Резиме: Кретање

РЕЗИМЕ

Промена положаја тела у односу на друго тело назива се механичко кретање.

Тело у односу на које посматрамо кретање других тела зове се референтно тело.
Свако кретање и мировање у природи је релативно.
Материјална тачка је тело коме се у одређеним условима могу занемарити облик, величина, боја и сл.,
али не и маса, наелектрисање и неке друге физичке особине.
Путања је линија коју описује материјална тачка при кретању, тј. по којој се помера.
Према облику путање, кретања се деле на праволинијска и криволинијска.
Пређени пут, или краће пут, који тело пређе за неко време јесте дужина дела путање коју тело пређе за
то време.
Брзина тела је једнака количнику пређеног пута и времена за које тело пређе тај пут. Најчешће се
означава са v.
ф31 , ф32 .

Јединица за брзину у Међународном систему мера јесте метар у секунди: ф33.

Брзина је векторска величина, одређују је три појма: 1. интензитет брзине, 2. правац брзине и 3. смер
брзине.
Вектор брзине има правац праволинијске путање или тангенте на криволинијску путању, а смер у смеру
кретања.
Према интензитету брзине, кретања се деле на равномерна и неравномерна.
Равномерно кретање је кретање приликом кога тело у току целог кретања за једнако време прелази
једнаке путеве (интензитет брзине се не мења).
Најједноставнији облик механичког кретања је равномерно кретање по правој линији, које се назива
равномерно праволинијско кретање.
Да би кретање било променљиво, или неравномерно, довољно је да се брзина тела промени на било
ком делу пута, ма како тај део пута био мали.
Важна особина неравномерног кретања је средња брзина која описује кретање у целини. Средња
брзина је једнака количнику укупног пређеног пута и укупног времена за које је тај пут пређен.
ф34 , ф35 .

Када је познато за које време тело пређе сваки од n делова пута, тада је средња брзина једнака:
ф36.

Зависност пређеног пута и брзине од времена може се приказати формулом, табеларно и графички.
У заглављу табела и на крајевима координатних оса пишу се ознаке физичких величина и јединице у
којима су изражене.
График зависности брзине од времена код равномерног кретања је паралелан временској оси.
График зависности пређеног пута од времена код равномерног кретања је права линија. Паралелан је
временској оси ако тело мирује.
Да бисмо могли описати брзину удаљавања или брзину приближавања телу које се креће, уводимо
такозвану релативну брзину једног тела у односу на друго.
Релативна брзина једног тела у односу на друго је једнака количнику промене растојања између тела и
времена за које је то растојање промењено:
ф37.

Када се тела крећу по истом правцу једно према другом, или се удаљавају једно од другог брзинама v1
и v2 , њихова релативна брзина је једнака:
ф38.

Када се тела крећу по истом правцу, и у истом смеру, брзинама v1 и v2, где је v1 > v2, њихова релативна
брзина је једнака:
ф39.