Висока школа струковних студија за васпитаче

Михаило Палов
Вршац

Семинарски рад
Тема: Развијање музичких способности на

јасленом узрасту путем игара уз музику

Ментор: Студент:
Проф. Јасмина Столић Андријана Ћорда

Вршац, 2017.
 Развијање музичких способности на јасленом узрасту
путем игара уз музику

Увод

Игра је симболичка, стваралачка, спонтана, добровољна, изнутра

мотивисана и слободна активност детета која нема изван себе неки други
циљ осим уживања у њој самој и њеним резултатима. Игра се, према
унапред утврђеним правилима, одиграва у једном фиктивном свету,
просторно и временски издвојеном од осталог света, а њено извођење прате
осећања радости , задовољства, као и свест о томе да је она нешто друго од
свакодневног живота.
Дечја игра има важну улогу у психичком развоју детета, посебно у
његовом социјалном, моралном, интелектуалном и емоционалном развоју.
Већ на најранијем узрасту разликује се игра мушког и женског детета.
Дечаци се играју више такмичарских, а девојчице чешће драмских и
кооперативних игара. Слично је и са играма које садрже и елементе музике,
односно, музичким играма. Примећује се разлика између музичких игара
које су ближе дечацима и оних које се чешће срећу код девојчица.
Музика омогућава детету да се изрази и самопотврди кроз њему
најближе активности: песму и игру. Деца која су повучена, некада чак и
обележена као недовољно интелигентна и немузикална, са радошћу
учествују у дечијим музичким играма, а посебно онима које укључују
одређене инструменте и то једнако добро као и остала деца. Учествујући у
играма и свирању деца развијају колективни дух, осећај за помоћ и сарадњу.

2
 Музика се често користи у вртићима као механизам социјалне
интеракције. Доказана је повезаност музике и музичког искуства са
појединим видовима личне и социјалне компетенције. Она није извор само
музичког развоја, већ је и средство дететовог социјалног, емоционалног и
психомоторног развоја.
Некада се дешава да се већ на јасленом узрасту васпитачи срећу са
чињеницом да немају сва деца исте музичке способности, као и да се оне не
развијају код све деце једнаким темпом. Музичке способности се испољавају
у развоју слуха, осећају за ритам, музичком памћењу. Некада је разлог
овоме неадекватан одабир музичких садржаја који не дeлују мотивационо
на децу. Са друге стране, дешава се у раду са децом да васпитач примети да
нека деца имају тром слух. Узрок може бити психички развој детета -
недовољна концентрација, неразвијене способности запажања тона,
мишљења, споро реаговање; или физички развој детета - непокретност
органа за певање, мишића врата, уста и усница. Привидна немузикалност
запажа се код неке деце тако што им глас лута и немају добру интонацију.
Такву децу васпитач не сме да изолује већ треба да стрпљиво ради са њима.
Поред наведених сметњи може се појавити и тешкоћа у музичком памћењу,
које се испољава у произвољном извођењу мелодије и ритма. Деци са
потешкоћама у певању треба прилазити са пажњом и помоћи им да стекну
самопоуздање, интересовање и љубав за певање.
И поред свега наведеног, не постоји дете, а посебно на јасленом
узрасту, које неће привући игра. Ако игра садржи и музичке елементе, она
ће бити веома подстицајна за малу децу наводећи их да се активирају,
укључе у игру и својим учешћем у ствари директно утичу на развој својих
музичких способности. Музичке игре обезбеђују малој деци први контакт са
уметношћу, развој музикалности и музичких способности, развој
моторичких способности и вештина, као и забаву јер се кроз свој природни
облик активности, а то је игра, наводе на активно учење већ од најранијег
узраста.

3
 Игра и развој музичких способности на јасленом узрасту

Око 3 - 4 месеца и касније дете се игра сопственим телом: стеже,

шири руке, прсте, гуче, ставља песнице у уста и тако долази до правих
сређених покрета.
Око 4 - 5 месеца јављају се игре са предметима које одојче најчешће
ставља у уста.
У периоду од 8 до 12 месеца развијају се различите социјалне игре:
скривања и откривања лица праћено експлозијама смеха, отварање шаке
одраслог и проналажење скривених предмета, узајамна имитација одраслог
и детета: накашљавање, понављање изговорених гласова и речи,
опонашање многих радњи одраслог.
У другој години такође преовладавају функционалне игре. Дете се
игра новом функцијом усправљања и усправног ходања, испробава своје
способности премештања у простору, игра са новом способношћу хватања
врховима прстију уз опозицију палца.
Многе игре састоје се у дететовом истраживању околине тзв.
експлоративне игре - дете радо скаче, превози нешто, меси, игра се песком,
вуче играчке на узици, јаше на клупи, опипава, мирише, слуша откуцаје
сата, завирује у отворе, више воли предмете који се крећу.
Јављају се прва слагања коцкица. По први пут јављају се симболичке
игре, које су од великог значаја у свим наредним периодима - храњење
других особа или самог себе, стављање лутке на спавање, љуљање лутке.
Треба подстицати, показивати интересовање за те игре и активности,
учествовати због њихове социјализације.
Игре представљања постају чешће, дуже трају, сложеније су. У овом
узрасту јављају се зачеци драмских игара - повезивање неколико радњи у
догађаје.

4
 Игра деци омогућује појаву самосталности, игру маште и иницијативе
(наређује лутки, распоређује, кажњава је...) Љубопитљивост на овом узрасту
је почетак стваралаштва, а играчке су прве жртве те љубопитљивости.
Цртање је облик дечје активности и стваралаштва у коме се значајно
открива дететов развој, развијеност ситних покрета, способност запажања,
која открива његов интелектуални ниво. Цртеж показује како расте дечје
искуство, како дете доживљава свет и самог себе.
Прво графичко изражавање састоји се у шврљању, које почиње око
друге године, и постоји без икаквог циља, смишљања. У трећој години дете
својим цртачким производима почиње да даје име. Подстицајно делује на
дете ако му одрасли више пута нешто нацртају и кажу шта су нацртали. дете
овог узраста не црта у боји, јер боја још увек нема улогу за њега.
Под појмом музичких способности многи аутори подразумевају
музикалност. Основни знак музикалности је доживљавање музике као одраз
одређеног садржаја. Ако неко дете реагује емотивно, а у исто време није у
стању да региструје интонативне или ритмичке нетачности у извођењу,
његове емоције одражавају садржај музичког дела само у најопштијим
цртама. Према томе, музикалност би подразумевала емотивно реаговање на
музику, али и активно и истанчано слушање и примање музике. Амерички
музички психолог Карл Сишор сматра да је музикалност скуп посебних
способности (постоји 25 способности), а у пракси предшколског васпитања
и образовања фокус је на развијању следећих: осећај за различиту висину,
јачину, трајање тонова, осећај хармоније и складности тонова, обим
памћења, односно меморије и осећај за ритам. Свака од музичких
способности требало би да се развија кроз одређене облике музичких
активности који су саставни део музичких активности. Облици музичких
активности исти су за све узрасне групе, али имајући у виду разлике у
психофизичком развоју, разликују се по сложености задатака и захтевима за
њихово остваривање. У музичком васпитању предшколске деце користе се
следећи облици активности: певање, слушање музике, свирање на дечјим
инструментима и музичке игре (Ђурковић-Пантелић, 1998) (Према:

5
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-7337/2015/2217-
73371502031S.pdf приступ страници 06.01.2017.)
Адекватном применом музичких игара може се позитивно утицати на
развој музичких способности, које ће допринети да покрети буду у складу са
музиком. Самим тим, деци ће се развијати моторика, координација покрета
руку и ногу и вршиће се утицај на држање тела. Правилним одабиром
музичких игара деци се може развити способност запажања, осећај за
колективно извођење, толеранција, способност емоционалног доживљаја
путем квалитетне музике, утичући притом на формирање музичког укуса
деце. Сходно томе, музичке игре утичу на целокупан развој дечије личности
(Према: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-7337/2015/2217-
73371502031S.pdf приступ страници 06.01.2017.)
На узрасту од шест месеци када чују музику деца се њишу лево-десно,
напред-назад, њишу главом, цупкају горњим делом тела у ритму горе-доле.
Дете се уз музику почиње јављати гукањем и певушењем. Певушење изводи
малим бројем слогова, па чак и једним вокалом изводи различите висине
тонова и тако одговара на музику. Дете може да слуша певање и свирање од
један до два минута уз краће прекиде (успаванке и тиха музика). Певањем
ташунаљки и успаванки подстиче се развој. Музичке игре доприносе развоју
покрета, слуха и говора код деце и изазивају радост. Одабиром музичке игре
постиже се да дете постаје живахно, смеши се и гласно се смеје, почиње
опонашати интонацију гласа одраслог, слуша музику и одазива се покретом.
Честим слушањем музике код деце се буде емоције.
Након овог периода, па све до 18 месеци дете се најчешће музички
игра тако што хода или се окреће у кругу, или изводи покрете деловима тела
(њише једном ногом, клима главом, савија колена, отвара и затвара шаке).
Бројалицама и говорним играма развија се код деце осећај за ритам. На
овом узрасту јавља се спонтано певушење, певају се разнолики интервали
терце, кварте па и квинте, као и низови тонова у великим секундама. На
овом узрасту треба искористити дететову потребу за мелодијом и
певушењем и постепено уводити игре које поред покрета имају у себи и
мелодијски садржај.

6
 На узрасту од 18 до 24 месеци, јављају се емоционални доживљаји па
деци треба свакодневно омогућавати да слушају музику, певуше, изводе
једноставне покрете уз музику.
У завршном јасленом периоду који обухвата период од 24 до 36
месеци јавља се способност репродукције. Дете ће радо слушати приче
праћене музичким илустрацијама, радо учествује у игри скривача са
васпитачем, помагаће одраслој особи да пева песму коју тек уче. У певању
сарађују на разне начине: једни безвучно мичу уснама, други певуше
поједине тактове или целе фазе, заједнички певају са целом групом,
правилно изводе ритам и поједине делове мелодије. Деца усвајају, памте и
изводе у складу са музиком нове покрете, повезују познате покрете, па
истовремено пљескају рукама и тапкају једном ногом о под. Такође изводе
нове варијанте познатих покрета, темпо музике не изводе увек тачно и
почиње да се појављује ритмичност у покретима.

Музичке игре

Игра је детету најдража активност. Оно кроз њу осећа задовољство и

стиче прва сазнања. У настави музике користе се музичке игре. Оне се
дефинишу као „врста игара у којима је музичка мисао покретач и носилац
свих радњи које се збивају у игри“ (Ђурковић-Пантелић, 1998:139) Музичка
игра доприноси свестраном развоју личности, развоју музичкх (пре свега
осећаја за ритам), али и моторичких способности деце. Деци
најприступачнији облици музичких игара јесу народне игре и плесови. Она
се срећу са елементима народне игре у оквиру своје породице и шире
друштвене средине, сусрећу се на многобројним слављима везаним за
животни циклус и обичаје који га прате. Деца несвесно упијају дух и лепоту
народне музике, упознају њене особине (карактеристичне ритмове) и уче
једноставне кораке народних плесова. Богата културна традиција нашег
народа (богатство играчких ритмова, покрета, корака, ношњи) изнедрила је
велики број народних игара.

7
 Значај музичких игара се огледа у следећем: музичке игре у знатној
мери доприносе свестраном развоју личности и интелекта, обогаћују
психички живот, доприносе естетском васпитању, развијају покрете и
ритам, музичким играма развијамо способност деце да запажају,
доживљавају и цене лепо у музици и на тај начин утичемо на музички укус,
у музичким играма се развија моторика.
Музичке игре представљају полазну основу у раду сваког васпитача. У
организовању музичких игара користе се фронтални, групни и
индивидуални облик рада. Следеће врсте игара се користе у раду: игре са
певањем, игре уз инструменталну пратњу, народна кола и плесови,
стваралачке игре, игре из области теорије музике и музичке драматизације.
Међу музичким играма разликују се: игре које се изводе по одређеним
правилима, слободне дечје игре, игре у којима деца спонтано имитирају
звуком и покретима разне појаве и животиње. За бројалице се каже да
представљају почетак или увод у игру. Из овог разлога се, када је реч о
јасленом узрасту, њима се посвећује посебна пажња.
У психологији, а посебно у дечијој, потврђена је чврста повезаност
мелодије, односно песме и покрета. Моторичност, која је веома изражена
код деце јасленог узраста, са музиком се веома складно стимулише и
правилно усмерава. Дечји покрети, захваљујући музици, добијају
одговарајући импулс. На тај начин дете развија и негује различите
психофизичке диспозиције. Музичке игре подједнако утичу како на развој
говорних, музичких и физичких способности, тако и на ширење видокруга
из свих васпитних области (богаћење дечјег речника, представа, појмова и
друго). На јасленом узрасту се у оквиру методике музичког васпитања
посебно користе игре у којима се комбинује вербална и невербална
комуникација и то игре гегалице, проходалице, ташунаљке, цупаљке, и
бројалице (разбрајалице).
Највећи број народних бројалица припада говорним бројалицама,
мада се могу срести и певане бројалице. Осећај за ритам се учвршћује
разговетним изговарањем различитих текстова, прикладних за одређени
узраст, и уједначеним покретом разбројавања. Касније се покрет

8
разбројавања замењује корачањем, ударањем ноге о под, пљескањем длана
о длан, длана о клупу и длана о надланицу (доживљај наглашеног и
ненаглашеног тактовог дела). Дечје бројалице, цупаљке и ташунаљке као
игре уз песму најприроднији су израз дечкег ритмичког осећаја. Деца у игри
увежбавају одређен музички ритам према осећају. Тај природни осећај
можемо искористити у музичком образовању за развој ритмичког осећаја.
Постоје гегалице и цупаљке које се изговарају на једном тону као и оне које
имају мелодију. Могу се изводити тако што се пљеска наглашени и
ненаглашени део такта - мере или пљескањем сваког слога чиме ученици
доживљавају ритам. Када деца доживљавају мора се водити рачуна о
наглашавању речи и слогова а у изговору ритма водити рачуна о трајању
слогова. Бројалицама код деце развијамо осећај за ритам и постављамо
темеље за касније појмовно схватање ритма и мере, вредности нота по
трајању, наглашену и не наглашену доб у такту. Музичком играма дете
изражава своје музичке способности. За развијање вештине покрета
потребно је посебно код јасленог узраста изводити игре споријег темпа.
Бројалице омогућују да се остваре: васпитни задаци (остварују се
придржавањем правила игре која важе за сву децу); образовни задаци
(доживљавање нотних трајања, темпа, ритма) и практични задаци
(корелација са развијањем говора).
Приликом избора бројалице мора се водити рачуна о узрасту и
просечним могућностима деце. Треба да буду познате, лаке за памћење и
изговор и да имају свој темпо и ритам.
За почетни рад у јасленој групи нису потребне посебне припреме, већ
васпитач бира познату бројалицу или једноставну песму.
Бројалице се изводе се на више начина:
1. У почетној фази треба се задовољити правилним ритмичким
изговором текста и откуцавањем јединице бројања.
2. Одредити висину тона на ком ће се изводити бројалица.
3. Обратити пажњу на темпо којим се изводи бројалица
4. Бројалица се изводи уз звучно наглашавање јединице бројања,
ритма. Наглашавања се врше покретима.

9
 Док деца не науче текст бројалице, васпитач сам врши пребројавање.
Када се помоћу занимљивих игара научи бројалица, може се приступити
увежбавању њеног ритма. Деца воле да певају бројалице, певају их често на
свој начин.
Ритам који се усваја кроз бројалице је основа каснијег усвајања
осећаја за ритам а он је темељ музичких игара и важан изражајан елемент
извођења музике.
Поред бројалица, најпопуларнији и најчешћи облик музичких игара
су игре са певањем. У њима се, осим покрета, од деце тражи и текстуално,
ритмичко и мелодијско извођење песме. Да би музичка игра била
интересантна, на јасленом узрасту она мора бити једноставна. Садржаји
песама у играма са певањем тематски су блиски деци – цвеће, птице,
животиње, играчке, рад људи и слично. Песма постаје игра оног тренутка
кад се дете креће, пљеска рукама или свира на удараљкама, уживајући у
складу мелодије, ритма и свог покрета.
Остали облици игара уз музику представљају по свом садржају
компликоване задатке за децу јасленог узраста па се ретко користе.
Да би васпитач успешно обрадио музичку игру потребно је да обави
детаљну припрему. То подразумева избор игре према могућностима деце и
њиховим интересовањима, и у почетку избор једноставне и познате игре, а
касније прелаз на компликоване и нове игре.
Васпитач мора водити рачуна о годишњем добу, празницима који
долазе, тексту, темпу, ритму и динамици, новим покретима, корелацији са
другим областима, осигуравању емотивног доживљаја игре. Васпитач треба
да се припреми за активност, а под тим се подразумева да увежба или
проучи инструменталну пратњу, упозна ритам игре, упозна покрете и ток
покрета, савлада ритмичко-мелодијски низ са текстом и покретима и
одабере најбољи метод и облик рада, које ће се користити у обради игре.
Музичке игре треба планирати и организовати у радној соби, у
дворишту, на излету итд. У току рада не треба правити разлике између
дечака и девојчица. У реализацији музичких игара васпитач посебну пажњу

10
посвећује импровизацији. Том приликом води рачуна да музика, реч,
покрет и држање тела представљају целину.
Игра уз музику са правилима доприноси развијању осећаја за
организовање кретања, извођење одређеног покрета или фигуре, али
при оваквим поступцима занемарује индивидуална креативност појединца
јер све морају чинити задано. Посматрано из овог угла, сматра се
оправданијим одабрати подстицајну музичку подлогу, позвати малу децу у
игру, у кojoj ће васпитач бити један од играча у покрету; можда са лутком
која се такође уклапа у ритам музике. Васпитач у оваквој организацији игре
према потреби, слободније, мења начин игре; тражи простор за игру крај
детета које се теже ослобађа за исказивање покретом. Можда је само
близина васпитача и благ осмех довољна подршка да се учини први
покушај. Фигура у пару (васпитач-дете) може бити доживљај који ће
ослободити дете за каснију самосталну стваралачку игру.
Учешће васпитача у игри сигурно је подстицајно, али укључује и
ризик да ће се деца радије опредељивати за имитирање игре васпитача него
за сопствено креирање покрета. И поред тога, васпитач ће указати на
разноврсне могућности игре. Дете ће, касније, користећи стечена искуства,
варирати игру, тражећи сопствени израз.
Игра са правилима, захтевима игре уједначених кретања и покрета
такође је од користи. Она интегрише децу у групу; ставља дете пред проблем
који треба решити заједно са осталом децом; пружа могућност за развијање
осећања задовољства, које прати успех у остварењу постављеног задатка
(Манастериоти, 1977:58). Да би се постигао овакав квалитет, a избегле, у
јаслицама и вртићима честе, појаве великог броја понављања ради што
бољег покрета, васпитач мора веома пажљиво и опрезно одабрати покрете,
фигуре и формације за одређену игру са правилима. Искусан васпитач ће
пратити дечију слободну игру, одмерити спретност у обликовању деци
блиских покрета и на основу тих, дечијим одабиром сачињених израза
покретом - градити нову игру. Раније усвојен покрет или фигура у
организованој игри, при кретању у једном, или више кругова, у игри у две
врсте супротног кретања или соло и групној игри парова, на пример, за

11
малу децу има чар новине. Таква игра остаје као трајан изазов на покрет уз
музику и групној соби, тераси, дворишту или на ширим просторима у време
излета. Значи да овакве игре, базиране на дечијим решењима при слободној
игри уз музику, деца играју без посебног подстицаја од стране васпитача,
што је од значаја за јутарње и поподневне активности, када се деца
самостално опредељују за врсту и организацију игре. Преносећи их у своје
породично окружење, дете ствара спону толико значајну у сарадњи
вртић - породица. Овај приступ има још један квалитет. Сагледавањем
дечије опредељености и оспособљености за извођење одређене фигуре или
покрета, васпитач запажа и децу која имају више тешкоћа у развијању
вештина за складно обликовање првих покрета уз музику. Њима ће, при
организованој игри, дати друге, њиховим могућностима примерене задатке.

Закључак

Васпитачи би требало да буду свесни значаја музичког васпитања

деце, као и доброг познавања облика музичких активности као темеља за
даљи развој музичких способности деце јасленог узраста. Значај коришћења
музике у раду са децом од најранијег може се уочити у свим сегментима
дететовог развоја. Уз помоћ музике се стварају услови за спонтану, топлу
комуникацију у међусобном општењу деце и деце са одраслима. Музичке
игре су важан облик музичких активности које позитивно утичу на развој
музичких способности деце, што се огледа у томе да се у васпитно-
образовним установама могу примењивати са децом од најранијег узраста.
Музика доприноси стварању пријатне васпитне средине за игру и рад.
Опуштено, расположено дете са радошћу прима подстицаје били они
музички или не. Многобројне су игре и садржаји који у корелацији са
музичком грађом значе за дете радост у игри уз музику, a дограђују

12
започете процесе развоја личности. На најранијем узрасту од посебног је
значаја сусрет између детета и оних музичких облика који њему највише
одговарају, а то су на првом месту ташунаљке и цупаљке, а потом и
успаванке, гегалице, бројалице и друге. Ови облици музичких игара код
деце подстичу развој музичких способности, развој фине и грубе моторике,
развој осећаја за ритам све као основ даљег развоја музичких способности и
развијања трајног осећаја љубави према овој врсти уметности.

13
 Литература и интернет извори коришћени у
изради рада:

1. Група аутора (2011): Програм неге и васпитно образовног

рада с децом до три године, Завод за школство, Подгорица
2. Ђурковић-Пантелић, М. (1998): Методика музичког
васпитања деце предшколског узраста. Шабац: Висока школа
за образовање васпитача
3. Манастериоти, В. (1977): Методика за предшколски
узраст. Београд, Завод за издавање уџбеника и наставних
средстава
4. Недељковић, М., Матић, Р (1989): Игре и активности деце до
поласка у школу, Нова просвета, Београд
5. Стојановић, А. (2013): Основе педагогије јасленог
узраста. Вршац: Висока школа струковних студија за
образовање васпитача „Михаило Палов“.
6. Ђурковић-Пантелић, М. (1998): Методика музичког
васпитања деце предшколског узраста. Шабац: Висока школа
за образовање васпитача
7. Столић, Ј. – Развијање музичких способности предшколске
деце кроз одређене облике музичких активности – преузето
са: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-7337/2015/2217-
73371502031S.pdf приступ страници 06.01.2017.

14