Predstavljanje i funkcija transportnih posrednika

u transportu

Premestanje robe (dobara) sa jednog na neko drugo mesto zahteva pre

samog izvrsenja zahteva jednu principijalnu odluku o tome da li ce se
prevoz robe vršiti vlastitim sredstvima (usluge sopstvenim sredstvima) ili
spoljnim sredstvima.
Za ovu drugu mogućnost nudi se transportni posrednik sa svojim
stručnim znanjima kao i sa svojim sredstvima za rad, i u tom procesu je on
jedna važna spona između onog koji salje robu i onog ko robu prevozi, ali je
on takođe i organizator bezšavnog povezivanja jednog transportnog lanca.

Špediter i njegovi zadaci

Reč špediter potice od ialijanskog glagola “spedire” (otpremati,

prevoziti), što znači da je špediter svaki otpremnik robe, bilo da to on radi
za vlastiti ili za neki strain (tudji) racun.Ipak, izvorni latinski izraz
“expedire” daje konkretnije objašnjenje.Naime stvarni zadatak špeditera u
privredi je da svom komintentu pomogne pri slanju robe, i da ga oslobodi
svih mogućih poteškoća, koje se mogu pojaviti prilikom transporta robe.
Ovo objašnjenje nam jasno govori da špediter zauzima mesto izmedju
posiljaoca robe (potražioca transportnih usluga) s jedne strane i
prevoznika robe (nudilac transportnih usluga) s druge strane.
Grafički prikaz nam jasnije predočava delatnost špeditera i njegovu
posrednicku ulogu.

1
Glavni zadatak špeditera je da efikasno organizuje process prevoza robe sa
jednog na drugo mesto.Prema tome on vrsi jednu pravnoposlovnu
delatnost.Medjutim, na osnovu samog imena u najuzem smislu mnogi ne
pretpostavljaju da je to glavna delatnost špeditera, pa se zato često desava
da ljudi mesaju termine “špediter” i “prevoznik robe” ili da budu nepravilno
primenjeni.
Načelno, špediter ne izvrsava sam (licno) transport robe, mada on moze
da se u odredjenim situacijama pojavi i kao prevoznik robe, ako su
potrebna dodatna transportna sredstva.Naravno da postoje i špediterska
preduzeca, koja su cesto istovremeno i prevoznici robe.Ipak se tu pre
svega radi uglavnom o dodatnim (sporednim) uslugama (kao sto je
skladistenje – posedovanje skladišta u cilju unapređenja posrednicke
delatnosti izmedju posiljaoca i onoga, koji prevozi tu posiljku.
Odlučujuća uloga špedicije je da na najbolji moguci nacin uskladi potrebe
i potraznju pošiljaoca i ponudu transportnih preduzeca.Zbog toga špediteri
deluju kao saobracajni posrednici, sa ciljem da obezbede racionalnu
proizvodnju transportnih usluga, koje su istovremeno povezane sa visokim
stepenom intelektualnih delatnosti.
Za pošiljaoca robe je najvažnije, da mu špediter pronađe, tj. izabere
najefikasniju metodu za transport njegove robe, i da izabere ono
saobracajno (transportno) preduzece, koje ce omogućiti najveći mogući
koristan efekat.To znači da špediter treba da obezbedi nove, pristupacne
cene a istovremeno visoko kvalitetne mogucnosti sa kojima ce sam
posiljalac robe biti zadovoljan.
Dakle s jedne strane špediter mora u interesu posiljaoca robe da
obezbedi optimalan odnos izmedju transportne cene, vremena (trajanja)
transporta i sigurnosti samog transportnog procesa, a sa druge strane u
interesu transportnog preduzeca da doprinese optimalnom iskorišćenju
kapaciteta raspolozivih tovarnih prostora.Na taj nacin mi uvidjamo
mnostvo zadataka, koje špediter ima da obavi, sto predstavlja
visedimenzionalne aspekte, koji se ticu optimiziranja transportnog
procesa.Pri tome je jedan aspekt od velikog znacaja, a to je da ne moraju
bezuslovno biti u korelaciji ona transportna varijanta koja nudi najbolje
tehnicke uslove za transport robe sa onom transportnom varijantom, koja
nudi najpovoljnije ekonomske uslove, tj. onom koja je najjeftinija.Cena je
dakle samo jedan od mnogih faktora, koji se moraju uzeti u obzir.Ovaj se
aspekt danas ipak jos uvek ne uzima dovoljno u razmatranje.
Svoju glavnu posredničku funkciju špediter može pre svega da zahvali toj
okolnosti da na tržištu saobraćaja vlada nedovoljna transparentnost, kako
na strani potrazilaca transportnih usluga, tako i na strani onih, koji te
usluge nude.Potreba za angazovanjem špeditera javlja se pre svega kod
medjunarodnog zbirnog transporta gde posle objedinjavanja (formiranja
zbirnih posiljki) tereta zahteva specijalizovani know-how u visestrukom
pogledu.
Da bi ispunio zahtev potrazioca usluga špediter mora posebno u
medjunarodnom saobracaju da izvrsi niz transportnih procedura i uz to da
izvrsi takodje niz sekundarnih usluznih zadataka.Pri tome funkcija onoga
koji nudi transportne usluge, tj. prevoznika robe je samo ta da izvrsi taj

2
svoj zadatak, koji kao takav je ipak nedovoljan za zadovoljenje onoga
kome su potrebne transportne usluge.
Nasuprot tome, špediter ima mnogo slozeniju delatnost koja na prvi
pogled izgleda vrlo konpleksna i samim tim tesko resiva.Zbog toga se
špediter cesto oznacava i kao arhitekt, režiser, organizator ili advokat
transporta.Iz toga proizilazi da bi špediter trebao da ima neutralno mesto
na saobraćajnom tržištu, što nije slučaj sa onim preduzećima koja se nalaze
u posedu značajnih prevoznika.
Stvarni zadaci špeditera zahtevaju temeljna znanja od kojih ce samo
neka biti ovde nabrojana
 tehničke mogućnosti različitih vrsta (vidova) saobracaja
 tarifni sistem (cene i uslovi rada)
 konkurentski odnosi na tržistu transportnih usluga
 osobine pojedinacnih roba
 carinski i devizni propisi
 valutni odnosi
 saobraćajni ciljevi potreba na tržištu

Izvršenje ovde navedenih “klasičnih” špediterskih zadataka uslovljeno je

kako kreativnim, tako i inovativnim razmišljanjem i delovanjem samog
špeditera.On mora takođe da poseduje značajan stepen kreativnosti, sto je
vazna osnova da se komintentima moze stalno prezentovati poboljsani
paketi usluga.Osim upotrebe raspoloživog ekspertskog znanja, potrebna je
i primena odgovarajucih sistema kvalitetne zastite.Pri tome je potrebno da
saradnici imaju visok stepen obrazovanja.
Svako dinamičko špeditersko preduzeće treba da utice na transportni
proces, tako sto ce stalno na osnovu prethodnih iskustava uvoditi nove
kreativne modele za distribuciju robe.
Da li se posrednicka delatnost špeditera u nekom poslu odnosi na
posiljaoca robe i / ili primaoca robe zavisi od obima i konpleksnosti naloga
koji mu je dodeljen.U tom kontekstu se mogu predstaviti najrazlicitije
kombinacije za delatnost špeditera, kako nam to sledeci primeri jasnije
predocavaju:

 posiljalac  špediter  prevoznik robe  primalac

 posiljalac  prevoznik robe  špediter  primalac
 posiljalac  špediter  prevoznik robe  špediter  primalac
 posiljalac  špediter za slanje robe  prevoznik robe  špediter za
prijem robe  primalac
 posiljalac  špediter za slanje robe  prevoznik robe  špediter za
prijem robe  postanski špediter  primalac
 posiljalac  špediter za slanje robe  prevoznik robe  špediter za
prijem robe  opunomocni špediter  primalac
 posiljalac  špediter za prikupljanje i carinjenje  špediter za slanje
robe  prevoznik robe  špediter za prijem robe  primalac

3
 Čim se u jedan transportni proces uključi vise špeditera sa ciljem sto
boljeg razlikovanja, njima se dodeljuju zadaci u zavisnosti od oznake, koju
imaju u navedenom lancu gore.
Francuski sinonim “transitore” za rec “špediter” nam najjasnije
predocava centralnu funkciju posrednicke delatnosti špeditera.U
anglosaksonskom govornom podrucju se koristi “forwarding agent” (agent
špedicije) pre svega u cilju pojmovnog ogranicavanja da bi u prvi plan
postavili pomenutu posrednicku ulogu špeditera.Korektan prevod reci
“špedite” na engleskom glasi “freight forwarder” (špediter prevoza
robe).Ovaj izraz je zadnjih godina, pre svega zahvaljujuci organizaciji FIATA
(medjunarodna federacija špediterskih organizacija) sa vidljivim uspehom
doziveo visoku primenu.

Unutrašnja organizacija špediterskog preduzeća

Iako je struktura unutrašnje organizacije naših preduzeća za

međunarodnu špediciju različita, uglavnom se mogu identifikovati dva tipa
organizacije i to:
 čista špediterska preduzeća i
 kombinovana špeditersko-autotransportna preduzeća
Pod čistim špeditersim preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća za
međunarodnu špediciju koja obavljaju isključivo špeditersku delatnost,
odnosno nisu registrovana za međunarodni drumski transport robe
(nemaju sopstveni vozni park za međunarodni transport). To bi nap. bio
››Jugošped‹‹ iz Beograda itd.
Pojedine delatnosti u nekim takvim preduzećima imaju status
(organizacioni oblik) sektora, službe i sl., obično sa posebnim obračunom,
organizovane kao profitne celine. Organizacioni oblik (sektor, služba,
odelenje, odsek) pojedinih delatnosti i funkcija zavisi prvenstveno od
obima poslova i njihovog značaja za preduzeće. Tako npr. jedan sektor
može objaviti delatnost izvoza (Sektor »Izvoz«), zatim »Uvoz«, »Tranzit«.
»Transportna agencija«, »Transport i skladište« (ili svako posebno),
»Sajamski poslovi«, »Tarifa«, zajedničko računovodstvo (sektor za
finansije). Zajedničke službe su dalje organizovane po odeljenjima i
poslovnicama, a mogu biti formirane prema vrsti robe (npr. poslovnice za
hemikalije, za drvo i sl.), prema komintentima (npr. poslovnica za
»Zastavu«) ili prema zemlji ili grupi zemalja (kontinentu) iz kojih se roba
uvozi ili izvozi (npr. uvoz iz Rusije, izvoz opreme u zemlju u razvoju i sl.).
Transportno-skladišni sektor može biti podeljen na skladišnu službu, službu
za ambalažu, vozni park, pa i loko-špediciju. Carinska služba opslužuje
uvoz, izvoz i tranzit, kao i sajamske poslove, a isto važi i za tarifsku službu
(tarifno-konjukturni sektor ili sl.).

4
 Zavisno od obima poslova i interesa, preduzeća za međjunarodnu
špediciju osnivaju izvan sedišta svog preduzeča filijale, poslovnice,
ispostave, predstavnistva ili pojedinacna radna mesta za akviziciju i
održavanje kontakta. Tako se filijale osnivaju u vecim privrednim centrima
i imaju organizovanu najmanje uvoznu i izvoznu funkciju, a po potrebi i
druge funkcije, zavisno od obima poslovanja, no u svakom slucaju imaju
organizovanu funkciju za carinsko posredovanje a najčešće i tarifsku
funkciju. Filijale redovno (obicno) imaju status profitnog centra, i nastupaju
samostalno na tržištu, naravno u okviru unapred usvojene poslovne
politike preduzeća.
Za razliku od filijala, poslovnice, ispostave i predstavnistva ne nastupaju
samostalno na transportnom trzistu, vec služe kao neka vrsta servisa
centrali preduzeća i filijalama. Locirane su u manjim mestima i na
graničnim prelazima i obicno su podredjene poslovno filijalama kojima
geografski gravitiraju no mogu biti podređene i direkno centrali
preduzeča.Pojedine špedicije imaju predstavništva odnosno predstavnike u
inostranstvu.
Pod kombinovanim špeditersko-autotransportnim
preduzećima podrazumevaju se ona preduzeća koja su registrovana i za
međunarodnu špediciju i za međunarodni drumski transport robe. U
njihovoj organizacionoj strukturi te su dve delatnosti razdvojene, a primer
takve organizacije je npr. »Tranšped« u Beogradu.
Takva preduzeća su obicno organizovana u dve relativno samostalne
celine(»Špedicija« i »Transport«), a mogu biti posebno organizovana i
»Skladišta«, »Sajamski poslovi« i td. Tarifska funkcija je najčešće u sastavu
špedicije, no može biti i u zajednickim službama. Isto važi i za carinsku
službu. Organizaciona celina »Transport« moze dalje biti podeljena na
međunarodni, domaći i loko-prevoz ili sl. Filijale kod ovakvih preduzeća
imaju takođe najmanje organizacione funkcije uvoza i izvoza, zatim
carinsko posredovanje, akvizicijsku i tarifsku u potrebnom obliku, kao i
ostale pomoćne (zajednicke) službe. Ispostave i predstavništva imaju istu
funkciju i status kao sto je navedeno i kod čisto špediterskih preduzeća.

Evropski i anglosaksonski sistem

Sa aspekta pravnog položaja špeditera, u svetu se mogu uociti dva
glavna sistema: evropski i anglosaksonski, na koje se uglavnom oslanjaju i
zakonodavci izvan tih regiona, zavisno od tradicionalnog , politickog ili
privrednog uticaja.

Evropski sistem
Evropski sistem ima najdužu tradiciju i prema njemu se špediter
tretira kao k o m i s i o n a r, tj. posrednik koji obavlja poslove u svoje
ime a za tuđ račun. To praktično znači, da npr. zaključuje ugovor o prevozu
sa železnicom i pojavljuje se kao posiljalac u tovarnom listu, ima pravo
izmene ugovora o prevozu, pravo raspolaganja sa robom, pravo
reklamacije i td., a to sve radi na racun svog nalogodavca, od koga
naplacuje naknadu za izvrsene usluge. To izričito proizilazi i iz zakonskih
procesa pojedinih zemalja, gde je npr. u nemackom zakonu o trgovini iz
1861. god. (Allgemeines Deutsches Handelsgesetzbuch – A.D.H.) delatnost

5
špeditera definisana u smislu da je špediter onaj koji preuzima otpremu
robe preko vozara ili brodara u sopstveno ime, a za račun drugog. Posto u
pravnim sistemima nekih zemalja špediterska delatnost nije posebno
normirana (npr. u francuskom pravu), to se na špediterski posao
primenjuju odredbe o komisionom poslu.
U pogledu odgovornosti špeditera za rad trecih osoba koje ucestvuju
u otpremi – dopremi robe, postoje izvesne razlike u zakonodavstvima
pojedinih evropskih zemalja. Naime, radi se o odgovornosti špeditera za
rad vozara, podšpeditera i međušpeditera pa su se, u tom pogledu,
iskristalisala dva sistema u zakonodavstvima i to: a) nemački i b) francuski
sistem.
Prema nemačkom zakonodavstvu, na koje se nadovezuju uglavnom i
zakonodavstva zemalja Srednje Evrope, špediter ne odgovara za rad
vozara, već samo za njegov izbor. To praktično znači da odgovornost
špeditera za uništenje ili ostećenje robe prestaje momentom predaje robe
vozaru, te je eventualnu stetu dužan da nadoknadi vozar, odnosno
osiguravajući zavod ako je pošiljka za vreme prevoza bila osigurana. Ako je
prema prevoznom dokumentu imalac prava raspolaganja sa robom bio
špediter, onje tada dužan pribaviti valjanu ispravu o dokazu štete i
nalogodavcu ustupiti svoja prava iz ugovora o prevozu.
Prema nemaćkim propisima špediter ne odgovara za rad
međušpeditera, ali odgovara za njegov izbor. Iz toga sledi da je špediter
dužan da koristi usluge solidnog međušpeditera, jer ako izabere nesolidnog
partnera i ako iz toga proistekne šteta, u tom bi slučaju bio odgovoran
svom nalogodavcu.
Međutim iako formalno glavni špediter nije dužan da nadoknadi štetu
nalogodavcu koja bi, eventualno, nastala krivicom međušpeditera kojeg je
sam odabrao, glavni špediter će preduzeti sve moguće mera da
nalogodavcu obezbedi uslove za naplatu njegovih potrazivanja.
Što se tiče odgovornosti glavnog špeditera za rad podšpeditera, on je
odgovoran i po nemačkom i po francuskom sistemu kako za izbor, tako i za
rad podšpeditera. Glavni špediter nije odgovoran ako je podšpeditera
izabrao sam komintent.
Prema francuskom zakonodavstvu, kao i onom koje se na njega
oslanja (npr. švajcarsko i dr.) odgovornost glavnog špeditera je veća nego
po nemačkom zakonodavstvu, pošto on odgovara i za rad vozara i za rad
međušpeditera. Prema tome, on formalno odgovara i za sam transport
robe, osim za štete koje bi nastale usled dejistva više sile. Međutim, u
praksi je njegova odgovornost približno ista kao i prema nemačkom
zakonodavstvu, budući da je roba redovno osigurana za vreme prevoza.
Eventualne štete koje nastanu na robi krivicim međušpeditera, prema
ovom zakonodavstvu, naknađuje glavni špediter bez obzira na mogućnost
njegovog regresiranja od međušpeditera.

Anglosaksonski sistem

6
 Prema engleskom i američkom trgovačkom pravu, špediter se ubraja
u a g e n t e (forwarding agent ili freight forwarder), tj. one subjekte koji
rade u tuđe ime i za tuđ račun. To praktično znači da ovde špediter za
ključuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i za
njegov račun i da on ne odgovara za njihov rad.
U engleskom pravu postoji izuzetak od ovog pravila i to u slučaju
kada špediter izričito dogovori sa nalogodavcem da preuzima na sebe
odgovornost, kao i u slučaju da je istovremeno radio i za pošiljaoca i za
primaoca. Inače, špediteri u Engleskoj obavljaju samo poslove
međunarodne špedicije, dok unutrašnju špediciju obavljaju po pravilu
železnička transportna preduzeća, pri čemu ista imaju prema nalogodavcu
odgovornost kao vozari, a ne kao špediteri.
Kada je u pitanju špediterska delatnost u SAD, treba imati u vidu da
tamo nisu poznati kontinentalni špediteri u evropskom smislu, osim što se
neki bave sakupljanjem komadnih pošiljaka i organizacijom zbirnog
prometa. Preduzeća za međunarodnu špediciju u SAD imaju sedišta u
pomorskim lukama i ona se bave ugovaranjem brodskog prostora i
poslovima pretovara železnica/brod i obratno.

SADRŽAJ:

Predstavljanje i funkcija transportnih posrednika u transportu...................1

 Špediter i njegovi zadaci.............................................................................1
Unutrasnja organizacija špediterskog preduzeca............................................4
Evropski i anglosaksonski sistem.......................................................................5
 Evropski sistem...........................................................................................5
 Anglosaksonski sistem................................................................................6