Ne pitajte me vise kako sam 

Pitaju me kako si
Dobro sam … odgovaram
Pisem pesme
One me jedine,
U svetu predatora
Ne mogu povrediti
Grlim jastuk
On jedini razume
Moje suze
I moje molitve
Gledam prema nebu
Ono jedino moze
Moje pogled pune ljubavi
Upiti
Da, dobro sam
Nema pricam
Tako je najbolje
Jer moje reci
Glasno izgovorene
Ne dopiru do srca
Kojem su namenjene.

Da, sasvim sam dobro

Volim … I mislim 
Da cu od ljubavi
Razum izgubiti
Al nije mi zao
Zar ima sta lepse
Nego od ljubavi
Kao luda
Svetom hodati
Ne pitajte me vise kako sam
Dobro sam
Volela sam
Volim
I volecu
Neka se pesme od toga
Za glavu hvataju
Jastuci neka se u ostrva pretvaraju
Na kojima cu
Svoju nadu pohraniti
Nebo
Neka jednu zvezdu iznedri
Kojoj cu pogled
Svaku noc
Pre spavanja
Uputiti
Zvezdu sa njegovim likom
Sa njegovim imenom
I njoj cu saputati
Ne pitajte me vise kako sam
Prvi jutarnji voz cu
U njegov krevet pretvoriti
U koji cu na prstima uci
I svoje mesto pronaci
I neka me odvede tamo
Gde sam uvek bila
U njegovom zagrljaju
Ruzmarin cu u saksiju 
Na mom prozoru
Posaditi 
I u njega cu njegov miris
Utkati
A onda cu
Hleb sa ruzmarinom praviti
I sa njime s hraniti
Vetrove
Njih cu prema vetrenjaci
Njegove duse uputiti
Neka je samo dotaknu
Nezno
Onako … poput moje ruke
I neka mu kazu
Da je sav moj svet
Da je moje najmilije
Da je moje najmojije
I neka mu kazu
Da dobro sam
Ako se sretnemo u nekom novom životu" - Ljiljana Petrovic
Ako se sretnemo u nekom novom životu,
necu Ti oprostiti za sve besane noci
i nedovršene snove u njima.

Necu Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje pored jezera
i nedovršene price o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.

Necu Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje parkovima
i nedovršene price o životu.
U tome smo uvek bili dobri!

Ako se sretnemo u nekom novom životu,

necu Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!

Necu Ti oprostiti za neodsvirane

pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!

A više od svega,
ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,
necu Ti oprostiti
VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!

Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes...