Podela elektroda prema tipu obloge

Prema tipu obloge elektrode se dele na: oksidne, mineralno-kisele, rutilne, bazične i celulozne.

 Oksidne - izrađene od oksida gvožđa, kvarca i prirodnih silikata. Šljake koje se dobijaju
topljenjem tih elektroda su kisele, sadrže veliku količinu kiseonika i zbog toga su im
mehaničke osobine dosta niske. Zavarivačko tehnološke osobine su im vrlo dobre, šljaka se
lako odvaja a zavari su glatki. Upotrebljavaju se u slučajevima kada je izgled zavara bitniji od
njegove mehaničke osobine.

 Mineralno kisele – obloga im je sastavljena od oksida gvožđa i mangana, najčešće i u obliku

ruda kvarca, rutila i znatne količine dezoksidanata. Zbog manje količine kiseonika imaju bolje
mehaničke osobine nego pri upotrebi oksidnih elektroda. Ipak, nije preporučljivo koristiti ih
za zavarivanje čelika sa visokim sadržajem sumpora zbog mogućnosti pojave kristalizacionih
pukotina.

 Rutilne – upotrebljavaju se zbog dobrih mehaničkih i zavarivačkih osobina. Dobre su za sve

položaje zavarivanja. Stabilnost električnog luka je vrlo dobra. Zbog visoke kiselosti šljake
koja nastaje topljenjem rutilnih elektroda, pri zavarivanju čelika sa visokim sadržajem
sumpora može doći do pojave kristalizacionih pukotina.

 Bazične elektrode – sastoje se u većem delu od krečnjaka, dolomita, magnezita i kalcijum-

fluorida. Šljake nastale topljenjem ovih elektroda su takođe bazičnog karaktera, zbog čega se
u zavaru ne pojavljuju kristalizacione pukotine. Iz ovog razloga se ove elektrode
upotrebljavaju za zavarivanje čelika sa visokim sadržajem sumpora, kao i za materijale
nepoznatog sastava i porekla. Šljake se teško odvajaju, naročito u korenskim zavarima, pa se
upotrebljavaju za zavarivanje veoma odgovornih konstrukcija. Zbog nestabilnosti električnog
luka (usled visokog sadržaja CaF2), bazične elektrode se upotrebljavaju uz jednosmernu
struju. Osetljive su i na promenu električnog luka, pa pri njegovom naglom povećanju dolazi
do poroznosti šava, dok veliko smanjenje el. luka izaziva lepljenje elektrode. Pošto se drže
pod uglom od oko 900C, potrebna je posebna tehnika i dobra obučenost zavarivača prilikom
upotrebe ovih elektroda.

 Celulozne – obloge su im sastavljene od organskih materijala (celuloze), koje se tokom

zavarivanja raspadaju i stvaraju zaštitne gasove. Količina šljake je manja nego kod ostalih
elektroda. Zbog velikog provara, najčešće se upotrebljavaju za zavarivanje korena cevi.