (нлат. corrector) сауправитељ, на-
ставник који по рангу долази иза ректора и
који га заступа.
конс... речи којих нема треба тражити под
конз...
консакраментал (нлат. consacramentalis) в. ко-
нјуратор.
консалтивг (лат. consultare од consul саветник,
енг. consulting) служба (или организација) ко-
ја ce бави давањем савета и интелектуалних
услуга y привредним и техничким пројектима.
консангвинитет (лат. consanguinitas) крвно срод-
ство, сродство по оцу.
коисеквентаи (лат. consequens) доследан, след-
ствен, постојан y начелима, веран сам себи,
тј. својим начелима и тврдњама, непоколе-
бљив.
ковсеквенција (лат. consequentia) последица;
лог. закључак; доследност, постојаност, непо-
колебљивост; важност и значај неке ствари (с
обзиром на њене последице); консеквенца.
консекрација (лат. consecratio) освећење, осве-
ћивање, освештавање, нпр. цркве; посве-
ћење y чин вишег католичког свештенства;
освећење хлеба и вина при причести (код ка-
толика).
консектаријум (лат. consectarium) последица,
закључак.
коисекутнваи (лат. consecutivus) последични,
следбен; следни, узастопни; консекутивне бо-
лести мед. оне које ce јављају као последица
ранијих болести; лог. консекутивне ознаке
једног појма су оне које долазе из других, тј.
констишутивних ознака; асих. консекутивне
слике паслике, тј. следбене последичне слике;
грам. консекутивна реченица последична рече-
ница (она зависна реченица којом ce казује
последица радње казане y главној реченици;
нпр.: Толико сам уморан да ce једва крећем).
консекуција (лат. consecutio) след, слеђење,
следовање; след, последица, закључак.
консекуцно темпорум (лат. consecutio tempo-
rum) грам. след времена, правилно слагање
времена y реченици.
консензуалаи (нлат. consensualis) који саосећа,
саосећајан; консензуални уговор прав. уговор
чија ce важност оснива само на простом при-
станку уговарачких страна (контрахенаШа).
консензус (лат. consensus) слагање, пристанак
свих, једногласност; одобрење (нпр. за ступа-
ње y брак и сл.); писмено одобрење; саосе-
ћање; фил. сагласност мисаоних бића (узима
ce често као један од критерија истине); кон-
сенс.
коисензус геицијум (лат. consensus gentium) ш-
ол. сагласност свих народа y погледу веровања
y постојање божанства (узима ce често као
доказ за постојање бога). коисеис (лат.
consensus) в. консензус. консигнант (лат.
consignans) трг. онај који даје
робу y консигнацију. консигнатар (нлат.
consignatarìus) сапотписник,
нпр. сведоџбе, уверења; трг. прималац консиг-
ниране робе. конснгнацнја (лат.
consignatio) обележавање
(знаком), печаћење; трг. депоновање, преда-
ја робе на чување или ради продаје; нарочита
врста комисионе продаје, уобичајена при тр-
говини робом са удаљеним, нарочито преко-
морским местима, где пошиљалац робе (кон-
сигнант) прима од продавца исте (консигна-
тара) y меницама предујам на ту робу (обич-
но једну трећину до две трећине износа фак-
туре). консигнацио бонорум (лат. consignatio
bonorum)
орав. судски попис имања (нпр. после смрти
онога који умре без тестамента), код јавних
продаја, y случају бекства неког преступни-
ка; симболично одузимање имања.
консагнирати (лат. consigliare) обележити (зна-
ком), обележавати (знаком), запечатити; вој.
издати наређење, одредити неку јединицу да
буде y приправности (нпр. за покрет); трг.
предати робу y консигнацију; дати на чување,
положити, депоновати новац.
консигннфнкацнја (лат. consignificatio) двостру-
ко значење. коисидерабилав (нлат.
considerabilis) замашан,
знатан; значајан, од положаја, угледан, вре-
дан поштовања. консидерација (лат.
consideratio) посматрање,
разматрање, размишљање; процењивање,
испитивање, узимање y обзир; поштовање,
уважавање. конснстирати (лат. consistere)
в. конзисти-
рати. консјержернја (фр. conciergerie, нлат.
concerge-
ria) надзорништво куће, пазикућство, врата-
рев стан; затвор; нарочито: затвор старог фр.
двора, код „Палате правде", y Паризу.
конскрибеит (лат. conscribens) пописивач војни-
ка, скупљач регрута. конскрибирани (лат.
conscribere пописати) онај
који je узет y војску, регрут, војни обвезник.
конскрибовати (лат. conscribere) пописати, по-
писивати војнике, регрутовати.
конскрнпција (лат. conscriptio) попис, пописива-
ње војника, регрутовање. консола в. конзола.
консолатор (лат. consolari тешити, consolator)
тешилац, утешилац. консолација (лат.
consolatio) утеха, умирење,
оспокојење. консолиданција (лат.
consolidantia) Т. мед. сред-
ства која помажу залечивање, срашћивање
(рана). ковсолидација (лат. consolidatio)
утврђивање,
утврђење, учвршћивање, учвршћење, epe-
консонант 441 конституционалан
 ђеност (дугова); фин. претварање летећих др-
жавних дугова y дугорочне зајмове; утврђива-
ње, сређивање акционарског предузећа сма-
њивањем основног капитала; мед. зарашћење,
залечење (рана и сл.). консонант (лат.
consonane) грам. сугласник. консонанта (фр.
consonante) муз. врста харфе. консонантан
(лат. consonans) једногласан, су-
гласан, складан.
консонанца (лат. consonanza) в. консонанција.
консонанција (лат. consonantia) муз. склад,
складност, хармоничност, стапање тонова и
звукова y складну целину (суц>. дисонанција);
поеш. сликовање, римовање; консонаца.
консорт (лат. consors) ортак, друг, учесник; ор-
так (у рђавом смислу), јатак, члан неке багре,
клике, фајте; прав. сатужилац или саоптужени.
консортес литис (лат. consortes litis) ПЛ. арав.
дру-
гови пред судом, сви који пред судом зајед-
нички заступају исто право. консорциј(ум)
(лат. consortium) в. конзорцијум. консоцијација
(лат. consociatio) здруживање,
придруживање, спајање; удруживање; удру-
жење. конспект (лат. conspectus) гледање,
разгледање,
виђење, видик, изглед, преглед; нацрт; спи-
сак; ин конспекту омнијум (лат. in conspectu
omnium) наочиглед свих, пред целим светом.
конспирант (лат. conspirans) завереник, урот-
ник. конспиративаи (нлат. conspirativus)
заверенич-
ки, који има карактер завере, уротнички; тај-
ни, строго поверљив.
конспирација (лат. conspiratio) завера, урота.
конспицирати (лат. conspicere) гледати, разма-
трати, пазити, опажати. конспонзор (лат.
consponsor) upas, онај који
јемчи заједно са осталима, сујемац; са-
дужник. констабилисати (лат. constabilire)
учврстити, уч-
вршћивати, утврдити. констаблер (лат.
constabularius) вој. доносач му-
ниције, тобџијски помоћник; командант To-
na (на ратним бродовима); стражар, милица-
јац, полицајац; коншшаблер. константа (лат.
constare) маш., <рш. стална вели-
чина, непроменљива величина. константан
(лат. constane) 1. сталан, непромен-
љив; постојан, истрајан; који je трајног деј-
ства (нпр. галвански елементи); који влада,
владајући (обичај, навика); известан, несум-
њив, признат (чињеница). константан (лат.
constane) 2. легура бакра и
никла; употребљава ce за израду спирала раз-
них отпорника. константност (лат.
constantia) сталност, непро-
менљивост; постојаност; истрајност, дослед-
ност; констанција. констанција (лат.
constantia) в. констант-
ност. констат (лат. constat) стоји као
чињеница, из-
весно, познато je; слаже ce (рачун).
констатација (лат. constat, фр. constatation) ут-
врђивање, утврђење, утврђивање чињеница,
установљавање, установљење; утврђена чиње-
ница.
констелација (лат. constellatio) астр. звездано
јато, сазвежђе; положај звезда и њихов тобож-
њи утицај на човечју судбину (уа. нативи-
тет); извесно одређено груписање; фил. пси-
хичка констелација опште претходно стање
свести; фт. стицај прилика.
констернација (лат. consternatio) поражење, по-
раженост, пренеражење, пренераженост, за-
препашћење, запрепашћеност, утученост,
забуна.
констернирати (лат. consternare) поразити, по-
ражавати, запрепастити, запрепашћавати,
пренеразити, пренеражавати, збунити; прид.
констерниран.
констипанција (лат. constipantia) ил. фарм. лекови
против пролива, за затварање.
констипација (лат. constipatio) мед. затвор, за-
твореност, тврда столица.
конституант (фр. constituant) члан уставотворне
скупштине.
конституанта (лат. constituere) уставотворна
скупштина, она која доноси основни земаљ-
ски закон (устав).
конституенс (лат. constituens) фарм. средство ко-
је прописаном леку даје облик.
конституент (лат. constituens) ирав. властодавац,
издавалац пуномоћи; y Енглеској: бирач за
парламенат.
конституисати (лат. constituere) саставити, сачи-
нити, сачињавати, образовати, основати,
установити; утврдити, уредити, распоредити;
прав. позвати на одговорност; конституиса-
ти ce распоредити ce, одредити права и дужно-
сти (звања) изабраних чланова управе; кон-
ституисани ауториШети законске силе, др-
жавне власти.
конститутиван (нлат. constitutivus) одређен, ут-
врђен, основни, битан, објективно важећи; са-
ставан, саставни; уп. регулативни.
конститутивна наредба прав. наредба којом ce
некоме дају извесна права (дозволе, повла-
стице и сл.).
конститутор (лат. constitutor) распоређивач,
уређивач, оснивач.
конститутум (лат. constitutum) прав. утврђено,
уговорено; обновљен уговор.
конститутум посесоријум (лат. constitutum pos-
sessorium) прав. један од начина стицања сво-
јине y покретним стварима без стварне преда-
је, тј. тако да та ствар и даље остане код
ранијег сопственика y употреби (државини).
конституција (лат. constitutio) прав. устав, основ-
ни државни закон; установљеше, одређивање;
анат. скуп свих телесних и душевних особина
једног човека, телесни састав, грађа тела, те-
лесни склоп; хем. унутрашњи састав хемијских
једињења; распоред атома y молекулу.
конституционалан (нлат. constitutionalis) прав.
уставни; анаш. који je y вези са саставом (или:
склопом) тела, који потиче из састава тела;
констиШуционалне болести мед. оне којима
je узрок y самом саставу тела; констиШуци-
констнтуцноналац 442 контамннацнја
 онална монархија уставна монархиЈа; кон-
стишуционални систем в. конституциона-
лизам.
конституциоиалац (лат. constitutio) пријатељ
устава, присталица уставног облика владави-
не, уставобранитељ.
конституционализам (лат. constitutio) уставни
систем y којем je владалац при доношењу
закона везан за сарадњу и пристанак народног
представништва (супр. апсолутизам); кон-
сШитуционални систем.
коституцноналитет (нлат. constitutionalitas)
уставност, уставна владавина.
констриктиван (нлат. constrictivus) атш. стезав,
који стеже, скупљан. који скупља, сужаван,
који сужава (мишић).
констриктор (нлат. constrictor) ama., мишић
стезач.
констрикција (лат. constrictio) мед. стезање (де-
лова тела), скупљање, грчење; ограничавање,
сужавање.
констрингенција (лат. constringentia) Т. .«eg.
средства за стезање, скупљање.
конструисати (лат. construere) градити, сагради-
ти, направити, сазидати, извести (зграду, ма-
шину); саставити, израдити план (за зграду,
машину итд.); из основног појма (из основне
замисли) развити (учење, науку); геом. нацрта-
ти (врстаром и шестаром) слику, тело; грам.
распоредити, сложити речи y реченицу, саста-
вити реченицу; написати, сачинити, саставити
скицу (књижевног дела, слике, филма и др.).
конструктиван (нлат. constructivus) који сре-
ђује, који доследно, логички развија (мисао,
замисао); који гради, подиже; који je битан за
одржавање y целости делова грађевине (супр.
декоративан).
конструктивизам правац y западној уметности и
књижевности, настао после I светскограта, чи-
је присталице настоје да уметничка стрем-
љења доведу y склад с развојем технике и
индустриј ализације.
конструкција (лат. constructio) трађење, град-
ња, прављење, зидање, подизање; начин гра-
ђења, начин градње; грађа (или: материјал)
за грађење; састав, начин састављања, уре-
ђење и распоред делова неке целине; дослед-
но, логичко развијање неке мисли (у учење, y
науку, y систем); грам. састав, склоп, ред, ра-
според речи (у реченици); геом. цртеж (или: цр-
тање врстаром или шестаром) неког геоме-
тријског лика (или: тела) ради извођења до-
каза или решавања каквог задатка; фт. изми-
шљено, произвољно тумачење.
конступрација (лат. constupratio) обешчаш-
ћење, силовање.
ковсултативан (нлат. consultativus) саветодаван.
консултатор (нлат. consultator) онај који тражи
савет за што или за мишљење о чему.
консултација (лат. consultatici) саветовање, ве-
ћање (нарочито више лекара поред болеснич-
ке постеље y озбиљнијим случајевима обо-
љења); питање за савет, тражење савета или
мишљења.
консултовати (лат. consultare) питати за савет,
за мишљење (нпр. лекара, правника и др.);
давати савет, давати мишљење; тражити оба-
вештења.
консултор (лат. consulter) саветник, саветода-
вац; консултант.
ков суоно пјено (итал. con suono pieno) муз. пу-
ним тоном.
консупстанцнјалан (нлат. consubstantionalis) me-
ол. истоветан, једнобитан.
консупстанцнјалитет (нлат. consubstantionalitas)
шеол. истоветност, једносушност, једнобит-
ност (у хришћанском учењу о св. Тројици).
консцијендија (лат. conscientia) свест; савест.
консцнјенцнјализам (лат. conscientia свест) физ.
схватање да je предмет наука оно што нам je
дато y свести, дакле осећаји и осећања, a да
„ствари по себи" уопште не постоје; гносе-
олошки идеализам.
консцијенциозан (нлат. conscientiosus) савестан.
консцијус (лат. conscius) сузналац, учесник,
сведок.
конт (фр. comte, лат. cornes пратилац) гроф,
кнез.
контабесценција (нлат. contabescentia) мед. су-
шење, вењење; уп. Шабес.
контабилитет (фр. comptabilité) полагање рачу-
на, одговорност рачуновође; рачуноводство,
књиговодство.
контагијум (лат. contagium) мед. твар (или: суп-
станца, материја) за коју ce претпоставља да
ce њоме преноси заразна болест.
контагиозитет (нлат. contagiositas) мед. зараз-
ност, заразна моћ неке болести, прилепчи-
вост.
ковтагион (лат. contagio) мед. зараза, заразност,
прилепчивост; заразна болест.
контакт (лат. contactus) додир; спој; фт. додир,
дружење, општење, веза; контакт-емисија
телевизијска или радио емисија која ce сни-
ма уживо, a гледаоци, тј. слушаоци, могу да
успоставе непосредну везу с водитељима и дру-
гим учесницима.
контактнн (лат. contactus) додирни, који наста-
је додиривањем; контактна инфекција мед.
зараза изазвана додиром; конШактни елек-
Шрицитет додирни електрицитет, нпр. онај
који настаје додиром бакра и цинка; кон-
тактни метаморфизач геол. промена коју
претрпи нека старија стена услед додира са
млађом усијаном еруптивном стеном; кон-
Тактна сочива пар малих сочива која ce ко-
ристе за побољшање вида, уместо наочара, a
постављају ce непосредно на рожњачу.
ковтаминација (лат. contaminano) кварење,
прљање; загађење; мед. улажење заразне твари
(или: материје) y тело; лит. стапање, спајање
више рукописа неког дела y један; грш. стапа-
ње више облика речи y један; во/. загађивање
земљЈппта, људства, наоружања, опреме, на-
мирница радиоактивним материјама (ради-
олошка контаминација), изазивачима зараз-
них болести (биолошка) и бојним отровима
(хемијска).
контаминирати 443 континирати
контаминирати (лат. contaminare) кварити, уна-
казити, упрљати; загадити, затровати, зарази-
ти; вршити, извршити контаминацију.
контан (фр. comptant) трг. готов новац, готови-
на; плаћање y готову; о контан (фр- au comp-
tant) за готово,y готову.
контано (итал. contano) муз. бројите, тј. правите
паузу (у партитури код оних гласова који доц-
није почињу).
контантан (итал. contante) трг. способан за пла-
ћање готовим; који плаћа y готовом; ин кон-
танти (итал. in contanti) y готовом; üep или
про контанте (итал. per, pro contante) за го-
тов новац.
конте (итал. conte) кнез, гроф.
контејнер (енг. container) нарочити отворени
или затворени сандук или цистерна за превоз
непаковане или лако паковане робе y помор-
ском и копненом превозу; сандук за смеће y
градским срединама.
контекст (лат. contextus од contestere међусобно
повезивати при ткању) 1. делови писаног или
усменог исказа који претходе или следе некој
речи или одломку, a утичу на значење те речи
или одломка; 2. скуп околности y којима ce
даје или je дат неки исказ, укључујући друш-
твено или физичко окружење; сплет околно-
сти и чињеница повезаних с неким догађајем,
ситуацијом и сл., које треба познавати да би
ce дати догађај, ситуација и сл. разумели.
контекстуалност (лат. contextus) својство којим
текст припада књижевном, историјском,
друштвеном, филозофском итд. контексту.
контекстура (нлат. contextura) веза, сплет,
склоп, састав, спој.
контемплативан (лат. contemplativus) посма-
трачки, мисаони, склон мисаоном посматрању
света и живота.
контемплаторан (нлат. contemplatorius) в. кон-
темплативан.
контемплација (лат. contemplatio) мисаоно по-
сматрање, размишљање, мисаоно удубљива-
ње, нутрење.
контемплирати (лат. contemplari) посматрати,
размишљати, удубљивати ce духом y нешто,
нутрити.
контемпоранеитет (нлат. contemporaneitas) ca-
временост.
контемпораран (нлат. contemporarius) савремен.
контемпорирати (лат. con са, tempus zen.temporis
време) једновремено постојати, живети y исто
време.
контемптибилан (лат. contemptibilis) презрив,
који je за презирање.
контенер в. контејнер.
кон тенереца (итал. con tenerezza) муз. са нежно-
шћу, нежно, дирљиво.
контенте (лат. continere) ПЛ. y приморским гра-
довима: спискови приспеле робе са именима
бродара и прималаца.
контентивни завој (лат. contendere напрезати
ce) мед. завој од гипса, ћириша и др. који, тим
што ce стврдне, држи завијене делове тела y
правилном положају.
контенција (лат. contentio) напрезање, напор;
спор, распра, свађа.
контенциозан (лат. contentiosus) спорни, који ce
тиче спора; свадљив, препирачки, насртљив.
контеса (итал. contessa) грофица, грофова кћи;
кнегиња, кнегињица.
контестабилан (нлат. contestabilis) споран, оспо-
рљив.
контестација (лат. contestatio) арав. посведоче-
ње помоћу сведока, посведочење сведоцима;
оспоравање, оспорење, спор.
контестирати (лат. contestari) ирав. позивати за
сведока, тврдити помоћу сведока; оспорава-
ти, оспорити,спорити.
контигвитет (нлат. contiguitas) граничење, доди-
ривање; фил. додиривање y простору и време-
ну, просторно или временско ограничење
представа, које изазива асоцијације.
контигнација (лат. contignatio) apx. склоп од гре-
да, спрат.
контингенс (лат. contingens) нешто случајно,
случај, случајност, могућност.
контингент (лат. contingens) обавезан део који
на некога пада; y међународној трговини:
ограничена количина робе коју државе ме-
ђусобно једна другој одобравају за извоз, под
извесним повлашћеним условима; такође: део
обавезе неке државе да даје одређен број тру-
па с којима учествује y каквој међународној
политичко-војној акцији.
контингентан (лат. contingens) додирни, y доди-
ру, суседан, близак; контингентни појмови
лог. појмови који, y облику једног вишег пој-
ма, означавају најситније разлике (нпр. y ни-
зу појмова: бео, отвореносмеђ, смеђ, затворе-
носмеђ, црн итд. контингентни су појмови:
отвореносмеђ и смеђ; случајан, који je неиз-
весног појављивања, могућан; условљен, за-
висан од нечега ранијег.
контингентовање новчаница фин. тачно утвр-
ђивање броја новчаница које не морају има-
ти металну подлогу.
контингентовати (лат. contingere допасти, при-
пасти) утврдити (или: утврђивати) контин-
генш.
контингенција (лат. contingentia) случајност,
неизвесност, могућност да нешто буде и друк-
чије но што je (супр. нужност).
континент (лат. continens se. terra, continere др-
жати заједно, садржавати) део света, копно, су-
ва земља (за разлику од острва).
континенталан (нлат. continental) копнени, су-
воземни; континенталне силе државе европ-
ског копна (за разлику од Енглеске); конти-
неншалне трупе оне које су одређене да служе
само на копну; континентални систем мере
Наполеонове којима je хтео (1806-1812) да
искључи Енглеску од трговачког саобраћаја
са Европом.
континенција (лат. continentia) уздржавање; уз-
држљивост (нарочито y сполном животу), уме-
реност.
континирати (лат. continere) садржавати, обухва-
тати, бити y вези; континирати ce уздржавати
ce, умеравати ce.
контивуалан 444 контрадикција
континуалан (лат. continuare продужавати) не-
прекидан, трајан, сталан, континуиран.
континуативан (нлат. continuativus, continuare
продужавати) продужан, који продужава, који
исказује непрекидну радњу.
континуатор (нлат. continuatori) настављач, про-
дужавалац.
контивуацвја (лат. continuatici) продужавање,
продужење, настављање.
континует (лат. continuet) шд. нека настави (бо-
лесник да употребљава лек).
континуетур (лат. continuetur) мед. нека ce наста-
ви (узимање лека).
контивуиран (лат. continuus продужан) непреки-
дан, сталан, континуалан.
континуитет (лат. continuitas) продуженост, не-
прекидност (супр. дискретност, дисконтину-
итет); продужавање, стално трајање; непре-
кидна веза, присна повезаност; контину-
итет свести псих. неопходан услов логичкога
мишљења, јер би без њега упоредна делат-
ност мишљења била немогућна.
континуо (итал. continuo) муз. без прекидања.
континуум (лат. continuum) ШТ., физ. продужна
величина, непрекидна величина, целина пре
делова (супр. дискретум, дискретна величи-
на; простор и време су континуа, материја je
дискретум); ин континуо (лат. in continuo)
непрекидно,стално.
контирати (итал. contare) трг. ставити y рачун,
стављати y рачун; уп. конто.
контист (итал. conto рачун) трг. онај који има
конто, нпр. код неког кредитног завода.
конто (итал. conto) трг. рачун; y књиговодству:
представљање стања рачуна између два по-
словна пријатеља на тај начин што сваки од
њих на супротним странама („дугује" и „по-
тражује") конто-књиге бележи обавезе („ду-
гује") и примања („потражује") онога другог;
некоме отворити конто ступити с неким y
пословне везе, одобрити му кредит; салдира-
ти конто измирити рачун, закључити рачун;
пер конто (итал. per conto) no рачуну.
конто a мета (итал. conto a meta) конто о посло-
вању на заједнички рачун, тј. на дељење гу-
битка и добитка.
контоар (фр. comptoir) трг. канцеларија, писар-
ница, пословница трговца и његовог особља;
трговачка кућа; благајна; контор.
контоарист(а) (фр. comptoir) књиговођа, трго-
вачки службеник (или: чиновник); приватни
службеник (или: чиновник).
конто кореите (итал. conto corrente) трг. текући
рачун, тј. када банке, трговци и индустријал-
ци отварају један другом менични или ак-
цептни кредит или рачун (конто), па на осно-
ву тога кредита врше међусобне послове.
контор (итал. contore) трг. в. контоар.
конторзија (лат. contortici) насилно извијање
мишића и удова; кревељење, развлачење ли-
ца, прављење гримаса; мед. грчење, увијање,
завијање.
конторзионист(а) (лат. contortio) y циркусу:
вештак y извијању тела, човек-змија.
конторист (фр. comptoir) в. коншоарисш.
конторно (итал. contorno) в. контура.
конторција (лат. contortio) в. конторзија.
контр (фр. contre) 1. в. контра.
контр (фр. contre) 2. в. контр-данс.
контра (лат. contra) према, спроћу, на супрот-
ној страни; напротив, противно, супротно,
друкчије, обрнуто; против.
контра-адмнрал (лат. contra, арап. ämlr äl-bahr)
вој. подадмирал, почетни адмиралски чин.
контраалт (итал. contralto) дубоки алт, најду-
бљи женски глас.
контра-апертура (нлат. contra-apertura) мед. про-
тивотвор, нарочито код гнојења, да би гној
могао излазити.
контрабаланс (фр. contrebalance) противтежа,
уравнотежење; фиг. накнада.
контрабанда (фр. contrebande, итал. contrabban-
do) кријумчарење; кријумчарена роба.
коитрабандист(а) (итал. contrabbando) кри-
јумчар.
контрабас (итал. contrabbasso) муз. дубоки бас,
по тону најдубљи инструменат оркестра,
обично са 4 жице (контравиолон); онај који
пева дубоки бас.
контрабасист(а) (итал. contrabbassista) свирач y
контрабас; певач који пева контрабас.
контравенијент (нлат. contraveniens) apae. иступ-
ник, преступник.
контравенијеиција (нлат. contravenientia) прав.
в. контравенција.
коитравеицнја (нлат. contraventio) ирш>. иступ
против, преступ (закона, уговора); ин казу
или ин казум контравенционис (нлат. in casu,
in casum contraventionis) opae. y случају иступа,
невршења; контравенијенција.
контравиолои (лат. contra, тал. violone) муз. в.
контрабас.
контравотирати (лат. contra, votum завет) гласа-
ти против.
контрада (итал. contrada регија) широка улица,
предео.
контрадампф (лат. contra, нем. Dampf пара)
противпара (коју даје машиновођа кад хоће,
y нарочитим случајевима, машину нагло да
заустави).
контраднктор (нлат. contradictor) противречи-
лац; врав. заступник заједничког дужника који
преговара са повериоцима о њиховим потражи-
вањима.
контрадикторан (нлат. contradictorius) против-
речан, логички супротан; контрадикторни
судови лог. кад ce y једном од два суда ставља,
потврђује известан однос (S je Р), a y другом
ce тај однос уклања, одриче (S није Р);
закон о искљученом Шрећем суду између два
контра-дикторна суда (лат. principium
exclusi tertii inter duo iudicia contradictoria) в.
принципијум ексклузи терции сиве медии; уп.
контраран, субконтраран.
контрадикториост (лат. contradicere противре-
чити) в. контрадикција.
контрадикција (лат. contradictio) противреч-
ност, логичка супротност.
контрадикцио ин ад]екто 445 контрапунктовати
контрадикцио ин адјекто (нлат. contradictio in
adjecto) лог. противречност y приданоме, нпр.
четвороугласт круг, дрвено гвожђе, хладна ва-
тра итд. контрадикцио симптоматум (нлат.
contradictio
symptomatum) мед. противречност знакова бо-
лести. контрадицент (лат. contradicens) ирав.
противре-
чилац, противник. контрадос (нлат.
contrados) ирав. противмираз,
противзавештање које муж после смрти оста-
вља жени која му je донела мираз.
контраекстензија (нлат. contraextensio) мед.
истезање y супротном правцу (код намештања
ишчашених удова и прелома костију).
контраиндиканс (нлат. contra-indicans) мед. поја-
ва код болесника која говори против употре-
бе неког лека. контраиндикација (нлат.
contraindicatio) cy-
протна појава, супротан знак; мед. начин лече-
ња, лек или операција који би били нецелис-
ходни или чак и штетни y извесном случају
болести (супр. индикација). контраиндицирати
(нлат. contraindicare) покази-
вати супротне знаке, имати супротна обе-
лежја. контракамбио (итал. contra-cambio)
трг. поврат-
на меница. контракт (лат. contractus) прав.
уговор, спора-
зум. контрактан (лат. contractus) грам. сажет,
скраћен,
окрњен; мед. укочен, узет, парализован.
контрактибилан (нлат. contractibilis) стежљив,
скупљив, згрчљив. контрактибилитет (нлат.
contractibilitas) стеж-
љивост, скупљивост, згрчљивост; контрак-
тилитет. контрактиван (нлат. contractivus)
сажиман, који
сажима, стезав, који стеже, који скупља, који
изазива скупљање. контрактилан (нлат.
contractilis) в. контракти-
билан. контрактилитет (нлат. contractilitas)
в. кон-
Трактибилитет. контрактура (лат. contrahere
скупљати, стезати,
contracture) мед. згрченост једног дела тела
услед скраћивања мишића, жила и ткива; узе-
тост. контрактус социде (нлат. contractus
socidae) прав.
в. социда.
контракултура (енг. counterculture од лат. con-
tra) 1. покрет против званичне културе и иде-
ологије буржоаске класе 60-их година XX ве-
ка; 2. супротстављање младих људи традицији
и уведеним правилима. контракција (лат.
contractio) стезање, скуп-
љање, скраћивање; грам. сажимање, скраћива-
ње (нпр. двају слогова y један); мед. скуп-
љање, грчење (мишића, врата и др.).
контралто (итал. contralto) муз. дубљи алШ; кон-
траалШ. контрамарка (фр. contremarque)
трг. други жиг
на роби; карта y позоришту која ce даје при
изласку између чинова ради контроле при по-
вратку.
контрамаркирати (фр. contramarquer) трг. уда-
рити (или: ударати) други жиг на робу; уп. кон-
шрамарка.
контрамарш (фр. contramarche) вој. марш y cy-
протном правцу, враћање, одступање, повла-
чење.
контрамина (фр. contre-mine) вој. противмина
опсађених којој je циљ бацање y ваздух мина
које су поставили опсађивачи; физ. противлу-
кавство, противсмицалица; трг. спекулација
којој je циљ да доскочи другој спекулацији.
контра-минер (лат. contra, фр. mineur) на берзи:
онај који шпекулише падањем курса; уп.
минер.
контраплан (лат. contra против, planum равни-
ца) на филму: снимак истог кадра са супротне
стране.
контрапозауна (лат. contra, нем. Posaune) муз.
дубоки бас y оргуљама.
контрапозиција (нлат. contrapositio) лог. пре-
окретање, тј. непосредан закључак из данога
суда једнаким формалним важењем са обрта-
њем (конверзијом), тј. субјекат данога суда
постаје предикатом закљученога или изведе-
нога суда, a предикат данога субјектом изве-
денога или закљученога, уз промену квалите-
та, нпр.: Сви индоевропски народи су култур-
ни народи; закључак преокретањем: Ниједан
некултуран народ није индоевропски; трг.
исправка погрешке y књиговодству; покриће
меничног дуга.
контрапонирати (лат. contra-ponere) лог. дати
једном суду, не мењајући му садржину, други
облик тако да од одречног постаје потврдан
суд (уп. контрапозиција); трг. отписати или
дописати, унети исправку y књиге.
контрапост (лат. contra, итал. posta) y вајар-
ским радовима: ритмичка равнотежа делова
тела који ce налазе y различитим покретима;
реш. = антитеза.
контрапризнаница трг. признаница којом ce pa-
није издата признаница ставља ван снаге.
контрапродуктиван (лат. contra, producere npo-
изводити) који има учинак противан очекива-
њу; који делује супротно намери.
контрапротест (лат. contra, protestari) трг. поди-
зање меничног протеста против адресата по
потреби или акцептанта за част због не-
примања или неплаћања менице.
контрапункт (лат. punctum contra punctum) муз.
„тачка према тачци", тј. нота према ноти (за-
то што cy ce раније место нота употребљавале
тачке); вештина сједињавања више гласова
према законима хармоничности; нарочито:
део композиције који са једном датом мело-
дијом (лат. cantus firmus) стапа y хармоничну
целину (једну или више других самосталних
мелодија); теорија која ce бави овом веш-
тином.
контрапунктист(а) (нлат. contrapunctum) муз.
композитор који ce држи закона контрапунк-
та, школован музичар.
контрапунктовати (нлат. contrapunctare) муз.
примењивати y компоновању законе контра-
пункта.
контраран 446 контр-ешанж
контраран (лат. contrarius) супротан, опречан,
противан, који ce налази на супротној стра-
ни; контрарни појмови лог. они који су, као
чланови једног низа координираних појмова,
највише удаљени један од другога, нпр.: бео-
црн, добар-рђав, врлина и порок; из истинито-
сти једнога суда следује неистинитост кон-
шрарно супротнога суда, a из неистинитости
једнога суда не следује истинитост контрар-
но супротнога суда, јер оба могу бити неисти-
нита, нпр. судови „тела миришу пријатно" и
„тела миришу непријатно" оба могу бити неи-
стинита y односу на тела која уопште не ми-
ришу.
контраран сексуални осећај асих. болесно извр-
тање сполног осећаја при коме ce они што
пате од тога осећају, y својим сполним наго-
нима, као да припадају другом сполу, и због
тога осећају сполни нагон према свом соп-
ственом сполу (хомосексуалност).
контрареволуција (лат. contra-revolutio) против-
револуција, тј. настојања и радње против
учињеног преврата y једној држави, којима
je циљ успостављање и враћање ранијег ста-
ња; пр. контрареволуционаран.
контрарија (лат. contraria) tu. противности, су-
протности; контрарија контрариис куран- тур
(лат. contraria contrariis curantur) против-
ности ce лече противностима (начело алопа-
■тије).
контрарност (лат. contrarietas) супротност,
опречност, противност.
контрасигнал (лат. contra, нлат. signale знак)
противзнак, одговор знаком на знак.
контрасигнализовати (лат. contra, нлат. signale
знак) одговорити (или: одговарати) знаком на
знак, дати (или: давати) противзнаке (као од-
говор на примљене знаке).
контрасигнатура (нлат. contrasignatura) према-
потпис, нпр. уз потпис владара потпис и мини-
стра на указу (чиме овај на себе прима одго-
ворност за оправданост y корист тога акта).
контрасигнирати (нлат. contrasignare) премапот-
писати (в. контрасигнатура); ставити, поред
адресе, и име службеника који отправља
писмо.
контраст (фр. contraste, итал. contrasto) против-
ност, супротност, највећа разлика, јако оду-
дарање, јако одскакање.
контрастимулизам (нлат. contrastimulus против-
подстрек) мед. систем медицине који ce састо-
ји y намерном изазивању надражаја, нпр. бола
y једном делу тела, да би ce тиме изазвао
надражај y неком другом.
контрастимулус (нлат. contrastimulus противпод-
стрек) мед. противнадражај ; уп. контрасШиму-
лизам.
контрастирати (фр. contraster) веома ce разли-
ковати, јако одударати, јако одскакати.
контрастна средства (фр. contraste) мед. средства
која ce уносе y неку телесну дупљу, y шупље
органе или y крвне судове ради рендгенског
прегледа или снимања поменутих делова тела.
контрасубјекат (нлат. contrasubjectum) муз. дру-
ги, подређени став y фуги.
контратемпо (итал. contratempo) в. контр-шан.
контра тонови му.з. најдубљи тонови баса (испод
С). контрафа (итал. contraffare противно
радити)
рђаво рађена, неуметничка слика, уметничка
накарада (какве ce виђају по сеоским и пала-
начким берберницама, кафанама III реда и
сл.). контрафагот (лат. contra, итал. fagotto)
муз. за
једну октаву дубљи фагош. контрафактура
(нлат. contrafactura) вајарско
дело, кип, скулптура. контрафакција (нлат.
contra-factio) недопуште-
но подражавање, патворење; недопуштено
прештампавање (књиге). контрафацијент
(нлат. contrafaciens) прекрши-
лац наредбе. контрафисура (нлат.
contrafissura) xup. супротна
пукотина, супротан прелом (нпр. кад лубања
прсне на другом месту a не на ономе где je
дејствовала спољна сила). контрафрактура
(нлат. contrafractura) xup. в.
контрафисура. контрахажа (лат. contranere)
склапање уговора,
уговарање; уговор; изазивање на двобој; ут-
врђивање услова двобоја. контрахент (лат.
contrahens) ирае. онај који
склапа уговор, уговаралачка страна.
контрахенциа (лат. contrahentia) ш. мед. средства
за стезање (скупљање). контрахирање (лат.
contractus договор, саглас-
ност) прав. склапање уговора; нпр. y пољопри-
вреди уговор између произвођача и откупних и
прерађивачких предузећа. контрахирати (лат.
contractus) склопити, закљу-
чити уговор; изазвати на двобој.
контраховати (лат. contrahere) сакупити, саку-
пљати, стегнути; сажети, сажимати, скратити.
контрацепција (лат. contra против, conceptus за-
чеће) заштитна средства против зачећа: пре-
зерватив, антибеби-пилула, спирала итд.
контрашпијунажа (лат. contra против, фр. espi-
onnage) сузбијање, осујећивање неприја-
тељске шпијунаже сопственом шпијунажом.
контрбиј (фр. contrebille) противлопта, лопта
која, одбивши ce од ивице билијара, погоди
лопту саиграча. контр-данс (фр. contredanse)
четворка, живахан и
леп француски плес са много фигура, y коме
учествују по два пара или више парова играча
који стоје једни према другима; контр.
контректација (лат. contrectatio) прав. бесправно
присвајање, крађа. контректирати (лат.
contrectare опипати, доди-
ривати) прав. присвојити противзаконито,
красти. контреран (фр. contraire) в.
контраран; о кон-
шрер (фр- au contraire) напротив, обрнуто,
штавише. контрескарпа (фр. contre-escarpe)
вој. спољни на-
гиб рова (окренут према непријатељу).
контр-ешанж (фр. contre-échange) трг. в. контр-
шанж.
контрибуент 447 конференција
контрибуент (лат. contribuens) пореска глава,
порески обвезник.
контрибуирати (лат. contribuere) плаћати no-
pea, намет (нарочито ратни); платити, прило-
жити свој део (трошка); допринети, доприно-
стити, помоћи, помагати, припомоћи.
контрибутиван (нлат. contributivus) порески;
припомоћни,доприносни. контрибуција (лат.
contributio) допринос, при-
лог, удео; заједнички принос; порез; ратни
намет који ce узима y новцу y окупираном
делу непријатељске државе; ратна одштета.
контр-ку (фр. contre-coup) СП. противудар, узвра-
ћен ударац, одбој. контроверза (лат.
controversia) научна распра,
спор; спорно питање, спорна ствар; несугла-
сица. контроверзан (лат. controversus)
споран, оспо-
рљив; оспорен, који je y питању.
контроверзија (лат. controversia) в. контро-
верза. контроверзист(а) (лат. controversari)
противник,
борбен говорник. контровертист(а) (лат.
controversari) в. контро-
верзист. контрола (фр. contrôle) двоструки
регистар, дво-
струко рачуноводство y канцеларијама да би
ce избегле грешке, злоупотребе и сл.; кон-
тролна књига, контролник; надзор, надгле-
дање. контр-ордр (фр. contre-ordre)
противнаредба,
противзаповест (којом ce нека ранија укида).
контр-па (фр. contre-pas) y плесу: противкорак,
којим ce према играчу одговара, промена ко-
рака. контр-парада (фр. contre-parade) tun.
одбијање
ударца мачем. контр-парирати (фр. contre-
parer) мач. одбрани-
ти, одбити, одбијати (ударац мача). контр-
парт (фр. contre, лат. pars ген. partis део)
противник и противна страна. контр-парти
(фр. contre-partie) муз. противглас;
трг. контролна књига, коитролник. контр-
поа (фр. contrepoids противтег) мотка ко-
јом ce играчи на конопцу одржавају y равно-
тежи. контр-тан (фр. contretemps) догађај y
невреме,
непријатан догађај, неприлика, незгода; из-
ненадно прекидање коња y његовом правил-
ном кретању; код мачевања: ударац употре-
бљен y невреме; муз. развлачење темпа.
контр-фасон (фр. contre-façon) подражавање,
прештампавање. контр-шанж (фр- contre-
change) трг. повратна ме-
ница. контузија (лат. contusio) убој, набој,
унутраш-
ња повреда услед удара каквог спољног тупог
предмета, или ваздуха услед експлозије гра-
нате, динамита и др. контузовати (лат.
contundere) згњечити, приг-
њечити, здробити. контумакс (лат. contumax
пркосан, упоран) прав.
онај који je y одсуству оптужен или осуђен.
контумац (лат. contumax) 1. в. карантин; 2. за-
брана кретања naca због беснила.
контумација (лат. contumacia пркос, упорност)
ирав. непослушност, неодазивање судском по-
зиву, недолазак на суђење; такође: = каран-
Шин; ин контумацијам (лат. in contumaciam)
због непослушности, тј. због неодазивања
судском позиву, y одсутности (бити осуђен); y
шаху: губитак партије због прекорачења вре-
мена за размишљање.
контура (фр. contour) нацрт; скица, оцрт, опсег,
спољни обрис, линија која иде границом, ко-
ја оцртава неки лик, неку фигуру.
контутор (лат. contutor) прав. састаралац, члан
старатељског одбора.
контуш (пољ. contusz) спреда отворена женска
горња хаљина; такође: мушки кратак домаћи
капут.
конубијалан (лат. connubialis) брачни, који ce
односи на брак.
конубијум (лат. connubium) брак; право на брак
(међу члановима различитих сталежа, племена
и сл.); конјугијум.
конумерација (нлат. connumeratio, лат. cum c,
са numerare бројити, рачунати) срачунавање.
конус (грч. könos купа, лат. conus) геом. купа,
чуњ.
конфабулација (лат. fabula) појава да особа оно
што није добро запамтила или je заборавила
y својим усменим или писменим исказима
испуњава измишљотинама.
конфедерација (лат. confoederatio, cum, foedus
ген. foederis савез) удруживање (или: повезива-
ње) y савез, удружење y савез; нарочито: савез
држава при којем оне задржавају свој сувере-
нитеш, али имају заједнички централни
орган.
конфект (нлат. confectum, итал. confetto) колач,
посластица, шећерлема (нарочито ушећере-
ни бадеми, ораси итд.).
конфекција (лат. confectio) прављење, грађење,
готовљење; свршетак, довршење, извршење;
прављење одела по серијским величинама;
радња готовим мушким (мушка конфекција)
или женским (женска конфекција) оделом;
фарм. справљање лекова.
конфекционар (нлат. confectionarius) израђивач
готовог одела; трговац готовим оделом; апо-
текар.
конфер (лат. confer) упореди, сравни (упућива-
ње на неко место y књизи); употребљава ce
обично y скраћеном облику: cf.; уп. конфе-
ратур.
конферанса (фр. conference предавање) уводни
и пропратни текстови између тачака неког
програма; најава.
конферансје (фр. conférencier) јавни говорник,
предавач; лице које на приредбама најављује
и објашњава поједине тачке програма (нај-
чешће на духовит начин); водитељ.
конфератур (лат. conferatur) нека ce упореди;
уп. конфер.
конференција (лат. conferenza) саветовање, до-
говор; састанак ради договора, расправљање
(о неком спорном питању и др.); јавно преда-
вање, обично са дискусијом.
конферирати 448 конформисти
конферирати (лат. conferre, фр. conférer) саве-
товати ce, договарати ce, преговарати; саста-
јати ce ради договора; држати јавно предава-
ње; упоређивати, сравњивати; конферисати.
конфесија (лат. confessici) ирав. признање; верои-
сповест, свака хришћанска верска странка
уопште (римокатоличка, старокатоличка, лу-
теранска, реформистичка, православна кон-
фесија и др.); исповест.
конфесионал (лат. confesionalis) 1. исповедаони-
ца 2. врста високе столице омиљене y Францу-
CKOJyXVIIlB.
конфесионалан (нлат. confessionalis) вероиспо-
ведни, који ce тиче вере, верски.
конфесионар (нлат. confessionarius) исповедник.
конфесионист(а) (лат. confessio) припадник јед-
не конфесије.
конфесор (лат. confessor) онај који исповеда
хришћанство; нарочито, y старој цркви, онај
који je морао да страда за веру, мученик;
исповедник.
конфети (итал. confetti) ПЛ . колачићи, лоптице
од гипса или разнобојне хартије којима су ce,
нарочито y Италији, гађали учесници y карне-
валу; данас: разнобојни папирни кружићи ко-
јима ce обасипају учесници игранки или ново-
годишњих свечаности.
конфигурација (лат. configuratio) уобличавање,
уобличење, образовање облика, спољни об-
лик; астр. односни положај, привидан или ства-
ран, небеских тела.
конфнгурирати (лат. configurare) уообличити,
уобличавати, дати (или: давати) облик.
конфидејусор (лат. confideiussor) ирав. сајемац.
конфидент (лат. confidens) повереник, поузда-
ник, поверљива особа; доушник.
конфиденција (лат. confidentia) поверење, пове-
рљивост; поверљиво саопштење; самопоуз-
дање.
конфинација (лат. confinario) прав. прогонство;
заточење; упућивање некога y место y којем
мора стално живети; кућни затвор.
конфини (лат. confinis, confines) ал. суседи по
имању, граничари.
конфиније (лат. confinia) ПЛ. границе, граничне
линије, међе; земље које ce граниче.
конфинијум (лат. confinium) међа, граница, гра-
нични камен, међаш.
конфинирати (фр. confiner) граничити ce; огра-
ничити слободу кретања, затворити, осудити
на кућни затвор; прогнати, протерати.
конфинитет (нлат. confinitas) граничење, сусед-
ство.
конфирманд (лат. confirmandus) онај кога треба
учврстити y вери, тј. младић који ce прогла-
шава црквено пунолетним (код католика).
конфирманда (лат. confirmanda) девојчица која
ce проглашава црквено пунолетном; уп. кон-
фирманд.
конфирмативан (нлат. confirmativus) потврдан,
којим ce потврђује.
конфирмација (лат. confirmatio) код протеста-
ната и католика: свечан чин потврђивања црк-
веног пунолетства и пуштања првој причести
младића и девојчица (конфирманди), криз-
ма, кризмање; прав. потврђење, потврда, ове-
ра, оверавање. конфирминг (енг. confirm
потврдити, осигурати)
екон. вид кредитирања иностраног купца од
стране домаће банке. конфискат (нлат.
confiscatimi) оно што je запле-
њено, узапћено (роба, имање). конфискација
(лат. fiscus државна благајна, соп-
fiscatio) прав. одузимање, заплена приватног
добра (ствари, неке вредности, имања) y ко-
рист државе, без надокнаде; узапћивање, уза-
пћење; конфисковање. конфитент (лат.
confitene) онај који ce исповеда
(код католика). конфитеор (лат. confiteor ja
признајем) y римо-
католичкој цркви прва реч молитве или мол-
бе којом ce признају грехови. конфлаграција
(лат. conflagratio) општи пожар;
нарочито: пропаст свега y пожару „страшног
суда"; фиг. преврат, буна, устанак, револуција.
конфлагрирати (лат. conflagrare) спалити, саже-
ћи, уништити пожаром, претворити y npax и
пепео; фт. побунити. конфлација (лат.
conflatio) здувавање, стапање;
здување, стопљење. конфликт (лат.
confliktus сукоб) сукоб, борба,
судар; спор, свађа; књиж. трагички конфликш
сукоб појединца са законом и друштвеним
правилима изазван осећањем моралне обаве-
зе, савешћу, одбраном части. конфлуентан
(лат. confluere стицати ce, сливати
ce, confluens, confluentis) који ce слива,
сливни. конфлуенција (лат. confluentia)
ставе, састав,
сливање (двеју река); скупљање, налога, на-
вала (људи). конфокалан (лат. focus жижа,
нлат. confocalis)
ОПШ . сажижни, сужижни, са заједничком жи-
жом, сажаришни, сужаришни. конфор (фр.
confort) удобност, угодност (као
последица укусног и практичног уређења ста-
на, живота исл.), све оно што један стан треба
да има па да буде потпуно удобан; материјал-
но благостање; помоћ; комфор. конфоран
(фр. confort) који je c конфором,
удобан, угодан за становање. конформан
(лат. conformis) саобразан, једноо-
бразан. конформација (лат. conformatio)
састав, склоп,
грађа неког тела; саображавање, саображење,
подешавање према чему, прилагођавање.
конформери (енг. conformers) ш. в. конфор-
мисши. конформизам (лат. ) саображавање,
прилагођава-
ње, слагање, прихватање нечијег мишљења
из користољубља или опортунистичких ра-
злога. конформист (фр. confort удобност)
лако прила-
годљив човек, који иде линијом мањег отпо-
ра, споразумаш. конформисти (лат.
conformare) ПЛ. енглески про-
тестанти који су признали 39 чланова англи-
канске конфесије од 1562; конформери.
конформите 449 концептиван
т
конформитет (нлат. conformitas) саобразност,
једнообразност. конфортабилан (фр.
confortable) угодан, удо-
бан, пријатан; лепо и практично уређен; ком-
фортабилан. конфортанција (нлат.
confortantia) ш. мед. сред-
ства (или: лекови) за јачање. конфортатив
(нлат. confortativum) мед. лек за ја-
чање, лек за окрепљење. конфортација
(нлат. confortatio) јачање, кре-
пљење, окрепљење. конфратер (лат.
confrater) сабрат, садруг, друг
по звању или служби. конфратернитет (лат.
confrater сабрати, нлат.
confraternitas) братимство, побратимство,
другарство. конфронтација (нлат.
confrontatio) прав. суоча-
вање, суочење, нарочито сведока (нлат. con-
frontatio testium) или окривљених чији су
искази противречни; поређење, сравњивање,
сравњење, упоређивање, упоређење.
конфронтирати (нлат. confrontare) ирав. суочити,
суочавати (сведоке, окривљене); сравнити,
сравњивати, упоређивати, упоредити; супрот-
ставити. конфузија (лат. confusio) мешање
различитих
ствари; помешаност, збрка, неред, нејасност
(стила, мисли); побрканост, бркање, мешање,
неразликовање, пометња; физ. збуњеност,
збрканост, смућеност, забуна; up. конфузан.
конфузионар (нлат. confusionarius) сметењак,
смућењак. кон фуоко (итал. con fuoco) муз.
ватрено, са жа-
ром, живахно. конфутабилан (нлат.
confutabilis) који ce може
побити, оповргнути. конфутатор (нлат.
confutator) онај који побија
(доказе, наводе), оповргавалац.
конфутација (лат. confutatio) побијање, дока-
зивање противног; ућуткивање.
конфуцијанизам религија коју je основао ки-
нески филозоф Конфуције (Кунг-Фу-Це,
551-479 пре н. е.) и његово учење о врлини, о
природи и друштвеном уређењу. конха (грч.
kónche) аРх. 1. свод y облику шкољке,
полукупола; 2. полукружна избочина на гра-
ђевини, апсида. конхилије (грч. konchylion
дем. од konchylë =
kónche двољуштурна шкољка) ш. зоол. љускари
(пужеви и шкољке). конхилиологија (грч.
kónche, logia) зоол. наука о
љускарима; уи. конхилије. конхиформан (грч.
kónche, лат. forma) up. шко-
љчаст, облика двољуштурне шкољке.
конхоида (грч. kónche, eidos облик, вид) маш.
шкољчаница, Никодемова раванска крива ли-
нија четвртог степена. концедирати (лат.
concedere) допустити, допуш-
тати, дати за право, уступити, попустити,
признати. концентратор (лат. concentracio
прикупљање,
збирање) електромеханички или електронски
уређај који ce поставља између централних
телефонских станица и између њих и корис-
ничких станица везе; наЈпростиЈИ je тзв.
двојник.
концентрација (нлат. concentralo) усредсре-
ђивање, усредсређење, усредсређеност; при-
купљање, збирање; смештај, нпр. заробљени-
ка y мали простор (в. концентрациони ло-
гор); хем. појачавање раствора смањењем ње-
гове запремине (нпр. испаравањем); појача-
ње раствора, појачаност раствора; руд. укла-
њање механичким путем мање вредних делова
руде; згушњавање, згуснуће.
концентрација капитала увећавање капитала
путем акумулације вишка вредности. Тиме ce
повећава друштвено богатство, за разлику од
централизације, која га само друкчије распо-
ређује.
концентрациона влада влада састављена од пред-
ставника свих странака.
концентрациони логор 1. вој. место y које ce
ин-тернирају цивилни заробљеници и трупе
које су прешле на неко неутрално земљиште;
2. сабиралишта политичких противника за
вре-ме мира, спољнополитичке затегнутости
и y току рата; много их je основано y II
светском рату, нарочито y фашистичким
земљама, где су била места систематског
уништавања људи.
концентрисати (нлат. concentrare) усредсредити,
усредсређивати, скупити, скупљати, сабирати,
сабрати, сјединити на једном месту; збити,
згуснути; хем. повећати јачину раствора сма-
њењем његове запремине; руд. издвојити
(или: издвајати) метал или руду из јаловине;
конценшрисаши ce скупити ce, сабрати ce;
усредсредити ce, усредсређивати ce, прибрати
ce, средити ce (мисли).
концентрицитет (нлат. concentricitas) сасредиш-
ност, заједничност средишта.
концентричан (нлат. concentrare) сасредишни,
са заједничким средиштем; који су управ-
љени ка истом средишту; вој. концентричан
напад напад који je из полукружног положаја
управљен ка једној тачци; конценШрична ва-
тра унакрсна ватра; конценшрично одступа-
ње одступање растурених делова војске y
правцу исте тачке; маш. концентрични круго-
ви сасредишни кругови, кругови са заједнич-
ким средиштем.
концеитус (лат. сапеге певати, concentus) муз.
складно певање, складна музика, складност,
хармоничност.
концепт (лат. conceptum, concipere замислити,
схватити) 1. план, нацрт, скица; први писмени
састав (неког дела, списа).
концепт (лат. conceptus) 2. појам; способност
схватања, моћ појимања; изићи из концепта
изгубити везу мисли, побркати мисли, збунити
ce; избацити неког из концепта пореметити
нечији ред мисли, збунити га.
концептакулум (нлат. conceptaculum) остава;
сандук за оставу, похранилиште; бот. удуб-
љење на талусу (в. Шалус 1) y коме ce развија-
ју сполни органи (код мрких алга).
концептиван (нлат. conceptivus) зоол. оплодљив,
способан да буде оплођен; схватљив, способан
за схватање.
концептовати 450

кончети
концептовати (лат. conceptum) израдити први
састав, правити (или: направити) план, нацрт,
скицу (дела, списа и сл.)-
концепт-папир простија, полубела хартија за
састављање концепата.
концептуализам (лат. conceptus појам) фил. пра-
вац између реализма и номинализма по којем
општи појмови јесу облици и праве радње
мисли, a не прости знаци који ce подједнако
примењују на више јединки.
концептуалисти (лат. conceptus појам) фил. при-
сталице концептуализма.
концептуална уметност (лат. conceptus схвата-
ње) уметнички смер y којем je тежиште на
идеји a не на форми; из дадаизма су ce разви-
ли многи рукавци, a данас актуелни хепенинг,
боди-арт.
концепција (лат. conceptio) 1. поимање, схвата-
ње, разумевање; схватљивост, моћ поимања,
моћ разумевања; замисао; 2. физиол. зачеће,
оплођење, затрудњавање; концепцио имаку-
лаШа беаШе Виргинис (лат. conceptio immacu-
lata beatae Virginis) шеол. непорочно зачеће
Богородице (учење римокатоличке цркве).
концерн (енг. concern) највиши облик приватно-
капиталистичког монопола. Укључује низ ин-
дустријских, трговинских и банкарских моно-
пола. Обично je на челу најкрупнија банка.
концерт (лат. concertare такмичити ce, тал. con-
certo) муз. већи музички комад, обично y три
дела, за један соло-инструменат са оркестар-
ском пратњом (нпр. виолински, клавирски и
др. концерт); програм са више музичких кома-
да (вокалних или инструменталних); јавна му-
зичка приредба.
концертација (лат. concertatio) препирање, пре-
пирка (речима); такмичење, утакмица; спора-
зум, сагласност.
концертина (итал. concerto концерат) муз. врста
акордиона или хармонике на развлачење.
концертирати (лат. concertare такмичити ce) муз.
такмичити ce јавно y свирању или певању,
приредити (или: приређивати) концерт, уче-
ствовати y концершу; ПОЛ. уговорити, уговара-
ти, споразумевати ce o чему.
концертист(а) (итал. concertante) главни певач
или свирач на концерту; концертант.
концерт-мајстор (лат. concertare, нем. Meister)
муз. први виолинист (солист) y оркестру; титу-
ла истакнутих чланова музичких капела.
концертни комад муз. концерт y ужем облику за
неки соло-инструмент y оркестру.
концесиван (нлат. concessivus) грам. допустан, до-
пусни (нпр. реченица, свезица); концесивна
или допусна реченица она која казује допуш-
тање или уступање радњи главне реченице,
нпр.: Нисам га нашао, иако сам га свуда
тражио.
концесија (лат. concedere допустити, concessio)
допуштање, уступак, повластица, давање по-
властице; одобрење власти (државне, општин-
ске) за бављење неким послом који je слобо-
дан од надзора те власти.
концесионар (нлат. concessionarius) онај који
има концесију (повластицу), повлашћени, по-
властичар.
концизан (лат. concisus) сажет, језгровит, зби-
јен, прегледан, кратак, јасан.
концизија (лат. concisio) 1. комадање, раскома-
давање; 2. Р еш. краћење (реченица, ставова);
3. збијеност, језгровитост, сажетост.
концизност (лат. concisio) в. концизија 3.
концил (лат. concilium) скупштина црквених ве-
ликодостојника ради расправљања и решава-
ња о актуелним црквеним питањима, црквени
сабор; универзитетски суд.
концилијантан (лат. conciliane) помирљив, попу-
стљив, склон посредовању, згодан за посредо-
вање и изравнавање несугласица.
концилијум (лат. concilium) в. концил; концили-
јум академикум (нлат. concilium academicum)
универзитетски савет (или: суд); концилијум
екуменикум (нлат. concilium oecumenicum) ве-
сељенски сабор, свеопшти црквени сабор чије
су одлуке (канони) обавезне за цео хришћан-
ски свет, a којих je, од Никејског (325) до
ТриденШског (1545-1563), било осамнаест;
концилијум медикум (нлат. concilium medi-
cum) лекарски састанак и саветовање о тежим
стручним питањима; upug. концилијарни.
концилирати (лат. conciliare) помирити, сприја-
тељити, измирити (нпр. различита мишљења и
сл.); сложити, сагласити; удружити, удружи-
вати.
концинан (лат. concinnus) pern, складан, складно
и уметнички састављен с обзиром на облик и
везу појединих делова; леп, допадљив.
концинатор (лат. concinnator) уређивач, уред-
ник; такође: смицаличар, онај који воли да
прави смицалице.
концинирати (лат. concinnare) складно састави-
ти, уредити, средити.
концинитет (лат. concinnitas складност, хармо-
ничност) реш. складност y изношењу мисли и y
говору, складно, симетрично и, отуд, лепо по-
везивање делова говора y целину; приклад-
ност начина, тона излагања и мисли.
конципијент (лат. concipere замислити; састави-
ти) писац, састављач једног списа; писар, веж-
беник (нпр. адвокатски, судски).
конциповати (лат. concipere) саставити; написа-
ти; смислити, замислити (план, скицу, нацрт);
биол. затруднети, остати оплођен.
концитамент (лат. concitamentum) мед. средство
за раздраживање.
концитативан (нлат. concitativus) подбадан, који
подбада, подстрекаван, који подстрекава,
бунтован, бунтовнички, раздражујући.
концитатор (лат. concitator) подстрекач, подба-
дач, бунилац.
концитација (лат. concitatio) подбадање, под-
стрекавање, подбуњивање, подстицање, раз-
драживање.
кончертино (итал. concertino) муз. мањи музички
комад, обично са једним одељком до три са-
мостална одељка.
кончети (итал. concetti) лит. бриљантни и пун
афектирања песнички начин изражавања, са-
кончетиза 451 копродукција
м
 стоји ce y претераној виртуозности метафо-
ра, хипербола, антитеза и y извештаченој
игри са бескрајним нагомилавањем речи и
фраза. Овај стил je, на штету једноставног и
природногстила, преплавио итал. књижевност
познијег ренесанса (Тасо, Марини), из Итали-
је прешао y Шпанију (гонгоризам), Енглеску
(гуфујизам) итд.
кончетизам (итал. concetti) лит. в. кончети.
конштаблер (лат. comes стабули) в. конста-
блер.
коњак (фр. cognac) no француској вароши Cog-
nac названа фина ракија од дестилисаног ви-
на, са 50 процената алкохола.
кооператива (нлат. cooperativa) задруга, добро-
вољно удружење грађана који желе, удруже-
ним средствима и радом, да обављају одређе-
не привредне послове y корист својих чланова
(задругара); сарадња.
кооперативизам (нлат. cooperari сарађивати) за-
другарство, задружни покрет.
кооператор (нлат. cooperator) сарадник, пома-
гач; кооперант.
кооперација (нлат. cooperatio) облик заједнич-
ког рада, y истим или повезаним процесима
производње и по плану; проста кооперација
ако сваки учесник врши све операције по-
требне да ce направи производ; сложена ко-
операција y њој je извршена подела рада: сва-
ки ce специјализује y појединим операција-
ма, a производ je готов кад прође кроз руке
свију.
кооперисати (нлат. cooperari) сарађивати, суде-
ловати; фиг. доприносити.
кооптација (лат. cooptatio) допунски избор, би-
рање нових чланова (ради допуне неког
друштва).
кооптирати (лат. cooptare) бирати новог члана
(ради допуне неког друштва).
координата (нлат. coordinata) маш. свака величи-
на једног система двеју или више величина
употребљених за одређивање положаја тачке,
линије, или равни односом према једном ут-
врђеном систему линија, тачака, итд. (уп. ane-
mica, ординаша); координашне осе (у Декар-
тову систему) јесу две праве које ce секу или
под правим углом или под косим углом. Коор-
динате једне тачке (у равни) јесу њена одсто-
јања од координатних oca; поларне координа-
ше јесу координате које одређују тачку (у
равни) односом према једној утврђеној лини-
ји (почетној линији или оси) и једној утвр-
ђеној тачки (почетку или полу) на тој лини-
ји. Координате неке тачке јесу дужина праве
линије (радијус вектор) повучене до ње од
пола и угао који гради та линија са осом.
координатограф (лат. coordinata, грч. graphö пи-
шем) справа за уцртавање на карту или план
тачака према њиховим координатама.
координација (нлат. coordinatio) уређење, уре-
ђивање, сређивање, усклађивање; изједначе-
ње, изједначивање (у рангу); грш. напоред-
ност; лог. узајамни однос између појмова који
су подређени једном истом вишем појму.
координисати (лат. coordinare) средити, уреди-
ти, ускладити, уређивати, довести y ред; при-
редити, приређивати, придодати, придружити,
придруживати.
копај-балзам хем. смоласти сок јужноамерич-
ког, нарочито бразилијског дрвета копајива
(порт., шп. copaiba, браз. cupauba).
копајива (порт., шп. copaiba, браз. cupauba)
бот. јужноамеричко дрво од кога ce добива
копај-балзам.
копал (мекс. kopalli) ћилибару слична, чврста,
сјајна и пријатна мириса дрвена смола која
ce добива од исушеног сока дрвета rhus copalli-
num; употребљава ce као фирнајс.
копар (арап., перс. kabar, фр. capre, итал. cappe-
ro) бот. мирођија, још затворен пупољак јед-
не биљке y Средоземљу; употребљава ce као
зачин y јелима.
копартиција (нлат. copartitio) споредна деоба,
дељење исте целине према другим обзирима и
мерилима.
копачка (чеш. kopati ударати ногом) специјална
ципела с кожним крампонима на ђону за фуд-
бал и сродне игре.
копејка (рус. копеика) најмањи руски (бакар-
ни) новац = 1/100 рубље (назван по томе што
je првобитно био са ликом коњаника наоружа-
ног копљем).
копија (лат. copia) препис; фош. отисак, снимак;
прецрт, пресликано сликарско или вајарско
дело; физ. подражавање, угледање; нешто
изра-ђено подражавањем; про копија (лат. pro
copia) за препис.
копилот (лат. co-, пилот, в.) други пилот по
старешинству, пилот који по потреби преузи-
ма управљање авионом.
копиозан (лат. copiosus) богат, обилан.
копиопија (грч. kópos замор, малаксалост, ópsis
вид) мед. замореност очију.
копирајт (енг. copyright) уобичајена формула
за заштиту ауторског и издавачког права.
копирајт бил (енг. copyright bill) закон о аутор-
ском и издавачком праву.
копирати (лат. copia, фр. copier) преписати, пре-
писивати; прецртавати, пресликавати; умножа-
вати (спис); фош. правити отисак, снимати
(слику); физ. правити по угледу на, подража-
вати.
копир-бух (нем. Kopier-buch) књига са преписи-
ма, нарочито трговачких писама и др.
копир-машина справа за умножавање рукописа
механичким путем.
копист (лат. copia) преписивач; фош. снимач;
фиг. подражавалац.
копос (грч. kópos замор) мед. осећање велике
заморености, премореност, малаксалост, кло-
нулост.
копра (инд.) трг. осушено месо кокосовог ораха,
од кога ce справља познато кокосово уље.
копрагога (грч. kópros измет, балега, âgô одно-
сим) ПЛ. мед. в. копрокритика.
копрагогија (грч. kópros, ago) мед. избацивање
измета, чишћење црева од измета.
копродукција (лат. co, produetio) заједничка
копрокритвка 452 корбач
 производња; сарадња предузећа из две или
више земаља при подизању инвестиционих об-
јеката или y производњи друге робе намење-
не тржишту. копрокритика (грч. kópros,
kn'nö лучим, издва-
јам) ПЛ. мед. средства за чишћење; копрагога.
копролалија (грч. kópros, laleìn брбљати) мед.
појава код неких душевно оболелих да морају
и против воље, изговарати непристојне, ружне
и срамне речи. копролити (грч. kópros, lîthos
камен) tu. окаме-
њени измети препотопских животиња.
копрологија (грч. kópros, logïa наука) 1. испити-
вање фекалија y дијагностичке сврхе; 2. фт.
назив за порнографску литературу.
копрофилија (грч. kópros, philein волети) асих.
однос према измету као пријатном објекту;
испољава ce код деце, a код старијих може да
прерасте y сексуалну перверзију.
копрофобија (грч. kópros, phobos страх) осих.
болестан страх од измета и прљавштине, од-
бојност према свему што je y вези са из-
метом. копропријетет (нлат. co-proprietas)
прав. сувлас-
ништво, заједничка сопственост.
копросклероза (грч. kópros, sklerós тврд) мед.
отврдњавање измета y цревима, тврда сто-
лица. копростаза (грч. kópros, stasis стајање,
зауста-
вљање) мед. затвор, тврда столица. копрофаг
(грч. kópros, phageîn јести) животиња
која једе измет друге животиње.
копрофагија (грч. kópros, phageîn) мед. једење
измета (појава код неке врсте душевно бо-
лесних). Копти (арап. Кибти, лат. Aegypti) ПЛ .
хришћан-
ски потомци старих Египћана, има их око 3
мил. y Египту. коптска уметност период
египатске уметности,
од II пре до VIII века после н. е., који ce састо-
ји од елемената египатске, грчке и сиријске
уметности. коптски језик најмлађи облик
египатског јези-
ка, служи ce грчком азбуком (данас постоји
само као језик коптске хришћанске цркве).
копула (лат. copula) грам. спона (реч која везује
субјекат са предикатом); зоол. стапање; лог.
онај део y суду којим ce изражава да веза изме-
ђу субјекта и предиката постоји као саглаша-
вање или као опрека, нпр.: Човек je смртан;
копула карналис (нлат. copula carnalis) upae.
сношај. копулативан (лат. copulativus) грам.
саставан,
спојан; копулативна коњункција саставна
свезица; копулативна реченица саставна ре-
ченица, тј. независна реченица која казује
радње које ce могу самостално вршити без
утицаја једне на другу, нпр.: Он je то рекао,
па ће и потврдити; лог. копулативни судови
судови који имају више субјеката, a само је-
дан предикат. копулатор (лат. copulator)
свештеник који оба-
вља венчање (код католика). Koiiv.iann.ja
(лат. copulatio) спајање браком,
венчавање; биол. сполно спајање двеју ћели-
ја y једну зигоспору (код нижих биљака или
животиња); сполно спаривање уопште; начин
оплемењавања воћа спајањем племенитог
стабла са дивљаком.
копулирати (лат. copulare) спојити браком, вен-
чати; сполно општити; оплемењавати воћке
спајањем племенитог стабла са дивљим.
KOI1V1I (итал. cappone, нем. Kapaun) уштројени
петао (ради бољег гојења и укуснијег меса);
фиг. човек који ce прави важан, уображенко,
надувенко.
кор- (лат. cor-) 1. латински предметак кон- (con-)
y речима које почињу са г.
КОр (лат. СОГ, ген. COrdis) 2. анат. Срце.
кор (фр. corps, лат. corpus) 3. тело, целина; за-
једница, друштво, еснаф, сви представници
једног реда људи (официрски, дипломаШски
кор), одред војника под једним командантом
(армијски кор); кор a кор (фр. corps à corps)
прса y прса, укоштац; уп. корпус.
кор (грч. choros) 4. в. хор.
кораба (нем. Kohlrabi) келераба, врста поврћа
из рода Brassica; корабица.
корадијација (нлат. corradiatio) стицање (свет-
лосних) зракова y једној тачци.
коразија (лат. corrasio) гтол. роњење, подлока-
вање.
корал (грч. korâllion) 1. мерџан; црвено стакло
од којег ce праве перле за накит и сл; зоол.
морска животињица из класе антозоа, чија ce
скелетна маса употребљава за украсе; 2. врста
црквене хорске песме, која ce пева једно-
гласно.
корали (грч. korâllion) tu. мале дрвене лоптице
са умереним шиљцима на пасјем овратнику,
које боду кад ce овратник повуче (употреб-
љава ce при дресирању naca).
коралин 1. вештачка рибља кост која ce прави
од влакана неких биљки.
коралин (грч. korâllion) 2. црвена бојена мате-
рија, која ce добива од фенола.
коралинити (грч. korâllion корал, мерџан, h'thos
камен) ПЛ. в. коралиШи.
коралиолити (грч. korâllion, lfthos) Т>. В. кора-
лити.
коралиопетре (грч. korâllion, pétra камен) ил. в.
коралити.
коралити (грч. korâllion, lfthos камен) tu. окаме-
њени корали.
коралитичан (грч. korâllion) apx. украшен цве-
ћем и лишћем.
корам популо (лат. coram populo) в. корам пу-
блико.
корам публико (лат. coram publico) пред скуп-
љеним народом, пред целим светом, јавно и
отворено.
Коран (арап. Qur'an) арапски писана религиозна
књига мухамедоваца, која садржи y говорима,
псалмима, законима, саветима и легендама
објављена божанска откривења Мухамедова,
извор вере и закона мухамедоваца, састоји ce
из 114 глава (сура); Алкоран, Куран.
корбач (тур. kyrbac, пољ. karbacz) бич, камџија.
корб-бал 453 корелати
корб-бал (нем. Korb кош, Ball лопта) <љ немачка
спортска игра лоптом, слична кошарци.
корбеја (фр. corbeille) котарица; на париској и
бечкој берзи: место резервисано за берзанске
агенте.
корбијар (фр. corbillard) велика путничка кола
са корпом позади; такође: мртвачка кола.
корвета (фр. corvette, лат. corbita) eoj. мања из-
видничка лађа, мала брза крстарица.
корд (енг. cord) манчестарски памучни сомот са
пругама.
корда (фр. corde, итал. corda) уже, конопац;
струна, жица (на виолини); мат. тетива, права
линија која спаја две тачке обима круга; фи-
тиљ за паљење експлозива; муз. уна корда
(итал. una corda) једна жица (кад на клавиру,
помоћу педала, чекићи додирну само једну
жицу); a дуе корде (итал. a due corde) на две
жице; Шуше корде (итал. tutte corde) све жице,
тј. без педала.
кордељера (фр. cordelière) калуђерица фрањев-
ка; конопац за опасивање (калуђерски); жен-
ска чворнаста огрлица.
кордијалан (нлат. cordialis, лат. cor срце) срда-
чан, усрдан; који окрепљује (лек).
кордијале (нлат. cordiale) фарм. лек који крепи
срце.
кордијалитет (нлат. cordialitas) срдачност, усрд-
ност, присност, искреност.
кор дипломатик (фр. corps diplomatique) сви
представници страних држава y некој држави,
дипломатски кор, дипломатско тело.
кордитис (грч. chordê жица) мед. запаљење глас-
ница.
кордифолијум (нлат. cordifolium) бот. срцаст
лист, лист облика срца; биљка са срцастим
лишћем.
кордиформан (нлат. cordiformis) y облику срца,
срцаст.
кор д'ложи (фр. corps de logis) арх. средњи
главни део палате или замка.
кордоба новчана јединица Никарагве, дели ce
на 100 сентавоса; кордова.
кордован (шп. cordoban) в. кордуан.
кордон (фр. cordon) узица, гајтан, врпца (нпр.
на шеширу); трака, лента (од ордена); арх. гор-
њи венац на подзиду (симсу); вој. ланац војних
стража за заштиту границе од кријумчарских
упада, војна граница; ред полицајаца или ци-
вила који обезбеђују сигурност значајне лич-
ности.
кордонист(а) (фр. cordon) погранични стражар,
граничар.
кордофони инструменти (итал. corde жице) муз.
инструменти код којих ce тон добива трепере-
њем затегнутих жица које je изазвано на више
начина; разликују ce три врсте: гудачки (ви-
олина; виола, виолончело), трзалачки (разне
врсте тамбура, харфа, гитара и сл.) и ударач-
ки жичани инструменти, код којих ce трепе-
рење добива путем ударца y жицу (клавир, кла-
викорд, цимбало и сл.).
кор д'плас (фр. corps de place) eoj. главни унутар-
њи део утврђења.
кордс (енг. cords, фр. corde) ал. трг. разне врсте
тешких памучних тканина.
кордуан (фр. cordouan) помоћу руја уштављена
овчија или козија кожа, шагринирана, служи
за израду финије обуће, галантеријске робе
и за повезивање књига (назив по шпанском
граду Кордови, где су je израђивали Маври);
кордован.
Кордун (фр. cordon) део СР Хрватске око реке
Коране; територија некадашње „војне грани-
це" (погранични појас између Аустро-Угар-
ске и Босне); уи. кордон.
кореалан (нлат. correalis) прае. сукрив, који ce
оснива на заједничкој кривици или обавези;
кореална облигација скупна обавеза, скупни
дуг, дуговање већег броја лица; кореални
дужник скупни дужник; кореални поверилац
скупни поверилац.
коредијализа (грч. kóre зеница, dialysis раздва-
јање, одвајање) мед. вештачко стварање зе-
ница одвајањем дужица; иридодијализа.
коректазија (грч. kóre, éktasis истезање) мед.
проширеност зеница.
коректан (лат. correctus) који je без погрешке,
беспрекоран, исправан, уредан, тачан, прави-
лан; језички правилан; који одговара умет-
ничким правилима и прописима; тип. који He-
Ma штампарских грешака.
коректив (лат. correctivum) средство за поправ-
љање, средство за дотеривање; мед. средство
које поправља или ублажује својства другог
неког лека или средства; фиг. ублажење, по-
правка.
корективан (лат. correctivus) попраоан, који по-
правља, који исправља, који побољшава.
коректност (лат. correctus) беспрекорност,
исправност, тачност, правилност; уљудност.
коректопија (грч. kóre зеница, ék iz, tópos ме-
сто) мед. неприродан положај зенице када не
лежи y средини дужице (него са стране).
коректор (лат. corrector) поправљач, исправљач;
онај који исправља грешке што их направи
слагач при слагању; опомињач, корилац.
коректоријалан (нлат. correctorialis) в. корекци-
оналан.
коректура (лат. correctura) исправљање, попра-
вљање, исправка, поправка; шиа. исправљање
штампарских грешака; привремени отисак
слога на коме треба исправити при слагању
направљене штампарске грешке.
корекција (лат. correctio) поправљање, испра-
вљање, исправка, поправка; опомена; регули-
сање речних обала и корита, граница и др.
корекционалан (нлат. correctionalis) поправни,
који припада поправци (или: исправци); који
ce тиче поправке (или: исправке); поправан,
који поправља.
корекционар (нлат. correctionarius) онај који ce
налази y заводу за поправку, затвореник, каж-
њеник.
корелати (нлат. correlata) ал. ствари које стоје y
узајамном односу; лог. појмови који претпо-
стављају један други (нпр. узрок - последица,
право - дужност, брдо - долина).
корелатив 454 коридор
корелатив (лат. cum са, relativus односан) линге.
језички елеменат, реч, или група речи, која
je y суодносу с другом речју или групом речи:
какав - Шакав; колики - толики и сл.
корелативан (лат. correlatus) суодносан, узаја-
ман, који казује узајамни однос; корелати-
ван појам лог. онај који претпоставља или тра-
жи неки други појам (нпр. мати и кћи, где
мати значи нешто y односу према кћери, и
обратно, отац и син, жена и муж итд.).
корелативизам (лат. correlatus) фил. правац y те-
орији сазнања по којем су субјекат и објекат
корелати те ce не могу одвајати један од дру-
гога.
корелативитет (нлат. correlativitas) суодносност,
саодносност, постојање узајамног односа,
узајамни однос, узајамно претпостављање.
корелација (лат. correlatio) суодносност, уза-
јамност, узајамни однос, узајамно претпо-
стављање; такође: извештај кореферента; y
настави: довођење y узајамну везу предмета
који имају сличности и додирних тачака, нпр.
педагогије и психологије, историје и геогра-
фије, географије и етнологије, математике и
физике итд.
кореолиза (грч. kóre зеница, lysis одвајање) мед.
одвајање зенице.
кореографија (грч. choreüö играм y колу, grap-
heïn писати, бележити) вештина бележеша ко-
рака, покрета и фигура y плесу, уметност
стварања и постављања балета; хореографија.
корепетирати (нлат. correpetare) обнављати с
неким задатак, помагати при учењу, пресли-
шавати задатак.
корепетитор (нлат. correpetitor) онај који пома-
же ђацима при учењу, преслишавалац задата-
ка; иоз. преслишавалац улоге; увежбавач опер-
ских хорова и певача.
корепција (лат. correptio) грам. скраћивање сло-
гова (у изговору).
корескоп (грч. kóre зеница, skopéô посматрам)
мед. инструменат за испитивање зеница.
кореспондент (нлат. correspondens) онај који
пише писма, нарочито y неком предузећу, тр-
говачки или банкарски службеник који пише
писма и одговара на приспела писма; онај с
којим ce писмено или пословно општи, поши-
љач или прималац писма, пословни пријатељ;
сарадник на страни, дописник (новина).
кореспондентан (лат. correspondent) сагласан,
одговарајући; сличан или аналоган; једнако-
вредан по функцији, положају, количини и сл.
кореспонденц-биро (нлат. correspondere, фр. bu-
reau) в. пресбиро.
кореспонденција (нлат. correspondent, итал.
corrispondenza) писање писама, дописивање,
преписка, општење преко писама; збирка пи-
саних пошиљака; веза, промет, саобраћај; са-
гласност, слагање, подударање (нпр. y схвата-
њу), одговарање чему.
кореспонденц-карта поштанска дописна карта,
дописница.
кореспондирати (нлат. correspondere, итал. cor-
rispondere) писати и одговарати на писма, до-
писивати ce, бити y преписци с неким, бити y
пословној вези; слагати ce, одговарати, поду-
дарати ce. кореспонзал (нлат. corresponsalis)
трг. в. акцеп-
тант. кореус (лат. correus) праа. сукривац,
садужник; ко-
реус дебенди (лат. correus debendi) садужник;
кореус креденди (лат. correus credendi) cano-
верилац.
кореутика в. хореутика. кореферат (лат.
correferre) саизвештај, саизве-
шће, споредни извештај. кореферент (лат.
correferrens) саизвестилац,
споредни известилац, помоћник референта.
кореференција (лат. correferre) саизвештај, са-
извешће; такође: корелација. корза (итал.
correre, corsa) трка коња без јахача
(у Италији). корзак (рус. татар.) мала степска
лисица са ску-
поценим крзном, живи y азијском делу СССР.
Корзаковљева болест мед. тешко душевно обо-
љење које ce јавља као последица хроничног
алкохолизма; праћено je суморним располо-
жењем, апатијом, заборавношћу и честом су-
манутошћу. корзар (итал. corsare, шп.
corsario) морски раз-
бојник, гусар; гусарска лађа; наоружана лађа
за хватање непријатељских трговачких лађа.
корзирати ce (итал. corso) шетати ce корзом,
возити ce улицама ради шетње. корзо (итал.
corso, лат. cursus) трк, трчање; ток;
тркалиште; улично шеталиште (употребљава
ce често и као име улица, кафана и сл.); трг. =
курс; ал корзо (итал. al corso) no садашњој
вредности, no курсу. корибантизам (грч.
korybas занесењак) мед. спа-
вање отвореним очима; трабуњање y гроз-
ници. коривал (нлат. corrivalis) супарник
(нарочито y
љубави). коривалитет (нлат. corrivalitas)
супарништво
(нарочито y љубави). коривација (лат.
corrivatio, rivus поток) свођење
више потока или река y једно корито.
коригенд (лат. corrigere поправити, corrigendus)
онај који треба поправљати, нпр. малолетни
преступник. коригенда (лат. corrigenda) ПЛ. све
оно што треба
поправљати (или: исправљати); исправке, по-
правке (нарочито штампарске грешке).
коригенција (лат. corrigentia) ПЛ. мед. примесе ле-
ковима које поправљају укус и отклањају
шкодљивост; средства за поправку сокова.
коригибилан (нлат. corrigibilis) поправљив,
исправљив, који ce може поправити.
кориговати (лат. corrigere) поправити, исправи-
ти, поправљати, исправљати (рукопис, штам-
парске грешке); опомињати, корити, кажња-
вати.
корида (шп. corrida) борба с биковима.
коридор (итал. corridore) apx. трем, ходник на
који воде врата из покрајних соба, ложа и др.;
y политичкој географији: део земље или ли-
нија која спаја једну државу са морем; авиј.
утврђена путања којом лете авиони.
кориза 455 коронациј
а
кориза (грч. kóryza) мед. запаљење носне слузни-
це, кијавица, уњкавица.
коризма (нлат. carisma) в. каризма.
коријандар, коријандер бот. једногодишња
ароматична и лековита биљка из пор. штита-
ра, Coriandrum sativum.
коријандоли (итал. coriandoli) в. конфети.
коријере (итал. corriere) 1. в. курир; 2. поштар--
коњаник.
коринта (фр. corinthe) суво грожђе без семена,
названо по грчком граду Коринту, одакле до-
лази.
коринтски (грч. korînthios) који je својствен
или који припада грчком граду Коринту; ко-
ринтски стил арх. трећи по реду стил (после
дорског и јонског) који ce појавио y грчкој
архитектури крајем V века пре н. е., одликује
ce стубом који ce завршава капителом y обли-
ку котарице од акантова лишћа.
корион в. хорион.
корифеј (грч. koryphaîos поглавар, вођ, први,
koryphë теме) највиши део чега; y позоришту
старих Грка: вођа хора; данас: вођа, првак ба-
лета; фт. првак, онај који je најбољи y нече-
му, нарочито y некој грани уметности или
науке, „звезда"; народни вођа, коловођа.
корморан (лат. corvus marinus) зоол. морски га-
вран, црни пеликан (птица која ce храни
искључиво рибом).
кормофите (грч. korraós пањ, цепаница, phytón
биљка) ПЛ. бот. биљке које имају корен, ста-
бло и лист (за разлику од талофита).
кормус (грч. kormós) бот. тело биљке на коме ce
налазе три органа; стабло, лист и корен.
корна (енг. corner) <љ в. корнер.
корнак (арап., фр. cornac) 1. вођа слонова, сло-
нар; 2. водич странаца.
корнамуза (итал. corno por, cornamusa) „свирала
са рогом", тј. гајде.
корнд биф (енг. corned beef) усољена говеђина
конзервисана y лименим кутијама (конзерва).
корнеа (лат. cornea) анат. рожњача (ока).
корнеитис (лат. cornea рожњача) мед. в. кера-
тишис.
корнер (енг. corner) угао, кут, ћошак; y фудба-
лу: казнени ударац ногом са угла противничке
гол-линије пред капију противника, због тога
што je играч противничког тима избацио лоп-
ту са игралишта поред или иза свог гола; трг.
удруживање трговаца навелико ради дизања
цена роби.
корнет (итал. cornetto) обруч од рожине за држа-
ње косе; кесица, фишечић од теста (једе ce
заједно са сладоледом); муз. мали por, рош-
чић, трубица.
корнета (фр. cornette) коњичка застава; бродска
застава; женска капа за спавање.
корнетино (итал. cornettino) муз. мали криви por.
корнетист(а) (итал. cornetto) онај који свира y
por, свирач y por, свирач y трубу.
корниша (фр. corniche, итал. cornice, лат. сого-
nis) apx. атула, венац, горњи део на гесимсу
(опшивници) стубова и др., главна опшивни-
ца, главни гесимс; горњи, краћи део завесе
више прозора или врата.
корнишони (фр. cornichons) ПЛ. мали краставци,
краставчићи. корно (итал. corno) муз. por;
корно ди кача (итал.
corno di caccia) шумски, ловачки por.
корнулит (лат. cornu por, грч. h'thos камен)
мин.
окаменотина y облику рога. корнута (лат.
cornuta) хем. реторта са два врата,
једним правим кратким, и једним дугим сави-
јеним. короборанс (лат. corroborane) мед. в.
коробо-
ратив. короборанције (лат. corroborantia) ил.
мед. сред-
ства за окрепљење и јачање. короборатив
(лат. corroborativum) мед. средство
за окрепљење и јачање. короборација (лат.
corroboratio) јачање, окре-
пљивање, окрепљење, снажење. короденције
(лат. corrodentia) ПЛ. нагризна сред-
ства, средства за нагризање (или: наједање).
кородибилан (нлат. corrodibilis) в. корозибилан.
кородирати (лат. corrodere) гристи, нагризати,
наједати, изгризати, оједати. корозибилан
(нлат. corrosibilis) нагрижљив, наје-
дљив, разједљив. корозив (лат. corrosivum)
нагризно средство,
разједно средство, средство за нагризање;
љут (или: разједан, нагризан) отров; ил. коро-
зива. корозиван (лат. corrosivus) разгризан,
који раз-
гриза, разједан, који разједа, нагризан, који
нагриза, који наједа. корозија (лат. corrosio)
разгризање, нагризање,
наједање; анаш. нагризање, разарање ткива
услед гнојења; геол. роњење, подлокавање;
хем. нагризање, разарање површине метала
изазвано хемијским или електрохемијским
процесима (нпр. оксидација). корола (лат.
corona, corolla круница) бот. вен-
чић, цветна круница. королар (лат.
corollarium) геом., лог. став или за-
кључак који следује као природна последица
из већ доказанога става; природна последица.
королитичан (лат. corolla венчић) арх. обвијен
лишћем и цвећем, украшен зеленилом.
корона (грч. koróné, лат. corona) венац, круна;
код старих Грка и Римљана: највише одлико-
вање које ce давало победницима на утакми-
цама, заслужним грађанима, војсковођама и
др.; фиг. круг слушалаца, публика; ореол, све-
титељски сјај; астр. беличасто сјајан венац
који ce види око тамног Месечевог колута за
време тоталног помрачења Сунца; опсадна
линија војске; нимбус. корона Венерис (лат.
corona Veneris) мед. „Вене-
рин венац", сифилисни осип по челу.
коронаран (лат. cor срце) који ce тиче срца,
који ce односи на срце; коронарна јединица
посебно болничко одељење за лечење и негу
тешких срчаних болесника; коронарне арте-
рије две артерије које из аорте доводе крв за
исхрану срчаног мишића. коронарит (лат.
corona венац) мед. обољење вен-
частих артерија срца. коронација (нлат.
coronario) крунисање, наро-
чито младенаца при венчању.
коронида 456 корџ
коронида (грч. koroni's) y грчкој граматици: сии-
ритус ленис за ознаку кразе (нпр. tümon ме-
сто tò emón).
коро пјено (итал. coro pieno) муз. пун хор, пот-
пун хор.
короса (шп. coroza) ђаволска капа, капа јерети-
ка које je инквизиција осуђивала на ломачу
(у Шпанији).
корота (арап. kahret) жалост за мртвим; црнина.
корпограф (лат. corpus тело, грч. graphö пишем)
запис на телу.
корпорал (фр. caporal, нем. Korporal) каплар.
корпоралан (лат. corporalis) телесни.
корпоралитет (нлат. corporalitas) телесност.
корпоративизам (лат. corporativus) примењива-
ње начела, доктрине или система корпоратив-
ног удруживања на неку административну је-
диницу, нпр. на град или државу.
корпорација (нлат. corporatio) више лица удру-
жених y истом циљу којима je држава признала
права правног лица, еснаф, друштво, удру-
жење.
корпорациона права прав. права правног лица.
корпоризација (нлат. corporisatio) в. корпори-
фикација.
корпорификација (нлат. corporificatio) претва-
рање y тело, отеловљење, оваплоћење; пре-
тварање течног тела y чврсто; кориоризација.
корпорифицирати (нлат. corporificare) претво-
рити y тело, отеловити, оваплотити; стврд-
нути.
корпулентан (лат. corpulenti«) крупан, пун (те-
лом).
корпулентност в. корпуленција.
корпуленција (лат. corpulenta) крупноћа, де-
бљина, пуноћа тела; корпуленШност.
корпус (лат. corpus) тело; целина, укупност,
скуп; сталеж; зборник; вој. већа војна форма-
ција састављена од више дивизија или брига-
да; тип. врста штампарских слова од 10 типо-
графских тачака (названа по томе што je њи-
ма штампан Корпус јурис); ин корпоре (лат. in
corpore) листом, сви заједно.
корпус виле (лат. corpus vile) в. под вилис.
корпус деликти (лат. corpus delicti) прав. предмет
који доказује кривицу, тј. оруђе којим je
кривица извршена или објекат над којим je
извршена.
корпус Домини (лат. corpus Domini) y кат. црк-
ви: тело Господње (Христово); причесна хо-
стија као тело Христово; Телово, Брашанче-
во (празник).
Корпус јурис (лат. Corpus juris) зборник права,
књига целокупног римског права: збирка рим-
ског права коју je, y VI веку, приредио цар
Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс
Јустинијанус и Новеле), но која je тек y XVI
веку добила ово име.
Корпус јурис каноници (лат. Corpus juris canoni-
ci) збирка правних извора канонског права.
Корпус јурис цивилис (лат. Corpus juris civilis)
збирка правних књига Јустинијанових (садр-
жи: Институције, Пандекте, Кодекс и Но-
веле).
корпускула (лат. corpuscula) «л. од кориускулум.
корпускуларац (лат. corpusculum) присталица
корпускуларне филозофије, атомистичар.
корпускуларна теорија физ. в. еманациона те-
орија. корпускуларна филозофија (лат.
corpusculum
телашце, мало тело) учење да су последњи
саставни делови тела извесна телашца (ато-
ми) која ce не могу делити на ситније делиће,
a која су по величини и облику различита;
атомистика. корпускулум (лат.
corpusculum) мало тело, те-
лашце; такође: атом (лат. corpusculum primi-
tivum); tut. корпускула. корсаж (фр. corsage)
женска блуза. корсет (фр. corset, лат. corpus
тело) прсник, пр-
слук, грудњак, стезник, стежњак, мидер.
кортеж (фр. cortège) свечана пратња, почасна
пратња каквог високог функционера, свита.
кортекс (лат. cortex) бот. кора. кортес (шп.
corte) народна скупштина y Шпани-
ји и Португалији (оба законодавна тела, се-
нат и парламенат). кортеш (мађ. kortes) онај
који ревносно ради за
неку политичку личност, партију или идеју,
или против њих, политички агитатор.
кортикалан (нлат. corticalis) корни, који припа-
да кори (супр. медуларан), спољашњи; кораст.
кортикозан (лат. corticosus) корат, пун коре, бо-
гат кором.
кортина (итал. cortina) в. куртина. коругатор
(нлат. corrugator) анаш. чеони мишић
који набира кожу чела, мишић мрштилац.
коругација (нлат. corrugatio) мршћење, борање
чела. корумпирати (лат. corrumpere)
кварити, поква-
рити, изопачити, изопачивати; подмитити,
подмићивати, потплатити, потплаћивати,
поткупити, поткупљивати; up. корумпиран.
корунд (лат. corundum, тамилски kurand рубин)
мин. веома тврд минерал исте класе као рубин
и сафир; прост корунд, смрвљен, употребљава
ce за чишћење и глачање метала (шмиргл).
коруптан (лат. corruptus) покварен; потплаћен,
подмићен; наопак, настран, посувраћен (у
појмовима). коруптела (лат. corruptela)
кварење, изопачива-
ње; подмићивање, потплаћивање; завођење,
бешчашћење. коруптибилан (нлат.
corruptibilis) укварљив,
покварљив, распадљив, подложан кварењу,
труљењу (о телима); подмитљив, поткупљив.
корупција (лат. corruptio) поквареност, квар-
ност, изопаченост, разврат; поткупљивање,
подмићивање, поткупљење, подмићење; ква-
рење, укваривање, труљење, распадање; кри-
вотворење (списа, мере, тега и сл.).
корупционист(а) (лат. corruptio) покварењак,
покварен човек; нарочито: онај који прима
мито. корупцио оптими песима (лат.
Corruptio optimi
pessima) аосл. Кад ce добар човек поквари, по-
стаје најгори. корџ (инд., енг. corge) израз
који, слично нашем
Шуцету, y Индији означава 20 комада нечега.
кос 457 Космос
кос (инд.) источноиндијска миља.
косаг (скр. од енг. Combined Steam and Gas)
погон брода на парну и гасну турбину; за мање
брзине користи ce парна, a за веће брзине и
гасна турбина.
косеканс (нлат. cosecans, complementi secans) геом.
гониометријска функција једног угла: однос
између хипотенузе и супротне катете, секанта
комплемента једног угла (скр. cosec); косе-
канта.
косеканта (нлат. cosecans) геом. в. косеканс.
коспнус (co-sinus, complementi sinus) мат. синус
комплемента данога угла, гониометријска
функција: однос налегле катете према хипо-
тенузи (скр. cos).
коскиномантија (грч. kóskinon сито, manteia
прорицање) врачање y сито.
космархија (грч. kósmos свет, васиона, areno
владам) владање светом, нпр.: папизма.
космизам (грч. kósmos) узимање свемира и поја-
ва y њему за предмет уметничког, обично
књижевног стварања.
космика (грч. kósmos) в. космологија.
космички (грч. kósmos свет, васиона) васионски,
васељенски, светски, који ce односи на цео
свет, васељену; астр. космички излазак звезде
излазак звезде заједно са Сунцем; космички
залазак залазак звезде заједно са Сунцем; ко-
смички зраци зраци који непрекидно долазе
из свемира на Земљу, одликују ce великом
продорном моћи (180 пута већом од моћи
рендгенових зракова); суор. шелурски.
космички брод космичка летелица која, поред
потребних уређаја и инструмената, има каби-
ну y којој су обезбеђени животни услови за
посаду; васионски брод.
космо- (грч. kósmos) предметак y сложеницама са
значењем: свет, васиона, васељена, васељен-
ски.
космовизија (грч. kósmos свет, васиона, лат. vi-
sus виђење, увид) преношење телевизијске
слике из летелице y васиони или са површине
другог небеског тела.
космоглобус (грч. kósmos, лат. globus) направа
за приказивање небеских тела и њиховог кре-
тања y васиони.
космогонија (грч. kosmogoni'a) учење о постан-
ку света, нарочито хипотезе Канта и Лапласа,
познате под именом Кант-Лапласова шеори-
ја о постанку Сунчевог система; митско тума-
чење створења и постанка света (предмет
многих песничких и др. дела); пр. космого-
нијски.
космограф (грч. kósmos, grâphô) описивач све-
та, описивач васионе.
космографија (грч. kósmos, graphia описивање)
наука која описује и приказује опште црте
васионе (неба и Земље), наука о васиони, тј. о
свима небеским телима (проучава положај, да-
љину, физичка својства и кретања небеских
тела, као и силе од којих зависе њихова кре-
тања).
космодром (грч. kósmos васиона, drómos пут,
стаза) уређена површина земљишта са објек-
тима, инсталацијама и уређајима за смештај,
одржавање и лансирање ракета са васионским
летилицама.
космозое (грч. kósmos, zôon животиња) мл. жива
бића васионе; хипошеза космозоа схватање
С. А. Аренијуса (1859) и др. по којем живот на
Земљи није постао путем празачећа, него ce y
клицама одувек налазио y супстанцији васи-
оне, одакле je ca метеоритима, космичким
прахом или путем светлости, дошао на Земљу.
космозофија (грч. kósmos, sophi'a) испитивање
васионе путем интуитивног размишљања; ко-
смософија.
космократија (грч. kósmos, kratéó владам) в. ко-
смархија.
космологија (грч. kosmologfa) теорија васионе
као уређене целине и општих закона који вла-
дају њоме; физ. онај део метафизике који ра-
справља о идеји света као целокупности свих
појава y простору и времену; космика.
космолошки (грч. kósmos, logikós) који припада
космологији, који ce тиче космологије; ко-
смолошка разматрања разматрања о васиони
као уређеној целини и општим законима који
y њој владају; космолошки доказ о постоја-
њу бога шеол. на основу чињенице што постоји
васиона закључује ce да мора постојати и пр-
ви узрок васионе, нешто безузрочно, безу-
словно, апсолутно, a то je бог (један од глав-
них доказа хришћанске догматике).
космонавигација (грч. kósmos, лат. navigatio)
астрон. вођење летелица кроз међупланетарни
простор; астронавигација.
космонаут (грч. kósmos, naûtës морнар) човек,
посебно припремљен, који y космичкој лете-
лици путује васионом; астронауш.
космонаутика (грч. kósmos, nautikë вештина
пловљења) наука која ce бави решавањем
проблема лансирања летелица (са посадом
или без ње) y васиону, њиховог кретања y
васиони (космосу) и повратка на Земљу.
космонизам (грч. kósmos, mónos сам) фил. поглед
на свет који гледа на васиону, заједно са чо-
веком и свим што je човечанско, као на једно
велико јединство и целину, a на дух као огле-
дање васионе.
космономија (грч. kósmos, nómos закон) наука о
законима који владају васионом.
космополит (грч. kosmopolftës) грађанин света,
тј. онај који цео свет сматра својом отаџби-
ном, a све људе својим суграђанима и својом
браћом.
космополитизам (грч. kosmopolftës) грађанство
света, схватања космополита.
косморама (грч. kósmos, órama поглед, призор)
слика света, низ слика које представљају pas-
He делове васионе.
космос (грч. kósmos) свет, свемир, васиона, ва-
сељена.
Космос (рус. Космос) астрон. породица совјет-
ских вештачких Земљиних сателита; Космос-1
лансиран je 1962. год.; намењени су научном
мерењу, истраживању и проучавању васион-
ског простора.
космоскопија 458 кохабитација
космоскопија (грч. kósmos, skopéó посматрам)
посматрање васионе.
космософија (грч. kósmos, sophi'a мудрост) в.
космозофија.
космосфера (грч. kósmos, sphaîra лопта) небеска
лопта, васиона, свет.
космотеизам (грч. kósmos, theós бог) фил. учење
да су бог и свет (васиона) једно; уп. панте-
изам.
космотеологија (грч. kósmos, theós бог, logi'a
учење, наука) шеол. учење да постоји бог на
основу чињенице што постоји свет, који je
морао имати свој праузрок и свог творца.
космофизика (грч. kósmos, physikë) испитивање
природних закона који владају васионом.
кост (нем. Kost) храна, исхрана.
косталгија (лат. costa ребро, грч. âlgos бол) мед.
бол y ребрима.
костални (лат. costalis) ребарни, који припада
ребрима.
костија дете белца и фустије (у Америци).
костим (итал., фр. costume) „навика, обичај",
одело, ношња, нарочито ношња која je ка-
рактеристична за неко доба, земљу, сталеж
итд.; женска сукња и капут од исте тканине;
историјски костим ношња минулих времена
као израз културе y појединим епохама.
костимер (фр. costumier) и<м. лице које ce стара
о костимима који одговарају времену y којем
ce догађа приказивани комад; позоришни кро-
јач; чувар позоришне гардеробе; костимје.
костимирати (фр. costumer) обући костим, пре-
рушити; оденути, обући; костимирани бал
забава на коју посетиоци долазе y разним
ношњама (историјским, покрајинским и др.).
костимограф (фр. costume, грч. grâphô пишем)
сликар, цртач костима за позоришне пред-
ставе.
костирати (нем. Kost) хранити, исхрањивати, да-
вати (или: издавати) храну; код нас ce чује и
кошширати; костирати ce бити претплаћен
на храну.
костички (итал. costi тамо) up. трг. тамошњи; ко-
стичка роба тамошња роба.
костумбристи (шп. costumbre обичај) слик. јужно-
амерички сликари свакодневног живота, оби-
чаја, нарави, предела итд. (у XIX в.).
кота (фр. cote) 1. разрез, део, удео (који неко
треба да плати), квота; слово, цифра, број (за
ознаку акта и сл.); курсна листа (на берзи).
кота (фр. côte) 2. на географским картама: ви-
синска тачка (означава апсолутну или надмор-
ску висину); брежуљак, вис, коса; морска оба-
ла, прибрежје, приморје.
котангенс (нлат. cotangens, complementi tangens)
геом. гониометријска функција: однос између
налегле и супротне катете, тангента компле-
мента данога угла (скр. cotg).
котангента (нлат. cotangens) геом. в. котангенс.
котеж (фр. cottage, енг. cottage) пољска кућица,
кућа ван града, вила, кућа за једну породицу;
део града са вилама, кућама за по једну поро-
дицу.
котерија (фр. coterie) сплеткашко друштво,
скупина људи који раде да постигну извесне
циљеве на рачун других; друштво, обично по-
литичара и књижевника и уметника, за ме-
ђусобно помагање (у рђавом смислу), клика.
котизација (фр. cotisation) разрезивање, одре-
ђивање дела; разрез, сразмеран део који пада
за плаћање, улог. котизирати (фр. cotiser)
разрезати, разрезивати,
одредити део који сваки учесник y неком по-
слу има да плати; давати свој удео. котиле
(грч. kotylë) чашица, зделица. котиледон (грч.
kotyledön) бот. први кличин ли-
стић. котиљон (фр. cotillon) француски
друштвени
плес; музика за тај плес. котинг (енг. coating)
врста енглеске густе и чупа-
ве вунене тканине (употребљава ce за зимске
капуте). котирати (фр. coter) обележити,
обележавати, оз-
начити (цифрама, словима); берз. бележити
(или: одређивати) вредност (курс) хартија од
вредности (уи. кота 1); шопогр. одређивати ви-
синску тачку (уп. коша 2); коширати ce фт.
имати ову или ону вредност y очима других.
котлет (фр. côtelette) кув. ребра с месом (овчија,
телећа, свињска или од дивљачи), крменадла.
котон (фр. coton, шп. al-godon, арап. коти) 1.
памук који ce добива од семених чаура једне
првобитно арапске биљке; памучна тканина,
катун; 2. (фр. condom) в. презерватив,
кондом. котонада (фр. cotonnade) памучна
тканина, ка-
тунско платно. котонерија (фр. cotonnerie)
гајење памука; зе-
мљиште засађено памуком; радионица памуч-
не робе. котонизиран (фр. coton памук)
израђен као па-
мук, памучаст (нпр. као памук израђена лане-
на влакна).
котула (итал.) горња сукња; сукња. коуч (енг.
coach тренер) л. шеф стручног штаба. кофактор
(лат. con ca, заједно, factor чинилац)
биол. супстанца неопходна за дејство енцима.
кофеин (арап. kahva, нлат. coffeinum) хем. алка-
лоид, налази ce y кафи, чају и кола-ораху, y
малим количинама делује оживљавајуће, y ве-
ћим отровно; средство против главобоље и
других нервних болести; кафеин. кофер (грч.
kóphinos корпа, фр. coffre) путнич-
ки сандук, ковчег, скриња; кофер. кофоза
(грч. köphösis), мед. глувоћа. кофража (фр.
coffrage) вој. облагање минских
ходника или земљаних прокопа гредама, обли-
цима, талпама и сл. кофрирати (фр. coffrer)
вој. облагати ходнике и
прокопе гредама, облицама и сл., вршити ко-
фражу. кох (нем. Koch) врста колача са
гризом или пи-
ринчем, који ce после печења залива врелим
млеком a служи хладан. кохабитант (лат.
cohabitans) састановник, са-
станар. кохабитација (лат. cohabitatio)
становање за-
једно; живот удвоје; сношај, сполно опш-
тење.
кохезиван 459 краниометриЈа
кохезиван (нлат. cohaesivus) узајамно привла-
чан, који држи заједно, који повезује и спаја;
уп. кохезија.
кохезија (лат. cohaesio) физ. привлачна сила из-
међу молекула истог тела (чврста тела имају
највећу, течна врло малу, ваздушаста никак-
ву кохезију); физ. веза, повезаност једног реда
мисли и сл.; синафија.
кохерентан (лат. cohaerens) који ce држи зајед-
но; скопчан, повезан, спојен; физ. повезан (са
другима) тако да ce свакога тренутка трептај-
но стање једнога потпуно слаже са трептајним
стањем другога.
кохеренција (лат. cohaerentia) свеза; спојеност,
сраслост, повезаност; сувислост.
кохибиција (лат. cohibitio) забрана, спречава-
ње, обуздавање, ограничавање.
кохинор (инд. „брег светлости") мин. чувени ди-
јамант раџе од Лахора, има 279 карата, данас
најскупоценији драгуљ енглеске круне.
КОХЛИТИ (грч. kóchlos пуж, lîthos Камен) пл.
геол.
окамењени пужеви. Кохови бацили мед.
бацили туберкулозе, открио
их др Роберт Кох (1843-1910). кохорта (лат.
cohors) код Римљана: десети део
легије, јединица која ce састојала од шест
центуриона по 100 војника; чета, пратња, те-
лесна стража. Коцит (грч. Kôkytos) миш.
„река кукања", река y
подземном свету која je текла из Стикса y
Ахерон; уп. Тартар. коча (итал. coccia) мрежа
за рибарење на отворе-
ном мору; рибарски брод који вуче коче.
кошенил (фр. cochenille) зоол. америчка штита-
ста ваш (нлат. Coccus cacti), од чијих ce ocy-
шених женки добива најфинија крмезна боја.
кошер (хебр.) храна и начин справљања јела
допуштени јеврејским верским прописима.
кошмар (фр. cauchemar) мора, немиран и тежак
сан; фиг. несносан човек. кошон (фр. cochon)
свиња, свињче; физ. прља-
вац, поганац; покварењак. кошонерија (фр.
cochonnerie) свињарија, прљав-
штина; безобразлук. коштати (нем. kosten)
стајати, вредети (у нов-
цу); кушати, окусити оело)-коштирати (нем.
Kost) в. костирати. краал (хотент., хол. kraal)
хотентотско село. краба (стнем. crebs ракови)
раковица (Brachy-
ura) из породице Decapoda. кравал (илат.
charavallium, нем. Krawall) гунгу-
ла, гужва, метеж (обично праћен противзако-
нитим повредама особа или ствари), вика, га-
лама. кравалист(а) (нем. Krawall) човек коме
je y крви
да прави неред, галамџија, букач, свађалица.
кравата (фр. cravate) првобитно: вратна марама;
машна, поша (названа по Хрватима од којих
су je, за време ратова са Французима y XVII
веку, примили најпре Французи, a потом и
остали западни народи); СП. захват y рвању.
крагна (нем. Kragen) део кошуље и капута којим
обухвата врат, огрлица; фам. пена настала то-
чењем пива.
краза (грч. kràsis мешање) мед. мешање сокова y
телу, од чега, по застарелом схватању, зависи
здравље; грам. мешање, стапање, сажимање
двају самогласника y један или двеју речи y
једну (нпр. tünoma место tò ónoma име).
кразиологија (грч. kräsis, logi'a) мед. наука о ме-
шању сокова y животињском телу; уп. краза.
крајцер (нем. Kreuzer) бакрени новчић y Ay-
стро-Угарској ; крајцара, крајцер. крак (дан.
crack) 1. мор. врста данских и шведских
бродова са три катарке. крак (енг. crack) 2.
СП. најбољи коњ y једној
тркачкој штали; кон. који има највише из-
гледа на победу. краковјак пољски народни
плес (по граду Кра-
кову). кракузи (пољ.) ил. лака пољска коњица,
устроје-
на 1812. y Кракову и названа по св. Кракусу.
крамп (нем. Cramp кука) 1. алатка за копање са
две различите стране: једна y облику будака,
друга као шиљак за разбијање стена. крамп
(ствнем. crampho шчепати) 2. грч, скуп-
љање мишића; списатељски крамп болест
мишића од прекомерног писања. крампон
(фр. crampon) округао комадић коже
који ce прикуцава на ђон копачке. Крампус
(нем. Krampus) пратилац св. Николе, y
облику ђавола са моткама и вилама, који каж-
њава непослушну децу, док св. Никола добру
награћује.
крампус (нлат. crampus, фр. crampe) мед. грч.
кран (грч. géranos, лат. grus, нем. Kranich ждрал)
шех. машина дизалица за подизаше великих и
тешких терета (названа по томе што њена
гвоздена конструкција подсећа на дугачки
врат птице ждрала). кранијум (нлат.
cranium, грч. kranion лубања)
анаш. в. кранион. кранио- (грч. kranion)
предметак y сложеницама
са значењем; лубања, лубањски.
краниогномика (грч. kranion, gnome моћ сазна-
ња, разум) исих. одређивање и проучавање ду-
шевних способности и склоности једног чове-
ка према саставу његове лубање.
краниоклазија (грч. kranion, klâsis ломљење)
мед. разбијање детиње лубање y случајевима
веома тешких порођаја. краниокласт (грч.
kranion, klâô ломим, сламам)
мед. инструменат за разбијање детиње лубање
y случајевима врло тешких порођаја.
краниолити (грч. kranion, li'thos камен) ПЛ.
геол.
окамењене лубање разних животиња.
краниологија (грч. kranion, logia) анат.наука о
човечјој лубањи, с обзиром на величину,
облик и тежину; прид. краниолошки.
краниомалација (грч. kranion, malakós мек) мед.
в. краниотабес. краниомантија (грч. kranion,
mantei'a прорица-
ње) гатање по лубањи, прорицање из лубање.
краниометрија (грч. kranion, metri'a мерење)
мерење облика и величине лубање као веома
важног чиниоца за утврђивање карактеристич-
них одлика сваког човека и pace којој при-
пада.
кранион 460 Крез
кранион (грч. kranfon) анат. лубања; кранијум.
краниопатија (грч. kranion, pathos бол) мед. бол
лубање; болест лубање.
краниоскопија (грч. kranion, skopëô посматрам,
гледам) мед. прегледање, испитивање лубање.
краниотабес (грч. kranion, лат. tabes сушица)
мед. омекшање лубање, нарочито затиљка (код
рахитиса); краниомалација.
краниотом (грч. kranion, tome сечење, temno ce-
чем) мед. апарат за отварање (или: бушење)
лубање, врста Шрепана.
краниотомија (грч. kranion, tome) мед. разбија-
ње (или: бушење) лубање (у случајевима
тешког порођаја).
краноге (келт. crannoges) ал. дрвена острва, веш-
тачка преиеторијска острвца, обично окру-
гла, y језерима и рекама Шкотске и Иреке.
красноармејац (рус. красноармеец) војник Цр-
вене армије, војник y CCCP.
красногвардејац (рус. красногвардеец) „црвени
гардист", војник „црвене гарде" за време гра-
ђанског рата y Русији (постојала од 1917. до
1920).
кратер (грч. kratër) код старих Грка: суд са две
дршке y коме су мешали вино са водом; вул-
канско гротло, ждрело; уста стакларске пећи.
крати-шериф (перс.) својеручан потпис турског
цара; уп. кати-шериф.
краул (енг. crawl) слободан стил пливања, прсно
или леђно, кад ce руке наизменично „забацу-
ју", a ноге наизменично „ударају".
краун (енг. crown) круна, енглески сребрни но-
вац од 5 шилинга; краун-сшакло стакло од
силиције, поташе и креча, са флинш-ста-
клом од важности за грађење сочива којима ce
ништи хроматска аберација.
крахер (нем. krachen праскати, пући) познато
безалкохолно пиће y затвореним боцама ко-
је, при отварању, изазивају прасак.
краш-синдром (енг. crush смрскавање, згњече-
ње) мед. скуп симптома после повреде великих
мишићних маса; нагомилавање уреје и ми-
охемоглобина доводи до оштећења бубрега,
смањења мокрења и слабијег чишћења крви,
na je неопходна примена вештачког бубрега
(хемодијализе).
креансје (фр. créancier) поверилац, кредитор.
креативан (нлат. creativus) стваралачки, творач-
ки, творан.
креатин (грч. kréas, месо) хем. главни састојак
меса, крви, мозга итд. y кичмењака.
креатинин (грч. креас месо) хем. производ луче-
ња беланчевина, ствара ce из креашина, нала-
зи ce y месу, крви и мокраћи кичмењака.
креатор (лат. creator) творац, створитељ, ства-
ралац, створилац; проналазач.
креатофагија (грч. kréas месо, phageîn јести)
месождерство; в. креофагија.
креатура (лат. creatura) створ, створење; ми-
љеник (или: штићеник, пришипетља) неког
угледног човека; наказа, човек за презирање.
креација (лат. creatio) стварање, стваралачки
процес;проналажење,произвођење;дело,тво-
ревина, улога; трг. издавање кредитне хар-
тије.
креацијанизам (лат. creatio) фил. учење Аристо-
тела и црквених отаца по коме je бог створио
човечју душу при самом стварању тела и да ју
je удахнуо y тело (супр. традуцијанизам).
креацијанци (лат. creatio) ПЛ. фил. присталице
креацијанизма.
креваса (фр. crevasse) пролом, пукотина, наро-
чито на леднику (глечеру).
кревеле ПЛ. трг. мали слонови зуби са Гвинеје
(важан трговачки артикл).
креда (лат. creta) ш. по острву Криту названа
врста земљастог белог кречњака; геол. доба
(или: период) y развитку Земљине коре, тре-
ћа мезозојска формација.
креденда (лат. credenda) ПЛ. ОНО y што треба ве-
ровати, чланови (симбола) вере.
креденц (итал. credenza) првобитно: постављен
сто са кога су кушана јела и пића за владара;
сточић поред олтара за утвари (код католи-
ка); трпезаријски орман.
креденцирати (итал. credenza) кушати јела и пи-
ћа за столом владара (за доказ да нису отрова-
на); послужити, послуживати јелом и пићем.
кредибилан (лат. credibilis) коме ce може верова-
ти, вредан поверења, веродостојан, веро-
ватан.
кредит (лат. credere веровати, credit, фр. credit)
поверење y неку особу да своје новчане оба-
везе може и хоће испунити, вера, вересија,
почек (једна од најважнијих установа савре-
мене привреде); отворен рачун; фт. поверење,
уважавање, углед, уплив, утицај; фин. свота
(или: сума) предвиђена буџетом која ce не
може прекорачити; економско-правни однос
између два физичка или правна лица y којем
једно иступа као поверилац, друго као дужник.
кредитив (нлат. creditivum) писмена пуномоћ
једног посланика, акредитив.
кредитирати (фр. créditer) дати (или: давати) на
поверење (или: на вересију, на почек).
кредитна задруга некада: новчана установа ко-
јој je циљ да привредно слабије заштити од
зеленаштва и да их привредно одржи, ојача и
оспособи за привредну делатност.
кредитна картица (лат. credere веровати, cardu-
US лист биљке) картица за безготовинско пла-
ћање на коју имају право власници текућег
и жиро-рачуна, y неким случајевима важи за
цео свет (Diners, Visa, American Express).
кредитни папири хартија од вредности, обвез-
нице.
кредитно писмо трг. документ којим ce адресат
(обично банка) извештава да y писму назначе-
ној трећој особи (акредиШираном) исплати,
под извесним условима, неку своту (или: суму)
новца.
кредитор (лат. creditor) поверилац.
кредо (лат. credo) верујем; символ вере, вјеру-
ју; вероисповест, вера; муз. трећи део једне
мисе.
кредо квија апсурдум (лат. Credo quia absur-
dum) ПОСЛ. Верујем јер je бесмислица.
Крез (грч. Kroïsos) последњи лидијски краљ
(560-546. пре н.е.), чувен са свога богатства;
крезол 461 кретен
 фт. трули богаташ, човек који ни сам не
зна шта све има. крезол хем. фенолу сличан
састојак суве дестила-
ције дрвеног и каменог угља (средство за де-
зинфекцију руку, рубља, испљувака, подова
итд.). креирати (лат. creare) створити,
стварати, сазда-
ти, направити; измислити, пронаћи; устано-
вити, основати. крејон (фр. crayon)
оловка; слика израђена
оловком, кредом; сликање оловком или кре-
дом; скица, нацрт.
крекер (енг. cracker) врста хрскавог кекса.
крем (енг. cream, фр. crème, итал. crema, лат.
cremor lactis) скоруп, кајмак, павлака; јело
од млека, јаја, брашна и шећера; жућкаста
боја; врста финог ликера; помада, маст за
лице и руке; фт. оно што je најбоље, најода-
браније и најбоље (у сталежу, друштву), кита,
цвет (друштва). кремајера (фр. crémaillère)
вој. тестерасто, зуп-
часто, на шевуљицу (или: цик-цак) изломљена
линија једног рова. кремастер (грч.
kremastër мишић дизач муда,
kremânnumi вешам, обесим) анаш. мишић ко-
ји подиже семењаке (муда). крематоријум
(лат. crematorium) нарочито уде-
шена neh за хигијенско спаљивање мртваца,
спалиште; зграда за кремацију. кремација
(лат. crematio) спаљивање мртваца (у
крематоријуму). кремљ (рус. кремлБ) 1.
утврђен унутарњи део
неког града, градска тврђава y старим руским
градовима; 2. Кремљ седиште Совјетске вла-
де y Москви; фт. Совјетска влада.
кремометар (фр. crème скоруп, кајмак, грч. те-
tron мера) градуиран стаклени ваљак (цилин-
дар) који показује јачину скорупног слоја y
млеку. кремонска виолина врста одличних
виолина из
италијанског града Кремоне (Аматијеве,
Гварнеријеве, Страдиваријеве и др.)-кремор
(лат. cremor) густ сок, кајмак, скоруп;
кремор шартари (лат. cremor tartari) хем. вин-
ски камен, стреш. кренелирати (фр. créneler)
вој. правити (или: на-
правити) зупчасте отворе на зидовима тврђа-
ва, начинити пушкарнице; изупчати обод
новца. крено (фр. créneau) вој. пушкарница;
зупчасти
отвори на зидовима тврђава. кренологија
(грч. krënê извор, logia) наука о
изворима, нарочито лековитим. креозот (грч.
kréas месо, sózo спасавам, одржа-
вам) хем. материја која служи одржавању меса;
жута, бистра и зејтињава течност, мирише на
дим и љута укуса, добива ce из катрана буко-
вог дрвета; служи и као одлично дезинфекци-
оно средство, нарочито као лек против зубо-
боље. креоли (фр. créole, шп. criollo) 1.
потомци
европских колонизатора y земљама Латинске
Америке, углавном шпанског, делом францу-
ског порекла; 2. y Бразилу, потомци првих
робова црнаца; 3. име које су руски насељени-
ци на Аљасци дали y XVIII-XIXB. потомцима
из мешовитих бракова Руса и Алеута, Ескима
и Индијанаца; креолски језици мешовити је-
зици настали y колонијама европских земаља,
нпр. креолски француски y Хаитију, креол-
ски енглески на Јамајци.
Креонт (грч. Kréôn) миш. брат Јокастин, шурак
Едипов, после смрти Едипових синова краљ y
Теби, наредио да ce Антигона жива закопа;
Креон.
креофаг (грч. kréas месо, phageïn јести, ждера-
ти) месојед, онај који ce храни месом, ме-
сождер.
креп (лат. crispus коврчаст, фр. crèpe) лака и
ретка свилена, полусвилена, вунена или па-
мучна тканина коврчаста изгледа (служи за
балске и летње женске хаљине) ; лака црна тка-
нина за женске хаљине y жалости, вела и сл.;
флор; кудрава коса; врста кудраве фризуре;
креп-папир наборана хартија, служи за украс;
крепон.
крепа (итал. crepa) болест од које ce брзо и
сигурно умире.
креп-де-шин (фр. crèpe de Chine) кинески флор
(танка свилена тканина од чврсто упредених
жица).
креп-жоржет (фр. crèpe-georget) в. жоржет.
крепитација (лат. crepitatio) пуцкарање ватре;
мед. крцкање, шкрипање (преломљених кости-
ју); пуцкање зглобова.
крепитацио везикуларис (нлат. crepitatio vesicu-
laris) мед. крчање y грудима које ce чује при
удисању ваздуха.
крепитус вентрис (лат. crepitus ventris) мед. чуј-
но, гласно пуштање ветрова из трбуха.
креп-марокен (фр. crèpe-maroquin) марокански
флор, лака свилена тканина од валовите
потке.
крепон (фр. crépon) в. креп.
крепускуларан (нлат. crepuscularis) сумрачни,
сутонски, вечерњи.
крепускуларизам (итал. crepuscolo сумрак) пра-
вац y итал. лирици почетком XXв. карактери-
стичан по песничком повлачењу y снове и
прошлост, a из њега ce развио футуризам.
креп шанжан (фр. crèpe changeant) креп чије ce
боје преливају.
кресент (енг. crescent) полумесец, ред кућа y
облику полумесеца.
кресценција (лат. crescentia) растење, бујање;
принос, жетва; принос од бербе грожђа.
крета (фр. crête, лат. crista) креста y петла; гре-
бен, врх; перјаница; шиљак на шлему; еој. кру-
на, венац грудобрана.
кретацејски (лат. cretaceus кредаст, creta креда)
кредни, кредаст; геол. из доба креде, из форма-
ције креде, нађен y формацији креде; крета-
цејски период доба за којег су наслагани кред-
ни слојеви (ув. тријас, јура, креда).
кретен (фр. crétin, итал. cretino, лат. christianum
људски створ) мед. особа која je y свом духов-
ном развитку заостала a физички закржљала
кретенизам 462 криохидрат
 (сувише мали раст, гушавост, велика глава,
криве ноге итд.); асих. последњи, најтежи слу-
чај умне заосталости; фиг. блесан, блесавац,
малоумник, глупачина.
кретенизам (лат. cretenismus) телесна и душевна
заосталост као последица смањења хормона
штитне жлезде због недостатка или поремеће-
не функције штитне жлезде; физ. блесавост,
умно и телесно богаљство, општа закржља-
лост.
кретон (фр- cretonne) јако бело платно од коно-
пље; врста јаког катуна.
крецио (лат. cretio) ирав. изјава пред судом и све-
доцима о примању неког наследства.
крешендо (итал. crescendo) муз. све јаче, појача-
вајући јачину тона; крешчендо; супр. декре-
шендо.
крибеџ (енг. cribbage) енглеска и северноаме-
ричка игра карата.
криблер (фр. cribleur) машина сејачица.
криброзан (нлат. cribrosus, лат. cribrum сито)
избушен, изрешетан, као сито, ситаст, реше-
таст.
кригла (нем. Krügel) чаша, нарочито пивска од
пола литре.
кридар (нлат. cridarius) заједнички дужник, онај
који je y немогућности да плаћа своје оба- везе,
инсолвенш.
криз в. гриз.
криза (грч. krîsis) 1. ступањ y следу догађаја,
одлучујући за будућност, било да потом до-
лази до преокрета набоље или нагоре; пре-
кретница, одсудни тренутак; 2. стање неста-
билности, нпр. y економским, друштвеним,
политичким или међународним односима, по-
сле којег долази до преокрета; мед. обрт y не-
кој болести (на боље или на горе).
кризантема в. хризантема.
кризма (грч. chrïsma маст, уље) в. хризма.
кризмање (грч. chrïsma) в. конфирмација и
хризма.
крикет (енг. cricket) енглеска игра лопте са по 11
играча y свакој од две партије, дрвеним ма-
љицама и гуменим лоптама тешким по 200
грама.
крикоидан (грч. krfkos прстен, eidos облик, вид)
који je y облику прстена (или: беочуга), бе-
очугаст, прстенаст.
крикотрахеотомија (грч. krikos, arteria ê trache-
îa душник, tome сечење) мед. в. ларингошрахе-
оШомија.
криматологија (грч. krîma суд, logi'a) лог. наука о
судовима и закључцима.
кримен (лат. crimen злочин) прав. кажњиво дело,
злочин, злочинство, преступ.
кримен лесе мајестатис (лат. crimen laesae maje-
statis) ирав. увреда величанства; злочин према
држави, велеиздаја.
криминалан (лат. criminalis) прав. који ce односи
на казнено право или казнени поступак; кри-
вични,казнени; злочиначки,зликовачки,каж-
њив; криминално право кривично право.
криминалац (лат. crimen злочин) злочинац, зли-
ковац.
криминалист(а) (лат. crimen злочин, фр. crimi-
naliste) познавалац (или: професор) кривич-
ног права.
криминалистика (лат. crimen злочин) наука о ре-
алијама кривичног права; она испитује: како
je злочин извршен, који су му били мотиви,
какве je имао циљеве и, напослетку, методе
његовог откривања.
криминалитет (нлат. criminalitas) кривичност,
злочиност; владање појединаца, целог једног
народа или појединих класа друштвених с об-
зиром на врсту и обим вршења кривичних
дела.
криминална антропологија наука која објаш-
њава злочине телесним и душевним особено-
стима (аномалијама) злочинаца (оснивач Че-
заре Ломброзо).
криминална психологија наука која ce бави
испитивањем способности за одговорност оп-
туженог.
криминатор (лат. criminator) тужилац, оптужи-
лац; клеветник, опадач.
криминација (лат. criminatio) окривљавање, оп-
тужба; клеветање, опадање.
криминоетиологија (лат. crimen, criminis, грч.
aitîa узрок, повод, lògos) наука која испитује
узроке злочина.
криминологија (лат. crimen злочин, грч. logi'a)
наука о злочину, тј. научно испитивање зло-
чина с обзиром на околности под којима je
извршен и на унутарње, психолошке узроке
који су га изазвали.
криминосоматологија (лат. crimen ген. criminis,
грч. soma ген. sômatos тело, lògos) део крими-
ноантропологије који ce бави испитивањем
облика преступа (криминала) малолетника.
кримодинија (грч. krymós мраз, студен, odyne
бол) мед. хладан реуматизам зглобова.
Кримхилда (нем. Kriemhild) главна јунакиња
немачке народне епике („Нибелуншке пе-
сме"), сестра краља Гунтера, жена Сигфридо-
ва, доцније хунског краља Ецела (Атиле);
пошто je осветила Сигфридову смрт убивши
његовог убицу Хагена, њу je убио стари Хил-
дебранд.
криноидее (лат. crinis коса, власи, грч. eidos
облик, вид) т. гтл. окаменотине морских љи-
љана и других изумрлих животињских врста,
већином биљног облика.
кринолина (лат. crinis коса, длака, фр. crinoline)
тканина y коју je уткана коњска длака да би
била крућа; широка доња сукња од овакве
тканине.
криоскопија (грч. kryos мраз, skopeïn посматра-
ти) одређивање тачке мржњења код течности.
криотерапија (грч. kryos, therapei'a лечење) мед.
лечење расхлађивањем, нарочито рака, при
чему ce y оболелим деловима организма помо-
ћу хладноће изазивају знатне промене y жи-
воту и функцији ћелија.
криофор (грч. kryos, phoréô носим, доносим)
физ. справа помоћу које ce вода, путем брзог
испаравања, претвара y лед.
криохидрат (грч. kryos hydör вода) хем. раствор,
крипта 463 Кристална палата
 нпр. кухињске соли y води, КОЈИ ce мрзне на
сталној температури, као да je јединствено
тело (еушектичка мешавина). крипта (грч.
kryptê скривалиште, скривено уду-
бљење, лат. crypta) гробница испод хора y ста-
рим хришћанским црквама, доцније проши-
рена y самосталне капеле испод цркве.
крипте (грч. kriptë) ол. мед. џепасте јамице, увра-
те жлезданих цеви, као и увале y крајницима.
криптестезија (грч. kryptós скривен, aisthësis
осећање, опажање) скривена способност, нпр.
код телепата, видовитих и др. криптичан
(грч. kryptós) сакрит, скривен, езо-
теричан. крипто- (грч. kryptô скривам,
кријем, kryptós
скривен) предметак y сложеницама са значе-
њем: скривен, тајни. криптоанализа (грч.
kryptós, anâlisis рашчлањи-
вање) део криптологије који проучава ши-
фроване поруке и утврђује њихову вредност.
криптовизија в. криптологија. криптогаме
(грч. kryptós, gâmos свадба) пл. бот.
просте биљке без цвета, које место многоће-
лијског семена са заметком (клицом) имају
једноћелијску спору, без клице, којом ce
множе, бесцветнице, биљке са невидљивим или
скривеним сполним органима (XXIV и послед-
ња класа y Линеову систему). криптогамија
(грч. kryptós, gâmos, и -ia наста-
вак за стање) скривен брак, потајан брак.
криптогамичан (грч. kryptós, gâmos) који живи y
скривеном (или: потајном) браку: чији je на-
чин размножавања загонетан (или: нејасан).
криптогамологија (грч. kryptós, gâmos, logfa)
бот. наука о бесцветницама тј. о биљкама код
којих ce не разазнају сполни делови; уа. крип-
шогаме. криптогенетичан (грч. kryptô,
génos порекло)
коме ce не зна порекло, који je непозната
порекла. криптограм (грч. kryptós, grâmma)
писмо напи-
сано (или: спис написан) тајним писмом;
шифра. криптограф (грч. kryptós, graphö
пишем) онај
који пише тајним писмом; писаћа машина
помоћу које ce могу писати шифре; пр. крип-
тографски. криптографија (грч. kryptós,
graphö) писање
тајним писменима, шифровање.
криптографика (грч. kryptós, graphö) вештина
писања тајним писменима. криптодепресија
(грч. kryptô, depressio) геогр.
улегнуће испуњено водом чији je ниво виши
од мора. криптокарпичан (грч. kryptô, karpós
плод) бот.
који рађа скривеним плодовима.
криптологија (грч. kryptô скривен, тајан, logia
наука) наука која ce бави методом заштите
свих облика информација и откривањем ин-
формација из шифрованих порука; дели ce на
крипШографију, криптофонију и криптови-
зију. криптомнезија (грч. kriptós, mnesis
памћење)
подсвесно памћење.
криптон (грч. kryptô) хем. елеменат, атомска ма-
са 83, 80, редни бр. 36, племенити гас без боје,
мириса и укуса, знак Kr; налази ce y ваздуху y
малим количинама (0,028%). криптоним
(грч. kryptô, ónyma име) са скриве-
ним именом, анониман. криптопортик (грч.
kryptô, лат. porticus трем,
ходник) арх. скривен или подземни ходник.
крипторхизам (грч. kryptô, órchis mudo) мед.
крипшорхија. крипторхија (грч. kryptó,
órchis) мед. скривена
муда, тј. кад муда леже, место y својој кеси, y
трбушној дупљи или препонском каналу муш-
карца. крипторхит (грч. kryptô, órchis) мед.
онај код ко-
га ce муда налазе y трбушној дупљи или пре-
понском каналу. криптоскоп (грч. kryptô,
skopéô гледам) инстру-
менат за снимање Рендгеновим зрацима y
светлом простору. криптофите (грч. kryptoé,
phytón биљка) бот. ви-
шегодишње зељасте биљке чији надземни де-
лови изумиру y вези са настајањем неповољ-
ног периода године, a пупољци ce налазе на
подземним органима или на органима y води
или муљу.
криптофонија в. крипшологија. криспатура
(нлат. crispatura) коврчавост, смежу-
раност, згрченост, збораност. криспација
(нлат. crispatio) коврчање, набира-
ње, смежуравање; мед. скугшање, грчење (жи-
ваца, мишића). криспирати (лат. crispare)
коврчати, набирати,
грчити, смежуравати; мед. криспирати жилу
одсечену жилу мало заврнути да би ce уставило
крварење. кристал- (грч. krystallos) 1. прва,
почетна реч y
сложеницама са значењем: лед, све што je ле-
ду слично, кристал. кристал (грч. krystallos) 2.
леду слично образова-
ње минерала; мин. тело ограничено равним ге-
ометријским површинама (пљоснима) и y сви-
ма деловима подједнаких хемијских својста-
ва; кристално стакло провидно, тешко и ве-
ома скупоцено стакло. кристалан (грч.
krystallos) који има својство
кристала; фиг. савршено бистар, провидан,
чист (као кристал); супр. аморфан.
кристализација (грч. krystallos) мин. образовање
кристала, постајање правилних облика; кри-
стализовање. кристализовати (фр.
cristalliser) претварати
(или: прелазити) y геометријске облике, нпр.
коцку, тетраедар, октаедар, шестострану
призму, тј. y кристале; фиг. утврдити, тачно
одредити; кристализовати. кристалисати в.
кристализовати. кристалити (грч. krystallos
lïthos камен) ПЛ. MUH.
микроскопски ситне творевине, још неизраже-
ни и неодређени почеци кристализације поје-
диних минерала (за разлику од микролиша,
који већ имају одређене облике). Кристална
палата (енг. Crystal Palace) велика
палата y Сиденхему (Sydenham), предграђу
кристални систем 464 крокет
 Лондона, саграђена 1851-1854. од гвожђа и ста-
кла, са позоришним и концертним дворанама,
и сталним уметничким и културно-историј-
ским изложбама.
кристални систем назив за све групе кристалних
облика који ce могу свести на један, зајед-
нички систем oca симетрије (в. тесерални,
тетрагонални, хексагонални, ромбни или
ромбични, моноклини, Триклини систем).
кристално сочиво анаш. сабирно сочиво ока, са-
стављено од многобројних провидних слоје-
ва, налази ce одмах иза зенице.
кристалогенија (грч. krystallos, gïgnomai поста-
ти, настати) стварање (или: постајање) кри-
стала.
кристалогија в. кристалологија.
кристалографија (грч. krystallos, graphfa) мин.
описивање кристала, део минералогије који
проучава геометријске облике минерала.
кристалоидан (грч. krystallos, eidos облик, вид)
кристаласт, сличан кристалу, као кристал.
кристалоиди (грч. krystallos, eidos облик, вид) ПЛ.
мин. тела која непосредно или y споју са дру-
гим телима добивају облик кристала и која су
способна за дифузију; агрегаШи састављени од
ситних кристала груписаних око заједничког
средишта тако да им ce не може тачно одреди-
ти кристални облик; уи. колоид.
кристалологија (грч. krystallos, logos, говор) на-
ука о кристалима кристалогија.
кристаломантија (грч. krystallos, manteia прори-
цање, гатање) прорицање из кристала или
огледала.
кристалономија (грч. krystallos, nómos закон)
наука о законима постајања кристала.
кристалотехника (грч. krystallos, technikë) веш-
тина постакљивања.
кристалотомија (грч. krystallos, tome сечење,
цепање) раздвајање (или: цепање) кристала.
кристалофизика (грч. krystallos, phisikë) део ми-
нералогије који ce бави физичким својстви-
ма кристала.
кристалохемија (грч. krystallos, chëraeîa) део
кристалографије који проучава односе изме-
ђу састава кристала и њихових хемијских
својстава, као и узајамну везу између хемиј-
ских с једне и физичких и геометријских
својстава с друге стране.
кристијанија (по старом називу главног града
Норвешке) СП . окрет обема ногама код ски-
јања.
крите (грч. krithë) мед. јечмичак (у оку).
критериј(ум) (грч. kritërion) мерило, скуп пра-
вила за процењивање нечега, знак распозна-
вања; нпр. критеријум за формалну истину су
логички закони.
критериологија (грч. kritërion, logos) наука о
критеријумима за процењивање уметничког
дела, естетика на конкретним примерима. Чу-
вени приврженици ове науке су француски ми-
слилац Гаетан Пикон (1915-1976) и, код нас,
Света Лукић y књизи „Уметност и критерију-
ми", објављеној 1964.
критизерство (грч. kritikè) критиковање, наро-
чито неконструктивно, приговарање, 3aje-
дање.
критика (грч. kritikë, krînô) оцењивање, вешти-
на оцењивања, тј. утврђивање и разликовање
онога што je добро или вредно од онога што
je рђаво или слабо (у књижевности, науци,
јавном животу итд.); приказ (или: оцена) неко-
га уметничког, научног и др. дела; негативна
оцена.
критикастер (грч. kritikë) замерало, надрикри-
тичар, вајни критичар.
критиковати (грч. krïnô судим, оцењујем) испи-
тивати вредност, оцењивати, писати крити-
ку; кудити, замерати.
критикоманија (грч. kritikë, manìa помама, бес-
нило) страст за куђењем (или: замерањем,
критиковањем).
критицизам (енг. criticism) физ. правац филозо-
фијске критике, оно гносеолошко становиш-
те које сматра основним задатком филозофи-
је систематско испитивање порекла, могућ-
ности, важности и граница нашег сазнања
(Кант). У питању порекла сазнања, критици-
зам стоји између рационализма и емпиризма,
a y питању његове могућности, важности и
граница између скепшицизма и догмаШизма.
критичан (грч. kritikós) који ce односи на крити-
ку, који има карактер критике; који оцењу-
је; који куди, кудљив; vu. критички; мед. опа-
сан, одлучујући, судбоносан, пресудан; кри-
тичне године, године климактеријума; физ.
критична Шемперашура највиша температу-
ра на којој ce гас, уз одређени притисак (кри-
шични притисак) и уз одређену специфичну
запремину (критична запремина), може пре-
вести y течно стање.
критичар (грч. kritikós) оцењивач, судија (у пи-
тањима књижевне, уметничке, научне, морал-
не итд. вредности); физ. кудилац, замерало.
критички (грч. kritikós) up. 1. критичан; 2. расу-
дан, заснован на расуђивању; критичко изда-
ње издање које садржи највернију и најпот-
пунију верзију текста неког дела, пропраћен
исцрпним тумачењима и навођењем свих дру-
гих варијанта истог дела:, прил. на критички
начин.
критоманија (грч. krinô судим, оцењујем, ma-
nia) в. критикоманија.
крмез (тур. kzrmzz) тамноцрвена боја која ce
добива од истоименог инсекта.
кроа д'онер (фр. croix d'honneur) француски ор-
ден: крст легије части.
кроазада (фр. croisade) крстарење, нарочито мо-
рем; крсташки рат; y мачевању: унакрсан
ударац.
кроазе (фр. croisé, croisée укрштен, унакрстан)
1. име различитих свилених и вунених ткани-
на, нарочито за поставу; 2. корак y плесу.
кројцер (нем. Kreuzer) вој. крстарица, крсташ,
врста брзих ратних бродова; крајцер.
крокантан (фр. croquant) врускав, рскав, који
при јелу пуцка под зубима (колачи од ба-
дема).
крокет (енг. croquet) m. друштвена игра y којој
крокета 465 крупон
 учествуЈу две стране са дрвеним лоптама и
чекићастим маљицама.
крокета (фр. croquette) кув. кнедла, ваљушак (од
меса, кромпира и др.).
кроки (фр. croquis) прва замисао, нацрт, скица
слике или предела израђена једноставним
средствима (оловком, шестаром, врстаром,
мерењем одока).
крокодил (грч. krokódeilos) зоол. врста великих
грабљивих и веома опасних гуштера, живи y
већим рекама Африке, нарочито y Нилу; кро-
кодилске сузе притворне, неискрене, лицемер-
не сузе (јер крокодил, по причи, кад вреба
плен подражава глас детета које плаче).
крокомагма (грч. krókos шафран, magma маст)
Фарм. шафранова маст.
крокус (грч. krókos, лат. crocus) бот. в. шафран.
крома (итал. croma, грч. kröma боја) муз. спуш-
тање или повишавање ноте за пола тона (на-
зив вероватно по томе што су ce раније полу-
тонови означавали друкчијим мастилом, или
по томе што су их сматрали само као боју и
нијансу основних, главних тонова); такође:
осмина ноте.
кромиомантија (грч. krömyon црни лук, manteia
прорицање) гатање y лук.
кромлек (келт. crom, lech, енг. cromlech) преи-
сторијски келтски камени олтар, друидски
надгробни споменик.
кромо- в. хромо.
кроника (грч. chronikâ) в. хроника.
кроно- в. хроно.
Кронос (грч. Krónos) миш. господар света пре
Зевса, најмлађи син Уранов и Гејин, муж Ре-
јин, појео сву своју децу, пошто му je било
проречено да ће га син збацити с престола,
само остане Зевс, кога je мати била сакрила;
Зевс га доцније збиља свргне и баци y Tap-
map; код Римљана: СаШурн; Крон.
кронпринц (нем. Kronprinz) престолонаследник,
најстарији син кајзеров (у бившој Немачкој
Царевини).
кроп (енг. crop) берба, нарочито: берба дувана y
Сев. Америци; велико буре y које ce пакује
дуван y листу.
крос (енг. cross) СП. в. крос-контри.
кроса (фр. crosse, итал. croccia) пастирски штап,
бискупска штака; вој. кундак на пушци; pen
лафета.
кросинг-овер (енг. crossing-over) биол. узајамна
размена делова међу парним (хомологим) хро-
мозомима y току ћелијске деобе, што доводи
до стварања нових комбинација гена; уп. ре-
комбинација.
крос-контри (енг. cross-country) es. лакоатлетска
дисциплина: трчање по разноликом терену
(узбрдо, низбрдо, кроз шуме, поља и др.) на
стази од 3-15 km; одржава ce обично упролеће
(пролећни) и ујесен (јесењи крос).
крос-рејтс (енг. cross rates индиректни курсеви)
екон. курсеви који ce добијају преко курсних
односа између разних девиза.
кроталист(а) (грч. krótalon) играч уз кастањете;
уп. кроталон.
кроталон (грч. krótalon) античка чегртаљка, ка-
стањета, клепетало.
кротафиј(ум) (грч. krótaphos слепоочница) мед.
куцање y глави, нарочито y слепоочницама.
кротафит (грч. krotaphi'tës) анат.слепоочни
мишић.
кротонин (грч. krotön) хем. сона органска база
која ce налази y семену биљке croton tiglium.
крофтер (енг. crofter) шкотски сељак, пола фар-
мер a пола радник, који нема сопствене земље
него плаћа за њу велепоседнику неку малу
закупнину.
кроцеа (лат. crocea шафран) в. кроча.
кроцидизам (грч. crocydismós) мед. в. карфоло-
гија.
кроча (лат. crocea шафран, итал. croccia) црвена
кардиналска мантија; кроцеа.
крочата (итал. crociata) крсташки рат; новац ко-
ји су плаћали они који нису лично учествова-
ли y крсташком рату.
кроћати (итал. crociati) ПЛ. крстоносци, крста-
ши, крижари.
крош (фр. croche) муз. осмина ноте.
кроше (фр. crochet) кука, кукица; игла са куки-
цом (за кукичање); коврчица косе на слепооч-
ницама код жена; калауз; носачки самар; вој.
кукаст зидани испуст на угловима утврђења за
заштиту од бочне ватре; грам. кукасте заграде
[ ]; мед. кука за извлачење камичака; СП. y
боксу: ударац измахнутом руком y ширину, и
то тако да ce погоди тело противника пред-
њим делом стиснуте песнице.
крсмет (тур. k'smet) судбина, удес; кисмет,
ксмеш.
круделитет (лат. crudelitas) свирепост.
крудитет (лат. cruditos) мед. несварљивост; пре-
товареност желуца.
круентација (нлат. cruentatio) крвављење, окр-
вављење, умрљаност крвљу.
крукс (лат. crux) крст; физ. мука, патња.
круна (грч. korônë, лат. corona, нем. Krone) 1.
новчана јединица y неким европским држава-
ма; 2. знак владарског достојанства који ce, y
свечаним приликама, носи на глави; 3. горњи
део дрвета, крошња; 4. горњи део зуба, навла-
ка на зуб (од злата и другог метала) ; физ. врху-
нац, највиши ступањ нечега; в. корона.
круор (лат. cruor) усирена, проливена крв, крв
изван тела; црвена боја крви.
круп (енг. croup, нем. Kropf) 1. мед. запаљење
гркљана и душника, веома тешка болест, на-
рочито код деце, код које болесник изгледа
као задављен, задавица, гуштер.
круп (фр. croupe) 2. сапи код коња.
крупада (фр. croupade) jax. школски скок код
кога коњ предње ноге избаци увис, a задњима
ce одбаци и изведе скок преко препоне.
крупје (фр- croupier) помоћник, заступник оно-
га што држи банк, меша карте, прима изгубље-
ни новац и наплаћује добитке (у великим
коцкарницама); ортак y игри; трг. тајни
ортак.
крупон (фр. croupon) врста коже за прављење
ципела.
круралан 466 ксерокс
круралан (лат. crus, cruralis) зоол. бутни, бе-
дрени. круска (итал. crusca) трице, мекиње,
осевине;
Академија дела круска (итал. Accademia della
crusca) 1582. год. y Фиренци основано научно
друштво за чишћење италијанског језика
(као брашна од трица). круста (лат. crusta)
кора, љуска. крустар (нлат. crustarius)
израђивач рељефа. крустацеа (лат. Crustacea)
пл. зоол. љускари (ра-
кови). крустацеологија (лат. Crustacea, грч.
logi'a) зоол.
наука о љускарима. крустација (нлат.
crustatio) добивање коре, око-
равање, окорење, скоравање; мед. крастање.
крустички инструменти (грч. krûô ударам, лат.
instrumentum) муз. инструменти y које ce удара
(бубањ, тимпан, даире или деф); мембранофо-
ни инструменти. крустодерме (лат. crusta
кора, грч. dèrma кожа)
ПЛ. зоол. рибе са тврдом кожом, нпр. рибе оклоп-
њаче. крустозан (лат. crustosus) корат, који
има кору;
мед. крастав. круцибул (лат. crucibulum) алхем.
лонац за топ-
љење y коме ce материја, непосредно изложе-
на ватри, растаче, пречишћава и преображава;
жена, матица. круцијалан (лат. crux, crucis
крст) одлучујући,
пресудан. круцијација (лат. crux крст, нлат.
cruciatio) pa-
спињање, прикивање на крст. круцифер
(нлат. crucifer) крстоносац. круцифере (нлат.
cruciferae) ил. бот. (биљке) кр-
сташице. круцификс (нлат. crucifixus)
pacnehe Христово
на слици или y кипу (на Западу ce почело
уметнички приказивати тек од XIII века);
псовка. крушка (рус. крушка) мера за
течности y Русији
= 1/10 ведра = 1,230 1. крџалија (тур.)
турски хајдук y XVIII веку и на
почетку XIX века. ксако (јап.) врховни
свештеник религије фо y
Јапану и Кини. ксантин (грч. ksanthós жут)
хем. органска база ко-
ја ce налази y мокраћи, крви и јетри сисара,
безбојна и некристалинска маса која ce y во-
ди тешко раствара (C5H4O2N4); жута боја која
ce добива од броћа. Ксантипа (грч.
Ksanthfpë) „жута кобила"; име
зле и горопадне жене Сократове; физ. аспида,
зла жена, оштроконђа. ксантоген (грч.
ksanthós, gen- корен од gi'gnesthai
родити ce, настати, постати) хем. материја ко-
ју садрже лишће и цветови и која, спојена са
алкалијама, пожути. ксантом (грч. ksantós)
мед. бенигни жућкасти ту-
мор, обично на горњој веђи. ксантопсија
(грч. ksanthós, ópsis вид, виђење)
мед. жутовидост (код жутице и тровања пикрин-
ском киселином и сантонином). ксантофил
(грч. ksanthós, phyllon лист) бот. жута
боја y хромопласта; жутило лишћа, жути пиг-
мент који садржи лишће кад пожути.
ксенелазија (грч. xénos туђинац, élases терање,
истеривање, elaynô терам) прогоњење страна-
ца, туђинаца. ксеније (грч. xénia) ПЛ .
ПОКЛОНИ за госте; код
римског песника Марцијала: наслов XIII књи-
ге његових епиграма; наслов књиге Гетеових
и Шилерових епиграма (1797) против изопаче-
ности y ондашњој немачкој књижевности;
кратки стихови духовите или сатиричне садр-
жине. ксеногамија (грч. xénos туђ, gâmos
брак) бот.
унакрсно опрашивање биљака, при коме ce y
процесу оплођења спајају гамеШи различи-
тих индивидуа исте врсте. ксеноглосија (грч.
xénos, glossa говор) исих. не-
свесно говорење неким страним језиком.
ксенографија (грч. xénos туђ, grapheîn писати)
познавање страног писма; страно писмо.
ксеноза (грч. xénôsis) отуђивање, одрођавање.
ксенократија (грч. xénos туђ, kratéô владам)
владавина странаца, туђинаца. ксенологија
(грч. xénos, lògos говор) говор о
тајном, скривеном, = окултизам.
ксеноманија (грч. xénos, manìa) претерана
љубав према странцима и ономе што je стра-
но, туђинско, лудовање за туђинштином.
ксеномизија (грч. xénos, miséô мрзим) мржња на
туђинце (или: странце). ксенон (грч. xénos)
хем. елеменат, атомска маса
131,30, редни број 54, знак Хе, 1898. год. про-
нађени „племенити гас", кога y малим количи-
нама (0,005%) има y ваздуху; y спектру пока-
зује плаве линије. ксенотафијум (грч. xénos
туђ, tâphos гроб) гро-
бље за странце. ксенофилија (грч. xénos,
phîlos пријатељ, који
воли) љубав према странцима и ономе што je
страно, туђинско. ксенофобија (грч. xénos,
phobéô бојим ce) мрж-
ња на туђинце (или: странце), страх од стра-
наца. ксеразам (грч. xèrasmós сувоћа) мед.
сушење ко-
се, ћелављење, ћелавост; ксеразија. ксеразија
(грч. xërasi'a сувоћа) мед. в. ксеразам.
ксерафијум (грч. xérós сув) фарм. суви лек про-
тив осипа. ксерион (грч. xérós) фарм. суви лек,
нарочито лек
y облику прашка за посипање. ксеро- (грч.
xerós) предметак y сложеницама са
значењем: сув. ксерографија (грч. xëros,
grâfein писати) фото-
графски поступак y којем je избегнута упо-
треба течности при развијању слика; ШТОМП .
комбинација микрофилма и једне нове штам-
парске технике, што омогућава репродукова-
ње старих књига и рукописа y великим тира-
жима. ксеродерма (грч. xerós, dèrma кожа)
мед. сушење
коже, сувокожаст. ксероза (грч. xerós) мед.
сушење, сасушивање,
сувоћа. ксерокс (енг. xerography електрично
фотогра-
фисање текста) апарат за умножавање штам-
паних текстова и фотоса сувим фотокопи-
рањем.
ксерома 467 кубура
ксерома (грч. xerós) мед. сувоћа, нарочито
очију. ксерометар (грч. xérós, métron мера,
мерило)
справа којом ce мери губитак тежине тела
услед сасушивања. ксеростомија (грч. xerós,
stóma уста) мед. суше-
ње уста, сувоћа уста. ксеросфера (грч. xerós,
sphaira лопта) клима y
пустињама. ксеротрибија (грч. xerós, tribë
трљање) мед. суво
трљање болесног дела тела. ксеротрипсија
(грч. xerós, trîpsis трљање) мед. в.
ксеротрибија. ксерофагија (грч. xerós,
phageïn јести) храње-
ње сувом храном; храњење сувим плодовима и
хлебом за време поста (код првих хришћана).
ксерофили (грч. xerós, phileo волим) бот. живо-
тињске врсте прилагођене суши, становници
сушних области. ксерофите (грч. xerós, phytón
биљка) бот. биљке
које су прилагођене животу на безводном зе-
мљишту (стенама, пустињама и др.).
ксероформ (грч. xërôs, лат. forma облик) фарм.
жут и безмирисан прашак; служи споља као ан-
тисептикум за ране и разједе, a изнутра про-
тив катара црева. ксерофталмија (грч. xerós,
ophthalmós око) мед.
суво запаљење очију са закрвављивањем бе-
оњаче, запаљење очију праћено црвенилом и
болом. ксилит (грч. xylon дрво, lïthos камен)
хем. нарочи-
та врста алкохола који ce добива од дрвета;
минерал по спољашности сличан дрвету.
ксило- (грч. xylon) предметак y сложеницама са
значењем: дрво, дрвени. ксилоглиптика (грч.
xylon, glyphô дубем, режем)
в. ксилоглифика. ксилоглиф (грч. xylon,
glyphô) дрворезац, дубо-
резац. ксилоглифика (грч. xylon, glyphô)
вештина реза-
ња фигура или слова y дрвету, дрворество,
дуборество; ксилоглиптика. ксилограф (грч.
xylon, grapheîn писати) дрворе-
зац, дуборезац, вештак y прављењу фигура и
слика y дрвету. ксилографија (грч. xylon,
grapheîn писати) рез-
барство, резбарија, вештина прављења фигу-
ра и слика y дрвету; штампање дрвеним слови-
ма и таблицама; вештина прештампавања на
дрво. ксилографирати (грч. xylon, grapheîn)
в. декал-
кирати. ксилоидан (грч. xylon, eidos вид,
облик) сличан
дрвету, налик на дрво, дрваст. ксилоидин
(грч. xylon, eidos) хем. материја која
ce добива утицајем јаке шалитрене киселине
на дрвену струготину, памук, платно и др.
ксилолатрија (грч. xylon, latrefa обожавање)
обожавање дрвета, тј. слика или кипова од
дрвета, дрвених идола. ксилолит (грч. xylon,
lïthos камен) камено дрво,
вештачка камена маса од струготине дрвета и
магнезија кита (употребљава ce за израду по-
да, степеница итд.).
ксилологија (грч. xylon, logîa) наука о разним
врстама дрвета, описивање разних врста др-
вета.
ксилометар (грч. xylon, métron мера, мерило) y
шумарству: направа за мерење запремине ста-
бала неправилног облика (дрво које треба из-
мерити загњури ce y воду, и запремина воде
која при томе бива истиснута једнака je за-
премини загњуреног дрвета).
ксилофаг (грч. xylon, phageïn јести, ждерати)
зоол. дрвождер, црв који живи y дрвету.
ксилофон (грч. xylon, phônë звук) муз. дрвена ци-
тра, инструменат који ce састоји од танких
дашчица разног тона и на који ce свира удара-
јући маљићима.
ксистер (грч. хуб стружем) мед. струг за скидање
стреша (каменца) са зуба.
ксифијас (грч. xîphos мач) зоол. морска сабља,
риба нарочито позната по својим усољеним
перајама која ce справљају на Сицилији.
ксифодан в. ксифоидан.
ксифодонти (грч. xiphos мач, odüs, odóntos зуб) ПЛ.
геол. мачозупци, врста окамењених претпо-
топских сисара.
ксифоидан (грч. xîphos мач, eidos вид, облик) y
облику мача, као мач, мачаст.
кси-честице в.хцперони.
ктитор (грч. ktîzïk оснивам) код православних
Словена и y средњовековној Византији: ос-
нивач манастира, његов заштитник и велики
дародавац; задужбинар.
куб (лат. cubus, грч. kybos коцка) маш. трећи
степен неког броја, тј. производ три једнака
чиниоца (нпр. 8 = 23 =2 х 2 х 2), пошто je за-
премина коцке једнака трећем степену њене
ивице, а3; кубус.
кубатура (нлат. cubatura) израчунавање запре-
мине једног тела; запремина.
кубизам (грч. kybos, лат. cubus коцка) ум. умет-
нички правац (нарочито y сликарству) на по-
че^ку XX века, чији су представници сводили
људске фигуре и предмете из природе на геом.
облике (коцке, квадрате, лопте и др. геоме-
тријска тела).
кубирати (лат. cubus коцка) маш. подићи (или:
дизати) један број на куб, тј. на трећи сте-
пен; израчунати запремину неког тела.
кубист(а) ум. присталица кубизма.
кубитални (лат. cubitalis) анаш. лакатни.
кубитус (лат. cubitus) анаш. лакат.
кубни (грч. kybikos) коцкаст, y облику коцке,
који je исте дужине, ширине и висине (нпр.
кубна стопа, мера, кубни метар); кубне та-
блице таблице које садрже кубове (или: треће
степене) бројева од 1-1000 и даље; кубни ко-
рен маш. величина коју добијемо кад један
број (кубни број) поделимо на три једнака
чиниоца (нпр. 2 je кубни корен од 8); уи. куб.
кубоидан (лат. cubus, грч. eidos вид, облик) коц-
каст, сличан коцки, y облику коцке.
кубре (шп. cubras) ПЛ. потомци мулата и црнаца y
Јужној Америци.
кубура (тур.) 1. мала пушка (пиштољ); 2. кожна
торба, причвршћена уз седло, y којој ce држи
кубус 468 кулпабилитет
 мала пушка; 3. узан ходник; 4. камена или
дрвена хумка, y облику коцке, на гробовима
великана; фиг. невоља, недаћа, беда, јадно
стање.
кубус (лат. cubus, грч. kybos) маш. в. куб.
кувада (фр. couvade лежање) ешн. веома распро-
страњен обичај да ce мушкарац, кад му ce
роди дете, понаша y свему као да га je он
родио: леже y постељу, негује дете, прима че-
ститања, уздржава ce од јела забрањених по-
родиљама итд. Ово je један од обичаја који
указује на прелазак из матријархата y па-
шријархаШ.
кувеза (фр. couveuse) мед. грејалица, „квочка",
апарат за загревање пре времена рођене и сла-
буњаве деце помоћу гаса или електричне
струје.
кувер (фр. couvert) 1. стони прибор за јело; 2. в.
кувер(а)Ш.
кувертира (фр. couverture) покривач постељни;
корице књиге; омот.
кугла (нем. Kugel) г«ш. лопта, тело код којег су
све тачке његове површине (периферије) јед-
нако удаљене од средишта; лопта за игру (др-
вена, коштана, гумена, стаклена итд.).
куглагер (нем. Kugel кугла, Lager лежиште) ку-
глични лежај.
куглоф (нем. Gugelhupf) кув. печени колач од
брашна, јаја, млека, шећера, сувог грожђа и
сл.
кугуар зоол. в. пума.
куду (хотент.) зоол. јужноафричка антилопа.
куеизам мед. психотерапијска метода лечења ко-
ја ce оснива на утицају воље на оздрављавање
путем аутосугестије (назив по фр. апотекару
E. Coué-u).
кужина (итал. cucina) кухиња; мали од кужине
дечко y кухињи на броду.
кузен (фр. cousin) рођак, брат од стрица, од уја-
ка, од тетке.
кузина (фр. cousine) рођака, сестра од стрица, од
ујака, од тетке.
кујавјак (пољ. kujawiak) пољска народна игра y
3/4 такту, сродна мазурки.
кујон (фр. couillon) никакав човек, пропалица,
кукавица.
кујунџија (тур. kuyumcu) златар, занатлија ко-
ји израђује филигранске предмете од злата и
сребра.
Ку-клукс-клан, в. Кју клукс клан.
кукуларис (нлат. cuculia капа, кукуљача, cuculla-
ris) анаШ. враТНИ МИШИћ.
кукурбита (лат. cucurbita) бот. бундева; мед. купи-
ца, справа за исисивање крви. кукурбитација
(нлат. cucurbitatio) мед. метање
купица, исисавање крви. кул (енг. cool
хладан) стил y џезу, око 1940, про-
тивтежа бибапу, опуштенији и пригушенији;
супр. Шанки. кулажа (фр. coulage) трг. губитак
y течној роби
услед цурења (или: истицања); исцурела теч-
ност. кулак (рус. кулак) сеоски богаташ,
капиталист.
кулан (татар.) дивљи магарац y Татарској, Пер-
сији и Индији.
кулант (фр. coulant) покретан украс (драги ка-
мен и сл.) на женским огрлицама; покретни
прстен (на кишобрану).
кулантан (фр. coulant) лак, течан (стил); прија-
тан, природан; услужан, предусретљив, прила-
годљив.
кулаш (тур. kula at) коњ сивопепељасте боје,
боје олова, мишје боје.
куле (фр. coulée) шии. в. курзив.
кули (фр. coulis) 1. проређена и јака супа (од
живине, телетине, ракова и др.).
кули (кин., енг. coolie) 2. надничар, носач, ама-
лин y Индији и Кини, припадник једне од
најнижих и најсиромашнијих каста.
кулинарство (лат. culina кухиња) вештина спре-
мања јела.
кулиса (фр. coulisse) 1. покретни зид на позорни-
ци (употребљен y XVI веку y Италији); део
позорнице који публика не види, тј. онај ко-
ји je иза кулиса; отуда: радити нешто иза
кулиса радити тајно, скривено; 2. скуп бер-
занских посредника и шпекуланата на пари-
ској берзи; 3. вођице (на машини), повође,
водило, жлеб.
кулисје (фр. coulissier) берзански посредник; уп.
кулиса 2.
кулициде (лат. culex, нлат. culicidae) ПЛ. зоол. ко-
марци.
кулмен (лат. culmen ген. culminis) врхунац, врх,
највиша тачка; врхунац напетости.
кулминација (нлат. culminatio) астр. пролазак
звезде кроз меридијан (подневак) неког места;
горња кулминација пролазак неког небеског
тела кроз подневак неког места изнад хори-
зонша (видика); доња кулминација пролазак
неког небеског тела кроз подневак неког ме-
ста испод хоризонШа (видика); фиг. највиша
тачка y развитку нечега, врхунац.
кулминациона тачка највиша тачка y развитку
нечега, врхунац, највиши ступањ, крајњи
степен.
кулоар (фр. couloir) ходник, пролаз, трем (у по-
зоришту, берзи, згради парламента); уп. кори-
дор, фоаје.
кулометрија в. кулонмешрија.
кулон (скр. С) физ. јединица за мерење количине
електрицитета y Међународном систему једи-
ница; представља количину електрицитета ко-
ји y 1 s прође кроз попречни пресек проводни-
ка y коме јачина електричне струје износи 1
ампер; кулон je једнак јединици амперсекун-
да (скр. As); назив по француском физичару
Ш. Кулону (Charles Coulomb, 1736-1806).
кулонметрија (no фр. физичару Кулону, грч.
metria мерење) мерење количине електрици-
тета.
кулпа (лат. culpa грех, погрешка) ирав. кривица
(без предумишљаја, тј. из немарности или не-
опрезности); ин кулпа (лат. in culpa) y криви-
ци, крив, кажњив.
кулпабилитет (лат. culpabilitas) кажњивост, кри-
вичност.
кулпа лата 469 кунктација
кулпа лата (лат. culpa lata) прав. широка, тј. гру-
ба, тешка кривица.
кулпа левис (лат. culpa levis) ирав. лака, мала кри-
вица.
кулпа левисима (лат. culpa levissima) прав. веома
лака, посве мала кривица.
кулпа меа (лат. culpa mea) моја кривица, мој
грех.
кулпирати (лат. culpare) прав. кривити, окривити;
корити, не одобравати.
кулпозан (нлат. culposus) грешан, крив; који je
учињен из нехата; супр. долозан.
култ (лат. cultus, colere гајити; поштовати) пош-
товање бога; црквени обреди, вера, вероиспо-
вест; високо поштовање, дивљење до обожава-
ња (нпр. култ рада, слободе, Толстоја итд.).
култиватор (нлат. cultivator) ратар, земљорад-
ник, земљоделац; свака пољопривредна справа
за површинску обраду земљишта; плуг пра-
шач, дрљача (која одстрањује коров и каме-
ње и тиме оплемењује земљу).
култивација (нлат. cultivatio) обрађивање, обде-
лавање, гајење, подизање; усавршавање,
оплемењивање.
култивисати (нлат. cultivare) гајити, обрађива-
ти, обделавати, крчити земљу; одржавати до-
бре односе и везе с неким; развијати, вежба-
ти, образовати, усавршавати, побољшавати,
оплемењивати.
култура (лат. colere гајити, неговати, cultura) 1.
обделавање, обрађивање, неговање, гајење,
рационално подизање неке привредне гране;
2. рационално подигнута привредна грана; 3.
фиг. развијање, образовање, усавршавање,
оплемењавање, богаћење духа; стручна, на-
рочито општа образованост; начитаност;
етичка култура подизање појединца и целог
друштва до тога да му буду идеали: правич-
ност, истинитост, човечност и узајамно пош-
товање; 4. гајење извесних врста бактерија y
научне сврхе; бактерије добивене гајењем y
лабораторији.
културан (лат. cultura) однегован, обрађен, об-
делан; развијен, усавршен, оплемењен; који
има стручно и, нарочито, опште образовање,
начитан.
културбунд (нем. Kulturbund просветни савез) y
Југославији између два рата фашистичка ор-
ганизација припадника немачке националне
мањине.
културна техника наука о свему што je y вези са
рационалним обрађивањем земље (геодезија,
регулисање малих вода и њихово искоришћа-
вање, познавање пољопривредних справа
итд.).
културни системи делимични изражаји једне
културе, повезани међусобно стварном срод-
ношћу, од којих су најважнији: религија,
уметност, наука, привреда, држава и право.
култур-трегер (нем. Kulturtreger) носилац, доно-
силац културе; фиг. припадник поробљивачке
нације који свој политички и шпијунски рад
прикрива ширењем културе.
кулук (тур. kulluk) 1. бесплатан рад турском спа-
хији; 2. тежак, напоран рад за другога; 3. оба-
везан бесплатан рад на изградњи путева и дру-
гих објеката y корист заједнице.
кумбара (перс. humbere, тур. kumbara) врста
старинске гранате или бомбе; топ који баца
ове гранате.
кум грано салис (лат. cum grano salis) в. под
гранум салис.
кумир (стсл.) један од старих словенских назива
за божанство, идол.
кумис (монг., рус.) млечно вино, степско млеко,
кисело млеко које ce добива од кобила са
руских степа, производ врења млечног шеће-
ра; значајно као средство за исхрану и лек.
кум лауде (лат. cum laude) ca похвалом, похвал-
но, одлично (у оцењивању успеха на испи-
тима).
кум резервационе (нлат. cum reservatione) ca
изузетком, уз ограду, осим.
кумрија (арап. qumriyä, tur. kumru) грлица, гу-
гутка.
кумулативан (нлат. cumulativus) нагомилан; на-
гомилаван, који гомила; скупни, удружни; ку-
мулативна граната еој. граната чије je зрно
удешено за пробијање оклопа, нпр. тенков-
ског, пуни ce нарочитим експлозивом, при
удару развија топлоту уз високу температуру
која растапа оклоп и пробија га.
кумулатори (нлат. cumulatio гомилање) екон. не-
гативне повратне спреге које уз истовремено
дејство стабшшзатора условљавају развој
привредног система.
кумулација (нлат. cumulatio) гомилање, нагоми-
лавање; збрајање; реш. нагомилавање слич-
них појмова (супр. дистрибуција).
кумулирати (лат. cumulare) гомилати, нагомила-
вати; имати истовремено више звања и прима-
ти плате које она носе.
кумулонимбус (лат. cumulus гомила, nimbus та-
ман олујни облак) мешеор. велики облак y виду
планине, a некад y виду наковња; обично носи
олују, пљусак, грмљавину и град.
кумулус (лат. cumulus гомила, нагомилана маса)
мешеор. врста густих облака, обично блиставо
белих, y виду купола или главица карфиола;
обично ce појављују при лепом времену услед
сунчевог загревања влажних предела.
куиг-фу (кин.) стара кинеска борилачко-шакач-
ка вештина, слична каратеу и боксу.
куналини (сскр. kundalini) „ватрена моћ", вели-
ка магнетна моћ (која ce крије y материји и
y човеку); ез. енергија y виду склупчане змије,
јогом ce уздиже до темена главе.
кукеалан (лат. cuneus клин, нлат. cunealis) кли-
наст, y облику клина.
кунеиформан (нлат. cuneiformis) в. кунеалан.
кунеус (лат. cuneus клин) вој. клинасти бојни
ред.
кунилингус (лат. cunnus женски полни орган, lin-
go лижем) сексуално уживање љубљењем и ли-
зањем партнерових ерогених зона и органа.
кунктатор (лат. cunctator) оклевало, одгађало,
отезало.
кунктација (лат. cunctatio) оклевање, отезање,
одгађање.
кунст 470 курбан
кунст (нем. Kunst) вештина; уметност; фиг. ве-
штина; то je кунст то je вештина, то није
лако.
кунстгриф (нем. Kunstgriff) вештачки рукохват
који не може свако извести (нарочито y раз-
ним врстама спорта).
кунстдрук-хартија (нем. Kunst-druck) хартија
превучена казеином, глатка и порцеланског
изгледа (служи за прецизне уметничке отиске
аутотипија).
кунстштајн (нем. Kunststein) вештачка камена
маса, вештачки камен.
кунстштик (нем. Kunststück) мајсторија, веш-
тина; фиг. обешењаклук.
Куоминтанг в. Гуаминданг.
куп (енг. cup) пехар; нарочито наградни, који y
спорту сваке године односи играч или органи-
зација који ce, y низу утакмица, покажу као
најбољи; куп сисШем начин одигравања
спортских утакмица већег броја тимова или
појединаца тако што побеђени испада из да-
љег такмичења, a y завршној (финалној)
утакмици добија ce коначни победник.
купажа (фр. coupage) мешање различитих врста
вина; мешање алкохола разне јачине; додава-
ње воде y пиће.
купе (фр. coupé) затворена кола са два седишта,
полуфијакер; предњи део поштанских кола;
одељење y железничком вагону; корак y бале-
ту; аутомобил с двоја врата чија je каросери-
ја краћа од седана истог модела.
купеза (фр. coupeuse) машина (или: справа) за
сечење хартије.
купела (лат. cupella) хем. мала посуда за чишће-
ње сребра или злата од олова; железна посуда
са пешчаном подлогом, слична казану, за за-
гревање реторши.
купелација (лат. cupella) хем. чишћење злата
или сребра од олова оксидационим топљењем;
уп. купела.
Купидон (лат. Cupido) миш. бог љубави код ста-
рих Римљана, Амор.
купирати (фр. couper, итал. colpire) сећи, одсе-
ћи; пресећи, нпр. пут; мешати разне врсте
неког пића (вина); возну карту зацепити или
пробушити и тиме je поништити; подсећи pen
(коњима, псима); вој. пресећи одступницу; мед.
y самом почетку спречити развијање неке бо-
лести; y картама: пресећи, однети адутом; мач.
обићи противников мач па извести ударац.
купле (фр. couplet) в. куплет.
куплер (лат. copulare спојити, скопчати, нем.
Kuppler) подводач; сопственик јавне радње;
за жену: куплерка.
куплерај (нем. Kupplerei) јавна радња, блудна
кућа, бурдељ; фиг. хаос.
куплет (фр. couplet, лат. copulare спојити, скоп-
чати) строфа једне песмице; y фр. комичној
опери: песмица духовите, социјалне или поли-
тичке садржине; y водвиљу: песма чије ce стро-
фе певају по истој мелодији, обично са ре-
френом (нпр. „Бербери су први људи" итд.);
правилан изговор je: купле.
куплунг (нем. Kupplung) мех. спој двају вратила
КОЈИ преносе погонску снагу Једног вратила
на друго, квачило, спојница. купола (нлат.
cuppula, итал. cupola) аРх. y облику
полулопте или другог ротационог тела изве-
ден свод, нарочито на монументалним грађе-
винама, кубе. купон (фр. coupon) одсечак,
остатак тканине
(рестл); фин. одсечак, нпр. акције, на основу
кога ce прима интерес или дивиденда; призна-
ница.
купризам (лат. cuprum бакар) тровање бакром.
куприт (лат. cuprum) бакарна руда (88,8% ба-
кра), оксид бакра (СигО); светлоцрвен ми-
нерал. купроза (фр. couperose, лат. cupri rosa)
хем. ба-
крена вода, виШриол; мед. бубуљице, бубуљи-
чавост.
купрум (лат. cuprum) хем. бакар. кур (фр. cour)
двор, дворац; подворење на двору
или на неком високом месту; дворска пониз-
ност, улагивање; удварање; уп. курисати.
кура (лат. cura) мед. мере за сузбијање и откла-
њање болести, лечење. курабилитет (нлат.
curabilitas) излечљивост, ис-
цељивост, лечљивост. кураж (фр. courage, лат.
cor) храброст, срчаност,
одважност; ар. куражан. Куран в. Коран.
куранд (лат. curandus) ирав. малолетник, штиће-
ник, сироче. курантан (фр. courant, лат.
currere) текући, ко-
ји je y оптицају (нарочито новац који иде по
својој номиналној вредности); који пролази,
који има прођу, који ce тражи (роба); курант-
ни дугови ситни, летећи дугови (без подлоге
менице и сл.); бити о куран (фр. au courant)
бити y току чега, бити с чим упознат, ку-
ренШан. кураре (индијан.) јак биљни отров,
y који уро-
ђеници Јуж. Америке моче стреле; y медицини
ce употребљава против тетануса и при виви-
секцијама; уп. урари. курарин хем. отровни
алкалоиди од којих ce ca-
стоји отров кураре. курасао врста финог
ликера од коре наранчине,
израђује ce y Холандији (назив по западноин-
дијском острву Курасао). курат (лат. curare
бринути ce, curatus) код като-
лика: заступник парохијског свештеника, ка-
пелан. куратела (нлат. curatela) прав.
старатељство, ту-
торство. куратива (лат. curativus) мед. лечење
органских и
психичких обољења. куративан (нлат.
curativus) који лечи, који je за
лечење, лековит. куратор (лат. curator) прав.
старатељ, старалац,
тутор. кураторијум (нлат. curatorium) ирав.
старатељ-
ство, старалаштво, туторство (звање и надлеж-
ност).
курба в. курва. курбан (арап.) принос, жртва,
жртва богу; Кур-
бан барјам в. барјам.
курбатура 471 куртана
курбатура (фр. courbature) веш. укоченост (ко-
ња).
курбета (фр. courbette) jax. подскок коња пред-
њим ногама, врло кратак галоп; фиг. клања-
ње, наклон.
курбетирати (фр. courbetter) jax. јурити кратким
галопом; уи. курбета.
курбла (нем. Kurbel) ручица којом ce некад па-
лио мотор аутомобила.
курва (фр. courbe, лат. curvus крив) арх. кривина;
геом. крива линија, крива, кривуља; веш. врста
отока на коњском колену; вулг. блудница: погрд.
кукавица; курба.
курватура (лат. curvatura) кривљење, искривље-
ност; кривина; курвација.
курвација (лат. curvatio) в. курвашура.
курвилинеаран (нлат. curvilinearis) геом. криволи-
нијски.
курвиметар (лат. curva крива, кривуља, грч. mé-
tron мерило, мера) инструмент за мерење кри-
вих линија (на цртежима и картама).
курент (лат. curro трчати, хитати) начин писања
руком; обична типографска слова која ce упо-
требљавају y штампарству (за разлику од кур-
зивних); уобичајен назив за мала штампарска
слова (за разлику од верзалних).
курентан (лат. currens) текући, који je y току;
који има прођу, који je признат; в. куран-тан;
куреншна слова в. курент.
курер (фр. coureur, лат. currere трчати) тркач;
коњ тркач; вој. лаки коњаник, извиђач; женска-
рош, сукњарош.
курзив (лат. cursiva se. scriptura) muti, положено
(или: косо) писмо, слова нагнута надесно (та-
ко да изгледа као да трче).
курзоран (лат. currere трчати, нлат. cursorius)
који тече без задржавања, без прекида, нпр.:
читање.
курија (лат. curia) y старом Риму: један од 30
одељака на које су биле подељене најстарије
римске породице (патрицији); место, кућа y
којој ce састајала курија ради већања о за-
једничким пословима; доцније: зграда за се-
натске седнице, већница; данас: већница, суд-
ница; веће, суд; папин двор; Римска курија в.
Курија романа.
куријалије (лат. curialia) ПЛ. формалности кури-
јалног стила; канцеларијски обичаји и фор-
малности; изрази учтивости y насловима и сл.
куријалисти (лат. curia) tu. католици који приз-
нају папи неограничену власт y цркви, улШра-
моншанци; cyup. епископалисти.
куријални (лат. curialis) написан куријалним
стилом; куријални стил канцеларијски стил,
формалистички стил; куријално писмо тип ла-
тинице којим су писани старији документи
папске канцеларије.
Курија романа (лат. Curia romana) Римска кури-
ја, папин двор; сви папски службеници и све
папске установе које ce старају о извођењу
општег црквеног права; папина влада.
Курикала-куп међународно годишње такмичење
скијаша скандинавских земаља y даљинском
трчању; осн. 1951. курикулум вите (лат.
curriculum vitae) ток живо-
та, животопис. куриозан (лат. curiosus)
радознао, љубопитљив;
редак, необичан, чудан, чудноват, занимљив.
куриозитет (лат. curiositas) радозналост, љубо-
питљивост; реткост, необичност, особеност,
чудноватост; ретка ствар, занимљивост, зна-
менитост; куриозност. куриозум (лат.
curiosum) необичност, реткост,
знаменитост, занимљивост. курир (фр.
courrier) гласник, скоротеча, улак;
службеник или поверљива особа које влада
или посланство шаљу са важним вестима, акти-
ма или сл. (због хитности или веће сигур-
ности). курирати (лат. curare) мед. неговати
болесника,
лечити.
курисати (фр. cour) 1. удварати ce (некој дами).
курисати (тур. kurmak наместити, поставити) 2.
поправити, уредити. куркума зеленкасто-
жута биљна боја из корена
јужноазијске биљке Curcuma longa и Curcuma
rotunda; служи за бојење памука, вуне, свиле,
уља, бутера, сира и др. курмузирати (шв.)
оивичити, овенчати, уокви-
рити; нарочито: крупнији драги камен окру-
жити венцем ситнијих каменчића; кармози-
рати. куротрофиј(ум) (грч. kuro-trophos
који гаји де-
цу) завод за нахочад. курс (лат. cursus ток,
фр. cours) ток, путања,
правац (нпр. брода); оптицај једне врсте нов-
ца; берзанска цена појединих врста новца, ме-
ница, државних хартија, акција и сл.; течај,
низ предавања, часова неког предмета, уџ-
беник. кур-салон (лат. cura лечење, фр.
salon дворана
за пријем) дворана y којој ce скупљају бањ-
ски посетиоци, дворана за забаву и проводњу
y бањи. курс-маклер трг. берзански
посредник кога, за
поједине берзе, поставља и отпушта влада
(суделује y званичном утврђивању берзанских
курсева за робу и хартије од вредности).
курсии лист трг. преглед цена који издаје берза
свакодневно сем празничких дана, када ce бер-
зански састанци не држе; y њега ce уносе цене
свега чиме ce тргује на берзи. курсор (лат.
cursus ток, енгл. cursor) рач. покази-
вач положаја симбола који ће бити записан на
екрану. куртажа (фр. courtage) посредовање y
трговини;
награда коју добива посредник за свој труд;
уп. куртје. кур-такса (лат. cura лечење, нлат.
taxa) прописа-
на цена коју плаћају купачи (болесници) и
посетиоци бања, бањска дажбина.
курталисати (тур. kurtarmak) ослободити, спа-
сти, избавити; курталисати ce. куртана
енглески краљевски мач без шиљка, ко-
ји ce, о свечаности крунисања, носи испред
краља.
куртизан 472 кшатрија
куртизан (фр. courtisan) дворанин; ласкавац, уд-
варач; љубавник. куртизана (фр. courtisane)
елегантна љубазница,
милосница, наложница. куртина (фр.
courtine, итал. cortina) завеса, на-
рочито y позоришту при променама на отво-
реној позорници; креветска завеса; форш. бе-
дем који спаја два бастиона, средњи бедем;
кортина. куртје (фр. courtier) трг. посредник
за трговачке
послове, сензал, мешетар. куртоазија (фр.
curtoisie) отмено понашање,
фино, витешко опхођење, нарочито према да-
мама, дворска углађеност, учитивост, уљу-
дност. курћела (итал. coltello) велики нож са
врхом за-
оштреним на обе стране. кур-фирст (нем.
Kurfürst) изборни кнез, један
од кнежева који су, од XIII века, бирали немач-
ке цареве. курцшлус (нем. Kurzschluss) <рш.
„кратак спој",
тј. случајан додир или премошћење два
електрична разноимена пола, услед чега ce
ствара изузетно јака струја, коју проводник
не може да издржи, него мора да прегори; дово-
ди до прекида струје;. фиг. случајан сукоб,
неспоразум, непријатност. курчатовиј(ум)
м. радиоактиван елеменат,
атомска маса 260, редни број 104, знак Ки;
име по совјетском физичару И. В. Курчатову
(1902-1960). куршум (тур. kursum) олово;
пушчано зрно,
тане. кускун (тур. kuskun) подрепњак,
каиш испод
коњског pena (причвршћује седло); врпца на
женским капама (придржава да капе не падну).
кускус (арап.) кулинарски специјалитет из Се-
верне Африке; крупно млевена пшеница, ме-
ша ce ca месом, поврћем и једном врстом
coca. кустодија (лат. custodio) чување, надзор,
стража-
рење , затвор, тамница. кустодија хонеста
(лат. custodia honesta) npae.
казна лишења слободе која не лишава части,
нарочито за мање политичке кривице (наш
правни систем je не познаје). кустос (лат.
custos), чувар, надзорник, службеник
и стручни саветник библиотеке, збирке, музе-
ја; црквењак; звонар. кустура (рум. custura)
тупо, старо, обично зарђа-
ло сечиво ; врста џепног ножа, перорез, бритва.
кусур (арап. qusur, kusür, тур. kusur) остатак
новца који продавац враћа купцу. кутер (енг.
cutter) брза једрилица, нарочито код
ратних бродова; такође: брз мали енглески
брод са једном катарком. кути (фр. coutil,
лат. culcita) јако и густо лане-
но, кудељно или памучно платно (за постеље),
цвилих. кутикула (лат. cuticula) зоол.
покожица; бот. ко-
жаста опна на биљкама. кутис (лат. cutis кожа)
зоол. поткожно ткиво, бот.
кора једногодишњих биљки. кутитис (лат.
cutis) мед. запаљење коже. кутка (рус.) кратка
блуза руских ратника. куфско писмо по граду
Куфа названо најстари-
је арапско писмо, данас y употреби само као
украсно писмо (на новцу, y натписима и сл.).
Куцовласи етничка група настањена y планин-
ским деловима Македоније и сев. Грчке; оста-
так су романизованог староседелачког станов-
ништва; в. Аромуни. куш! (фр. couche)
наредба псима: лези! мируј!
ћути! умукни! кушет (фр. couchette креветић)
кревет y желез-
ничким купеима где ce седишта извлаче y ле-
жаје. Кушингова болест (по америчком
хирургу
X. Кушингу, 1869-1939) мед. ретка болест, че-
шће оболевају жене; карактерише ce гојазно-
шћу, појавом браде и бркова, шећерном бо-
лешћу и повећаним крвним притиском.
кшатрија (инд.) друга по реду индијска каста,
коју сачињавају ратници и народни прваци;
припадник ове касте.
Л, л тринаесто слово наше ћирилице, шеснаесто
л лабилан (лат. labilis) немоћан, слаб, пролазан,
наше латинице (L, 1); као скраћеница: I =
литра; L = римски број 50, ознака за фуншу
стерлинга; I. с. = локо цитато; Ld = лорд;
Lie. = лиценцијат; Liq. = ликвор; L. D. =
легум докшор, доктор права (у Енглеској);
log., In = логаритам; (L. S.) = локо сигили;
хем. L = литијум; La = лантан; Lr = лоренци-
јум; Lu = лутецијум.
лабадисти присталице верске протестантске сек-
те, коју je y XVII в. основао Жан Лабадије.
лабанотација израз за систем играчког писма
(по Рудолфу Лабану 1879-1958, кореографу и
једном од најпознатијих теоретичара плесне
уметности y Немачкој).
лабарум (грч. lâbaron, нлат. labarum) римска
ратна застава за време познијих царева; после
Константина Великог са знаком крста и грч-
ким почетним словима имена Исуса Христа;
код католика: црквени четвороугласти опход-
ни барјак од скупоцене материје са сликом
распећа или ког светитеља.
лабдацизам в. ламбдацизам.
лабел (енг. label марка, етикета) нарочита врста
сталног бојкота који, y капиталистичким зе-
мљама, раднички синдикати примењују према
извесним предузећима; онима која излазе y
сусрет радничким захтевима синдикати дају
своје контролне марке (лабеле) да их ставља-
ју на робу коју производе, по чему he члано-
ви синдиката и остали потрошачи знати да je
то роба предузећа која су y добрим односима
са синдикатима те, према томе, само њу треба
куповати; лејбел.
лабелум (лат. labellum) бот. медна усна.
лабердан (хол. labberdaan) свеж бакалар, прире-
ђен као слеђ (или: харинга).
лабидометар (грч. labis дршка, ручка, мера, ме-
рило) мед. в. лабиметар.
лабијал (лат. labialis) грам. уснени глас.
лабијалан (лат. labialis) уснени.
лабијализација (лат. labium усна) лингв. изговор
гласова (вокала) праћен заокругљивањем и
истурањем усана.
лабијате (нлат. labiatae) бот. уснатице (нпр. жал-
фија, босиљак, мајчина душица и др.)-
лабије (лат. labia) ПЛ. муз. в. лабијум.
лабијирати (лат. labium) муз. оргуљске цеви
снабдети, снабдевати језичцима.
лабиј(ум) (lat. labium) усна, губица; муз. језичак
на оргуљским цевима; ил. лабије.
трошан, несигуран; физ. непостојан, несталан;
лабилна равнотежа непостојана равнотежа
(кад тежиште тела стоји y вертикали изнад
осовине); супр. стабилан.
лабилност (лат. labilis) неучвршћеност; непо-
стојаност, колебљивост, непоузданост.
лабиметар (грч. labis дршка, ручка, metron ме-
ра, мерило) мед. хируршка справа за мерење
растојања кракова клешта, односно растоја-
ња између кашике на крацима тих клешта,
помоћу којих ce врши порађање; y грчкопра-
вославној цркви: кашичица којом ce верни
причешћују.
лабиодентал (лат. labialis уснени, dentalis зубни)
грам. усненозубни глас.
лабиоденталан (лат. labialis уснени, dentalis зуб-
ни) који ce изговара помоћу усана и зуба,
усненозубни.
лабионазал (лат. labialis уснени, nasalis носни)
грам. усненоносни глас; y српскохрватском је-
зику лабионазал je глас м.
лабиринт (грч. labyrinthos) анаш. унутрашње уво;
лабиринтска еода слушна вода; в. и лави-
ринт.
лабиринтит (грч. labyrinthos) мед. запаљење ува,
нарочито лабиринта.
лабис (грч. labfs клешта, машице) мед. клешта
којима ce врши порађање; уп. лабиметар.
лаборант (лат. laborans) радник, нарочито y xe-
мијском, апотекарском итд. лабораторију-
му; y средњем веку: хемичар који прави зла-
то, алхимисШ.
лабораторија (нлат. laboratorium) некад ради-
оница, нарочито хемијска, апотекарска, пуш-
карска итд.; данас специјално уређена просто-
рија или завод y којем ce врше разна испити-
вања, огледи и експериментална научна
истраживања.
лаборирати (лат. laborare) радити; хем. лучити,
дестиловати, топити; мед. трпети, боловати,
лежати од болести.
лабрадор (по Лабрадору, северноамеричком по-
луострву) мин. минерал из групе фелдспата
-базичних силиката - y којима калцијум прео-
влађује над натријумом; употребљава ce за
израду накита и украсних предмета.
лабрадорит мин. стена y којој je главни састо-
јак минерал лабрадор.
лабриде (лат. labrum усна) зоол. усначе, усташице
(рибе).
лабрум 474 лазур
лабрум (лат. labrum) усна (в. лабијум); ивица
суда; посуда за прање.
лабуристи (енг. labourist; labour труд, рад) шл.
присталице, чланови британске Радничке
странке (Labour Party и Independent Labour
Party Радничка странка, Независна радничка
странка).
лава (лат., итал. lavare прати, спирати, lava) ужа-
рена и течна маса коју избацују вулкани, ко-
ја тече из њих, a која, кад ce расхлади, очврс-
не као камен.
лавабо (лат. lavare прати, lavabo) умиваоник.
лавања (итал. lavagna) врста камена која ce на-
рочито употребљава за израду мозаика.
лавандула (нлат. lavandula) бот. деспик, позната
баштенска биљка веома пријатна мириса;
употребљава ce много y козметици; лаванда.
лаваториј(ум) (нлат. lavatorium) суд за прање
(или: купање); купатило, купка.
лави (фр. lavis) цртање (или: бојење) тушем.
лавина (нлат. lavina, итал. lavigna) усов, снежна
маса која ce котрљањем са високих планина
увећа до огромних размера рушећи и сатиру-
ћи све што пред собом нађе; фиг. нешто што ce
креће великом брзином и неодољивом сили-
ном и чему je немогуће супротставити ce и
одолети.
лавирати (лат. lavare) 1. слик. боју стављену на
слику водом испрати; туширати, израдити цр-
теж тушем или мастилом.
лавирати (хол. laveren, фр. louvoyer, louvier) 2.
мор. према ветру пловити шевуљицом; фиг. по-
ступати смотрено и опрезно, не изјашњавати
ce брзо о некој ствари, служити ce свакојаким
изговорима да би ce што избегло (плаћање,
враћање дуга и сл.), врдати, изврдавати.
лавиринт (грч. labyrinthos) миш. огромна Мино-
таурова зграда са великим бројем соба и изу-
крштаних ходника, y којој je био затворен
Тезеј и из које ce спасао само помоћу Ари-
јадниног конца; отуда: изукрштане стазе на
којима ce није лако снаћи; физ. замршеност,
нејасност, многострукост, сложеност, збрка-
ност, заплетеност; замршен посао; положај y
коме je тешко снаћи ce и наћи из њега излаз;
в. и лабиринШ.
лавман (фр. lavement) мед. испирање црева ради
чишћења, клистирање.
лавор (нлат. lavatorium, фр. lavoir) 1. умива-
оник; перионица; 2. в. ловор.
лавра (рус. лавра, грч. laurós) првобитно: ћели-
ја анахореШа; доцније: већи православни ма-
настир, нарочито који je седиште и епископа
(лаври има y Јерусалиму, Русији, Светој Го-
ри и др.).
лав стори (енг. love љубав, story прича) љубавни
роман, љубавна прича.
лага (нем. Lage) муз. положај y регистру тонова
на музичком инструменту или код певача
(нпр. горња лага, доња лага).
лагена (лат. lagoena) бокаст суд за вино са дугач-
ким и узаним грлом и са ручицама са стране.
лагениформан (нлат. lagoeniformis) који има
облик боце, који je као боца.
лагер (нем. Lager) стовариште, сместиште,
складиште; вој. табор, логор; лежиште, лега-
ло, постеља.
лаго (итал., шп. lago, лат. lacus) језеро.
лагонопонос (грч. lagon слабина, pónos мука,
бол) мед. бол (или: пробадање) y слабинама.
лагостома (грч. lagös зец, stóma уста) зечја усна,
рња, расечена горња усна; рња, рњица, рња-
вац, рњо, човек са расеченом горњом усном.
лагофталмија (грч. lagös, ophthalmós око) мед.
зечје очи, држање отворених очију при спава-
њу, као зец, услед мане y очним капцима.
лагофталмос (грч. lagös, ophthalmós око) човек
који спава отворених очију, као зец.
лагохилус (грч. lagös, cheflos усна) рња, расече-
на горња усна; в. лагостома.
лагримозо (итал. lagrimoso) муз. плачно, тужно, y
плачноузбудљивом тону.
лагум (тур. lâgun) 1. подземни ходник; 2. подзем-
ни поткоп напуњен експлозивом за рушење
нечега; уп. мина.
лагуна (итал. laguna) плитки залив, природно
одељен од мора, море y атолским прстенови-
ма, обалске баре.
Лада 1. богиња пролећа, младости и лепоте y
старих Словена; 2. (Лада) удружење ликовних
уметника y Београду (основано 1904).
ладизам в. лудизам.
ладин (фр.) дијалект ретороманског језика.
ладино (шп.) 1. шпанско-јеврејски језик, ко-
јим ce служе Јевреји y медитеранским земља-
ма; 2. мелез, потомак белца и Индијанке y
Јужној Америци.
ладињос (шп. ladinos, лат. latinus) ил. они који
пристају уз латинску цркву, Индијанци и му-
лати y Средњој Америци који су примили
католичку веру.
ладити в. лудити.
ладица (нем. Lade) фиока, претинац.
лажирати (фр. lâcher препустити) СП. намерно из
неког рачуна изгубити на неком такмичењу.
Лазар (јевр. Eleasar) брат Марте и Марије кога
je Исус, трећи дан по смрти, васкрсао из гро-
ба; име једног y Библији описаног (Лука,
12,20) губавца, који je доцније постао, као
светитељ, заштитник свих болесника; фиг. убог
и болестан човек.
лазарет (фр. lazaret, итал. lazzaretto) првобитно
y сред. веку: дом за губавце код Јерусалима,
посвећен св. Лазару; доцније: болница, наро-
чито војна болница; уп. карантин.
лазарони (итал. lazzaroni) ил. убоги лењивци и
гоље y Напуљу и Сицилији, који живе од но-
саштва (амалства) и других надничарских по-
слова, или од просјачења (названи по убогом
Лазару, из „Еванђеља" по Луки).
лазирати (нлат. lazurium) слик. већ израђену и
готово суву слику y боји или металну основу
овлаш премазати ретком, провидном бојом,
тако да ce слика испод те боје види, нпр. код
лакирања; лазура.
лазур (нлат. lazurium, lazur, арап. lazvard) мин.
врста плавог камена који ce употребљава по-
главито за украс.
лазура 475 лакрдија
лазура (нлат. lazurium) лако премазивање већ
израђене слике y боји неком провидном, ра-
није плавом бојом, тако да ce доња боја може
видети; боја којом ce врши такво премази-
вање.
лазуран (нлат. lazurium, арап. lazvard) боје као
лазур, светлоплав, плав као небо; транспа-
рентан; лазурно наношење боје наношење
боје танким премазом, за разлику од пасту-
озног.
лазурне боје в. лазура.
лаик (грч. laós народ, пук, laikós народни, пучки)
световњак, световно лице, лице које није
свештеник; физ. онај који није посвећен y
што, човек невичан и неискусан y некој умет-
ности или вештини; нестручњак.
лаицизирати (грч. laikós народни, пучки, нлат.
laicus) лишити свештеничког чина, рашчини-
ти, вратити свештеника y положај световног
лица, распопити, распопљавати.
лаички (грч. laikós народни, пучки) светован,
мирски, несвештенички; непосвећен y што,
невешт, невичан, неискусан; нестручан.
лајас (енг. lias) геол. в. лијас.
лајбл (енг. libel) прав. увреда или клевета нанесе-
на путем штампе.
лајбницијанизам учење немачког филозофа и
математичара Готфрида Вилхелма Лајбница
(1646-1716), обележено монадологијом, спи-
ритуализмом и оптимизмом нарочито, a затим
престабилизованом хармонијом, рационализ-
мом, телеологијом и детерминизмом.
лајбхен (нем. Leibchen) прсник, прслук, пр-
случе.
лајденска боца физ. стаклен суд обложен споља и
изнутра, до извесне висине, калајним листо-
вима (сШаниолом), служи за скупљање елек-
трицитета (пронађен y Лајдену); конден-
зтпор.
лајка врста врло прецизног фотографског апа-
рата (скр. од Leitz-Camera, no Ernstu Leitzu,
немачком индустријалцу, 1843-1920).
лајке paca ловачких naca распрострањена y
Скандинавији и северним областима СССР;
једна сибирска лајка (Лајка) била je први
живи путник y васиону (3. новембра 1957. y
Спутнику).
лајм (нем. Leim) лепило, туткало.
лајнер (енг. liner) брод који плови према утвр-
ђеном реду пловидбе, „линијски" брод; супр.
трампер.
лајстна (нем. Leiste) летвица.
лајтер (нем. Leiter) управитељ, управник, вођ,
коловођа; физ. проводник (струје).
лајтмотив (нем. leiten водити, нлат. motivum)
побуда y раду, мисао водиља; муз. y оперским
композицијама, нарочито код Рихарда Вагне-
ра: одређена музичка тема којој je циљ да
карактеризује неког јунака или неки догађај,
и која ce увек понавља при појављивању на
позорници тога јунака и при сећању на тај
догађај.
лајтнант (нем. Leutnant, фр. lieutenant) eoj. по-
ручник; лојтнант.
лајт пен (енг. light pen оптичка оловка) рач. уре-
ђај који служи за цртање слика на екрану.
лајтшоу (енг. light светлост, show представа)
осветљење на концертима и y дискотекама ко-
је ce непрекидно мења и тако ствара посебну
атмосферу.
лак (лат. lac) 1. млеко; лак сулфурис (лат. lac
sulfuris) хем. сумпорно млеко, сумпорни талог
млечног изгледа.
лак (сскр. lakscha, нлат., итал. lacca, фр. laque)
2. непрозиран фирнајс који ce израђује од
разних смола и y разним бојама, a предметима
њим намазаним даје сјајан изглед; врста ве-
ома фине и сјајне коже за израду обуће, руч-
них торбица итд.
лакај в. лакеј.
лакеј (фр. laquais, шп. lacayo) пратилац, слуга;
нарочито: униформисан слуга y отменим ку-
ћама; физ. улизица, подлац.
лакирер (перс.) радник или занатлија који ради
лаком, који лакира.
лакировка (рус. лак од нем. Lack и арап. lakk)
покушаји улепшавања стварности ради апо-
логетског односа према постојећем друштве-
ном стању.
лакмус (хол. lakmoes, lak лак, moes воћна каша)
плава бојена материја која ce добива из раз-
них врста лишајева, нарочито од Lecanora tar-
tarea и Roccella tinctoria; употребљавају je xe-
мичари, било y воденастом раствору (лакму-
сова шинкшура), или као хартију обојену
тим раствором (лакмусова хартија), за ра-
спознавање киселина и база, пошто она y ки-
селинама поцрвени, a y базама поново по-
плави.
лаколити (грч. lâkkos удубљење, рупа, јама, И-
thos камен) ПЛ. геол. масе кристаластих стена
засвођеног облика и већег или мањег обима,
каткада више километара широке, постају
кад ce магма утисне међу слојеве таложних
стена, раздвоји их и y њима очврсне y виду
жичне стене. Код нас: Копаоник.
лаконизам (грч. Lakon Лакедемонац) реш. прете-
рана краткоћа и збијеност y исказивању ми-
сли, нарочито када ce изостављају речи које
ce no смислу могу нагађати, да би реченице
биле што краће, што често смета јасноћи
стила и мисли, нпр. дан и комад, крв и нож итд.
(израз постао по старим Лакедемонцима, који
су ce одликовали овом особином); супр. пле-
оназам, таутологија.
лаконикум (грч. Lâkôn, лат. laconicum se. balne-
um лакедемонско купатило) мед. одељење y
ку-патилу за парење и презнојавање, суво
купа-тило, парно купатило.
лаконски (грч. lakónikós) кратак и јасан, зби-
јен, језгровит, сажет, који с мало речи казује
много (по обичају старих Лаконаца, тј. Лаке-
демонаца, који нису марили за опширан го-
вор); лаконичан.
лакрдија (тур. lakirdi) поеш. врста ниже комедије,
којој je главни задатак да изазове смех, без
икаквог циља, тако да je, због претеривања y
свему, више карикатура него права комедија,
фарса; фиг. шала, шегачење.
лакрдијати 476 ламаркизам
лакрдијати (тур. lakirdi) правити шале, шалити
ce, шегачити ce.
лакрдијаш (тур. lakirdi) шаљивчина, спадало.
лакрима (лат. lacrima) суза; лакриме ХрисШи
(лат. lacrimae Christi) „Христове сузе", врста
отвореноцрвеног, веома финог и скупоценог
вина од грожђа „лакрима", које успева y Ита-
лији, на подножју Везува. лакрималан (нлат.
lacrimalis) мед. који ce тиче
сузних каналића, сузни.
лакрималиа (лат. lacrimalia) ПЛ. АНАТ.сузне кости.
лакрос (фр. lacrosse завинут штап) CÜ. игра лоп-
том; две екипе са по 10 играча настоје да
рекетом протерају лопту кроз противничка
врата. лакс (нем. Lachs) зоол. лосос, пастрвка,
пастрмка
(грабљива морска и слатководна риба, веома
укусна за јело). лаксамент (лат. laxamentum)
олакшање, олак-
шица; ирив. рок од два месеца који ce даје
стараоцима за враћање пупиларног малолет-
ничког новца. лаксанција (нлат. laxantia) ПЛ.
мед. средства за
чишћење. лаксатив (нлат. laxativum) мед.
средство за чи-
шћење; ПЛ . лаксатива.
лаксатива (нлат. laxativa) ПЛ. мед. в. лаксаШив.
лаксизам (нлат. laximus) лабавост y схватањима
и питањима морала. лаксир (лат. laxare
разлабавити, омекшати) мед.
пролив. лаксирати (лат. laxare) мед. имати
столицу, чи-
стити црева, ићи често напоље. лакситет
(лат. laxitas) лабавост, разлабавље-
ност, аљкавост. лактагога (лат. lac, lactis
млеко, грч. ago изази-
вам, доводим) ш. мед. средства која помажу лу-
чење млека. лактати (лат. lac, lactis) ПЛ. хем.
соли млечне кисе-
лине. лактација (нлат. lactatio) стварање
(или: луче-
ње) млека из млечних жлезда; исхрањивање
детета материним млеком. лактеин (лат. lac,
lactis млеко) кајмаку слична
маса која ce добива испаравањем млека.
лактизма (грч. lâktisma ритај, ритнуће, laktfzö
ритнем) мед. осетно кретање детета y мате-
рици. лактиферан (лат. lac, lactis млеко, fero
доносим)
млечан, који даје млеко. лактифугиј(ум)
(нлат. lactifugium) мед. справа за
црпење млека пумпом. лактициније (лат.
lacticinium) ПЛ. млечни произ-
води (сир, млеко, кајмак и др.). лактичан
(лат. lac, lactis млеко) млечан, млечни;
лактична грозница мед. млечна грозница код
породиља. лактобиоза (лат. lac, lactis, грч.
bîos живот) в.
лактоза. лактовегетаријанац (лат. lac,
lactis, нлат. vege-
tarinarius) вегетаријанац који ce храни, поред
биља, и производима од живих животиња, на-
рочито млеком и његовим прерађевинама.
лактодензиметар (лат. lac, densus густ, грч. mé-
tron мера, мерило) ареометар за испитивање
специфичне тежине млека: бројеви 20^40 на
скали, лествици, одговарају специфичној те-
жини 1,020 до 1,040; нарочито удешена вага за
утврђивање квалитета млека.
лактоза (лат. lac, lactis) хем. млечни шећер.
лактозурија (лат. lac, грч. üron мокраћа) мед.
врста шећерне болести код које ce налази y
мокраћи млечни шећер.
лактолин (фр. lactoline) в. лактеин.
лактометар (лат. lac млеко, грч. métron мера,
мерило) разне справе помоћу којих ce испи-
тују и мере састојци млека.
лактоскоп (лат. lac, lactis, грч. skopéô посма-
трам) в. лактометар.
лакуна (лат. lacuna) недостатак, празнина, шу-
пљина, нпр. y књизи, образовању и сл.
лакунар (лат. lacunar) арх. таваница са издубеним
коцкастим пољима, бојадисаним или са укра-
сима од злата и слонове кости.
лакунозан (лат. lacunosis) који има празнина, са
недостацима, непотпун, крњ.
лакустричан (лат. lacus језеро) језерски, који
ce тиче језера, који припада језерима.
Лактми y индијској религији богиња лепоте,
супруга бога Вишну; обично ce представља ка-
ко седи на лотосовом цвету; Лактими.
ла ла (фр. la la) свакојако, површно, осредње,
донекле, прилично.
лала (тур. lâla) 1. турски великаш, дворанин; 2.
учитељ, васпитач.
лалација (грч. lah'a) тепање, муцање.
лалетика (грч. laléô тепам) наука о говорењу,
познавање вештине говорења.
лалија (грч. laliâ) говор, говорење.
лалопатија (грч. laliâ причање, pathos болест)
мед. све врсте сметњи при говору; логопаШија.
лалофобија в. логофобија.
лама (тибет. blâma, lama учени, узвишени) 1.
титула будистичких свештеника y Тибету ко-
ји, код Монгола и Калмика, већином живе по
манастирима; в. далај-лама.
лама (пер. llama) 2. зоол. овца-камила, дуговрата
животиња, велика колико јелен, живи y чопо-
рима по планинама Перуа, припитомљена слу-
жи као најважнија домаћа животиња за тег-
љење (цењена и због вуне и меса); врста фине
вунене тканине, сличне фланелу, нарочито за
даме.
ламаизам (тибет. lama) хијерархијски облик бу-
дизма y Тибету и Монголији, нарочито његов
преображај који су извршили, y XIV и XV
веку, Џонг-капа и његови ученици.
ламаисти (тибет. lama) an. в. ламаити.
ламаити (тибет. blama, lama) ил. присталице бу-
дистичке, ламајске религије y Тибету и Мон-
голији; уп. ламаизам.
ламаркизам учење фр. природњака Жана Ла-
марка (1744-1829), по коме употребљавање
или неупотребљавање појединих органа има
утицаја на преображавање саме врсте орган-
ских бића, a стечене особине постају наслед-
не, и по коме жива бића имају способност да
ce прилагођавају околини y којој живе (у нео-
ламбда 477 ландвер
 ламаркизму питање наслеђивања стечених
особина je спорно). ламбда (грч. lambda)
грчко име слова „л" (X, Л);
ламбда-шав анат.спој темених костију са за-
тиљком кости y облику грч. слова „Л" - Л.
ламбдацизам (грч. lambda) погрешно изговара-
ње гласа „л" место „р". ламбдоидан (грч.
lambda, eidos облик, вид) сли-
чан грчком слову ламбда (X), угласт, ћош-
каст. ламбетвок (енг. Lambeth walk, шетња no
Ламбе-
ту, централном лондонском кварту) плес из
30-их и 40-их година двадесетог века, попула-
ран y целој Европи. ламблијаза (по руском
лекару Лаблу) мед. зараз-
на цревна болест, најчешће дечја; преноси
ce мишјим изметом; уи. ламблије. ламблије
мед. паразити y цревима (по руском
лекару Ламблу који их je специјално про-
учавао). ламбрета (по имену произвођача)
врста скутера,
моторцикла италијанске производње. ламе
(фр. lamé) врста тканине проткана метал-
ним жицама. ламела (лат. lamella) листић,
плочица, љуспа;
танак лим од разног метала. ламеларан
(нлат. lamellaris) плочични, y облику
плочице (или: лима, листића, љуспе).
ламелација (нлат. lamellatio) листавост, листа-
ње, љуспавост, љуспање. ламелиоформан
(нлат. lamellioformis) плочи-
част, који има облик листића или плочице.
ламентабиле (итал. lamentabile) муз. тужно, плач-
но, жалосним тоном. ламентација (лат.
lamentatio) туговање, јадико-
вање, оплакивање, нарицање, кукање, рида-
ње, плач. ламентације (лат. lamentatio)
католички цркве-
ни обреди током Велике недеље пред Ускрс.
ламентозо (итал. lamentoso) муз. в. ламента-
биле. ламета (итал. lametta) ПЛ. танани конци
од мета-
ла, обично y боји, за украшавање божићне
јелке. лами реч састављена од имена
музичких тонова
la и mi; муз. нешто што звучи ружно или тужно;
свршити са лами свршити ружно, жалосно.
ламина (лат. lamina плоча) танак слој или плоча
која нешто облаже. ламинажа (лат. lamina
плоча, фр. laminage) пра-
вљење металних плочица и листова, ваљање,
тањење, метала. ламинектомија (лат. lamina
плоча, грч. ektomé
исећи) мед. врста операције код обољења
међупршљенског диска. ламинерија (лат.
lamina плоча, фр. laminerie)
радионица за ваљање и тањење метала, ва-
љаоница. ламиноар (фр. laminoir) машина
за тањење
(или: ваљање) метала. ламиран (фр.
laminer, lamé) проткан сребром
или златом. лампадаријус (грч. lampâs, лат.
lampadarius) ба-
кљоноша, зубљоноша.
лампадедромија (грч. lampâs буктиња, drómos
трчање) утакмица y трчању са запаљеним
воштаним буктињама.
лампадефор (грч. lampâs, foréo носим) онај ко-
ји носи буктињу, зубљу, бакљоноша.
лампадист(а) (грч. lampâs) тркач са запаљеном
буктињом.
лампадодромија (грч. lampâs, drómos) в. лампа-
дедромија.
лампадомантија (грч. lampâs, mantefa прорица-
ње) прорицање по томе како гори буктиња.
лампас (фр. lampâs, lampasse) 1. врста свилене
источноиндијске и кинеске тканине са слика-
ма и шарама; 2. еој. широка трака од тканине
друге боје (обично црвене), уметнута дуж спо-
љашњег шава чакшира виших официра.
лампион (фр. lampion) мала, лампа, лампица;
лопта од хартије, са шарама и сликама y жи-
вим бојама, y којој гори свећа и која виси
непомична или ce носи о штапу y свечаним
приликама, прославама и сл.
лампирис (грч. lampyrïs) зоол. свитац, кресница.
лампрета (лат. lambere лизати, petra камен, сте-
на, нлат. lampreta, lampetra) зоол. морска зми-
јуљица, животиња из реда колоуста.
лампрофири жичне магматске стене зрнасте
структуре; код нас ce јављају y западном под-
ножју Авале, код Рипња (керсантит, који ce
назива и „рипањски гранит"), на планини Руд-
нику и на др. местима.
лампрофонија (грч. lamprós јасан, phöne глас,
звук) јасногласност, веома јасан и јак глас.
лампрофоничан (грч. lamprós, phöne глас, звук)
јасногласан, са јаким и јасним гласом.
лана (лат. lana) вуна.
ланбри (фр. lambris) apx. дрвена или мраморна
облога доњег дела собних зидова; гипсана та-
ваница, плафон y гипсу.
лангвенте (итал. languente, лат. languere) муз.
чежњиво, жудно, с уздисајима.
лангвидитет (нлат. languiditas) малаксалост, из-
нуреност, слабост, немоћ; чежња, сахњење,
гињење, љубавна страст.
лангвидо (итал. languido) муз. в. лангвенте.
лангетирати (фр. languetter) рецкати ивице на
белом рубљу, правити шупљике, шупљичити.
Лангобардија старо име данашње италијанске
Ломбардије.
лангзам абер зихер (нем. langsam aber sicher)
ПОСЛ. полако али сигурно.
лангуст (лат. locusta, фр. langouste) зоол. јастог
(велики морски рак); врста скакавца; в. ло-
куста.
ландауер (нем. Landauer) путничка кола, кочије
са четири седишта, чији je кров y средини
растављен, тако да ce једна половина може
спустити напред, a друга натраг. Назван по
томе што je таквим колима цар Јосиф1 путо-
вао 1702. ка опседнутом граду Ландау.
ландвер (нем. Landwehr) вој. први и други позив y
немачкој и швајцарској оперативној војсци;
y бившој Аустро-Угарској: део војске коју
je давала сама Аустрија (за разлику од „за-
једничке", тзв. К. und К. = царске и краљев-
ске војске).
ландграф 478 лапсус
ландграф (нем. Landgraf) титула владалаца y
старој немачкој држави.
Ландлига (енг. Landliga) политичко удружење y
Ирској, основано 1879, које je захтевало
укидање властелинства и враћање земље ир-
ском народу.
ландштурм (нем. Landsturm) вој. последња од-
брана младића и стараца y немачкој војсци
(обухватала све војне обвезнике од 17. до пу-
не 45. год. живота који нису прошли кроз стал-
ни кадар).
ланиферан (лат. lana вуна, ferre носити) који
носи вуну, вунат.
ланолин (лат. lana, нлат. lanolinum) хем. жућкаста
маса која ce добива од вунене масти и алкали-
ја; употребљава ce за помазивање суве и крте
коже и служи као важан састојак косметичких и
медицинских масти (лат. adeps lanae = маст од
вуне).
ланоформ (лат. lana, forma) фарм. маст за ране,
прави ce од ланолина и формалдехида.
ланс (фр. lance) врста плеса са два пара или више
парова, слична кадрилу.
лансадирати (фр. lançade) јах. правити с коњем
полукружне скокове увис.
лансажа (фр. lancage) мор. поринуће, спуштање
лађе y воду.
лансирати (фр. lancer) хитнути, хитати, бацити,
бацати; избацити (нпр. торпедо из лансирне
цеви); добацити питање (или: слутњу, сумњу,
предлог); увести (или: уводити) y свет (или: y
друштво, y моду); дати (или: давати) маха че-
му; вешто, али не званично, пустити y јавност
глас, вест, саопштење, предлог; брзо плесати;
са псима ићи по трагу дивљачи; лансирати
брод спустити брод y воду.
лансје (фр. lancier) коњаник наоружан копљем,
улан.
лантан (грч. lanthânô кријем) ja. елемент оло-
васте боје, метал, пронађен 1839. y церишу,
атомска маса 138,91, редни број 57, знак La.
лантаниди (грч. lanthânô скривам) хем. назив за
хемијске елементе са редним бројем 58-71;
лантаноиди.
лан-тенис (енг. lawn tennis) ca. „пољски тенис",
тенис, нарочито који ce игра на травнатом
терену.
лантерна (фр. lanterne, лат. la(n)terna) фењер;
светионик; лашерна.
лануго (лат. lanugo) маље, ситне меке длачице
по људском телу.
ланцета (фр. lancette) хир. инструменат са два
реза и шиљастим врхом за отварање вена, ка-
лемљење итд; кратак шиљат дворезачки нож.
ланцман в. лацман.
ланч (енг. lunch) лаки оброк између доручка и
ручка; лаки ручак, други доручак; ланч-па-
кет лаки оброк од хладних јела, припремљен
за излет.
Лаокоонт (лат. Laocoon) миш. свештеник Аполо-
нов y Троји, кога су, заједно са његова два
сина, удавиле две огромне змије, зато што je
саветовао Тројанцима да не уносе y град дрве-
ног коња и први хитнуо копље на њега говоре-
ћи: „Бојим ce Дајанаца и кад дарове доносе".
Лаокоонтова група чувено хеленистичко
пластично дело (из II века прен.е. сада y Ba-
тикану), које приказује тренутак када змије
даве Лаокоонта и његове синове; Лаокон.
лаократија (грч. laós народ, krâtos владавина,
власт) владавина народа, демократија.
Лао-це кинески филозоф и „посматрач приро-
де", из VI в. прен.е., сматра ce писцем чуве-
ног дела Тао-тех кинг и оснивачем таоизма.
лапазан (перс. lafzen) брбљивац, лапарало.
лапактичан (грч. lapâzô испразним) мед. који по-
маже да ce црева благо испражњавају, који
уређује столицу.
лапароскопија (грч. lapârë слабина, skopéô по-
сматрам) мед. испитивање трбуха y циљу утвр-
ђивања узрока обољења.
лапаротомија (грч. lapârë, tome сечење) xup.
отварање трбуха на слабинама.
лапарохистеротомија (грч. lapârë, hystéra мате-
рица, tome сечење) мед. оперативно отварање
трбуха и материце ради ваћења детета, y слу-
чају велике тесноће зделице код породиље,
царски рез, „кајзершнит", sectio caesarea.
лапароцела (грч. lapârë, këlê кила), мед. трбушна
просутост, хернија.
лапен (фр. lapin) зоол. питоми зец.
лапидар (лат. lapidarius) средство за премазива-
ње које има својство да премазани предмет
отврдне као камен (може ce мешати и са
бојом).
лапидаран (лат. lapidarius) урезан y камену; кра-
так, збијен, језгровит; лапидаран сШил зби-
јен, кратак и језгровит стил (као стил y ста-
рим римским натписима).
лапидаријум (лат. lapis камен, lapidarium) збир-
ка камених споменика.
лапидација (лат. lapidario) каменовање, бацање
каменом на кога.
лапидификација (лат. lapis камен, нлат. lapiditi
-catio) окамењавање, претварање y камен, по-
стајање еолског пешчара тиме што y сметове
песка вода унесе кречни цемент.
лапили (лат., итал. lapilli) вл. врста шљунка који
избацују вулкани: омалени, ћошкасти или за-
обљени комадићи са стакленом кором, a уну-
тарњом масом често кристаластом.
лапис (лат. lapis) камен; лапис инферналис (лат.
lapis infernalis) хем. сребро нитрат; лапис кау-
сшикус (лат. lapis causticus) хем., мед. натријум--
хидроксид; лапис филозофикус (лат. lapis
philosophions) камен мудрости.
лапор (келт.) седиментна стена, поред глине са-
држи кречњак; обично je светложут, бео или
сив.
лапорац (келт.) јаче очврсли лапор; користи ce
за справљање цемента.
лапсус (лат. labi, lapsus) грешка, погрешка,
омашка: пад, падање, опадање, пропадање;
лапсус бонорум (лат. lapsus bonorum) прав.
опадање, пропадање имања; лапсус калами
(лат. lapsus calami) грешка (или: омашка) учи-
њена при писању; лапсус лингве (лат. lapsus
linguae) погрешка (или: омашка) направљена
лапта 479 ласалијанци
 y говору; лаисус меморије (лат. lapsus memo-
riae) грешка y памћењу; лапсус палпебре
(лат. lapsus palpebrae) мед. мана y очном
капку. лапта (рус.) стара руска народна игра с
палицом,
данас једна од масовних спортских игара и
популарна забава y СССР; слична je безболу.
лап топ компјутер (енг. lap top computer) прено-
сиви рачунар; најмањи има димензије бележ-
нице, највећи димензије актенташне.
ларариј(ум) (лат. lararium) домаћа капелица
или нарочито место код огњишта на коме су
стајале слике и кипови домаћих богова-заш-
титника (лара) код старих Римљана. ларборд
(енг. larboard) мор. лева страна брода. ларва
(лат. larva) код старих Римљана: авет, при-
виђење, утвара; образина, маска; зоол. млад
облик неке животиње који ce разликује од
родитељског облика (први стадијум y развићу
инсеката); ез. душа покојника, преминулог на-
силном смрћу, лемур. ларвалан (нлат.
larvalis) зоол. који припада лар-
ви, ларвин; ларвални органи органи које нека
животиња има само док je ларва, a који ce
доцније, кад ce развије, губе. ларвиран (лат.
larva) под образином, прикривен;
ларвиране болести болести код којих ce неки
симптоми не појављују. ларга ману (лат. larga
manu) дарежљивом руком,
тј. издашно, обилато, богато. ларгето (итал.
larghetto) муз. мало спорије, ра-
стегнутије, готово анданте. ларгеца (итал.
larghezza) обиље, изобиље; трг.
знатна резерва новца за менична писма на јед-
ном тржишту. ларгисимо (итал. larghissimo)
муз. веома лагано и
свечано; уи. ларго. ларго (итал. largo) муз.
лагано, полагано, растег-
нуто, развучено; трг. обилно и, због тога, јев-
тино. ларго ди молто (итал. largo di molto)
муз. в. лар-
гисимо. ларгус (лат. largus) обилат, богат;
дарежљив, из-
дашан, податљив. лари (лат. Lar, Lares) ил.
миш. код старих Римља-
на: домаћи, кућни богови, богови заштитни-
ци дома, благотворни духови преминулих уку-
ћана; уп. ларалијум, пенати. ларингал (грч.
larynx, грло, гркљан) лингв. глас
који ce образује y гркљану, ларингални (гр-
кљански) глас. ларингеалан (грч. larynx
гркљан) гркљански, гр-
лени. ларингизам (грч. larynx) мед. грчевито
стезање
мишића гркљана и шије код деце, дечја
астма. ларингитис (грч. larynx) мед. општи
назив за све
врсте запаљења гркљана и душника. ларинго-
(грч. larynx) предметак y сложеницама
са значењем: гркљан, гркљани, грлени.
ларингологија (грч. larynx, logia) мед. наука о
гркљану и његовим обољењима.
ларингорагија (грч. larynx, rëgnymi прскам, пу-
цам) мед. крварење из гркљана, душника.
ларингосиринкс (грч. larynx, syrinx фрула; шу-
пља направа) мед. бризгалица (или: штрцаљка)
за душник или плућа.
лерингоскоп (грч. larynx, skopéô посматрам) мед.
мало огледало y величини металног динара,
на држаљу, помоћу кога ce врши преглед грк-
љана, душника и оближњих органа (пронађено
1840. усавршено 1858).
ларингоскопија (грч. larynx, skopéô посматрам)
мед. прегледање гркљана и оближњих органа
ларингоскопом.
ларингоспазам (грч. larynx, spasmós грч) мед. грч
y гласници.
ларингостеноза (грч. larynx, stenosis сужење) мед.
стешњавање (или: сужавање) гркљана и отежа-
но дисање које долази услед тога.
ларингостробоскоп (грч. larynx, stróbos вртлог,
skopéô посматрам) инструменат за испитива-
ње трептаја гласних жица, као и за проучава-
ње других трептавих тела.
ларинготомија (грч. larynx, tome сечење, реза-
ње) хир. отварање гркљана ради уклањања
израслина, чирева, страних тела итд.
ларинготрахеитис (грч. larynx, tracheïa душник)
мед. запаљење гркљана удружено са запаљењем
душника.
ларинго грахеотомија (грч. larynx, tracheïa душ-
ник, tome сечење, резање) мед. најуобичаје-
нији метод отварања ваздушних путева пресе-
цањем прстенасте хрскавице и двеју најгор-
њих душникових хрскавица; крикотрахеото-
мија.
ларингофисура (грч. larynx, лат. fissura цепање,
расцеп) мед. оперативно расецање гркљана ра-
ди одстрањивања страних тела.
ларингофон (грч. larynx грло, phônê глас, звук)
специјални микрофон који ce причвршћује
на грло и служи да би ce при разговору откло-
нила спољна бука; примењује ce и y тенков-
ским и авионским радиостаницама.
ларингофтиза (грч. larynx, phthisis сушица, ту-
беркулоза) шд. туберкулоза гркљана, душ-
ника.
ларинкс (грч. larynx) анаш. гркљан.
ларинкседем (грч. larynx, oîdëma отицање, оток)
шед. отицање, гласнице, отицање гркљанове
слузокоже које доводи до тешкоће при диса-
њу и гушење; глотиседем.
л'ар пур л'ар (фр. l'art pour l'art) „уметност ради
уметности", схватање по коме уметност треба
да постоји само ради уметности, a никако не
сме да буде средство или циљ чему другом
(девиза Теофила Готјеа).
ларпурлартизам (фр. l'art pour l'art) в. л'ар пур
л'ар.
Ларус (фр. Larousse) чувени француски енци-
клопедијски речник, лексикон, y великом и
малом издању, назван по лексикографу и из-
давачу Пјеру Ларусу (1817-1875).
ласалијанизам учење Ф. Ласала о друштву и др-
жави; в. ласалијанци.
ласалијанци ПЛ. присталице учења нем. соција-
листе Фердинанда Ласала (1825-1864), којем
je циљ развитак „радничког сталежа" помоћу
ласаловци 480 латифундија
 државе и преображај друштвеног поретка уво-
ђењем општег бирачког права; ласаловци.
ласаловци в. ласалијанци.
ласе (фр. lacet) врпца, гајтан, узица; врпца за
женске домаће хаљине.
ласер (енг. скр. од Light Amplification by Stimula-
ted Emission of Radiation) апарат помоћу ко-
jera ce од електромагнетске енергије (видљи-
вих и инфрацрвеник зракова) ствара сноп
светлости који има разорну снагу; лејзер.
ласи (фр- lacis) мрежасто ткиво; врста полусвиле-
не тканине, марли.
ласо (шп. lazo, лат. laqueus) конопац или каиш
са оловом или омчом на крају, 10 до 15 m дуг,
помоћу којега пастири y Америци, бацајући
га, хватају биволе, коње и друге животиње.
ластагија (нлат. lastagium) мор. товар брода; ме-
сто y великим приморским градовима где лађе
врше утовар и истовар робе.
ластадија (нлат. lastadium) мор. в. ластагија.
ласт бат нот лист (енг. last but not least) најпо-
сле, али не и на последњем месту; најзад, али
не по важности.
ластекс в. ласШиш.
ластик в. ластши.
ластинг (енг. lasting трајан) врста атласасте
глатке и сјајне вунене тканине (употребљава
ce нарочито за зимске капуте).
ластиш (грч. elaünö вучем, растежем, нлат. elasti-
cus) веома еластична тканина израђена од гу-
ме и разних текстилних жица; употребљава ce
за израду подвезица, мидера, упрта за држање
чакшира и др.
ласциван (лат. lascivus) развратан, похотљив, по-
хотан, сладострасан, разуздан, бестидан, са-
блажњив, скаредан.
ласцивитет (лат. lascivitas) развратност, похот-
љивост, похотност, сладострасност, бестид-
ност, саблажњивост; ласцивност.
латекс (грч., лат.) млечни сок из каучуковог др-
вета од којег ce прави каучук.
латентан (лат. latere, latens) тајни, потајни,
прикривен, сакривен; физ. везан, скривен (супр.
ослобођен), нпр. латентна ШоплоШа везана
топлота, тј. топлота коју неко тело прима a
да ce притом не загрева, да му ce температура
не повишава, нпр. лед кад ce услед топлоте
топи, и док год ce топи, температура му ce не
повишава; лаШентна снага прикривена снага;
мед. лашеншне болести болести које не пока-
зују никакве видне знаке.
латентност (нлат. latentia) потајност, прикриве-
ност, скривеност.
латенција (лат. latentia) време које протекне од
момента када почне да делује стимулус до
момента када настаја реакција на стимулус.
латералан (лат. lateralis) бочни, побочни, са
стране, споредни; лашерални наследници на-
следници из побочне линије; лаШерално срод-
ство сродство по побочној (или: споредној)
линији.
Латеран (лат. Lateranus) палата y Риму y којој
су nane становале до прогонства y Авињон, од
1843. y њој ce налази чувени музеј за паган-
ске и хришћанске старине; до ње je црква
св.Јована, y којој су одржавани екуменски,
тзв. лашерански црквени сабори (синоди).
латерирати (лат. latus страна) рачунске ставке
по странама сабрати да би ce износ добивен на
једној страни (latus) пренео на наредну
страну.
латерит (лат. later опека, цигла) врста земљишта
y тропским пределима; настаје распадањем
стена под утицајем топле и влажне климе и
шумске вегетације; одликује ce јасном црве-
ном бојом, знак да y њему има и хидроксида
гвожђа по којој je и добио име.
латерна (лат. laterna) фењер, лампа; латерна
магика (лат. laterna magica) ОПШ. чаробна лам-
па, пројекциона лампа, скиоптикон.
Латин (лат. Latinus) 1. прастари становник Ла-
цијума, старе области данашње Италије y ко-
јој лежи Рим; 2. y нашим народним умотвори-
нама одомаћени назив за припадника неког
народа западне Европе; 3. латин римока-
толик.
латинац 1. средњошколац који учи латински је-
зик; 2. в. латинист.
латинизам (лат. Latini) особеност латинског је-
зика, нарочито реда речи, што пада y очи код
буквалног превода са лат. на српскохрватски,
нпр.: „Цезар, пошто je...", место: „Пошто je
Цеза р..."
латинизовати (нлат. latinizare) подражавати ла-
тински језик, особености и начин изражавања
латинског језика преносити y други језик;
преводити на латински; полатинити, полати-
њавати.
латинист(а) (фр. latiniste) познавалац латинског
језика и књижевности, човек коме je латин-
ски језик струка.
латинофобија (лат. Latinus, грч. phóbos страх)
1. страх од Латина и њиховог утицаја, нарочи-
то од агресивности римокатоличке цркве; 2.
мржња на Латине; уп. Латин 2, 3.
латиростре (лат. latus широк, rostrum кљун) ПЛ.
зоол. птице са широким кљуном.
латитуда (лат. latitudo) ширина, пространство;
геагр. ширина, угловно одстојање на подневку
(меридијану) неког места на Земљиној повр-
шини северно или јужно од полутара (еквато-
ра); астр. угловно одстојање неког небеског
тела од еклиптике („небеска латитуда"); фт.
слобода, поље рада.
латитудиналан (нлат. latitudinalis) ширински, ко-
ји ce тиче (географске) ширине.
латитудинаран (нлат. latitudinarius) широкогруд,
слободоуман, који не претерује, непретеран.
латитудинарци (лат. latitudo) ПЛ. широкогруди,
слободоумни људи; фил. по Канту: представ-
ници и присталице широкогрудости и лабаво-
сти y питањима морала (супр. ригористи), они
који су, за време жучних верских борби и суко-
ба y Енглеској и Шкотској y XVII веку, хтели
да посредују међу завађеним странкама.
латифолан (лат. latifolius) широколист, који
има широке листове.
латифундија (лат. latifundium) велико пољско
имање, велики посед.
латма 481 Левантинци
латма (арап. hatmä свршетак, крај) 1. једно чи-
тање (учење) целог Корана; 2. молитва после
завршетка читања целог Корана; 3. крај, свр-
шетак, конац. латом (грч. latomós) радник y
каменолому; сло-
бодни зидар. латомија (грч. latomia)
каменолом, мајдан ка-
мена; подземне тамнице y каменоломима код
Сиракузе (за владе тиранина Дионизија); сло-
бодно зидарство.
лато сензу (лат. lato sensu) y ширем смислу.
латрија (грч. latrefa) служба; богослужење; наро-
чито: обожавање светаца. латрина (лат.
latrina) нужник, заход. латроцинијум (лат. latro
разбојник, хајдук, 1а-
trocinium) друмско, улично разбојништво.
латрункулатор (лат. latrunculator) судија који
истражује злочине друмских, уличних разбој-
ника. латун (шп. laton, фр. laiton, исл. latun)
лим од
месинга. латус (лат. latus страна, бок) страна
листа; збир
(или: износ) рачуна написаног на једној стра-
ни рачунске књиге; латус пер ce (лат. latus
per se) страна или износ рачуна за себе, тј.
износ појединих страна, када једна страна са-
држи само једну ставку или партију; ад латус
(лат. ad latus) придодан као помоћник, као
саветник и сл.
лаудамијум (нлат. laudamium) в. лаудемијум.
лаудаминијум (лат. laudaminium) в. лаудемијум.
лауданум (нлат. laudanum) раније: свако сред-
ство за умиривање живаца и успављивање; да-
нас: проста алкохолна тинктура опијума, на-
питак за успављивање. лаудативан (лат.
laudativus) који има карактер
похвале, похвалан. лаудатор (лат. laudator)
хвалилац, хвалитељ;
онај који држи посмртни говор, говорник на
погребу. лаудација (лат. laudarlo) хваљење,
похвала; по-
хвални говор; посмртни говор. лаудемиј(ум)
(нлат. laudemium) дажбина која ce
давала власнику лена за уступљено искориш-
ћавање лена. лаудирати (лат. laudare)
хвалити, похвалити,
славити; лаудирати сведока ирав. назначити
(или: именовати) сведока. лаудум (нлат.
laudum) прав. одлука изборног су-
дије. лауреат (лат. laureatus) песник овенчан
ловоро-
вим венцем, тј. песник који je добио као на-
граду ловоров венац; књижевник, уметник или
научник који je добио највишу награду; но-
силац највише награде, или највишег приз-
нања. лауреатус (лат. laurus ловор, laureatus)
ловоро-
вим венцем овенчан; награђен (за песнике,
уметнике и др.).
лауреација (нлат. laureatio) в. промоција. лаус
(лат. laus ген. laudis) хвала, похвала, слава,
признање; уп. кум лауде, магна кум лауде, су-
ма кум лауде (под сума).
лаута (нем. Laute) инструменат сличан гитари,
са 4-5, доцније са 24 жице.
лаутирати (нем. Laut глас, lautieren) шчитавати,
шчитати, при учењу читања: слова одмах из-
говарати према њиховом гласу, a не срицати,
тј. изговарати свако слово засебно; мешода
лаутирања метода шчитавања.
лаутист(а) (нем. Laute) свирач y лаушу.
лаутферштеркер (нем. Lautverstärker) апарат за
појачавање гласа (код телефона).
лаутшпрехер (нем. Laut-sprecher) гласноговор-
ник, звучник (нпр. радио-апарата).
лауфер (нем. Läufer) 1. једна фигура y шаху,
ловац; 2. дугачак и узан тепих (или: ћилим);
правилније: лојфер.
лафет (фр. l'affût) вој. предњак, постоље на
коме стоји топовска цев.
лацерација (лат. laceratio) дерање, кидање, це-
пање, растрзање.
лацман (нем. Landsmann) 1. земљак; 2. туђинац,
странац, особито из западне Европе, често и
презриво; ланцман.
лацо (итал. lazzo) ПОЗ. нема игра y итал. комеди-
ји, нарочито y комедији дел'арше, ради испу-
њавања пауза y говору, говор без речи; смеш-
но понашање, лакрдија, шегачење, шала; ш.
лаци.
лашате оњи сперанца вој к'ентрате (итал. Lasci-
ate ogni speranza voi ch'entrate) Оставите сваку
наду ви који улазите - натпис над улазом y
пакао y Дантеовој Божанственој комедији.
Леандер (лат. Leander) миш. љубавник Херин,
ко-ји je сваке ноћи пливао из Абида y Сест
драгани на састанак, док ce није удавио y Xe-
леспонту.
лебел-систем (енг. label, грч. systëma) в. лабел.
лебенсраум (нем. Leben живот, Raum простор)
животни простор; начело немачке тежње за
освајањем туђих територија.
леберија (лат. liberatio ослобађање) побуна,
устанак.
леблебија (тур. leblebi) семе од биљке сланутка;
једе ce пржено.
лев (буг.) новчана јединица y Бугарској од 100
стотинки.
левада (фр. levade) y јахању: када ce коњ високо
пропне, a предње ноге скупи, тако да тело
притом за кратко време непокретно стоји са-
мо на задњим ногама.
лева ману (лат. laeva manu) муз. левом руком.
левант (итал. levante исток) поветарац који дува
са истока.
Левант (итал. Levante) све земље на Средозем-
ном мору које леже источно од Италије, до
Еуфрата и Нила; y ужем смислу: приморје Ma-
ne Азије, Сирије и Египта; Исток, Оријент.
леванте (итал. Levante) Исток; супр. поненте.
левантина (итал. Levante, фр. levantine) трг. сви-
лена или полусвилена тканина са крстићима
за женске хаљине, пореклом са Леванта.
Левантинци (итал. Levantino) ПЛ. Европљани, на-
рочито Грци и Италијани, и мелези између
њих и источњака, који су рођени и који живе y
приморским градовима Леванта.
левантски 482 легатура
левантски (итал. levante) источњачки, који по-
тиче са Истока или припада Истоку; левант-
ски ветрови жестоки западни ветрови на оба-
лама Сирије.
леватор (лат. levare дизати, подизати, нлат. leva-
tor) зоол. мишић подизач.
леваторијум (нлат. levatorium) мед. в. елеваШо-
ријум.
левација (лат. levatio) дизање, нарочито руке
при ударању такта.
леве (фр. levée) дизање, подизање; збирање, са-
бирање (усева); позивање y војску; устанак;
леве ан мас (фр. levée en masse) народни уста-
нак, општи устанак, последња одбрана.
левелери (енг. leveller који изједначава) „борци
за једнакост", припадници демократске пар-
тије y Енглеској основане за време буржоаске
револуције y XVII в.; захтевали су свеопште
изборно право, једнакост свих пред законом,
верску слободу, враћање сељацима одузетих
делова земље, укидање трговачких и привред-
них монопола, ослобођење из затвора дужника
који ниеу могли да плате порез; 15. XI 1647.
подигли су y војсци устанак, који je Кромвел
угушио; ишчезли су средином XVII в.
левента (перс, тур. levend, итал. levantino)
ленштина, беспосличар, дангубник, готован;
раније: турски војник.
левериџ (енг. leverage рад полуге, снага полуге)
екон. метод процене пословног ризика, тј. оче-
киваног добитка y односу на фиксне трош-
кове.
левигација (лат. levigatio) глачање; фарм. пре-
тварање чврстих тела y прах растрљавањем.
левијатан (хебр.) 1. огромна (библијска) мор-
ска неман; 2. фиг. огроман, страшан човек;
велики брод; 3. машина, строј за уклањање
нечистоће из вуне. Левијатан политичко-фи-
лозофски спис енглеског филозофа-материја-
листе Т. Хобса, објављен 1651. год.
левир (лат. levir, грч. daër) ирав. мужев брат, де-
вер; левираШски брак брак између жене и бра-
та њеног покојног мужа, брак између најбли-
жих сродника (код Јевреја и неких природних
народа y Азији).
левирати (фр. lever, лат. levare) /ax. натерати ко-
ња да ce пропне на задње ноге; левирати про-
Тест трг. протестовати меницу.
левит (лат. levita, грч. lévites, хебр. lewi) код
старих Јевреја: потомак Левија, члан племе-
на Леви који je морао да буде свештеник; y
римској цркви: помоћник свештеника.
левитација (нлат. levitatio) y спиритизму: тобож-
ње лебдење једног тела, уклањање привлач-
не силе Земљине духовном снагом (пример ле-
виШације био би легендарно уздизање Хри-
стово на небо).
левкоја (грч. leukóion) бот. дремовац, познато
баштенско цвеће из породице суноврата.
левулоза (лат. laevus леви) хсм. шећер који ce
налази y многом слатком воћу, меду, обрће
налево раван поларизоване светлости (УП. дек-
строза); фрукШоза.
левха (арап.) калиграфски написани и урамљени
цитати из Корана или мудре источњачке изре-
ке које као украс висе по зидовима муслиман-
ских кућа.
легабиле (итал. legabile) муз. везано, спојено,
сливено.
легалан (лат. lex закон, legalis) законски, зако-
нит, законом дозвољен, правни, правоваљан;
нескривен, јаван; легали модо (лат. legali mo-
do) законски, no закону, путем закона; лега-
лис медицина (лат. legalis medicina) судска ме-
дицина.
легализација (фр. légalisation) озакоњавање,
озакоњење, потврда (или: потврђење) код
власти, оверавање (по прописима закона).
легализирати в. легализоваШи.
легализовати (фр. légaliser) озаконити, озако-
њавати, позаконити, позакоњавати, учинити
нешто да има законску вредност; потврдити на
суду, оверити, прећи y легалност.
легалитет в. легалност.
легални марксизам политичко-литерарна струја
либералне интелигенције y Русији која ce
крајем XIXв. под заставом марксизма борила
против народњаштва, погрешно тумачећи
марксизам; њени представници објављивали
су своје чланке y легалним новинама и часо-
писима (отуда назив). Главни представници
ове струје били су: П. Струве, М. Туган-Бара-
новски, С. Булгаков и Н. Берђајев.
легалност (нлат. legalitas) законитост, законски
прописи, сагласност једне радње са законом;
Фил. поступање (или: делање, понашање) које
je y складу са државним, спољним законом (за
разлику од моралитета, TO he рећи поступа-
ња или делања или понашања које je y скла-
ду са унутарњим законом, тј. моралом); наче-
ло легалитета ирав. начело по коме ce, код
кривичних дела за која ce гони и суди по служ-
беној дужности, мора почети кривично посту-
пање чим ce стекну довољни стварни и правни
разлози за кривично поступање.
легат (лат. legatum) 1. завештање, остављање y
наследство једног дела оставштине неком ли-
цу које иначе не би, по закону, имало права
на наследство.
легат (лат. legates) 2. код старих Римљана: под-
војвода који je заповедао једним крилом
војске y рату; највиши помоћник намесника
царске покрајине; y новије доба: папин иза-
сланик или стални представник y некој држа-
ви; легатус a латере или де лашере (лат.
legates a latere, de latere) папин посланик пр-
вог реда, кардинал-посланик; опуномоћеник
Свете столице y стварима духовног суда за
једну већу област.
легатар (нлат. legatarius) лице коме je завешта-
њем остављен y наследство део завештачеве
оставштине, a које иначе не би имало права
на наследство.
легато (итал. legato) мУз. в. лигато.
легатор (лат. legator) онај који оставља завеш-
тање, завешталац, завештач.
легатура (итал. legatura) в. легура.
легација 483 легхори
легација (лат. legatio) изасланство; посланство;
особље посланства; зграда посланства.
леге артис (лат. lege artis према закону вештине)
по свим правилима одређеног заната, струке.
леген (перс.) 1. врста посуде са поклопцем и
дршком; леђен.
леген (енг. lagan, lagon) 2. мор. роба са неке раз-
бијене лађе избачена водом на копно.
легенда (лат. legere читати, legenda) 1. оно што
треба читати; 2. y сред. веку: наслов књиге
која je садржавала штива која су ce сваког
дана морала читати на служби божјој; 3. прича
из животасветаца, животописсветаца; 4. изми-
шљена прича, бајка, гатка, баснословна при-
ча; 5. натпис на венцу металног новца или
медаље; спољашња ивица металног новца на
којој, да би ce отежало фалсификовање,
обично стоји каква мисао или девиза; 6. ту-
мач, објашњења знакова (на цртежу, y плану,
географској карти и сл.); потпис испод илу-
страције.
легендар (нлат. legendarius) писац прича из живо-
та светаца, животописац светаца; писац ле-
генди.
легендаран (нлат. легендариус) који има карак-
тер легенде, који спада y легенде, басносло-
ван; чувен, славан (као неки јунак из бајке).
легендаријум (нлат. legendarium) књига са при-
чама из живота светаца, збирка прича о свеци-
ма, житије светих.
легија (лат. legere, legio) y староримској војс-
ци: одељење од 1.200-6.000 пешака и 300 ко-
њаника, подељено на 30 манипула и 60 ценшу-
рија, a доцније на 10 кохората; фт. велика
множина војске, чета, одред, војска; в. Лежи-
он еШранжер; Лежион д'онер.
легион (лат. legio) вој. в. легија.
легионар (лат. legionarius) војник римске леги-
је; војник Страначке легије (Légion étrangè-
re); ималац или витез француског ордена Ле-
гије части (Légion d'honneur).
легирати (лат. lex, legis закон, legare) 1. теста-
ментом завештати, правити завештања, оста-
вити (или: остављати) y наследство; послати
кога као посланика; поставити (или: узети) за
легата.
легирати (итал. legare, лат. rigare спојити, здру-
жити) 2. мешати (или: стапати) више метала,
нарочито: злато и сребро мешати са металима
мање вредности; y куварству: чорбе или coco-
Be зачинити јајетом или брашном да би били
гушћи; y мачевању: в. лигирати.
легислатива (нлат. legislativa) законодавно тело,
законодавна скупштина, законодавна власт.
легислативан (нлат. legislativus) законодаван; за-
конодавни, који ce тиче законодавства; за-
конски.
легислатура (нлат. legislatura) законодавство,
доношење закона; законодавна скупштина,
законодавна власт, законодавно тело; легис-
латурни период време трајања и рада зако-
нодавне скупштине.
легислација (лат. legis-latio) доношење закона,
законодавство, законодавна власт; закони.
легист (лат. lex закон, фр. légiste) познавалац
закона, правник; наставник световног права,
присталица римског права y сред. веку (супр.
декрешист); y Италији: противник фа-
шизма.
легитима (лат. légitima se. pars законски део)
ирав. законски део очинства или материнства
који наследнику, без обзира на тестаменат,
мора припасти.
легитиман (лат. legitimus) законит, законски;
праведан, оправдан, правилан (захтев); рођен
y законитом браку, брачни.
легитимација (нлат. legitimatio) узакоњење,
усиновљење, усвојење ванбрачног детета; по-
тврђивање, акредитовање страног посланика;
оверавање овлашћења (или: пуномоћи);
исправа издана од власти неком лицу (са сли-
ком, назначењем имена, положаја и звања,
старости, личног описа, места рођења и др.),
исказница; лична карта; право на подношење
тужбе.
легитимисти (фр. légitimistes) ил. присталице
принципа легитимитета, по којем право на
престо једне владалачке династије не зависи
од воље народа, те ce, као и свако приватно
право, не може и не сме крњити; y Францу-
ској: странка која признаје право на престо
само старијој лози Бурбона; мађарски леги-
тимисти присталице поновног довођења
Хабзгурговаца на краљевски престо Мађар-
ске.
легитимитет (фр. légitimité) законитост, основа-
ност на праву; законито рођење детета; право
на престо по рођењу; иринцип легиШимише-
ша принцип по коме ce не могу крњити права
наследних владалачких династија.
легограф (лат. lex, legis закон, grâphô пишем)
писац закона, састављач закона.
легографологија (лат. legere читати, грч. légo
читам, graphö пишем, logi'a) наука о читању и
писању.
легологија (лат. legere, грч. légo, logi'a) вештина
читања, знање читања.
легуан (шп. iguana) зоол. врста гуштера y жарким
пределима, нарочито y тропској Америци,
Шш дуг, месо му je добро за јело.
легулејизам (лат. lex закон, legulejus законски
ситничар) рђаво адвокатисање, слепо држање
(или: придржавање) законских параграфа.
легумен (лат. legumen) бот. махуна.
легумин (лат. legumen) беланчевинаста матери-
ја y плодовима махунастих биљака, слична ка-
зеину, биљни казеин.
легуминоза (нлат. leguminosa) хранљиви препа-
рат који ce добива од брашна плода махуна-
стих биљака помешаног са брашном пшенице
или ражи; даје хранљиве супе (или: јухе) које
желудац лако вари.
легуминозе (нлат. leguminosae) ПЛ. бот. махуна-
ре, махунасте биљке.
легура (итал. legare) мешање (или: мешавина)
два или више метала путем стапања, слитина;
алигација, легирање.
легхорн (по енг. имену итал. града Ливорна —
Леда 484 лекторат
 Leghorn) 1. врста белих кокоши, настала
укрштањем италијанских и шпанских коко-
ши; гаји ce и код нас; 2. врста плетене сламе
за шешире и шешир од такве сламе.
Леда (грч. Leda) миш. необично лепа жена спар-
танског краља Тиндареја, y коју ce Зевс заљу-
био и прилазио јој прерушен y лабуда, док ce
купала; мати Кастора и Полукса, лепе Јеле-
не, Клитемнестре; омиљен предмет многих
уметничких дела; астр. име једног астероида
пронађеног 1856. год.
ледент (лат. laedens) ирав. онај који наноси увре-
ду, увредилац.
ледерица (нем. Leder кожа) врста јабуке дебеле
кожице, кожара.
леди (енг. lady) израз којим ce ословљава отме-
на жена или девојка y Енглеској, дама; Леди,
Богородица.
ледизам в. лудизам.
леди-лајк (енг. lady-like) оно што одговара јед-
ној отменој госпођи, што je y складу са поло-
жајем једне леди.
леди петронес (енг. lady patroness) отмена госпо-
ђа као покровитељица (нпр. приредбе y добро-
творне сврхе).
ледирати (лат. laedere) оштетити, покварити,
озледити, позледити; вређати, увредити; ус-
кратити, нанети (или: причинити) штету.
ледичан (нем. ledig) сам, који живи као самац,
неожењен; ледична, неудата.
леђен (перс. legen, ledzen) в. леген 1.
леђере (итал. leggiere) муз. лако, с лакоћом, без
усиљавања.
лађерисимо (итал. leggierissimo) муз. веома лако,
посве лако, без имало усиљавања.
леђерменте (итал. leggiermente) муз. в. леђере.
лежеран (фр. léger, légère, лат. levis) лак, неуси-
љен; лакомислен, брзоплет, несмотрен, нема-
ран; површан, аљкав.
лежерност (фр. légèreté) лакоћа; лакомисленост,
несмотреност, немарност, брзоплетост, по-
вршност, аљкавост.
Лежион д'онер (фр. Légion d'honneur) веома
угледан фр. орден „Легија части".
Лежион етранжер (фр. Légion étrangère) „Стра-
начка легија", трупа основана после јулске
револуције y Француској (1830) и састављена
од политичких бегунаца и пустолова свих на-
рода, под командом француских официра;
служила je за осигурање француских преко-
морских и колонијалних поседа.
лезбијка женска особа ненормалних сексуалних
склоности, која ce сексуално задовољава с
другом женском особом (назив према грчком
острву Лезбосу, где je живела песникиња Сап-
фа, за коју ce причало да води љубав са жена-
ма); уп. трибада.
лезгинка врста кавкаског народног плеса.
лезет (тур. lezzet) сласт, ужитак.
лезија (лат. laesio) прав. озледа, повреда; вређа-
ње, увреда; оштећење, причињавање штете,
закидање.
лезус (лат. laesus) ирав. онај који je увређен,
позлеђен, оштећен.
леј (рум. leu) од 1868. новчана јединица y Руму-
нији = 100 банија.
лејбел в. лабел.
лејкисти (енг. Lakers, Lake Poets) „језерци",
енглески песници В.Вордворд, С. Т. Колриџ,
и Р. Сауди, названи тако зато што су живели y
Језерској области (Lake District) y североза-
падној Енглеској почетком XIX века.
ле(ј)лек (тур. leylek) рода, штрк.
лек (алб. lek) новчана јединица Албаније = 100
квинШара.
лекажа (нем. lecken цурити, истицати) трг. цуре-
ње из оштећених судова, губитак услед цуре-
ња; свота (или: сума) која ce уноси y обрачун
на име одбијања од укупног износа рачуна
због цурења.
лек-дај (енг. lac-dye) нарочита врста лака која
ce употребљава поглавито за бојење вуне цр-
веном бојом.
лекс (лат. lex, legis) закон, законски предлог,
законска одредба, пропис, правило; леге ар-
Шис (лат. lege artis) no закону уметности; пре-
ма пропису; лекс аброгаша (лат. lex abrogata)
закон који више не важи, укинут закон; кон-
Шра легес (лат. contra leges) противно зако-
нима.
лексем(а) лингв. реч посматрана издвојено, као
јединица речника (лексикона) неког језика,
са свим својим граматичким облицима; често
je дужа од једне речи: нпр., опустити ce, изла-
нути ce и сл.
лексика (грч. léksikon речник) све речи једног
језика, дијалекта или неког писца.
лексикалије (нлат. lexicalia) ПЛ. ствари које ce
тичу речника или које спадају y речник.
лексикографија (грч. lexikón, graphfa) писање,
састављање речника.
лексиколог (грч. lexikón, lògos) научник који ce
бави проучавањем речи.
лексикологија (грч. lexikón, logîa) наука о реч-
ницима и њиховом састављању.
лексикон (грч. lexicon од грч. lexis говор, реч и
грч. наставак ikós) речник, нарочито речник
неке посебне науке, области, друштвене групе
и сл.; лингв. речник лексема једнога језика.
лексипиретон (грч. lëxis престанак, престајање,
pyretós грознична ватра) мед. средство (или:
лек) против грознице.
лексис (грч. lëxis) мед. попуштање (или: преста-
јање) болести.
лектира (фр. lectura, нлат. lectura) читање; шти-
во, књиге или градиво које треба прочитати
уопште или за извесно време, нпр. y једној
школској години, школско штиво.
лектор (лат. legere читати, lector) читалац, пре-
давач; на универзитетима: учитељ живих јези-
ка, музике и др.; исправљач, a и оцењивач,
рукописа y издавачким предузећима; језико-
словац који подучава глумце и спикере y ак-
центу, дикцији и сл. y припреми позоришне
представе, пред филмско и телевизијско сни-
мање; припадник претпоследњег реда y римо-
католичкој црквеној хијерархији.
лекторат (нлат. lectoratum) звање предавача и
лектриса 485 Леонида
 учитеља живих Језика на универзитету; про-
сторије лектора, предавача на универзитету.
лектриса (фр. lectrice) читатељка, предавачица.
лектулус (лат. lectulus) мед. завој за увезивање y
дашчице (сломљених руку, ногу итд.).
лектура (лат.) читање и језичко поправљање
текстова.
лекхорн (енг. leghorn) в. легхорн. лекција (лат.
lectio) настава, обучавање, преда-
вање, час наставе; задатак за учење; одломак
из библијских или других црквених књига;
грдња, карање; очитаШи лекцију, очитати
вакелу, укорити, покарати некога.
лекционаријум (нлат. lectionarium) y католич-
кој цркви: збирка одломака из Библије који
ce читају на богослужењу (ако су из еванђеља
= евангелијаријум, ако су из апостолских по-
сланица = епистоларијум, ако су из оба =
пленаријум). лем (нем. Lehm глина, иловача)
лепак, везиво,
кит; уређај за лемљење (најчешће елек-
трични). лема (грч. lèmma) физ.
претпоставка, премиса,
правило које једна наука узајмљује од друге
неке науке y којој je оно већ доказано, нпр.
неко правило које физика узима од математи-
ке; лозинка, гесло, девиза; наслов чланка ко-
ји садржи објашњење онога о чему ce y члан-
ку говори; реч y речнику којој ce значење
описује, одредница. леминг (лат. lemmus
lemmus) зоол. арктичка живо-
тиња слична пољском мишу (глодар).
лемниската (грч. lëmni'skos трака, завој) геом.
на-
зив за извесне затворене криве линије које
личе на °° (бројку 8, осам). лемозитет (грч.
léme, лат. lema) мед. крмељи-
вост. лемпира новчана јединица Хондураса
(= 100
центавоса). лемур зоол. врста полумајмуна из
фам. Lemuri-
dae, кратких руку, дугих ногу, главе сличне
лисичјој; живи на Мадагаскару и y тропским
пределима Африке и Азије. лемури (лат.
lémures) ПЛ. миш. код старих Рим-
љана: душе покојника, од којих су добре ду-
ше поштоване као домаћи богови (лари), a
зле су тумарале као ноћне авети. лемурије
(лат. lemuria) an. мит. код старих Рим-
љана: свечаности које су ce славиле о поноћи
9, 11. и 13. маја ради отклањања злих духова
од домова. ленгер (тур. lenger, итал.
l'ancora, фр. l'ancre,
грч. ânkyra) сидро, котва; велики бакрени
тањир. ленго (фр. lingot) шипка, полуга,
слитак (олова,
злата, сребра и др.); тип. квадрат за попуњава-
ње празнина. ленд-арт (енг. land земља, art
уметност) једна од
концептуалних уметности заснована на кори-
шћењу пејзажа или уношењем великих коли-
чина земље y галерију. лендлер (нем. Ländler)
омиљени плес становника
тзв. Ландла, y Горњој Аустрији, y 3/8 и 3/4
такта.
Ленд-лиз (енг. Lend-lease acte) Закон о зајму и
најму, донет 1941. y Сједињеним Америчким
Државама, на основу којега ce савезничким
владама додељује помоћ y материјалу, бро-
довима итд.
лендлорд (енг. landlord) велики поседник земље
y Енглеској, велепоседник, властелин.
лендровер (енг. land земља, rove скитати) терен-
ско возило енглеске производње, слично аме-
ричком џипу.
ленијенциа (лат. lenientia) ил. мед. средства за
умињивање (или: ублажавање) болова; омек-
шавна средства, средства за омекшавање.
ленитив (нлат. lenitivum) мед. средство за умињи-
вање (или: ублажавање) бола; такође: в. пали-
јашив.
лено (нем. Lehn) земља или имање које су, y
сред. веку, владари даривали својим заслуж-
ним ратницима (вазалима, клетвеницима) уз
обавезу да им они буду верни и одани y служби
(један од основних појмова средњовековног
друштвеног уређења); уп. феуд.
лента (рус. лента) широка трака од сјајне ску-
поцене тканине на којој ce носи орден најви-
ших степена; обично ce носи укосо преко
груди.
лентандо (итал. lentando) муз. са отезањем, све
спорије и спорије.
лентанте (итал. lentante) муз. в. лентандо.
лентенсцентан (лат. lentenscens) мед. који ce по-
лако развија, хроничан (за болести).
лентигинозаи (лат. lentiginosus) мед. лећаив, ко-
ји има по телу nere од сунца.
лентиго (лат. lentigo) мед. nere на кожи.
лентикулар (лат. lens сочиво, леће lenticularis
сочиваст) хируршки нож y облику сочива.
лентикуларан (лат. lens, lenticularis) y облику со-
чива, сочиваст, лећаст.
лентитис (лат. lens) мед. запаљење (очног) сочи-
ва; факитис.
ленто (итал. lento) муз. лагано, отегнуто, споро,
натенане.
.ICHio асаи (итал. lento assai) муз. веома лагано.
лењинизам учење и делање Владимира Иљича
Уљанова Лењина (1870-1924) вође руске рево-
луције, државника и филозофа; Лењиново
учење марксизма означено je као марксизам
епохе империјализма и пролетерске револу-
ције.
лењир (нем. Lineal) подужа дашчица за повлаче-
ње правих линија, врстар.
лењо (итал. legno) дрво; кол лењо (итал. col
legno) муз. дрветом гудала, a не струном (сви-
рати).
леоне новчана јединица Сијера Леоне = 100
ц^нта.
леонезас (шп. leonesas) трг. врста најбоље шпан-
ске вуне.
Леонида (грч. Leônfdas) славни спартански краљ
(владао од 488. пре н.е.) који je 480. са 300
Спартанаца и око 6.000 савезника јуначки
бранио Термопилски кланац од далеко над-
моћније персијске војске, коју je водио
Ксеркс, док није, издајством ЕфијалШа, по-
Леониди 486 лесија
 гинуо са свим војницима. Ha споменику, y
облику лава, уклесане су речи: „Путниче, кад
дођеш y Спарту, јави да смо пали покоравају-
ћи ce њеним законима." Леониди (лат. leo,
leonis лав) астр. рој метеора
који ce јавља сваке године y првој половини
новембра као да полази из сазвежђа Лава.
леонински стихови мешр. хексаметар и пентаме-
тар код којих ce крај сликује са средином
стиха, названи по једном средњовековном
песнику који ce звао Лео. леонински уговор
(лат. societas leonina) неправе-
дан уговор, по коме једна страна вуче „лавов-
ски део", тј. сву корист, a друга мало или
нимало, попут онога лава (лат. leo, leonis лав)
y познатој Езоповој басни. леонииско
друштво (лат. societas leonina) друш-
тво, друговање с лавом; в. леонински уговор.
леоновање (према A. A. Леонову, совјетском
астронауту првом човеку који je 1965. иза-
шао из васионског брода y космички простор)
лебдење y слободном, бестежинском простору;
каже ce и за дугачак скок y рукомету и скокове
са скијама. леонско злато лажно злато које
ce справља од
чистог бакра и цинка, позлаћени бакар и
цинк, названо по шпанској вароши Леону; ли-
онско злато. леонско сребро лажно сребро,
посребрен бакар;
леонско цвеће вештачко цвеће од посребрене
или позлаћене бакарне жице. леонтијаза
(лат. léôn, léontos лав) мед. лице
слично лавовоском услед чворновитог задеб-
љања коже код губе и краста, или претеране
развијености виличних кости и кости лица.
леопард (грч. léôn лав, pârdos пантер) зоол.
афрички тигар, грабљива животиња из породи-
це мачака, али ce храни и биљем; живи y Афри-
ци, Персији и Индији. леопон (реч створена
од leopard и leon лав) ме-
лез лава и женке леопарда (окоћена два y јед-
ном јапанском зоолошком врту). лепеза (тур.
yelpeze) направа, обично на склапа-
ње, за расхлађивање (махањем). лепезан зоол.
голуб лепезаста pena. лепидантичан (грч. lepi's,
lepi'dos крљушт, љуска,
ânthos цвет) бот. који има љускасте цветове,
са љускастим цветовима. лепидиј(ум) (грч.
lepi'dion) бот. гроница са љуш-
чицама. лепидо- (грч. lepîs, lepi'dos) предметак
y сложени-
цама са значењем: крљушт, љуска, љускав, љу-
скаст. лепидодан (грч. lepïs, eidos облик, вид)
љускаст,
y облику љуски; лепидодичан.
лепидодендрон (грч. lepîs, déndron дрво) геол. вр-
ста окамењених, дрвету сличних пречица са
ромпским лисним ожиљцима облика љуске на
површини (нарочито y периоду каменог угља).
лепидоза (грч. lepïs, eidos) мед. љускасто осипа-
ње, крастање. лепидоида (грч. lepfs, eidos)
зоол. љускасти шав
лубање. лепидолит (грч. lepfs, lfthos камен)
мин. љускасти
лискун љубичастоцрвене боје; лилалиШ.
лепидомелан (грч. lepi's, mêlas црни) мин. мине-
рал из групе црног лискуна (биотита) са знат-
ном количином гвожђа. лепидоптера (грч.
lepîs, pterón крило, перо) ил.
зоол. лептири и мољци. лепидоптерити (гр.
lepfs, pterón, lfthos камен) ПЛ.
геол. отисци лептира y камену.
лепидоптерологија (грч. lepîs, pterón, logia) зоол.
наука о лептирима и мољцима. лепра (грч.
lépos љуска, leprós љускав, крастав,
губав, lépra губа) мед. губа, проказа, хронично
обољење које изазивају нарочити, тзв. Хан-
зенови лепрозни бацили. лепралгија (грч.
lépra губа, âlgos бол) мед. бол
мишића који ce појављују при обољењу од
губе.
лепроза (грч. lépra) мед. в. лепра. лепрозан
(грч. lépra, лат. leprosus) болестан од
губе, губав, прокажен. лепрозеријум (нлат.
leproserium) мед. в. лепрозо-
ријум. лепрозоријум (нлат. leprosorium)
болница за гу-
бавце. лепроидан (грч. lépra, eidos облик, вид)
мед. сли-
чан губи, налик на губу. лепсис (грч. lëpsis
узимање, хватање); претпо-
стављање, претпоставка; мед. напад (неке бо-
лести). лепта (грч. leptós танак, ситан, leptón)
старогрч-
ки бакарни новац; новогрчки ситан новац =
1/100 драхме. лептографски (грч. leptós
танак, танан, ситан,
grâphô пишем) написан финим или ситним
словима. лептони (грч. leptós) физ.
најфинији састојци
материје: електрони, атоми, јони и моле-
кули. лептоспира (грч.-лат. leptospira) ма
која од не-
колико спиралних, аеробних бактерија из ро-
да Leptospira, од којих су поједине изазивачи
болести код човека и животиња. лептотрикс
(грч. leptos, thrîx влас, длака) мед.
врста бактерија којих има нарочито много y
шупљим зубима. лептотрихија (грч. leptos,
thrîx, trichós влас,
длака) фина, танка коса; финоћа перја.
лептофилан (грч. leptós, phyllon лист) бот. тан-
колист, који има танко лишће. лептофонија
(грч. leptós, phone глас) танко-
гласност, финоћа гласа. лептохроа (грч.
leptós, chroîa кожа) танка и фина
кожа. лептоцефалија (грч. leptos, kephalë
глава) уско-
главост, један облик долихоцефалије. лереза
(грч. lëréo) бенетање, луд и детињаст
говор; нарочито: подетињавање y дубокој
старости. лерзолит мин. дубинско-магматска
стена зрнасте
структуре, спада y перидошите. лесе фер
(фр. laissez faire нек свако ради шта
хоће) девиза економског либерализма која
означава неограничену слободу конкуренције
и немешање државе y економска питања.
лесија (лат. laesio) ирст. в. лезија.
лесо 487 леуцит
лесо (итал. lesso) муз. в. лесто.
лесонит обично: лесониш плоче — пресоване
плоче од дрвених влакана и вештачке смоле;
служе за изолацију звука и топлоте; имају
примену и y изради монтажних зграда, столари-
је, намештаја и преграда; лезонит. лесто
(итал. lesto) муз. живо, живахно, лако. Лета
(грч. Lëthë) 1. мит. богиња ноћи и свега
скривеног код старих Грка, мати Аполона и
Артемиде (код Римљана: Латона); астр. асте-
роид пронађен 1861. год. Лета (грч. Lëthë) 2.
миш. река заборава y подзем-
ном свету из које ce, no веровању старих Гр-
ка, они што силазе y подземни свет напију
воде и забораве све што су преживели раније;
фт. заборав, заборавност. леталан (лат.
letalis) смртан, смртоносан; егзи-
тус леталис (лат. exitus letalis) смртоносан
исход. леталитет (нлат. letalitas)
смртоносност, убитач-
ност; смртност. летаргија (грч. lëthargia,
lëthë заборав) мед. бо-
лесно стање слично дубоком сну, y тежим слу-
чајевима пулс и дисање постају скоро неосет-
ни; мртвило, отупелост, обамрлост, равно-
душност. летаргичан (грч. lëthargia) болесно
спављив, бо-
лесно поспан, обамро, тром, неосетљив; крај-
ње немаран. ЈГета с'е моа (фр. L'état c'est moi)
Држава сам ja
(изрека коју приписују фр. краљу Лују XIV
ради означавања његовог апсолутизма).
летера (итал. lettera) писмо; летера ди камбио
(итал. lettera di cambio) трг. менично писмо,
меница. летест новелти (енг. latest novelty)
трг. последња
новост, тј. најновији трговачки артикл.
летификанциа (лат. laetificantia) tu. мед.
средства
за окрепљивање (или: разведравање, ожив-
љавање). летовати (нем. löten) спајати два
метала помо-
ћу нарочите смесе за лемљење, лемити.
летр де грос (фр. lettre de grosse) y трговачком
праву: писмо којим ce осигурава брод за слу-
чај несреће. летр де креанс (фр. lettre de
créance) акредитив-
но писмо; потраживање. летр де репи (фр.
lettre de répit) трг. писмо ко-
јим ce неком дужнику одлаже рок плаћања
дуга. летр де шанж (фр. lettre de change) трг.
менично
писмо, меница. летризам (фр. lettre слово)
песничка школа по-
сле II светског рата y којој ce највећма кори-
сте необичне комбинације слова и графичких
знакова.
леука (грч. leuke) мед. бела губа. леукангитис
(грч. leukó бео, ângos суд) мед. запа-
љење лимфних судова. леукемија (грч. leukós
бео, haïma крв) мед. бело-
крвност, обољење органа који стварају крв
при којем ce бела крвна зрнца (леукоцити)
изванредно умножавају, a црвена смањују.
леукетиопија (грч. leukós, Aîthiops Етиопља-
нин) мед. в. албинизам.
леуко- (грч. leukós) предметак y сложеницама са
значењем: бео, бели. леукобластичан (грч.
leukós, blastós клица, изда-
нак) мед. који ce тиче стварања белих крвних
зрнаца. леукодерма (грч. leukós, dèrma) мед.
в. леукодер-
мија. леукодермија (грч. leukós, dèrma кожа)
мед. в.
албинизам; такође: стална бела, беспигментна
места на кожи, добивају ce од рођења или
услед болести, нпр. сифилиса или запаљења
живаца.
леукоза в. леукемија леукома (грч. leüköma)
мед. бела мрља на рожња-
чи (ока) као последица запаљења.
леукоматозан (грч. leüköma) мед. који болује од
леукоме. леукопатија (грч. leukós, pathos
бол, болест)
мед. бледоћа, малокрвност. леукопенија (грч.
leukós, penîa сиромаштво, по-
требитост) мед. смањивање броја белих крв-
них зрнаца. леукоплакија (грч. leukós,
plâsis образовање,
уобличавање) мед. стварање белих, сјајних,
седефу сличних белега на слузокожи језика и
уста, нарочито код пушача; тешко ce лечи и
доста често прелази y рак. леукопласти (грч.
leukós, plâssô образујем, тво-
рим) бот. мала, безбојна тела облика лопте
или елипсоида која имају способност да ce,
према потреби, претварају y хлоропласте
или хромопласше. леукореа (грч. leukós, rèo
течем, цурим) мед. бе-
ло прање код женских. леукотом (грч. leukós,
témnô сечем) мед. хирур-
шки инструменат којим ce врши леукошо-
мија. леукотомија (грч. leukós, témnô) мед.
пресецање
извесних влакана y белој можданој супстанци-
ји y циљу лечења извесних душевних пореме-
ћаја и обољења. леукофан (грч. leukós,
phainô сијам, светлим)
мин. бео и сјајан минерал; нарочито га има y
Норвешкој. леукофобија (грч. leukós,
phóbos страх) мед.
страх од беле боје. леукоцити (грч. leukós,
kytos шупље тело, шу-
паљ суд) ил. зоол. бела крвна зрнца.
леукоцитоза (грч. leukós, kytos шупље тело, шу-
паљ суд) мед. пролазно умножавање белих крв-
них зрнаца, за време трудноће, код новоро-
ђенчади, затим после великог губитка крви,
код заразних болести (нпр. шарлаха, сепсе,
пнеумоније и др.)-леут (итал. leuto, liuto) 1.
муз. в. лаута; 2. врста
малог рибарског брода (за бацање и извлаче-
ње мреже).
леуцизам (грч. leukós) мед. в. албинизам.
леуцин (грч. leukós, нем. Leuzin) хем. прва изоло-
вана аминокиселина, саставни део многих бе-
ланчевина. леуцит (грч. leukós) мин.
минерал, силикат алу-
минијума и калијума, беличаст, вулканског
порекла; нарочито важан за добивање метал-
ног алуминијума.
леуцитис 4öö либретист(а)
либретист(а)
леуцитис (грч. leukós) мед. запаљење беоњаче
(ока).
лецедер, лецидер (нем. Lebzelter) онај који пра-
ви разне колаче с медом; лициШар.
лецитин (грч. lékithos жуманце) фшиол. каракте-
ристичан састојак мозга, живаца и жуманца,
има га и y животињским и биљним организми-
ма, садржи фосфора, спада y липоиде.
лецитобласт (грч. lékithos, blastós клица, изда-
нак) физиол. жуманачна клица.
лешина (перс. läse, тур. les, нем. Leiche) мртво
тело човека или животиње; стрвина.
ли (енг. lea) 1. енглеска мера за конац = 1, 1Уг
или 2 јарда.
ли (енг. lee side) 2. мор. страна заклоњена од
ветра, тј. страна која je y заветрини, заве-
трина.
ли 3. кинеска мера за дужину (576 m).
лиандер в. олеандер.
либаде (арап. lubbädä, тур. libade) део женске
горње одеће широких рукава; део народне
ношње, украшен златним или сребрним
везом.
либаномантија (грч. lîbanos тамњан, mentei'a
прорицање) прорицање, гатање по мирису
тамјана.
либел (лат. libellus) књижица, мали спис; ирав.
писмено, писмена молба, писмена тужба; исме-
вачки спис, памфлет, пасквила.
либела (лат. libella) 1. заи. равњача, равномер,
водена вага y којој ce, изнад течности (етра),
y једној благо савијеној цеви налази мехур
ваздуха (служи за изналажење водоравног поло-
жаја); васервага; 2. зоол. вилински коњиц, инсе-
кат лепе боје са четири мрежаста крилца; 3.
врста укоснице.
либелант (нлат. libellans) писац исмевачких спи-
са, пасквила, памфлета.
либелист(а) (лат. libellus) в. либелант.
либерал (лат. überaus) човек слободоуман и на-
предан; члан либералне странке.
либералан (лат. überaus) слободоуман, који He-
Ma предрасуда, напредан, слободњачки; пле-
менит, благородан, благ, доброћудан; пода-
тљив, дарежљив; cyup. конзервативан.
либерализам (лат. überaus слободан) 1. првобит-
но: слободоумље, слободарство; 2. буржоаски
политички и идеолошки правац који ce y доба
феудализма борио за политичке слободе: сло-
боду мишљења и делања; 3. прихватање раз-
личитих видова буржоаског (политичког и еко-
номског) система и буржоаске идеологије, као
и покушај њиховог инфилтрирања y теорију
и праксу социјализма; благонаклон, помир-
љив став према непријатељима, према непри-
јатељској идеологији, према негативним по-
јавама уопште; 4. теорија и пракса неограни-
чене слободе тржишта; 5. помирљивост, су-
вишна попустљивост.
либерализација (лат. liber слободан) процес
ослобађања спољне трговине од ограничења
која спутавају њен слободни развој; ослоба-
ђање увоза од количинских ограничења.
либералистички (лат. überaus) слободоуман на
начин незгодан и штетан.
либератор (лат. liberator) ослободилац; летећа
тврђава, врста великих авиона бомбардера y
Сједињеним Државама Америке (у другом
светском рату).
либераторан (лат. liberare ослободити) осло-
бађајући; прав. либерашорна üpecyga пресуда
којом ce оптуженик ослобађа кривице.
либераторијум (нлат. liberatorium) в. апсолу-
шоријум.
либерација (лат. liberare ослободити, liberatio)
ослобођење, пуштање на слободу; проглаше-
ње за невиног на суду.
Либертас (лат. Libertas) миш. богиња слободе
код старих Римљана.
либерте (фр. liberté) слобода; либерШе, егали-
те, фраШерниШе (фр. Liberté, égalité, frater-
nité) чувена лозинка француске револуције,
коју je изнео јуна 1793. Клуб Cordeliers; она
je била и званично гесло Друге републике
(1848-1852).
либертина (лат. libertinus) дубровачки сребрни
новац из XVIII в.
либертинизам (нлат. libertinismus) тежња (или:
жудња) за слободом, слободњаштво; учење о
слободи.
либертицид (нлат. liberticidus) онај који убија
слободу, убица слободе, тј. онај који руши
или укида слободу.
либерум арбитријум (лат. liberum arbitrium) фил.
слободна воља, слобода воље, слобода опреде-
љивања.
либерум вето (лат. liberum veto) право слобод-
ног одрицања или ускраћивања, до 1791. за-
конско право сваког члана пољске скупштине
да, гласањем против, осујети доношење неке
одлуке.
либидинист(а) (лат. libido пожуда) сладострас-
ник, похотљивац, развратник.
либидинозан (лат. übidinosus) сладострасан, по-
хотљив, чулан, развратан.
либидо (лат. libido пожуда) сексуална страст, сла-
дострашће, повећан сполни нагон, похотљи-
вост, похота; псих. психичка енергија, тј. ин-
тензитет психичког процеса, његова психо-
лошка вредност (Јунг).
либитум (лат. libitum) воља, нахођење, допада-
ње, ћеф; ад либиШум (лат. ad libitum) или
про либиШо (лат. pro libito) no вољи, no нахо-
ђењу, нпр. певати; лубишум.
либра (лат. libra вага) мера за масу која y разли-
читим земљама има различиту вредност: y
Вел. Британији 453,592 g, y Француској
489,5 g, y Шпанији 460g, Португалији 344g,
Латинској Америци 350-500 g итд.
либрација (лат. librario) астр. привидно колеба-
ње Месеца услед његовог неједнаког кретања
елиптичном путањом чија je раван нагнута за
5° према еклиптици и услед нагнутости ње-
гове осе за 11 А° према управној на раван
еклиптике; то je узрок што можемо, уместо
половине, посматрати готово Vus Месечеве по-
вршине.
либретист(а) (итал. librettista) писац текста за
оперу, песник либрета.
либрето 489 лијерица
либрето (итал. libretto) књижица, нарочито са
текстом опере или оперете; речи опере. ливе
(фр.а livet) последњи по реду играч y били-
Ј РУ-ливидан (лат. lividus) оловне боје,
модар, мо-
дрикаст, боје као земља; физ. завидан, злобан,
пакостан. ливинг-рум (енг. living живљење,
room соба)
дневна соба, дневни боравак. ливор (лат.
livor) мед. модрица. ливра (фр. livre) фунта; =
ливра стерлинга; в.
стерлинг. ливрезон (фр. livraison, лат.
liberatio) трг. испо-
рука, предавање, предаја (робе). ливреја (фр.
livrée, итал. livrea, шп. librea) прво-
битно: огртач и др. које je фр. краљ, о наро-
чито свечаним приликама, давао својим сте-
гоношама и гардистима; доцније: једнообраз-
но одело које носи послуга и вратар y једној
отменој кући, двору итд., служитељска уни-
форма. лиг (енг. league) енглеска мера за
дужину: на суву
= 4,827km, на мору = 5,565 km. лига (шп.,
итал, liga, фр. ligue) савез, друштво,
удружење, заједница; савез владалаца или др-
жава; Лига народа Друштво народа, некадаш-
ње удружење држава основано после Првог
светског рата ради решавања међународних
спорова мирним путем, са седиштем y Женеви;
лига-систем подела спортских клубова по
вредности и такмичарским групама. лигада
(фр. ligade) мач. извијање или избијање
противнику мача из руке једним кружним пљо-
штимичним покретом мача. лигамент (лат.
ligamentum) анаш. жиличаста тво-
ревина помоћу које ce већина делова косту-
ра држи y вези, веза, жила; тии. двострука сло-
ва, сливена слова, нпр. ое. лигар (од фр.
lion лав и тигар) мелез лава и
тигрице, односно тигра и лавице; лагар.
лигато (итал. ligato) муз. везано, спојено, сливе-
но; легашо. лигатура (лат. ligatura) муз.
спајање двеју нота
исте висине или више нота неједнаке висине
луком (П); тип. спајање двају слова (нпр. ое);
мед. подвезивање вена, подвеза за вене; завој,
омот књиге.
лигација (лат. ligatio) мед. хируршки завој.
лигел тендер (енг. legal tender) фин. примање од
стране енглеских државних благајни новчани-
ца које издају поједине банке y Енглеској,
пошто ce те новчанице претходно прогласе
ваљаним средством плаћања. лигештул (нем.
Liegestuhl) столица (баштенска)
за лежање и одмарање; шезлонг. лигирати
(лат. ligare) y мачевању: извести лига-
ду; лигирати метале в. легирати 2.
лигист(а) (шп., итал. liga) члан лиге, савезник.
лигмус (грч. lygmós штуцање) мед. грчевито
шту-
цање.
лигнин (лат. lignum дрво) дрвена материја.
лигнит (лат. lignum) врста мркога угља на којем
ce виде трагови порекла од дрвета. лигнозан
(лат. lignosus) дрвенаст, сличан дрвету,
као дрво.
лигнолит (лат. lignum дрво, грч. Hthos камен) в.
ксилолиш. лигностон (лат. lignositas) камено
дрво; добива
ce врућим пресовањем дрвених гредица, прет-
ходно импрегнисаних неким хемикалијама;
служи као замена егзотичних врста тврдог др-
вета за израду машинских делова y текстилној
индустрији, подметача за железничке шине и
ДР-
лигнум (лат. lignum) дрво. лид (нем. Lied) 1.
муз. соло-песма уз клавирску
пратњу, нарочито y доба романтизма. лид
(енг. lead прво место) 2. me. први пасус, прва
реченица y којој су назначени сви главни са-
држаји текста. лидер (енг. lead, leader)
управник, вођа, првак;
лидер странке вођа (или: првак) странке; ли-
динг арШикл (енг. leading article) y новинама:
уводни чланак, уводник.
лидијски камен (лат. lydius lapis) мин. в. лидит.
лидит (лат. lydius se. lapis) мин. фтанит са много
угљена, служи за испитивање чистоће злата y
златним предметима. лидо (итал. lido, лат.
litus морска обала, жало)
обала; пешчани спрудови изнад морске повр-
шине, обично дугачки и узани, често y облику
острвског ланца. лиза (грч. lysis дрешење)
разрешење, откуп,
ослобођење; мед. постепено кретање набоље
једне болести, нарочито грознице (сушр.
криза). лизеза (фр. liseuse) читачица;
женска горња
хаљина која ce облачи при читању; белега од
картона, значка, обично y облику ножића, за
означавање стране y књизи на којој ce стало
y читању; сто за читање. лизин хем.
аминокиселина C6H14N2O3, састојак
многих беланчевина, битан саставни део ис-
хране. лизинг (енг. leasing изнајмљивање)
екон. послови
закупа опреме и неких трајних потрошних
добара на одређено време, после којег ce закуп-
љено или враћа или докупљује. лизини хем.
материје y крвном серуму које ра-
стварају бактерије или еритроците. лизис
(грч. lysis), в. лиза. лизол (грч. lysis растварање,
лат. oleum уље) хем.
веома јако дезинфекционо и антисептично
средство, добија ce мешањем крезола са ри-
цинусним или ланеним уљем, отровно.
лизоформ (грч. lysis растварање, лат. forma
облик) хем. дезинфекционо средство, сложено
од формалдехида и сапуна. лијас (енг. lias,
фр. liais) геол. доњи слојеви јур-
ске формације који ce састоје од плавог гли-
новитог кречњака. лијен (лат. lien)
анат.слезина. лијентерија (грч. leïos гладак;
подједнако те-
чан, без грумуљица, énteron црево) мед. јак
пролив, срдобоља. лијерица (грч. lyra)
гудачки народни инструме-
нат y употреби на Приморју, грађен из једног
комада; има три жице преко којих ce вуче при-
митивним гудалом; служи за пратњу игре.
плеса.
ликантропија 490 лимбус
ликантропија (грч. lykos вук, ânthrôpos човек)
мед. врста лудила која ce састоји y томе што
болесник уобрази да ce претворио или да ce
може претворити y вука (болест које je наро-
чито много било y старом и средњем веку).
ликвација (лат. liquatio) утечњавање, утечње-
ње; топљење, растапање, издвајање метала
топљењем.
ликвентан (лат. liquens) течан; фт. јасан, разу-
мљив.
ликвесценција (нлат. liquescenza) утечњавање,
топљење, претварање y течност.
ликвефакција (нлат. liquefactio) утечњавање,
утечњење; утечњеност; топљење, растапање,
претварање чврстих тела y течна.
ликвидан (лат. liquidus течан); трг. јасан, чист,
правилан, известан, поуздан; ликвидна сред-
ства y трг. билансу: она актива која ce брзо и
без већих напора и тешкоћа може употребити
као средство плаћања, или претворити y сред-
ство за плаћање, нпр. готов новац, потражива-
ње код банке, добре менице, сигурна потражи-
вања и др.
ликвидант (нлат. liquidans) поверилац који пу-
тем суда опомиње дужника и тражи исплату
свог потраживања.
ликвидат (нлат. liquidates) тужени дужник,
дужник од кога поверилац преко суда тражи
враћање дуга.
ликвидатор (нлат. liquidator) лице које врши
обрачунавање и рашчишћавање рачуна,
представник или заступник масе, обрачунава-
лац, расправник.
ликвидатура (лат. liquidare, нем. Liquidator) кан-
целарија, одељење уз благајну које ликвиди-
ра рачуне.
ликвидација (нлат. liquidatio) 1. трг. напуштање
неког посла; коначан обрачун; престанак рад-
ње; исплата дуга; послови за време док ce про-
води ликвидација предузећа, банке и др.;
ликвидациони термин рок који суд одреди
повериоцима за подношење пријава њихових
потраживања; 2. извршење смртне казне.
ликвиде (лат. liquidae se. litterae) ПЛ. грам. текући
гласови, сугласници л, р, љ; супр. муШе.
ликвидирати (нлат. liquidare) трг. пречистити,
средити, расправити; међусобна потраживања
обрачунати; обуставити плаћања; постепено
напустити неки посао распродајом робе, ра-
спустити неко трговачко друштво, постепено
угасити неку трговачку кућу или посао; изве-
сти обрачун трошкова које треба платити,
извршити коначно обрачунавање, обрачуна-
ти; распродавати; смаћи, уклонити.
ликвидитет (лат. liquiditas) течност, течно ста-
ње; трг. однос средстава којима располаже не-
ко трговачко предузеће према обавезама ко-
јима ускоро долази рок плаћања.
ликвидност (лат. liquiditas) в. ликвидитет.
ликвидум (лат. liquidum) нешто течно, течност;
трг. јасно доказано потраживање, јасно дока-
зан дуг.
ликвор (лат. liquor) течност; алкохол, шпири-
тус; мед. раствор неког чврстог тела које ce
да]е y капљицама; нарочито: кичмена течност
која ce налази под мрежастом опном, a поста-
је лучењем y мозгу.
ликер (фр. liqueur) фина ракија са додатком
шећера, биљног екстракта, етеричних уља,
воћних есенција итд.
ликорексија (грч. lykos вук, orexis жудња, про-
хтев) мед. осећање страшне глади.
ликсивијација (нлат. lixiviatio, лат. lixivia луг,
цеђ) искувавање y цеђу, лужење.
ликсија (лат. lixivia) луг, цеђ.
ликтори (лат. lictores) ПЛ. слуге и пратиоци нај-
виших државних чиновника код старих Рим-
љана (диктатора, конзула и претора); они су
носили пред својим господарима снопове пру-
ћа (фасцес), из чије je средине стрчала секи-
ра, као знак судске власти; иначе су били y
свему слепи извршиоци воље својих госпо-
дара.
лила (фр. lilas, шп., енг. lilac, тур. leilak) ваш.
јоргован, љиљак; боја јоргована, боја љиљ-
ка, тј. отворена плаво-руменкаста боја.
лилацин (фр. lilas) хем. горка материја која ce
добива од листова и лисних пупољака јорго-
вана.
лилија (лат. lilium, грч. leîpion) бот. љиљан.
лилијацее (нлат. liliaceae) tu. бот. љиљани.
Лилипут измишљена земља чији су становници
(ЛилипуШанци) велики колико палац (у
Свифтовим „Гуливеровим путовањима").
Лилипутанац становник земље ЛилипуШ, висок
као палац; фиг. човек душевно или телесно ма-
ли и закржљао; противник који je за прези-
рање.
лим (итал. lamina) танка плоча гвожђа; плех.
лима (грч. leïmma) 1. муз. веома мала пауза, по-
чивка, интервал.
лима (итал. lima) 2. турпија, рашпа.
лимакографија (грч. leîmax, лат. limax пуж го-
лаћ, graphfa) .тол. описивање пужева.
лимакологија (грч. leîmax пуж голаћ, logïa) зоол.
наука о пужевима.
лиман (рус, тур., грч. limSn лука, залив) мочва-
ран залив или морски рукавац y Русији, наро-
чито ушће реке које je проширено y про-
стран морски рукавац.
лиманхија (грч. limós глад, ânchô давим, мучим)
скапавање од глади, смрт од глади.
лиматура (нлат. limatura) опиљци, острушци,
струготина од турпијања.
лимацее (лат. limax пуж голаћ, limaceae) ил. зоол.
пужеви.
лимбургит (по граду Лимбургу y Белгији) мин.
врста магматске, вулканске стене; очврсла на
површини; садржи већу количину алкалија.
лимбус (лат. limbus) ивица, руб, поруб на хаљи-
нама; на инструментима за мерење углова:
ивица круга подељена на степене, минуте; по
учењу римокат. цркве: лимбус инфантум
(лат. limbus infantum) одвојено место поред
пакла y коме бораве деца која су умрла не-
крштена, све док ce не очисте од наследног
греха и тиме постану способна да уђу y paj;
лимбус патрум (лат. limbus patrum) слично
лименереутика 491 лимфоцит
и
 предворје пакла y коме су боравили свети и
богоугодни људи Старог завета, док их није
Христос одатле ослободио својим победнич-
ким силаском y подземни свет.
лименереутика (грч. limën лука, залив; прибе-
жиште, ereunâô истражујем, тежим за) наука о
морепловству, нарочито о управљању бродом,
о крмарењу.
лимес (лат. limes) 1. граница; граница некадаш-
ње римске државе; 2. мш. назив за граничну
вредност функције.
лимит (лат. limes, фр. limite) трг. в. лимит(ум).
лимитативан (нлат. limitativus) ограничаван, ко-
ји ограничава, ограничавајући; лимишаши-
ван суд лог. суд који je no свом облику по-
тврдан, али садржи негативан предикат (S je
non-P), нпр.: Душаје бесмртна.
лимитатори (лат. limes, limitis граница) екон. па-
раметри који обезбеђују да систем y развоју
не пређе одређену границу (нпр. девизне кво-
те, обим природних извора и сл.).
лимитација (лат. limitatio) ограничавање, огра-
ничење; одређен рок, прописан рок.
лимитед (енг. to limit ограничити, limited) orpa-
ничен, тачно утврђен, одређен; као саставни
део наслова акционарских друштава y Енгле-
ској, значи: да чланови тога друштва јамче за
дугове друштва само y висини износа капитала
који су уложили, друштво са ограниченим јам-
ством (лимитед компани - limited company);
као скраћеница: ltd. или Id; лимитид.
лимитиран (лат. limes граница, limitatus) ограни-
чен, утврђен, тачно одређен.
лимитирати (лат. limitare, енг. to limit) ограни-
чити, ограничавати, омеђити, омеђавати; тач-
но одредити, прописати цену или курс некој
роби, нарочито хартијама од вредности.
лимито (итал. limito) трг. в. лимит.
лимит(ум) (лат. limes, limitis граница, међа) трг.
највиша и најнижа утврђена цена, граница
курса; граница кредита који један трговац
даје другом.
лимнаде (грч. lîmnë језеро, рибњак) ил. миш. је-
зеркиње виле, водене нимфе.
лимниграф (грч. lfmnê језеро, grâphô) в. лимно-
граф.
лимниметар (грч. limnë, métron мера) справа ко-
ја аутоматски обележава промене нивоа воде y
језерима.
лимнобиологија (грч. limnë стајаћа вода, риб-
њак, језеро, bfos живот, logos говор, реч) гра-
на биологије која проучава жива бића и њи-
хов живот y копненим, углавном слатким, во-
дама.
лимнограф (грч. limnë, grâphô пишем) направа
која аутоматски бележи водостање; лимно-
графска кривуља линија која показује про-
мене y кретању водостања.
лимнологија (гр. h'mnë, logïa) наука која про-
учава све што je y вези са језерима и слатким
водама уопште, део хидрографије.
лимоза (грч. limós глад) мед. болесно осећање
глади, неодољив прохтев за јелом.
лимоктонија (грч. limoktonia) убијање глађу,
смрт од глади.
лимонин (итал. limone, фр. limon, енг. lemon,
арап. laimun) хем. горка материја коју садрже
лимунове семенке.
лимонит (грч. leimön лука, ливада, наводњена
равница) мт. веома важна руда гвожђа; оксид
гвожђа са водом, првобитни облик гвоздене ру-
де из воденог раствора; боје je жуте или мрке,
често измешан са глином, гради жуту прашња-
ву масу (жута окра), која ce употребљава за
боју.
лимотерапија (грч. limós глад, therapeüö лечим)
мед. лечење помоћу гладовања.
лимпидан (лат. limpidus) бистар, јасан, про-
видан.
лимузина (фр. limousine) врста затворених кола,
нарочито затворених аутомобила (назив по
француској провинцији Лимузен).
лимфа (лат. lympha или limpha вода) фшиол. бе-
ланчевинаста, безбојна или помало жућкаста
течност коју граде крвна плазма и бела крвна
зрнца и која облива ткива и ћелије y орга-
низму, бела крв; бот. воденаст сок y биљкама.
лимфаденитис (лат. lympha, грч. adën жлезда)
мед. запаљење лимфних жлезда.
лимфаденом (лат. lympha, грч. adën) мед. оток
лимфних жлезда.
лимфангиом (лат. lympha, грч. angeîon суд) мед.
оток који ce образовао из проширених лимф-
них судова.
лимфангитис (лат. lympha, грч. angeîon) шд. за-
паљење лимфних судова.
лимфатичан (лат. lymphaticus) физиол. в.
лимфни; лимфатичан ШемпераменШ в.
флегматик.
лимфни (лат. lymphaticus) физиол. који ce тиче
лимфе, који припада лимфи; лимфни систем
систем лимфних судова који ce налазе y свима
органима човечјег тела a којима je циљ да
ткивну течност, која je изван крвних судова,
скупља и поново доводи y крв, од које je и
постала; лимфни судови танке, венама сличне
цевчице.
лимфо- (лат. lympha или limpha) предметак y
сложеницама са значењем: вода, тј. бела крв;
в. лимфа.
лимфографија (грч. lympha вода, grâphô пи-
шем) мед. рентгенско снимање лимфних путева
и чворова.
лимфоза (лат. lympha) физиол. образовање (или:
стварање) лимфе y лимфним судовима.
лимфоидан (лат. lympha, грч. eidos облик, вид)
физиол. сличан лимфи; лимфоидно Шкиво тки-
во слично ткиву лимфних жлезда.
лимфом (лат. lympha, грч. наставак -бта као y
речи карцином) мед. в. лимфаденом.
лимфопенија (лат. lympha, грч. pem'a сиромаш-
тво) мед. смањени број лимфоцита y перифер-
ној крви.
лимфосарком (лат. lympha, грч. sarköma израш-
тај меса) мед. малигни (злоћудни) израштај
који настаје y лимфном ткиву из атипичних
лимфоцита.
лимфотомија (лат. lympha, грч. tome сечење,
резање) мед. операција лимфних судова.
лимфоцити (лат. lympha, грч. kytos шупље тело,
лимфоцитоза 492

линк
 бокаст суд) физиол. мала бела крвна зрнца,
лимфне ћелије. лимфоцитоза (лат. lympha, грч.
kytos) мед. болес-
но намножавање лимфоцита y крви. линак
скр. за линеарни акцелерашор. лингам (сскрт.
мушки полни орган) миш. симбол
стваралачке моћи и Шивине творачке силе y
хиндуској митологији. лингва жерал (португ.
lingua gérai заједнички је-
зик) лингва франка која ce говори y басену
реке Амазона y Јужној Америци, заснована
на језику Тупи Индијанаца. лингвалан (лат.
lingualis) језични, који ce тиче
језика, који припада језику. лингвафон (лат.
lingua језик, phone глас) серија
грамофонских плоча на које je снимљен пот-
пуни течај (курс) за учење неког страног је-
зика (код нас ce често чује погрешан облик
лингафон). лингва франка (итал. lingua
franca) 1. језик који
ce користи као заједничко средство споразу-
мевања међу људима којима није матерњи; 2.
италијанско-провансалски жаргон, који ce pa-
није широко користио y лукама источног Ме-
дитерана. лингвист(а) (лат. lingua, фр.
linguiste) језичар,
зналац језика, онај који ce бави проучава-
њем језика. лингвистика (фр. linguistique)
наука о језику,
наука аналитичког карактера којој je зада-
так да чињенице које je прикупила филоло-
гија свестрано анализира, утврди њихове везе
и узроке, и да тако открије и утврди општу
законитост y животу и развитку језика.
лингвиформан (лат. lingua језик, forma облик)
језичаст, y облику језика. лингула (лат.
lingula) мали језик, језичак; зоол.
шкољка из реда брахиопода. линеа (лат.
linea) в. линија; a линеа или алинеа
(лат. a linea) спреда, из почетка, изнова; оде-
љак, одсек, пасус, нов ред. линеа алба (лат.
linea alba) тол. бела линија,
трака жила y средини трбуха, где су мишићи
међусобно срасли. линеа асценденс (лат. linea
ascendens) прае. лини-
ја сродства која ce пење, узлазна линија (ро-
дитељи, дедови, прадедови итд.). линеа
десценденс (лат. linea descendens) прав. ли-
нија сродства која иде наниже, силазна линија
(деца, унуци, праунуци итд.). линеа
инфериор (лат. linea inferior) в. линеа дес-
ценденс. линеал (лат. linea ланена нит; црта)
лењир, рав-
нало. линеалан (лат. linealis) цртаст, који
има облик
црте или линије, који ce креће y правој ли-
нији; линеални сисшем прав. одређивање на-
следства по најближој линији сродства (супр.
градуални систем); линеално-градуални си-
сШем одређивање наследства по најближем
степену најближе линије. линеа латералис
(лат. linea lateralis) зоол. бочна
линија y риба, тј. са сваке стране тела no
једна линија којом тече нарочито чуло.
линеа медија (лат. linea media) анаш. средња ли-
нија тела.
линеаменти (лат. lineamenta) ПЛ . црте, потези,
црте лица; црте на руци, на длану.
линеаран (лат. linearis) цртаст, који има облик
линије или црте; линеарна једначина мат. јед-
начина чија je непозната, односно непознате,
на првом степену; линеарна тактика вој. на-
чин борбе са распоредом трупа y дугим лини-
јама; линеарни цртеж цртеж израђен y лини-
јама, тј. скица, нацрт, контура.
линеариболичан (лат. linearis, грч. bôlos груда
земље) бот. који има режњеве y облику ли-
нија.
линеарифолан (лат. linearis, folium лист) бот. ко-
ји има листове y облику линија, са цртоликим
лишћем.
линеа супериор (лат. linea superior) в. линеа ас-
ценденс.
линеа фацијалис (лат. linea facialis) анаш. линија
лица.
Линеов систем бот. разврставање биљног света
на класе, редове, породице, родове и врсте
искључиво по особинама репродуктивних биљ-
них органа (цветова), коју je 1735. y делу
Systeme/ naturae извршио шведски природњак
Карл Лине (1707-1778).
линета (фр. lunette) доглед; стакло за увеличава-
ње; наочњаци, зазирци (код коња); форш. мало
истакнуто утврђење испред ровова y облику
полумесеца; api. полукружно поље на зиду, из-
над прозора, врата и др., често украшено ша-
рама и сликама y боји; прозорче, отвор на
своду y облику полумесеца; полукружна слика
изнад какве веће слике (на олтару).
линија (лат. linea) црта, потез, правац, низ, ред,
нит; маш. идеално простирање y дужину, без
дебљине и ширине; y генеалогији и науци о
наследству: низ сродстава који потиче од јед-
ног заједничког праоца или оснивача породи-
це (права, побочна, узлазна, силазна линија);
вој. тактички распоред трупа y дугачком фрон-
ту и са малом дубином; стајаћа војска (сем
гарде); физ. правац и начела којих ce човек
придржава y животу (он je остао на старој
линији, тј. остао je веран својим начелима);
такво схватање није на линији није y складу
са начелима, нпр. странке.
линијски (лат. linea) који ce односи на линију,
који припада линији; линијски бродови бро-
дови који ce употребљавају y једној борбе-
ној линији, велики оклопни бродови са 50 до
110 топова; линијска перспектива правилно
скраћивање линије и скице предмета, које
треба нацртати, по законима перспективе; ли-
нијски сисШем муз. пет паралелних линија на
којима ce пишу ноте.
линимент (лат. linimentum) густотечна мешави-
на за мазање и трљање састављена од масних
уља или сапуна.
линии в. ахроматин.
линк (енг. link карика, петља, омча) микроталас-
на веза, усмерена радио-комуникациона веза
која ce остварује усмереним снопом електро-
линкејоскоп 493 лириди
 магнетног зрачења између двеју параболич-
них антена. линкејоскоп (грч. Lynkeûs
један од аргонаута
чувен са свога оштрог вида, skopéô посма-
трам) ОПШ. фотографски објектив који даје
перспективно тачне слике; апланат.
линкруста (лат. linum лан, crusta кора) врста
ли-
нолеума од кога ce праве вештачке кожне та-
пете.
ЛИНКС (грч. lynx) зоол. рИС.
линоксин (лат. linum лан) еластична маса која
ce добива оксидацијом ланеног уља; служи као
основа за производњу линолеума.
линолеографија (лат. linum, oleum) графички
поступак y којем ce цртеж намењен за репро-
дуковање урезује y линолеум; линорез.
линолеум (лат. linum лан, oleum уље) првобит-
но: трговачки назив за непромочиву подну
облогу; данас, врста непромочивог материја-
ла за прекривање подова, направљена натапа-
њем јуте смесом плутиног праха, линоксина и
неких смола.
линон (лат. linum, фр. linon) веома фино ланено
или памучно платно од најфинијег конца,
фини батист.
линонпл (фр. linomple) в. линон.
линорез графичка техника високе штампе, слич-
на дрворезу али нешто грубља, y којој ce уме-
сто дрвета користи линолеум.
линотип (енг. linotype) шим. машина-слагачица
која одмах лије целе редове; уи. монотип.
линт (енг. lint) рашчијани лан, кучина, шарпи-
ја; фланеласта тканина од памука за медика-
ментозне препарате (карбол-линт, борлинт
итд.).
линургија (грч. linurgïa) израђивање платна,
ткање платна, платнарство.
линч (енг. lynch) самовласно вршење народне
освете или народног кажњавања над омрзну-
тим особама које би, по схватању гомиле,
законити суд осудио на сувише благу казну;
овакво суђење, нарочито одомаћено y Сев.
Америци, гомила врши обично непосредно
после извршеног кривичног дела, вешањем,
каменовањем или премлаћивањем (назив на-
прављен по Џону Линчу, фармеру који je жи-
вео крајем XVI века y Вирџинији, и који je
од својих суграђана био добио неограничену
власт да немилосрдно кажњава одбегле робо-
ве, разбојнике, лопове и др.); народно суђе-
ње, суд гомиле.
линчовати (енг. lynch) извршити над неким
линч, премлатити кривца без суђења и на лицу
места.
лиофилизација (грч. lyô растварам, разрешу-
јем, philos пријатељ) хем. процес којим ce y
нарочитим апаратима изолује нека супстан-
ција из раствора његовим замрзавањем и
испаравањем под вакуумом.
липарија (грч. liparós мастан) мед. гојазност, де-
бљина.
липарит (по острву Липари y Тиренском мору)
мин. врста вулканске стене, по главним састој-
цима слична граниту.
липемија (грч. Нра масноћа, уље, haïma крв) мед.
умножавање иначе веома мале садржине масти
y крви, код тешких случајева шећерне боле-
сти и хроничног алкохолизма.
ЛИПИДИ (грч. ll'pOS MaCT, eidos ВИД, Облик) хем.
супстанције сличне мастима које ce раствара-
ју y органским растварачима - етру, хлоро-
форму, бензолу и др., a нерастворљиве су y
води.
липидурија (грч. lîpos маст, пгоп мокраћа) мед.
избацивање масти са мокраћом; липурија.
липил (грч. h'pos масноћа) хем. материјал чији
оксид ствара базу масних уља.
липицанери (нем. Lippizaner) ПЛ. врста пунокрв-
них арапских коња, тамнозелене, готово црне
боје, која са старошћу прелази y белу, назва-
них по ергели Липица, близу Сежане.
ЛИПОИДИ (грч. lfpOS MaCT, eidos ВИД, Облик) хем.
једињења слична мастима која ce, за разлику
од масти, не могу претварати y сапун.
липолиза (грч. h'pos маст, lyô растварам)
физиол.
растварање хранљивих масти y масне кисели-
не и сапун y току желудачног варења, под ути-
цајем жучи и гуштерачног сока. липом (грч.
lîpos маст и наставак -orna) мед. ту-
мор који образују масна ткива. липоматоза
(грч. h'pos маст и наст. -osis) мед. на-
гомилавање масти y ткивима. липотимија (грч.
lypê јад, туга, thymós дух, fly-ma, lipothymia)
сета, жалост, туга, невеселост. липсана (грч.
lefpô, leipsanon) остатак, светиња,
свете мошти, реликвија. липсанографија
(грч. lei'psanon остатак, пре-
остатак, grâphô пишем) описивање релик-
вија. липсанотека (грч. lei'psanon, thêkë
причувиште,
сандук) место где стоје реликвије. липтауер
(нем. Liptauer) врста финог овчијег
сира који ce израђује y Липтову, y Сло-
вачкој. липтопедион (грч. lithos камен, païs
дете) мед.
угинули заметак који ce y материци или тр-
бушној дупљи (у случају ванматеричног заче-
ћа) претворио y камен. липурија (грч. lîpos
маст, urèo мокрим) мед. лу-
чење масти путем мокраће код неприродног
споја мокраћних канала са лимфним судови-
ма; липидурија. липхабер (нем. Liebhaber)
љубавник, драган;
љубитељ, пријатељ чега, аматер. Лир (енг.
Lear) митски краљ Британије, јунак
истоимене Шекспирове трагедије; фт. симбол
несрећног и тешко разочараног оца. лира
(лат. libra, итал. lira) 1. новчана јединица y
Ватикану, Италији, Сан Марину (= 100 чен-
тезима) и Турској (= 100 куруша). лира (грч.
lyra) 2. најстарији музички инструме-
нат код старих Грка, сличан кишари, но са
дубљим и пунијим гласом, најпре са 4 жице, a
после са 7 жица; фиг. симбол лирског песниш-
тва, песништво. Лира (грч. Lyra) астр.
сазвежђе на Северном не-
бу, са звездом прве величине Вега. лириди
(Lyridi) ноћни метеорски рој са радијан-
том y сазвежђу Лире, отуда и назив.
лиризам 494 литограф
лиризам (грч. lyra, фр. lirisme) одушевљење, за-
нос, топлина; лирски језик; лирско расположе-
ње; песнички стил. лирик (грч. lyrikós)
писац лирских, нарочито
љубавних песама. лирика (грч. lyra, lyrikë)
noeta, песничка врста
која речима изражава осећање песника; може
бити: лирика свечаног и заносног расположе-
ња (химна, ода, дитирамб), лирика чистог осе-
ћања (осећајна, нарочито љубавна песма),
мисаона и посматрачка, рефлексивна лирика
(елегија).
лирист(а) (грч. lyra) свирач y лиру. лиричар
(грч. lyrikós) иоеш. в. лирик. лирод (грч. lyrôdos)
певач уз лиру. лиса (грч. lyssa) мед. бес, беснило,
нарочито: пас-
је беснило; мехурић, оток испод језика код
бесних naca. лисанс (фр. licence)
универзитетски степен y
Француској, дипломски испит. лисодегма
(грч. lyssa беснило, dëgma ујед) мед.
ујед бесног пса.
лисодегмус (грч. lyssa, dëgma) в. лисодегма.
листа (фр. liste, итал., шп., нлат. lista) списак,
попис. листер (нем. Lister) врста лаке сјајне
тканине
(за летња одела). л'истесо темпо (итал.
l'istesso tempo) муз. иста
мера за време (када ce y неком музичком ко-
маду такт мења, али и даље остаје исто кре-
тање). листрин (фр. lustrine) печени
штирак, који ce
употребљава за апреширање тканина, да би
им ce дао сјај. литагога (грч. h'thos камен, ago
терам) мл. мед.
средства која помажу избацивању камена.
литанија (грч. litanei'a мољење, преклињање)
молитва која ce пева y случају нужде, молеп-
ствије; црквена жалопојка, тужбалица; фиг. на-
гваждање, дуго и досадно понављање, гња-
вљење. литантракс (грч. lithos камен, anthrax
угаљ) вл.
окамењене биљке y каменом угљу.
литантрацити (грч. lfthos, anthrax) ПЛ . камени
угаљ.
литар в. лиШра. литаргирум (грч. h'thos,
argyros сребро) оксид
олова (PbO) који ce добива излагањем расто-
пљеног олова ваздушној струји. литера (лат.
littera, сскр. likh) слово; ад лиШе-
рам (лат. ad litteram) дословно, буквално; ин
литерам (лат. in litteram) азбучним редом, по
азбучном реду. литералан (нлат. litteralis)
дослован, буквалан,
од речи до речи; литерарни контракт уго-
вор код кога издавалац уговора већ самим
писменом постаје обавезан; литерална ме-
Шода метода срицања y настави читања (за
разлику од тзв. „главне методе").
литерализам (лат. littera слово) дословност, бук-
валност, занемаривање духа и духовног рада
због крутог и слепог придржавања написаног.
литералист(а)- (лат. littera) онај који ce круто
држи написаног, цепидлака.
литераран (лат. litterarius) који ce односи на
књиге, који je y вези са књигама, који спада
y писменост; књижеван, који има књижевне
вредности, који je од значаја по књижевност;
литерарна историја историја писмености и
књижевних дела једног народа.
литерат (нлат. litterator) онај који ce бави књи-
жевношћу, који познаје књижевност, књи-
жевник.
литература (лат. litteratura) књижевност, писме-
ност уопште; нарочито: лепа књижевност, пес-
ништво; стручна литература она која обу-
хвата само поједине струке (нпр. техничка,
медицинска, музичка, војна, филозофска, пе-
дагошка литература).
литере (лат. litterae) ПЛ. слова; писмо, писмени
састав, рукопис; књиге, књижевност; ученост,
наука.
литериа (грч. 1уб ублажим, нлат. lyteria) ПЛ. мед.
предзнаци повољног и срећног обрта y раз-
витку опасних болести.
литероманија (лат. litterae спис, грч. manìa по-
мама, страст) страст за писањем, особина оно-
га који воли да пише; уа. скрибоманија.
литигант (лат. litigane) прав. онај који води спор,
парнична страна, парничар.
литигација (нлат. litigatio) парница, спор; пар-
ничење, спорење, суђење; парба, парбљење,
препирање, кавжење.
литија (грч. litaneûô молим, просим) y правосл.
цркви: 1. молитва уочи недеље и празника, на
вечерњу, са освећењем хлебова; 2. поворка
верних са свештенством и црквеним барјаци-
ма, као манифестација побожности, о великим
празницима (о црквеној слави, Богојављењу,
Ускрсу, Спасовдану и др.); 3. поворка (као под
2) као нарочито молепствије за престанак ки-
ше, суше, рата, какве заразне болести итд.
литијаза (грч. lithiasis камен y мокраћном меху-
ру) мед. стварање камена y мокраћној бе-
шици.
литијум (грч. lithos камен) хем. елеменат, алкал-
ни метал, сребрнастобео, најлакши од свих
метала, атомска маса 6,941, ред. број 3, хем.
знак Li.
лито- (грч. lfthos) предметак y сложеницама са
значењем: камен, стена.
литоболија (грч. lfthos, bolë бацање, хитац, од
ballo бацам) убијање камењем, каменовање.
литогенија (грч. h'thos, génos од gïgnomai наста-
јем, постајем) један од најважнијих делова
опште геологије y коме ce проучава и излаже
како je постало стење и камење; пешроге-
нија.
литоглипт (грч. lfthos, glyptós урезан, изрезан) в.
литоглиф.
литоглиптика (грч. h'thos, glyphö урезујем, ре-
жем) в. лишоглифика.
литоглиф (грч. lithoglyphos) каменорезац; камен
који служи за украс.
литоглифика (грч. lfthos, glyphö урезујем, ре-
жем) каменорезачка вештина.
литограф (грч. lfthos, grâphô пишем) цртач (или:
штампар, писац) на камену.
литографија 495 литраметар
литографија (грч. lïthos, graphi'a) 1. вештина да
ее цртежи, слова и др., израђени на камену,
умножавају помоћу нарочите пресе; 2. описи-
вање камења. литографика (грч. Hthos,
graphikë) вештина цр-
тања (или: писања, штампања) на камену; в.
литографија. литографисати (грч. li'thos,
grâphô) штампати
или цртауи на камену, па онда отиске са тога
камена умножавати; мин. описивати камење.
литографски (грч. lfthos, grâphô) који ce тиче
литографије, израђен путем литографије;
који ce односи на описивање камења; лишо-
графски камен нарочити камен шкриљац за
употребу y литографији. литодендрон (грч.
lfthos, déndron дрво) окаме-
њено дрво, камено дрво. литодијализа (грч.
lfthos, dyâlysis разлучивање,
растварање) мед. растварање камена y мокра-
ћној бешици. литозоа (грч. lfthos, zöon
животиња) ПЛ. зоол. ко-
ралне животиње, корали. литоидан (грч.
lfthos, eidos вид, облик) сличан
камену, као камен, каменаст. литоклазе (грч.
lfthos, klâsis ломљење) ил. геол.
пукотине које ce, утицајем разних геодина-
мичких сила, производе на Земљиној кори.
литокласт (грч. lfthos, klâôs ломим, разбијем)
мед. инструменат за разбијање камичака y мо-
краћној бешици (мехуру). литоколетичан
(грч. lithokollëtos) опточен, укра-
шен драгим камењем. литоксилон (грч.
lfthos, xylon дрво) мин. окаме-
њено дрво. литолабон (грч. lfthos, lambânô
хватам, узмем)
мед. инструменат за вађење камена из мокра-
ћне бешике (мехура). литолатрија (грч.
lfthos, latrefa обожавање) обо-
жавање камења, врста фетишизма.
литологија (грч. lfthos, logfa) наука о постанку и
природи стена и камења; познавање камења;
пешрологија. литомантија (грч. lfthos,
mantefa прорицање)
прорицање (или: гатање) по камењу, или по-
ложају камења. литоморфи (грч. lfthos,
morphê облик) ПЛ. каме-
ње које има облик чега (животиње, човека,
главе и др.). литонефроза (грч. lïthos,
nephrós бубрег) мед.
обољење од камена y бубрезима.
литонтриптика (грч. lfthos, trîpsis трење, трља-
ње) ПЛ. мед. в. литошриптика. литопедион
(грч. lfthos, paîs, paidós дете) мед. y
случајевима ванматеричног зачећа: угинули
заметак који ce, y трбушној дупљи, претво-
рио y креч. литопон (грч. lfthos) хем. бела
минерална боја;
састоји ce од смеше цинк-сулфида и баријум-
-сулфата. литорал (лат. litus морска обала)
обалски или
неритски део морског дна, који ce за време
осеке делимично налази ван воде. литорале
(лат. litorale) приморје. литостеа (грч. lfthos,
ostéon кост) ПЛ. окамењене
кости.
литостратум (грч. lfthos, лат. stratum под) под
(или: патос) израђен y мозаику. литосфера
(грч. lfthos, sphaîra лопта) геол. Зем-
љина каменита кора. литота (грч. litotes
простота, једноставност) so-
еш. ублажавање, умањивање, један од тропа
песничког стила y коме ce праве речи замењу-
ју слабијим и супротним изразима, тј. кад ce
употреби блажи израз да би ce ствар о којој ce
говори утолико више и јаче истакла, нпр. ни-
је рђаво (тј. добро je), добро није, мој брате
Алиле (тј. рђаво je). литотипографија (грч.
lfthos, typos отисак, gra-
phfa) преношење штампаног текста на камен
и умножавање по методу проналазача, браће
Дипон y Паризу. литотом (грч. lfthos, tomós
оштар, који сече)
мед. инструмент за исецање камена y жучном
или мокраћном мехуру. литотомија (грч.
lfthos, torma сечење) жд. опе-
рација која ce састоји y расецању или непо-
средном исецању камена y жучном или мокра-
ћном мехуру. литотомист(а) (грч. lfthos,
torma) xup. лекар
стручњак за вађење камена из жучног или мо-
краћног мехура. литотрипсија (грч. lfthos,
trìpsis трљање) мед.
разбијање камена y жучном или мокраћном
мехуру. литотриптија (грч. lfthos, trfbö) мед.
разбијање
(или: раздробљавање) камена y жучном или
мокраћном мехуру. литотриптика (грч.
lfthos, trîpsis трљање) ПЛ.
средства за разбијање или растварање камена
y жучном или мокраћном мехуру.
литотриптор (грч. lfthos, trfbo трљам) мед. ин-
струмент за разбијање и уситњавање камена
y жучном или мокраћном мехуру.
литофагија (грч. lfthos, phageïn јести, ждерати)
ждерање (или: гутање) камења; глодање ка-
мења. литофанија (грч. lfthos, phafnô
светлим) израђи-
вање слика на танким, неглазираним плочама
од порцелана; литофани су слике утиснуте y
плоче и, када светлост кроз њих пробија, да-
ју ступњевите прелазе светлости и сенки (слу-
же као украс на прозорима, шеширима лампи
итд.). литофизе (грч. lfthos, phyö постајем) ПЛ.
геол. ве-
лике шупљикаве лопте од концентрично на-
слаганих љусака кристалисаних силиката.
литофил (грч. lfthos, phyllon лист) окамењен
лист. литофити (грч. lfthos, phytón биљка)
ПЛ. биљке
које расту на камењару. литохромија (грч.
lfthos, chroma боја) вештина
сликања на камену масним бојама и скидања
насликаног на платно, отисак y боји снимљен
са камена; хромолитографија. литра (грч.
lftra, лат. libra) y метричком систему
мера: јединица за мерење запремине течно-
сти, износи један кубни дециметар (скраће-
но: 1). литраметар (фр. litre, грч. métron мера,
мерило)
литура 496 логаритам
 справа за одређивање специфичне тежине теч-
ности. литура (лат. litura) прецртавање,
брисање или
поправљање онога што je написано; прецрта-
но, избрисано или поправљено место.
литургија (грч. lfthos, érgon дело, посао) 1. пре-
рађивање камена; наука о познавању камена,
хемија камена. литургија (грч. leiturgi'a) 2. y
старој Атини: ра-
дови које су грађани о свом трошку морали да
обављају y корист државе; y црквеном језику:
служба божја, богослужење. литургика (грч.
lfthos, érgon дело, рад) 1. приме-
њена наука о камену, наука о прерађивању
камена и минерала уопште. литургика (грч.
leiturgikë) 2. наука о богослужбе-
ним радњама и богослужењу, о богослужбеном
ритуалу. литургикум (грч. leiturgikos
службени, érgon де-
ло, рад) y православној цркви: књига која
садржи три богослужења или литургије св. Ва-
силија, св. Јована Златоустог (Хризостома) и
св. Григорија Великог. литурија (грч. lfthos,
urèo мокрим) мед. избаци-
вање камена или песка путем мокраће.
лиферант (нем. Lieferant, фр. livrer испоручити,
испоручивати) трг. снабдевач, набављач, доба-
вљач, испоручилац (робе и сл.). лиферација
(нем. Lieferung) испоручивање,
испорука, набављање, набавка, снабдевање,
добављање. лифт (енг. lift) успињача,
дизалица за људе и
робу. лифт-бој (енг. lift-boy) дечко који
рукује
лифШом. лифтинг (енг.) y естетској
хирургији затезање,
подизање наборане или опуштене коже.
лихен (грч. leichên, лат. lichen) бот. лишај; мед.
лишај, лиша (на кожи). лихенологија (лат.
lichen, грч. logfa) бот. наука
о лишајима. лихномантија (грч. lychnos
светиљка, mantefa
прорицање) прорицање (или: гатање) по пла-
мену светиљке. лихт (нем. licht) up. светао,
видан; отворен, отво-
рене боје; редак. лицеј (грч. Lykeion, лат.
Lyceum) гимназија y
старој Атини с вртовима, y којој су предава-
ли филозофију Аристотел и перипатетичари
(названа по оближњем гају који je био посве-
ћен Аполону Ликејском); отуда: виша, сред-
ња школа, гимназија, нарочито: женска сред-
ња школа. лиценца (лат. licentia) допуштење,
дозвола, одо-
брење, право на што; право употребе, право
вршења чега, право извођења или приказива-
ња чега; повластица; дозвола за професионал-
но бављење неким спортом; злоупотреба сло-
боде, разузданост; лиценција. лиценција
карналис (лат. licentia carnalis) слобо-
да меса, тј. слобода задовољстава и уживања.
лиценција поетика (лат. licentia poetica) песнич-
ка слобода, допуштање да песник сме да од-
ступа од строгих прописа поетике и грама-
тике.
лиценцијат (нлат. licentiates) онај који je, на
високим школама, добио допуштење да буде
доктор и да предаје своју науку, нарочито
теологију и право. лицет (лат. licet)
допуштено je, слободно je; сме
ce, може ce; лицет еш доцеШ (licet et docet)
допуштено je и доликује, тј. достојно je.
лицеум (лат. Lyceum) в. лицеј. лицитандо (лат.
licitando) трг. путем јавне про-
даје надметањем. лицитант (лат. lidtans) трг.
понуђач, учесник на
јавној продаји надметањем. лицитар (nem.
Lebzelter) посластичар који изра-
ђује разне колаче са медом. лицитација (лат.
licitatio) трг. јавна продаја ко-
ју врше органи власти; распродаја; надмета-
ње за јавни посао, пројектовање и сл.
лицитум (лат. licitum) трг. понуда при јавној
продаји која ce врши надметањем. лишјо
(итал. liscio) муз. просто, природно,
глатко. лоб (енг. lob) СП. намерно играње
лоптом тако да
она падне иза противничког играча; пребачај.
лобектомија (грч. lobós режањ, ektomë изрези-
вање) мед. операција на плућима којом ce
одстрањује један плућни режањ. лобелин хем.
густ, течан алкалоид из биљке Lobelia inflata
који испарава и мирише на дуван;
употребљава ce y медицини y облику ињекци-
ја као средство за подстицање дисања.
лоберан (лат. lobus режањ, крило) мед. који ce
тиче целих плућних режњева; лоберна пнеумо-
нија запаљење плућних режњева. лоби (енг.
lobby ходник, предворје, предсобље)
група људи који воде кампању да чланови не-
ког политичког или законодавног тела гласа-
ју тако да ce донесе удлука y корист неких
посебних интереса. лоботомија (грч. lobos
режањ y мозгу, tome сече-
ње) хируршка интервенција на мозгу.
лобулеран (лат. lobus режањ, крило) анаш. који
ce тиче једног дела плућних режњева, реж-
њаст. лобули (нлат. lobuli) ПЛ . анат. плућни
режњићи,
плућна крилца. лобус (нлат. lobus, грч. lobós)
анаш. плућни ре-
жањ, крило, страна. ловор бот. зимзелени
шиб или дрво приморских
крајева, Laurus nobilis, чији ce листови упо-
требљавају као зачин (народни назив лорбер);
лавор. ловрата (лат. aurata златна) зоол.
врста морске
рибе, златва. лог (нем. Logge, енг. log) мор.
инструмент за ме-
рење брзине бродова. логаедски стихови
(грч. lògos реч, aoidë певање,
песма) мешр. стихови код којих су сједињене
стопе разних ритмова, нпр. дактилски (- ^ ^) и
трохејски (-^), тако да изгледа као да стоје y
некој средини између песничког (aoidë) и
прозног (lògos) ритма. логар в. лигар.
логаритам (грч. logos однос, arithmós број,
нлат. logarithmus) маш. логаритам једног бро-
логаритамски 497 ЛОГОС
 ja (z) за неки основни број или основу, базу
(b) зове ce експонент (изложитељ) који нам
показује којој je пошенцији, степену базе b
једнак број z. Ако je, дакле, z = b1, онда je l
= log z (за базу b). Тако je нпр., no обичном,
Бриксовом или декадном систему логаритама
(са базом: b = 10) 1 log од 10, 2 log од 100, 3 log
од 1000, 5 log од 100.000 итд. пошто су бројеви
10, 100, 1000 итд. прва, друга трећа итд. по-
тенција од 10; поред декадних y употреби су и
природни логаритми који за основу имају
број e — 2,718..., ознака ïnN.
логаритамски (грч. logârithmos) маш. који ce ти-
че логаритама; логаритамске таблице књига
y којој су израчунати логаритми једног си-
стема бројева.
логаритмар (грч.) справа која служи за различи-
та рачунања: за множење, дељење, степенова-
ње, израчунавање корена, решавање једначи-
на итд.
логаритмика (грч. logârithmos) маш. наука о ло-
гаритмима; в. логаритам.
логи- (грч. logizomai мислим, судим) предметак y
сложеницама који означава нешто y вези са
мишљењем, суђењем, просуђивањем.
логизам (грч. lògos реч, говор; разум, ум) фил. 1.
учење по коме je свет логичка природа, који
ce развија по логичким законима; 2. в. логи-
цизам.
логија (грч. logos слово, појам, разлог, однос,
учење) завршна реч y сложеницама, значи:
знање, учење, наука (нпр. био-логија, психо--
логија, социо-логија, фило-логија итд.).
логика (грч. logos разум, просуђивање) наука о
законима мишљења; y ужем смислу: наука о
природи и настајању појмова, судова и закљу-
чака; фиг. разборитост, разложност, здрава
памет.
логистика (грч. logistikê) вештина рачунања по-
моћу слова (уместо цифара), алгебра; вешти-
на прављења закључака, способност закључи-
вања; вој. наука која учи како ce прорачунава-
ју време и простор који су потребни да би ce
извео какав тактички покрет.
логицизам (грч. logikós разумни, логички) фил.
учење које (или: метода која) логику чини
основом, начелом филозофије; супр. психоло-
гизам.
логицитет (грч. logikê, nlat. logicitas) карактер
онога што je логично; супр. фактицитет.
логичан (грч. logikós) који je y складу са зако-
нима мишљења, који правилно мисли, досле-
дан y мишљењу и расуђивању.
логичар (грч. logikë) учитељ правилног мишље-
ња; онај који правилно мисли, разуман, раз-
борит човек.
лого (грч. logo од грч. logos) предметак y речима
изведеним из грчког, где je значио „реч", „го-
вор"; види и логотип.
лого- (грч. logos) предметак y сложеницама са
значењем: реч, говор; разум, ум.
логов (мађ. lógó који ce креће) коњ упрегнут са
стране y запрези са једним или два коња.
логограм (грч. logo, gram) знак којим ce скра-
ћено представља нека реч која ce често упо-
требљава, нпр. > потиче, & енг. and (и), $
долар.
логограф (грч. logogrâphos) хроничар, повесни-
чар, име најстаријих грчких историчара који
су писали веродостојне или потврђене вести и
предања о оснивању појединих грчких градо-
ва и сл. y прози, за разлику од песника (poi-
etes). Овако су ce звали Херодот и његови
претходници: Хекатеј, Ферекид и Хеланик.
логографија (грч. logographîa) хроничарство,
повесничарство, писање најстарије историје
на основу веродостојних предања итд.; уи. ло-
гограф.
логогриф (грч. logos, grîphos загонетка) загонет-
ка словима, код које реч, испуштањем, дода-
вањем или мењањем једног слова, добива ра-
зличита значења; фиг. замршена, нејасна
ствар, загонетна особа.
логодедалија (грч. logos, daidâllô уресим, кра-
сим) слаткоречивост, красноречивост, вешти-
на говора.
логодијареа (грч. lògos, diarrèa протичем, исти-
чем) пролив од речи, претерано говорење,
претерана опширност y говору.
логозофија (грч. lògos, sophia разум, познава-
ње, знање) знање (или: познавање) речи, те-
мељно и свестрано познавање речи.
логоклонија (грч. lògos, klónos метеж) мед. болес-
но понављање завршетака речи или реченица.
логократија (грч. lògos разум, krâtos владавина)
владавина разума.
логолатрија (грч. logos, latrefa обожавање) пре-
терано поштовање речи или разума, вера y
свемоћ разума.
логоманија (грч. lògos, manìa помама, лудило)
претерана говорљивост (често знак душевног
обољења).
логомахија (грч. logomachia) борба речима,
препирка, свађа.
логонеуроза (грч. logos, neuron живац) мед. поре-
мећаји y говору услед погрешног образовања
мисли.
логопатија (грч. lògos реч, говор, pathos болест)
мед. свака врста сметњи при говорењу; лалопа-
тија.
логопед (грч. lògos, paidefa васпитање) настав-
ник који ради на отклањању говорних
поремећаја и недостатака.
логопедија (грч. lògos, paidefa васпитање) вежба-
ње y изговарању речи и говору (код глуво-
немих).
логор (нем. Lager) вој. в. лагер.
логореја (грч. lògos, rhéò течем) поремећај
усменог говора, читања и писања y неких афа-
зичара.
логос (грч. lògos) реч, говор; ум, разум, моћ
мишљења и расуђивања; однос; y стоичкој
филозофији: божански разум који влада васи-
оном и прожима je; y јеврејско-александриј-
ској религиозној филозофији; божанска ства-
ралачка снага и провиђење; y хришћ. теоло-
гији: божанска природа Исуса Христа (у Јова-
новом Еванђељу). По Хераклиту: све тече;
логотет
али отац или краљ овога тока je рат, ТЈ. опре-
ка супротности. У вечном уништењу и понов-
ном стварању влада непроменљиво јединство
-логос, светски ум или светски закон.
логотет (грч. logothetéô тражим рачуна од кога,
lògos рачун, tfthêmi стављам) писац; писар, бр-
зописац; високи чиновник, канцелар y Визан-
тијском царству и код српских средњовеков-
них владара.
логотип (грч. logo, typos отисак) 1. правоугаони
штампарски отисак, од дрвета или метала, на
чијој су површини изрезана слова, слогови
или читаве речи; 2. заштитни знак или зашти-
ћено име (укључујући начин његовог писа-
ња) неког предузећа или производа; лого.
логотипија (грч. logos, typos отисак) отисак y
дрвету изрезаних или галванопластички изра-
ђених штампарских форми које садрже читаве
речи или слогове, тзв. логоШипе.
логофобија (грч. lògos, phóbos страх) страх од
говорне активности и избегавање говора;
испољава ce најчешће код муцавих особа.
логофор (грч. logos, foréô носим) преносач речи,
цев за говор, Шелефон.
лод (енг. load) енглеска мера за жито = 5 кварте-
ра = 14,539 hl; као мера за дрво = 40 енгл.
кубних стопа (= 1,13 cbm) за непрерађено др-
во, a 50 куб. стопа (= 1,41 cbm) за прерађено;
као мера за тежину = 2240 фунти = 1016 kg.
лодн (нем. Loden) сукно од грубе вуне, нарочито
за спортска одела.
лођа (итал. loggia) ложа; нарочито: покривен и
полуотворен ходник, y приземљу или на спра-
ту, око неке куће, галерија, ходник са сводо-
вима.
Лоенгрин (нем. Lohengrün) миш. y немачким еп-
ским песмама XIII века: витез светог Грала и
син краља Парсифала. Свети Грал га шаље да
брани врлу и невину Елзу од Брабанта од лаж-
них оптужби грофа Фридриха од Телрамунда, и
он долази као непознат витез y чуну који вуче
лабуд, победи y двобоју Фридриха и ожени ce
Елзом. Али кад га Елза запита за право име и
порекло, он je одмах напушта на истом чуну
са лабудом. Опера Рихарда Вагнера (1850.
год.) и предмет већег броја уметничких дела.
ложа (фр. loge, итал. loggia, нлат. logia) колиби-
ца, кућица, ћелија; ПОЗ. засебно и преградама
одвојено место са више седишта; соба за
облачење глумаца; y слободном зидарству:
дворана или место где ce држе скупштине и
састанци, сама скупштина, удружење слобод-
них зидара y једној покрајини или држави (ма-
сонска ложа); засебна ћелија за болеснике y
болници за умоболне; мор. собица, кабина; y
менажеријама: кавез за дивље животиње; y Ен-
глеској: стан за чувара капије неког парка;
мала кућица на селу; канцеларија трговачког
предузећа, пословница, биро.
ложирање (фр. logement) стан, становање; еој. y
опсадном рату: утврђивање једне тачке коју
су опсађивачи освојили; сама та утврђена тач-
ка; размештање војника по кућама; супр. де-
ложирање.
498 локалан
лоз (нем. Los) срећка.
лозинка (нем. Losung) 1. уговорена тајна реч
као знак распознавања; 2. кратка изрека ко-
јом ce изражава руководна идеја неке органи-
зације.
лоимијатер (грч. loimós куга, iatrós лекар) ле-
кар који лечи кугу.
лоимографија (грч. loimós, graphfa) опис, опи-
сивање куге, наука о куги.
лојалан (фр. loi закон, loyal законски, лат. lega-
lis) веран, искрен, одан; честит, частан, пош-
тен; исправан, правичан, прописан.
лојалист (фр. loyal) веран (или: одан, искрен)
човек; = ројалист, нарочито онај који je y
северноамеричком рату остао веран енгле-
ском краљу.
лојалност (фр. loyal) искреност, оданост, вер-
ност, поданичка верност; честитост; часност,
поштење; исправност, правичност; закони-
тост, прописност.
лојд (енг. Lloyds, Lloyd) назив друштава за раз-
врставање бродова ради поморског осигурања
и поморског превоза (назив по Едварду Лојду,
под крај XVII века, сопственику једне кафане
y Лондону, y којој су ce састајали поморци и
трговачки посредници, нарочито ради осигу-
рања бродова и превоза, као и ради примања и
давања обавештења); ово лондонско друштво
доцније ce развило y осигуравајуће, a од
1834. бави ce и разврставањем поморских бро-
дова, има свој велики обавештајни биро за
трговачка и поморска питања, издаје свој
лист итд. По угледу на ово, основана су удру-
жења са сличним циљевима и y неким другим
државама Европе.
лојтнант (нем. Leutnant, фр. lieutenant) в. лајт-
нант.
лојтра в. лотра.
лојфер (нем. Läufer) в. лауфер.
локабилитет (нлат. locabilitas) складност са при-
ликама и природом једног места.
локајати (инд.) индијски филозофи материја-
листи који признају само чулно опажање, од-
бацују откровење и све религијске обичаје
сматрају преваром грамзивих свештеника.
локал (лат. locale) простор, просторија, место;
просторија удешена за неку сврху (дућан, ра-
дионицу, читаоницу, гостионицу, кафану); воз
или стално превозно средство (аутобус, па-
роброд) једног града и његове ближе околи-
не.
локалан (лат. localis) месни, просторни; који je
удешен према једном месту, који одговара
потребама или приликама једног места и ње-
говог положаја, који припада једном месту,
који ce налази или употребљава y једном ме-
сту, који има важност само за једно место;
локална анестезија вештачки изазвана неосе-
тљивост оног места које треба да ce оперише;
локална власт месна власт; локални лист
месни лист, тј. онај који ce бави поглавито
приликама места y коме излази; локални па-
шриоШизам љубав према завичају, y ужем
смислу, и свему што je y њему и што из њега
локализам 499 ломбард
 долази; локални саобраћај унутрашњи саобра-
ћај једног града или општине.
локализам (лат. localis) 1. залагање за уско схва-
ћене интересе свога места или краја који су y
супротности са интересима шире заједнице; 2.
грам. језичка црта карактеристична за уско по-
дручје.
локализација (нлат. localisatio) ограничење на
извесно место, на ужи простор, нпр. болести,
пожара, рата итд.; одређење места где ce неш-
то збива.
локализовати (нлат. localisare, фр. localiser)
ограничити (или: ограничавати) на извесно
место, нпр. рат, болест, пожар итд.; локализи-
раШи.
локалија (лат. locus место) месна прилика, мес-
ни интерес.
локалистички (лат. localis) понекад место ло-
калан.
локалитет (лат. locus место) свако место са осо-
беностима које га чине посебним.
локанда (итал. locare, locanda) соба за издавање;
гостионица, крчма, свратиште (у Италији,
Грчкој и неким варошима Далмације).
локаријум (лат. locarium) закупна цена, закуп-
нина, кирија.
локатар (нлат. locatarius) закупац стана, кирај-
џија.
локатив (нлат. locativus se. causus) грам. седми
падеж, значи место на којем ce нешто налази
или где ce нека радња врши; употребљава ce
само с предлозима.
локатор (лат. locus место) 1. електронски уређај
за откривање објеката и утврђивање њиховог
положаја, правца и брзине кретања помоћу
радио- или ултразвучних таласа; 2. изнајми-
лац, издавалац под закуп.
локаторијум (locatorium) в. локаријум.
локатум (лат. locatum) оно што je дато y закуп
или под кирију.
лок-аут (енг. lock-out) отпуштање радника из
једног или више предузећа које врше посло-
давци y капиталистичким земљама да би при-
морали раднике на прихватање тежих услова
рада, или да би спречили, односно угушили
штрајк.
локација (лат. locatio) издавање или узимање
под закуп или кирију, изнајмљивање,
изнајмљење; закупнина, кирија; смештај по-
јединих објеката на неком подручју или y
неком месту.
локна (нем. Locke) коврчица, увојак (косе).
локо (лат. loco) на месту, y месту; уместо, наме-
сто; локо сигили (лат. loco sigilli) уместо печа-
та (као скраћеница: L. S.); локо лаудато или
локо циташо (лат. loco laudato, citato) на на-
веденом или на означеном месту (као скра-
ћеница: 1. 1., 1. с); трг. место где ce роба
продаје.
локомобил (лат. loco mobilis) в. локомобила.
локомобила (лат. loco mobilis e места покрет-
љив) преносна (или: покретна) парна машина.
локомобилан (лат. loco mobilis e места покрет-
љив) способан за мењање места, с места по-
кретљив, преносан, помичан.
локомотива (нлат. locomotiva) парна машина ко-
ја сама себе креће и служи за вучење терета
(возова), парна кола.
локомотиван (нлат. locomotivus) који може изаз-
вати мењање места, који покреће или поми-
че с места.
локомотор (нлат. locomotor) машинска кола, ко-
ла за погон.
локомоторан (лат. locus место, motor) који слу-
жи за покретање с места, који ce тиче покрета-
ња с места.
локомоција (нлат. locomotio) кретање с једног
места на друго, покретање.
локо роба трг. роба која ce налази на тржишту.
локот (итал. luchetto) катанац.
локофикситет (лат. loco fixus утврђен за једно
место) непокретност, непомичност, непрено-
шљивост.
локоцесија (нлат. lococessio) прављење места,
уступање, уклањање с места.
локрис (енг. locchreas) платно из Ирске.
локсартроза (грч. loxós кос, ârthron чланак) мед.
кривљење чланака.
локсодрома (грч. lóxos кос, drómos пут; крета-
ње, трчање) курсна линија која с утврђеним
скретањима (због природних препрека) нај-
повољније спаја два места (нпр. бродови пло-
ве по локсодроми); локсодромска линија; в. и
ортодрома.
локсодромска линија геогр. двоструко крива ли-
нија, повучена површином једне лопте или
једног елиптичног сфероида, која ce, пресе-
цајући под истим углом све меридијане, при-
ближава полу y облику спирале.
локсокосмос (гр. loxós кос, kósmos свет, васи-
она) справа која представља кретање Земље
око Сунца и око своје осовине.
локсофталмичан (грч. loxós кос, omthalmós око,
loxóphthalmos) мед. разрок.
локум (тур. lokum, rahatlokum) врста колача од
тврдог теста, ратлук.
локум тененс (лат. locum tenens) онај који држи
место; заступник, управник, заповедник,
шеф.
локус (лат. locus) место; локус деликШи (лат.
locus delicti) ирав. место где je кривично дело
извршено; локус комунис (лат. locus commu-
nis) опште место, место за сваког разумљиво;
локус минорис резистенције (лат. locus mino-
ris resistentiae) мед. место способно да да слаби-
ји отпор, тј. место кроз које ce нека болест
понајлакше може увући y организам.
локуција (лат. loqui говорити, locutio) говор,
израз, начин изражавања.
ломбард (фр. lombard) трг. ломбардни üoeao да-
вање зајмова на залогу покретности; заложни
завод, заложна банка; залог, залога. Овај кре-
дитни посао добио je име по мењачима (сара-
фима) из Ломбардије y Италији, који су, као
присталице Гибелина, почетком XIII века мо-
рали да беже y Француску и први ce почели
бавити овом врстом посла и оснивати овакве
заводе.
ломбарди 500 лохије
ломбарди (фр. lombards) ил. признанице на зало-
жене ствари, заложнице.
ломбардни посао трг. в. ломбард.
Ломброзов тип (по итал. антропологу Ч.Лом-
брозу, 1836-1909) човек са наводно урођеним
склоностима за злочиначка дела.
лонбр (фр. l'hombre) игра карата, пореклом из
Шпаније, обично између три играча.
лонганиман (лат. longus дуг, animus дух, душа)
стрпљив.
лонгет (фр. longuette) дуга и узана платнена тра-
ка за компресе и гипсане завоје.
лонгиметрија (лат. longus дугачак, грч. metria
мерење) мерење дужина.
лонгитудиналан (нлат. longitudinalis) дужински;
који ce односи на дужину, дужни; уздужни; лон-
гиШудинални таласи физ. уздужни таласи, тј.
таласи који ce простиру y правцу поремећаја
равнотеже делића еластичне средине (супр.
трансверзалан).
лонгитудо (лат. longitudo) дужина, географска
или астрономска дужина.
лонг плеј (енг. long play) назив за грамофонске
плоче великог формата.
лонг сајз (енг. long дугачак, size мера) мера за
одређене врсте дугачких цигарета.
лонг селер (енг. long seller) роба која ce споро
продаје.
лон послови (нем. Lohn накнада) екон. вид спо-
љнотрговинске сарадње y којој један парт-
нер својом радном снагом, уз накнаду, обавља
послове за другог партнера, који даје техно-
логију и сав материјал.
Лоншан (фр. Longchamp) место y Боа де Булоњ
(Bois de Boulogne), код Париза, где je раније
било тркалиште; отуда: тркалиште, тркачка
стаза.
лоран (скр. од енг. Long Range Navigation дуга
пловидба) апарат на бродовима и авионима
који хвата радио-сигнале и помоћу њих одре-
ђује свој моментални положај y пловидби или
y лету.
лорандит (по презимену Лоранд) мин. веома ре-
дак црвенкаст минерал, нађен y рудишту арсе-
нових једињења код Алшара недалеко од
Ђевђелије; састоји ce из талијума, арсена и
сумпора.
лорбер (нем. Lorbeer) бот. ловорово лишће као
зачин.
лорд (енг. lord, староенглески = чувар хлеба:
loaf) господин; y ужем смислу: члан енглеског
Горњег дома, пер; почасна титула енглеског
високог племства по рангу испод војводе
(маркиза, грофа, виконта и барона); званична
титула неких високих државних чиновника
(лорд-адмирал, лорд-канцелар и др.) и биску-
па енглеске народне цркве.
лордмер (енг. lord mayor) „господин председ-
ник", титула председника општине y неким
градовима Ентлеске; градоначелник.
лордоза (грч. lordösis) мед. савијеност кичме на-
пред, нагнутост, повијеност тела напред.
лордома (грч. lórdoma) мед. в. лордоза.
лордотичан (грч. lordós) искривљен напред,
грбав.
лордшип (енг. lordship) достојанство лорда; го-
сподство, господарство, власт.
лореат (лат. laura ловор, фр. lauréat ловором
окићен) в. лауреат.
Лорелај (нем. Lorelei) веома стрма стена на дес-
ној обали Рајне, чувена по свом еху, некада
бродарима била веома опасна; по митологији,
боравиште и име једне водене виле, која je
својим певањем примамљивала бродаре, док
им ce лађе не би разбиле о стену (предмет
већег броја песничких и музичких дела).
лоренциј(ум) хем. радиоактиван елеменат, атом-
ска маса око 260, редни број 103, знак Lr;
добијен вештачки 1961. године.
лорета (фр. lorette) мало отменија јавна женска
y Паризу, фина фаћкалица (названа по цркви
Нотр Дам де Лорет, y чијој близини већином
станују).
лорика (лат. lorum, lorica) оклоп, панцир, наро-
чито од коже; вој. грудобран на шанчевима или
тврђавама.
лорицирати (лат. loricare) ставити оклоп, окло-
пити; хем. чаше обложити иловачом да ce не би
на ватри распрсле.
лорњет (фр. lorgnette) наочарско стакло за јед-
но око, врста наочара које не стоје на носу,
него висе о врату и учвршћене су на једној,
обично лепо украшеној дршци, a стављају ce
пред очи само кад затреба.
лорњон (фр. lorgnon) обично увеличавајуће
стакло, наочарско стакло само за једно око,
монокл.
лоро (итал. loro) део сложеница са значењем њи-
хов; нпр. лоро-чек, чек који je испоставила
нека инострана банка; супр. ностро.
лос (рус. ЛОСБ) зоол. врста великог северног јеле-
на, лопатастих рогова, Cervus alces.
лосион (фр. lotion од лат. lavare умивати ce) теч-
но средство за негу косе и коже.
лосос (рус. ЛОСОСБ) ЗООЛ. врста рибе из рода па-
стрмки.
лост (енг. lost) y голфу (игри): изгубљена лопта.
лот (нем. Lot) справа за мерење морске дубине,
звучни дубиномер; ехолош.
лото (итал. lotto) друштвена игра која ce састо-
ји y вучењу бројева, томбола, лутрија.
лотос (грч. lotos) бш. звездан; име различитих
биљака са хранљивим и освежавајућим плодо-
вима, нарочито биљка коју су стари Егип-
ћани и Индијци сматрали светом, a њен цвет
симболом земље; име већег броја морских и
водених ружа.
лотра (нем. Leiter) једна од две бочне ограде на
теретним (сељачким) колима y облику лестви-
ца; лојШра.
лотура (лат. lotura) средство за испирање; в. ло-
ција.
лохије (грч. lochei'a рађање, порађање) ал. мед.
слузаста, из почетка мало сукрвичаста теч-
ност која излази из материце породиље и тра-
је 3-6 недеља (то je y ствари, чишћење поро-
диља после порођаја, a долази од поновног
стварања слузокоже y материци, која ce услед
порођаја била истрошила и пропала).
лохиорагиј 501 луксузан
а
лохиорагија (грч. locheîa, régnymi прскам, пу-
цам) мед. крвављење материце после порођаја.
лоходохијум (грч. lóchos порађање, docheîon
прималиште, место за примање) мед. породи-
лиште, завод (или: болница) за породиље.
лоц (нем. Lotse) в. лоце.
лоце (нем. Lotse) бродар који, као добар позна-
валац водених путева, спроводи лађе кроз
опасна места; лоц.
лоци (лат. loci, locus) ПЛ. места; ад лока (лат. ad
loca) на своја места седите; лоци меморијалес
(лат. loci memoriales) места која треба учити
напамет.
лоција (лат. lotio) прање, испирање, купање,
чишћење; в. лотура.
лоцијум (лат. lotium) мед. мокраћа, урин.
лоцирати (лат. locare) метнути на једно место,
сместити, наместити; дати на зајам, позајми-
ти, нпр. новац; издати, под најам, дати под за-
куп; прав. одредити повериоце стечајне масе.
Л.П. в. лонг плеј.
лубарда в. лумбарда.
лубин (порт.) зоол. врста морске рибе, смудут.
лубитум (лат. lubitum) в. либитум.
лубриканциа (лат. lubricantia) ал. средства која
изазивају похотљивост; предмети, слике, WHI-
CH и сл. који изазивају похоту.
лубрикатор (лат. lubricator) мазалица, справа за
аутоматско подмазивање машина.
лубрикација (нлат. lubricatio) изазивање похот-
љивости.
лубрификатер (фр. lubrificateur) в. лубрикатор.
лубрификација (фр. lubrification) в. лубрика-
ција.
лубрицитет (фр. lubricité) похота, похотљивост,
склоност блуду.
Лувр (фр. Louvre) стара краљевска палата y Па-
ризу, на десној обали Сене, од 1793. главни
француски музеј са веома разноврсним и бо-
гатим уметничким збиркама.
Луголов раствор мед. раствор калијум-јодида,
употребљава ce за преоперативно лечење обо-
лелих од гушавости и повећаног рада штита-
сте жлезде.
лудизам 1. покрет енглеских радника y почетку
XIX века којем je био циљ уништавање фа-
брика и машина, које су сматрали узроком
беде радних маса (назив, без потврде, по рад-
нику Луду, Ned Ludd, који je први уништио
један ткачки разбој). Ради сузбијања лудиз-
ма y Енглеској био je донет врло строг закон.
лудизам 2. (лат. ludo играм) уметност као игра
према теорији Јохана Хуизинге (1872-1945)
који je сматрао да човек није само биће које
ради (homo faber) већ и биће које ce игра
(homo ludens).
лудисти ПЛ. в. лудити.
лудити ал. енглески радници који су радили на
сузбијању беспослице тиме што су ce систе-
матски борили против увођења машинског
рада, као највећег непријатеља свога опстан-
ка (лудизам); названи по Ладу или Луду
(Ludd), који je први разбио једну машину;
ладити.
Лудолфов број маш. број који означава однос
пречника круга према његовом обиму, бележи
ce обично са п (пи) и износи 3,141592...; на-
зван по математичару Лудолфу Келену (Се-
ulen, Keulen, 1540-1610); п je трансценден-
тан број.
лудус (лат. ludus игра) свака представа, спек-
такл, религиозни обред y старом Риму; уш. хо-
мо луденс.
луес (лат. lues) помор, зараза; луес венереа (лат.
lues venerea) мед. в. сифилис.
луетичан (лат. lues) мед. који болује од луеса,
сифилиса, сифили(с)тичан.
луетичар (лат. lues) мед. онај који болује од
сифилиса, сифилитичар.
Лузијади (порт. Os Lusiadas) мл. потомци Лузуса,
праоца Португалаца; наслов славног Камоен-
совог (1524-1580) епа, y коме велича дела сво-
јих земљака који су, под вођством Васка да
Гаме, учествовали y походу на Индију.
лузингандо (итал. lusingando) муз. умиљато.
лузингеволменте (итал. lusinghevolmente) муз. в.
лузингандо.
Лузитанија (лат. Lusitania) 1. римска покрајина
y Шпанији, отприлике данашња Португали-
ја; 2. велики енглески пароброд који су Нем-
ци потопили 1915. код јужне обале Ирске, ко-
јом приликом ce удавило 1134 лица.
лузитански (лат. Lusitania) португалски.
лузус (лат. ludere, lusus) играње, игра; в. луди-
зам 2,
луизит бојни отров, тешка уљаста течност, са
мирисом који подсећа на мирис цвећа здра-
вац (геранијум); пликавац je, no токсичким
особинама сличан ипериту; постојаност на
земљишту je 3-6 пута мања него иперита.
луј-дор (фр. louis d'or) „Луј од злата", фр. зла-
тан новац, назван по Лују XIII, од 20 зл. франа-
ка; уи. наполеон.
лукијерна (лат. lucerna) светиљка.
лукња (нем. Lücke) рупа, отвор.
лукративан (лат. lucrativus, lucrum добит, ко-
рист) који доноси зараду, уносан, користан,
пробитачан.
лукс (лат. lux, lucis светлост, светло) физ. мерна
јединица за осветљеност y Међународном си-
стему мерних јединица, ознака 1х; представља
осветљеност површине од Im2 на коју пада
равномерно расподељен светлосни флукс од 1
лумена.
луксација (нлат. luxatio) мед. угануће, ишчаше-
н.е (кости).
луксометар (лат. lux светлост, грч. métron мера)
апарат за мерење јачине светлости (при
филмском снимању, фотографисању и сл.).
луксуз (лат. luxus) раскош, раскошност, сјај,
обиље; љубав према сјају и раскоши; оно без
чега ce може бити, тј. што није неопходно за
живот.
луксузан (лат. luxus раскош) раскошан, сјајан,
расипан; луксузни артикал трг. раскошан
предмет, предмет који je, no царинској тари-
фи, оцењен као раскошан и, према томе, оца-
рињен по вишој стопи.
лукубрација 502 лунодром
лукубрација (лат. lux светлост, lucubratio) седе-
ње и рад ноћу, ноћно проучавање, ноћни
рад, врло савестан рад.
Лукул (лат. Lucullus) чувени римски војсковођа
(114-57. пре н.е.), нарочито ce истакао y рату
против Митридата, познат по богатству и ве-
ома раскошном животу (лукулске гозбе).
лукулски раскошан, богат и обиман (по угледу
на раскошни начин живота римскога војсково-
ђе Лукула).
лукус a нон луцендо (лат. lucus a non lucendo)
шума no томе што није осветљена - стара
латинска игра речима које само на изглед
имају исти корен: вешт као вештац и сл.;
изругивање филолозима који ce муче да дока-
жу бесмислена порекла неких речи.
лумбаго (лат. lumbus крста, lumbago) мсд. проти-
сли, крстобоља, усед, ушинута леђа, реума-
тично-живчани болови y крстима, бол y кр-
стима.
лумбалан (нлат. lumbalis) анаш. који ce односи на
крста, који припада крстима; лумбална ане-
стезија мед. постизавање неосетљивости за бо-
лове, нпр. код операције, на тај начин што ce
y канал кичмене мождине, између пршљенова,
убризга 5% раствор тропакокаина или ново-
каина, услед чега постану неосетљива оба до-
ња уда и труп ниже пупка; лумбална пункција
вађење течности из канала кичмене мождине, y
слабинском делу, y терапеутичком или дијаг-
ностичком циљу.
лумбаран (лат. lumbus крста; бут, кук, део тела
око бубрега) анаш. лумбалан.
лумбарда (итал. lombarda) 1. старински топ; 2.
велика шупља гвоздена кугла, напуњена оло-
вом и барутом, која ce избацује из топа.
лумен (лат. lumen светлост) светлост, сјај; фт.
сјајна памет, велики дух; лумен наШурале
(лат. lumen naturale) фил. природна светлост,
тј. природна, првобитна, човеку урођена моћ
сазнавања; физ. y Међународном систему мер-
них јединица, мерна јединица за светлост:
представља светлосни флукс који y просторни
угао од једног стерадијана одашиље тачкасти
извор светлости јачине 1 канделе; ознака Im.
лумија (итал. lumia, lomia) бот. врста ситних,
лаких и слатких лимунова, сличних наранџи.
лумикон (лат. lumen, luminis светлост) фото-
графски апарат који може да снима и y готово
потпуном мраку; примењује ce нарочито y ме-
дицинској радиоскопији и y астрономији.
луминал фарм. бео кристални прашак горка уку-
са; служи за умирење живаца и за успављивање;
уп. веронал.
луминаризам (лат. lumen светлост) ум. правац y
сликарству који поглавито обраћа пажњу на
дејство и преливне светлости.
луминесценција (нлат. luminescentia) физ. свет-
љење тела на други начин a не услед усијано-
сти, произвођење тзв. „хладне светлости" (за-
једничко име за флуоресценцију и фосфорес-
ценцију).
луминизам в. луминаризам.
луминиферан (лат. lumen, fero) који преноси
светлост, светлоносан.
луминозан (лат. luminosus) светао, сјајан, бли-
став,јасан.
лумпен-интелектуалци (нем. Lump одрпанац,
лат. intelligentia школовани људи) припадници
боемског братства, филозофи и песници без
куће и запослења.
лумпен-пролетаријат (нем. Lump одрпанац, го-
ља, лат. proletarius грађанин најнижег реда) 1,
y старом Риму пропало, осиромашено сељаш-
тво, претворено y армију скитница, просјака,
који су ce слегли y Рим, живели од милостиње
великаша. Нису радили, јер je рад био само
ствар робова, нешто што ce презирало, већ су
живели на рачун робова; 2. y капитализму нај-
доњи, убошки слој незапослене радничке
класе. Сем скитница, проститутки и сл. обух-
вата три категорије: а) способне за рад, б)
сирочад и сиротињску децу, в) пропале голе
сиромахе, за рад неспособне, инвалиде, жртве
индустрије, болеснике, удовице. Представља
„.. .инвалидски дом активне радничке армије
и мртви баласт индустријске резервне арми-
је" (Маркс). У класној борби пролетаријата
често je оруђе буржоаске реакције.
лумперај (нем. Lump) пијанка, пијанчење, те-
ревенка.
луна (лат. luna) 1. месец (небеско тело); 2. (Lu-
na) староримска богиња Месеца; 3. име неко-
лико совјетских аутоматских васионских ста-
ница.
лунамбулизам (нлат. lunambulismus) месечар-
ство, падање y стање слично сну под утицајем
Месечеве светлости, тумарање затворених
очију по месечини; лунатизам.
лунамбулист(а) (лат. luna месец, ambulare хода-
ти, шетати) месечар, сомнамбулист, епилеп-
тичар.
луна-парк (лат. luna Месец, парк) место за заба-
ву са тобоганима, рингишпилима, стрељана-
ма, аутодромима и др.
лунаран (лат. lunaris) који ce тиче Месеца, Ме-
сечев; y облику Месеца, месечаст; лунарски.
лунаријум (нлат. lunarium) апарат за предочава-
ње кретања Месеца око Земље (обично спо-
јен са шелуријумом).
лунар орбитер назив за неке америчке вештачке
сателите око Месеца.
лунарски (лат. lunaris) в. лунаран.
лунатизам (нлат. lunatismus) месечарство; в. лу-
намбулизам.
лунатик (лат. lunaticus) в. лунамбулист; луна-
Шикус морбус (лат. lunaticus morbus) мед. месе-
чарство, падавица, епилепсија.
лунатичан (лат. lunaticus) мед. који пати од месе-
чарства, епилептичар.
лунација (нлат. lunario) мена Месеца.
лунгомаре (итал.) дуж мора, пут уз обалу.
лунета в. линеШа.
Луник в. Луњик.
лунисоларан (лат. luna Месец, sol Сунце) који ce
тиче кретања Сунца и Месеца.
луниформан (лат. luna, forma облик) који има
облик младог Месеца, месечаст.
лунодром (лат.-грч.) аеродром на Месецу.
луноход 503 Луцифер
луноход (лат.-рус.) који хода по Месецу, ауто-
матско возило совјетске производње, на осам
точкова, за кретање по Месецу, без људске
посаде, по командама са Земље.
лунта (нем. Lunte фитиљ) 1. упаљач, фитиљ за
паљење експлозива; 2. старо ватрено оружје
које ce палило на фитиљ (пушка или топ).
лунула (лат. lunula) мали месец; женски украс,
брош (у облику полумесеца); бела полукружна
мрља при дну ноката.
Луњнк (рус. луник према лат. луна Месец) име
неколико совјетских вештачких сателита;
Луник.
луого (итал. luogo, лат. locus место) муз. на пра-
вом месту.
лупа (фр. loupe) own. инструмент - јако испупче-
но сабирно сочиво кратке жижне даљине - по-
моћу кога ce ситни блиски предмети могу ви-
дети под много већим видним углом но голим
оком, тако да изгледају јако увећани.
лупанар (лат. lupanar) јавна кућа, бордел, ку-
плерај.
лупин (лат. lupinus) бот. вучјака, обрника
(украсна биљка).
лупинг (енг. looping) ав. једна од најсмелијих и
најтежих ваздушних акробација: обртај ави-
оном y вертикалној равни за 360°.
лупиноза (лат. lupinus обрника) болест оваца ко-
ја ce појављује, када ce овце хране обрником,
од отрова који садржи y себи обрника (лупин),
тзв. лупиношоксина.
лупинотоксин (лат. lupinus обрника, вучјака,
грч. toxikón отров) отров којег има y обрници
(вучјаци); в. лупиноза.
лупулин (лат. lupulinum) хмељно брашно, жлезде
на шишарицама женског хмеља које дају пиву
ароматичан укус; употребљава ce y медицини
и као средство које тера на мокрење.
лупус (лат. lupus) зоол. вук, курјак; мед. жива рана,
локална туберкулоза коже, нарочито на носу
или коме другом делу тела; лупус ин фабула
(лат. lupus in fabula) ПОСЛ. цитат из Теренција:
ми о вуку, a вук на врата (кад изненада наиђе
неко о коме ce баш y тај мах говорило).
лускозитет (лат. luscus шкиљав, ћорав, нлат.
luscositas) мед. кратковидост.
лустер (лат. lustrum) висећи свећњак, обично
раскошно израђен.
лустрација (лат. lustratio) свечано чишћење од
. грехова, чишћење жртвом, посвета; разгледа-
ње, разматрање.
луструм (лат. lustrum) време од пет година код
Римљана после кога je цензор приређивао све-
чану жртву очишћења од грехова и покајања
за цео народ; отуда: период од пет година,
петолеће.
лусцитет (лат. luscus шкиљав, нлат. luscitas) мед.
шкиљавост.
лутеин (лат. luteus жут, жућкаст) жута боја y ли-
шћу биљака и y жуманцету. лутеран
присталица учења Мартина Лутера
(1483-1546), оснивача немачке реформистич-
ке цркве; фт. отпадник од праве вере, из-
дајник. лутеранизам покрет и учење великог
реформа-
тора и оснивача немачке народне цркве Мар-
тина Лутера.
лутеранство в. лушеранизам. лутециј(ум) (по
латинском називу Париза - Lu-
tecia) хем. елемент, лантанид, ретка земља,
хем. знак Lu, атомска маса 174,97, ред. број
71. лутирати (лат. lutare) густо премазати
лепком,
китовати, закитовати. лутрија (фр. lot,
letterie) играње срећкама;
класна лутрија лутрија са више, обично пет,
вучења, са тачно утврђеним планом вучења
срећака, које ce најчешће деле на четврти-
не, половине и целе; лушријски зајам државни
зајам који зајмодавцу даје изглед на извла-
чење каквог већег згодитка, али зато носи
мањи интерес.
луф (енг. loof) мор. страна изложена ветру.
луфт (нем. Luft) ваздух. луфтбад (нем. Luftbad)
мед. ваздушно купање,
лечење помоћу светлости и ваздуха; уи. фо-
тотерапија. луфтбалон (нем. Luft ваздух,
фр. ballon) ваздуш-
ни балон, аеростат. луфтирати (нем. Luft,
lüften) ветрити, проветра-
вати. луфт-линија (нем. Luft, лат. linea)
ваздушна ли-
нија, тј. најкраће растојање између два ме-
ста на Земљиној површини. луц св. један од
најтежих скокова y уметничком
клизању (назван по аустријском клизачу А1-
fredu Lutzu).
луцерка (фр. luzerne) бот. в. луцерна. луцерна
(фр. luzerne) бот. врста веома издашне
детелине, плава детелина. луцидан (лат. lux
светлост, lucidus) јасан, све-
тао, блистав (нпр. дух); свестан; луцида ин-
Шервала в. интервал. луцидност (нлат.
luciditas) ведрина, бистрина ду-
ха;јасност, свесност. луциметар (лат. lux,
lucis светлост, грч. métron
мерило, мера) инструмент за мерење јачине
светлости; луксометар, фошометар.
Луцифер (лат. Lucifer = lux, ferre онај који
носи светлост, светлоносац) 1. астр. име пла-
нете Венере када ce јавља пре изласка Сунца,
зорњача, звезда Даница; 2. владар таме, по-
главица ђавола, сотона, ђаво, по алегоричном
приказивању пророка Исаије (14,12) и Луке
(10,18).
 љ
Љ, љ четрнаесто слово ћирилске азбуке, a ce-
дамнаесто наше латинице. љанерос (шп.
llaneros) ПЛ . житељи и одгајивачи
стоке на љаносима Шпаније и Јужне Америке.
љано (шп. llano) велика, равна и непошумљена
равница y Шпанији и Јужној Америци која, y
доба киша, обрасте бујном травом и бујним
зеленилом; омиљено пребивалиште пастира и
одгајивача стоке; ПЛ . љаноси. љармани (алб.)
ил. Албанци двоверци који ce
приказују као муслимани, a y ствари су, код
куће, потајно католици. љуљ (лат. lolium)
бот. врста траве, утринац,
врат.
 M
M, M петнаесто слово наше ћирилице, осамнае-
сто наше латинице; као скраћеница: M =
римски број 100; мр = магистер; y енг. и фр.
mr. = мистер, месје; на рецептима: m. = ма-
нипулус, мисце, мисецатур; m = метар; m2 =
квадратни метар; m3 = кубни метар; M =
марка (новац); mm = милиметар; mf. = мезо-
форте; муз. = мено, мано, мецо; грам. m. = ма-
скулинум; хем. Mg = магнезијум; Md = менде-
љевијум; Мп = манган; Mo = молибден.
мавиш в. мафиш.
маг (грч. mâgos, лат. magus) староперсијски
обожавалац ватре, нарочито његови свештени-
ци, који су били звездознанци и тумачи снова;
источњачки мудрац који превару и празнове-
рицу искоришћује y враџбине и чаролије;
жрец, врач, чаробњак.
магаза (тур. magaza) просторија y којој ce др-
жи жито, co или друга роба, подрум; в. ма-
гацин.
магазин (арап. mahhazin) 1. дућан, радња, трго-
вина робом навелико; 2. стручни или илустро-
вани часопис, зборник; в. и магацин.
магазинажа (фр. magasinage) трг. време лежања
робе y магацину; магацинска такса, лежарина;
смештање робе y магацин, y стовариште, y
складиште.
магазинер (фр. magasinier) в. магационер.
магацин (арап. mahhazin, фр. magazin, итал. ma-
gazzino) стовариште, складиште, спремиште
за робу; житница, амбар; вој. слагалиште убој-
ног материјала; лежиште за метке y пушци; в.
и магазин.
магационер (итал. magazziniere) управник, над-
зорник, руковалац магацина (стоваришта,
складишта).
маги (maggi) познати хранљиви зачин за супе и
чорбе, састављен углавном од биљних састоја-
ка (назван по проналазачу Јулију Магију,
1846-1912).
магија (грч. mageïa) чаролија, враџбина, веш-
тина потчињавања својој вољи тајанствених
сила природе, духова и демона. Веровање y
магију je калдејског порекла, одакле ce, пре-
ко Персије и Египта, распрострло чак на За-
пад; бела магија она која призива y помоћ
небеске силе, тј. добре духове; црна магија
она која призива y помоћ земаљске силе, тј.
зле духове.
магистар (лат. magister) учитељ, наставник; учи-
тељ слободних (хуманистичких) уметности;
звање које ce после положеног прописаног
испита додељује свршеним студентима тре-
ћег ступња (постдипломских студија); маги-
стар фармације дипломирани апотекар (скр.
Mr ph.); магистер.
магистер (лат. magister) в. магистар.
магистеријум (лат. magisterium) управитељство,
надзорништво, управитељска служба, надзор-
ничка служба; управљање, надзор; достојан-
ство магистра.
магистрала (лат. magistralis учитељски; главни)
свака главна линија (или: пруга) y односу на
све другостепене и споредне линије које из
ње излазе (нпр. главни друм, главна железнич-
ка пруга, главна водоводна цев, главни елек-
трични вод и др.).
магистралан (лат. magistralis) школски, учитељ-
ски; мајсторски, вештачки, вешт; главни, по-
главит, који сачињава основу нечега; мед.
израђен по пропису лекаревом; магистрална
формула (лат. formula magistralis) рецепт који
je прописао лекар.
магистрале (нлат. magistrale) вој. спољашњи гре-
бен линије утврђења; књиж. последњи, петнае-
сти сонет y сонетном венцу, састављен од по-
четних стихова претходних четрнаест сонета;
назива ce и мајсторски.
магистранд (нлат. magistrandus) онај који ce
спрема да постане магисшар.
магистрат (лат. magistratus) судски (или: поли-
цијски, самоуправни) службеник; општински
суд, општинско веће, општина.
магистратура (нлат. magistratura) управно над-
лештво, управна власт, поглаварство; погла-
варско достојанство; испит за звање маги-
стра.
магистрирати (лат. magister, magistrare) добити
звање магистра на великој школи, постати
магистар.
магичан (грч. magefa, mâgos) чаробан, чароб-
њачки; магични квадрат квадрат подељен на
квадратиће y које треба уписати бројеве та-
ко да збирови свих бројева y било којој вр-
сти, ступцу или дијагонали буду једнаки; ма-
гично око специјална радио-цев y радио-при-
јемнику која служи за подешавање пријемни-
ка на тачну таласну дужину жељене радио-ста-
нице.
магичар (грч. magefa) чаробњак, врач.
магички реализам 506 магнетоскоп
магички реализам ум. правац y сликарству, лите-
ратури и уметности уопште, y којем ce реали-
стичка основа преплиће с надреалистичким
детаљима великог замаха.
магма (грч. magma тесто) мед. гњецава маса,
маст; геол. градиво еруптивних стена које ce
налазе y унутрашњости Земље y усијаном,
течном, кашастом или као тесто густом стању.
магмазона (грч. magma, zone појас) геол. зона
растопљене масе која ce, no мишљењу неких
геолога, налази испод чврсте Земљине коре.
магмасфера (грч. magma, sphaïra лопта) геол. в.
магмазона.
магматизам (грч. magma) назив за све покрете
растопљене ужарене масе y унутрашњости
Земље.
Магна карта (лат. Magna Charta, енг. The Great
Charter Велика повеља) основни државни за-
кон Енглеске који je, 15. јуна 1215, одричу-
ћи ce неких својих права, морао дати плем-
ству и свештенству краљ John Lackland (Јован
Без Земље), којим су били регулисани фе-
удални односи, свештенство изузето од над-
лежности световних судова итд.
магна кум лауде (лат. magna cum laude) ca вели-
ком похвалом, веома похвално (у оцењивању
успеха на испитима).
магналијум (грч. Magnesia) хем. слитина (легура)
магнезијума и алуминијума (90 и више проце-
ната), веома лака, веома чврста и као сребро
бела; служи за прављење осетљивих аналитич-
ких вага.
магнат (итал., шп. magnate, нлат. magnas, лат.
magnus велик) 1. великодостојник, великаш,
велможа; нарочито: високи државни службе-
ник или племић од давнина (нарочито y Угар-
ској и Пољској); 2. крупан сопственик земље,
властелин; 3. крупан капиталиста, нпр. фи-
нансијски магнаШ; могул.
магнезија (грч. Magnesia, нем. из грч. Магнези-
ја, град y Малој Азији) хем. оксид магнезију-
ма (MgO); бели алкални прах који ce добива
од карбоната магнезијума; употребљава ce
као благо средство против затвора и кисе-
лине.
магнезиј(ум) (грч. Magnesia Магнезија, град y
Малој Азији) IM елеменат, атомска маса
24,305, редни број 12, знак Mg, бео, сјајан и
врло лак метал; јако загрејан запали ce и
сагори јаком белом светлошћу (магнезијумо-
ва светлост служила за фотографска снима-
ња y мраку, давање сигнала и др.); магнијум,
Шалцијум.
магнезит (грч. Magnesia Магнезија, град y Ma-
лој Азији) мин. безбојан или жућкаст мине-
рал, магнезијумов карбонат; употребљава ce
за прављење горке соли и магнезије.
магнет (грч. magnêtis lîthos, Mâgnës lïthos) или
природни магнеШу минерал који има својство
да привлачи и држи гвоздена тела (назван по
граду Магнезији, где су га стари Грци први пут
нашли); вештачки магнеШ, онај који ce до-
бије када ce комад челика превлачи y једном
смеру природним магнетом.
магнетизам (грч. Magnes lïthos) својство извес-
них тела, гвоздене руде, да привлаче и држе
друга тела y којима има гвожђа; природна сила
чије ce дејство испољава y таквим појавама
привлачења (и одбијања); наука о магнетним
појавама; животињски магнеШизам магнет-
на сила за коју ce претпоставља да постоји y
животињском, нарочито y човечјем организ-
му, помоћу које неки човек може да врши
знатан утицај на вољу и на телесно стање не-
кога другог човека; уп. сомнамбул.
магнетизер (фр. magnétiseur) старији назив за
хипношизера.
магнетизмоманија (грч. Mâgnës магнет, manìa
помама, лудило) мед. болест говорења y сну.
магнетисати (нлат. magnetizare) 1. пренети маг-
нетна својства са магнета на гвожђе које није
магнет; 2. по методу др Месмера трљањем или
правилним кретањем руке и додиривањем
(манипулацијом) пробудити y човечјем телу
скривене силе и на тај начин лечити болести;
3. довести некога y стање магнетичног сна; 4.
имати неодољив утицај на кога, неодољиво
привући или привлачити кога.
магнетит (грч. Mâgnës и наставак -itës) гвоздена
руда (Fe 3O4) на којој je прво примећено маг-
нетно својство привлачења.
магнетичан (грч., нлат. magneticus) који има
привлачну силу магнета; фиг. неодољиво при-
влачан, неодољив; уи. магнетски.
магнетни (грч. Mâgnës) в. магнешски.
магнето- (грч. Mâgnës) предметак y сложеницама
са значењем: магнет, магнетски, магнетни.
магнетограф (грч. Mâgnës, grâphô пишем) маг-
нетометар који аутоматски бележи величину
земномагнетских колебања (ако бележи де-
клинацију = деклинограф, ако бележи инкли-
нацију = инклинограф).
магнетодетектор (грч. magnêtis, лат. detegere)
ваздухопловни уређај на бази магнетизма за
тражење и одређивање положаја подморница
противника.
магнетоелектрицитет (грч. Mâgnës, ëlektron)
физ. електрична струја која je изазивана
помоћу магнета.
магнетоиндукција (грч. Mâgnës, лат. inductio)
фиг. изазивање електричне струје помоћу ре-
лативног кретања електричног проводника и
магнета.
магнетологија (грч. Mâgnës, logi'a) наука о маг-
нету и магнетизму.
магнетометар (грч. Mâgnës, métron мерило, ме-
ра) инструменат за тачно одређивање магнет-
ске деклинације и за мерење јачине Земљи-
ног магнетизма; направа којом ce сигурно и
брзо испитује садржина Земљине коре y сврху
откривања налазишта богатих рудом и наф-
том.
магнетон (грч. Mâgnës) елементарна јединица
магнетског момента; магнетски момент иза-
зван ротацијом електрона и протона.
магнетопат (грч. Mâgnës, pathos бол) в. магне-
Шизер.
магнетоскоп (грч. Mâgnës, skopéô гледам) физ.
магнетострикци] a 507 мађионичар
 уређај за регистровање и репродукцију ТВ
програма на магнетској траци.
магнетострикција (грч. magnëtis, лат. strictura
стезање) особина извесних металних легура да
ce стављене y променљиво магнетско поље из-
дужују и скраћују y истом ритму као и проме-
не магнетног поља.
магнетотерапија (грч. Mâgnês, therapeia) в. мес-
меризам.
магнетофон (грч. Mâgnês, phônê глас) апарат
који бележи говор на траци превученој гвоз-
деним прахом, тако да ce звук на њу преноси
електромагнетским путем, и затим може да ce
репродукује.
магнетохемија (грч. Mâgnês, chemeîa) наука ко-
ја проучава везу магнетских и дијамагнет-
ских својстава хемијских елемената са њихо-
вим хемијским својствима.
магнетохидродинамика (грч. Mâgnês, hydôr во-
да, dynamis) физ. модерна грана физике, која
проучава својства јонизованих гасова
(плазме).
магнетрон (грч. Mâgnês, êlektron) електронска
лампа y којој на електроне који протичу деј-
ствује спољашње магнетско поље; служи за
производњу врло кратких радио-таласа.
магнетски (грч. magnëtikos) који има привлачну
силу магнета; магнеШска игла игла која за-
узима правац север-југ, игла која заузима
правац магнетног подневка (или: меридија-
на); магнеШска индукција в. магнеШоиндук-
ција; магнетско лечење примена животињског
магнетизма y лечењу болесника; магнешско
поље околина магнета до даљине на којој ce
још опажа његова сила, његово дејство; маг-
нетни.
магнијум (нлат. magnium) хем. в. магнезијум.
магнилоквенција (лат. magnus велик, loqui гово-
рити) хвалисање, хвалисавост, разметљивост.
магнитуда (лат. magnitudo величина) мера за
енергију земљотреса ослобођену y облику
еластичних таласа; одређује ce no сеизмогра-
му и мери степенима од 0 до 9 (Рихтерова
скала).
магнификан (лат. magnifiais) величанствен, ве-
лелепан, диван; дивотан, сјајан, узвишен, ра-
скошан.
магнификација (лат. magnificatio) величање,
слављење, уздизање хвалама.
магнификус (лат. magnifiais) величанствен, сја-
јан; племенит, узвишен; титула ректора уни-
верзитета (на неким универзитетима Запада,
„ректор магнификус").
магнифиценција (лат. magnificentia) велелеп-
ност, величанственост, дивотност, раскош-
ност.
магновење (стслов.) трен, тренутак, тренут.
магнолија (Magnolia) бот. украсно дрвеће и жбу-
ње из фам. Magnoliaceae, дугуљастог лишћа,
белих или црвених цветова сличних лали; ра-
сте y Средоземљу и топлим крајевима (назив
по Пјеру Магнолу, француском ботаничару).
магнус (лат. magnus) велик, нарочито као са-
ставни део имена владара.
Магог в. Гог и Магог. '•■ --.•■.• -
магот (хебр.) зоол. врста мајмуна без pena; живи
y северној Африци и око Гибралтара; лако ce
припитомљава.
Магреб (арап. аГ maghrib запад) заједнички на-
зив за арапске земље y западном делу северне
Африке (Мароко, Алжир и Тунис).
мадам (фр. madame) госпођа, госпа, милостива
госпођа, милостива, израз којим ce ословљава
удата жена, y Француској, Ентлеској и САД
такође и угледне старије девојке.
мадарозис (грч. madârôsis) мед. ћелављење, ће-
лавост; нарочито: опадање трепавица; маде-
зис.
мадезис (грч. mâdêsis) мед. в. мадарозис. . .
мадеира (порт. Madeira) в. мадера.
мадера (шп. madèra) врста одличног вина са ос-
трва Мадере.
мадефакција (нлат. madefactio) влажење, кваше-
ње, шкропљење.
мадлен (фр. madeleine) колач од брашна, јаја,
путера и шећера; физ. према роману М. Пру-
ста У пошрази за изгубљеним временом, оно
што изненада изазива сећање на давне, наиз-
глед заборављене догађаје; такође, покајни-
ца (према библијској Магдалени Покајни-
ци).
мадлонете (фр. madelonnettes) tu. 1. покајнице,
бивше развратне жене које y манастирима ока-
јавају своје грехе, назване по новозаветној
Магдалени (= Мадлени) Покајници; 2. мана-
стири или заводи y којима оне живе.
мадмоазел (фр. mademoiselle) госпођица.
Мадона (итал. Madonna) моја госпођа; сликар-
ско или пластично приказивање богородице
која држи y наручју малог Исуса, често окру-
жена и светитељима.
мадрас (по граду Мадрасу) тканина од свиле и
памука, живих боја.
мадрац (нлат. matratium, итал. materasso) душек
испуњен коњском длаком или морском тра-
вом па прошивен; струњача; прошивен колски
јастук; матрац.
мадригал (грч. mândra тор, фр. madrigal, итал.
madrigale) иоеш. првобитно: песма коју су пе-
вали пастири, пастирска песмица; од Петрар-
ке: кратка идилична песма; доцније: идилич-
на шаљива песмица; муз. врста уметничке хор-
ске песме, нарочито негована y XVI и XVII
веку.
Мађарорсаг (мађ. Magyarorszâg) мађарски назив
бивше Краљевине Угарске, мађарска држава,
Мађарска.
Мађента (итал. Magenta) 1. град y северној Ита-
лији где су, 4. јуна 1859, Французи и Пије-
монтези победили аустријску војску; 2. мађен-
та врста црвене анилинске боје.
мађија (грч. mageia) в. магија.
мађијски (грч. mâgos, лат. magus) врачарски,
враџбински, чаробњачки; чаробан.
мађионичар (грч. mâgos, лат. magus) врач, ча-
робњак, вештак y извођењу тобожњих натпри-
родних појава, које су, y ствари, веште прева-
ре и обмане.
маестозо 508 мајоренитет
маестозо (итал. maestoso) муз. величанствено,
свечано. маестрал (итал. maestrale)
северозападни ветар
који дува на Јадранском и Средоземном мо-
РУ-
маестро (итал. maestro, лат. magister) мајстор,
учитељ, уметник, вештак; нарочито: велики
мајстор y стварању музичких дела, учитељ
музике; велики вештак y шаху; господин, го-
сподар, претпостављени.
Мажино линија утврђења која су Французи из-
градили на граници према Немачкој од 1927.
до 1935. по идеји министра рата Мажиноа (An-
dré Maginot 1877-1932); линија са 1.000 тврђа-
ва сматрана je најмодернијим одбрамбеним
системом на свету, a није спасла Француску:
Немци су ушли кроз Белгију 1940. године.
мажонг (кин. mah-jong) кинеска игра, слична до-
минама, са 144 камена, y којој суделују чети-
ри играча.
мажореткиња (шп. mayor од лат. major већи)
девојка која живописно обучена свира y па-
радном оркестру или уз плесне кораке y мимо-
ходу рукује великом диригентском палицом;
чланица екипе која y паузама спортске при-
редбе забавља публику.
маздаизам (стперс.) вера старих Персијанаца.
мазохизам изопачена сполна страст која ce ca-
стоји y томе што неки мушкарац или нека
жена осећа повећан сполни надражај и ужива-
ње ако јој особа супротног спола задаје те-
лесне болове, нпр. ако je туче и сл.; ова изо-
паченост названа je no нем. писцу Леополду
Захер-Мазоху (1836-1895), који ју je y сво-
јим пикантним романима и новелама прикази-
вао; псих. уживање y физичком или душевном
болу и патњи које узрокују други или сам
патник; уп. садизам.
мазурка (рус, пољ. mazurek) пољски народни
плес y 3/4 такту, веома жива игра (названа по
области Мазурији).
мазут (рус.) остатак од дестилације петролеја,
течно гориво.
маина (итал. ammainare спустити једра) тишина
без ветра на води.
маис (индијан.) кукуруз.
мај (лат. maius) име петог месеца y години, сви-
бањ, има 31 дан (назван по римској богињи
природе Маји).
Maja народ који je насељавао Хондурас, Гвате-
малу и Мексико; државу еу основали почетком
наше epe, a највећи процват су имали од X до
XII века; достигли су висок степен цивилизаци-
је с великим градовима, имали су развијену
математику, астрономију, прецизан кален-
дар, изграђен систем наводњавања и знали су
вештину писања; на њиховим темељима наста-
ла je култура Ацтека.
маја (тур. maya) квасац; вакцина, серум.
мајасил (тур. mayasil) мед. 1. врста кожне болести
од које испуца кожа по рукама и стопалима; 2.
шуљеви, хемороиди.
мајдан (арап. ma'dän, ma'din, тур. maden) место
где ce копа руда или камен, рудник.
мајестет (лат. maiestas, фр. majesté) највиша и
највећа власт и највише достојанство; титу-
ла царева, краљева и њихових жена; величан-
ство.
мајестетичан (лат. maiestas) величанствен, уз-
вишен; краљевски, владарски.
мајеузис (грч. mafeusis) мед. вршење порођаја,
порађање.
мајеутика (грч. maieutikë) вештина вршења по-
рођаја, бабичка вештина; фил. вештина којом
je Сократ, чија je мати била бабица, умео да
згодним питањима и одговорима извуче тачно
сазнање које je несвесно чамило y неком чо-
веку; састоји ce од еленктике и протреп-
■Шике.
мајнхер (хол. mynheer) израз којим ce ословља-
вају y Холандији: господине, мој господине;
надимак за Холанђане.
мајолика (итал. Majolica, Majorca) посуде изра-
ђене од фине иловаче, са белом глазуром и
уметнички ишаране, рађене нарочито y XVI
веку, када су највећи уметници, чак и Рафа-
ел, из личног задовољства радили слике на
таквим посудама; назив по острву Мајорка
или Мајолика.
мајонез (фр. mayonnaise) кув. врста хладног
умокца (coca) од киселог скорупа (милерама),
лимунова сока, уља и жуманаца, који ce једе уз
хладно печење и рибу.
мајор (лат. magnus велик, major већи) старији
од два брата, уп. сениор; лог. прва премиса y
закључку; вој. почетни чин вишег официра;
управник, надзорник имања; мажор.
мајора (лат. maiora se. vota) ПЛ. већина гласова,
надмоћност y гласовима; пер мајора (лат. per
maiora) већином гласова.
мајоран (итал. majorana, нлат. majoraca) бот.
позната баштенска биљка из породице уснати-
ца чије ce лишће употребљава (као миро-
ђија) за зачине.
мајорат (нлат. majoratus) утврђен ред наслед-
ства који даје право наследства најстаријем
члану породице. Овде спада: примогенишура
право прворођеног, по коме најстарији члан
из најстарије линије сродства прима наслед-
ство; сениораш по коме најстарији члан по-
родице уопште има право наследства; мајо-
раШ y ужем смислу по коме прима наследство
најближи сродник према степену сродства, a
када има више подједнако блиских сродника,
онда наслеђује најстарији; неотуђива имови-
на, некретнина.
мајордома (шп. mayordoma) надзорник куће;
управник имања, главни надзорник, мајор-
дом.
мајордомус (лат. maiordomus) највиши дворски
и државни службеник y старој франачкој држа-
ви, настојник краљевског двора и заступник
краљев; доцније, под слабим владаоцима, че-
сто имао сву власт y својим рукама, нпр. Пи-
пин Херисталски, Карло Мартел, Пипин
Мали.
мајорен (нлат. majorennis, лат. major annis) up.
пунолетан.
мајоренитет (нлат. majorennitas) прт. пунолет-
ство, пунолетност.
мајоризација 509 макијажа
мајоризација (лат. maior већи) надглаеавање,
већином гласова надвладати, нпр. противнич-
ку страну.
мајористи (лат. maior) tu. y кат. цркви: носиоци
виших свештеничких чинова, од субђакона на-
више.
мајоритет (нлат. majoritas) већина, већина гла-
сова; супр. миноритет.
мајс (скр. од енг. Money, Ideology, Compromise,
Ego новац, идеологија, склоност опасности и
компромитовању, самољубива личност) усло-
ви да ce заврбује шпијун на непријатељској
страни; стручњаци тврде да je најпоузданији
од ових услова идеологија.
мајстергезанг (нем. Meistergesang) лит. умет-
ничко лирско песништво којим су ce, y XIV
веку, бавили y Немачкој тзв. „мајстори-пева-
чи"; в. мајсшерзингери.
мајстерзингери (нем. Meistersinger) Т>. ЛИТ.
„мајстори-певачи", немачки песници из гра-
ђанског реда, y XIV веку, који су ce y својим
професионалним удружењима бавили уметнич-
ким песништвом (мајстергезанг), држећи ce
строго песничких прописа који су били изло-
жени y њиховој табулатури.
мајстор (нем. Meister, лат. magister) занатлија,
нарочито онај који je положио мајсторски
испит и стекао мајсторско право; учитељ,
онај који je y чему достигао савршенство,
уметник, вештак.
мајускули (лат. majusculus повећи, овећи) ал.
тип. велика слова, почетна слова; штампање
само великим словима, из верзала; супр. мину-
скули.
МАК (скр. од енг. Multiplexed Analogue Compo-
nents мултиплексиране аналогне компоненте)
систем за емитовање телевизијске слике y бо-
ји, тона и додатних података, предвиђен да ce
користи за директно емитовање са сателита.
Макабејци вл. в. под макабијада.
макабијада л. приредба на којој ce окупљају
Јевреји спортисти из целога света, y Изра-
елу, где ce такмиче y свима врстама спорта и
вештина, јеврејска олимпијада (назив по је-
врејској владалачкој породици Макабејаца,
из II века пре н.е.).
макабр (фр. danse macabre) мртвачка игра,
мртвачки плес, сликовито приказивање тзв.
мртвачког плеса на гробљанским зидовима;
предмет многих алегоријских слика и мотив y
многим уметностима.
макадам (енг. macadam) начин израђивања ули-
ца и путева, код кога ce коловоз обично састо-
ји само из добро набијеног слоја истуцаног
камена, назван по проналазачу John London
Mac Adam-y (1756-1836); грађа од које ce
прави макадамисан пут.
маказе (арап. mäqass, тур. makas) ножице,
шкаре.
макако (порт. macaco) зоол. морска мачка, врста
мајмуна који живе на обали Гвинеје, Анголе
итд.
макаме (арап. makameh) књижевни скуп на коме
учесници забављају једни друге читањем ду-
ховитих књижевних радова; приче написане y
уметничком, полупесничком облику, који je
нарочито усавршио арапски песник Харири.
макао (браз. macao) 1. зоол. бразилски папагај са
дугим репом.
макао (по истоименом граду y Кини) 2. карташ-
ка игра y којој кец вреди један поен, све
остале карте онолико колико на њима пише, a
за победу je потребно 9 поена.
макара (тур. makara) 1. витао, чекрк за подиза-
ње и спуштање терета; 2. направа за побија-
ње стубова y земљу; 3. зидарска, грађевинска
скела; 4. калем, шупаљ ваљак на који ce намо-
тава конац, пређа; 5. ужарска справа за упре-
дање конопљане пређе.
макарон (итал. macarone, фр. macaron) колачић
од бадема.
макарони (итал. maccaroni) tu. врста сувог теста,
фабрички израђеног од брашна тзв. „тврде
пшенице" y облику дугих шупљих цевчица (ве-
ома омиљено народно јело y Италији); под-
ругљиво: Италијани.
макаронски стиховн шаљиви стихови y које су
умешане речи из других језика; оснивач Тифо
Одаси из Падове.
макартизам назив за реакционарну политику ко-
ју je водио амерички сенатор Џозеф Р. Ма-
карти (Joseph McCarthy, 1909-57) под паролом
„борбе против комунистичке опасности".
макасар-уље фарм. уље које помаже растењу косе,
названо по граду Макасару y Индији.
макат лака вунена тканина са крстићима, за
прекривање дивана, кревета итд.
макета (фр. maquette) прва вајарска скица од
иловаче, воска или гипса (обично умањена),
модел неке палате, цркве, статуе, књиге и др.
маки (фр. maquis шикара, шикарје, земљиште
обрасло жбуњем) ил. „шумски људи"; назив за
француске родољубе који су, y време другог
светског рата, устали против Немаца-окупа-
тора и водили против њих успешне герилске и
друге операције (маки je, првобитно, значи-
ло „шибљак" који je некада био постојбина и
уточиште корзиканских пастира и свакога ко-
ји je дошао y сукоб са судом и законом).
макијавелизам учење итал. државника и истори-
чара Николе Макијавелија (Niccolo Machiavel-
li, 1469-1527), изложено y његовој књизи
„Владалац" (II Principe), којим препоручује
да ce владаоци y свом раду придржавају само
неограничених начела мудрости, не везујући
ce никаквим законима морала и сентиментал-
ним обзирима, тј. да не презају ни од каквих
средстава само да би дошли до циља, са ге-
слом: циљ оправдава средства.
макијавелист(а) (итал. Machiavelli) онај који ce
руководи или који сматра да ce треба руково-
дити начелом: циљ оправдава средства, при-
сталица макијавелизма.
макијавелистички (итал. Machiavelli) који je y
духу макијавелизма, подмукао, неверан, без-
обзиран, коме je главно постигнуће циља.
макијажа (фр. maquillage) 1. шминка; средства за
макимоно 510 макросомија
 шминкање очију и лица; 2. шашр. вешто обеле-
жавање карата за игру.
макимоно (јап.) в. какемоно.
макињон (фр. maquignon) вешт трговац коњи-
ма, џамбас који место добрих коња подмеће
арумкоње; фиг. вешт посредник, посредник-вр-
далама (нпр. макињонска политика).
макињонажа (фр. maquignonnage) трговање ко-
њима, џамбаство, џамбашење; фиг. подваљива-
ње, подвала, превара.
маклер (нем. Makler) трг. посредник, лице које
за рачун некога другог посредује при уговори-
ма о куповини или продаји робе, хартија од
вредности, при обезбеђењу, одашиљању или
превозу, и то врши као стално занимање; ме-
клер, брокер, сензал.
маклеража (нем. Makler) трг. награда коју ма-
клер добива за своје посредовање, a чија je
висина обично одређена берзанском уредбом
или по обичају који влада на тржишту, или
према томе како су обе стране уговориле; ме-
клеража, сензарија.
маклура дрво крупног лишћа и са плодовима
сличним лимуну, пореклом из Северне Аме-
рике; лишћем ce хране свилене бубе; живица.
мако црвенкастожути египатски памук, одличне
каквоће (назван по Мако-беју, који ce најви-
ше бавио гајењем овог памука).
макраме (фр. macramé, од арап.) једна од техни-
ка ткања тепиха, чворање; производи узлани
том техником.
макрела (хол. makreel, нлат. macarellus) зоол.
скуша, шкомбра (врста веома укусне морске
рибе).
макро (фр. maquereau) 1. пеза, подводач; мучи-
бабић, уљез; сопственик јавне куће, куплер.
макро- (грч. makrós) 2. предметак y сложеницама
са значењем: велик, висок; дуг, дуготрајан.
макроанализа (грч. makrós, analysis рашчлања-
вање) екон. анализа глобалних величина ма-
кроекономије: националног дохотка, нивоа
друштвене производње и запослености, при-
вредне и монетарне стабилности и сл.
макробиоза (грч. makrós, bîos живот) дуг живот,
дуговечност.
макробиотика (грч. makrós, bios) вештина дугог
живљења, наука о чувању и одржавању здрав-
ља уопште, названа по истоименој књизи
Кристофа Вилхелма Хуфеланда (1796); дије-
тетика, хигијена, ортобиотика.
макробиотичан (грч. makrobiotos) који дуго жи-
ви, дуговечан; који ce тиче продужења живота,
који помаже продужењу живота.
макроглосија (грч. makrós, glossa језик) мед. не-
природно увећање језика, као последица
проширености лимфних судова (махом урођен
недостатак).
макродактил (грч. makrós, dâktylos прст) мед. ду-
гопрсти, онај који има дугачке прсте.
макроеволуција (грч. makrós велик, дуг, лат.
evolutio развијање, развој) биол. термин који
je 1940. год. увео Р. Голдшмит да би означио
процес који може да доведе до настанка нових
родова.
макроекономија (грч. makrós, oikonomia ynpa-
вљање кућом) део економије који проучава
друштвену привреду као целину, за разлику од
микроекономије која проучава појединачне
економске појаве. макрокефалија (грч.
makrós, kephalë глава) мед.
ненормално повећање лубање. макроклима
(грч. makrós, klîma) климатски
услови y општим или регионалним размерама:
клима Земље, зоне, области, државе.
макрокосмика (грч. makrós, kósmos свет, васи-
она) ПЛ . спољашње ствари, ствари из спољаш-
њег света; уп. космос. макрокосмологија
(грч. makrós, kósmos, logia)
наука о стварима и појавама из спољашњег
света. макрокосмос (грч. makrós, kósmos)
свет y вели-
ком, велики спољни свет, васиона, свемир
(супр. микрокосмос). макролингвистика (грч.
makrós, фр. linguistique)
1. лингвистика као комплексна и уједно је-
динствена наука; 2. грана лингвистике која ce
бави испитивањем језика y најширим разме-
рама путем статистичких метода. макролит
(грч. makrós, lithos камен) велико,
грубо израђено оруђе (жртвена секира, будак и
др.) y неолишу. макрологија (грч.
makrologfa) опширно говоре-
ње, опширност, склоност држању дугих и оп-
ширних говора. макромастија (грч. makrós
велик, mastós дојка)
анат. ненормално велике дојке. макромеран
(грч. makrós, méros део) мин. каже ce
за камен чији ce састојци могу видети и раза-
знати голим оком, фанеромеран (супр. микро-
меран). макромолекули (грч. makrós велик,
молекул, в.)
биол. молекули молекулске масе од неколико
хиљада па до више стотина милиона (беланче-
вине, нуклеинске киселине, сложени шећери и
ДР-)-макронозија (грч. makrós, nósos болест)
мед. ду-
готрајна болест, изнуреност. макропласија
(грч. makrós, plâssô уобличавам,
градим) мед. прекомерна развијеност поједи-
них делова тела. макропноја (грч. makrós,
pnéô дишем) мед. дубо-
ко и лагано удисање ваздуха. макропода (грч.
makrós, pus, podós нога) ил. зоол.
глодари са дугачким задњим ногама.
макропсија (грч. makrós, ópsis вид, виђење) мед.
виђење ствари y повећаном облику, болест
очију која долази услед слабости извесних
спољних очних мишића, због чега изгледа да
су предмети већи и даљи но што су y ствари;
мегалоисија. макроптера (грч. makrós, pterón
крило) ал. зоол.
инсекти са дугачким крилима. макроскопија
(грч. makrós, skopéô посматрам,
гледам) посматрање, испитивање голим оком
(супр. микроскопија). макросомија (грч.
makrós, soma тело) горостас-
на развијеност целог тела, свих његових дело-
ва; гигантизам.
макроспорангиј a 511 малакодерми
макроспорангија (грч. makrós, spora семе) бот.
део биљке y којем ce развијају макроспоре.
макроспоре (грч. makrós, spora) ол. бот. женски
сполни органи код бесцветница.
макростомичан (грч. makrós, stóma уста) са ве-
ЛИКИМ устима. макроструктура (грч.
makrós, лат. structura
склоп, састав) грађа и састав неког природног
објекта нпр. камена, који ce могу видети и
распознати голим оком. макротија (грч.
makrós велик, us ген. otós yxo)
мед. ненормална развијеност ушију, ухатост,
ушатост. макротипологија (грч. makrós
велики, типоло-
гија, в.) екон. разврставање националног про-
стора y регионе према посебним економским
обележјима.
макроурија (грч. makrós, urâ pen) в. макрура.
макрофауна (грч. makrós, нлат. fauna животињ-
ски свет) зоол. део фауне који обухвата животи-
ње које ce могу видети голим оком; супр. ми-
крофауна. макрофон (грч. makrós, phone
глас, звук) који
има јак глас, са гласом (или: звуком) који ce
далеко чује. макрофталмос (грч. makrós,
ophthalmós око) чо-
век крупних очију, крупнооки. макрохеир
(грч. makró-cheir) онај који има дуге
руке, дугоруки. макрохејлија (грч. makrós,
cheflos усна) мед.
одебљање горње и доње усне, као последица
хроничног запаљења.
макрохир (грч. makró-cheir) в. макрохеир.
макроцефал (грч. makrós, kephalê глава) онај
који има претерано велику лубању (или: гла-
ву), главоња, главатило. макроцити (грч.
makrós, kytos шупље тело, бо-
каст суд) ПЛ. мед. изванредно велика црвена крв-
на зрнца која ce налазе код пернициозне ане-
мије, маларије, тровања крви и других боле-
сти: мегалоцити, мегалобласти, гиганто-
цити. макрура (нлат. macrura) ПЛ. ЗООЛ. птице
са дугач-
ким репом код којих je pen дужи од ногу; дуго-
трби раци. максвел физ. стара јединица за
магнетски флукс,
ознака Мх; названа по енг. физичару Џ. К.
Максвелу (1831-1879); y Међународном систе-
му мерних јединица замењена je вебером
(1Мх = l(T8 Wb). Максвелов демон физ.
хипотетичко антропо-
морфно биће или механизам способан да кр-
ши други закон термодинамике и смањује ен-
тропију гаса; назван према шкотском физи-
чару Џ.К. Максвелу (1831-1879); ова важна
идеја из статистичке механике примењена je
y многим кибернетичким моделима физичких,
хемијских и биолошких система. макси (лат.
maximus) појам y новој моди, који
означава хаљине и сукње до пета; супр. мини.
максила (лат. maxilla) зоол. вилица.
максиларан (лат. maxillaris) који ce тиче вилица
или припада вилицама, вилични. максима
(лат. maxima se. régula) основно начело
кога ce човек придржава y животу и раду, руко-
водна мисао, правило, лозинка; изрека, крат-
ко и јасно исказана мисао; муз. највећа или
најдужа нота.
максималан (нлат. maximalis) највећи, најви-
ши, преко кога ce више не може (нпр. брзина,
тежина, износ, изд.); супр. минималан.
максимализам (лат. maximus највећи) захтева-
ње највишег; претеривање.
максималисти (лат. maximum највећа вредност,
највећи износ) ПЛ. припадници групе руских
социјалиста револуционара (есера), која ce
1906. издвојила и борила за тзв. максимални
програм, трудбеничку републику, a распала ce
после Октобарске револуције.
максимафилија (лат. maximus, грч. filia љубав)
сакупљање разгледница код којих je марка
налепљена на илустративну страну и која при-
казује исти мотив као и разгледница (макси-
мумкарта).
максимирати (нлат. maximare, фр. maximer)
утврдити (или: утврђивати) највећу вредност
(или: цену) чему; повисити (или: повишавати)
до највишег ступња; максимиране цене пропи-
сане, највише цене по којима ce извесни роб-
ни артикли могу и смеју продавати.
максимум (лат. maximum) оно што je највеће
или највише: највиша вредност, највиши сту-
пањ; највећа количина; највиша цена; најве-
ћа казна; маш. вредност непрекидне функције
y некој тачки већа од свих њених вредности y
околини те тачке; супр. минимум.
максимус (лат. maximus) највећи, највиши.
максуз (арап. mahsus, тур. mahsus) нарочит, спе-
цијалан, особит; максуз селам нарочит, топли
поздрав.
макуба врста финог дувана-бурмута који има
мирис љубичице (назван под дистрикту Маку-
ба на Мартинику, где ce култивише и изра-
ђУЈе).
макула (лат. macula) мрља, nera; жиг срама, ља-
га, срамота; мед. местимична, мања или већа,
промена y боји на кожи.
макулатура (нлат. maculatura) умрљани и поква-
рени штампани табаци хартије који ce упо-
требљавају за паковање, рђаво одштампан та-
бак; фиг. књижевни рад без икакве вредности,
рукопис „за кош".
мал (арап. mal) добро, имање, својина, готов
новац, богатство.
мала в. махала.
малага врста чув*еног слатког и ароматичног ви-
на, названог по шпанском граду Малага.
малагма (грч. mâlagma) мед. средства за омекша-
вање, облога, средство за умињавање бола,
завој који ублажава бол.
маладерија (фр. maladie болест) болница, наро-
чито болница за губавце.
малајо-полинезијски језици породица језика
староседелаца највећег дела Океаније, Фи-
липина, Тајвана, источне Индије, Малајског
полуострва, и Мадагаскара; аустронезијски.
малакија (грч. malakia) мед. в. малација.
малакодерми (грч. malakós мек, dèrma кожа) ПЛ.
малакозое 512 Малтежанин
 зоо.г. мекушци; пужеви, шкољке и главоношци;
молуске.
малакозое (грч. malakós, zöon животиња) ал. зоол.
мекушци; в. малакодерми.
малаколит (грч. malakós, lîthos камен) мин. меки
камен, аугиту сродна врста камена.
малакологија (грч. malakós, logJa) зоол. наука о
мекушцима.
малак-остеон (грч. malakós ostéon кост) мед.
омекшавање костију.
малаксација (нлат. malaxatio) мед. умекшавање,
ублажавање.
малактика (грч. malâssô, нлат. malactica) tu. мед.
средства за омекшавање (или: за ублажавање,
за успављивање).
малактичан (грч. malaktikós) мед. омекшаван, ко-
ји омекшава, ублажаван, који ублажује, ус-
пављује.
маландрија (лат. malandria, итал. malandrà) ееш.
врста коњске болести: паук.
маларија (итал. malaria, mala aria рђав ваздух)
мед. хронична и повратна грознична болест
изазвана убодом комарца маларичара Ano-
pheles maculipennis.
маларијатифоид (итал. malaria, грч. typhös па-
ра, дим, eidos вид, облик) мед. истовремено
обољење од маларије и тифуса; маларија ко-
ја ce развија као тифус.
маларни (лат. mala образ, нлат. malaris образни)
образни, који припада образу, који ce тиче
лица или образа.
малати (нем. malen) радити живопис, сликати
бојом; уп. моловати.
мала фиде (лат. mala fide) y злој намери, злона-
мерно, подмукло; супр. бона фиде.
малахит (грч. malachë црни слез) мин. минерал,
углавном карбонат бакра, често гради бубре-
жасте масе које су y унутрашњости концен-
тричне, те отуда, углачан, показује дивне зе-
лене шаре y разним преливима.
малација (грч. malakia мекоћа, слабост) раз-
мекшавање; мед. 1. размекшавање ткива услед
изумирања; уп. енцефаломалација, остеома-
лација; 2. претерана жеља, потреба за зачиње-
ном или киселом храном, нпр. код трудница.
малвасија (итал. malvagia, malvasia) чувено бал-
замско и слатко црно вино које ce првобитно
добивало y Наполи ди Малвасија, на источ-
ној обали Пелопонеза, a доцније пресаћено и
на остала грчка острва, y сред. веку веома
цењено; такође: врста вештачки справљаног
француског вина од муската.
малвацее (нлат. malvaceae) ал. бот. слезови.
малверзант (фр. malverser) онај који не врши
исправно и поштено своју службу, проневери-
лац, утајивач.
малверзација (фр. malversation) неисправност y
вршењу службе, проневера, утаја; злоупотре-
ба службеног положаја због примања мита.
мале (лат. male) ирил. зло, рћаво.
малеабилан (нлат. malleabilis) кован (метал), ко-
ји ce даје (или: може) ковати.
малеволентан (лат. malevolens) злонамеран,
злочест, злурад; супр. беневоленШан.
малеволенција (лат. malevolentia) злурадост,
злонамерност; ненаклоност. малез (фр.
malaise) мед. кењкавост, слабост, осе-
ћање телесне нелагодности. малеин (лат.
malleus сакагија) веш. препарат
израђен од бацила сакагије; служи за утврђива-
ње постојања сакагије; уи. малеинизиција.
малеинизиција (лат. malleus сакагија) веш. науч-
на проба којом ce утврђује да ли су копитари
заражени сакагијом или нису; уп. малеин.
малеоларан (лат. malleolus чекићић) анат.
чукљени, глежњени, који ce тиче чукља или
глежња, који припада чукљу или глежњу.
малер (нем. Maler) 1. сликар-уметник, живопи-
сац; код нас: молер сликар-занатлија, мазало.
малер (фр. malheur) 2. несрећа, неприлика, зао
удес, непријатан случај. малерај (нем.
Malerei) сликарство као умет-
ност, живопис; уп. молерај. малерозан (фр.
malheureux) несрећан, злосре-
ћан, баксуз.
малеус (лат. malleus) 1. веш. в. сакагија. малеус
(лат. malleus чекић) 2. анаш. назив за
највећу слушну кошчицу y средњем уху.
малиган (фр. malligand) 1. апарат за брзо
одређивање количине алкохола y вину; засни-
ва ce на принципу да je тачка кључања вина
нижа што je садржина алкохола већа (назван
по проналазачу, фр. енологу Малигану (уп.
ебулиоскоп); 2. проценат алкохола y вину,
нпр.: вино je јако 12 малигана. малигни (лат.
malignus злоћудан, злурад, опак)
мед. малигни Шумор злоћудни тумор, онај ко-
ји ce састоји од незрелих ћелија и продире
дубоко y ткива ширећи ce и по другим мести-
ма тела путем телесних сокова и течности
(лимфом и крвљу); супр. бенигни. малигнитет
(лат. malignitas) злобност, пакост,
опачина, злурадост; мед. опакост. малигнус
морбус (лат. malignus morbus) мед. опа-
ка болест, тешка болест. мализам (лат.
malum зло) фил. учење да y свету и
животу, због сталног кретања и мењања, има
више зла, бола и трпљења него задовољстава и
радости. малинконикаменте (итал.
malinconicamente) муз.
в. меланколико. малинконико (итал.
malinconico) муз. в. меланко-
лико. малиформан (лат. malum јабука, нлат.
malifor-
mis) y облику јабуке, јабучаст. малиција
(лат. malitia) злоба, пакост, подму-
клост; неваљалство, угурсузлук. малициозан
(лат. malitiosus) злобан, пакостан,
подмукао, лукав; неваљао. малициозност
(нлат. malitiositas) злоба, пакост,
подмуклост; неваљалство, угурсузлук.
малнутриција (лат. male рђаво, nutrire хранити,
нлат. malnutritio) мсд. рђава исхрана, тј. јед-
нолика, рђаво припремљена, неукусна итд.
храна, чији састојци нису y добрим разме-
рама. Малтежанин (итал. Maltese) 1.
становник остр-
ва Малте, Малтезац; витез са Малте, тј.
малтер 513 манганеут
 члан калуђерског реда св.Јована, који je oc-
нован y доба крсташких ратова; 2. малтезер
луксузни пас са чисто белом и као свила ме-
ком длаком, црним носом и очима.
малтер (нем. Mortel) смеса од једног дела креч-
не каше и 3 до 4 дела песка, на ваздуху отврд-
не, јер ce сушењем из њега губи механички
везана вода.
малтоза (нем. Malz слад) хем. врста шећера која
настаје утицајем сланог екстракта на скроб,
кристалише y финим белим иглицама.
малтретирати (лат. male tractare, фр. maltraiter)
злостављати, кињити, мучити, рђаво поступа-
ти с ким.
малтузијанац присталица малтузијанизма.
малтузијанизам соц. учење енглеског национал-
ног економисте Томаса Роберта Малтуса
(1766-1834) по којем ce тежња множења ста-
новништва креће y геометријској, a произ-
водња животних средстава y аритметичкој
прогресији, чиме објашњава сва друштвена
зла и беду сиромашних слојева народа; касни-
ји развој указао je на супротне тенденције
од онога што je износио Малтус; неомалту-
зијанизам покрет који полази од истих аргу-
мената као Малтус, истичући да je пораст
становништва основни узрок беде y многим
земљама, као и пролетаријата y градовима, па
сматра да je интерес друштва одн. државе да
ограничи умножавање становништва.
малтузијанист(а) в. малтузијанац.
малум (лат. malum) зло, несрећа, невоља; мука,
јад, болест; малум нецесаријум (лат. malum
necessarium) нужно зло (раније и дефиниција,
појмовна одредба жене).
малформација (енг. malformation неисправно
урађено) погрешно створено, неисправног
облика; мед. наказност.
малц (нем. Malz) слад, свако жито које ce веш-
тачки доведе до клијања, нарочито сировине
које ce употребљавају y фабрикацији пива и
шпиритуса, y првом реду јечам, y чијим ce
клицама тада ствара дијасШаза, која претвара
јечмени скроб y шећер (малтоза); малц или
слад je, y ствари, тако промењен јечам.
малцајт (нем. mahlen обедовати) време обеда,
ручка.
малцбомбоне (нлат. Malz, фр. bonbon) ал. бом-
боне које ce справљају од сладовог екстракта
и обичног шећера.
мама (лат. mamma) сиса, дојка; y дечјем гово-
ру: мајка.
мамалије (нлат. mammalia) ПЛ. ЗООЛ. сисари, си-
савци.
мамалиологија (лат. mammalis, грч. logi'a) зоол.
наука о сисарима.
мамба (зулу) врста афричке отровне змије.
мамбо весела игра пореклом из Јужне Америке;
парови ce не држе, поскакују два корака на-
пред, два назад, a тела нагињу на супротне
стране; мамба.
мамелук (арап. mamluk, итал. mammalucco) 1.
роб рођен од родитеља хришћана a васпитан y
муслиманској вери; 2. припадник некадашње
телесне гарде египатских султана; 3. припад-
ник Наполеонове телесне страже; 4. данас: от-
падник од вере, ренегат; такође: слепи слуга
и бранилац чега, нпр. владе, режима и сл.
мамелуци (шп. mamelukos) ПЛ. деца белаца и Ин-
дијанаца y Бразилу.
мамила (лат. mammilla) анаш. брадавица (на
сиси).
мамиларан (лат. mammilaris) брадавичаст, попут
сисне брадавице.
мамифере (лат. mamma сиса, дојка, fero носим)
пл. геол. СИСарИ.
мамиформан (лат. mamma сиса, forma облик) y
облику сисе, дојке, сисаст.
мамографија (лат. mamma дојка, грч. grâphô
пишем) мед. рендгенско испитивање дојки са
контрастним средствима или без њих.
мамозан (лат. mammosus) сисат, који има вели-
ке сисе.
мамозитет (нлат. mammositas) велике и пуне
груди, пуноћа груди, сисатост.
мамон (грч. mamônâs богатство, халд. mamon,
хебр. matmon) златно теле, златни кумир, бог
злата (Мамон); физ. благо, новац, земаљска
блага и богатства за којима човек жуди.
мамонизам (халд. mamon) жудња за новцем, вла-
давина и свемоћ новца, обожавање бога Мамо-
на, клањање златном телету.
мамонист(а) (халд. mamon) Мамонов слуга, обо-
жавалац новца, тврдица, циција; онај који je
за царство земаљско.
мамуза (тур. mahmuz од арап. mihmaz) оструга,
метални додатак на чизми; рожнат израштај
на нози петла.
мамурлук (тур. mahmurluk) стање после прете-
ране употребе алкохола и дувана.
мамут (рус, татар. mamma земља) зоол., геол.
огромна преисторијска животиња, веома слич-
на данашњем индијском слону (назив по томе
што су Тунгузи и Јакути веровали да je живео
под земљом и рио као кртица).
мамутовац бот. в. секвоја.
мана (грч. manna, лат. manna, хебр. man, арап.
mann) 1. небески дар; храна која je Израиљ-
цима, по библијској легенди, падала из неба
кад су били y пустињи; 2. мед. жућкаста, житка
и сладуњава маса, са 60-80% манита, која
слу-жи као средство за отварање.
манастир (грч. monastërion) в. монастир.
манација (лат. manatio) изливање, истицање; уп.
еманација.
мангал (тур. mangal, apan. mänqal) суд са распа-
љеним угљем, жеравицом, обично од бакра,
служи за загревање просторије или подгрева-
ње јела, лак и подесан за преношење.
манган (грч. mâgnës, нлат. manganesium) хем.
ме-талан, гвожђу сличан елеменат, атомска
маса 54,9380, редни број 25, знак Мп; веома
ра-спрострањен, али никада сам, него
помешан са другим минералима, челичносив,
веома крт и тврд.
манганеут (грч. manganello обмањујем помоћу
чаролија) чаробњак, опсенар, мађионичар;
варалица.
манганизам 514 манжетна
манганизам мед. професионално обољење, иза-
звано вишегодишњим удисањем прашине или
паре метала мангана.
манганија (грч. manganeia) чаробњаштво, опсе-
нарство, мађионичарска вештина.
мангонизација (нлат. mangonisatio) трг. истица-
ње добрих својстава своје робе a прикривање
њених недостатака; фалсификовање лекова.
мангура (тур. mangir, mankir) ситан турски ба-
карни новац.
мандал (тур. mandai) дрвена греда која ce ста-
вља преко врата са унутрашње стране ради
затварања, засовница, преворница (пријевор-
ница).
мандала (сскрт. mandala круг) 1. схематска пред-
става космоса, најчешће путем концентрич-
ног распоређивања геометријских облика од
којих сваки представља или једно божанство
или један атрибут божанства; 2. исих. код Јун-
га, симбол који представља тежњу ка постиза-
њу јединствености психичког бића.
мандамус (лат. mandare, mandamus) „наређује-
мо, заповедамо"; наредба краљевског суда y
Лондону, која ce издаје y име краља и кра-
љице.
мандант (лат. mandans) в. мандатор.
мандарин (сскр. mantrin, mantra, порт. manda-
rini) сваки високи државни службеник y Кини
за време царства; титула отменог Кинеза
уопште; врста вуненог или полувуненог што-
фа за зимске капуте.
мандарина (порт. mandarini) бот. врста ситних и
слатких наранчи са острва Малте.
мандат (лат. mandatimi) налог, наредба; пуно-
моћ, овлашћење; посланичко пуномоћство;
упутница, налог за исплату.
мандатар (нлат. mandatarius) прав. лице које при-
ма на себе да, y име и за рачун некога другог
(мандатора), изврши неки посао, пуномоћ-
ник, заступник, представник; пословођа.
мандати (лат. mandatimi) колонијална подручја
која су под специјалном управом неких вели-
ких сила или међународних организација. По-
сле II светског рата тај je систем замењен
старатељством УН.
мандатни (лат. mandatum) наложни, наредбени,
који ce тиче налога, који je y вези са налогом
(или: наредбом, мандатом); мандаШне обла-
сти бивше немачке колоније и делови нека-
дашње Турске Царевине (Палестина, Сирија,
Месопотамија), којима су, по Версајском
уговору о миру, после првог светског рата,
управљале друге силе по налогу Друштва на-
рода; мандатно писмо писмо које садржи на-
лог или овлашћење да ce изврши неки посао;
мандатни поступак y грађанском процесном
праву: поступак који почиње тиме што судија
издаје налог дужнику да испуни оно што пове-
рилац од њега тражи; мандашна казна казна
која ce наплаћује на месту прекршаја.
мандатор (нлат. mandater) прав. онај који даје
некоме налог да y име његово сврши неки
посао, властодавац, наредбодавац; уа. Man-
gam, мандатар.
манделада (нем. Mandel бадем) пиће од бадемо-
вог млека, жуманца, шећера, цимета или ва-
ниле.
мандман (фр. mandement) наређење које има
више карактер савета и опомене него просте
наредбе, налог, распис, позив; бискупска по-
сланица.
мандола (итал. mandola) муз. инструмент потпу-
но сличан мандолини, само од ње већи и са
дубљим звуком.
мандолина (фр- mandoline) муз. врста мале и
кратке тамбуре са 4-6 жица; мандора.
мандора (итал. mandora) муз. в. мандолина.
мандорла (итал. mandorla) бадем; светитељска
ореола која не обухвата само главу, него цео
лик, израђена y облику бадема.
мандра (грч. mândra стаја, обор, тор) пустињач-
ка ћелија, пештера; манастир.
мандрагора (грч. mandragóras, лат. Mandragora
officinarum) биљка са човеколиким кореном,
наркотичких својстава, за коју ce претпоста-
вљало да има чудотворну моћ; алрауна.
мандрил зоол. врста афричког човеколиког мај-
муна, Mandrillus sphynx.
мандукаторес (лат. manducare жвакати, mandu-
catores) «л. зоол. мишићи жвакачи.
мандула (итал. mandula, mandorlo) 1. бот. бадем
(плод и стабло); 2. анаш. крајник.
маневар (фр. manoeuvre) руковање, управљање,
обављање неког рада, начин поступања; рад
који ce изводи вешто и лукаво, смицалица,
ујдурма, сплетка, подвала; вој. вежба већег
броја јединица y ратној служби; y рату: сва
средства којима je циљ да ce ослаби неприја-
тељ, сем борбе, нарочито важна y тзв. страте-
гији замарања и збуњивања противника; мор.
кретање и вежба једног брода или више бродо-
ва, вешто изведено кретање; y саобраћају:
размештање вагона и возова.
маневарка (фр. manoeuvre) локомотива за раз-
мештање вагона и састављање возова.
маневрисати (фр. manoeuvrer) управљати сво-
јим покретима, изводити веште покрете; еој.
изводити вежбе y већем обиму; разним страте-
гијским средствима радити на замарању и збу-
њивању непријатеља; мор. вешто управљати
бродом; размештати вагоне и возове; физ. веш-
то и лукаво радити, врдати, изврдавати, вешто
ce сналазити y незгодним приликама.
манеж (фр. manège, итал. maneggio, нлат. mana-
gium) школа јахања; јахачница, јахачка ста-
за; вештина јахања, вештина укроћавања и
обучавања коња; мањеж.
манекен (фр. mannequin) дрвена лутка са по-
кретним удовима (кројачева, сликарева), ко-
ја служи за пробање; y моди: особа која носи и
приказује нове моделе; фт. човек без карак-
тера, лутка, играчка y туђим рукама; мед. веш-
тачки израђени поједини делови тела за ве-
жбање y вршењу операција, фантом.
манекинажа (фр- mannequinage) вајарски рад на
грађевинама.
манжетна (фр. manchette) крајњи део рукава, по-
себно скројен и нашивен, таслица; крајњи
мани 515 манифестовати
 део ногавице који ce добија нашивањем или
посувраћивањем.
мани (енг. money) новац; шајм из мани (енг.
time is money) време je новац.
мани-брокер (енг. money-broker) мењач, сараф.
манизам (лат. manes сени, душе покојника код
Римљана и старих италских народа) теол. пош-
товање предака свог народа или своје поро-
дице.
манија (грч. manìa) облик душевног обољења
које ce јавља на разне начине, често y насту-
пима; бес, суманутост, лудост, лудило; y главу
уврћена мисао; настраност, занесеност,
страст за чим, нпр. за књигама (= библиома-
нија), за Енглезима и свим што je њихово (=
англоманија) итд.; манитост.
манијабилан (фр. maniable, лат. manus рука)
спретан, згодан и лак за руковање, који ce
лако ради руком; физ. гибак, згодан, погодан,
подесан.
манијак (грч. manikós) лудак, занесењак; на-
стран човек, онај који je увртео себи y главу
неку мисао, нпр. безразложан страх од чега
што y ствари и не постоји, итд.
манијакалан (грч. manìa помама) човек подло-
жан болесном усмерењу на једну мисао, на
једну жељу.
манијачки (грч. manìa помама, лудило) који ce
оснива на манији; настран, занесен, лудачки.
маникер (фр. maniqueur) онај који врши ма-
никир.
маникир (фр. manicure, manucure) неговање ру-
ку и ноктију, нарочито оно које врше струч-
но образована лица; прибор за неговање руку
и ноктију; маникура.
маникирати (фр. manicure, нем. manikieren) не-
говати руке сасецањем ноката, заноктица,
кожних задебљања, лакирањем и др.
маниловштина празно сањарење, пасиван однос
према стварности (по Манилову, јунаку Гого-
љевог романа „Мртве душе").
маниман (фр. maniement, manier) руковање,
управљање, начин рада; руковање кичицом
(код сликара).
мани-мејкинг (енг. money-making) прављење
новца, зарађивање новца.
маниок (порт. mandioca) бот. брашном богати
корен биљке latropha manihot, која расте y
Индији и Јуж. Америци; даје веома укусан и
здрав хлеб.
манипула (лат. manipulus) 1. фарм. на рецептима:
прегршт, нпр. траве или лишћа; 2. код старих
Римљана: одељење пешадије, од 60 до 120
људи.
манипулант (лат.) 1. руковалац; 2. нижи службе-
ник y неким надлештвима или предузећима;
фиг. особа која изврћући податке, догађаје,
туђе речи, вешто вара да би постигла неке
личне циљеве; сплеткарош, обмањивач.
мавипулатор в. манипулант.
манипулација (нлат. manipulatio) вешто, струч-
но руковање или управљање нечим; прављење
пословних смицалица; додиривање или пре-
влачење руком преко живчано оболелог тела,
као што чини магнешизер да би изазвао y телу
повољне промене; физ. коришћење података,
догађаја, туђих речи и сл. ради обмањивања,
варања, навођења на погрешне закључке и по-
грешна мишљења.
манипулисати (лат. manus рука) руковати, упра-
вљати (чиме); извртати, тумачити или прика-
зивати податке, догађаје и сл. на такав начин
да ce друге особе наведу на поступке који
служе некој посебној сврси или личној кори-
сти оног који манипулише.
манипулум (нлат. manipulum) y грчкој цркви:
рубац за брисање руку и св. сасуда које je
ђакон носио преко левог рамена; код католи-
ка: широка искићена трака коју носи свеште-
ник на миси.
манир (фр. manière, итал. manièra) пут и начин
понашања или поступања y некој ствари, на-
чин обрађивања који прелази y једнообраз-
ност и шаблон; фин начин живота, понашање,
држање; уметнички потез; y књижевности и
уметности: недуховито подражавање или стал-
но понављање једнога по себи доброг и ориги-
налног стила, извештаченост, накинђуреност;
манири ПЛ. обичаји, понашање; музички укра-
си; човек лепих манира човек лепог понашања
и опхођења.
маниризам (фр. maniérisme) ум. 1. стварање сле-
пим подражавањем облика, технике и идеја
старијих, добрих узора; извештаченост, не-
природност, усиљеност; 2. правац између кас-
не ренесансе и раног барока који карактери-
шу узнемиреност композиције, издуженост
пропорција и сл.
манирист(а) (фр. manière) књижевник или умет-
ник који ради y духу маниризма.
манит (грч. manna, арап. mann) хем. сладак глав-
ни састојак мане, служи као лек за отварање;
манин шећер.
Манито миш. в. Маниту.
Маниту мит. велики дух, бог северноамеричких
Индијанаца; Манито.
манифест (лат. manifestus очит, јасан, очеви-
дан) 1. проглас који влада упућује народу о
неком важном питању, да би изнела, објаснила
или оправдала своје држање и поступке; 2. пи-
смено саопштење политичке странке, књижев-
не групе, појединаца или организација y ко-
јем они износе своја схватања, програме,
предлоге и сл.; в. Комунистички манифест.
манифестант (лат. manifestane) онај који јавно
испољава своје мишљење, учесник y јавном
испољавању политичких и других уверења и
расположења.
манифестатор (нлат. manifestator) откривач, об-
јављивач, обзнањивач, показивач; уп. мани-
фестант.
манифестација (лат. manifestatio) јавно испоља-
вање, јавно изражавање одобравања или него-
довања, објава, објављивање, изношење на
видело, показивање.
манифестовати (лат. manifestare) испољити,
испољавати, објавити, објављивати, обзна-
њивати, обзнанити, обнародовати, изнети на
манихејизам 516 манципациј
а
 Јавност; Јавно испољити CBOje мишљење или
расположење.
манихејизам учење персијског јеретика Мане-
са или Мани и његових присталица, нека ме-
шавина староперсијског дуализма и хриш-
ћанског гностицизма, по којем je од самог
почетка постојало царство светлости и цар-
ство мрака; потпуни манихејци строго су ce
уздржавали од сваког чулног уживања, ручног
рада и земаљских добара; учење настало y III
веку, код нас богумили y X; y студентском
говору: „глупо" схватање поверилаца да треба
плаћати своје дугове.
манихејци (нлат. Manichaei) ПЛ. присталице па-
ганско-хришћанске секте персијског јерети-
ка Манеса или Мани, основане око 242. н.е.;
в. манихејизам.
манично-депресивне психозе поремећај душев-
не равнотеже y којем после махнитости (мани-
је) долази до депресије или нормалног понаша-
ња, или ce без икаква реда смењују повишена
емоционална стања, a све без последица по
интелектуални живот личности.
манкандо (итал. mancare, mancando) муз. посте-
пено попуштајући, ишчезавајући, губећи
ce.
манкирати (фр. manquer, итал. mancare) не по-
годити, промашити; пропуштати, пропустити
прилику; не успети, израдити рђаво; трг. не
одговарати обавезама, обуставити плаћања,
пасти под стечај, банкротирати.
манко (итал. manco) трг. недостатак, губитак,
мањак y роби.
мано (итал. mano, лат. manus рука) мано дестра
или дрита (итал. mano destra, dritta десна ру-
ка) муз. десном руком; мано синистра (итал.
mano sinistra лева рука) муз. левом руком (тј.
свирати).
манометар (грч. manós редак, métron мера, ме-
рило) физ. инструмент за мерење еластичне
силе гасова или пара.
мансарда (фр. mansarde) соба или стан на тава-
ну, поткровница, поткровље; кров или пре-
лом, на лакат, холандски кров (назив по имену
проналазача, фр. грађевинара Франсоа Ман-
сара (Fr. Mansard, 1598-1666).
мантевизам (грч. manteüö проричем) лаки облик
видовитости (способности предвиђања).
мантија (грч. mandyë, лат. mantelum огртач)
широка, дугачка свештеничка хаљина; плашт.
мантика (грч. mantikós пророчки) вештина про-
рицања судбине, вештина гатања (или: вра-
чања).
мантил (лат. mantellum, фр. manteau, нем. Man-
tel) огртач без рукава, плашт; горњи капут
уопште, пролећни мушки и женски капут; за-
клон; мантил.
мантиља (шп. mantilla, лат. mantellum) дугачка
марама од чипака коју жене y Шпанији носе на
глави и која им покрива део лица и допире до
појаса.
мантинела (фр. mantinelle) пресвлака на столу
за билијар (обично зелена); ограда око клиза-
лишта за хокеј.
мантиса (лат. mantissa) додатак, дометак; маш.
десетинске (децималне) бројке логаритма,
казаљка; супр. карактеристика. мантички
(грч. manteîa прорицање, mantikós)
који ce тиче прорицања, који je y вези са
прорицањем, пророчки. мантлирати (лат.
mantellum) вој. оградити, опа-
сати, учврстити, утврдити. мантра (сскр.)
кратка молитва којој ce припи-
сује особита моћ; магична формула. манту
проба (по фр. физиологу Шарлу Мантуу,
1877-1947) мед. кожни тест за испитивање
осетљивости на бацил туберкулозе; манту ре-
акција. ману (лат. manus рука) руком;
ману армата
(лат. manu armata) оружаном силом; ману про-
прија (лат. manu propria) сопственом руком,
својеручно; ману форШи (лат. manu forti)
прав. силом, силом државне власти. мануал
(лат. manualis ручни) трг. ручна књига,
бележница, приручник; нарочито: књига y ко-
ју ce уносе издаци и примици (са рубрикама:
од кога и зашто); дневник, подсетник, мемо-
ријал; код оргуља: низ дирки, клавијаШура.
мануале (лат. manuele) муз. код оргуља: свирање
на клавијатури која je за руке (за разлику од
педале, што значи свирање на клавијатури за
ноге). мануалитер (нлат. manualiter) арил.муз.
ручно, из-
водити на оргуљама само рукама, без педала.
манудуктор (нлат. manuductor) руководилац.
манудукција (нлат. manuductio) руковање, ру-
ководство, упутство. мануелан (лат. manus
рука, фр. manuel ручни)
ручни, који ради рукама; који je израђен ру-
кама; мануелни радник онај који ради физич-
ки, занатлија (за разлику од интелекШуал-
ног, који ради главом и пером). манукаптор
(нлат. manucaptor) прае. онај који
даје писмено јемство. манукапција (нлат.
manucaptio) прав. писмено
јемство.
манус (лат. manus) рука. манускрипт (лат.
manu scriptum) рукопис, наро-
чито онај који je спремљен за објављивање,
за штампање. мануступрација (нлат. manu-
stupratio) сполно
самозадовољење, онанија, дркање, ипсација.
манутененција (нлат. manu-tenentia) прае. одржа-
вање на снази, нпр. неког закона; заштита
права поседовања. манутенција (нлат. manu-
tentio) шрав. в. мануте-
ненција. мануфакт (лат. manu factum)
рукотворина, оно
што je израђено руком, ручни рад.
мануфактура (нлат. manufactura) 1. y раном ка-
питализму облик крупне производње заснован
на строго рашчлањеној подели рада; 2. руко-
творина, нарочито ткана и плетена роба; тек-
стилна индустрија. мануфактурист(а) (фр.
manufacturier) обртник,
занатлија; творничар, фабрикант; трговац
мануфактурном робом. манципација (лат.
mancipatio) y римском праву:
манципиј(ум) 517 маржа
 предаЈа неке ствари другом y СВОЈИНУ по сви-
ма прописима закона; примање y својину,
присвајање, подвргавање под власт; уп. еман-
ципација.
манципиј(ум) (лат. mancipium) y римском пра-
ву: формална куповина закључена пред судом,
уговор о куповини; право својине, својина,
притежњавање; y раније време: купљени роб.
манчестер (енг. Manchester) врста памучне тка-
нине, сличне сомоту, нарочито за спортска
одела, женске хаљине и др. (названа по енгле-
ском граду Манчестеру, где ce почела израђи-
вати); манчестерска школа схватање једне
групе националних економиста y Вел. Брита-
нији који траже слободу трговине и немеша-
ње државе y индустрији; често ce под тим под-
разумева схватање да je егоизам појединаца
покретачка снага y привреди.
манџа (итал. mangiare) јело.
маншета (фр. manchette) в. манжешна.
мањанерија (фр. magnanerie) завод за гајење
свилених буба; свиларство.
маоизам назив за идеје и политичку делатност
вође кинеске револуције и председника цен-
тралне владе HP Кине Mao Цедунга, као и за
кинески модел политичке праксе.
мапа (лат. mappa) географска карта, план, цр-
теж; торба, ташна, корице за држање списа,
планова, цртежа.
мапмонд (фр. mappemonde) мапа целе Земље,
планиглоб.
марабу-пера (фр. marabouts) пера од марабуа
(роде топлих крајева), због изванредне лепо-
те служе као украс, нарочито на женским ше-
ширима.
маразам (грч. marasmós чиљење, вењење, губ-
љење) мед. губљење телесне снаге и свежине
услед болести; сенилни маразам (нлат. mara-
smus senilis) губљење снаге и свежине услед
старости, старачка немоћ.
Маракана (порт. Maracanä) највећи фудбалски
стадион на свету, прима 197.000 гледалаца; из-
грађен je y Рио де Жанеиру 1950. године.
марама (арап. miqrämä) шал, рубац, бошча; руч-
ник, пешкир; махрама.
маранзис (грч. maransis) мед. слабљење, вењење,
губљење снаге и свежине.
марани (шп. marranos) Јевреји и Маври y Шпа-
нији који су, под притиском инквизиције мо-
рали да приме хришћанство, али су потајно и
даље остали верни својој ранијој религији.
марантичан (грч. marantikós) мед. који je дошао
услед слабости, услед губљења телесне снаге;
марастичан.
мараскино (итал. maraschino) врста финог лике-
ра од вишања, вишњевача.
марастичан (грч. marame) мед. в. марантичан.
маратон (по Маратону, селу y Хелади) трка на
стази дугој 42.195 m; уведена на I олимпиј-
ским играма 1896. y Атини.
мараугија (грч. maraugia) мед. треперење пред
очима, губљење вида; фошопсија.
марбуршка школа (нем. Marburger Schule) група
филозофа, присталица неокантијанства, ко-
ја je деловала y немачком универзитетском
центру Марбургу; најистакнутији представ-
ник je Ернст Касирер (1874-1945).
маргарин (грч. margaron бисер, фр. margarine)
вештачко масло, прави ce од смеше пречиш-
ћеног говеђег лоја, свињске масти, неког
биљног уља (сезамова зејтина) и оплављеног
млека, укусно je и хранљиво као и природно
масло, само што не садржи витамине; данас ce
израђује више врста маргарина, од којих ce
неким додају и витамини.
маргарит (грч. margaron бисер) мин. бисерасти
лискун, сребрнаст лискун седефастог сјаја.
маргарита (грч. margaron, margaritës бисер) мед.
nera на рожњачи, слична зрну бисера.
маргаритас анте поркос (лат. margaritas ante por-
cos) бисере пред свиње, тј. не бацајте бисере
пред свиње (Еванђ. по Матеју, 7, 6).
маргарите (нлат. margaritae) ПЛ. y кат. цркви:
парчићи освећене хостије који ce дају бо-
лесницима.
маргаритом (грч. margaritës бисер)лед. израштај
сличан зрну бисера, бисерник.
маргаритум (нлат. margaritum) y грчкој цркви:
посуда y којој je држана причест.
маргина (лат. margo, ген. marginis ивица, руб,
окрајак, итал. margine) празан простор са
стране на писаним и штампаним листовима,
белина; уп. марго.
маргиналан (лат. marginalis) који ce тиче ивице,
који ce налази на ивици, ивични, ободни,
окрајни, рубни; фиг. споредан, занемарив.
маргинализам буржоаска економска доктрина
(крајем XIX века) која вредност робе објаш-
њава граничном (маргиналном) корисношћу
и маргиналном продуктивношћу, другим ре-
чима, психолошким факторима, субјектив-
ним ставом потрошача (отуда и назив: теори-
ја субјекШивне вредности, субјекшивистич-
ка школа, психолошка школа).
маргиналије (лат. marginalia) ил. белешке (или:
напомене, примедбе) написане на ивици, са
стране текста (нпр. неке књиге).
маргинопластика (лат. margo руб, ивица, грч.
plastike) мед. порубљивање очног капка.
марго (лат. margo) ивица, руб, окрајак; трг. пра-
зан простор на ивици товарног листа на којем
ce бележе ознаке и бројеви послате робе.
мареажа (фр. mareage) морнарска, матроска пла-
та; уговор између сопственика брода или тр-
говца и посаде брода.
мареграф (лат. mare море, грч. grâphô пишем)
апарат који аутоматски бележи таласање мор-
ске површине; служи за одређивање средњег
нивоа површине мора, према коме ce одређују
надморске висине осталих тачака, плимомер.
марела (нем. Marelle) 1. кајсија; 2. врста крупне
вишње, марелица; амарела.
мареограф (лат. mare море, грч. graphe пишем)
в. мареграф.
мареометар (лат. mare море, грч. métron мера,
мерило) в. мареграф.
марж (фр. marge) в. марго.
маржа (лат. margo, фр. marge ивица, руб, окра-
марибаши 518 маркшат
 јак) берз. разлика између дневног и емисионог
курса неке хартије од вредности; разлика из-
међу највишег и најнижег курса или највише
и најниже цене; разлика између куповне и про-
дајне цене.
марибаши (јап.) дрвени штапићи којима ce
једе.
маријаж (фр. mariage) брак, брачно стање; y
картама: краљ и дама y једној руци.
Маријана (фр. Marianne) женско име; оличење
Француске Републике.
маримба афрички музички инструмент од дрве-
них плочица са резонатором, сличан ксило-
фону.
марина (фр. marina, лат. marina) морнарство,
бродарство; поморска сила, морнарица, бро-
довље, флота; специјализована туристичка
лука на мору, реци, каналу и језеру, опремље-
на за снабдевање, оправке и пружање других
услуга јахтама, спортским и др. пловним об-
јектима; y сликарству: мотив e мора, слика
мора.
маринада (фр. marinade) саламура; јело, наро-
чито риба из саламуре; маринат.
маринажа (фр. marinage) метање y саламуру, усо-
љавање, усољење.
маринат (фр. marinade) в. маринада.
маринац (лат. marinus) морнар, поморац; војник
на ратном броду; бродар, лађар.
Маринер (енг. Mariner) породица америчких
аутоматизованих васионских летелица за
испитивање међупланетског простора и Мар-
сове атмосфере.
маринизам (лат. marinus морски) 1. тежња једне
државе да створи и одржава што јачу поморску
силу, морнарицу.
маринизам 2. лит. начин писања итал. песника
Ђамбатисше Марина (1569-1625), који ce од-
ликује извештаченошћу, нарочито траженим
сликама и алузијама; овај стил je био узео
маха y итал. књижевности XVII века.
маринирати (фр. mariner) усолити, метнути y ca-
ламуру; ставити рибе y сирће и зачине.
маринист(а) (итал. Marini) лит. присталица и
следбеник маринизма y песништву; в. марини-
зам; ум. (лат. mare море) сликар који обрађује
пејзаже с мора.
марински (лат. marinus) морски, поморски; ма-
ринска академија висока школа y којој ce
образују поморски официри.
марионета (фр. marionette) „Маријица", мала
лутка са покретним удовима која може да под-
ражава људске кретње (покрети удова изводе
ce помоћу конца или жице) ; са оваквим лутка-
ма изводе ce читави мањи позоришни комади
y тзв. марионешским позориштима, позо-
риштима с луткама; фт. човек који ce може за
све и свакога придобити, поводљив човек.
мариска (лат. marisca) мед. брадавица.
мариталан (лат. maritalis) брачни, мужевљи; ирав.
мариталис потестас (лат. maritalis potestas)
мужевља власт; мариталис социјешас (лат.
maritalis societas) брачна заједница; марита-
лис тутела (лат. maritalis tutela) право муже-
вљевог старалаштва; маришалис узусфрук-
тус (нлат. maritalis ususfructus) право мужа да
ужива женино имање док je y браку.
маритиман (лат. maritimus) морски, поморски;
који ce тиче поморства, поморске силе и др.;
приморски.
марифетлук (арап.-тур. marifetlik) препреде-
ност, довитљивост, мајсторија, лукавство.
марихуана (шп. marijuana) в. хашиш.
марјаш (мађ.) 1. мађарски сребрн новац y XVII
веку са ликом Деве Марије, y вредности од 17
крајцара; 2. српски никлени новац y вредно-
сти од 5 пара дин.; 3. назив за више врста
игара са 32 карте.
марка (нем. Mark) 1. граница среза или области;
2. данашња новчана јединица y Немачкој од
1871. г. = 100 пфенига; 3. (фр. marque, тал.
marca) знак, белега, обележје, ознака; жиг,
поштанска вредност која ce лепи на писма и
упутнице; рабош, тантуз; знак (или: жиг) неке
трговачке куће или робе; физ. важна личност.
маркандо (итал. marcando) муз. истакнуто са на-
рочитим нагласком.
маркантан (фр. marquant) истакнут, знатан, ва-
жан, видан, упадљив, који пада y очи, који ce
одликује.
маркато (итал. marcato) муз. в. маркандо.
маркација (нем. Mark) ознака; белега; обележ-
је; обележавање; знак за планинарске стазе.
маркграф (нем. Markgraf) од Карла Великог: за-
поведник једног пограничног округа, марке;
ово достојанство доцније je постало на-
следно.
маркер (фр. marqueur) онај који бележи поготке
код билијара; келнер y гостионицама који бе-
лежи пића и јела што ce изнесу из кухиње,
забележивач; машина за ударање жига.
маркетендер (итал. mercatante) трговчић који
продаје војницима животне намирнице и оста-
ле ситне потребе.
маркетерија (фр. marqueterie) рад ишаран ути-
скивањем парчића разнобојног дрвета или
каменчића, шарање утискивањем, мозаик.
маркетинг (енг. marketing) тРг. израз којим ce
обухватају све одлуке и мере које ce предузи-
мају y оквиру предузећа ради најбољег плас-
мана робе.
маркетинг психологија грана примењене психо-
логије која ce бави психолошким проблеми-
ма тржишта: оглашавање, начин продаје, лич-
ност продавца, облик производа и др.
маркетирати (фр. marqueter) попрскати, прска-
ти, шарати уметањем разнобојног дрвета, ра-
дити y мозаику.
маркиз (фр. marquis) висока племићка титула y
Француској, Енглеској и Италији (по рангу
између војводе и грофа).
маркиза (фр. marquise) жена или кћи маркиза;
платнени заклон од сунца или кише пред про-
зорима и вратима; кров над пероном; фотеља;
бело вино помешано са киселом водом или
соком од лимуна.
маркизат (фр. marquisat) достојанство и племић-
ки посед маркиза.
маркизет 519 марсупијализација
маркизет (фр. marquisette) танка кончана ткани-
на, разнобојна, употребљава ce за женске ха-
љине.
маркирати (фр. marquer) означити, означавати,
обележити; ставити жиг, жигосати; метнути
поштанску или таксену марку; истаћи, скре-
нути пажњу на важност неке мисли и сл. тиме
што ce штампа маснијим словима или курзи-
вом; на позоришним пробама: улогу само чи-
тати, без глумљења; y билијару, бележити по-
готке.
марксизам (нем. Marxismus) филозофске, еко-
номске и политичке теорије немачког филозо-
фа и социолога Карла Маркса (1818-1883). Фи-
лозофски: марксизам je тзв. дијалектички ма-
теријализам примењен на природу и друштво;
његова основна друштвено-економска постав-
ка je: „У друштвеној производњи свога живота
људи ступају y одређене, нужне, од њихове во-
ље независне односе - односе производње, ко-
ји одговарају одређеном ступњу развитка њи-
хових материјалних производних снага. Цело-
купност тих односа производње сачињава еко-
номску структуру друштва, реалну основу на
којој ce диже правна и политичка надградња и
којој одговарају одређени облицн друштвене
свести. Начин производње материјалног живо-
та условљава друштвени, политички и духовни
процесживота уопште. He одређује свест људи
њихово биће, већ обрнуто, њихово друштве-
но биће одређује њихову свест." О овом Вла-
димир Иљич Лењин каже: „Марксизам je си-
стем назора и учења Марксових. Маркс je био
настављач и генијални довршилац трију ду-
ховних главних струја деветнаестога века, ко-
је припадају трима најодмаклијим земљама
човечанства: класичне немачке филозофије,
класичне енглеске политичке економије и
француског социјализма y вези са француским
револуционарним учењима уопште. Чак и
Марксови противници признали су значајну
доследност и потпуност његових назора, које y
својој целокупности претпостављају модерни
материјализам и модерни научни социјализам
као теорију и програм радничког покрета y
свима цивилизованим земљама света..."
марксист(а) фил., соц. присталица марксизма.
маркт (нем. Markt) свако јавно место на коме ce
врши измена добара, трг, тржиште, пазар, пи-
јаца.
марли (фр. marli) мрежаста и помало крута тка-
нина, тул; мрежаст украс на ивици сребрних
тањира, ивица порцеланских тањира; врста
полусвилене тканине (названа по селу Marli--
la-Machine, где je најпре почела да ce изра-
ђЈ)
мармарига (грч. marmairô) мед. в. мараугија.
мармелада (фр. marmelade, од грч. mèi мед, me-
lon јабука) пекмез од разног воћа укуван са
шећером.
мармор (лат. marmor, грч. mârmaros) мин. мра-
мор, мермер, фин и веома тврд кречњак, са-
стављен од ситних непотпуних кристала, раз-
нобојан.
марморација (нлат. marmoratio) мраморисање,
облагање мраморним плочама.
марморисати (лат. marmorare) израдити nere
или пруге као код мрамора; обложити (или:
облагати) мраморним плочама.
мармот (фр. marmotte) зоол. брдски пацов, мр-
мот, свизац (живи y породицама по највишим
планинама Европе и Азије).
марод (фр. maraud, лат. moratus) болестан,
слаб, немоћан, изнурен од пута.
мародер (фр. maraudeur) пљачкаш, војник ко-
ји, под изговором преморености или слабо-
сти, заостаје иза своје јединице па кришом
иде y крађу и пљачкање; војник који пљачка
погинуле и рањене војнике; физ. хуља, нитков.
мародерство (фр. maraudage) пљачкање ствари
убијених и рањених војника.
марок (фр. maroc) лака вунена тканина.
марокен (фр. maroquin, итал. marrochino) маро-
канска кожа, бојадисана козја кожа са финим
ожиљцима, сафијан.
мароко (marocco) врста америчког бурмута; па-
мучна тканина за повезивање књига.
марон (итал. marrone) бот. питоми кестен, кру-
пан и веома укусан за јело; марон гласе (фр.
marrons glacés) кестење y шећерној оца-
клини.
маронити припадници секте католичке цркве y
Сирији; секту je основао св. Марон и одвојио
je од монофизита; имали су патријарха и
већ од VIII в. приближавају ce све више и више
Риму; y XIII в. већ су сматрани католицима.
Марс (лат. Mars, ген. Martis) миш. бог рата код
старих Римљана (код Грка Apec); фиг. рат, бој,
борбена бука; астр. једна од великих планета,
између Земље и Јупитера.
Марс I совјетска васионска сонда, прва која ce
1963. приближила Марсу, испитала низ карак-
теристика ове планете и открила трећи пр-
стен зрачења око Земље; прошавши Марс, по-
стала je вештачка планета која кружи по
елипси око Сунца.
марсала (итал. vino di Marsala) слатко сицилиј-
ско вино, справља ce додавањем згуснуте ши-
ре, слично малвасији (названо по сицилијском
приморском граду Марсали).
марселин (фр. marcelline) врста лаке, обично цр-
не свилене тканине (шафта); названа по
француском граду St. Marcellin.
Марсељеза (фр. Marseillaise) марсељски марш,
омиљена фр. народна песма која je, за време
прве француске револуције, подстицала на-
род на борбу за слободу и једнакост, спевао
ју je и компоновао капетан Rouget de l'Isle
1792. r.; данас француска химна (име добила
по томе што су je, y Паризу, први пут певали
војници из Марсеља).
марсилијана (итал. marsiliana) венецијанска,
спреда округла лађа за обалску трговину на
Јадранском мору.
марсупијал (лат. marsupialis) зоол. торбар, опо-
сум.
марсупијализација (нлат. marsupialisatio) мед.
поступак y лечењу ехинококних циста (бубре-
марсупијалије 520

масал
 га, јетре и др.); циста ce исече и испразни,
a њени зидови пришију уз рубове ране.
марсупијалије (лат. marsupialia) ПЛ. ЗООЛ. тор-
бари.
март (лат. martius) месец посвећен богу Марсу,
трећи месец y години, ожујак (31 дан); први
месец y години старих Римљана.
мартелоси (итал. martellos, лат. martulus) ПЛ. за-
свођене округле куле на обалама Сардиније и
Корзике за одбрану од морских разбојника
(гусара).
мартенгал (фр. martingal) билал, каиш који про-
лази између предњих ногу код коња и не да му
да диже или спушта главу, него мора да je држи
увек y истом положају.
мартир (грч. mârtyros сведок) свако који je го-
њен и злостављан због своје идеје, нарочито
онај који je мучен и убијен због тога што
упорно остаје, не жалећи и не штедећи свој
живот, при хришћанској вери, мученик, јунак
вере.
мартириј(ум) (лат. martyrium) мучеништво,
патње и смрт онога који невино страда (за
своју веру); део цркве y коме ce налази гроб
мученика за веру.
мартолоз (нгрч. armatólos, тур. martoloz) име
којим су Турци, y XVI и XVII веку називали
хришћане који су служили као војници y тур-
ским пограничним градовима; мартолозбаша
старешина мартолоза.
мартурина (лат. marturina, нем. Marder куна)
земљаринска дажбина y феудалној Славонији;
плаћана најпре y крзнима куна (отуда назив),
a од XVI в. y новцу.
марћале (итал. marciale) муз. в. марчале.
марунка (лат. malus armeniaca јерменска јабу-
ка) бот. јерменска жута јабучица; врста круп-
них, округлих, плавоцрвених шљива.
маруфлирати (фр. maroufler) слик. налепити сли-
карско платно на дрво; маруфлирана слика
слика налепљена на дрво.
марцесцирати (лат. marcescere) постајати тром,
слаб, слабети, млитавети.
марцијалан (лат. martialis Марсов, бога рата)
ратнички, ратоборан, борбен, ратни; срчан,
храбар, одважан; дивљи; уи. Марс.
марцијализам (лат. martialis Марсов, бога рата)
ратоборност, борбеност, склоност ратовању.
марципан (нлат. Marci panis, итал. marzapane)
колач од бадема и шећера.
марчале (итал. marciale) муз. као марш, војнич-
ки, ратнички; марћале.
марш (фр. marche) ход, ходање, гредење, кора-
чање; уредно кретање једне војне јединице
ка одређеном циљу; музички комад као прат-
ња свечаних, нарочито војничких кретања,
ступања; „војнички", „жалосни", „парадни"
марш; форсиран марш усиљен марш, брз
марш; као команда: марш! = напред! полази!;
даље! бежи! кидај! марш-руШа пут којим ce
има маршовати, правац маршовања (или: пу-
товања).
маршал (нем. Marschal, нлат. marescalcus, итал.
mariscalco, фр. maréchal) првобитно: коњу-
шар, надзорник штале; затим: врховни над-
зорник војске и двора неког владаоца; над-
зорник и руковалац јавних свечаности; да-
нас: највиши војни чин y војскама неких
држава; маршал двора највиши дворски чи-
новник, надзорник и управник унутарњих
послова владалачког двора; фелдмаршал
врховни командант војске y неким држа-
вама.
маршалат (фр. marechalat) 1. звање и надлежност
маршала; 2. надлештво под надзором марша-
ла; 3. зграда y којој ce налазе канцеларије
маршала и његових службеника; 4. врховна
војна команда, са маршалом на челу, уведена
y Француској y фебр. 1858. године.
Маршалов план програм економске помоћи
САД европским државама 1948-1951. по идеји
државног секретара САД Џорџа К. Маршала
(1880-1959), добитника Нобелове награде за
мир. Помоћ je добило 16 европских земаља, a
свеукупно je износила 15 милијарди долара.
маршан (фр. marchand, лат. merx, mercatus) тр-
говац, продавац.
марше (фр. marché) тржиште, трг, пијаца; пи-
јачна цена, куповна цена.
марширати (фр. marcher) в. маршоваШи; мар-
ширати некога најурити некога казавши му
марш!
маршовати (фр. marcher) правилно корачати,
ићи прописним војничким кораком; пешачи-
ти, грести, путовати; некога маршоваШи не-
кога најурити, отпердашити, отерати.
марш-рута (фр. marche-route) в. марш.
маса (лат. massa, фр. masse) 1. физ. мера за инер-
цију, једнака je количнику силе и убрзања
(јединица масе килограм); маса неког тела
мери ce количином материје која ce садржи y
њему; производ из запремине и густине; 2.
велик број, гомила, множина, мноштво; 3.
пук, свет, народ, руља; 4. тесто, смеса; 5. тело
без одређеног облика; 6. улог y коцки; 7. арав.
имање које остане после нечије смрти; има-
ње покретно и непокретно, које остаје после
пада неке трговине под стечај, a од којег ce
имају да подмире повериоци; маса бонорум
(лат. massa bonorum) имовно стање; маса кон-
курзус (лат. massa concursus) стецишна маса,
она из које имају да ce наплате повериоци;
маса хередитатис (лат. massa hereditatis) це-
локупна оставштина онога који оставља на-
следство.
масажа (фр. massage) трљање тела, гњечење те-
ла (нарочито после купања) ради појачавања
циркулације крви, одржавања здравља, јача-
ња мишића и др.
масакр (фр. massacre) покољ, мрцварење, убија-
ње, крвопролиће.
масакрирати (фр. masacrer) убијати, клати, мр-
цварити, касапити жртву, проливати крв; фиг.
уништити y преносном смислу, упропастити,
победити веома убедљиво (нпр. противнички
тим).
масал (хебр. masal) утицај неба или звезда на
човеков живот, срећа, судбина.
масењо 521 масталгиЈа
масењо (итал. masegno) бели кречни камен из
Вероне за калдрмисање улица.
масер (фр. masseur) 1. лице које врши трљање
(масажу), трљач (у купатилу и др.).
масер (енг. скраћ. за Microwave Amplification by
Stimulated Emission of Radiation) 2. појачивач
и генератор електромагнетних таласа чији ce
рад заснива на стимулисаном ослобађању
електромагнетне енергије из унутрашње
енергије молекула неких тела, према закони-
ма квантне механике.
масетер (грч. maseter) анаш. мишић жвакач, ми-
шић који подиже доњу вилицу.
масив (фр. massif) петрографски: неправилна
еруптивна громада; орографски: планина без
главног правца; маса кристаластих шкриљаца
која може одискона бити непокривена млађим
формацијама, или je била покривена па ого-
лићена ерозијом и дислокацијама.
масиван (фр. massif) тежак, пун, јак, чврст,.начи-
њен исцела; незграпан, тром, сиров; y грађе-
винарству: чврсто саграђен, јак, отпоран, ја-
ких и темељних зидова; о металима: густ, пун,
тежак, непробојан, који није шупаљ.
масивност (фр. massivité) пуноћа, тежина услед
пуноће, чврстина.
масирати (грч. mâssein месити, гњечити, лат.
massare, фр. masser) тело (после купања) тр-
љати, гњечити, ваљати да би ce изазвао живљи
крвоток и др.; уп. масажа; физ. досађивати не-
коме, гњавити.
маска (фр. masque, нлат. masca) образина, лор-
фа; лице под образином, прерушена личност;
стална карактерна улога y шаљивим играма;
фиг. привид, спољашњи изглед; изговор, пре-
тварање, лукавство; човек који жели да ce
прикаже друкчијим но што je, претварало;
гас-маска справа која ce ставља на лице да
заштити од отровних гасова; проширена цев
кроз коју ce удишу средства за анестезију
пред операцију; козм. смеше за прекривање
лица ради улепшавања; посмрШна маска оти-
сак лица умрле особе урађен y гипсу нарочи-
тим поступком.
маскара (тур. maskara, mashara) шала, исмева-
ње, спрдање; човек са образином, маском;
шаљивчина, лакрдијаш, исмевач; y козмети-
ци: боја за трепавице.
маскарада (фр. mascarade, итал. mascherata)
прерушавање, прерушеност; гомила или по-
ворка прерушених особа (под образинама),
крабуљни плес; маскерада.
маскарон (фр. mascaron, итал. mascarone) apx.
човечја глава, обично исцерена лица, која ce,
као украс, одувек y грађевинарству употреб-
љавала, нарочито на капијама, над прозори-
ма, на бунарима и др.
маскенбал (нем. Maskenball) забава (или: игран-
ка) на коју учесници долазе под образинама
(маскама).
маскер (фр. masque) онај који маскира глумце.
маскерата (итал. mascherata) ренесансна поклад-
на песма коју je певао прерушени младић
или група младића на улици или y кућама.
маскиран (фр. masqué) који je под образином,
прерушен, преобучен; сакривен, прикривен,
заклоњен; маскирана батерија (јединица и
др.) вој. прикривена батерија (јединица и др.),
она коју непријатељ не може да примети све
до тренутка док не ступи y дејство.
маскирати (фр. masquer) метнути образину, пре-
рушити, преобући; еој. положаје, топове и дру-
ге војне објекте помоћу грања, зеленила и
сл. учинити невидљивим за непријатеља, за-
клонити, сакрити; фт. прикрити, прикривати,
завијати, сакривати праве намере.
маскоки (mascochi) трг. врста памучне тканине
украшене цветовима, израђује ce y Аустрији.
маскота (фр. mascotte) дете среће, батлија,
батлика; предмет или животиња која доноси
срећу, или штити од несреће; амајлија, та-
лисман.
маскулина (лат. masculina) ил. грам. речи мушког
рода; в. маскулинум.
маскулинација (лат. masculinum) појава неких
мушких особина код девојчица (мушки тип
длакавости, појачано перутање коже, убрзан
раст и др.) које ce касније постепено губе.
маскулинизам (лат. masculinum) појава телес-
них и душевних мушких особина код женских
особа.
маскулиност (лат. masculinum) мушкост,
мушко-бањост, испољавање телесних и
душевних осо-бина мушког пола од стране
особа оба пола.
маскулинум (лат. masculinum) грам. мушки род;
реч мушког рода; ПЛ. маскулина.
маскулирање (лат. masculinum) фшиол. претвара-
ње женских животиња y мушке тиме што им ce
на место женских сполних жлезда, које ce укло-
не, усаде мушке, тако да ce животиња после
тога даље развија као мушка јединка; овај
метод претварања женских y мушке и мушких
y женске (феминирање) први je покушао да
примењује бечки лекар Ојген ШШајнах.
мас-медији (енг. mass-media, mass маса, лат. me-
dia мн. од medium средство) средства масовног
општења: радио, телевизија, новине.
масован (лат. massa) који je y маси, y великом
броју; масован рад рад y којем учествује ве-
лики број радника; средства масовне комуни-
кације штампа, радио, телевизија; масовни
медији, мас-медији.
масон (фр. maçon, нлат. inacio) зидар, нарочито:
слободан зидар; припадник масонерије.
масонерија (фр. maçonnerie) слободно зидар-
ство; слободни зидари; доскора тајно друш-
тво, својевремено основано мимо занатских
цехова (у XVIII в. y Енглеској), да би ce
посве-тило усавршавању човека и света, што
ce по-некад и злоупотребљава.
масотерапија (фр. massage масажа, грч.
therapei'a лечење) мед. лечење трљањем,
масажом.
мастаба (арап.) староегипатска гробница y обли-
ку паралелограма с равним кровом и косим
странама; подизане су y близини пирамида a y
њима су сахрањивани достојанственици.
масталгија (грч. mastós дојка, сиса, âlgos бол)
мед. бол y сисама, бол дојке.
мастектомија 522 матер
мастектомија (грч. mastós дојка, ektomé исећи)
мед. делимична или потпуна операција дојки;
изводи ce због обољења или из естетских
разлога. мастер (енг. master, лат. magister)
господар, ста-
решина, газда, сопственик; мајстор; госпо-
дин, учитељ; млади господин; управитељ, над-
зорник; матрица; метални калуп помоћу ко-
јег ce праве грамофонске плоче. мастика
(грч. mastiche) в. масшикс. мастикаторије (нлат.
masticatoria) ПЛ. мед. лекови
који ce узимају жвакањем. мастикаторијум
(нлат. masticatorium) средство
за жвакање.
мастикација (лат. masticatio) жвакање, жватање.
мастикс (грч. mastiche, фр. mastic) бледожута и
миришљава смола мастиковог дрвета, које ра-
сте нарочито на Хиосу, употребљава ce за
прављење разних балзама, масти, фирнајза,
лакова и као зачин за колаче, шећерно воће
и др.; стаклорезачки лепак, кит; врста ракије
зачињене овим мирисом; мастика. маститис
(грч. mastós дојка, сиса) мед. запаљење
сиса, дојки. мастиф (енг. mastiff) самсов,
булдог (врста вели-
ког пса). масто- (грч. mastós) предметак y
сложеницама са
значењем: сиса, дојка. мастодан (грч. mastós)
в. мастоидан. мастодинија (грч. mastós, odynë
бол) мед. осећа-
ње бола y сисама (или: дојкама), сисобоља.
мастодон(т) (грч. mastós, odiis зуб) геол., зоол. вр-
ста изумрлог сурлаша из породице слонова, са
кљовама y горњој и доњој вилици.
мастозоолит (грч. mastós, zöon животиња, lithos
камен) геол. окамењен сисар.
мастозоон (грч. mastós, zöon животиња) зоол. си-
сар, сисавац.
мастоидан (грч. mastós, eidos, облик, вид) сли-
чан сиси, сисаст, дојчаст.
мастоидит (грч. mastós дојка, eidos) мед. запаље-
ње сисастог дела слепоочне кости који ce на-
лази иза ушне шкољке.
мастопатија (грч. mastós, pathos бол, болест)
мед. в. мастодинија.
маступрација (нлат. mastupratio) в. манусту-
прација.
мастурбација (нлат. masturbatio) в. манусту-
прација.
мастурбирати (нлат. masturbare) онанисати; в.
мануступрирати.
масхала (грч. maschile) мед. пазухо.
масхалистер (грч. maschalistër каиш нараменик)
анаш. други вратни пршљен.
мат (фр- mat) 1. up. без сјаја, таман, тамне боје,
угасит.
мат (перс.) 2. y шаху: завршни потез противника
после кога угрожени краљ више нема никаквог
излаза; фт. побеђен, пропао, изгубио игру.
мата (шп. mata) парагвајски чај од биљке Ilex
paraguayensis, омиљено пиће Јужноамерика-
наца.
матадор (шп. matador, лат. mactator кољач, уби-
ца) главни борац y борби с биковима y Шпани-
ЈИ , КОЈИ рањеноЈ животињи задаЈе смртни
ударац; y картама: најјачи адути; фиг. истак-
нут, важан, угледан човек, чувена личност, пр-
вак y некој струци, печен y својој струци,
„зверка".
матаморизам (шп. matamoros) самохвалисање;
израз који ce употребљава за оне који виком
и дреком, надутим и високопарним речени-
цама покушавају да збуне своје противнике;
зоол. израз којим ce означава начин одбране
којим ce служе неки инсекти да би застрашили
своје непријатеље, нападача тиме што ce сил-
но костреше, надимају, истичу своје бодљике
и др.
матаморо (шп. matamoros) лит. „убица Мавара",
веома омиљена личност y старој шпанској ко-
медији, шпански војник-лажљивац који прича
своја јунаштва и подвиге који ce, y ствари,
никада нису догодили; бот. назив за већи број
неофанзивних биљака, али по изгледу веома
опасних и отровних.
матезиологија (грч. mâthësis учење, знање, 1о-
gia) учење о науци, тј. методика.
матезис (грч. mâthësis учење, знање) в. матема
-тика ; матезис апликаШа (нлат. mathesis ap-
plicata) примењена математика; матезис пура
(нлат. mathesis pura) чиста (или: непримење-
на) математика, тј. она која проучава вели-
чине саме за себе.
матема (грч. manthânô учим, научим, mânthëma
знање, наука) оно што je научено, предмет
учења, знање, наука; правило, нарочито мате-
матичко.
математика (лат. mathematica, грч. mâthëma)
наука о величинама, тј. аритметика, алге-
бра и геометрија; машезис.
математичар (лат. mathematicus, грч. mâthëma)
наставник математике; онај који ce научно
бави математиком.
математичка логика виши степен формалне ло-
гике са применом математичке методе и спе-
цијалног система симбола; симболичка ло-
гика.
математички (грч. mâthëma) који припада мате-
матици или ce на њој оснива; известан, поуз-
дан, несумњиво утврђен.
матен (фр. matin, итал. mattino, лат. matutinum)
1. јутро; јутарњи капут, јутарња хаљина; 2.
име познатог француског листа.
матеозофија (грч. mâtaios узалудан, ништаван,
sophïa) ништавна мудрост, надримудрост.
матеологија (грч. mâtaios узалудан, ништаван,
logia) некористан говор, празне речи, лупе-
тање.
матеопеја (грч. mâtaios узалудан, ништаван,
poiéô чиним, радим) некористан, бесциљан,
узалудан посао.
матеопонија (грч. mataioponia) узалудан труд,
узалудан рад.
матеотехнија (грч. mâtaios узалудан, ништаван,
téhnë вештина) вештина или уметност без
вредности.
матер (лат. mater) мати, мајка; алма матер
(лат. aima mater) блага, часна мајка (почасно
Матер долороза 523 матрикс
 име за универзитет) ; иија машер (лат. pia ma-
ter) нежна, богоугодна мајка; анаш. в. дура ма-
тер, пија матер.
Матер долороза (лат. Mater dolorosa) „болом
скршена мајка"; богородица y болу због пат-
њи свога сина (омиљена тема славних сликара
и вајара).
материја (лат. materia грађа, дрво као грађа;
садржина) твар, супстанца; твар од које ce ca-
стоји или je начињен физички предмет; те-
лесна или физичка супстанца уопште, чврста,
течна или гасовита; све што заузима простор,
што je телесно; одређена ствар, једноставна
или сложена, од које je нешто сачињено; фил.
код Аристотела, материја (грч. hyle) један je
од узрока настанка свих бића, и то y смислу
материјала, оног „из чега" ce састоји свако
биће; отуд je касније изведена супротност
између форме и материје (облика и садржаја).
Од Аристотела наовамо, материја je тради-
ционално разумевана као нешто чулно, телес-
но и природно; Р. Декарт ју je први дефини-
сао као „тело уопште", „оно што ce прости-
ре", тј. оно што заузима простор; фт. пред-
мет, тема (нпр. говора, изучавања); тканина;
мед. маШерија морби или материја пеканс
(лат. materia morbi, materia peccane) узрок бо-
лести.
материјал (лат. materia) грађа за неки рад, пред-
мет обраде; спрема, прибор, опрема; грађа,
градиво.
материјалан (лат. materialis) тварни, телесни,
стварни, који ce тиче онога од чега ce неко
физичко тело састоји; битан, садржајан (супр.
формалан); материјална истина ирав. најве-
ћи степен извесности до које судија може до-
ћи y кривичном поступку; машеријални ин-
терес стварна корист, битна корист; матери-
јална тачка геометријска тачка са физичким
значењем, тј. тачка која има својство лени-
вости или инерције (појам који je y XVIII сто-
лећу створио Дубровчанин Руђер Бошко-
вић); геометријска тачка.
материјализам (фр. matérialisme, лат. materi-
alis) фил. теоријски: схватање које сматра
твар или материју као једину супстанцију
света и као суштину свих ствари, па и психич-
ке (душевне) појаве само као функције мате-
рије; дијалектички машеријализам - маркси-
стичка филозофија. „. .. наука о најопшти-
јим законима кретања и развитка природе,
људског друштва и мишљења" (Енгелс) ; прак-
шички или ешички материјализам: учење ко-
је поставља као циљ живота чулно уживање са-
дашњице, a чулна или материјална добра сма-
тра као једино за чим ваља тежити, одбацују-
ћи и презирући тзв. идеалне вредности, пош-
то су материјална добра једини стварни осно-
ви живота и културе; историјски машеријали-
зам примена дијалектичког материјализма на
истраживање историје, примена на друштвене
науке: „Привредни склоп (економска структу-
ра) друштва јесте стварна основа на којој ce
подиже правни и политички надградак (правна
и политичка надградња), и којој одговарају
одређени друштвени облици свести... Начи-
ном производње материјалног живота услов-
љено je друштвено, политичко и животно зби-
вање уопште" (Karl Marx, Zur Kritik der politi-
schen Ökonomie, предговор, 1859); механички
материјализам учење које сматра да живи ор-
ганизам није ништа друго него сложен механи-
зам, и да ce, према томе, жива материја не
разликује од мртве; супр. идеализам.
материјализација (нлат. materialisatio) тобожње
отеловљење, оваплоћење духова оних који су
умрли, како верује спиритизам; постајање
телесним, претварање нечега етеричког y те-
лесно.
материјалист(а) (фр. matérialiste) фил. 1. приста-
лица материјализма; супр. идеалист; 2. човек
који цени само материјална добра и тежи само
за материјалним добрима, себичњак.
материјатум (нлат. materiatum) нешто што je
израђено или састављено од неке твари (или:
грађе, материје).
материјација (нлат. materiatio) стварање (или:
образовање) грађе (или: материје, твари).
матерна (лат. mater мати, materna) 1. ПЛ. прав.
материнство, матерински део наследства, на-
следство које некоме припада по матери.
матерна (лат. materna) 2. фосфором богати
хранљиви препарат који ce справља од клица
жита.
матерните (лат. mater мати, фр. maternité) поро-
дилиште; школа за бабице.
матернитет (лат. mater мати, нлат. maternitas,
фр. maternité) материнство; битисање мајке;
принцип матернишета прав. начело по коме
je дужност матере да издржава своје ванбрачно
дете.
матер фамилијас (лат. mater familias) мајка по-
родице, мајка.
матико (нлат. folia matico) бибераста укуса ли-
шће једне перуанске биљке, од кога ce спра-
вља лек против гонореје.
матината (итал. mattinata) јутарња песма под
прозором драгане; cyup. серенада.
матине (фр. matinée) време од сванућа до подне,
преподне; забава (или приредба, позоришна
представа, седељка) која ce одржава пре подне
и после подне; јутарња хаљина.
матирати (фр. mater) 1. учинити несјајним,
тамним, угаситим, уп. маШ 1.
матирати (перс.) 2. победити противника y ша-
ху; фиг. победити, савладати, укротити, оне-
способити за даљи рад или борбу, ухватити
кога y све четири; уи. мат 2.
матрац в. мадрац.
матријархат (лат. mater мати, грч. archós вођа,
старешина) 1. првобитни облик друштвеног
уређења y којем je мајка била глава породи-
це и управљала задругом; 2. материнско пра-
во, стање y коме дете не припада очевој, него
материној лози.
матрикс (лат. matrix) анаш. материца; фиг. поре-
кло, извор, узрок; јавни списак, попис, ма-
тица.
матрикула 524 махинациј
а
матрикула (лат. matricula) пописна књига, спи-
сак имена чланова неког друштва; уписница
на универзитетима; списак прихода неког ду-
ховног или световног надлештва; списак чла-
нова једне парохије: рођених, крштених,
умрлих и ожењених (удатих), матица, број
војничког јединичног списка.
матримонијалан (нлат. matrimonialis) који ce
тиче брака, брачни.
матримонијум (лат. matrimonium) брак, брачно
стање; супр. конкубинат.
матрица (фр. matrice од лат. mater мајка) 1.
средство помоћу којег ce различитим поступ-
цима, y различитим материјалима, добијају
отисци фигура или знакова; употребљава ce y
штампарству, ликовним уметностима итд.; 2.
маш. правоугаона таблица y којој су, по врста-
ма и ступцима, распоређени бројеви или
функције; 3. рач. низ компоненти и делова
(нпр. релеја, транзистора, диода итд.) који
служе превођењу информације из једног кода
y други.
матрицидијум (лат. matricidium) убиство мате-
ре, матероубиство.
матроз (хол. matroos, дан., шв. matros) морнар,
бродар, слуга на броду.
матроклинија (лат. mater мати, грч. klinö наг-
нем) биол. наслеђивање кад потомство више
личи на мајку.
матрона (лат. matrona) код старих Римљана:
угледна госпођа високог реда; уважена жена y
годинама, госпа.
матронимика (грч. mâtër мати, ónyma име) изво-
ђење породичног имена (презимена) од жен-
ског, материног имена, нпр. Миличић (Мили-
ца), Љубичић (ЈБубица), Аничић (Аница) и
ДР-________________________________________
матура (лат. matura) в. матуритеги.
матурант (лат. maturare дозревати, maturane)
ученик завршног разреда средње школе који
ће полагати виши течајни испит (маШуру).
матуранције (лат. maturantia) Т. мед. лекови ко-
ји помажу сазревање, гнојење.
матуративан (нлат. maturativus) сазреван, који
помаже сазревање, гнојење.
матурација (лат. maturatio) убрзавање, пожури-
вање; зрење, сазревање, дозревање; мед. гно-
јење, загнојавање.
матурирати (лат. maturare) довести до зрелости,
учинити зрелим; зрети, дозрети, сазрети; по
ложити испит зрелости y средњој школи; убр-
зати, брзо извести, пожурити нешто; прав. тра-
жити да ce убрза доношење решења.
матуритет (лат. maturitas) зрелост, дозрелост,
доспелост; нарочито: испит зрелости y сред-
њој школи, виши течајни испит (матура).
матутина (лат. matutina se. hora) y католичкој
цркви: јутрење, први канонски час.
матушка (рус. матушка) мајчица, мамица.
маузерка вој. брзометна пушка, брзометка кали-
бра 7,9mm и са највећим дометом од 4.000m
(названа по проналазачима Вилхелму и Павлу
Маузеру).
маузолеј (грч. Mausôleion, лат. Mausoleum) ди-
ван надгробни споменик, раскошно украшена
гробница, владарска гробница. Назив по спо-
менику који je краљица Артемизија подигла
y Халикарнасу, свом мужу Маузолу, каријском
краљу (377-353. пре н. е.) и који je био укра-
шен вајарским радовима.
маунт (енг. mount, лат. mons брег, брдо) реч
која ce појављује као саставни део многих
географских назива (нпр. Mount Everest).
мафија (итал. Mafia, Maffia) тајно разбојничко
и пљачкашко друштво на Сицилији, које je
постојало од 1860. г.; фиг. опасно друштво,
удружење људи са опасним циљевима.
мафиш (тур. mafis) 1. врста слаткиша од танких
листова испржена теста с јајима.
мафиш (арап.) 2. ништа.
мах (нем. mach) в. Махов број.
маха- (инд., перс. maha-) велик (јавља ce y мно-
гим сложеним речима).
Махабхарата (инд. Mahabharata) „Велики рат
породице Бхарата"; велики народни еп Инду-
са, има преко 200.000 стихова; потиче од неко-
лико песника, a y ГУвеку добио углавном свој
садашњи облик; широко су познате епизоде
Песма о краљу Налу (Нал и Дамајанта), Бха-
гавад-гиШа, Легенда о СавиШри.
махагони (енг. mahogany) бот. фино и веома твр-
до дрво, расте y источној Азији и Јужној
Америци, боје црвеносмеђе, служи за фине
столарске радове, фурнире, штапове и др.
махал (инд.) дворац, палата.
махала (арап. mähallä, тур. mahalle) део једне
вароши, градска четврт, кварт; улица, сокак;
мала.
махараџа (сскр. maha, rajan) „велики краљ", вла-
далац y Предњој Индији под којим стоји
више раџа; често само титула обичног дома-
ћег владаоца (раџе).
махатма (сскр. maha велик, atman душа) фил.
највиша титула која ce може дати човеку који
je напредовао и отишао далеко y духовном
сазнању (код Индуса); велика душа, душа све-
га (у филозофији Веданте); y теозофији: ду-
ховни вођ.
Махди (арап.) миш. пророк, очекивани спаситељ,
муслимански месија који, по предању, живи
скривен y некој пећини близу Багдада.
махер (нем. Macher учинилац) човек који ce уме
y свим приликама снаћи, умешан човек; уј-
дурмаш, подвалаџија.
махерај (нем. Macherei рад) посао који je изве-
ден на штету некога другог, вешто изведен
подвиг, ујдурма, подвала.
махета в. мачеШа.
махетика (грч. mâche борба) вештина борења,
борачка вештина.
махизам в. емпириокритицизам.
махина (лат. machina) в. маишна.
махинално (нлат. machinale, фр. machinal) нехо-
тично, несмишљено, као машина, машински;
механички.
махинација (лат. machinatio) подбадање, под-
стрекавање, подстицање; сплетка, ујдурма,
смицалица, подвала.
махмил 525 мегаеволуција
махмил (арап.) товарна животиња; нарочито: по-
свећена камила која иде y Меку са раскош-
ним даровима и води директно порекло од ка-
миле на којој je Мухамед, на својим путова-
њима, обично јахао.
махмудија (арап. mahmüdiyyä, тур. mahmudiye)
турски златан и сребрн новац.
махновштина контрареволуционарна оружана
борба анархо-кулачких банди y Украјини
(1918-1921) против совјетске власти, којима
je руководио Н. И. Махно.
Махов број однос брзине кретања једног тела
према брзини звука y датој средини; име по
аустријском научнику Е. Маху (1838-1916).
махорка (рус. махорка) врста простог дувана,
крџа.
махрама (арап. miqrämä) в. марама.
махут (инд. mahut) гонич или чувар слонова y
Индији.
маца (итал. mazza) 1. тешки чекић, маљ, ма-
цола.
маца (хебр. mazzah) 2. в. мацес.
мацаклин зоол. врста гуштера, велика губавица,
Hemydactilus turcicus.
мацерат (лат. maceratimi) фарм. течност добивена
путем мацерације.
мацерација (лат. maceratici) дужи утицај неке
течности (воде, алкохола, етра, киселина и
др.) на неку чврсту биљну или животињску
твар на обичној температури; расквашивање,
раскисељавање, топљење, квашење; фиг. изну-
равање, кињење, мучење.
мацерирати (лат. macerare) топити, потопити,
мочити, натапати, квасити, расквасити (нпр.
мацерирати кости потопити кости y воду да
би мекани делови са њих отпали, нарочито
ради анатомских препарирања) ; фиг. мучити,
кињити, изнуравати.
мацес (хебр. mazzah) бесквасни хлеб који Је-
вреји једу y време Пасхе.
мацијес (лат. macies) мршавост; мед. сушица;
јектика, туберкулоза.
мачета (шп. maclieta, порт. machete) оружје и
оруђе y Јужној Америци, служи за сечење тр-
ске и крчење пута кроз џунглу, средина изме-
ђу ножа и сабље, ханџар, ловачки нож.
мачизам (шп. macho мушкарац) дивљење
физич-ком изгледу мушкараца и грубијанском
пона-шању.
машала (арап. mäsa'lä) бакља, зубља.
машалах (арап. mä sä'alläh, тур. masallah) како
je Божја воља, како Бог хоће! (као узвик); из-
раз који, по народном веровању, штити од
урока; израз сагласности; турски назив за
опијум.
машамода (фр. marchande de mode трговкиња
модним предметима) физ. жена која ce сувише
кинђури.
машина (грч. mëchanë оруђе да ce нешто веш-
тачки изради, лат. machina) 1. шех. оруђе за
рад које сталним покретима својих делова
обавља разноврсне радње по замисли човека,
претварајући енергију једне врсте y другу
или једног облика y други; 2. локомотива; 3.
фт. створ без духа, човек без духа.
машинизација (грч. mëchanë, лат. machina
спра-
ва) увођење машина (стројева) y пословања и
производњу где ce раније употребљавао фи-
зички рад људи и животиња (у занатству, пољо-
привреди, војсци итд.); уп. механизација.
машинално (фр. machinal) в. махинално.
машингевер (нем. Maschinengewehr) eoj. в.
маши-
ненгевер. машиненгевер (нем.
Maschinengewehr) вој. ватре-
но оружје калибра војничке пушке и аутомат-
ског дејства, подесно за преношење, y минуту
може да избаци око 600 метака. машинерија
(фр. machinerie) стројеви, машине;
машински делови; израда машина; одељење y
коме ce налази више машина које све служе
истој сврси; нарочито: све справе помоћу ко-
јих ce врше промене на позорници.
машннист(а) (фр. machiniste) руковалац маши-
ном, машиновођа: градилац машина; аоз. над-
зорник машина. машинка (фр. machine) вој.
аутоматска машин-
ска пушка или машински пиштољ, стројница,
аутомат.
машкара (итал. maschera) 1. в. маска.
машкара (арап. mashharat) 2. в. маскара.
машна (нем. Masche) петља, замка; врста кратке
кравате; краваша. меа кулпа (лат. mea
culpa) моја кривица, мој
грех, крив сам! (узвик којим ce покајнички
признаје сопствена кривица). меандар (грч.
Maiandros) завој, окук; вијуга
(или: окука) коју нека река гради при току
кроз равницу (названу по малоазијској реци
Меандру, која има необично вијугав ток); y
орнаментици: вијугава шара. меандричан
(грч. maiândros) кривудав, вијугав,
веругав, завојит, са окукама (као малоазиј-
ска река Меандар, која je чувена са својих
многих окука). меатус (лат. meatus) ход,
ходање, кретање; ме-
атус аудиториус (лат. meatus auditorius)
анаш. слушник, слушница, ушница. мебл (фр.
meuble, лат. mobile) покретнина, по-
кретност, покретно имање; нарочито: кућни
намештај; мебл-штоф тканина за покривање
намештаја. меблирати (фр. meubler) кућу
наместити, снаб-
дети намештајем. Мевлуд (арап. mäwlid, тур.
mevlid рођење) ро-
ђендан пророка Мухамеда, велики муслиман-
ски празник. мега- (грч. mégas, megâlë,
méga велик, -a, -o)
предметак y сложеницама са значењем: велик,
велики, голем. мегават (грч. mégas, енг. watt)
физ. „велики ват"
електрична јединица = милион вати; знак:
MW. мегаволт (грч. mégas, итал. Volta) физ.
„велики
волт", електрична јединица = 1милион вол-
та; знак: MV. мегагастрија (грч. mégas, gastër
желудац) мед. по-
већање желуца, повећан желудац.
мегаеволуција (грч. mégas велик, голем, лат.
evolutio развијање, развој) биол. еволуција
мегаколон 526 медиевалистика
 виших систематских категорија (породица,
редови, класе). мегаколон (грч. mégas, kólon
дебело црево) мед.
претерано велико дебело црево.
мегалегорија (грч. megalêgoria) хвалисање, хва-
стање, разметање. мегалити (грч. mégas,
b'thos камен) tu. велики
каменови, стародревни споменици који ce ca-
стоје од великих камених трупаца, блокова.
мегало- (грч. mégas) в. мега-, мегалобласти
(грч. mégas, blastós клица, изда-
нак) ПЛ. мед. в. макроцити. мегалографија
(грч. mégas, graphîa) сликање
(или: приказивање) важних предмета y увећа-
ном облику, нпр. јунака, богова и др.
мегалокарпичан (грч. mégas, karpós плод) који
има крупан плод. мегаломанија (грч. mégas,
manìa помама, луди-
ло) големаштво, лудило величине, уображена
величина, болесно прецењивање самог себе;
грандоманија. мегалоникс (грч. mégas, ónyx
нокат, панџа) зоол.
врста изумрле животиње из дилувијалне и нај-
млађих слојева неогенске формације, била
дуга 2,5 m и имала на прстима веома велике
панџе. мегалополис (грч. mégas велики, polis
град) ве-
леград, обично са неколико милиона станов-
ника. мегалопсија (грч. mégas, ópsis вид)
мед. в. ма-
кропсија. мегалопсихија (грч. mégas, psyché
душа) вели-
чина душе, великодушност. мегалосаур (грч.
mégas, sauors гуштер) зоол. див-
-гуштер, огромна изумрла животиња, слична
крокодилу, дуга око 18 m. мегалофонија
(грч. mégas, phòne) пун и јак
глас. мегалоцефал (грч. mégas, kephalë
глава) в. ма-
кроцефал. мегалоцити (грч. mégas, kytos
дупља, шупље те-
ЛО) пл. мед. В. МакрОциТи.
мегаметар (грч. mégas, métron мера, мерило)
астр. инструмент сличан хелиометру; данас
без значаја.
мегаподије (грч. mégas, pus, podós нога) ПЛ. ЗООЛ.
великоношци, врста птица сличних коко-
шима.
мегарани фил. в. мегарици.
мегарици ПЛ. физ. присталице старогрчке фило-
зофске школе (мегарска школа), чији je oc-
нивач ученик Сократов Еуклид из Мегаре
(око 444-369. пре н. е.). Они су ce поглавито
бавили логиком, вештином y борби речима, и
спајали сократовску етику са елеатским (в.
елеаши) учењем о вечном и непроменљивом
бићу, о добру, које je само једно, мада га
људи различито називају.
мегаскоп (грч. mégas, skopéô посматрам, гле-
дам) ОПТ . врста камере опскуре, латерне маги-
ке помоћу које ce добије увеличан лик (не-
ког предмета) на заклону.
мегатеријум (грч. mégas, thërîon звер, дивља жи-
вотиња) зоол. врста огромног изумрлог лењив-
ца-сурлаша КОЈИ je величином прелазио да-
нашњег слона; такође: општи назив за велике
изумрле животиње.
мегатона (грч. mégas велики, тона, в.) вој. енер-
гија нуклеарне експлозије која одговара
енергији ослобсфеној при експлозији 10 6 t,
или 10 3 килотона, тринитротолуола; скр. Mt.
мегафон (грч. mégas, phônë глас, звук) дугачка
цев за говор са отвором y облику звона и две
цеви за слушање, служи за појачавање звука и
за разговор на већим одстојањима (пронала-
зак Едисонов); гласноговорник.
мегдан (арап. mäydän) в. мејдан.
мегданџија (арап.-тур. meydanci) в. мејданџија.
Мегера (грч. Mégaira) миш. једна од три фурије
код старихГрка; фт. горопаднажена, злажена,
оштроконђа.
мегом (грч. mégas, нем. Ohm) физ. „велики ом",
електрична јединица = 1 милион ома; знак
MQ.
мегометар (грч. mégas нем. Ohm, грч. metron
метар) фт. апарат за мерење веома великог
отпора, реда величине од милион ома; У П .
мегом.
медаља (фр. médaille, итал. medaglia, нлат. те-
dalla) 1. округла колајна, споменица израђена
од метала; одликовање, орден; 2. врста ситне
пластике, уметничко дело са алегоријским
или историјским мотивом које ce кује пово-
дом неке прославе.
медаљар (фр. médaille) вештак, уметник који
израђује медаље.
медаљист(а) (фр. médailliste) познавалац (или:
скупљач) медаља и старог новца.
медаљон (фр. médaillon) велика споменица,
крупна медаља; округла или облика јајета
слика, са скупоценим и уметнички израђеним
оквиром, која ce носи о врату; сам такав ок-
вир; ан медаљон (фр. en médaillon) y облику
споменице, нпр. округла слика.
медано (шп. medano) пешчани брег, дина.
медведки (рус. медведки) пл. трг. коже младих
морских видри, док су још беле.
медезимо модо (итал. medesimo modo) муз. в. ме-
дезимо Шемпо.
медезимо темпо (итал. medesimo tempo) муз.
истим темпом.
Медеја (грч. Mëdeia) миш. кћи краља Ејета y
Колхиди, помогла својим чаролијама аргона-
уту Јасону да ce дочепа златног руна, удала ce
за њега и побегла с њим y Јолкос, где му ce за
неверство свирепо осветила побивши децу ко-
ју je с њим изродила; фиг. љубоморна и осве-
тољубива жена.
медет (арап. mädäd) помоћ, потпора; као узвик:
упомоћ, помагај!
медецина (фр. médecine) в. медицина.
медиа (лат. media) ПЛ. грам. в. медија.
медиевал (лат. medium aevum средњи век) шим.
врста старинских штампарских слова = ан-
тиква.
медиевалан (лат. medium aevum) који припада
средњем веку, средњовековни.
медиевалистика (нлат. medium aevum средњи
медиевисти 527 медицинар
 век) изучавање историје, литературе, фило-
зофије, уметности и сл. средњег века.
медиевисти (лат. medium aevum) ПЛ. 1. људи из
средњег века; нарочито: писци средњег века;
2. историчари који проучавају средњи век.
медиј (лат. medium) грам. в. медијум 4.
медија (лат. media) грам. средње слово; назив за
звучне сугласнике; разликују ce три врсте: nu-
cule или звучне медије, полузвучне медије и
аспироваие медије.
медијалан (нлат. medialis) који ce налази y cpe-
дини, средњи, средишни.
медијана (лат. medianus средњи) маш. свака од
трију дужи повучених из темена троуглових до
средина супротних страна; тежишна линија
троугла; код трапеза дуж која спаја средине
кракова, паралелна je основицама и једнака
je половини њиховог збира. У статистици
вредност обележја y средини серије чији су
чланови распоређени по величини вредности
обележја.
медијанта (нлат. medianta) муз. средњи тон, онај
који ce налази између основног тона и његове
квинте и терце.
медијанте (лат. mediante) прил. помоћу, посред-
ством, путем; медијанте јураменто (лат. me-
diante juramento) прав. заклетвом, посредством
(или: путем) заклетве.
медијастиноскопија (нлат. mediastinum средо-
грудница, грч. skopéo гледам) мед. мала хи-
руршка интервенција којом ce врши испити-
вање средогруђа, најчешће да би ce утврдила
нека болест или узео узорак за хистолошку
анализу.
медијастинитис (нлат. mediastinum) мед. запаље-
ње средогруднице.
медијастинум (нлат. mediastinum) анаш. средо-
грудница, простор између плућних крила y
којем ce налазе срце, аорта, душник, једњак
и грудна жлезда (шимус).
медијатан (нлат. mediatus) посредан, који бива
посредством кога или чега.
медијатер (фр. médiateur) посредник; судија,
изборни судија.
медијативан (нлат. mediativus) који посредује,
посредан.
медијатизација (нлат. mediatisatio) претварање
једне независне државе y зависну стављањем
под власт друге, припајање (или: прикључе-
ње) обично већој држави.
медијатизовати (нлат. mediare) учинити завис-
ним од кога другог; независну државу или вла-
даоца ставити под врховну власт друге државе.
медијатор (нлат. mediator) в. медијаШер.
медијаторан (нлат. mediatorius) посреднички,
који има карактер посредовања.
медијација (нлат. mediatio) посредовање, по-
средништво; муз. застој при певању y средини
стиха.
медиј(ум) (лат. medium) 1. оно што ce налази y
средини или што представља средину, среди-
на, средњи пут; 2. физ. средина, посредник, оно
кроз што ce преноси дејство; помоћно сред-
ство, средство поређења; 3. y спиритизму: по-
средник између људи и духова; 4. y грчкој
граматици: средње стање, које стоји између
радног и трпног стања код грчких глагола; 5.
медијум евум (лат. medium aevum) средњи
век, време од V до краја ХУвека; 6. средство
комуникације (новине, магазини, телевизи-
ја); мас-медији.
медикабилан (лат. medicabilis) лечљив, излеч-
љив, који ce може лечити.
медикамент (лат. medicamentum) лек.
медикастер (нлат. medicaster) надрилекар, рђав
лекар.
медикастерија (нлат. medicaster) надрилекар-
ство.
медикација (лат. medicatio) лечење.
медикоманија (лат. medicus лекар, грч. mania
помама, лудило) страст за давањем или узима-
њем лекова.
медико-хирург (лат. medicus, грч. cheirourgos)
лекар-хирург који лечи и унутрашње бо-
лести.
медикус (лат. medicus) лекар; fu. медици (medici)
лекари.
Медина (арап. Ал Мадинах, раније Јасриб) 1.
град на западу Саудијске Арабије; ту je ca-
храњен Мухамед који je, иначе, управо y Me-
дини први пут за живота признат за правог
Алаховог пророка; 2. град y држави Охајо
(САД); 3. град y држави Њујорк.
медио (лат. medio) y средини, средином; трг. y
средини месеца (менице које ce издају „пер
медио" (лат. per medio) морају ce петнаестог
y месецу исплатити и за њих нема почека).
медиократија (лат. mediocris средина пута, по-
ловина пута, грч. kratéô владам) владавина
осредњости, повлашћивање осредњим (ум-
ним) способностима и вредностима, негатив-
на селекција.
медиокритет (лат. mediocritas) 1. осредњост; 2.
осредње стање; 3. осредња способност; 4. де-
ло осредње вредности; 5. човек осредње спо-
собности и вредности (умне).
медитативан (нлат. meditati vus) који мисли, ко-
ји размишља, утонуо y мисли, склон разми-
шљању, замишљен.
медитација (лат. meditatio) размишљање, миса-
оно посматрање; тиха и усрдна молитва.
медитерански (лат. mediterraneus) средоземни;
МедиШеранско море Средоземно море.
медитирати (лат. meditor) мислити, размишља-
ти, премишљати, мисаоно посматрати што;
утонути y мисли о богу.
медицина (лат. remedium лек од чега, помоћ,
средство, medicamentum лек, лекарија) 1.
знање, вештина, наука о здрављу и употреби
лекова y циљу лечења болести људи и осталих
живих бића; поред лечења (куративна меди-
цина) бави ce и спречавањем болести (превен-
тивна медицина), како код људи (хумана ме-
дицина) тако и код животиња (ветеринарска
медицина), биљака (фитомедицина), риба
(ихтиомедицина) и др.; 2. средство које по-
маже лечењу, лек.
медицинар (нлат. medicinarius) студент медицин-
медицина форензис 528 мезолабијум
 ског факултета (или: медицинске високе
школе); онај који учи лечење или који ce ба-
ви лечењем; познавалац медицинске науке.
медицина форензис (лат. medicina forensis) суд-
ска медицина.
медицине доктор (лат. medicinae doctor) лице
које je свршило медицински или стомато-
лошки факултет.
медицине практикус (лат. medicinae practicus)
лекар који врши праксу.
Медичи (итал. Medici) чувена флорентинска по-
родица, владала Фиренцом 1434-1737, нарочи-
то помагала уметност и науку; доба Медичија
доба цветања уметности и науке y Фиренци
под утицајем и заслугом породице Медичи.
медок (фр. médoc) црвено бордоско вино, назва-
но по истоименој француској вароши, y чи-
јој ce околини производи.
медоперсијски који ce тиче Међана и Персија-
наца.
медореа (грч. mëdos мушки сполни орган, reo
течем, цурим) мед. в. гонореа.
медреса (арап. medres, medresèt) муслиманска
средња школа, гимназија y којој ce, поред
научних предмета, уче и верски предмети,
арапски језик итд.; такође: висока школа.
Медуза (грч. Médusa) 1. лит. једна од три Горго-
не, тј. кћери Горгонове, која je хтела боги-
њи Ашени да оспори првенство y лепоти, због
чега je ова њену лепу увојиту косу претвори-
ла y змије, a очима јој дала страховиту моћ
да ce свако под њиховим погледом мора пре-
творити y камен. 2. медуза зоол. ред морских
бескичмењака дупљара; морски клобук.
медула (лат. medulla) зоол. мождина, срж; језгро;
медула облонгата (лат. medulla oblongata)
продужена мождина, памождина; медула оси-
јум (лат. medulla ossium) коштана срж; медула
спиналис (лат. medulla spinalis) леђна мождина.
медуларан (лат. medullaris) мождински, сржни
кичмени; медуларна супсШанција мождина.
медулин (нлат. medullinus) бела твар која ce
издваја из сржи разних биљака, нарочито зове.
медулитис (лат. medulla) мед. запаљење леђне
мождине.
медулозан (лат. medullosus) сржат, мождинат,
који je пун сржи, мождине.
меза (итал. mezza, лат. médius) пола, упола; a
меза воче (итал. a mezza voce) муз. y пола гла-
са, полугласно.
меза воче (итал. mezza voce) муз. полугласно, y
пола гласа, пригушено.
мезалијанса (фр. mésalliance) неприличан брак,
брак између особа веома различитих по роду
или положају.
мезанин (итал. mezzanino) грађ. полуспрат, међу-
спрат, сваки нижи спрат који ce налази између
два виша; полупрозор, мањи прозор између
два већа.
мезар (арап. mäzar, тур. mezar место обиласка)
гробље.
мезатинта (итал. mezza-tinta) с.шк. в. мезо-
Шиншо.
мезе (итал. mese, лат. mensis) 1. месец; пер мезе
(итал. per mese) трг. на месец, месечно.
мезе (тур. meze посластица) 2. закуска, јело ко-
је ce узима уз неко пиће.
мезелин (фр. méseline) фино француско платно
од вуне и свиле (за завесе, превлаке и др.).
мезентеријум (грч. mesentérion) атш. марамица
која обмотава црева, трбушна марамица,
опорњак.
мезентеритис (грч. mesentérion) мед. запаљење
марамице која обмотава црева, запаљење
(или: упала) опорњака.
мезенцефалон (грч. mésos средњи, en y, kephalë
глава) шаш. в. мезоцефалум.
Мезија (лат. Moesia) трачка област коју су y
старом веку насељавали Мези; обухватала je
већи део данашњих територија Србије и Бу-
гарске; од 15. год. н.е. римска провинција.
мезил (арап. mänzil, тур. menzil) место где ce
путник зауставља, гостионица, станица, обда-
ница; пошта, нарочито она коју су носили
стални курири на коњима; мезул, мензул.
мезилана (арап., тур. menzilhane) поштанска
станица где ce мењају коњи, успутна станица
на којој су стални курири, тзв. татари, но-
сећи званична писма, документе и новац из
разних покрајина y Цариград, мењали замо-
рене коње одморним, како би без застоја мо-
гли продужити пут; мезулана, мензулана.
мезилџија (арап.-тур.) онај који носи пошту на
коњу, поштар, курир.
мезо- (грч. mésos) предметак y сложеницама са
значењем: средина, средњи.
мезогастријум (грч. mésos, gastër трбух) анаш.
средњи део трбуха.
мезогнати (грч. mésos, gnâthos вилица) ПЛ. антроп.
људи y којих су вилице нешто мало истурене,
a зуби нешто косо усађени.
мезодерм (грч. mésos, dèrma кожа) анаш. средњи
лист кличиног заметка.
мезоекономија (грч. mésos средњи, економија,
в.) организациона веза између друштвене (ма-
кро) економије и економије произвођача-по-
јединца (микро); њен задатак je остварење
економских циљева појединца и циљева друш-
твене репродукције.
мезозое (грч. mésos, zôon живо биће, животиња)
биол. животињски паразитски организми саста-
вљени само од неколико ћелија међу којима
постоји подела рада.
мезозоик (грч. mésos, zôon) геол. заједничко име
за формације: Шријас, јура и креда, где нема
више палеозојских животиња, a први пут ce
јављају птице, сисари и рибе окоштала ске-
лета.
мезозојски (грч. mésos, zôon) геол. који садржи
остатке животиња што представљају прелаз ка
животињама које још живе, који стоји y cpe-
дини између палеозојског и кенозојског пе-
риода.
мезоклима (грч. mésos, klfma) метеор. просечно
стање атмосфере мањих подручја на површи-
ни Земље (шума, равница, град, језеро и др.)-
мезокранијум (грч. mésos, kram'on лубања) анаш.
теме.
мезолабијум (грч. mesolâbion) старински, Epa-
мезолитик 529 мектерин
 тостенов, инструмент за налажење средњих
пропорционала између двеју датих линија.
мезолитик (грч. mésos, lfthos камен) геол.
средње
камено доба, између палеолишског и неолиш-
ског периода. мезолитски (грч. mésos, lfthos)
геол. који припада
прелазном добу од палеолиШског ка неолит-
ском периоду. мезологија (грч. mésos, logi'a)
проучавање сре-
дине. мезомерија (грч. mésos, méros део)
појава да ce
неки спој, који би, при истом распореду
атомских језгара, могао имати више различи-
тих структура, појављује само y једној моди-
фикацији.
мезон (грч. mésos) 1. фив. в. мезоШрон. мезон
(фр. maison) 2. кућа, дом. мезопауза (грч.
mésos, pausis престајање) горња
граница мезосфере; y њој ce појављује по-
ларна светлост. мезо пијано (итал. mezzo
piano) муз. полуслабо,
полутихо. мезопотамски (гр. mésos средњи,
potamós река)
који лежи између две реке; месопотамски.
мезоскаф (грч. mésos, skâphos чамац) средство
за научна испитивања y средњим морским ду-
бинама.
мезосопран в. мецосопран. мезостилон (грч.
mésos, stylos стуб) арх. простор
између два стуба. мезосфера (грч. mésos
средњи, sphaïra) слој Зе-
мљине атмосфере на висини од 50 до 80 km;
њена горња граница je мезопауза y којој ce
појављује поларна светлост. мезотермиио
(итал. mezzo-termino) средњи пут;
средина између двеју крајности. мезотинто
(итал. mezzo tinto) слик. средња боја,
тј. боја која ce ствара преласком једне боје
y другу, полубоја; y бакрорезу: припремање
плоче тако да ce добије благо сенчење; меза-
тинта. мезоторијум (грч. mésos средњи,
лат. thorium)
хем. радиоактивни елеменат, потомак торију-
ма, изотоп радијума, бета израчивач; полу-
време 6-7 година; добива ce из монацитног
песка; употребљава ce за лечење као и ра-
дијум. мезотрон (грч. mésos, tron из речи
електрон) физ.
тешки електрон са масом отприлике неколико
стотина пута већом од масе обичног електро-
на, мезон. мезофил (грч. mésos, phylon лист)
бот. средњи
слој ткива y листу биљке. мезофили (грч.
mésos, philéô волим) зоол. живо-
тињске врсте које живе y условима средње
влажности станишта (нпр. y шумама и на лива-
дама). мезофити (грч. mésos, phyton биљка)
бот. биљке
прилагођене животу на умерено влажним ста-
ништима. мезофорте (итал. mezzoforte) муз.
са пола јачи-
не, полујако, полугласно. мезохорос (грч.
mesóchoros) онај који стоји y
средини хора, хоровођа.
мезоцефалитис (грч. mésos, kephalê глава) мед.
запаљење средњег мозга. мезоцефалум (грч.
mésos, kephalë) amm. средњи
мозак. мезуза (хебр. mezuza) лимени
ваљчић који je
учвршћен на рагастовима јеврејских станова
и који садржи, на пергаментском листићу, де-
сет божјих заповести.
мезул (арап. mänzil) в. мезил. .- . < , < > > ■ ■ : ; ■.
мезулана (арап.) в. мезилана. мезулџија (арап.-
тур.) в. мезилџија. мејдан (арап. mäydän)
пространо поље, већи
празан простор y граду, трг, вашариште, пи-
јаца; место где ce води борба; двобој; мегдан.
мејданџија (арап.-тур. meydanci) јунак y борби,
учесник y борби, нарочито y двобоју. мејд
ин... (енг. made сачињено, произведено, in
y) израђено y... (име земље), ознака на роби
која означава њено порекло. мејк-ап (енг.
make up) шминкање лица, улепша-
вање. мејлигма (грч. mefligma) мед. средство
за умињи-
вање (или: ублажавање), нарочито лек за уми-
ривање, за разведравање. мејоза (грч. mei'ösis)
мед. смањивање неког орга-
на услед обољења; реш. тобожње смањивање,
привидно умањивање кога или чега. мејтеф
(арап. mäktäb) в. мекшеб. Мек (ир. Mac)
предметак ирског, одн. келтског
порекла пред шкотским именима са значењем
син, a пише ce сасвим уз презиме. Мека
(арап. Mäkkä, тур. Mekke) главни град
Хеџаса (Саудијска Арабија) y коме ce налази
Ћаба, највеће муслиманско светилиште; род-
но место Мухамедово. мекам (арап. mäqam)
глас, мелодија; начин хар-
моничног (угодног) учења Курана; положај (у
неком звању). мекинтош (енг. mackintosh)
непромочива, гуми-
рана тканина и огртач са капуљачом за кишу
од такве тканине, назван по имену проналаза-
ча, шкотског хемичара Чарлса Мекинтоша
(1766-1843).
меклер (нем. Mäkler) трг. в. маклер.
меклеража (нем. Mäkler) трг. в. маклеража.
мекометрија (грч. mëkos дужина, metria мерење)
мерење дужине. меконизам (грч. mëkôn мак)
мед. тровање опи-
јумом. меконијум (грч. mekón мак, лат.
meconium) сок
од недозреле макове чахуре, опијум; такође,
због сличности по боји, прва, житка столица
код новорођенчади. меконин (грч. mêkôn)
хем. макова материја, кри-
сталаст састојак опијума. меконион (грч.
mëkôn) в. меконијум. мектеб (арап.) школа,
нарочито основна школа;
мектебали висока, велика школа.
мектербаша (перс.-тур. mekter музика, basi) за-
поведник султанове или шахове војне музике,
капелник. мектерин (перс. mihter већи,
великан) стареши-
на, претпостављени, начелник; на персијском
двору: коморник коме je y свако доба слобо-
мектубџи 530

мелиса
 дан приступ шаху; свирач y BOJHOJ музици
владаочевој; слуга који намешта шатор.
мектубџи (арап.-тур. mektüpcü) писар, секретар,
тајник.
мел (лат. mei) мед.
мелазма (грч. mélasma) мед. црнило или црна ne-
ra на оболелом делу тела код оних што пате од
костобоље (гихта).
меланемија (грч. mêlas црн, haïma крв) мед. при-
суство y крви крвног црнила (меланина), гото-
во увек као последица тешких наступних гроз-
ница, настаје распадањем црвених крвних зр-
наца и ствара црну боју коже и унутарњих ор-
гана; црнокрвност, црнокрвица.
меланж (фр. mélange) мешавина, смеса; мешани
сладолед; бела кафа.
меланизам в. индустријски меланизам.
меланин (грч. mêlas црн) црна бојена материја
које има y судовњачи ока, кожи црнаца, масти-
лу сепије итд.
меланит (грч. mêlas) мин. гранат црне боје, гвоз-
дени гранат, гранату сродна врста камена;
смеса од тврде гуме, црне боје (употребљава
ce за прављење чешљева и др.).
меланколико (итал. melancolico) муз. сетно, туж-
но, жалосно.
мелано- (грч. mêlas, mélaina, mélan) предметак y
сложеницама са значењем: црн, црна, црно.
меланодермија (грч. mélan, dèrma кожа) мед. мр-
копегавост, врста кожне болести.
меланоза (грч. mêlas, nósos болест) мед. црнокож-
ност, поцрњивање телесних органа и ткива
услед мењања крвног црвенила y материју цр-
не боје.
меланом (грч. melanoma црнило) мсд. веома зло-
ћудан тумор; може да ce развије и из брадави-
частих израслина; меланосарком.
меланорагија (грч. mêlas, rëgnymi прснем, пу-
цам) мед. црна срдобоља; уп. мелена.
меланосарком (грч. mêlas црн, sârkôma израш-
тај меса) в. меланом.
меланотип (грч. mélan, typos отисак) фотограф-
ска слика израђена на поцрњеном бакру.
меланотипија (грч. mélan, typos) вештина изра-
ђивања фотографских слика на поцрњеном
бакру.
меланурија (грч. mêlas, üron мокраћа) мед. црно
мокрење, излучивање меланина мокраћом,
обично знак меланозних отока y унутарњим
органима, нарочито y јетри.
меланхлорус (грч. mêlas, chlorés отворенозелен)
мед. који болује од меланозе.
меланхолија (грч. mêlas, cholê жуч, melancholia)
сета, сетност, туга, снужденост, потиштеност;
врста душевног обољења код кога преовла-
ђује мучно и потиштено расположење; мелан-
холија агиШанс (нлат. melancholia agitane) не-
мирна сета са наступима страха; меланхолија
мизантропика (нлат. melancholia misanthropi-
са) сета спојена са страхом од људи; меланхо-
лија хипохондрика (нлат. melancholia hypo-
chondrica) сета на основу уображених болести.
меланхолик (грч. melancholikós) човек меланхо-
лична темперамента, тј. склон јаким и, обич-
но, пуним бола узбуђењима која ce лагано
мењају и пролазе.
меланхоличан (грч. melancholikós) сетан, тужан,
снужден, потиштен; меланхоличан темпера-
менат в. меланхолик.
мелас (грч. mêlas) мед. црна nera на кожи.
меласа (фр. mélasse, лат. mellaceum укувана mi-
pa) мрки сируп који остаје после укувавања
шећера, са много примешаних соли, због чега
ce из њега више не може шећер искристалиса-
вати; по нарочитом поступку може ce из њега
вадити и остатак шећера; служи за сточну хра-
ну и за врсту шећерне ракије, тзв. Шафије.
мелатрофија (грч. mélos уд, atrophia нехрање-
ње) мед. сушење једног дела тела.
мелафир (фр. mélaphyre, грч. mêlas, porphyra)
црни порфир.
мелез (арап. mäläs) мешанац, крижанац, ба-
стард, потомак родитеља различитих paca;
род од две разне животиње, нпр. од магарца и
кобиле.
мелек (арап. mäläk) анђео, Божји посланик;
мелећ.
мелем (грч. mâlagma, тур. meinem) маст за маза-
ње, фластер; лек; физ. благ човек.
мелена (грч. mélaina црна) мед. црна болест, црни
пролив, црна бољка; хемаШемеза.
мелиглосус (грч. meli-glossos) онај који има ме-
дена уста, златоусти; фт. одличан говорник.
мелизма (грч. melisma) муз. песма, арија, мело-
дија као супротност рецитативној или декла-
маторској музици.
меликрат (грч. mlikraton) пиће од млека и меда
које су Грци приносили на жртву душама по-
којника и подземним боговима.
мелилит (грч. mèli мед, lîthos камен) мин. са гра-
натом сродан камен, као мед жуте боје, вул-
канског порекла.
мелинит (грч. meline просо) разорни материјал
који ce састоји поглавито од пикринске кисе-
лине.
мелиоидоза (грч. mélis болест животиња, eidos
изглед, спољашност) ееш. болест животиња из
групе зооноза коју проузрокује микроб Mal-
leomyces pseudomallei (Pseudomonas mallei или
Pfeiferella Whitmori); потиче са Далеког
Истока.
мелиорамент (нлат. melioramentum) в. мелиора-
ција.
мелиорација (нлат. melioratio) побољшавање,
поправљање, нарочито пољопривредне вред-
ности неког земљишта (наводњавањем, одвод-
њавањем, требљењем корова, гнојењем и
ДР-)-мелиоризам (лат. bonus добар, melior
бољи) фиљ.
схватање да овај свет, истина, није баш нај-
бољи, али да није ни посве рђав, нарочито да
би ce могао човечјим радом, настојањем и
прегалаштвом побољшати. мелирати (фр.
mêler мешати) помешати, смеша-
ти (нпр. боје). мелис (фр. mélis) трг.
кудељно платно за једра
(фр. изговор: мели). мелиса (грч. melissa)
бот. биљка матичњак.
мелитемија 531 мемоарист
мелитемија (лат. mei, грч. mèli, mélitos мед, haî-
ma крв) мед. шећерна болест. мелитизам (грч.
melitismós) мед. употреба меда y
лечењу болести. мелитурија (грч. mèli,
mélitos мед, пгоп мокра-
ћа) мед. излучивање шећера мокраћом, ше-
ћерна болест. мелиферан (лат. mellifer)
медоноеан, који про-
изводи мед. мелификација (нлат. mellificatio)
прављење ме-
да, произвођење меда. мелифлуентан (нлат.
mellifluens) који тече ме-
дом, обилат медом; сладак као мед.
мелограф (грч. mélos песма, grâphô пишем) пи-
сац и записивач народних мелодија; писац но-
та; машина за писање нота (на клавиру, која
све што ce свира аутоматски ставља y ноте =
нотограф). мелографија (грч. mélos,
graphîa) писање нота;
бележење народних мелодија; описивање на-
родних мелодија. мелодија (грч. melodìa) мУз.
складан, ритмичан,
метричан и према законима музичке архитек-
тонике сређен низ тонова; начин певања, пе-
вање, напев. мелодика (грч. mélos песма, öde
певање) муз. на-
ука о мелодији; инструмент сличан оргуљама,
врста малог флигла; школски музички дувач-
ки инструмент са диркама. мелодиозан (нлат.
melodiosus) в. мелодичан. мелодичан (грч.
melodós) благозвучан, милозву-
чан, умилан; који ce може певати, удешен за
певање; мелодиозан. мелодрама (фр.
mélodrame од грч. mélos песма,
drâma радња) 1. засш. позоришни комад с пева-
њем и музичком пратњом; 2. позоришно,
књижевно, филмско или друго дело, обавезно
са срећним крајем, y којем ce без дубље
уметничке мотивације изражавају јака осе-
ћања, износе сензационални и узбудљиви до-
гађаји, срачунати на болећивост гледалаца.
мелокопија (грч. mélos уд, kopiäö сустанем,
клонем) мед. одузетост удова. меломанија
(грч. mélos песма, mania помама,
лудило) страсна, претерана љубав према му-
зици. меломантија (грч. mélos уд, manteia
прорицање)
прорицање (или: гатање) по нехотичним по-
кретима удова једног тела. мелон (грч. melon
јабука) мед. испупчење ока y
облику јабуке. мелонкус (грч. melon образ,
oinkos надутост) мед.
оток образа. мелопеја (грч. mélos песма,
poiéô правим) писа-
ње песама; састављање мелодија; говор y ви-
ду песме, рециШатив. мелопласт (грч. mélos
песма, plâssô обликујем,
уобличавам, образујем) муз. метод (који je
пронашао Гален) налажења и давања инШона-
ције без помоћи музичког инструмента.
мелопластика (грч. melon образ, plastikë вешти-
на уобличавања) мед. поправљање образа хи-
руршким путем. мелос (грч. mélos) код
старих Грка: лирска пе-
сма Koja ce певала уз пратњу инструмената;
затим: песма уопште, певање, начин певања,
мелодија, звук.
мелотезија (грч. melothesfa) муз. састављање ме-
лодије, компоновање.
мелотет (грч. mélos песма, tfthêmi стављам, ме-
ћем) муз. састављач мелодије, композитор.
мелотипија (грч. mélos, typos отисак) штампа-
ње нота.
Мелпомена (грч. mélpô певам, Melpoménê) миш.
име једне од девет муза, муза заштитница пе-
вања и трагедије, коју су приказивали са тра-
гичком образином и бршљановим венцем око
главе; име четврте књиге Херодотове истори-
је; астр. име астероида откривеног 1852. год.
мелски (грч. mélos песма) up. који ce може пева-
ти, који je за певање, нпр. мелско песниш-
тво лирско песништво или песништво удеше-
но за певање.
мелтинг пот (енг. melting pot) лонац, казан за
топљење; физ. земља, место или ситуација y
којој долази до стапања paca и култура.
мелтон (енг. Melton) трг. врста вунене тканине
за одела, нарочито мушка, загасита сјаја
(названа по енглеском граду МелШону, где ce
израђује).
Мелхиор (хебр.) „краљ светлости"; један од све-
та три краља или јерарха.
Мелхиседек (хебр. Malki-zedek) „краљ правде";
y Ст. завету: јевр. првосвештеник и цар y
Салиму (Јерусалиму) y време Аврамово, важи
као узор Христу.
мелшпајз (нем. Mehl брашно, Speise јело) те-
стенина, колач; код нас назив за слаткиш по-
сле јела.
мембрана (лат. membrana) опна, нежна кожа, ко-
жица; физ. еластична метална плочица за пре-
ношење звучних трептаја готово без про-
мене.
мембраниформан (нлат. membraniformis) оп-
наст, кожичаст.
мембранозан (нлат. membranosus) опнаст, ко-
жаст, кожичаст.
мембранофони инструменти муз. инструменти из
групе удараљки, код којих тон производи тре-
перење затегнуте коже (мембране); најпозна-
тији: бубањ, тамбурин.
мембратура (нлат. membratura) образовање удо-
ва, грађа удова; сви удови.
мембрум (лат. membrum) анаш. уд; члан, нпр.
неког друштва.
мементо (лат. memini сећам ce, memento) као
усклик: памти! сећај ce! мисли на! као имени-
ца: знак за подсећање, подсетник; мементо
мори (лат. memento mori) cehaj ce смрти, по-
мишљај на смрт!
мемла (пер.-тур. nemli) влага, буђ.
мемоар (фр. mémoire) споменица; писмено изла-
гање, представка; ПЛ. мемоари успомене, дело
y коме писац износи своја сећања на догађаје
које je сам доживео или y којима je учество-
вао, као и сећања на значајне људе.
мемоарист (фр. mémoire споменица, сећање)
писац мемоара.
меморабилије 532 мензуралан
меморабилије (лат. memorabilia) ш>. ствари које
вреди памтити, знаменитости.
меморандум (лат. memorandum) представка, ди-
пломатска нота; подсетник; службени папир са
заглављем; трг. комисиони рачун.
меморација (лат. memoratio) сећање, подсе-
ћање, помињање, помен.
меморија (лат. memoria) памћење, сећање,
присећање; успомена; опомињање; механич-
ка меморија рутинско вербално понављање
без разумевања онога што ce памти; логичка
меморија разумевање садржаја који ce памти;
ин меморијам (лат. in memoriam) ради се-
ћања, y спомен; рач. део рачунара y који ce
складиште подаци и програми; уп. диск, диске-
ша, РАМ, POM.
меморијал (лат. memorialis liber) оно што служи
за сећање, као подсетник; споменица, књига
успомена; представка, писмена молба; трг. бе-
лежница, штраца, приманота, трговачки днев-
ник; си. турнир, игре y спомен на славну лич-
ност.
меморијалист(а) (фр- mémorialiste) писац успо-
мена, мемоара; мемоарисш; подносилац пред-
ставке (или: молбе), молилац.
меморисати (лат. memorari сећати ce) памтити,
учити напамет; меморирати.
менада (грч. mainâs, mainâdos) миш. свештеница
бога Баха, бесна баханткиња; физ. беснуља,
бесна и горопадна жена, зла жена.
менажа (фр. ménage, нлат. managium, лат. man-
sio боравиште) домаће газдинство, домаћин-
ство; заједничка исхрана, удруживање више
лица ради заједничког и јевтинијег исхрањи-
вања (нпр. официрска, службеничка менажа);
место где ce тако удружена лица хране; менза.
менажер (фр. ménageur) домаћин, онај који во-
ди домаћинство или газдинство; руковалац
менажом.
менажерија (фр. ménagerie) живинарник; звери-
њак, место где су смештене стране и ретке
животиње, збирка животиња, зоолошки врт.
менајон (грч. meniaîos месечни) „месечна књи-
га"; литургијска књига y православној цркви,
која садржи литургије за празничне дане;
минеј.
менархе (грч. mën месец, arche почетак) мед. вре-
ме појаве прве менструације, почетак полне
зрелости жене.
менаџер (енг. manager) руководилац и организа-
тор послова, надзорник позорнице, редитељ,
режисер; технички управник или директор y
фабрикама; пословођа; приређивач, организа-
тор неке спортске утакмице, јавне приредбе и
сл.
менаџерска болест неуровегетативне и неурасте-
ничне сметње изазване сталном психичком на-
петошћу људи који y кратком времену мора-
ју да доносе одлуке с далекосежним последи-
цама.
менаџмент (енг. management руковођење) науч-
но постављање организације и руковођења;
меницменШ.
менгеле (грч. magganon, тур. mengene) ПЛ . про-
цеп, занатлиЈска справа за стезање и пресо-
вање.
мендацитет(нлат. mendacitas) склоност лажи, ла-
жљивост.
менделизам бот. законитост y преношењу роди-
тељских особина на потомке код биљног све-
та; откриће аустријског ботаничара Грегора
Мендела (1822-1884).
мендељевиј(ум) (по Мендељејеву, руском хеми-
чару) хем. хемијски елеменат, актинит, знак
Md, редни број 101, атомска маса изотопа са
најдужим веком 256; добивен вештачким пу-
тем 1955. год.
Мендељејевљев систем елемената в. периодни
систем.
мендула в. мандула.
мене (фр. menée) лов. траг дивљачи y бежању.
Менелај (грч. Menélaos) миш. спартански краљ,
син Атрејев, брат Агамемнонов, муж лепе Је-
лене коју je Парис био одвео и због чега je
дошло до тројанског рата; један од најхра-
бријих грчких бораца под Тројом.
менестрел (фр. ménestrel) свирач, певач-песник
y средњем веку, слуга и пратилац провансал-
ских трубадура који je умео само да пева, али
не и да саставља песме.
менетекел или потпуно: мене мене текел уфар-
син (= бројио, бројио, измерио и разделио)
тајанствене речи које je, no Библији, неви-
дљива рука исписала на зиду дворане y којој
je безбожни вавилонски краљ Валтазар, са сво-
јим доглавницима, пио вино из златних посуда
украдених из јерусалимског храма, a које су
му прорицале скору погибију и пропаст њего-
ве државе, коју су Персијанци, 539. пре н.е.,
одиста и уништили (Ст. завет, Дан., гл. 5);
отуда: тајанствена опомена и претња.
менза (лат. mensa) сто, трпеза; просторија где
ce храни више лица; менажа.
мензија (лат. mensio) мерење, премеравање.
мензис (лат. mensis) дванаести део године,
месец.
мензола (итал. mensola) грађ. камен који подупи-
ре зид, камен подупирач.
мензул в. мезил.
мензула (лат. mensula) геодетски сто, даска за
цртање која лежи водоравно на стативу са
разапетом хартијом на којој ce праве снимци
терена y произвољној сразмери.
мензулана в. мезилана.
мензура (лат. metiri мерити, mensura) мера; на-
рочито: градуирана стаклена посуда y облику
ваљка која служи за мерење количине течно-
сти; мерење времена; муз. временска вредност
појединих нота, мера за време једне јединице
такта, темпо једне композиције; правилна
подела врата инструмента са жицама; мач. изме-
рено растојање између бораца; y студентском
говору: двобој сабљама; ад мензурам (лат. ad
mensuram) према мери и тежини.
мензурабилан (нлат. mensurabilis) мерљив, изме-
рљив.
мензуралан (лат. mensuralis) мерни, који служи
за мерење; мензурална музика ранија музика
мензурација 533

ментол
 са тачно одређеним темпом и тактом; мензу-
ралне ноте средњовековне ноте које су тачно
бележиле трајање појединих тонова.
мензурација (лат. mensuratio) мерење, премер,
премеравање.
мензурисати (лат. mensurare) мерити, измерити;
оргуљске цеви одмерити према тоновима које
треба да дају.
мени (фр. menu) јеловник; нарочито: списак је-
ла која сачињавају један оброк; рт. списак
операција које ce могу обавити y неком про-
граму; обично je приказан на екрану монито-
ра тако да корисник може лако, и без технич-
ких знања, да с једне радње прелази на другу:
нпр. са складиштења програма y меморију на
штампање текста.
менинге (грч. mêninx, mêningos кожица) анаш.
оп-не које обмотавају мозак и кичмену
мождину.
менингизам (грч. mëninx мождана опна,
мождани-ца) мед. знаци слични запаљењу
мождане опне.
менингитис (грч. mëninx мождана опна) мед.
запа-љење (или: упала) мождане опне,
проузрокова-но менингококом, бацилом
туберкулозе или другим заразним клицама.
менинго- (грч. mëninx) предметак y менструалан (лат. menstrualis) месечни; који
сложеницама са значењем: мождана опна,
можданица.
менингокока (грч. mëninx, лат. coccus бобица,
зрно) мед. клица запаљења мождане опне.
менингореа (грч. mëninx, réô цурим, течем) мед.
продирање крви кроз мождану опну.
менингосимфиза (грч. mëninx, symphysis cpa-
слост) мед. сраслост лубањске опне.
менингоцела (грч. mëninx, këlë просутост) мед.
продор можданих опни кроз отвор, урођен или
настао услед неке болести, y једном делу ло-
бање.
менинкс (грч. mëninx) анаш. мождана опна,
можда-ница.
менискус (грч. mëmskos месечић) предмет y
облику полумесеца; оош. испупчено-издубено
сочиво; геом. кружни одсечак y облику полуме-
сеца; физ. испупчена или издубена горња повр-
шина течнога стуба коју проузрокује капи-
ларност; мед. српаста, полукружна хрскавица
између зглобова; менискос.
менисхеза (грч. mènes месечно прање код жена,
schâzô задржим) мед. обустава месечног прања
код жена.
мено (итал. meno, лат. minus) муз. мање; мено
алегро (итал. meno allegro) мање брзо; мено
пијано (итал. meno piano) мање слабо; мено
форте (итал. meno forte) мање јако.
менологијум (грч. mën месец, lógion) историја
светаца сређена по месечним данима, кален-
дар светаца.
менонити хришћанско-протестантска секта, ко-
ју je y XVI в. основао y Холандији Менон
Симонс; проповедају крштење одраслих, не-
признавање силе и војне службе, одбацивање
заклетве итд.
менопауза (грч. mènes месечно прање код жена,
paüsis престанак) мед. престанак месечног пра-
ња код жена, прецвет.
менопланија (грч. mën месец, planâô скрећем)
мед. неуредност y Јављању месечног прања код
жена.
менора (хебр.) 1. свећњак са седам кракова ка-
кав je, према Библији (Друга књига Мојси-
јева, названа Излазак), Мојсије поставио на
олтар; 2. деветокраки свећњак који ce упо-
требљава при прослави јеврејског празника
Хануке; назива ce joui и ханукиј; 3. свећњак,
без обзира на број кракова, који ce користи y
савременим синагогама.
менорагија (грч. mènes месечно прање код жена,
-ragia од корена rag- од rëgnymi прснем, пу-
кнем) мед. одвише често или одвише дуготрај-
но месечно прање код жена.
менореа (грч. mën месец, réô течем, цурим) мед.
месечно прање код жена.
меностазија (грч. mën месец, stasis стајање, ми-
ровање) мед. застој (или: изостанак) месечног
прања.
меносхеза мед. в. менисхеза.
менс (лат. mens, mentis) мисаони дух, разум, ум;
расположење, схватање, смисао; менс легис
(лат. mens legis) прав. дух закона, смисао зако-
на; менс сана ин корпоре сано (лат. mens sana
in corpore sano) здрав дух y здравом телу (на-
вод из Јувеналових „Сатира").
траје месец дана; нарочито: који ce тиче жен-
ског месечног прања, који je y вези са жен-
ским месечним прањем; менструални колик
мед. изненадна и нагла појава месечног прања,
праћена болом.
менструација (лат. mensis месец, нлат. menstru-
atio) месечно прање код жена, женски цвет, ме-
сечница, периода; уи. менструум.
менструум (лат. menstruum) оно што бива сва-
ког месеца, месечно прање код жена; лгел.рас-
творно средство.
мента (грч. mi'ntha, mi'nthë, лат. menta, mentha)
бот. метвица, нана.
ментагра (лат. mentum брада, грч. agra лов,
плен) мед. запаљење жлезда длачних мешчића
на уснама, бради и образима, косопасица.
менталан (нлат. mentalis) које ce тиче духа, ду-
ше, ума, духовни, душевни, умни.
ментализам (лат. mens, ген. mentis душа, дух,
разум, памет) литв. назив који дају представ-
ници америчке дескриптивне (описне) лингви-
стике оним правцима y лингвистици који раз-
матрају говорни акт као резултат сложеног
комплекса појава заснованих на умној делат-
ности говорног лица.
менталитет (нлат. mentalis, фр. mentalité) цело-
купно духовно устројство - начин мишљења,
схватања, склоности, расположења и др. - јед-
ног човека, друштвеног реда, поколења итд.,
душевно стање, духовна настројеност.
ментална хигијена мед. грана медицине која ce
бави спречавањем душевних поремећаја и
чувањем душевног здравља.
ментни (фр. maintenue) прав. судска заштита соп-
ствености.
ментол (лат. menta нана, oleum уље) главни са-
стојак нане, служи као лек против главобоље,
ментоманија 534 меркаптани
 катара и др.; такође као средство за освежа-
вање.
ментоманија (лат. mens, ген. mentis, грч. mania)
болесна склоност ка причању лажи.
Ментор (лат. Mentor) миш. одани пријатељ Оди-
сејев и васпитач сина му Телемаха, коме je
Одисеј, пред полазак y тројански рат, пове-
рио на чување своју кућу; отуда: вођа, саве-
тодавац, васпитач, наставник.
ментула (лат. mentula) анаш. мушки уд.
ментулагра (лат. mentula, грч. agra лов, ловина)
мед. в. пријапизам.
менует (фр. menuet, лат. minutas сићушан)
некадашњи фр. плес са лаганим, одмереним и
свечаним покретима, свечани плес; муз. комад
згодан као пратња за тај плес.
менуето (итал. menuetto) муз. y темпу менуеШа.
менхири в. мегалити.
мењшевизам (рус. менБшинство мањина) иде-
ологија и политика мањине Социјалистичке
странке y царској Русији, која ce 1903. ра-
зишла од бољшевика, a дефинитивно ce одво-
јила 1912; били су за фебруарску револуцију
1917. и ушли су y привремену владу, али су
били против октобарске револуције; њихов
вођа и идеолог био je Л. Мартов (1873-1923);
за време првог светског рата нашли ce на по-
зицији социјал-шовиниста.
мењшевици (рус. менБшевики мањинаши) ПЛ.
присталице мењшевизма.
мер (фр. maire) 1. председник општине, варош-
ки судија, градски начелник; сеоски кмет.
мер (енг. mayor) 2. председник општине; >а.
лордмер.
мераба (арап. märhabä) в. мерхаба.
мерак (арап. märäql, тур. merak) страст, жеља,
прохтев, ћеф.
мераклија (арап.-тур. merakli) љубитељ нечега,
човек који воли да задовољава своје прохтеве
и жеље, који зна и уме да ужива и да ce проводи.
мератрофија (грч. méros део, atrophia нехрање-
ње) .«eg. в. мелатрофија.
мердевине (перс. nerdubän, тур. merdiven) tu. ле-
ствице, стубе.
мередов (мађ.) мрежа на мотки којом ce риба
вади из барке.
мер-емфраксис (грч. méros део, emphrâssô запу-
шим, зачепим) мед. делимична зачепљеност
или претрпаност.
меретрикс (лат. merere зарађивати, meretrix)
блудница, курва, јавна женска.
мерзер (нем. Mörser) 1. вој. тешки топ за уништа-
вање јако утврђених тачака; 2. аван (суд за
туцање y прах тврдих материја).
меридијан (лат. meridianus se. circulus, од meridi-
es подне) геогр. подневак, круг (у ствари елипса
услед спљоштености Земље) који пролази
кроз неко место на Земљи и кроз стожере, тј.
Северни и Јужни пол; то je Земљин мериди-
јан или терестрички меридијан (име отуда
што сва места на једном подневку имају под-
не y исто време); астр. највећи круг небеског
свода који пролази небеске полове и зенит
некога места на Земљиној површини; фиг. ви-
сина, највиши степен, врхунац.
меридионалан (лат. meridies, нлат. meridionalis)
подневни, јужни; јужњачки.
меридрозис (грч. méros део, idróo знојим ce) мед.
делимично или локално знојење, знојење са-
мо појединих делова тела.
меринизација (шп. merinos) оплемењивање до-
маћих врста оваца укрштањем с мерино-овно-
вима.
мерино (шп. merinos) чувена шпанска овца са
најфинијом коврчастом вуном, свилоруна ов-
ца; вуна меринских оваца; тканина од вуне
меринских оваца.
меристем (грч. merizö делим) бот. бујно ткиво,
оно које je подложно сталном дељењу ћели-
ја, из којих непрестано постају и развијају
ce нова ткива.
мерит (фр. mérite, лат. meritum) заслуга; вред-
ност, ваљаност; вл. мерити заслужни људи.
меритократија (лат. meritum заслуга, плата,
грч. kratéô) систем y којем je напредовање
условљено подвижништвом и способностима;
вођство састављено од талентованих људи ко-
ји су крупне успехе постигли сопственим сна-
гама.
мериторан (лат. meritorius) заслужан, похвалан;
који ce упушта y саму ствар, који ce тиче
суштине саме ствари или предмета, који одго-
вара значењу; битан, суштаствен, стваран;
позван, стручан, надлежан, заслужан, способан
да даде своје мишљење.
меритум (лат. meritum) заслуга; вредност, ваља-
ност.
Меркалијева скала (по итал. геологу Ђ. Мерка-
лију, 1850-1914) дванаестостепена скала ко-
јом ce изражавају штетне последице земљо-
треса: I - неосетан, II - осетан, III - лак, IV
-умерен, V - јак, VI - врло јак, VII - штетан,
VIII - ограничено разоран, IX - разоран, X
-уништавајући, XI - пустошни и XII - ката-
строфалан земљотрес.
меркантилан (нлат. mercantilis) трговачки, који
ce тиче трговца, трговински, који спада y тр-
говину, који ce тиче трговине (меркаторан);
меркантилни систем в. меркантилизам.
меркантилизам (нлат. mercantilis) y економији:
схватање по којем je трговина једини прави
извор народног благостања и богатства; по-
гледи меркантилиста могу ce свести на сле-
деће принципе: изједначавање богатства с
новцем, непосредан извор богатства je про-
мет и то спољнотрговински, биланс спољне тр-
говине мора бити активан; ћифтинство; в.
под меркантилан; трговина и обрт, трговачки
послови са својим обичајима, законима и осо-
беностима уопште; cyup. физиократски си-
стем.
меркантилистички (нлат. mercantilis) који je y
складу са учењем меркантилизма; физ. ћиф-
тински.
меркантилни систем в. под. меркантилан.
мерканција (нлат. mercantia) трговачка шпеку-
лација, непоштена добит.
меркаптани (лат. mercurium captans који веже
живу) хем. органска хемијска једињења, позна-
меркатура 535 Месопотамија
 та и под именом шиоалкохоли; течности ве-
ома јаког и непријатног мириса; садрже ка-
рактеристичну SH групу. меркатура (лат.
mercatura) трговина, трговање,
промет робе. Меркјури (енг. Mercury)
астрон. космички про-
грам САД и истоимени космички бродови са
једночланом посадом; бродом Меркјури
МА-6 први амерички космонаут Џ. Глен
20.11 1962. год. три пута je облетео Земљу.
Меркур (лат. Mercurius) 1. миш. римско име грч-
ког бога Хермеса; весник богова, бог тргови-
не, симбол мира, проналажења, мудрости и
вештог говорења, али и лукавства, преваре и
краће; физ. весник, посланик; 2. астр. најмања
од великих планета и најближа Сунцу; 3. хем.
жива. меркуријалан (лат. mercurialis) који
ce тиче
Меркура; који садржи y себи живе, живин, од
живе. меркуријализам (лат. mercurius) мед.
живина бо-
лест, лагано тровање услед употребе живе.
меркуријалија (нлат. mercurialia) мл. мед. лекови
који садрже y себи живе. меркуријалци (лат.
mercuriales se. viri) људи чи-
ји je заштитник бог Меркур; научници и пес-
ници; трговци. меркурификација (нлат.
mercurificatio) хем. је-
дињење (или: спајање) са живом, претварање
y живу; издвајање метала помоћу живе.
Мерлин (енг. Merlin) миш. y старобританским
причама чаробњак, друг за трпезом краља Ар-
тура; лик много обрађиван y уметности. мер
лихт (нем. mehr Licht) више светла, тачни-
је: Лихт! Мер лихт! (нем. Licht! Mehr Licht!)
СвеШла! Више светла! наводно последње ре-
чи немачког песника Ј. В. Гетеа (1749-1832).
мерлушки (рус.) ПЛ. коже младих јагањаца, наро-
чито са Крима.
мермер (грч. mârmaros, тур. mermer) мрамор.
меробалнеум (грч. méros део, уд, лат. balneum
купање) мед. лечење удова и појединих делова
тела купањем. Меровинзи ПЛ. најстарија
владалачка породица
y некадашњој франачкој држави (владала од
486. до 752). меро јуре (лат. mero jure) прав.
no законском
праву, no слову закона. меропија (грч.
méros део, öps, öpos око) мед.
делимично помрачење вида. меропси (грч. oi
méropes људи) кметови y сред-
њем веку; уп. парик. мероцела (грч. mëros
стегно, бут, kêlë просу-
тост, кила) мед. бутна кила. мерси (фр.
merci, лат. merces плата, награда)
хвала, захваљујем. мертријера (фр.
meurtrière) eoj. пушкарница,
мазгала.
мерула (лат. menila) зоол. кос. мерум (лат.
merum) чисто; мерум винум (лат.
merum se. vinum) чисто, непомешано вино.
мерум јус (лат. merum jus) прав. чисто, изрично,
законско право. мерхаба (арап. märhabä, тур.
merhaba) поздрав
којим ce мухамеданци поздрављају само мећу
собом: здраво!; мераба.
мерцедес пупилорум (лат. mercedes pupillorum) ПЛ.
прав. трошкови око издржавања и школова-ња
малолетника.
мерцеризовање шехнол. поступак y индустрији
памука: испирање памука високопроцентним
натријским хидратом, да би ce памучним вла-
книма дала свиласта сјајност (проналазак ен-
глеског хемичара Џона Мерцера, 1844).
мерџан (арап. märgän, тур. mercan) корал.
меса (итал. messa, шп. misa, фр. messe, лат. mis-
sa) 1. код католика: служба божја; духовна му-
зика која ce изводи за време службе божје (са-
стоји ce из шест делова); 2. јавна продаја
животних намирница и робе, сајам, вашар.
месаж (фр. message, нлат. messagium) порука,
глас; званичан, службени извештај; посла-
ница.
месажерија (фр. messagerie) превоз путничким
колима; путничка пошта, зграда y којој je
путничка пошта; брз превоз; приватна устано-
ва за превоз путника брзим колима (у Францу-
ској и Белгији); аутобуско предузеће.
Месалина (лат. Messalina) злогласна трећа жена
римског цара Клаудија, чувена са свог раз-
вратног живота, грамзивости и властољубља
(убијена 48. год.); отуда: бестидна, дрска и
сладострасна жена уопште.
месалина врста веома фине свилене тканине y
боји.
месенџер (енг. messenger) гласник, весник (име
многих енглеских новина).
месенџер-бој (енг. messenger-boy) слуга за спољ-
ни посао, разносач робе.
месидор (фр. messidor, лат. messis) месецжетве,
десети месец y некадашњем француском репу-
бликанском календару, од 19. VI до 18. VII.
Месија (хебр. maschiach, maschach) помазаник,
краљ; y познијем јеврејству: краљ који he,
no обећању старозаветних пророка, после пе-
риода патњи и мука доћи и основати саврше-
но (месијанско) царство и спасти јеврејски
народ: хришћанство сматра месијом Исуса
Назарећанина; физ. доносилац и проповедник
спасоносних идеја, спаситељ.
месијанизам (хебр. maschiach) достојанство Ме-
сије; учење о Месији; очекивање Месије и
спасења које he OH донети; физ. тобожња спа-
ситељска, избавитељска улога.
месинг (нем. Messing) слитина, метална маса
(легура) бакра са 40% цинка (та размера може
бити и друкчија). ... .v, .. ,,
месје (фр. messieurs) ПЛ. господа.
мескалин хем. алкалоид једне врсте мексичког
кактуса, употребљава ce за изазивање екстазе
приликом верских обреда.
месмеризам мед. учење и начин лечења помоћу
магнетизма Франца Месмера (1734-1815), ос-
нивача учења о животињском магнетизму.
Месопотамија „земља између две реке", област
y Азији, између Тигра и Еуфрата; после су-
мерског периода (3500-2000. пре н.е.) Амори-
ти су до XVIв. пре н.е. ту основали државу
местанг 536 метакритика
 (више династија), нарочито y Вавилону и
Асиру, градовима који су ce борили за пре-
власт y периоду владавине Асираца (1150-539.
пре н.е.). Вавилон je 539. год. заузео Кир,
затим Александар, a 332. пре н.е. Месопота-
мија je припадала Селеукидима, Парћанима,
Сасанидима и Арапима.
местанг (енг. mustang, шп. mestengo) в. му-
станг.
местици (шп. mestizo, лат. mixtus помешан) ме-
лези од оца белца и мајке Индијанке y Аме-
рици.
место (итал. mesto, лат. moestus тужан) муз.
тужно, жалосно, сетно.
местозо (итал. mestoso) муз. в. место.
мет (фр. meute, нлат. movita) 1. лов. чопор од 50
до 60 naca хајкача.
мет (енг. Metropolitan Railway) 2. лондонска
градска железница, лондонска подземна желез-
ница; Шјуб.
мета (лат. meta) 1. циљ, граница, крај за којим
ce тежи; купаст стуб на крају ниског зида y
тркалишту.
мета (итал. meta, фр. moitié, лат. medietas) 2.
половина; a мета (итал. a meta) трг. попола,
на једнак добитак и губитак.
мета- (грч- meta) 3. предлог који ce појављује y
многим сложеницама и означава, углавном,
промену места, реда, стања, природе; даље:
учествовање, заједничку радњу; тежење, тра-
жење; каткад има значење: за, иза, после, по,
одговара латинском транс-.
метабаза (грч. meta-bainö прелазим на други
предмет) реш. фигура којом ce говорник обра-
ћа одсутнима или каквом мртвом предмету
(апострофа).
метабазис ејс ало генос (грч. metabasis eis allo
genos) лог. погрешка у доказивању која ce на-
прави када ce из једне области наједном ско-
чи y неку другу.
метабиоза (грч. meta, bios живот) однос y приро-
ди кад једна или више врста припремају усло-
ве за развој и размножавање неке друге врсте
(нпр. алкохол настао из шећера помоћу ква-
сца, омогућава развој бактерија које алко-
хол претварају y сирћетну киселину).
метабола (грч. metabolë промена) Реш. нагла
промена y тону, избору речи и, уопште, језич-
ком изразу; код Аристотела, нагао преокрет y
току радње трагедије, изазван спољашњим
чиниоцем.
метаболизам (грч. metabolë) 1. биол., хем., фшиол.
збивање или процес y једном организму или y
појединој ћелији којом хранљива грађа (ну-
тритиван материјал) прелази y живу материју
(конструктивни метаболизам, анаболи-
зам), или којим ce протоплазма разлаже на
простије твари (супстанце) да врши нарочите
радње, функције (деструктивни мешаболи-
зам, катаболизам); 2. мењање обичаја, нави-
ка и сл.
метаболија (грч. metabolë) в. метаболизам.
метаболит (грч. metabolë промена) биол. супстан-
це створене y организму y процесу промета
материја (метаболизма).
метаболичан (грч. metabolë) променљив, који
трпи или преживљује извесно преображење,
који ce мења; биол., хем. који припада метабо-
лизму, који je скопчан с метаболизмом, који
je произведен метаболизмом.
метабулија (грч. meta-buleyö мењам одлуку) ме-
њање воље, мењање раније одлуке.
метагалаксија (грч. meta, gâlaktos) назив за део
простора до којег допиру астрономски ин-
струменти.
метагенеза (грч. metà, genesis постанак, рађање)
биол. правилно мењање сполног и бесполног
размножавања код неких животиња (салпе) и
многих биљака, доста често спојено са разли-
читим начином живота и телесним устрој-
ством организама.
метаглобулин (грч. meta, нлат. globulus лопти-
ца) зоол. облик протеинских тела y животињ-
ском царству, тј. беланчевинастих материја
које садржи животињско тело.
метагностика (гр. meta, gnôstikë) фил. в. мета-
физика.
метагога в. персонификација, прозопопеја.
метагогија (грч. metagôgë) реш. говорничко по-
нављање једних истих речи ради изазивања
јачег и бољег дејства код слушалаца.
метаграм (грч. meta, grâmma слово, писмо) до-
датак писму, прилог уз писмо; препис; превод.
метаграматизам (грч. meta, grâmma) мењање
слова, преписивање слова.
метаграматика (грч. meta, grammatikë) филозо-
фија науке о језику (граматике).
метадон синтетичка дрога, користи ce и за лече-
ње особа које су захваћене манијом употре-
бе опојних дрога на бази опијума.
метазое (грч. meta, zôon животиња) ал. зоол. више,
многоћелијске животиње, тј. оне чије ce те-
ло састоји из ћелијских комплекса и дифе-
ренцираних ткива, дакле све животиње сем
протозоа, које ce састоје само од једне
ћелије.
метазоматоза в. метасоматоза.
метајезик језик који говори о језику, језик
теорије ма које науке; y сваком процесу уче-
ња језика, укључујући матерњи, користе ce
метајезичке операције: помоћу њих ce тума-
чи и учи значење речи; објашњења стручних
израза, туђица, жаргона и сл. такође спада y
метајезичке операције.
метакарпијум (грч. metakârpion) анаШ. шачна
грана, доручје, шака.
метакинеза (грч. metakinësis) в. метакинема.
метакинема (грч. metakinëma) премештање, ме-
њање места, прелазак; мед. премештање бо-
лести.
метакондили (грч. meta-kóndyloi) мл. анаш. делови
између зглавкова на прстима.
метакосмије (грч. meta, kósmos васиона) ил.
међусветови, простор између светова y који-
ма богови, по Епикуру, проводе живот y бла-
женству; интермундије.
метакритика (грч. meta, krinô лучим, судим)
критика критике; теорија критике; критичка
дисциплина која ce бави пре теоријским раз-
метаксилогија 537 метамерија
 граничењима и појмовима (нпр. књижевна
вредност, структура, текстура) него поједи-
начним књижевним делима.
метаксилогија (грч. metaxylogia) прављење
уметнутих реченица (у говору или писању),
уметање реченица.
метал (грч. métallon ископина, руда, metallâô
истражујем, лат. metallum) ПЛ. меШали ковине,
хемијски елементи, сви сем живе чврсти на
обичној температури, добре топлотне и елек-
тричне проводљивости, непрозирни, са особе-
ним металним сјајем.
металага (грч. metallagë) в. металакса.
металакса (грч. metâllaxis) промена, измена, за-
мена, размена.
металан (нлат. metallicus) израђен од ковине или
мешала; који садржи метале; сличан металу;
звонак као метал.
металепса (грч. metâ-lëpsis) реторско премешта-
ње или замењивање када ce место претходног
стања помене оно које треба тек после да
дође, нпр. „гроб" место „смрт".
метализам (грч. métallon, лат. metallum) y еко-
номији: схватање по којем треба да буде нов-
чана јединица увек извесна количина злата и
сребра, јер само метал даје новцу, као сред-
ству плаћања, његову стварну вредност и са-
мо он може да служи као стварно мерило вред-
ности; супр. номинализам.
метализација (фр. metallisation) преобраћање y
чист метал; облагање предмета танким метал-
ним слојем; прожимање металом; уновчава-
ње, претварање y новац.
метализирати (фр. métalliser) преобратити y ме-
тал или руду; дрво начинити трајнијим и от-
порнијим импрегнисањем, прожимањем зеле-
ном галицом и калцијумхлоридом; обложити
(или: облагати) предмете танким металним
слојем; метализовати.
металин (лат. metallum) материја састављена од
олова, цинка и угљеника (служи за подмазива-
ње машинских делова).
металингвистика (грч. metà, фр. linguistique) 1.
дисциплина која изучава односе између јези-
ка и других културних система на које језик
упућује; 2. изучавање пропратних или спо-
редних појава y говору, које не припадају
језику y правом смислу, какви су: изрази ли-
ца, гестови и сл.
металиферан (лат. metallifer) који производи
ковине, који има y себи ковина, богат ковина-
ма, ковиновит.
метално доба заједничко име за бакарно, брон-
зано и гвоздено доба y историји човека, доба
y коме су људи израђивали своја оруђа од ме-
тала (после каменог доба).
метало- (грч. métallon) предметак y метамери (грч. meta, méros део) ил. зоол. делови
сложеницама са значењем: ковина.
металогика (грч. meta, logikë логика) фил.
наука о основима на којима почивају
логички за-кони.
металогичан (грч. meta, lògos реч, говор; разум,
мишљење) фил. који je изван области логичке
сфере, који ce не оснива на логици.
металографија (грч. métallon, graphi'a писање,
описивање) описивање метала и легура с об-
зиром на њихова хемијска, физичка и технич-
ка својства; вештина израђивања цртежа на
металним плочама (као y дрворезу), метало-
пис, металан урез.
металографисати (грч. métallon, grâphô пишем)
израђивати цртеже на металним плочама, пра-
вити урезе y металу.
металоза (грч. métallon) мед. обољење плућа
услед удисања металног праха.
металоидан (грч. métallon, eidos облик, вид) ме-
таласт, сличан металу, налик на метал, кови-
наст.
металоиди (грч. métallon, eidos) хем. група елеме-
ната сличних металима, али немају металних
својстава: флуор, хлор, бром, јод, кисеоник,
сумпор, селен, телур, азот, фосфор, арсен,
бор силицијум, угљеник; код неких хемичара:
лаки метали.
металоксид (грч. métallon, oxys оштар, љут) хем.
спој метала са кисеоником.
металоскопија (грч. métallon, skopéô посма-
трам) мед. y металотераиији: вршење огледа
са металом на који je оболела особа осетљи-
ва; такође: тобожња способност наслућивања
и проналажења метала y земљи.
металосфера (грч. métallon, sphaîra лопта) геол.
слој магме, дебео око 1400km, y коме ce нала-
зи, по мишљењу неких геолога, метално јез-
гро Земље.
металотерапија (грч. métallon, therapeîa лече-
ње) мед. лечење одузетих делова код хистерич-
них и живчано болесних метањем металних
плоча на оболела места.
металотехника (грч. métallon, technikê) вештина
прерађивања и примене метала.
металофон (грч. métallon, phônë глас, звук) муз.
удараљка слична ксилофону; низ челичних
плочица смештених y кутији; тон ce добива
ударањем маљицама.
металохемија (грч. métallon, chëmeia) хемија
метала или ковина.
маталохромија (грч. métallon, chroma) галван-
ско бојење метала.
металург (грч. metallurgós) стручњак y мета-
лургији; топионичар.
металургија (грч. métallon, érgon дело) 1.
наука о процесима путем којих ce од руда
добивају метали и неки њихови спојеви,
топионичар-ство; 2. индустрија која
производи црне и обојене метале.
метаматематика (грч. meta, mathëmatikë) фило-
зофија математике; наука која посматра и
анализира основе математике са дубљег фило-
зофско-логичког гледишта.
тела код животиња који ce првилно нижу једни
за другима, нпр. прстени код прстенастих гли-
ста и зглавкара, пршљенови код кичме итд.
метамеризам (грч. meta, méros део) хем., зоол. в.
метамерија.
метамерија (грч. meta, méros) хем. врста изоме-
рије, стање тзв. метамерних Шела, тј. стање
метамикроскопски 538 метастаза
 оних изомерних једињења која и поред
истог састава и молекулске тежине имају ра-
зличита хемијска својства; зоол. метамерно
сегментовање, подељеност на једнаке сег-
менте.
метамикроскопски (грч. meta, mikrós мали, sko-
péô гледам) који ce не може видети ни најве-
ћим микроскопским увеличавањем.
метаморфизам (грч. meta, morphë облик) геол.
промене y саставу стена изазване утицајем
вулканских пара, воде или додира са еруптив-
ним камењем.
метаморфоза (грч. meta-mórphosis) преобража-
вање, преображај, промена, преобраћање,
претварање; y грчкој митологији: претвара-
ње људи y животиње, камење, дрвеће и др.
(често песнички обрађивана тема, нарочито
код римског песника Овидија); зоол. процес
развијања од јајета до зреле животиње; фиг.
драстична промена.
метаморфозија (грч. metamorphosis) мед. в. ме-
таморфопсија.
метаморфологија (грч. meta, morphë облик, 1о-
gfa наука) биол. наука о преображајима органи-
зама од самог почетка (јајета) до завршне,
адултне фазе развитка.
метаморфопсија (грч. meta, morphë, ópsis вид,
виђење) жед. недостатак y очима услед кога
облик и величина предмета изгледају измење-
ни, развучено гледање.
метан хем. гас без боје и мириса, налази ce y
вулканским гасовима и рудницима каменог
угља, настаје сувом дестилацијом каменог
угља и других органских супстанција (ако ce
помеша са ваздухом или кисеоником па запа-
ли, настаје страшна експлозија), барски гас.
метанастаза (грч. metanâstasis сеоба) појединач-
но или групно пресељавање становништва.
метанеологија (грч. metânoia промена мишље-
ња или одлуке, logîa) наука о покајању (или:
поправљању, обраћању на прави пут, y праву
веру).
метанисати (грч. meta-noéo мењам своју одлу-
ку) кајати ce, чинити покору; давати израза
своје скрушености и покорности падањем ни-
чице (пред иконом, олтаром, епископом итд.);
фиг. ропски ce понашати.
метанол в. метилалкохол.
метаплазија (грч. metapläsis преиначење, пре-
ображавање) мед. претварање једне врсте тки-
ва y другу (нпр. везивног y хрскавично).
метаплазма (грч. metaplasmós преобличавање)
биол. нежива материја или садржина (нпр.
скроб, пигмент) која ce налази y ћелијској
протоплазми; грам. промена структуре речи,
односно реченице, додавањем, изостављањем
или премештањем гласова (слова), односно
речи од којих je сачињена; извођење падежа
из друге основе, a не номинативне; реш. измена
речи или облика, настала додавањем, изоста-
вљањем и премештањем гласова или слогова
да би ce постигла нека реторска или књижевна
сврха, нпр. одређена метричка стопа.
метаподијум (грч. meta, pus, podós нога) анаш.
грана стопала; геол. отисак y камену КОЈИ ЛИ-
чи на отисак горостасне људске ноге.
метаполитика (грч. meta, politikë) чисто фило-
зофско учење о држави.
метапсихика (грч. meta, psyche душа) в. пара-
психологија.
метапсихоза (грч. meta, psychosis давање душе,
оживотворење) в. метемпсихоза.
метапсихологија (грч. metà, psyche душа, logi'a
наука) фил. наука о најосновнијим, послед-
њим начелима психичког (духовног и душев-
ног) живота.
метаптоза (грч. metâptôsis преокрет) мед. пре-
окрет једне болести y другу; метасхема-
тизам.
метар (грч. métron мера, мерило, лат. metrum)
1. мера за дужину и једна од 7 основних једи-
ница y Међународном систему јединица; прво-
битно je дефинисан као четрдесетмилионити
део Земљиног меридијана (или десетомили-
онити део квадранта тог меридијана); данас
представља дужину која je једнака 1,650.763,73
таласних дужина светлости коју зрачи атом
криптона 86; 2. иост. мера стиха, стопа стиха,
мера којом ce распознају веће звучне цели-
не: ритамски редови или стихови.
метарзиологија (грч. metârsios уздигнут, y ваз-
духу, logi'a) наука о променама и узроцима
промена y ваздушном омотачу Земље; уи. ме-
теорологија.
метаркилограм (грч. métron, chilìoi, gramma)
Физ. јединица за мерење рада y техничком си-
стему мера, тј. рад који je потребан да ce
сила од 1 kg савлада на путу од 1 m; данас уоби-
чајенији назив килопондметар.
метаркилопонд в. килопондметар.
метасиликати (грч. meta, лат. silex, ген. silicis)
соли метасилицијумове киселине која има
приближно састав (H2 SiO 3) X.
метасинкриза (грч. metà, syn-krinö састављам,
спајам) мед. побољшање y општем стању тела
које je дошло услед избацивања шкодљивих
течности из коже помоћу мелема (фласшера)
за изазивање пликова.
метасинкритичан (грч. meta, syn-krînô) мед. који
преображава или побољшава опште стање тела
путем избацивања шкодљивих течности из
коже.
метасифилитичан (грч. metà, в. сифилис) мед.
израз којим ce означавају болести што дола-
зе као последица сифилиса (прогресивна пара-
лиза, сушење кичмењаче и проширеност
аорте).
метасоматоза (грч. meta, soma тело) геол. претва-
рање једне стене y другу сасвим различите
врсте; мешенсоматоза.
метастабилан (грч. meta, лат. stabilis) који пока-
зује тежњу да ce под датим условима може дуго
задржати y лабилном стању; метастабилно
сшање.
метастаза (грч. metastasis премештање, премеш-
тај; преобличење, преиначење) мед. стање ка-
да клице болести не изазивају болесне проме-
не само на месту заражења, него ce шире и по
метастатичан 539 метеор
 осталим деловима тела, крвотоком или лимф-
ним судовима, те ce тако појављују нова обо-
љења на другим местима, нпр. код гнојења,
тумора и др.
метастатичан (грч. metastatikós) премештајни,
који je прешао на друго место.
метастрофа (грч. metastrophë преокрет, пре-
окретање) одвраћање мисли од неке ствари.
метасхематизам (грч. metashëmatismos преобли-
чење, преображај) мед. в. метаптоза.
метатакса (грч. meta, tatto стављам) лингв. пре-
мештање акцената без промене њихове инто-
нације: вода - вода, трава - трава, вино - воно
и сл.
метатарзус (грч. meta, tarsós леса, сплет) ашт.
грана стопала.
метатеза (грч. metathesis) грам. премештање сло-
ва и гласова y речи, нпр. намастир место ма-
насшир.
метатекст (грч. meta, лат. textus) текст који je
настао поводом или под утицајем другог тек-
ста: нпр. превод, тумачење текста,
књижевно--критички текст и др.
метатонија (грч. meta, тон) грам. измена, про-
мена интонације појединих самогласника;
промена природе акцента.
метаторакс (грч. meta, thorax труп; грудни кош)
зоол. задњи грудни прстен код инсеката.
метаторијум (лат. metatorium se. jus) прав. право
смештања, право логоровања.
метатропизам (грч. meta, trópos начин) неприро-
дан узајамни однос сполова y сексуалном по-
гледу.
метафаза (грч. meta, phaïnomai појављујем ce,
phâsis појава) фтиол. в. митоза.
метафиза (грч. metâphyomai растем после нече-
га) анаш. део дуге кости, измећу епифизе и ди-
јафизе, који расте y дужину.
метафизика (грч. tà meta tà physikâ оно што до-
лази после физике) фил. y збирци Аристотело-
вих дела стајале су књиге које су ce бавиле
начелима и узроцима ствари после (meta) ње-
гове физике (tà physikâ). Ово, првобитно чи-
сто спољашње обележје, употребљено je, доц-
није, за обележавање мишљења које ce бави
оним што je ван граница искуства, оним што
je изван просторновременске стварности;
отуда: наука о последњим принципима и узро-
цима ствари, о сазнању ствари по себи. Три
главна проблема којима ce метафизика оду-
век бави јесу: бог, слобода воље и бесмртност
душе; у.марксизму метафизички метод ce ту-
мачи као формалнологички метод који по-
сматра ствари као вечно дате и непроменљиве,
a не y њиховом развоју; супр. дијалекШика.
метафизичар (грч. meta, physikâ) физ. познава-
лац или учитељ метафизике, филозоф који
ce y свом учењу држи метафизичког правца
расправљајући проблеме метафизике.
метафизички (грч. meta, physikâ) фил. који
спада y метафизику; који ce налази ван
граница искуства, натчулни, натприродни.
метафора (грч. metaphorâ преношење, пренос)
говорна фигура и заједнички назив за тропе
преношења, где ce преношењем имена или
описног израза с нечег што je познато објаш-
њава, одређује или описује нешто непознато
или само делимично познато.
метафрагма (грч. meta, phrâgma ограда, плот)
зоол. преграда између грудне и трбушне дупље
код инсеката.
метафраза (грч. metâphrasis) описан превод,
превод по смислу; нарочито: превод стихова
прозом, „реч за реч".
метафраст (грч. meta-phrâzô) онај који преводи
по смислу, описно.
метахореза (грч. metachôréô прелазим) мед. ме-
њање места, премештање или сељење матери-
је која проузрокује болест.
метахроматипи (грч. meta, hrôma боја, typos
отисак) џл. слике y боји пренесене на хартију
помоћу литографије.
метахроматипија , (грч. meta, chroma, typos)
вештина преношења слика y боји, штампаних
на нарочитој хартији која je превучена не-
ким лакорастворљивим слојем, на дрво, ста-
кло, метал, порцелан, кожу, лим и др., пошто
ce обратна страна хартије на којој je слика
претходно овлажи; уа. декалкоманија.
метахронизам (грч. metà, chrónos време) пре-
мештање једног догаћаја y неко позније вре-
ме (у коме тај догађај није могао да ce дого-
ди); уп. анахронизам.
метацентар (грч. metà, kéntron, лат. centrum
средиште) y механици течних тела и бродо-
градњи: гранични положај тачке пресека (или
пресецишта) између вертикале која пролази
кроз тежиште пливајућег тела кад je y равно-
тежи и вертикале повучене кроз нападну тачку
потиска кад je тело мало скренуто (тело пло-
ви стабилно док му je тежиште испод мета-
центра).
метек (грч. metoikéo населим ce) инострани на-
сељеник; странац y старој Грчкој.
метемпиријски (грч. meta, empeiria искуство) с
оне стране искуства, који прелази границе
искуства.
метемпсихоза (грч. metempsychosis) фил. сељење
душе из једног тела y друго после смрти (вера
y метемпсихозу била je раширена код Хинду-
са и Египћана, и она сачињава саставни део
будистичке, орфистичке и питагорејске фи-
лозофије, затим Платонове, Плотинове, Ем-
педоклове и др.). Данас су присталице овога
учења теозофи; меШенсомаШоза.
метемпсихозити (грч. metempsychosis) ал. при-
сталице учења о мешемпсихози.
метемптоза (грч. meta, emptôsis упадање) y rpe-
горијанском календару: испуштање једног
преступног дана y 134 године.
метенсоматоза (грч. meta, en y, soma тело) 1.
геол. в. мешасоматоза; 2. фил. в. метемпси-
хоза.
метеор (грч. metéoron) 1. „оно што лебди y ваз-
духу", ваздушна појава, све оно што ce догађа
y атмосфери: талози, дуга, јутарње руменило
и др. ; y ужем смислу: комад стене која из небе-
ског простора пада на Земљу; фт. необична
метеорација 540 метје
 (или: чудна) појава; 2. памучни сатен; груба
вештачка свила.
метеорација (нлат. meteoratio) стање времена,
понашање времена.
метеори (грч. metéôron) ПЛ. грчки манастири y
Тесалији, саграђени на високим, непристу-
пачним стенама.
метеоризам (грч. metéôron) мед. нагомилавање
ваздуха y желуцу, надимање.
метеоризација (нлат. meteorisatio) мед. в. меше-
оризам.
метеорика (грч. metéôron) наука о ваздушним
појавама, наука о времену.
метеорит (грч. metéôron) назив за метеор који
je пао на Земљу; највећи досад пронађен те-
жак je око 60 t; аеролити метеорско камење,
сидерити метеорско гвожђе, сидорелиши
гвоздено-камени метеори.
метеоро- (грч. metéôron који ce налази y вазду-
ху, над Земљом) предметак y сложеницама ко-
ји означава појаве и промене y ваздушном
омотачу Земље.
метеорогнозија (грч. metéôron, gnôsis познава-
ње, знање) научно проучавање и познавање
временских појава; предсказивање времена.
метеорограф (грч. metéôron, grâphô описујем)
описивалац временских појава; апарат који
на једном постољу садржи више аутоматских
инструмената који бележе ваздушне промене;
инструмент који одређује путању метеора.
метеорографија (грч. metéôron, graphia описи-
вање) описивање временских појава и ваз-
душних промена.
метеоролит (грч. metéôron, Hthos камен) в. ме-
шеориш.
метеорологија (грч. metéôron, logïa) наука која
ce бави проучавањем атмосфере и свих појава
y њој: температуре ваздуха, атмосферског
притиска, ветрова, облака, магле, водених та-
лога, светлосних и електричних појава и др.,
a нарочито испитивањем узрока временских
појава, услова њиховог развитка и преобража-
ја и, најзад, предвиђањем (прогнозом) вре-
мена.
метеоролошки (грч. metéôron, logikós) који ce
тиче метеорологије, који je y вези са мете-
орологијом; мешеоролошка сшаница устано-
ва y којој ce редовно врше посматрања вре-
менских појава и бележе њихове промене и
разна стања (температуре, влажности, ваздуш-
ног притиска итд.); мешеоролошки рат рат
који би ce водио изазивањем природних непо-
года (променом климе); метеоролошки сате-
лит вештачки Земљин сателит снабдевен ме-
теоролошким инструментима; први je ланси-
ран 1957. године.
метеоромантија (грч. metéôron, mantia прори-
цање) прорицање времена; прорицање дога-
ђаја по појавама y ваздуху.
метеорономија (грч. metéôron, nómos закон) на-
ука о законима по којима ce врше промене y
ваздуху.
метеоропатија (грч. metéôron, pathos болест)
мед. тегобе, сметње које настају као последи-
це временских промена (главобоље, реуматич-
ни болови и др.).
метеоропатологија (грч. metéôron, pathos бо-
лест, logïa наука) грана медицине која про-
учава величину и карактер утицаја метеоро-
лошких промена на човечји организам; уи. ме-
шеорошропне болести.
метеороскоп (грч. metéôron, skopéô посматрам)
инструмент који показује промене y ваздуху.
метеороскопија (грч. metéôron, skopéô) посма-
трање (или: проучавање) времена и времен-
ских промена y атмосфери.
метеоротропне болести болести које су под ути-
цајем метеоролошких чинилаца (нпр. болови
y зглобовима, ожиљцима, болести дисајних ор-
гана и сл.); yu. меШеоропаШологија.
метеорофизиологија (грч. metéôron, physiolo-
gia) грана медицине која проучава утицај ме-
теоролошких чинилаца (нпр. топлоте, атмо-
сферског притиска, ултравиолентног зрачења
и др.) на функције организма.
метеорски (грч. metéôros) који ce тиче метеора,
ваздушни; мешеорско гвожђе, мешеорско ка-
мење, в. метеорит; меШеорски челик челик
спојен са никлом; физ. успех постигнут вели-
ком брзином (метеорски успон).
метер (фр. metteur en pages) шии. слагач који
прелама слог y стране.
метил (грч. méthy опојно пиће, вино, ylë дрво,
твар, материја) хем. једновалентна група —
СН3, база дрвног шпиритуса, мравље кисели-
не и многих других органских хемијских једи-
њења.
метилалкохол (грч. méthy, ylê, арап. al-kohhlu)
хем. дрвни шпиритус, жесток отров, добива ce
сувом дестилацијом дрвета, употребљава ce за
растварање лакова и фирнајса, за гориво и за
добивање анилинских боја, a највише за
справљање формалина.
метиламин (гр. méthy, ylë, amin = ammonia)
хем. једињење y којем je један атом водоника
y амонијаку замењен метилом.
метилбензол (грч. méthy, ylë, нлат. bensoë) хем.
в. толуол.
метилбихлорид (грч. méthy, ylë, chlôrôs отворе-
нозелен, зеленкаст, жутозелен, лат. bis двапут)
хем. спој хлора са метилом; употребљава ce
као средство за опијање.
метилетар (грч. méthy, ylë, aithër) хем. дрвни
етар, безбојан гас, постаје од метилалкохола
са сумпорном киселином; метилоксид.
метилизам (грч. méthy, ylë) мед. тровање
меШил-алкохолом.
метилоксид (гр. méthy, ylë, oxys оштар, љут)
хем. в. метилешар.
метилхлорид (грч. méthy, ylë, chlôros отворено-
зелен) хем. спој хлора са метаном, служи за
прављење катранских боја и вештачког леда.
метиологија (грч. méthy, logfa) вештина пије-
ња, наука о пијанству.
метистика (грч. méthy 1. в. метиологија.
метистика (грч. méthy, нлат. methystica) 2. ПЛ.
мед. опојна средства.
метје (фр. metier) 1. струка, занимање. 2. тех-
метод 541 метритис
 ничка спрема радно искуство, стручно образо-
вање уметника, писца.
метод (грч. méthodos истраживање, испитивање,
пут и начин истраживања, лат. methodus) сми-
шљено и планско поступање при раду ради
постигнућа неког успеха, истине, сазнања,
одређени пут и начин испитивања, мишљења и
рада; y ужем смислу: мисаони или практични
поступак који омогућава да ce дође до знања
о предмету истраживања; y истраживачке ме-
тоде или хеуристичке меШоде убрајају ce:
анализа или аналитички метод, синтеза или
синтетички метод, индукција или индук-
тивни метод, дедукција или дедуктивни ме-
Шод; дијалектички метод в. дијалекшика и
метафизика; нарочито: начин поучавања и
предавања; Сократов метод начин поучава-
ња y којем ce долази до сазнања путем вешто
постављених питања и одговора.
метода (грч. méthodos) в. метод.
методизам (грч. méthodos) строго утврђен начин
поучавања и извођења наставе; нарочито:
учење и начин живота мешодисша.
методика (грч. methodikê, se. téchnë) наука о
методима наставе уопште (методологија), и
појединих наставних предмета посебно (спе-
цијална методика).
методист(а) (грч. méthodos) в. меШодичар; та-
кође: лекар који ce y свом раду придржава
строго науке.
методисти (грч. méthodos) ил. хришћанска сек-
та, нарочито y Енглеској и Сев. Америци,
коју су основали око 1738. Џон и Чарлс Весли
y Оксфорду, названа по томе што ce за њене
чланове говорило како су пронашли неки нов
метод хришћанског живота; раније католички
писци y XVII веку који су хтели да прекрате
борбу са протестантима.
методичар (грч. méthodos) наставник или науч-
ник који ce y раду строго придржава неког
наставног или научног метода, који пише о
методима успешне наставе.
методологија (грч. méthodos, logfa) в. мето-
дика.
методски (грч. méthodos) ирил. према утврђеним
начелима рада, по реду, по плану, плански,
смишљено; школски, наставно; вешто, умеш-
но, научно; методска јединица краћа парти-
ја наставног градива која ce обрађује обично
на једном часу, a може и на више часова и
представља једну целину, тесно повезану и са
претходним и са наредним излагањем.
метонимија (грч. metönymia замена имена) ш,еш.
фигура y којој ce један појам замењује дру-
гим појмом који с оним првим, по свом сми-
слу, стоји y ближој вези, нпр. „хиљада пуша-
ка" (место хиљада војника), „седа коса" (ме-
сто старост).
метономазија (грч. metônomasïa мењање име-
на) мењање једног особног имена, нарочито
превођењем тог имена на неки туђ језик, нпр.
Александар место Бранко, Теодор место Бо-
жидар, Константин место Стојан и др.
метопантралгија (грч. métôpon повије, чело,
ântron дупља, пећина, âlgos бол) мед. бол y
чеоној дупљи.
метопантритис (грч. métôpon, ântron) мед. запа-
љење чеоне дупље.
метопантрон (грч. métôpon, ântron) анаш. чеона
дупља.
метопи (грч. métôpon) «л. арх. обично рељефима
украшена поља између шриглифа на дорском
фризу (нарочито чувени на атинском Парте-
нону).
метопомантија (грч. métôpon чело, mantei'a про-
рицање) прорицање (или: врачање) по цртама
лица или чела.
метопоскоп (грч. métôpon, skopéô посматрам)
онај који процењује, тумачи или врача по
цртама чела и лица; уи. физиогном.
метопоскопија (грч. métôpon, skopéô) тумаче-
ње карактеристика неке особе из црта лица
или чела.
метох (грч. metéchô суделујем, учествујем, mé-
tochos). 1. земљорадничко насеље неког мана-
стира y коме су живели сами монаси и обра-
ђивали земљу; 2. y средњовековној Србији:
мала црква и поред ње мало земље са станом
за монахе; 3. доцније: сваки манастир који су
ктитори приложили неком већем манастиру и
подложили га његовој управи; 4. данас: свако
имање једног манастира које je удаљено од
њега.
метр (фр. maitre, лат. magister, итал. maestro)
господар; газда, власник, сопственик; учитељ,
наставник; вештак, онај који ce усавршио y
својој струци, мајстор, виртуоз; мајстор
слободних зидара; метр д'ошел (фр. maitre
d'hôtel) главни келнер, шеф сале.
метра (грч. mêtêr, mëtra) мед. материца.
метража (фр. métrage) мерење метром, метрење;
број метара.
метралгија (грч. mëtra материца, âlgos бол) мед.
бол y материци.
метратонија (грч. mëtra, thnëskô венем, чилим,
учмијам) мед. учмалост (или: малаксалост) ма-
терице.
метратрезија (грч. mëtra, a-, trêsis пробушење)
мед. болесна затвореност материце.
метректомија (грч. mëtra, ek из, tome сечење,
резање) мед. вађење материце сечењем.
метремфизема (грч. mëtra материца, emphysema
удувина, удувано) мед. надувеност (или: наду-
тост) материце.
метреса (фр. maitresse) газдарица, домаћица;
љубазница, наложница.
метреуризма (грч. mëtra материца, eurtis про-
стран, широк) мед. проширење (или: растеза-
ње) материце.
метрика (грч. metrikë se. téchnë) иоеш. теорија
песничке благогласности или наука о стихови-
ма уопште; први део метрике je наука о мере-
њу слогова (прозодија), a други ce бави поет-
ским стопама, стиховима и строфама.
метриопатија (грч. métrios умерен, уздржљив,
pàthos чувство, осећање, страст) умереност y
страстима, душевно спокојство, сталоженост.
метритис (грч. mëtra материца) мед. запаљење
материце.
метричар 542 механицизам
метричар (грч. metrikê) поеш. познавалац науке о
прављењу стихова (метрике); песник који пи-
ше y везаним стиховима. метрички (грч.
metrikós) 1. поет. који ce односи
на метрику, одмерен тачно по законима ме-
трике; написан y везаним стиховима; 2. (грч.
métron мера, мерило) коме je метар као је-
диница за мерење (уи. метар 1). метро (фр.
métro, métropolitain) градска подзем-
на или надземна електрична железница.
метрологија (грч. métron мера, мерило, logîa)
наука о мерама. метроманија (грч. mêtra
материца, manìa пома-
ма, лудило, бес) 1. женска похота; уп. нимфо-
манија. метроманија (грч. métron мера, manìa)
2. страст
за писањем (или: прављењем) стихова, прете-
рана љубав према стиховима. метрометар
(грч. métron) муз. в. метроном; =
хронометар. метронимикон (грч. mëtër мати,
onyma = onoma
име) материно име, име изведено из матери-
ног имена; супр. патронимикон.
метронимичан (грч. mëtër, onyma) назван no
имену своје матере. метроном (грч. métron
мера, nómos закон, пра-
вило) физ. кратко физичко клатно (са тежи-
штем изнад тачке вешања) чије ce трајање
трептаја (осцилација) регулише померањем
једног тега дуж шипке клатна, са на шпици
урезаним подељцима на којима je означен
број осцилација y минути; употребљава ce, y
музици, за давање такта, често за бројење
секунди. метропола (грч. metró-pólis) град-
матица за ра-
злику од градова y покрајинама; главни град,
престоница. метрополип (гр. mëtra, pólys
многи, püs нога)
мед. матерични полип. метрополит (грч.
métropolites) код католика:
надбискуп; уп. мишрополит. метрополитан
(грч. métropolites) код евантели-
ка: главни свештеник, старешина главне (са-
борне) цркве. метрополитански (нлат.
metropolitans) надби-
скупски; метрополиШанска црква надбискуп-
ска, главна црква. Метрополитен (енг.
Metropolitan Opera House)
највеће и најпознатије оперско позориште y
Њујорку, основано 1883. метроптоза (грч.
mëtra материца, ptösis пад) мед.
спад материце. метрорагија (грч. mëtra,
rëgnymi прснем, пу-
цам) мед. в. метрореа. метрореа (грч. mëtra,
réô течем, цурим) мед. цу-
рење (крви, слузи) из материце. метроскоп
(грч. mëtra материца, skopéô посма-
трам) мед. инструменат помоћу кога ce врши
преглед материце, матерична слушалица.
метроскопија (грч. mëtra, skopéô) мед. прегледа-
ње материце, нарочито помоћу меШроскопа.
метротомија (грч. mëtra, tome сечење, резање)
мед. резање материце. метроцела (грч. mëtra,
këlë просутост, кила) мед.
продор материце.
метрум (лат. metrum) поеш. в. мегиар 2.
Метузалем (хебр. Methuschelach) миш. по Ст. за-
вету (1 Мојс. 5,27), човек који je достигао
старост од 969 година; отуда: стар као Мету-
залем каже ce за онога који доживи дубоку ста-
рост; правилније: МеШузал.
метхемерски (грч. meta, hëméra дан) мед. днев-
ни, свакодневни, који ce јавља сваког дана,
нпр. напад грознице.
мефијантан (фр. méfiant) неповерљив; обазрив,
опрезан, који сумња.
Мефисто (грч. më не, phös ген. photos светлост,
philos пријатељ) миш. „онај који не воли свет-
лост, који ce плаши светлости", тј. ђаво, со-
тона; име ђавола y Гетеовом „Фаусту"; Мефи-
стофелес.
мефитизам (лат. mephitis шкодљива пара, шко-
дљиво испарење, нарочито из земље) мед. куж-
ност ваздуха услед отровних испарења; загу-
шљива, заразна, кужна моћ, заразност, куж-
ност.
мефитис (лат. mephitis) шкодљиво, кужно испа-
рење, загушљив, заразан ваздух.
мефитичан (лат. mephiticus) који долази од куж-
них испарења, кужан, заразан, загушљив, смр-
дљив, опогањен.
механа (перс. теу пиће, вино, häne кућа, тур.
meyhane) крчма, гостионица, пивница.
механизам (грч. mëchanâô вештачки радим,
нлат. mechanismus) 1. грађа (или: састав, уну-
тарњи склоп) неке машине (часовника, пушке
и др.); 2. законски одређен систем кретања
или збивања, као и направа која изводи те
кретње; 3. фил. в. механицизам; 4. физ. органи-
зација, устројство.
механизација (грч. mëchanâô) 1. замена физич-
ке (људске и сточне) снаге машинама, уво-
ђење и употреба машина y производњи; 2. вој.
снабдевање војске убојним оклопним и мото-
ризованим возилима (тенковима, аутомобили-
ма итд.); уа. машинизација и моШоризација.
механика (грч. mëchanâô вештачки урадим, про-
налазим, mêchanikê) 1. физ. део физике који ce
бави проучавањем појава кретања и мирова-
ња, тј. законима, силама и помоћним сред-
ствима која изазивају кретање и равнотежу
тела, наука о кретању и равнотежи; дели ce на
статику, кинематику и динамику; квантна
механика механика тела атомских и субатом-
ских размера; 2. астр. небеска механика меха-
ника небеских тела; 3. наука о машинама; уре-
ђење, грађа машине и сл.
механисти (грч. mëchanë машина, строј) приста-
лице механичког материјализма; посебно je
тако називана једна група совјетских филозо-
фа крајем двадесетих и почетком тридесетих
година овог века (Бухарин, Стјепанов, Ак-
селрод, Сарабјанов и др.).
механистички (нлат. mechanismus) up. фил. који
je y духу механицизма, механизма.
механицизам (грч. mëchanë машина, строј,
справа) фил. схватање по којем ce све појаве y
природи и y друштву своде на механичко кре-
тање материје; механизам 3.
механичар 543 мидријазис
механичар (лат. mechanicus, грч. mëchanikos)
онај који ce бави механиком, нарочито при-
мењеном; онај који прави и оправља машине,
научне помоћне алате и инструменте, маши-
нист.
механички (грч. mêhanikôs) занатски, ручни, ру-
ком израђен; ПСШ. израђен или учињен по на-
вици, без учешћа мишљења и свести, махина-
лан; који ce тиче механике, који спада y меха-
нику; који je изазван кретањем, природним
(физичким) узроцима; механичке науке дело-
ви механике, науке које спадају y механику;
механичке вештине вештине које ce изводе
руком; механички доказ доказ који ce изводи
помоћу инструмената.
механографија (грч. mêchanë вештачка справа,
graphö пишем) 1. употреба машина (писаћих,
рачунских и др.) за обављање канцеларијских
послова; 2. прикупљање и обрада пословних,
демографских, статистичких и др. података
помоћу механизованих и аутоматизованих
апарата.
механографика (грч. mediane оруђе за вештач-
ко извођење чега, graphö описујем) механич-
ко сликање, механичко сликарство.
механологија (грч. mëchanê, logïa) наука о спра-
вама које изазивају кретање, тј. о маши-
нама.
механотерапија (грч. mëchanê, therapefa лече-
ње) наука о лечењу помоћу кретања, нарочи-
то трљањем, гњечењем, ваљањем и др. миши-
ћа (=шведско лечење гимнастиком, масажа);
творац и оснивач оваквог лечења je Швеђа-
нин Пер X. Линг.
механургија (грч. mêchanë, érgon дело, посао) 1.
вештина прављења машина; 2. део медицине
који обухвата механичко лечење болесника.
меца (итал. mezza, лат. médius) в. меза.
мецанин (итал. mezzanino) в. мезанин.
мецена покровитељ и заштитник књижевника,
уметника и научника, по Гају Цилнију Мецени
(лат. Maecenas, 70. пре до 8. н.е.), угледном
Римљанину, љубимцу цара Августа, заштитни-
ку и пријатељу научника и песника, нарочито
Вергилија и Хорација.
меценат покровитељство; в. мецена.
мецосопран (итал. mezzo soprano) муз. глас изме-
ђу сопрана и алта, нарочито ce одликује пуно-
ћом средњих тонова; мезосопран.
мецотинто в. мезотинШо.
мецофант (итал.) човек који зна више страних
језика, полиглот (израз створен по кардина-
лу Ђузепу Мецофантију, 1771-1849. год., ко-
ји je знао око 60 страних језика).
мецофорте (итал. mezzoforte) в. мезофорте.
меч (енг. match) m. утакмица, такмичење, бор-
ба, двобој (нарочито боксерски, шаховски); y
ужем смислу: трка y којој ce такмиче само два
коња.
меч-бол (енг. match-ball) ca. последњи, одлучу-
јући поен y тениском мечу.
мечет (арап. mäsgid, тур. mescid) мала мусли-
манска богомоља, као капела.
меџедија в. меџидија.
меџела (арап. mägällä, тур. mecelle) резиме ко-
декса шеријатског права.
меџидија (тур. mecidiye) некадашњи турски но-
вац; сребрна меџидија вредела 20, a златна
-100 гроша; назив по султану Меџиду (средина
XIXB.).
меџлис (арап. mäglis место где ce седи, тур. mec-
lis) y арапским земљама скупштина, парла-
мент; судски колегијум; верско управно тело.
мешетар (грч. mesftës) трговачки посредник при
продаји или куповини, обично на берзи; сен-
зал; фиг. онај који мути ради сопствене ко-
ристи.
миалгија (грч. mys мишић, âlgos бол) мед. бол y
мишићима.
миастенија (грч. mys мишић, asthénei'a слабост,
немоћ) мед. слабост (или: немоћност) ми-
шића.
миатонија (грч. mys, atonia млитавост, клону-
лост) мед. млитавост мишића.
мигма (грч. mîgma, mfgnymi мешам) мешање,
мешавина; уп. микстура.
мигматити (грч. meîgma, mïgma мешање, меша-
вина) геол. магматске стене стваране за време
тектонских покрета од материјала магмат-
ског порекла и околних стена кроз које ce
магма пробија.
МИГМОС (грч. mygmós) мед. В. MUXMOC.
миграторан (нлат. migratorius) који ce сели, по-
кретан, несталан. миграција (лат. migratio)
сеоба, сељење; сеоба
животиња, нпр. птица селица. мигрена (грч.
hemikrama, hemisys пола, kranion
лубања, лат. hemicrania, фр. migraine) мед.
једнострана главобоља. мигренин (фр.
migraine) мед. лек против мигрене
(мешавина антипирина, као и кофеина и лиму-
нове киселине). мигрен-штифт (фр.
migraine, нем. Stift) фарм.
ментол y облику мале писаљке (лек против
главобоље и зубобоље, као и средство за рас-
хлађивање). мигрирати (лат. migrare) селити
ce, преселити
ce, иселити ce, одселити ce, отићи; селити,
преселити. мидалеин (грч. mydâô иструлим)
мед. отров који
ce ствара y трулој лешини. мидезис (грч.
mydâô) мед. труљење услед слузи
или друге неке влаге.
мидер (нем. Mieder) стезник, утег, потпашај.
миди (енг. mid средњи) један од модерних сти-
лова одевања; карактерише га умереност y
дужини одеће, за разлику од макси и мини.
мидинеткиња (фр. midinettes) помоћница y по-
модним трговинама y Француској; млада рад-
ница; мидинета. мидолина шиџ. врста
слова, мешавина између
слова антиква и фрактура, тзв. акцидентна
слова. мидон (грч. mydâô иструлим) мед. труо
израштај
на телу. мидраш (хебр.) збирка рабинских
тумачења Би-
блије. мидријазис (грч. mydriasis) мед.
проширење зе-
мидријатикум 544 мијелофтизис
 нице изазвано вештачким путем или услед
обољења. мидријатикум (грч. mydn'asis) мед.
средство које
изазива проширење зеница. мидријатичан
(грч. mydn'asis) мед. који болује
од проширења зеница. миза (фр. mise) улог y
игри; трг. капитал уложен
y неки посао или трговачко предузеће и др.
мизалетија (грч. miséô мрзим, alëthefa истина)
мржња према истини, зазирање од истине.
мизандрија (грч. miséô, anër, andrós човек) мрж-
ња према мушкарцима, страх и зазирање од
мушкараца. мизансцена (фр. mise en scène)
распоређивање
глумаца на позорници. мизантроп (грч. miséô
мрзим, ânthrôpos човек)
човекомрзац; осоран и повучен човек.
мизантропија (грч. miséô, ânthrôpos) мржња пре-
ма људима, зазирање од људи; осорност и по-
вученост. мизаутија (грч. miséô, autos сам)
мржња на са-
мог себе, презирање самога себе. миздрак
(арап. mizräq, тур. mizrak) копље; ми-
зрак. мизерабилан (лат. miserabilis) јадан,
бедан, ку-
каван, несрећан. мизерабилизам (фр.) покрет
y уметности 60-их и
70-их година XX века који обрађује црну и
ружну страну стварности човека и света
(Ф. Грубер, Б. Бифе и др.); црни реализам.
мизерација (лат. miseratio) жаљење, сажаљева-
ње; дирљив начин говора.
мизерере (лат. miserere) почетак 57. псалма: Mi-
serere mei, Deus! - Боже, смилуј ce на мене;
мед. повраћање садржаја који заудара на из-
мет услед потпуне парализе црева (замршена,
завезана црева, рак и сл.); y старо време овај
знак предсказивао je сигурну смрт. мизерија
(лат. miseria) беда, невоља, несрећа;
јад; беда од човека, оличење беде и невоље.
мизерикордија (лат. misericordia) милосрђе, са-
жаљење, самилост; милост, помиловање.
мизерикордије (лат. misericordiae) ПЛ. КОД като-
лика: столице за старе и немоћне свештенике
на којима седе за време богослужења. мизет
(фр. musette) муз. мале гајде; француска
народна игра или мали муз. комад y 6/8 такта;
војнички ранац; ђачка торба. мизо- (грч.
miséô мрзим) предметак y сложеница-
ма са значењем: мржња. мизогал (грч.
miséô, лат. Gallus Гал) онај који
мрзи Французе, французомрзац. мизогам
(грч. miséo, gâmos брак) онај који мр-
зи брак или зазире од брака; матор нежења.
мизогамија (грч. miséô, gâmos брак) мржња, за-
зирање од брака. мизогин (грч. miséô, gyné
zena) онај који мрзи
жене, женомрзац. мизогинија (грч. miséô,
gynë) мржња према же-
нама. мизокал (грч. miséô, kalós леп) онај
који мрзи и
презире оно што je лепо и добро.
мизокапнос (грч. miséo, kapnós дим) непријатељ
(или: противник) пушења дувана.
мизокозмија (грч. miséo, kósmesis кићење, ре-
шење) мржња према кићењу и дотеривању,
презирање кићења и дотеривања.
мизоксенија (грч. miséô, xénos туђинац) мржња
према странцима (или: туђинцима). мизолог
(грч. miséo, lògos) онај који мрзи и
презире разум или науку. мизологија (грч.
miséô, logia) мржња према разу-
му или науци (често случај код теолога).
мизонеизам (грч. miséô, néos HOB ) мржња према
новом, отпор против онога што je ново - про-
тив нових идеја, нових обичаја, нових уређе-
ња итд. мизопедија (грч. miséo, paideia
омладина, деца)
мржња према деци. мизопогон (грч. miséô,
pôgôn брада) брадомр-
зац, онај који мрзи браду, противник ношења
браде. мизопонија (грч. miséô, pónos труд,
мука) мрж-
ња, зазирање од рада. мизопсихија (грч.
miséô, psyché душа) засиће-
ност животом, мржња према животу.
мизофобија (грч. mysos нечистоћа, прљавшти-
на, phóbos страх) болестан страх од додира, од
инфекције; страх од микроба, нечистоће.
мииоцефалон (грч. myia мува, kephalë глава) мед.
продор дужице (ока) кроз рожњачу. мијаза
(грч. myia муха, мува) мед. обољење про-
узроковано мувама. мијазма (грч. miasma
опогањење) мед. заразна,
кужна клица y ваздуху, заразница, кужно испа-
равање. мијазматичан (грч. miasma) мед.
заразан, кужан,
окужен, опогањен, загађен. мијелалгија
(грч. myelós срж, мозак, âlgos бол)
мед. 6ОЛ y леђној МОЖДИНИ.
мијелин (грч. myelós) анаш. живчана мождина.
мијелитис (грч. myelós) мед. запаљење леђне мож-
дине. мијело- (грч. myelós) предметак y
сложеницама
са значењем: срж, мозак. мијелографија
(грч. myelós мождина, grâphô пи-
шем) мед. рендгенско снимање кичменог кана-
ла након убацивања контрастног средства.
мијелоза (грч. mielós мождина) мед. 1. бујање
коштане мождине; 2. постојање већег броја
мијелома. мијелоидан (грч. myelós, eidos вид,
облик) сли-
чан сржи, сржаст. мијелом (грч. myelós) мед.
израштај y коштаној
сржи, тумор, врста рака коштане сржи.
мијеломалација (грч. myelós, malakia мекоћа)
мед. омекшање леђне мождине.
мијеломенингитис (грч. myelós, mëninx мождана
опна) мед. запаљење леђне мождине и њених
омотача. мијелопатија (грч. myelós, pathos
болест) мед.
болест, обољење леђне мождине.
мијелоплаксе (грч. myelós, plâx плоча) ПЛ . зоол.
крупне сржне ћелије. мијелоспонгус (грч.
myelós, spóngos сунђер) мед.
мождински спужвасти израштај.
мијелофтизис (грч. myelós, phthisis сушица) мед.
сушење кичме.
мијелоцити 545 микрологиј
а
мијелоцити (грч. myelós, kytos суд, ћелија) ПЛ.
зоол. ћелије коштане сржи. мијитис (грч.
mys мишић) мед. запаљење ми-
шића. мика (лат. mica зрно, мрвица, нешто
ситно) мин.
лискун, мачје сребро, мачје злато.
микаграфија (лат. mica, грч. graphi'a писање)
подражавање сликања на стаклу лепљењем на
стакло бојом ишараних листића лискуна.
микадо (јап. mi узвишен, kado врата, дословно:
висока врата) титула јапанског цара, коју на-
рочито употребљавају странци; такође: кра-
так мушки зимски капут. микација (нлат.
micatio) мед. кретање (или: кру-
жење) крви по телу. микашист (фр.
micaschiste) геол. метаморфна сте-
на из групе кристаластих шкриљаца чији су
главни састојци кварц и лискуни, односно ам-
фиболи и пироксени. микелети (шп.
miqueletes, фр. miquelets) ПЛ. ра-
тоборни горштаци, становници јужних Пири-
неја, одлични стрелци. микимото јапански
вештачки бисер (по острву
Микимото). микоза (грч. mykës гљива) мед.
опште име за све
болести изазване гљивама. микозис (грч.
mykës) мед. слузни полип, гљиваст
израштај на месу, обољење од гљивица.
микологија (грч. mykës, logîa наука) наука о
гљивама; познавање гљива. микориза (грч.
mykës, rhi'za корен) појава насе-
љавања неких гљивица на корену или y корену
виших биљака (букве, брезе, јеле и др.).
микотанатон (грч. mykës, thânatos смрт) од сум-
порне киселине и кухињске соли справљено
средство за утамањивање и спречавање плес-
нивости и труљења дрвета. микотичан (грч.
mykës гљива) мед. изазван гљива-
ма, гљивичав. микракустичан (грч. mikrós
мали, akoyö чујем)
који може да чује и слаб глас, који појачава
звук (назив за инструменте који појачавају
моћ слушног чула доводећи му звучне треп-
таје). микро- (грч. mikrós) предметак y
сложеницама са
значењем: мали, ситан, голим оком невидљив.
микроанализа (грч. mikrós, analysis разлагање,
разлучивање) в. микрохемија.
микробарометар (грч. mikrós, barys тежак, mé-
tron мера, мерило) физ. барометар који пока-
зује стање живе y увећаној мери (што олак-
шава читање веома малих промена y притиску
ваздуха). микроби (грч. mikrós, bios живот)
ПЛ. најмања
животињска или биљна жива бића; заразне кли-
це, бактерије; уп. микроорганизми.
микробиологија (грч. mikrós, bïos, logîa наука)
наука о микробима. микробласти (грч.
mikrós, blastós клица, изда-
нак) ПЛ. мед. ситна језгровита црвена крвна
зрнца. микровага (грч. mikrós, нем. Wage
вага) хем. на-
рочито осетљива (до 1/10.000 g) вага за микро-
аналитичка испитивања.
микрогнација (грч. mikrós мали, gnâthos вили-
ца) анаш. мала вилица, нарочито доња.
микрограм (грч. mikrós, grâmma мала тежина)
врло мала тежинска јединица; 1 микрограм =
0,001 милиграма.
микрографија (грч. mikrós, graphfa описивање)
1. описивање малих тела посматраних под ми-
кроскопом; 2. писање малим словима.
микроеволуција (грч. mikrós мали, лат. evolutio
развијање, развој) биол. промене које ce де-
шавају y оквиру одређене врсте.
микроекономија (грч. mikrós, oikonomia ynpa-
вљање кућом) део економије који проучава
појединачне економске појаве: цене поједи-
них роба, механизам тржишта, понашање ин-
дивидуалних произвођача и потрошача, распо-
делу дохотка итд.
микроелектроанализа (грч. mikrós, êlektron
ћилибар, analysis рашчлањавање) одређива-
ње струја и електричних напона y животињ-
ским и биљним ћелијама.
микроелектроника (грч. mikrós мали, елекШро-
ника, в.) област електронике која ce бави раз-
војем, производњом и применом интегриса-
них кола.
микрозом в. микросоме.
микрокардија (грч. mikrós, kardfa срце) анаш.
слаба развијеност срца.
микрокефалија (грч. mikrós, kephalë глава) не-
нормално мала лобања.
микроклима (грч. mikrós, klima) физичко стање
приземног слоја атмосфере (до 2m висине);
стање природних појава на врло малом про-
стору.
микрокомпјутери (грч. mikrós, енг. computer
рачунар) врста најмањих и најјефтинијих
рачунара којима за централне процесне једи-
нице служе микропроцесори; употребљавају ce
y школама, y предузећима за послове мањег
обима и као кућни рачунари.
микрокосмологија (грч. mikrós, kósmos, logîa
учење, наука) учење о малом свету, учење
или наука о свету y маломе; наука о човеку,
антропологија; исп. микрокосмос.
микрокосмос (грч. mikrós, kósmos) свет y малом,
свет малих величина, који ce донекле може
посматрати као засебан свет, као умањена
слика великог света или макрокосмоса, света
y великоме; нарочито, од Парацелзуса, тако
ce зове човек као центар макрокосмоса; y нај-
новијој физици: атом, молекул.
микрокристаласт (грч. mikrós, krystallos) саста-
вљен од кристала видљивих само под микро-
скопом.
микролингвистика (грч. mikrós, фр. linguistique)
лингвистика y ужем смислу, лингвистика као
наука о језику; израз употребљавају заступ-
ници схватања да je оправдано говорити о
макролингвистици.
микролити (грч. mikrós, lithos камен) ситни кри-
стали који ce могу видети само под микро-
скопом.
микрологија (грч. mikro-logïa) цепидлачење,
ситничарење, бављење безначајним ствари-
ма, педантерија.
микроман 546 микросомија
микроман (грч. mikrós мали, fonë глас, енг. man
човек) на филму и телевизији радник који
брине о постављању микрофона на сцени и
који током снимања ради микрофонском пе-
цаљком.
микроманија (грч. mikrós, manìa помама, луди-
ло) псих. болесно потцењивање самог себе, на-
рочито код меланхолије, старачке излапело-
сти и др. (супр. мегаломанија); уображење да ce
тело смањило и скупило, лудило смањивања.
микромегас (грч. mikrós, mégas велик) мали чо-
век, који би хтео да га сматрају неком вели-
чином.
микромелија (грч. mikrós, mélos уд) мед. ненор-
мално мали удови.
микромеран (грч. mikro-merës) који je састав-
љен од веома малих делова (нарочито ce каже
за минерале чији ce састојци могу видети са-
мо помоћу микроскопа).
микрометар (грч. mikrós, métron мерило, мера)
физ. справа на догледима и микроскопима која
служи за мерење веома малих предмета и угло-
ва (обично помоћу микрометарског заврШ-
ња, малог завртња за прецизирање физичких,
астрономских и математичких инструмената).
микрометеорологија (грч. mikrós, меШеороло-
гија) наука о физичким процесима y најнижем
слоју ваздуха (на доњој граници атмосфере).
микрометрија (грч. mikrós, metria мерење) физ.
вештина мерења веома малих предмета и
углова.
микромилиметар (грч. mikrós, métron мера, ме-
рило, лат. mille хиљада) в. микрон.
микроминијатуризација (грч. mikrós, фр. mini-
ature мален) y модерној техници тежња да ce
разни апарати што више смањују, a да ништа
не губе од својих намена.
микромодул (грч. mikrós мали, лат. modulus ме-
ра, мерило) минијатурно електронско коло.
микрон (грч. mikrón) фт. јединица за мерење
веома малих дужина, представља хиљадити део
милиметра, одн. милионити део метра; ознака
и; не припада Међународном систему мерних
јединица.
микроорганизми (грч. mikrós, órganon оруђе,
алатка) Гтол. животињска и биљна бића која ce
могу видети само помоћу микроскопа; УП. ми-
кроби.
микропалеонтологија (грч. mikrós, палеонто-
логија) грана палеонтологије која проучава
мале фосилне објекте (нпр. алге, форамини-
фере).
микропаразити (грч. mikrós, parasites готован)
биол. микроби који живе као паразити и проу-
зрокују болести.
микропеталан (грч. mikrós, pétalon лист) 6<>m. ко-
ји има мале латице.
микропила (грч. mikrós, pylê вратнице, капија)
зоол. на јајету шкољки, инсеката и др.: фини
отвор на чврстој опни око неоплођеног јаје-
та, служи за дисање, исхрањивање за време
развијања и за пролаз семене ћелије при
оплођавању; бот. на семеном заметку биљчи-
ног плода: пропуст који води кроз интегу-
менги ка нуцелусу, служи за продирање цвет-
ног праха или цветнопрашне цеви ради опра-
шивања или оплођавања.
микропроцесор (грч. mikrós, енг. procesor) ми-
нијатурно електронско коло које садржи ос-
новне аритметичке, логичке и контролне еле-
менте потребне за обраду информације; оба-
вља све функције ценШралне процесне једини-
це; веома ce широко употребљава као кон-
тролни уређај: нпр. y радним и рачунским ма-
шинама и уређајима, играчкама, видео-игра-
ма, микрокомпјутерима итд.
микропсија (грч. mikrós, ópsis вид, виђење) мед.
гледање ствари y умањеном облику, болест
очију која долази услед слабости неких уну-
тарњих очних мишића и извесних обољења
мрежњаче, због чега изгледа да су предмети
гледања мањи и ближи но што су y ствари; супр.
макропсија.
микропсихија (грч. mikrós, psyche душа) мало-
душност, клонулост душевна; ситничарство,
тесногрудост.
микроптера (грч. mikrós, pterón крило) ил. зоол.
ситнокрилци међу инсектима.
микроптеран (грч. mikrós, pterón) зоол. који има
мала крила, ситнокрил.
МИКрОрХИЈа (грч. mikrÓS, Órchis Мудо) мед. СИТНО-
мудост, ситни семењаци.
микросеизмичан (грч. mikrós, seismós потрес)
који потиче од малих потреса Земље; који
показује и бележи мале потресе; који ce може
видети само на сеизмографу, тј. неосетан (по-
трес).
микросекунда (грч. mikrós, лат. secunda) мили-
онити део једне секунде.
микроскоп (грч. mikrós, skopéô посматрам, гле-
дам) опш. инструмент (углавном) са два сабир-
на сочива, помоћу којег ce ситни блиски
предмети могу видети под много већим вид-
ним углом но голим оком, услед чега такви
предмети изгледају јако увеличани (неколи-
ко хиљада пута); микроскопијум симплекс
(лат. microscopium simplex) просто, једно-
ставно увеличавајуће стакло; микроскопијум
композишум (лат. microscopium compositum)
апарат за увеличавање који ce састоји од ви-
ше сочива; елекШронски микроскопи увели-
чавају далеко више пута него поменути (сто-
тине хиљада пута).
микроскопија (грч. mikrós, skopéô) употреба
апарата за увеличавање (микроскопа) п наука
о томе; посматрање, испитивање, проучавање
помоћу микроскопа.
микроскопски (грч. mikrós, skopéô) који ce од-
носи на микроскоп; посматран микроскопом;
који ce може видети само под микроскопом,
нпр. микроскопске животиње; микроскопска
Шехника в. микроШехника.
микросоматија (грч. mikrós, soma тело) в. ми-
кросомија.
микросоме (грч. mikrós, soma тело) ПЛ. физиол.
језграсти делићи y протоплазми ћелија.
микросомија (грч. mikrós, soma) патуљство, ба-
џавост, мала грађа тела.
микросоциологиЈа 547 микспулт
микросоциологија (грч. mikrós, социологија)
грана социологије која проучава мале друш-
твене групе и процесе који повезују људе y
такве групе.
микроспоре (грч. mikrós, spora сетва, усев) ал.
бот. мушки сполни органи код бесцветница.
микроспорија (грч. mikrós, spora) шд. заразна
болест коже и косе, коју изазивају нарочите
гљивице.
микростоман (грч. mikrós, stoma уста) up. који
има мала уста, малоуст.
микроструктура (грч. mikrós, лат. structura
склоп, састав) грађа једног тела која ce може
проматрати само помоћу микроскопа.
микросфиксија (грч. mikrós, sphyzó узбудим ce,
узрујавам ce) мед. слабо куцање била (пулса).
микротазиметар (грч. mikrós, täsis напетост, за-
петост, métron мера, мерило) физ. инструмент
који показује и најмање истезање неког тела
услед топлоте влажног ваздуха и др.
микроталас (грч. mikrós мали, thâlassa море) физ.
електромагнетски талас чија je таласна дужи-
на мања од 10 cm.
микротека (грч. mikrós, thékë орман) збирка ми-
крофотографија.
микротехника (грч. mikrós, technikê) све методе
за истраживање најфиније (микроскопске)
грађе тела.
микротом (грч. mikrós, tome сечење) апарат по-
моћу којег ce животињска и биљна ткива расе-
цају y посве танке и провидне листиће (до
0,005 mm дебљине), и на тај начин приправ-
љају за микроскопска испитивања.
микротрофија (грч. mikrós, trophë исхрана, хра-
на) мед. оскудна (или: недовољна) исхрана.
микрофарад (грч. mikrós, енг. Faraday) мили-
онити део једног фарада; знак: uF.
микрофауна (грч. mikrós, нлат. fauna животии.-
ски свет) зоол. део фауне који обухвата животи-
ње које ce могу посматрати само под микро-
скопом; супр. макрофауна.
микрофиле (грч. mikrós, phyllon лист) ал. бот.
биљке са малим лишћем.
микрофилм (грч. mikrós, енг. film) фотографски
умањен снимак књига и докумената.
микрофити (грч. mikrós, phytón биљка) ПЛ. бот.
биљни микроби.
микрофлора (грч. mikrós, лат. flora биљни свет)
ситни биљни организми, који су широко рас-
прострањени y природи (гљиве, алге, бакте-
рије).
микрофон (грч. mikrós, phonë звук, глас) физ.
апарат за појачавање звука, нарочито y теле-
фонији и радиофонији.
микрофонија (грч. mikrós, phonë звук) шум, не-
пријатна бука, изазвана механичким вибраци-
јама y електронском колу или електронским
компонентама које утичу на сигнал који ce
њима преноси.
микрофотографија (грч. mikrós, phós, phótós
светлост, graphîa писање) снимање (или: сли-
кање) y увећаном облику, помоћу микроско-
па, микроскопски малих предмета.
микрофотоскоп (грч. mikrós, phös, phótós, sko-
péô посматрам) апарат помоћу којег ce могу
читати генералштабне карте y смањеном
сразмеру и дању и ноћу. микрофталмија
(грч. mikrós, ophthalmia очна
болест) мед. болесна смањеност очне јабучи-
це, ситноокост; пр. микрофшалмичан.
микрохемија (грч. mikrós, chëmeia) део хемије
који ce бави посебним својствима малих и
најмањих делића, и утврђивањем састојака
који ce могу наћи само помоћу микроскопа,
ултрамикроскопа, микроваге итд.
микрохирургија (грч. mikrós, мали, хирургија,
в.) мед. оперативни захвати који ce врше под
микроскопом, када ce обичним оком не виде
анатомске структуре које ce оперишу.
микрохронометар (грч. mikrós, chrónos време,
métron мерило, мера) справа за мерење веома
малих времена, часовник за одређивање веома
малих размака времена. микроцефал (грч.
mikrós, kephalê глава) онај
који има микроцефалију, ситноглавац.
микроцефалија (грч. mikrós, kephalë) ситногла-
вост, особина људи који, због тога што им
прерано срасту кости лубање, имају необично
ситну лубању, услед чега им ce и мозак недо-
вољно развије те остану духовно ограничени.
микроцити (грч. mikrós, kytos дупља, шупље те-
ло, бокаст суд) мед. неприродно ситна, лопта-
ста крвна зрнца.
микса (грч. myxa слуз) мед. носна слуз.
миксакуза (енг. mix мешати, општити, грч. aküö
слушам) псих. болесно сексуално задовољење
прислушкивањем обљубе других; уи. миксо-
скопија. микседем (грч. myxa, oidëma OTOK)
мед. слузаста
подбулост коже, нарочито на лицу.
миксеолиза (грч. mfgnymi мешам, lyö
растварам)
справљање чистијих мешаних боја мешањем
њихових раствора. миксер (енг. mixer) 1.
момак који меша пиће y
бару; 2. апарат за мешање, сецкање, млевење
и цеђење намирница; 3. стручњак за мешање,
претапање слика (видео-миксер) или тонова
(аудио-миксер) на телевизији и радију.
миксодан (грч. myxa слуз) пр. мед. сличан слузи,
слузаст. миксома (грч. myxa) мед. слузник,
слузни израш-
тај, нарочито на пљувачним жлездама, мудима
и др. миксоматоза (грч. myxa, soma тело) мед.
заразна
вирусна болест зечева и кунића.
миксомицете (грч. myxa, mykës гљива) ПЛ. Som.
в.
мицетозое. миксореа (грч. myxa, reo течем,
цурим) мед. исти-
цање слузи, излучивање слузи. миксосарком
(грч. myxa, sârx, sarkós месо) мед.
слузномесасти израштај, слузни тумор.
миксоскопија (енг. mix, грч. skopéô гледам)
жих.
болесно сексуално задовољење гледањем об-
љубе других; ув. миксакуза. миксофите (грч.
myxa, phytón биљка) ПЛ. бот. в.
мицетозое. микспулт (енг. mix мешати,
нем. Pult од лат.
pulpitum) уређај који омогућује да ce већи
микстмедија 548 милиција
 број тонских сигнала или сигнала слике бира
или међусобно меша ради добијања коначног
тонског или видео-сигнала који he доћи до
слушаоца или гледаоца.
микстмедија (енг. mixed, лат. médius средњи)
помешани, измешани медији; коришћење
различитих уметничких средстава, тј. медија,
y циљу изазивања тоталног уметничког дожив-
љаја: нпр. сликарства, вајарства, музике, по-
зоришта y истом часу.
микстум (лат. mixtum) смеша, мешавина.
микстура (лат. mixtura) смеша, мешавина, бућ-
куриш; фарм. мешавина од разних лекова, по-
мешано пиће; муз. оргуљски регистар за поја-
чавање тонова, мешавина основног тона,
квинте и октаве, или дуодециме.
миктере (грч. myktêr) tu. анат.ноздрве.
миктеризам (грч. myktërismos) ругање, изруги-
вање, подругивање, исмевање.
миктерофонија (грч. myktër, phônë глас) мед. го-
ворење кроз нос, уњкање.
миле (лат. mille) хиљада, тисућа, нпр. један Upo
миле један на хиљаду, два про миле два на
хиљаду.
миледи (енг. mylady) израз којим ce оеловљава
једна леди: милостива госпођа, милостива го-
спођица.
милезим (фр. millésime) година утиснута на нов-
цу (или: споменици, медаљи итд.).
миленар (нлат. millenarius) в. хилијаст.
миленаризам (нлат. milennium хиљаду година)
учење о будућем хиљадугодишњем царству
Месијином на Земљи; уп. хилијазам.
милениј(ум) (нлат. millennium) време од хиљаду
година; хиљадугодишње царство.
милепес (лат. millepes) зоол. стонога.
милерам (нем. Milchrahm) павлака са млека.
милеранизам опортунистичка струја y соција-
листичком покрету која тражи учешћа соци-
јалиста y буржоаским владама; назив по имену
фр. социјалистичког вође Александра Миле-
рана (Millerand), који je 1899. год. ушао y
владу Валдек-Русоа; уи. минжтеријализам.
милеровање неговање тела јутарњом собном
гимнастиком по систему данског инжењера
Ј. П. Милера (Müller, 1866).
милес глориозус (лат. miles gloriosus) „славан
војник", тип јуначине, хвалисавца и размет-
љивца (у старој, нарочито римској комедији).
милет (арап.) народ, свет; фиг. мноштво.
милефјори (итал. millefiori) ил. „хиљаду цвето-
ва", стаклени мозаик од живописних стаклених
прутића уметнутих y небојено стакло (за mo-
ne, дозе и др.).
милефолијум (лат. millefolium) бот. спориш,
хајдучка трава, столисник.
мили- (лат. mille, milli-) предметак y сложеница-
ма са значењем: хиљадити део чега (1/1000).
милиампер (лат. mille, milli-, фр. Ampère) физ.
хиљадити део једног ампера.
милиамперметар (лат. mille, фр. amper, грч. mé-
tron) физ. амперметар помоћу којега ce могу
мерити врло мале јачине електричне струје.
милиар (лат. mille, area површина) хиљадити део
једног ара, десети део квадратног метра.
милибар (лат. mille, milli-, грч. bâros тежина, те-
рет) динамичка јединица за мерење атмо-
сферског притиска - хиљадити део једног
бара.
милиграм (лат. mille, грч. grâmma) хиљадити део
грама (бележи ce ca mg).
милијада (нлат. milliada) време од хиљаду годи-
на, хиљада година.
милијаран (лат. milium просо) ситан као зрно
проса; милијарна шуберкулоза мед. туберкуло-
за са туберкулама ситним као зрно проса.
милијарда (фр. milliard) хиљаду милиона, број
10e3.
милијардер (фр. milliardaire) богаташ чије има-
ње представља вредност од једне или више
милијарди.
милијарија (лат. milium просо, miliaria) мед. про-
сица, просасти осип; милијарис фебрис (лат.
miliaris febris) просаста грозница.
милије (фр. milieu) в. миље.
милијум (лат. milium просо) мед. ситна бела или
жућкаста зрнца која настају скупљањем епи-
дермских ћелија y лојним жлездама коже, по-
најчешће на очним капцима.
милилитар (лат. mille, грч. lftra) хиљадити део
литра.
милиметар (лат. mille хиљада, грч. métron мера,
мерило) хиљадити део метра.
милимикрон (лат. mille, грч. mikrón мали, си-
тан) омш. јединица за мерење посве малих ду-
жина = 1 милионити део милиметра (бележи ce
ca mu).
милион (нлат. millio, итал. milione) хиљаду хи-
љада = 1,000.000.
милионар (фр. millionnaire) богаташ чије имање
представља вредност од једног или више ми-
лиона; фт. веома богат човек, трули газда.
милистер (лат. mille, фр. milistère) хиљадити део
једног стера; уп. стер.
милитантан (лат. militare служити војску, фр. mi-
litant борбен) онај KO ce бије, KO ce бори за
победу једне идеје.
милитаризам (фр. militarisme) превласт војске
над цивилним органима државне власти; си-
стем примењивања војне силе y коначном ре-
шењу спорних питања спољне и унутарње по-
литике; политика наоружања и припремања за
рат; војнички систем, војна управа, војничка
владавина.
милитаризација (фр. militarisation) увођење
војничког уређења, уређивање неке установе
(школе, државе, друштва, сталежа итд.) по
војничком систему, повојничавање, повојни-
чење; проширење војних закона и војне ди-
сциплине на извесне гране привреде (инду-
стрије, железница и др.); увођење опште вој-
не обавезе.
милитарист(а) (фр. militariste) присталица мили-
Шаризма.
милиција (лат. militia) 1. народна војска, наору-
жани народ (за разлику од редовне или стајаће
војске); 2. y СФРЈ: оружани део државне или
јавне безбедности, једна од служби органа
унутрашњих послова, која штити живот и лич-
милиционар 549 миндерлук
 ну слободу грађана, одржава јавни ред и мир,
открива кривична дела и љихове извршиоце и
обезбеђује извршење других послова одређе-
них законом.
чидиционар (лат. militia) члан милиције; мили-
ционер.
милк шејк (енг. milk shake) пенушави напитак
од млека, воћа или ароматичцих екстраката,
обично са сладоледом.
милонити (грч. mylë млин) ПЛ. геол. здробљене
или потпуно самлевене стене које постају
прили-ком навлачења појединих делова
стеновитих маса преко стабилне подлоге.
милорд (енг. mylord) господин, милостиви го-
сподин; титула високог племства y Енглеској;
титула разних високих државних чиновника и
епископа енглеске народне цркве.
милреис (порт.) стари златан новац y Португа-
лији и Бразилу од хиљаду реиса, тежине 1,77 g.
милтоза (грч. mfltos црвена креда) мед. испадање
трепавица услед запаљења; мадароза.
миља (енг. mile, лат. mille хиљада) мера за
дужину (ен?леска миља) - 1.760 јарда -
1.609,344m y Вел. Британији и 1.609,3472m y
САД; мера за површину y Енглеској - 2,58
km2; морска ми-ља = једној лучној минути =
1.853,18 m y Вел. Британији и 1.853,248m y
САД; ниједна од ових мера не припада
Међународном систе-му мерних јединица.
миље (фр. milieu) 1. средина, околина, друштво,
све оно што окружава једно живо биће, па и
човека; 2. мали стони чаршав, столњак (везен
или од чипака); милије.
миљо (итал. miglio) италијанска миља = 1,48km.
мима (грч. mïmos, лат. mimus) подражавање; ла-
крдија, шаљива игра код старих Грка и Рим-
љана која ce поглавито састојала y комичном
подражавању разних карактера и типова; мим-
ска уметница, балетска играчица.
миманза (сскр. mimangsa) фил. назив једног ин-
дијског филозофског система пантеистичког
правца, који сматра супстанцију као једино
што je стварно, a све остало као пуку варку и
обману.
миманса в. миманза.
чимар (тур. mimar) грађевински инжењер, архи-
тект(а); отуда назив неимар.
мимбер(а) (тур. minber, mimber) проповедаони-
ца y џамији с које ce говори петком и на
Бајрам.
мимезис (грч. mimesis) подражавање; код Плато-
на, подражавање изгледа материјалног света
који je и сам „сенка" света суштина и истине
(идеја). Код Аристотела, средишњи поетички
и естетички појам: уметничко стваралаштво
уопште, с тим што je оно блиско филозофији
по томе што пружа сазнање пре о ономе што je
опште него о ономе што je појединачно, као
и специфично, естетско задовољство, независ-
но од тога какав je подражавани предмет y
природи.
мимеограф (грч. mïmos, grâphô пишем,
бележим) апарат за умножавање писаних
ствари (прона-лазак Едисонов).
миметизам (грч. miméomai опонашам, подража-
вам) мимикрија.
мимика (грч. mimikós подражавалац, глумац) 1.
глума помоћу покрета мишића на лицу; ре-
аговање само изразом лица, без речи; 2. по-
кретање мишића лица y складу с осећањима
или y циљу безгласног изражавања осећања.
мимикрија (енг. mimicry од грч. mimikós подра-
жавачки) зоол., бот. стална или привремена
сличност по облику, боји и другим спољним
особинама неких животиња, y мањој мери и
биљака, са околином y којој обично живе (са
грањем, лишћем, кором дрвећа, камењем и
др.), услед чега их je тешко препознати када
су на тим предметима; такође: велика слич-
ност једних животиња с другим, тако да их je
тешко разликовати, иако између себе немају
никакве друге везе сем те спољне сличности
(нпр. неки лептирови личе на осице, због чега
ce непријатељи не усуђују да их нападају);
фт. прилагођавање средини, обичајима (код
људи).
мимичар (грч. mïmos) вештак y подражавању и
представљању неког другог, глумац; шаљив-
чина, лакрдијаш.
мимички (грч. mimikós подражаван, подражавач-
ки, mïmos) подражаван, који подражава, који
представља покретима некога другог, подра-
жавајући; који спада y мимику; мимичко
представљање представљање подражавањем
покрета; мимичке вешШине вештине подража-
вања; мимички уметници глумци.
мимографија (грч. mïmos, graphfa) писање ми-
мичких позоришних комада и драма.
мимодрама (грч. mïmos, dräma) мимички позо-
ришни комад, мимичка драма.
мимоза (лат. mimus који ce грчи) бот. биљка
пореклом из Бразила; зове ce и мимоза пудика
(лат. mimosa pudica) „стидљива мимоза", јер
јој ce листићи на најмањи додир савијају;
гаје ce и као украсне биљке, има их око 300
врста.
мимологија (грч. mïmos, logi'a) подражавање го-
вора и понашања других лица.
мина (итал. mina, фр. mine) 1. подземни ходник
y руднику и утврђењу; тамник, лагум; рудник,
мајдан, рудно окно; рудна жица; руда; вој. че-
лична кутија напуњена јаким разорним мате-
ријалом за уништавање непријатељских об-
јеката (утврђења, бродова, мостова и др.); бу-
шотина y коју ce ставља експлозив, и тај екс-
плозив; фт. скривен план коме je циљ уништа-
вање кога или чега; графит за писаљке.
мина (фр. mine) 2. израз лица, изглед, лице.
минаре(т) (тур. minare) висока уска кула уз џа-
мију, с које мујезин позива вернике на мо-
литву.
минаторан (нлат. minatorius) припретан, који
прети, претилачки, опасан.
миначеволе (итал. minaccevole) муз. в. миначозо.
миначозо (итал. minaccioso) муз. претећи, силно.
минбер(а) в. мимбер(а). - , ... .... .
миндер (тур. minder) душек. - ■•■■■■ ■ > ■ ■ -•••■ -
миндерлук (тур. minderlik) врста дугачког ото-
мана с јастуцима; сећија.
миндрос 550 минималан
миндрос (рум). строго испитивање, истрага.
минђуша (тур. mengûs, од.. перс. mengüs) накит
који ce веша о ухо, наушница, ободац.
мине (нем. Minne) љубав, удварање женама; уп.
минезенгери.
минезенгери (нем. Minnesänger) мл. немачки лир-
ски песници из XII и XIII века, названи по
томе што je главни предмет њиховог певања
била љубав и удварање женама.
минезингери (нем. Minnesinger) шл. в. минезен-
гери.
минеј (грч. mêniaios месечни) y православној
цркви: месечник, књига која ce употребљава
на богослужењу, a садржи тропаре и све што
ce пева о празницима, распоређено по
месецима; месецослов.
минен-верфер (нем. Minenwerfer) «oj. справа за
бацање мина на непријатељске објекте и по-
ложаје, минобацач.
минер (фр. mineur) војник који служи y роду
војске којем je задатак прављење и намешта-
ње мина; пионир; рудар, рударски радник; на
берзи: шпекулант који рачуна са дизањем
курса (супр. контра-минер, онај који шпеку-
лише падањем курса).
минерал (нлат. minerale, фр. minéral) руда, сва-
ко хомогено анорганско природно тело које
сретамо као саставни део Земљине коре, као и
неки производи распадања органских матери-
ја (угаљ, смола, петролеј и др.).
минералан (нлат. mineralis) рудни, који садржи y
себи руде; минерална вода лековита вода, во-
да са знатним састојком разних соли и гасова,
која ce, према свом главном састојку, зове:
кисела, горка, сумпорна, гвоздена, јодна во-
да; минерална шеорија вош. учење нем. хеми-
чара Ј. Либига (1803-1873), по којем ce биљке
хране растворљивим минералним састојцима
који ce налазе y тлу; минерална физика део
минералогије који проучава физичке особи-
не руда; минерална хемија наука која проуча-
ва хемијски састав и хемијска својства мине-
рала; минерална уља течни угљоводоници из-
двојени из нафте фракционом дестилацијом;
минералне соли неорганска једињења која ce
састоје из киселина делимично или потпуно
неутралисаних базама.
минерализација (фр. mineraliser) претварање y
минерал; мењање састава воде додавањем ми-
нералних састојака.
минералије (нлат. mineralia) ПЛ. минерали, руде;
кабинет минералија збирка руда и разног ка-
мења.
минерална теорија в. под минералан.
минерална уља в. под минералан.
минерална физика в. под минералан.
минерална жемија в. под минералан.
минералне соли в. под минералан.
минералог (нлат. mineralis, грч. lògos) познава-
лац минерала, научник који ce бави минера-
логијом; минералогист.
минералогија (нлат. mineralis, грч. logfa) наука
о саставу и свима осталим својствима мине-
рала.
минералургија (нлат. mineralis, грч. érgon дело)
добивање и прерада минерала.
Минерва (лат. Minerva) миш. код старих Римља-
на: кћи Јупитрова, богиња мудрости, вешти-
на (нарочито ткања) и наука; такође: богиња
рата и ратне вештине (код старих Грка
Атина).
минероген (нлат. mineralis, грч. gen- корен од
gi'gnesthai настати, постати) који je настао од
минерала, овако ce каже за руде чији су са-
стојци постали или кристализацијом из ра-
стопљене материје или из раствора, дакле без
сарадње органских бића; супр. органоген.
минерогенија (нлат. mineralis, грч. корен gen-
од gi'gnesthai ca додатком genia y значењу на-
чина произвођења, постајања) део минерало-
гије који ce бави историјом постанка и раз-
витка минерала.
минерогнозија (нлат. mineralis, грч. gnösis по-
знавање, знање) део минералогије који ce ба-
ви описивањем и сврставањем минерала.
минерографија (нлат. mineralis, грч. graphie
опис) описивање руда (минерала).
минет в. менуеШ.
мини (лат. minimus) појам y новој моди, који
означава веома кратке хаљине и сукње; тако-
ђе ознака за предмете израђене y веома малим
размерама; супр. макси.
мини-баскет (mini- од лат. minimum, енг. basket)
см. кошарка коју изводе дечаци и девојчице
(од 8 до 12 година), дечја кошарка.
мини-бус (лат. скраћ. од minimum најмање,
енг. bus) мали аутобус који служи за превоз
путника или y неке посебне сврхе, нпр. као
покретна библиотека, књижара, и сл.
мини-голф (енг. miniature, golf, midget golf) игра
смишљена према голфу; игра ce на теренима
без траве, с различитим вештачким тунелима,
препрекама, мостовима итд., с тим што су ста-
зе које лоптица треба да пређе да би упала y
рупу много краће него y голфу.
минијатура (итал. miniatura) првобитно: слика
минијатуристе, обично калуђера који су, y
сред. веку, украшавали рукописе, нарочито
велика почетна слова, цртежима; отуда: слика
израђена y малом формату слика y маломе.
минијатуран (лат. miniatus, фр. miniature) ма-
лен, смањен, y малом или смањеном облику;
минијаШурно сликарсШво сликање средњове-
ковних минијатуриста; сликарство које изра-
ђује слике y малом формату гуми-бојама.
минијатуризација (лат.) умањивање, уситњава-
ње, цепкање (сечење) до најмањих делића.
минијатурист(а) (фр. miniaturiste) уметник који
ради слике y малом формату.
минијум (лат. minium црвенило) сложени оксид
олова (Pb3O4); црвене боје; употребљава ce y
индустрији стакла, за израду глазура y грн-
чарству, за заштиту метала од рђања и др.
минима (лат. minima) муз. мала нота, нота која
означава пола такта.
минималан (нлат. minimalis) најмањи, најсит-
нији, најнижи, најнезнатнији; најнеопходни-
ји, најпотребнији; минимални термометар
минималисти 551 Минотаур
 термометар КОЈИ показуЈе само наЈнижу тем-
пературу за неки размак времена; супр. макси-
малан.
минималисти (лат. minimum) ПЛ. ОНИ који ce y
свом политичком програму задовољавају нај-
мањим.
минимум (лат. minimum) (оно што je) најмање,
најситније, најниже, најнезнатније; најма-
ња мера, најмања вредност неке величине,
најмањи износ нечега, најнижи степен неке
величине (cyup. максимум); барометарски ми-
нимум област најнижег или најдубљег ваздуш-
ног притиска; минимум егзистенције матери-
јална средства која су неопходно потребна за
одржање живота и за опстанак; маш. вредност
непрекидне функције y некој тачки мања од
свих њених вредности y околини те тачке.
минимус (лат. minimus) врло мали, врло ситан,
најмањи, најситнији.
минирати (фр. miner) поткопати, поткопавати,
правити подземне ходнике, лагуме; наместити
мину, намешати мине, правити минске пре-
преке; фиг. скривено и лукаво радити против
кога или чега, подривати темеље чега.
минископ (лат. minimus најмањи, грч. skopéo
гледам) сићушни телескоп који појачава вид
за 200% и треба да омогући скоро свим сле-
пим људима да виде.
министар (лат. minister) „слуга"; највиши држав-
ни службеник који, стојећи непосредно под
поглаваром државе, управља једном граном
државне управе и који je одговоран само по-
главару државе a, y уставним државама, и на-
родном представништву. Сви министри зајед-
но сачињавају Министарски савеш или каби-
неш, којем на челу стоји министар председ-ник
(министер-президент) ; министар без
портфеља министар који само учествује на
већањима министарског савета, a нема свога
ресора.
министарство (лат. ministerium) одсек целокуп-
не врховне државне управе који je под упра-
вом једног министра и његови службеници;
зграда за то.
министеријализам (лат. minister) 1. политика
министара; 2. одобравање рада министара и
држање уз њих, тј. уз владу; 3. опортунистич-
ка струја y социјалистичком покрету која
тражи учешће социјалиста y буржоаским вла-
дама, „министарски социјализам" (уи. милера-
низам).
министеријат (лат. minister) звање и положај
једног министра.
министеријум (лат. ministerium) државна управа
или влада; сви министри једне државе и њеног
поглавара; ресор који стоји под управом јед-
ног министра и његови чиновници.
министер-резидент (нлат. minister residens) ony-
номоћени министар једне државе код владе и
владаоца друге (по рангу, нижи од амбаса-
дора).
министрант (лат. ministrane) код католика: онај
који помаже свештенику при богослужењу,
црквењак; раније: певач" y цркви, појац.
министративан (нлат. ministrativus) који служи,
послужује, помаже, сарађује.
министратор (лат. ministrator) слуга, помоћник,
сарадник; министратор јурис (лат. ministrator
juris) правни саветник.
минисуб (лат. minimus најмањи, sub под, испод)
подморница за једну или две особе, новији
изум за кретање под водом.
минитатор (нлат. minitator) онај који прети,
претилац, грозилац.
минитација (нлат. minitatio) претња, грожња,
угрожавање.
минифон (лат. minimus најмањи, грч. phônë
звук, глас) мали апарат који ce састоји од
микрофона за диктирање, електричног уре-
ђаја за појачавање и слушалице (или звучни-
ка) за слушање; служи за бележење и прислуш-
кивање.
минор (лат. minor) мањи, слабији, незнатнији;
млађи по годинама; лог. друга иремиса y по-
средном закључку.
миноран (лат. minor мањи) безначајан, мање
вредан, занемарљив, непризнат, мали, испот-
просечан.
минорат (нлат. minoratus) право првенства мла-
ђег y наслеђивању; cyup. мајораШ.
миноратив (нлат. minorativus) фарм. средство за
благо чишћење.
минорација (нлат. minoratio) смањивање, ума-
њивање; мед. благо чишћење.
миноре (итал. minore) муз. в. мол.
минорен (нлат. minorennis) ирае. малолетан, не-
пунолетан; cyup. мајорен.
минорист(а) (лат. minor) католички свештеник
нижег чина.
миноритет (нлат. minoritas) мањина, мањи број
гласова; cyup. мајоритет.
минорити (лат. fratres minores) ал. мања или не-
знатнија браћа, име којим ce, из скромности
и скрушености називају францисканци (фра-
њевци).
минорка племенита paca кокошију белог или
црног перја (названа по шпанском острву Ми-
норка или Менорка).
Минос (грч. Mfnôs) миш. 1. син Зевсов и Евро-
пин, краљ и законодавац на Криту; чувен по
својој строгој правичности, судија y подзем-
ном свету; 2. унук првога, творац чувеног ла-
виринта, критски краљ који je приморао
Атињане на плаћање тешког и срамног данка
y крви; уп. Минотаур.
Минотаур (грч. Mïnôs, taüros бик) миш. син Паси-
фаје, жене критског краља Миноса, и једног
бика, чудовиште - пола човек a пола бик;
краљ Минос саградио je лавиринт и затворио
y њега Минотаура, хранећи га људским ме-
сом, због чега су му Атињани морали да шаљу
као данак y крви, сваке девете године по 7
младића и 7 девојака, за казну због убиства
Миносовог сина; грчки јунак Тезеј, који ce
такође налазио међу тих седам младића, уби-
је чудовиште помоћу Миносове кђери Ари-
јадне, и тако ослободи Атињане те срамне и
тешке казне.
минстер 552 мир
минстер (нем. Münster, лат. monasterium) главна
црква, столна црква, саборна црква.
минстрел (енг. minstrel) певач, гуслар.
минуенд (лат. minuendus) маш. број који ce ума-
њује, од кога треба одузети други неки број
умањеник.
минуирати (лат. minuere) смањити, умањити, су-
зити, ограничити.
минус (лат. minus) мање; маш. знак (—) који пред
бројем, вектором или функцијом означава
негативан или супротан број, супротан век-
тор, супротну функцију; физ. знак за електри-
цитет издвојен на свили којом ce трља ста-
кло; знак за ознаку температуре испод темпе-
ратуре леда који ce топи или воде која ce
мрзне под нормалним притиском; код термо-
метра: знак којим ce обележава стање живе
испод нуле (тј. испод тачке смрзавања); као
именица: мањак, недостатак; то je његов ми-
нус то je његова мана, недостатак, неуспех,
нешто што му не иде y прилог.
минускули (лат. minusculus омањи) ПЛ. тип. врста
веома малих слова.
минут (лат. minuta se. pars умањен део) шездесе-
ти део једне целине, нарочито једног часа,
степена; геогр. шездесети део једног степена;
фт. веома мали део времена, часак, тренутак;
слш. мала мера за дужину човечјег тела, четр-
десетосми део дужине једне главе; арх. тридесе-
ти део једног модела; ала минуШа или ал ми-
нуШо (итал. alla minuta, al. minuto) трг. нама-
ло, наситно, тј. трговати, продавати; минут-
на Шрговина трговина намало, детаљна трго-
вина.
минутерије (лат. minuta) ПЛ. В. минуције.
минутисима (лат. minutissima) ПЛ. ситнице, по-
дробности, најситније (или: најнепосредни-
је) појединости, нпр. неког догађаја.
минутист(а) (лат. minuere умањити) трговац на-
мало, ситничар, детаљист.
минуције (лат. minutiae) ПЛ. ситнице, безначај-
ности, беспослице.
минуциозан (фр. minutieux) који иде до ситница,
подробан, исцрпан; веома тачан, савестан; це-
пидлачки.
Минхаузен (нем. Münchhausen) шаљивчина који
грубо увеличава своје ловачке и разне лага-
рије; фиг. велики лажов.
мињон (фр. mignon) мали и љубак, нежан, уми-
љат, дражестан, сладак, омиљен, најмилији;
као именица: миљеник, љубимац; кув. врста ма-
лих и веома слатких колача; тип. врста ситних
слова.
мио- (грч. mys, myós) предметак y сложеницама
са значењем: мишић, мишица.
миогелоза (грч. mys, myós мишић, лат. gelare
згуснути, стегнути) мед. местимично отврдну-
ће мишића.
миоглобин (грч. mys, лат. globus лопта, грудва)
хем. сложена беланчевина која ce налази y ми-
шићима.
миограф (грч. mys, graphö пишем, бележим) апа-
рат помоћу којег ce мери снага мишића.
миографија (грч. mys, graphi'a описивање) опи-
сивање мишића; цртање мишићних кретања.
миодинамија (грч. mys, dynamis снага, сила)
снага мишића. миодинамометар (грч. mys,
dynamis, métron ме-
ра, мерило) в. миограф. миодинија (грч. mys,
odynë бол) мед. бол y миши-
ћима, реуматизам мишића. миозис (грч. myein
затворити) мед. сужавање зе-
ница. миозитис (грч. mys, myós) мед.
запаљење ми-
шића. миокардијум (грч. mys, kardia срце)
анаш. ми-
шић од којег ce састоји срце, мишићни део
срца. миокардитис (грч. mys, kardia) мед.
запаљење ми-
шићног дела срца. миоклонија (грч. mys,
klónos грч) мед. мишићни
грч. мио конто (итал. mio conto) трг. на мој
рачун, за
мене; пер мио. миолитик (грч. mios средњи,
lfthos камен) сред-
ње камено доба. миологија (грч. mys, logfa)
анаш. наука о миши-
ћима. миом (грч. mys) мед. мишићни израштај,
обично
на материци, мишићњак; фиброид.
миомантија (грч. mys, manteia) гатање (или:
врачање) помоћу мишева (обично белих, дре-
сираних). миопарализа (грч. mys, paralysis
узетост, одузе-
тост) мед. узетост мишића. миопатија (грч.
mys, pathos бол, болест) мед. бол
y мишићима. миопатичан (грч. mys, pathos)
up. болестан од
мишића, болесних мишића. миопија (грч.
myein затварати, öps, öpos око,
ВИД) мед. КратКОВИДОСТ.
миопичан (грч. myein, öps) кратковид.
миоподиортотикон (грч. myein, öps, öpos) мед.
справа за лечење кратковидости. миопс (грч.
myein, öps, öpos) мед. кратковид. миоситис (грч.
mys, myós мишић) мед. запаљење,
упала мишића; миозитис. миоспазмус (грч.
mys, spasmós грч) мед. мишић-
ни грч. миотомија (грч. mys, tome сечење) мед.
поткожно
сечење мишића, расецање мишића.
миотонија (грч. mys, tónos затезање, затегну-
тост) мед. напетост мишића, мишићни грч.
миофибрили (грч. mys, лат. fibrilla) биол. врло
танка влаканца y цитоплазми ћелија.
миофобија (грч. mys, myós миш, фобија) боле-
стан страх од мишева. миофон (грч. mys,
phöne звук, глас) мед. справа
за слушање мишићних шумова, мишићна
слушалица. миоцен (грч. meiön мањи, kainós
HOB) геол. в. под
еоцен. ми-партитум (нлат. mi-partitum)
мода која je
била од XI до XVI века, када je био обичај да
свака половина одела буде y другој боји, кат-
кад и друкчије сашивена. мир (рус. мир
свет) 1. y Русији некад сеоска
општина са својим члановима.
мир 553

мис
мир (фр. mire) 2. мушица (на пушци); сказаљка
за дотеривање (на догледима). мира (лат.
myrrha, myrra) 1. сок који je капао са
арабљанског дрвета мире, којим су стари ма-
зали косу те je чинили сјајном и лепом. мира
(грч. myron, хебр. mor) 2. измирна, горка,
веома мирисава и лековита смола која ce до-
бива од више врста дрвета Commiphora.
мирабела (лат. mirabella) бот. ситна црвенкасто-
мрка или жута шљива, пискор, пискоруша, џа-
нарика (по фр. граду Мирабо, лат. Mirabella).
мираж (фр. mirage) зрачна опсена, „тера баба
козлиће", фаШаморгана. мираз (арап. mirât,
тур. miras) наслеђе; имовина
коју девојка доноси мужу приликом удаје,
прћија. миракл (лат. miraculum) чудо, чудна
ствар, чу-
дан догађај; y средњовековној франц. и енг.
књижевности: драматизован догађај из живота
светаца. миракулозаи (нлат. miraculosus)
чудан, вредан
чуђења или дивљења, који личи на чудо; чудо-
творан: миракулозан човек човек који изази-
ва дивљење. мирарх (грч. myrios десет
хиљада, ârchô водим,
предводим) пуковник y новогрчкој војсци.
мираџ (арап.) празник узласка Мухамедовог на
небо. мирза (перс. mlrzä) син владалачке
породице,
краљевић, кнежевић; племић. Кад мирза сто-
ји иза имена, нпр. Абас-мирза = краљевић,
кнежевић из владајуће породице y Персији;
кад стоји испред имена, нпр. Мирза-Шафи =
господин. мири-ар (грч. myriâs десет хиљада,
лат. area по-
вршина) десет хиљада ара = милион m2.
Миридити ПЛ. албанско католичко племе, живи y
Албанији, јужно од Дрима. миризма (грч.
myrisma миришљава маст) мири-
саво уље, помаст, балзам. мирија (тур. miri)
no ранијем турском праву,
земља на коју ce плаћао харач; порез, данак.
миријаграм (грч. myriâs десет хиљада, gramma)
десет хиљада грама. миријада (грч. myriâs
ген. myriâdos) највећи
број за који су стари Грци имали једну реч:
десет хиљада; миријаде ил. безбројно мно-
штво. миријалитар (грч. myriâs десет
хиљада, lïtra) де-
сет хиљада литара. миријаметар (грч. myriâs,
métron) десет хиљада
метара. миријаподи (грч. myriâs, pus, podós
нога) ПЛ. зоол.
стоноге; мириоподи. миријарх (грч. myri-
archos) заповедник над де-
сет хиљада војника; y новогрчкој војсци: ди-
визијски генерал. миријастер (грч. myriâs,
фр. stère) десет хиљада
стера = десет хиљада кубних метара.
мириоморфоскоп (грч. myrios, morphê облик,
skopéô посматрам, гледам) физ. огледало са
безброј слика = калеидоскоп. мириорама
(грч. myriâs, órama поглед, изглед)
вештачка направа помоћу које ce поједине
слике предела могу саставити тако да изгледа-
ју као многи нови предели. мириофилум
(грч. myriâs, phyllon лист) бот. в.
милефолијум. мирмедонија (грч. myrmëx
мрав) биол. инсекти
тврдокрилци из фам. Staphylinidae, живе y мра-
вињацима, хранећи ce јајима мрава или њи-
ма самима. мирмекијазис (грч. myrmëx мрав)
мед. в. мирме-
цизам. мирмекије (грч. myrmëx) ПЛ. мед.
мравичасте бра-
давице, нарочито на длану и табану; мирме-
ције. мирмекологија (грч. myrmëx, logïa)
наука о мра-
вима. мирмекофаг (грч. myrmëx, phageïn
јести, ждера-
ти) зоол. мравождер, мравојед. мирмекофили
(грч. myrmëx, phflos пријатељ,
који воли) ПЛ. зоол. пријатељи мрава, тј.
зглавкари који живе заједно са мравима; мир-
мекофилне биљке биљке које су са мравима y
тешњој вези, тј. које им дају стан и храну, a
мрави опет њих штите од напада других живо-
тиња (мирмекофиШе). мирмекофилија (грч.
myrmëx, myrmëkos, philéô
волим) биол. симбиоза, заједничко живљење из-
међу мрава и биљака, односно између неких
инсеката и биљака. мирмекофите (гр.
myrmëx, phytón биљка) ПЛ.
бот. в. под мирмекофили. мирмецизам (грч.
myrmëx) мед. мравци, осећање
као да по телу миле мрави, мирмекијазис.
мирмеције (грч. myrmëx мрав) ПЛ. мед. в.
мирме-
кије. миро (грч. myron мирисаво уље) y
правосл. црк-
ви: освећено мирисаво уље („свето миро"),
које ce кува од мирисавих твари и које погла-
вар цркве освећује на Велики четвртак; служи
за „св. тајну миропомазања". мирођија
(грч. mirödia) бот. једногодишња
зељаста биљка, Anetum graveolens, из фам.
Umbelliferae, корена вретенаста; због арома-
тичног мириса и укуса, употребљава ce као
зачин. миролог (грч. myron, lògos) познавалац
мириса-
вих уља и помасти; вештак y справљању мири-
савих уља, балзама, мелема и сл.
миротецијум (грч. myron, thëkë остава) посуди-
ца, кутијица за балзам и др. мирски (рус.
мир свет) световни; мирско свеш-
тенсшво световно свештенство, за разлику
од монаха. мирта (грч. myrtos, лат. myrtus)
бот. познато,
стално зелено шибље или дрвеће из жарког
појаса, са белим и мирисавим цветовима и
бобицама y величини грашка; код песника
симбол љубави, зато што je код старих Грка и
Римљана, било посвећено Венери (Афроди-
ши); миртин венац свечани венац којим ce
ките младе. мис (енг. miss) госпођица;
раније: кћи из поро-
дице нижег енглеског племића; победница на
такмичењу за најлепшу девојку.
миса
миса (лат. missa) служба божја, богослужење код
католика.
мисал (нлат. misaale) код католика: књига која
садржи молитве и песме које ce читају и пева-
ју на богослужењу, молитвеник, требник; шии.
врста великих слова којима ce штампају на-
слови и почетни редови код мисала.
ми-сезон (фр. demi-, mi-saison) средње доба го-
дине; прелазно доба између зиме и лета, и
обратно; пролећна и јесења мода, нпр. шапо
де ми-сезон (фр. chapeau de mi-saison) npo-
лећни или јесењи шешир; деми-сезоп.
мисија (лат. mittere послати, слати, missio сла-
ње, послање) налог, задатак; посланство, иза-
сланство са нарочитим циљем; послање; ди-
пломатско представништво y некој држави;
друштво или установа за обраћање неверника
y праву веру, нарочито код католика; мисио
ин посесионем (лат. missio in possessionem)
spira, званично, судско упућивање некога да
прими y посед додељено му имање.
мнсионар (нлат. missionarius) свештеник или ка-
луђер који je послат да обраћа иноверне y
праву веру; фиг. проповедник неке нове идеје;
пр. мисионарски.
мисионарство (лат. missio послање) покрет за
обраћање неверника y праву веру, нарочито
верска политика католичке цркве којој je
циљ обраћање нехришћанских народа и paca
y кат. веру; фиг. проповедање нових идеја.
Мисир (хебр.) засш. турски и арапски назив за
Египат; Миср.
мисис (енг. mistress, скраћ. Mrs.) израз којим ce
y Енглеској ословљава удата жена: госпођа,
мадам (употребљава ce само заједно са поро-
дичним именом); мисиз.
мистагог (грч. mystagogós) код Грка: свештеник
који je упућивао y мистерије; данас y
подругљивом смислу: онај који претерује y
чувању тајни.
мистагогија (грч. mystagôgîa) припремање за
посвећивање y мистерије; увођење y ми-
стери-је; шеол. увођење y учење хришћанске
цркве.
мистер (енг. mister, скраћ. Mr.) господин; прво-
битно, y Енглеској, израз при ословљавању
мушкараца који немају право на титулу лорд,
сер и др.; данас, уобичајени израз при обра-
ћању који ce користи било уз презиме или
самостално.
мистерија (грч. mystërion) тајна; верска тајна;
1. код старих Грка и Римљана, тајни верски
обреди y којима су учествовали само посве-
ћени (нпр. елеузинске, орфичке, самотракиј-
ске и др.); 2. врста духовне драме на народном
језику y којој су приказивани догађаји из
живота светаца, Исуса Христа и Богородице,
развила ce из црквене драме на латинском; уп.
моралитети.
мистеријум тремендум (лат. misterium tremen-
dum) грозна тајна, страшно отајство.
мистериозан (нлат. mysteriosus, фр. mystérieux)
тајанствен, загонетан, неразумљив, нејасан,
мутан, мрачан.
554 мит
мистериозофија (грч. mystërion тајна, sophîa
наука, учење) наука (или: учење) о тајан-
ственом.
мистика (грч. mystikós тајни, тајанствен) прво-
битно: учење о тајанственом y које су само
изабрани били посвећивани; затим: тобожње
схватање натчулног, трансцендентног и божан-
ског путем проницања y мрачне дубине соп-
ственог бића и сједињавања са божанством;
тежња за тајанственим, непознатим и необ-
јашњивим, да би ce, путем непосредног сагле-
дања и доживљавања, схватило и приближило
души и срцу.
мистификатор (нлат. mystificator) особа која
мистификује; човек који доводи y заблуду;
особа која јасне и једноставне чињенице за-
магљује, представљајући их као нејасне и
неизвесне; обмањивач.
мистификација (нлат. mystificatio) обмањива-
ње, обмана, превара; збуњивање; књижевна
превара, књижевна прерушеност.
мистификовати (нлат. mystificare) искориш-
ћавати лаковерност неког човека наводећи
га да верује y смешне и немогуће ствари,
залуђивати; обманути, обмањивати, варати,
преварити.
мистицизам (грч. mystikós тајни, тајанствен,
фр. mysticisme) склоност мисШици, тј. веро-
вање y чуда и y могућност сазнања онога што
je тајанствено и недокучљиво; вера y могућ-
ност непосредног сједињења са божанским би-
ћем и страсна тежња за постигнућем тога сје-
дињења.
мистичан (грч. mystikós) одан мистици, тајан,
тајанствен, необјашњив, таман, скривен, за-
гонетан.
мистичар (грч. mystikós) онај који верује y ми-
стику, који тежи за мисШиком; фт. занесењак.
мистрал (фр. mistral) в. маестрал.
мистрес (енг. mistress, фр. maitresse) домаћица,
газдарица; учитељица; госпођа, израз којим
ce ословљавају све удате жене које немају
права на титулу леди; драгана, метреса.
мистрија (итал. mestola) зидарска алатка y
облику троугласте равне кашике за захватање
и равнање малШера.
мисурит (Missouri САД) мин. вулканска стена са-
стављена од оливина, пироксена и леуцита.
мисцела (нлат. miscella) одредба y завештању
којом муж жени, која га наслеђује, забрањује
ступање y други брак.
мисцеланеје (лат. miscellaneae) ПЛ. чланци, спи-
сиразне, мешовите садржине; сваштице, ситне
вести и саопштења, разно.
мисцеле (нлат. miscellae) SU. B. мисцеланеје.
мисцирати (лат. miscere) мешати, измешати; на
лекарским рецептима: мисце (лат. misce) ме-
шај; мисце, да, сигна (лат. misce, da, signa)
мешај, подај, означи; мисце, фијаш, пулвис
(лат. misce, fiat, pulvis) мешај, нека буде прах;
мисцеатур (лат. misceatur) нека ce измеша.
мит (грч. mythos) лит. бајка, приповетка о дога-
ђајима из живота натприродних и божанских
митарити 555 митрополија
 бића, y којој ce та божанска бића спуштају
на Земљу, живе и раде као људи, с којима ce
често друже и заједно с њима врше многе чуд-
новате и јуначке подвиге (најлепше примере
мита имамо y старој класичној, нарочито
грчкој митологији); мишос. митарити ce
зоол. мењати перје (о птицама). митацизам
(грч.1 my, mytakismós) погрешно на-
гомилавање слова „м", тј. изговарање гласа
„м" место других гласова. митгепек (нем. mit
ca, Gepäck пртљаг) y желез-
ничком саобраћају израз за пртљаг који ce
превози истим возом као и његов власник, али
y посебном вагону. митела (лат. mitra,
mitella) повезача за главу;
мед. повеска. митема (грч. mythos реч) део
мита, најмања де-
оница y миту, језгро мита. митесер (нем.
Mitesser) бубуљица, лојавица, су-
јед, суједица.
митигантан (лат. mitigane) в. митигативан.
митиганција (лат. mitigantia) мед. лек за ублажа-
вање бола; прав. разлог за ублажавање казне,
олакшавајућа околност. митигативан (нлат.
mitigativus) ублажаван, убла-
жавајући, утољаван, утолан, утољавајући;
митигантан. митигација (лат. mitigatio)
ублажавање, утоља-
вање; митигацио пене (лат. mitigatio poenae)
прав. ублажавање казне. митилизам (грч.
mytflos, лат. mytilus пучица,
шкољка) мед. тровање шкољкама.
митилотоксизам (грч. mytflos, toxikón отров) мед.
в. митилизам. митинг (енг. meeting) скуп,
скупштина, саста-
нак, збор; јавни народни збор. митингаш
(према енг. meeting) редовни учесник
митинга; паролаш, човек који говори као на
митингу. митлфајн (нем. mittel-fein) који je
средње фи-
ноће, средње фини (нарочито хартија).
митографија (грч. mythos, graphi'a писаше) пи-
сање прича или бајки, нарочито о јунацима,
натприродним појавама, вилама, боговима и
ДР- митоза (грч. mîtos нит основе) анат.деоба
једра
ћелије на нити. митолог (грч. mythológos)
приповедач прича или
бајки, скупљач бајки, познавалац и проучава-
лац бајки (мита). митологизовати (грч.
mythologéô) обрадити
(или: обрађивати) нешто као причу или бајку,
тумачити или сматрати нешто као причу или
бајку. митологија (грч. mythologie) назив за
многобо-
жачке религије, учење о боговима и херојима,
нарочито старога века; грчко-римска, герман-
ска, словенска митологија. митоман (грч.
mythos, mania) una. личност скло-
на измишљању крупних догађаја, при чему
велича своју улогу или пак измишља опасно-
сти, завере и непријатељства на путу до своје
„славе". митоманија (грч. mythos, mania)
псих. појава код
Јединки и читавих друштава да ce измишљаЈу
величине („митских" размера) и необјектив-
но приказују догађаји; понекад ce и догађаји
измисле, али обично ce околности и детаљи
стварних догаћаја преувеличавају.
митопеја (грч. mythos, poiéô чиним, правим)
причање, стварање прича или бајки, песнич-
ко обрађивање бајки.
митос (грч. mythos) лит. в. мит.
митотеологија (грч. mythos мит, theós бог, logi'a
наука) спајање митологије са учењем о богу.
митофобија (грч. mythos, phobéomai бојим ce)
страх од измишљених прича, страх од лажи.
митохондрије (грч. mftos нит основе, chondros
зрнце) биол. органеле y цитоплазми ћелија y
којима ce врше оксидациони и синтетички
процеси.
митра (грч. mitra, лат. mitra) првобитно: појас,
повезача; врста турбана код старих народа
предње Азије, нарочито код њихових влада-
лаца, који су га носили као знак свог досто-
јанства; y хришћ. црквама: круна православ-
них епископа; капа католичких бискупа коју
носе кад служе; мишра Хипократис (лат. mi-
tra Hippocrastis) мед. „Хипократова капа", за-
вој око главе.
митраизам (перс.) култ староиранског бога Ми-
траса, заштитника истине и правде, који ce,
од 1века н.е., био јако раширио по целом
Римском Царству, али га je доцније потиснуо
култ према Христу, који му je умногоме
сличан.
митрајада (фр. mitraillade) вој. картечна ватра,
гаћање картечом.
митралан (нлат. mitralis) капаст, y облику капе,
двоперни, двокрилни, дволисни; мишрална
валвула (нлат. valvula mitralis) мед. в. ми-
шралис.
митралис (нлат. mitralis) мед. двоперни залистак,
дволистак.
митраљез (фр. mitrailleuse) вој. брзометно ватре-
но оружје са мецима калибра војничке пушке
и аутоматским пуњењем и паљењем, избацује
y минуту до 350 метака, a неки специјални
могу избацивати и до 1.800; уп. машиненгевер.
митраљирати (фр. mitrailler) пуцати из митра-
љеза; физ. засипати непрекидно (нпр. речима).
Митрас (перс.) мит. y староиранској религији:
бог дана и сунца, чији je култ (мишраизам)
нарочито био развијен за време првих векова
хришћанства; Митра.
митридат противотров, средство против трова-
ња, лек који садржи опијум и још 54 разне
супстанције, употребљава ce против најраз-
новрснијих болести, назван по понтском кра-
љу МитридаШу (око 120. пре н. е.) који je, да
би ce сачувао од тровања, привикао своје те-
ло на разне врсте отрова.
митридатизам привикавање организма на отров;
уп. миШридат.
митрополија (грч. mëtër мати, pòlis град) цркве-
на област која стоји под управом православ-
ног миШрополита; зграда y којој станује и
ради митрополит.
митрополит 556 мовиола
митрополит (грч. meter, polites грађанин) после
патријарха највиши архијерејски чин y пра-
вославној цркви.
митски (грч. mythikós) који спада y област при-
ча (или: мита), баснослован, створен маштом,
измишљен.
миуричан (грч. mys миш, urâ pen, myûros мишо-
реп) који има мишји pen, сличан мишјем ре-
пу; метр. „краткореп" тј. стих чији метар на
крају није потпун.
миурус пулзус (грч. myûros затубаст, лат. pulsus
било) мед. слаб али веома брз пулс (било).
Михл (нем. Michel) подругљиво оличење Нема-
ца и њихових слабих страна, нарочито споро-
сти и тромости.
михмос (грч. mychmós) мед. стењање, јечање;
мигмос.
михраб (арап. mihräb, тур. mihrab) олтар y џами-
ји са кога имам, окренут према Меки, чита
молитву; простран трем.
мицетозое (грч. mykës гљива, zöon живо биће,
животиња) ол. бот. врста најнижих биљних орга-
низама који су y много чему слични извесним
животињским организмима.
мицетологија (грч. mykës, logfa) в. микологија.
мицетофаг (грч. mykës, phageïn јести, ждерати)
гљивојед, гљивождер.
мицубиши (јап -) Т Р И дијаманта; марка јапан-ског
аутомобила.
миш-маш (нем. Mischmasch) смеса, мешавина,
збрка, неред; уи. пел-мел.
Мишна (хебр. Mischnah) први део Талмуда, са-
држи све законске одредбе које су створене до
краја Пвека н. е.
мјузикл (скр. од енг. musical comedy) музичко--
сценски комад забавног карактера, настао
почетком XX в. на Бродвеју и састављен од
дијалошких, музичких и играчких нумера.
мјузик-хол (енг. music-hall) музичка дворница,
музичка дворана, варијете.
мнема (грч. mnëmë памћење) всш. назив за све
способности организма за примање и задржа-
вање спољних утисака, надражаја; те ce спо-
собности састоје y томе да надражаји изазива-
ју y живим бићима трајне промене (енграми),
које међусобно стоје y извесној сређеној ве-
зи и које ce могу поновити чим слични надра-
жаји почну да делују; памћење, сећање.
мнемонеутика (грч. mnemoneutós што ce памти,
чега ce човек може сетити, што ce може памти-
ти) в. мнемоника.
мнемоника (грч. mnëmôn који памти, који ce
сећа, mnëmonikôs који ce тиче памћења, ко-
ји je y вези с памћењем) вештина памћења,
тј. вештина да ce могућност памћења потпо-
могне извесним помоћним средствима; састо-
ји ce поглавито y томе да ce ствари које треба
запамтити асоцијацијом доведу y везу са дру-
гим стварима, обично по механичкој схеми,
чиме ce олакша сећање на оне прве; мнемо-
шехника.
мнемоничар (грч. mnëmonikôs памтљив)
памтљивац, онај који добро памти, вештак y
памћењу.
Мнемосина (грч. Mnemosine) мит. кћи Урана и
Геје, богиња памћења код Грка, мати девет
муза које je родила са Зевсом; астр. астероид
откривен 1859. мнемотехника (грч. mnëmë
памћење, сећање,
technikë) в. мнемоника. мнестички (гр.
mnësô сећам ce, памтим) исш.
који ce тиче памћења, који je y вези са пам-
ћењем; мнестички поремећаји поремећаји y
памћењу. моалакат (арап. al-mualakat) име
седам арабљан-
ских песама из VI века н. е. које ce сматрају
најбољим остварењима поезије из времена
пре Мухамеда. моаре (фр. moiré прелив,
сјај) врста свилене
или вунене тканине, глатке и сјајне, с прели-
вима неправилних облика. моатје (фр. moitié,
итал. medietà, лат. medietas)
половина, полутка; правити моатје делити с
ким добитак и губитак, нпр. y игри; преузети y
заједници с неким посао на основи једнаке
деобе добитка и губитка. моб (енг. mob)
прост свет, светина, олош. мобел (лат. mobilis
покретан) ронилачко звоно
које ce под водом креће y свим правцима и
служи за све подводне радове. мобилан (лат.
mobilis) покретан, покретљив, по-
мичан; еој. готов, спреман за покрет; за пола-
зак y рат; в. перпеШуум мобиле. мобили
(лат.) уметничка дела направљена од по-
мичних делова који ce крећу под утицајем
ваздушног струјања; мрдалице. мобилизација
(фр- mobilisation) чињење по-
кретним, покретање, стављање y покрет; вој.
превођење једне војске из мирнодопског ста-
ња y ратно стање по раније припремљеном
мобилизационом плану. мобилизирати вој. в.
мобилисати. мобилијар (нлат. mobiliare)
покретност, по-
кретнина, покретна имовина, нарочито кућни
намештај. мобилије (лат. mobilia) ал.
покретности, покрет-
нина, покретна имовина; покућство; уп. мебл.
мобилисати (фр. mobiliser) начинити (или: учи-
нити) покретним, покренути, ставити y по-
крет, стављати y покрет; вој. превести једну
војску из мирнодопског стања y ратно по мо-
билизационом плану; мобилизирати. мобот
(скр. од мобилни робот) покретни робот
за послове y опасним просторима. мовенс
(лат. movere кретати, покренути, movens
покретан, који креће, који покреће) сред-
ство које изазива кретање, покретна сила,
узрок кретању; спиритус мовенс (лат. Spiritus
movens) духовни (или: главни) покретач неке
делатности. мовенције (лат. moventia) ПЛ .
делови имања ко-
ји могу сами да ce крећу, нпр. стока (за раз-
лику од мобилија, ствари које треба други да
крене). мовименто (итал. movimento) муз.
мера за време,
темпо. мовиола (лат. movere кретати) y
филмској тех-
ници, сто на којем ce монтирају филмови и
копира тонска врпца.
мог модестија

557
мог (енг. mogg) енглеска памучна материја,
слична пикеу.
могет (фр. moguette) плишу слична вунена тка-
нина са утканим фигурама, употребљава ce за
ћилиме.
могиграфија (грч. mógis e муком, једва, graphïa
писање) мед. писарски грч, болесни или нер-
возни поремећаји мишића и живаца руку и
прстију (услед прекомерног писања или не-
правилног држања пера при писању); графо-
спазмус.
могила (рус. могила) стари монголски надгроб-
ни брежуљак, y степама јужне Русије; хумка,
гроб.
могилалија (грч. mógis e муком, једва, laliâ
ћеретање) тешко говорење, муцање, замуц-
кивање.
моговиш (лат. magavisium) данак који су стари
Дубровчани плаћали требињским и хумским
кнезовима за винограде изван градског бе-
дема.
могул првобитно назив за Монголе, доцније на-
зив за све муслиманске владаре y Индији; ве-
лики могул титула монголских освајача Тиму-
рида, који су владали муслиманским делом
Индије 1526-1803. године; физ. магнат.
мода (фр. mode, лат. modus начин) ћуд, укус,
обичај, начин ношње и одевања неког време-
на; a ла мод (фр. à la mode) no моди, у моди,
no садашњем обичају, no најновијем укусу.
модалан (нлат. modalis, modus начин) који je
условљен приликама или који зависи од при-
лика; грам. начински.
модалитет (нлат. modalitas) фил. начинство, пут и
начин на који нешто постоји, збива ce или
замишља; категорије модалитета су: могућ-
ност - немогућност, стварност - нестварност,
нужност - случајност; лог. својство суда да ce y
њему исказује однос као могућ (проблема-
Шичан), стваран (асершоран) или нужан (апо-
диктичан суд); непосредно закључивање мо-
далитетом: Ако je истина да S мора бити Р,
онда je истина да S јесте Р, и истина je да je S
могућно као Р. - Ако S јесте Р, следује да je S
као Р могућно, a не следује да S мора бити Р.
-Ако S јесте могућно као Р, не следује нити да
S јесте Р, нити да S мора бити Р; муз. тонски
ред; фт. случајна разлика, споредна разлика.
модалитети (лат. modus мера, величина, прави-
ло, начин) муз. староцрквени тонски системи.
модеартикл (фр. mode, лат. articulus) трг. роба
која одговара најновијој моди, помодна
роба.
модеблат (лат. modus начин, нем. Blatt лист)
модни часопис y којем ce објављују фотогра-
фије и цртежи најмодернијих узорака хаљина
и одела, са њиховим кројевима и упутствима
за шивење.
модедама (фр. mode dame) жена која ce одева по
најновијој моди, помодарка.
модел (итал. modello, фр. modèle, лат. modulus)
1. в. модул; 2. образац, узорак, мустра; 3. ум.
потпуно или делимично гола особа према ко-
јој уметник ради слику или кип; 4. y грађеви-
нарству и техници: узорак предмета који тре-
ба изводити, израђен од јевтиног материјала
и, обично, y смањеном облику; 5. калуп по ко-
ме ce што израђује, нпр. лију ce y песку ма-
шински делови и др.; фиг. углед, пример, узор.
моделарство (фр. modèle) 1. израда модела; 2.
грана спортског ваздухопловства која органи-
зованим радом на изради минијатурних лете-
ћих модела развија љубав и смисао за вазду-
хоплове и ваздухопловну технику.
моделација (итал. modellare, фр. modeler) изра-
да лика према одређеном моделу.
моделирати (итал. modellare, фр. modeler) ради-
ти (или: израдити) по извесном узорку; изра-
дити y малом облику, представити y мањим
размерама; израдити (или: израђивати) моде-
ле (од иловаче, гипса, воска и др.).
моделист(а) (фр. modelliste) израђивач узорака,
угледних примерака, модела.
моделовати в. моделирати.
модем (скр. од енг. modulation and
demodulation) y рачунарској техници: уређај
помоћу кога ce више рачунара укључује y
телефонску мрежу.
модеран (фр. moderne, нлат. modernus) садаш-
њи, данашњи, који je y духу новог времена,
савремен, који има обележје нечега новог, ко-
ји одговара најновијем укусу или схватању; y
књижевности и уметности: који носи обележје
новијег доба.
модерантизам (нлат. moderantismus) умерењаш-
тво, дух умерености; умерени систем владања.
модератан (лат. moderates) умерен, скроман;
равнодушан; јевтин. ,
модерато (итал. moderato) муз. умерено.
модератор (лат. moderator) управљач, рукова-
лац; на машинама: део који умерава кретање,
регулатор.
модерација (лат. moderatio) умеравање, умере-
ње; умерење, умереност; блажење, ублажава-
ње, обуздавање.
модерна (фр. moderne) ранији израз којим су ce
означавали сви најновији књижевни и умет-
нички правци.
модернизам (нлат. modernismus) 1. мало слобод-
нији правац y католичкој теологији, који ce
управљао по модерној теорији сазнања и
историјској критици (nana Пије X осудио je
овај правац); 2. укус новог времена и скло-
ност таквом укусу ( y књижевности, уметности,
моди и др.).
модернизација (фр. modernisation) преиначава-
ње (или: удешавање) по најновијем укусу
(или: начину, схватању).
модернизовати (фр. moderniser) преиначити по
новом, на нов начин прекројити, удесити по
најновијем, владајућем укусу или моди.
модернист(а) (фр. moderne) присталица укуса и
духа новог времена.
модестан (лат. modestus) умерен, трезвен, раз-
борит; скроман, поштен, чедан.
модестија (лат. modestia) умереност, трезве-
ност, разборитост, скромност, смерност, че-
ститост, чедност.
моди 558

мол
моди (лат. modus начин, modi начини) ПЛ . ОД
модус.
модијон (фр. modillon, итал. modiglione) арх.
глава као украс испод кровног венца.
модијус (лат. modius) стара римска мера за жито.
модикус (лат. modicus) умерен, који води рачу-
на о потребној мери, о ономе колико je по-
требно.
модискиша (фр. modiste) трговкиња помодном
робом; радница која израђује помодну робу
(женске шешире, фино рубље и др.)-
модификација (лат. modificatio) преиначивање,
преиначење, предругојачавање, предругоја-
чење, измена; преиначење, преиначеност,
предругојаченост; одређивање мере; ближе
одређивање нпр. једног појма; ограничава-
ње, ублажавање.
модификовати (лат. modus начин, lacere начини-
ти, чинити, modificare) преиначити, преинача-
вати, предругојачити. предругојачавати, из-
менити, измењивати; друкчије или ближе
одредити, ограничити; одмерити како треба,
свести на праву меру, уобличити.
модицитет (нлат. modicitas) умереност, незнат-
ност, маленкост.
модл (нем. Model, лат. modulus мера, мерило)
металан или дрвен калуп за прављење колача,
слаткиша; модла.
модлер (лат. modulus мера, мерило, фр. mode-
leur) 1. уметник који ваја кипове, статуе и ре-
љефе; вајар који je способан да сваки облик
изради, до ситница, y најсавршенијим и нај-
матици; модус оигиашивус = жељни начин; мо-
дус импераШивус заповедни начин); вл. моди;
фил. начин постојања (Спиноза).
модус вивенди (лат. modus vivendi) начин жив-
љења, сношљив живот y заједници противнич-
ких страна, по начелу: живети и дати другоме
да живи.
модус мајор (лат. modus major) муз. велика или
дур-скала.
модус минор (лат. modus minor) .«>■.?. мала или
мол-скала.
модус операнди (лат. modus operandi) начин
рада.
модус поненс (лат. modus ponens) лиг. хипотети-
чан закључак y коме друга премиса потврђује
погодбу изражену y првој премиси.
модус процеденди (лат. modus procedendi) начин
поступања, метод рада.
модус толенс (лат. modus tollens) лаг. хипотети-
чан закључак y коме друга премиса одриче
погодбу изражену y првој премиси.
модус фацијенди (лат. modus faciendi) начин из-
вршавања.
мозаизам (нлат. mosaismus) в. мојсијевсШво.
мозаик (фр. mosaique, шп., порт. mosaico, итал.
musaico, лат. opus musivum, грч. museion) сли-
ка или орнаменат, на зиду или поду, израђени
од камичака, мраморних или стаклених парчи-
ћа y боји; биол. јединка састављена од ћелија
различитих генотипова.
мозаист(а) (фр. mosaique) уметник који ради
слике