NEPOSTOJANJE JEDINSTVENOG

SUPARNIČARSTVA TUŽENIH U POSTUPKU ZA

SMETANJE POSEDA
Zakon o parničnom postupku
čl. 204 i 214

Prekid postupka

Sentenca:

 U postupku za smetanje poseda tuženi nisu jedinstveni suparničari, pa prekid

postupka deluje samo prema stranci koja je u toku postupka preminula.

Iz obrazloženja:

"Pri činjenici da je u toku spora preminuo tuženik, pravilno je prvostepeni sud doneo
osporeno rešenje kojim je prekinut postupak po tužbi tužioca, a zbog smrti navedenog
tuženog.

Isticanje u žalbi tuženog da prvostepeni sud nije mogao da prekine postupak samo u odnosu
na sada pok. tuženika, nego i u odnosu na njega, koji je drugotuženi u ovom sporu, s
obzirom da se radi o sporu za smetanje poseda, nisu osnovani. S obzirom da sada pok.
tuženik i tuženik podnosilac žalbe nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. Zakona o
parničnom postupku, kako to pravilno i prvostepeni sud i zaključuje, prekid postupka u ovoj
pravnoj stvari, zbog smrti jedne od stranaka, ne deluje na drugotuženog, s obzirom da nisu
jedinstveni suparničari, i sa razloga što postupak ne mora da bude okončan na jednak način
prema oba tuženika, usled čega nema ni razloga da se postupak prekida u odnosu na
drugotuženog koji je podnosilac žalbe."

(Rešenje Višeg suda u Čačku, Gž. 87/2011 od 26.1.2011. godine)

DRŽAVINA I SMETANJE POSEDA I IZVRŠENJE

Zakon o izvršnom postupku
član 220

Materijalno-pravna pitanja

Sentenca:

 Pravo na državinu i postojanje smetanja poseda su materijalno-pravna pitanja i ne

rešavaju se u izvršnom postupku, osim u slučajevima iz člana 220. Zakona o
izvršnom postupku.
Iz obrazloženja:

"… pitanje prava na državinu i pitanje postojanja smetanja poseda takođe su pitanja
materijalno-pravne prirode koja se rešavaju u odgovarajućem parničnom postupku saglasno
odredbama Zakona o parničnom postupku, te odgovarajućim odredbama materijalnog prava.

Izvršni sud ne rešava takva pitanja.

Izvršni sud određuje i sprovodi izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke
koja je rezultat rasprave o spornom pravu. Stoga se u izvršnom postupku ne može ponovo
raspravljati pitanje koje je već bilo predmet rasprave u parnici jer izvršni postupak isto ne
poznaje niti dozvoljava."

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 392/2009 od 26.2.2009. godine - Sudska praksa
trgovinskih sudova - Bilten br. 2/2009)

ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE PO

SLUŽBENOJ DUŽNOSTI U POSTUPKU PO TUŽBI ZA
SMETANJE POSEDA
Zakon o izvršnom postupku
član 291

Ovlašćenja suda

Sentenca:

 U toku postupka po tužbi za smetanje poseda sud može, po službenoj dužnosti, i bez
saslušanja protivne stranke da odredi privremene mere, radi otklanjanja hitne
opasnosti protivpravnog oštećenja i sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive
štete.

Iz obrazloženja:

"U postupku zbog smetanja može se voditi i pridruženo i postupak obezbeđenja u kome se
odlučuje o privremenim merama obezbeđenja. Ovaj athezioni postupak mogu da pokrenu
stranka i sam parnični sud. Sud može da odredi privremenu meru i na predlog stranke. Kad
je tužilac predložio da sud odredi privremenu meru u istom podnesku koji sadrži tužbu, sud
može, ako to zahtevaju okolnosti konkretnog slučaja, da odmah zakaže ročište radi
odlučivanja o predlogu za određivanje privremene mere, i da naredi da se primerak tužbe
odmah dostavi tuženom. Ukoliko je stranka predložila određivanje privremene mere, sud je
dužan da donese odluku o predlogu u roku od 8 dana od dana predaje predloga.

Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

To znači da je dozvoljena žalba protiv rešenja o određivanje privremene mere ukoliko je ono
inkorporirano u odluci o glavnoj stvari."
 

(Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 1771/2009 od 4.3.2009. godine - Sudska praksa
trgovinskih sudova - Bilten br. 1/2009)

SMETANJE POSEDA I DRŽAVINE

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa
čl. 70 i 78

Faktički državinski odnos

Sentenca:

 U smislu člana 70 u vezi sa članom 78 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa

i člana 441 Zakona o parničnom postupku - kod smetanja poseda i državine treba
utvrditi faktički državinski odnos, odnosno činjenicu da li je tužilac bio u stanju poseda
(kancelarijskog prostora) i nastalo smetanje tog poslednjeg stanja poseda.

Iz obrazloženja:

"Prema stanju u spisima tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu povodom zaključenog
ugovora o zakupu poslovnih prostorija i to kancelarijskog prostora u Upravnoj zgradi -
Aneksu od dve prostorije površine od 18 m u Č, u ulici M. T. br. 45. Tužilac je po osnovu
2

ugovora o zakupu trebao da koristi predmetni poslovni prostor od 1.9.2003. godine,

međutim, 2.9.2003. godine, prema navodima tužbe tuženi je samovlasno ušao u ove
prostorije i odbio da tužiocu vrati oduzetu državinu, gde je tom prilikom oduzeo tužiocu i dva
okrugla pečata sa nazivom tužiočeve firme. Na ovaj način tužilac je smetan u mirnom
posedu navedenih kancelarijskih prostorija pa je predložio da se naloži tuženom da u roku
od 48 sati iste vrati tužiocu u državinu, te da se uzdrži od svakog daljeg smetanja državine
ubuduće na ovakav ili sličan način pod pretnjom izricanja novčane kazne.

Prema mišljenju prvostepenog suda tužilac nije stupio u posed predmetnih poslovnih
prostorija, a isto je sud utvrdio na osnovu pismene dokumentacije kao i na osnovu iskaza
svedoka R. M, S. D. i M. R. Prilikom donošenja odluke sud nije prihvatio iskaz svedoka K. B.
u delu gde je tužilac ušao u posed predmetnih poslovnih prostorija našavši da je isti
konradiktoran. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da
precizirani tužbeni zahtev nije osnovan, te da tužilac nije bio u posedu predmetnog
kancelarijskog prostora, pa je odbio zahtev saglasno članu 70 a u vezi sa članom 78 Zakona
o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Viši trgovinski smatra da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog
postupka iz člana 354 stav 2 tačka 14) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) s obzirom
da o odlučnim činjenicama nisu navedeni razlozi, odnosno da su isti protivrečni sa izvedenim
dokazima u spisima. Naime, prvostepeni sud je propustio da u toku postupka ceni bitnu
činjenicu, a to je da je tuženi nakon pokretanja ove parnice vratio tužiocu dva okrugla pečata
koji su se nalazili u spornim kancelarijama, a što ukazuje na činjenicu da je tužilac bio u
posedu predmetnog poslovnog prostora. Tačno je utvrđenje prvostepenog suda da je tužilac
nakon vraćanja pečata od strane tuženog povukao tužbu za taj deo tužbenog zahteva, ali to
ukazuje da je prvostepeni sud bio dužan da ispita činjenicu kako su se pečati tužioca našli u
navedenom poslovnom prostoru, radi ocene da li je tužilac imao poslednje stanje mirne
državine tog prostora te da li mu je isto oduzeto.

Za samo utvrđivanje odlučne činjenice u ovom predmetu, da li je tužilac bio u posedu

predmetnih prostorija, odnosno da li je tuženi oduzeo posed tužiocu nad istim nije od značaja
okolnost da li je tužilac postavio tablu sa imenom svoje firme i da li je sačinjen zapisnik o
primopredaji poslovnih prostorija, već je od značaja samo faktički državinski odnos tužioca
odnosno dokazivanje činjenice poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja shodno
odredbi člana 441 ZPP.

Saglasno iznetom, u ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po navedenim

primedbama iz ovog rešenja, te na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka,
pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari, s tim što će posebno ceniti
činjenicu da su pečati tužiocu vraćeni tokom postupka, pa će uz pravilnu primenu
materijalnog prava dajući dovoljne i jasne razloge o svim navedenim odlučnim činjenicama
doneti pravilnu i zakonitu odluku."

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 3808/2004 od 31.5.2004. godine)

SMETANJE POSEDA
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa
član 75

Nepostojanje protivpravnosti

Sentenca:

 Ne postoji smetanje državine kada neko na osnovu ovlašćenja ili naloga državnog
organa zahvati u državinu drugog lica ili i protiv njegove volje.

Iz obrazloženja:

"Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojom bi se

obavezao tuženi da tužiocu odmah priključi telefonski broj 021/432-092 na adresu u P, pod
pretnjom novčanog kažnjavanja.

Naime, u stavu 2 obrazloženja prvostepeni sud navodi da je po službenoj dužnosti i bez

saslušanja protivne strane doneo privremenu meru koja se određuje u izvršnom postupku
radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja
nenadoknadive štete na tužiočev predlog. U daljem obrazloženju prvostepeni sud konstatuje
da tužiočev predlog za izdavanje privremene mere nije osnovan, jer tužilac kao poverilac nije
predočio postojanje opasnosti da će bez predložene mere dužnik osujetiti ostvarenje
potraživanja ili prouzrokovati nenadoknadivu štetu, pa smatra da nisu ispunjeni kumulativni
zakonski uslovi iz člana 254 Zakona o izvršnom postupku, a u vezi člana 442 Zakona o
parničnom postupku, pa je izrekom rešenja odbio predlog tužioca za određivanje privremene
mere. Ovakvo obrazloženje prvostepenog suda je kontradiktorno samo sebi i izreci rešenja.
Po tužbi zbog smetanja poseda raspravlja se na osnovu odredaba čl. 70 do 81 Zakona o
osnovama svojinskopravnih odnosa. Članom 75 istog zakona propisano je da svaki držalac
stvari i prava ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine. Iz odredbe
ovog člana proizlazi da je svaka državina zaštićena od oduzimanja stvari protivno volji
dotadašnjeg držaoca ili uznemiravanja držaoca koje se vrši bez oduzimanja stvari, ukoliko
navedeno oduzimanje ili uznemiravanje nije pravno dopušteno. Naime, zakon je propustio da
izričito navede, ali se to podrazumeva odnosno proizlazi iz odredaba koje određuju pojam
državine, da oduzimanje državine stvari ili uznemiravanje državine prava mora biti
protivpravno da bi držalac imao pravo na zaštitu državine. Tamo gde zakon dozvoljava
oduzimanje ili uznemiravanje državine, držalac ne uživa državinsku zaštitu. Dakle, ne postoji
smetanje državine kada neko na osnovu ovlašćenja ili naloga državnog organa zahvati u
državinu drugog lica ili i protiv njegove volje.

Stoga će prvostepeni sud prilikom ponovnog odlučivanja o predloženoj privremenoj meri

pored ocene da li su ispunjeni uslovi iz člana 254 Zakona o izvršnom postupku, ceniti da li se
u ovom slučaju radi o otklanjanju hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja
nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete, pa će bez bitnih povreda odredaba parničnog
postupka doneti novu odluku o predloženoj privremenoj meri."

(Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8669/2003 od 11.3.2004. godine)

SMETANJE POSEDA
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa
član 75

Pravni interes da se utvrdi čin smetanja

Sentenca:

 Činjenica da je tuženi tokom postupka doveo put u prvobitno stanje ne znači da

tužilac nema pravni interes da se utvrdi čin smetanja.

Iz obrazloženja:

"Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi da mu je tuženi smetao u mirnom posedu javnog puta
k.p. 28 i 29 KO M.K, na taj način što je od 1.3.1998. godine počeo da iskopava javni put,
kako u kolovozu, tako i u svim drugim delovima javnog puta i njegove funkcije, počev od
šljunkanog kolovoza da isti spušta na nižu visinu u odnosu na površinu nivoa vode ispod
četiri metra, mada je do oštećenja ta visina bila iznad četiri metra od nivoa vode, te da naloži
tuženom da prestane sa iskopavanjem bilo kog dela puta na označenim parcelama i da sva
oštećenja vraćanjem kolovoza na isti nivo dovede u pređašnje stanje.

Prvostepenim rešenjem odbačena je tužba zbog nedostatka pravnog interesa, s obzirom na

to da je tužilac naveo da je tuženi tokom postupka doveo put u stanje pre smetanja.
Drugostepeni sud je iz istih razloga odbio žalbu tužioca i potvrdio rešenje o odbačaju tužbe.
Međutim, ovaj sud nalazi da su osnovani razlozi revizije da su nižestepena rešenja doneta
uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 75 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, svaki držalac stvari i prava
ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine).

Smetanje državine predstavlja akt kojim se onemogućava ili ometa NormalPraksano vršenje
faktičke vlasti na stvari. Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalog
smetanja.

Činjenica da je tuženi tokom postupka doveo put u prvobitno stanje ne znači da tužilac nema
pravni interes da se utvrdi čin smetanja. Ovo stoga što bi tužilac, u slučaju istovetnog
smetanja poseda mogao zahtevati na osnovu iste izvršne isprave da sud donese novo
rešenje o izvršenju.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, to
je ovaj sud primenom člana 395 stav 2 u vezi člana 400 stav 4 Zakona o parničnom
postupku, pobijana rešenja ukinuo. U nastavku postupka sud će utvrditi da li je tuženi
smetao tužioca u državini - mirnom posedu javnog puta, parcela br. 28 i 29 KO M.K,
iskopavanjem javnog puta na način kako je to navedeno u tužbi."

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 261/2003 od 2.10.2003. godine - Sudska praksa
trgovinskih sudova - Časopis za privredno pravo, br. 4/2003 - str. 138)