CARINSKO SKLADIŠTENjE

Carinsko skladištenje je poseban carinski dozvoljeni postupak, radi smeštaja robe u carinsko
skladište. 
Carinski organ odobrava smeštaj robe u carinsko skladište nakon čega se podnosi deklaracija
za smeštaj robe.
Za razliku od dosadašnjeg zakonodavstva, novi Carinski zakon propisuje dve vrste carinskih
skladišta – javna i privatna. Javno carinsko skladište je skladište u kome držalac carinskog
skladišta pruža usluge skladištenja za svoju ili tuđu robu, dok je privatno carinsko skladište
skladište u kome držalac skladišta može da drži samo svoju robu.
Pri tome, zakon pravi razliku između držaoca skladišta i korisnika skladišta, s time što je
korisnik skladišta lice koje je dužno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na
kome su preneta ta prava. 
Držalac carinskog skladišta je dužan da vodi evidenciju o robi smeštenoj u carinsko skladište i
odgovoran je za ispunjavanje svih uslova propisanih Carinskim zakonom i drugim propisima. 
Za razliku od dosadašnjeg propisa, novi Carinski zakon dozvoljava da se u carinskom skladištu,
sem skladištenja i čuvanja robe sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja ili postupak
prerade pod carinskim nadzorom u skladu sa uslovima propisanim za ove postupke.
Da bi neki od ovih postupaka započeo, prethodno se mora okončati postupak carinskog
skladištenja bez obzira što roba ostaje u carinskom skladištu. 

AKTIVNO OPLEMENjIVANjE

Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka i treba ga posmatrati odvojeno od ostalih

slučajeva privremenog uvoza. 
Osnovna karateristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vršenja radnji nad
uvezenom robom koje menjaju njen prvobitan izgled, odnosno kakvoću, s tim što novi Carinski
zakon definiše te radnje kao obradu (uključujući montažu, sklapanje i ugradnju), opravku
uključujući i njenu restauraciju da uđe u njeno prvobitno stanje i upotrebu određene robe koja
ne ulazi u dobijeni proizvod, ali koja olakšava proizvodnju dobijenih proizvoda, čak i kada je u
celini ili delimično iskorišćena u proizvodnji. 
Novi Carinski zakon daje mogućnost upotrebe, uz odobrenje carinskog organa, ekvivalentne
robe, što znači robe sa domaćim statusom, iste vrste, iste kakvoće i istih ostalih svojstava kao
i uvezena roba. To znači da se određena roba može koristiti u procesu oplemenjivanja umesto
uvezene robe, radi postizanja boljih ekonomskih efekata (blagovremeno ispunjavanje ugovora,
upotreba robe ugovorenog kvaliteta, itd.), a nad uvezenom robom se mora sprovesti
odgovarajući carinski postupak radi puštanja u slobodan promet.
Pošto se radi o robi sa ekonomskim efektom, carinski organ može odobriti proces
oplemenjivanja, pri čemu se za uvezenu robu ne plaća carina, niti podleže merama
komercijalne politike, a namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem
odlaganja). Ovo znači da uvezena roba podleže plaćanju carine, s tim što se carina ne
naplaćuje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja, to jest u odobrenom roku se dobijeni
proizvodi izvezu u inostranstvu.
Carinski organ takođe može odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaćanje
carine, s tim što se nakon dobijenog proizvoda može odobriti povraćaj carinskog duga (sistem
povraćaja).
Kao i ostali postupci sa ekonomskim efektom, za postupak aktivnog oplemenjivanja mora se
pribaviti odobrenje carinskog organa, s tim što više nije određen zakonski rok za sprovođenje
postupka oplemenjivanja, već carinski organ, nakon upoznavanja sa procesom proizvodnje,
ugovorenim uslovima, i ostalim, bitnim činjenicama, sam određuje rok za izvoz dobijenih
proizvoda.
Prilikom davanja odobrenja, carinski organ određuje normativ, a u određenim slučajevima
može odrediti i standardne normative.
Roba uvezena radi aktivnog oplemenjivanja može se staviti u slobodan promet (raniji termin:
definitivno ocariniti) s tim što je nosilac odobrenja dužan da plati kompezatornu kamatu za
period od dana prihvatanja deklaracije za postupak aktivnog oplemenjivanja do dana
stavljanja robe u slobodan promet. Stopu kompezatorne kamate utvrđuje Vlada.
Dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju se moraju ponovo izvesti. Međutim, zakon
dozvoljava da se dobijeni proizvodi i roba u nepromenjenom stanju mogu smestiti u slobodnu
zonu, da se stave u postupak carinskog skladištenja ili da se stavi u slobodan promet.
Stavljanje robe u slobodan promet se može dozvoliti samo ako nosilac odobrenja dokaže da
nije u stanju da robu stavi u drugo carinsko postupanje za koje ne bi bilo potrebno plaćanje
uvoznih dažbina. 
Dobijeni proizvodi koji se stavljaju u slobodan promet podležu primeni povoljnijih carinskih
stopa, zbog upotrebe u posebne svrhe (humanitarne, naučne itd.), ako je takav tretman
predviđen za identičnu uvoznu robu ili se mogu osloboditi od plaćanja carine po propisima
predviđenim za uvoz identične robe.
Novi Carinski zakon predviđa novinu u odnosu na dosadašnji postupak privremenog uvoza radi
oplemenjivanja, a to je da se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju delimično ili u
celini mogu privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja u inostranstvu na osnovu odobrenja
carinskog organa uz primenu uslova predviđenih za oplemenjivanje izvan carinskog područja.
Prilikom vraćanja iz inostranstva, u slučaju da nastane carinski dug, carina se naplaćuje po
stopama predviđenim za uvoz takve robe odnosno bez plaćanja carine ako je predviđen
preferencijalan tretman, ili se dažbine obračunavaju na način predviđen za vraćanje i dobijanje
proizvoda u slučaju pasivnog oplemenjivanja. 
Kao što smo napred naveli, roba se može staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja i uz
primenu sistema povraćaja. Ovo znači, da u momentu uvoza robe, koja će se staviti u
postupak aktivnog oplemenjivanja, obračunavaju se uvozne dažbine i nastaje carinski dug, koji
se naplaćuje stavljanjem takve robe u slobodan promet, ali se može ostvariti povraćaj plaćenih
dažbina izvozom dobijenih proizvoda pod uslovima i u roku datim odobrenjem carinskog
organa. Povraćaj se može izvršiti najkasnije u roku od godinu dana od momenta nastanka
carinskog duga.
Smatraće se da su ispunjeni uslovi za povraćaj plaćenog carinskog duga, ako je roba izvezena,
stavljena u tranzitni postupak, postupak carinskog skladištenja, postupak privremenog uvoza
ili smeštena u slobodnu zonu. 

PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM

Prerada pod carinskom kontrolom je potpuno nov institut koji do sada naše carinsko
zakonodavstvo nije poznavalo i koje praktično predstavlja način podsticanja domaće
proizvodnje i usmeravanje ka uvozu sirovina, reprodukcionog materijala, polufabrikata itd., a
ne gotovih proizvoda u onim slučajevima kada domaća prerađivačka industrija može pružiti
odgovarajući kvalitet kako tržište traži, ne ograničavajući pri tom mogućnost uvoza i gotovih
proizvoda.
Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljeni postupak, u okviru koga se
uvozi strana roba, prerađuje, obrađuje i dorađuje itd., i nakon toga stavlja u slobodan promet
uz plaćanje carine po stopama predviđenim za dobijene proizvode.
Ovaj carinski postupak se može pod određenim uslovima kombinovati sa drugim carinski
dozvoljenim postupcima kao što je, carinsko skladištenje pri čemu treba biti izuzetno pažljiv i
odobravati ovakve zahteve veoma restriktivno. 
Postupak prerade pod carinskom kontrolom sprovodi se na osnovu odobrenja carinskog organa
po postupku predviđenim za aktivno oplemenjivanje, s time što se carinska kontrola kao
institut mora shvatiti na pravilan način, a to je da se roba nalazi pod carinskom kontrolom na
osnovu isprava uz mogućnost njene fizičke kontrole kad god carinski organ to smatra za
shodno, i ona se može premeštati bez odobrenja carinskog organa samo na osnovu
obaveštavanja. Ako u postupku prerade pod carinskom kontrolom nastane carinski dug, njegov
iznos utvrđuju prema propisima koji su važili u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje
robe u ovaj postupak. 
Nakon okončanja postupka prerade robe pod carinskom kontrolom, roba se stavlja u slobodan
promet na osnovu deklaracije za stavljanje robe u ovaj postupak.

PRIVREMENI UVOZ

Privremeni uvoz kao carinski dozvoljeni postupak se potpuno odvojeno reguliše od aktivnog
oplemenjivanja i treba ga razlikovati tako što se radi o carinski odobrenom postupku u okviru
koga se strana roba koristi u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u neizmenjenom stanju, osim
zbog uobičajenog smanjenja vrednosti zbog njene upotrebe.
Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina ili se plaća po sniženoj stopi i na nju se ne
primenjuju mere komercijalne politike (spoljnotrgovinska ograničenja), osim ako posebnim
propisima nije drugačije regulisano. 
Kao i kod ostalih posebnih postupaka, privremeni uvoz se može obaviti samo na osnovu
podnetog zahteva i dobijenog odobrenja od strane carinskog organa, s tim što se privremeni
uvoz može odobriti samo ako je moguće utvrditi istovetnost uvezene robe.
Novi Carinski zakon ne propisuje rok za privremeni uvoz, već ostavlja carinskom organu da u
odobrenju sam utvrdi ovaj rok, polazeći od ugovorenih uslova i ispunjavanja svrhe
privremenog uvoza. 
Za razliku od dosadašnjeg obračunavanja carinskih dažbina, u novom Carinskom zakonu je
propisano, da se uvozne dažbine plaćaju u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se
platile da je roba stavljena u slobodan promet, i to od dana prihvatanja deklaracije za
privremeni uvoz za svaki mesec dokle taj privremeni uvoz traje. 
Ako se privremeno uvezena roba stavi u slobodan promet, a plaćen je ukupan iznos uvoznih
dažbina smatraće se da je izmiren carinski dug, a u slučaju da nije naplaćen ukupan iznos,
carinski organ naplaćuje razliku do ukupnog iznosa.
Kao i kod aktivnog oplemenjivanja, Carinski zakon propisuje, da ako privremeno uvezena roba
stavi u slobodan promet, nosilac odobrenja je dužan da plati kompezatornu kamatu na iznos
utvrđen carinskog duga i to od momenta prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz do
stavljanja robe u slobodan promet. 

PASIVNO OPLEMENjIVANjE

Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak, u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog

područja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. Proizvodi dobijeni u postupku pasivnog
oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od
uvoznih dažbina. Ovde treba imati u vidu da se na robu koja se privremeno izvozi radi
pasivnog oplemenjivanja primenjuju mere komercijalne politike i druga spoljnotrgovinska
ograničenja. Opšta karakteristika svih posebnih carinskih postupaka važi i u ovom slučaju,
odnosno na osnovu podnetog zahteva carinski organ izdaje odobrenje za pasivno
oplemenjivanje. 
Pasivno oplemenjivanje se mora odobriti i izvršiti ponovni uvoz dobijenih proizvoda u roku koji
odobri carinski organ, s time što se ovaj rok može izuzetno produžiti, ali ne duže od 12 meseci
od dana izvoza.
Iznos uvoznih dažbina se utvrđuje tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za
dobijeni proizvod koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile
obračunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona uvozila iz države u kojoj je
obavljeno oplemenjivanje i to po propisima koji važe na dan prihvatanja deklaracije za pasivno
oplemenjivanje. 
U okviru postupka pasivnog oplemenjivanja zakon predviđa posebni institut pasivnog
oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, što praktično znači da se u postupku
pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod može zameniti za uvozni proizvod koji se mora
svrstavati u istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste tehničke karakteristike kao i
dobijeni proizvod. 
Ovaj posebni institut carinski organ može odobriti, ako se radi o popravci domaće robe u
inostranstvu, pa se utvrdi da se takva roba ne može opraviti. Pri tome radi potrebe ubrzanja
postupka i omogućavanja nesmetanih privrednih tokova, carinski organ može odobriti da se
proizvod za zamenu uveze pre privremenog izvoza robe. Pri tome nije dozvoljen privremeni
izvoz radi pasivnog oplemenjivanja nove robe, već ona mora pre toga biti korišćena, a i
proizvod za zamenu takođe mora biti korišćen. 
Pri tome naglašavamo da se u slučaju standardne zamene roba mora privremeno izvesti
najkasnije u roku od 2 meseca, od momenta prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan
promet proizvoda za zamenu. 
Kad se radi o prethodnom uvozu proizvoda za zamenu, radi utvrđivanja carinskog duga
primenjuje se isti mehanizam kao i u ostalim slučajevima pasivnog oplemenjivanja, s time što
se iznos koji se odbija utvrđuje na osnovu elemenata za obračun koji za privremeno izvezenu
robu važe na dan prihvatanja deklaracije kojom se roba stavlja u postupak pasivnog
oplemenjivanja.