Professional Documents
Culture Documents
Славиша Гњатић 21069 - 2019 PDF
Славиша Гњатић 21069 - 2019 PDF
KОЛОКВИЈУМ 1
Фотографија(e) објекта:
Институт Арапских земаља је изграђен сарадњом са земљама Арапске лиге и француском владом. По завршетку 1987.
године, брзо је постала популарна дестинација како локалног становништва, тако и туриста.
Његову изградњу заједно су финансирале Арапске земље и Француска још 1980. године. Зато је сада један од
најпрестижнијих паришких споменика. Изграђен је на месту капије Свети Бернард и опатије Свети Виктор, док је
паришка пијаца вина некад стајала у центру ове латинске чеврти.
Један од главних разлога изградње овог института био је стварање дестинације посвећене односу арапске културе са
Француском. Смештен на прагу историјских периферија Париза дуж реке Сене, одговара непосредном контексту у
плану, и у висини.
Опис објекта:
Окренута према острву Саинт-Лоуис, зграда пружа запањујући поглед на Париз и катедралу Нотер Дам, а такође
открива своје облине израђене од стакла и челика дуж реке Сене, док се њено геометријско савршенство може видети
са јужне стране (јужна фасада). У плану следи закривљеност путање коју диктира река Сена. Два главна волумена ове
грађевине обухватају унутрашње двориште са северним волуменом који саджи девет и јужни који садржи једанаест
спратова.
Асфалтирана површина пружа елемент одвајања од суседног универзитета Jussieu и гравног елемента зграде.
Унутрашњи простори садрже разне типологије укључујући ресторан, билиблиотекиу, музеј, канцеларије и аудиторијум.
Стаклени атријум омотан је челичним степеништем са лифтовима. Библиотека и северни део четвртог спрата имају
већу спратну висину. Садрже такође и бројне терасе, као и међусрат.
Зграду носи скелетни конструктивни систем са са стубовима кружне основе различитих пречника. Због тога, а и због
саме фасаде објекат делује лаган и опуштен у свом окружењу.
У дизајну зграде комбиновани су отворени и заклоњени простори, формална строгост и разноликост. Хармонично се
меша, изнутра као и споља, светлуцави материјали са различитим нијансама сиве. Типично за дело Жан Новела је
његова пажња на детаље фасаде, а ни овај дизајн није изузетак. Главна карактеристика и иновативни елемент института
јесу напредни метални брисолеји на јужној фасади. Новелов предлог за овај систем добро је прихваћен због своје
оригиналности и јачања архетипског елемента арапске архитектуре - машрабије. Инспирацију је црпео из
традиционалног решеткастог елемента који се вековима користи на Блиском Истоку како би заштитио људе од сунца и
обезбедио приватност.
Опис / биографија:
- Пројектанта
Након што се уписао на Ecole des Beaux-Arts у Бордоу, Јеан Ноувел је први пут положио пријемни испит на
Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу 1966. године, а стекао звање 1972. Помоћник архитекте
Клауде Парента, а инспирисао га је урбаниста и есејиста Паул Вирилио, своју прву архитектонску праксу
започео је 1970. Убрзо након тога, постао је оснивач покрета Марс 1976, чија је сврха била да се супротстави
корпоративизму у архитектури. Такође је основао слободни савез француских архитеката, у изразитој
супротности са постојећим националним Одбором архитеката. Његови снажни ставови и помало
провокативна мишљења о савременој архитектури у урбаном контексту, заједно са његовом неупоредивом
способношћу да унесе осећај оригиналности у све пројекте које предузима формирали су његову
међународну репутацију. Рад Жана Новела није резултат разматрања стила или идеологије, већ потраге за
стварањем јединственог концепта за јединствену комбинацију људи, места и времена. Његов контекстуални
приступ и способност да унесе истинску јединственост у све пројекте које предузима доследно дају зградама
које трансформишу своје окружење и неизбрисиво обележавају градове у којима су изграђене, попут
Арапског светског института (Париз - 1987), Лионске опере (Лион - 1993), Картиер Фондације (Париз - 1994),
Галерије Лафајет(Берлин - 1996), Културно-конгресног центар ККЛ (Луцерн - 2000), Агбар торањ (Барцелона -
2005), проширење уметничког центра Краљице Софије (Мадрид - 2005), Музеј Куаи Бренли (Париз - 2006),
Позориште Гутри (Миннеаполис - 2006), 40 луксузних резиденција Мерцера (Њујорк - 2008), Доха торња (Доха
- 2011), Renaissance Fira Hotel (Барселона - 2012), висока зграда мешовите употребе, One Central Park (Сиднеј -
2014), проширење Штаба полиције и Charleroi Danses extension (Charleroi - 2014), стамбени, канцеларијски и
малопродајни торањ Бели зидови (Никозија , 2015), Филхармонија у Паризу (Париз - 2015), Лувр Абу Даби
(2017).
- Извођача
Гопион је италијанска компанија за производњу и инжењеринг која је светски лидер у производњи и уградњи
музејских витрина. На терену делује више од тридесет година, сарађујући са главним музејима и
реномираним архитектима широм света.
ПРОЈЕКАТ:
- Историјат пројекта
Раних осамдесетих Јеан Ноувел у сарадњи са Архитектонским студиом победио је на конкурсу за дизајн оног
што ће постати Институт Арапских земаља. Замишљен је за време Гранд Проџектса, велике развојне
иницијативе на челу са француском владом. Зграда је грађена од 1981. до 1987. године и има површину од
181.850 квадратних метара (16.894 м2). Архитектонски студио заједно са Јеан Ноувелом победио је 1981.
године на конкурсу за дизајн. Овај пројекат је резултат средтсава Савеза арапских држава и владе
Француске, а трошкови зграде су око 230 000 000 евра.
- Анализа пројекта
Највећи изазов је био уклапање фотосензитивних панела на фасади и њихобо засебно пројектовање. Они су
посебно смишљени за овај објекат што сам институт чини аутентичним.
Наставник:
в.проф. Драган Марчетић
Е-маил: dragan.marcetic@arh.bg.ac.rs