Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

3.1 OSOVINE I VRATILA

3.1.1. Uvod

Vratila i osovine, kao osnovni elementi obrtnog kretanja, moraju uvek biti preko kliznih i
kotrljajnih ležaja oslonjeni na noseću konstrukciju. Dva vratila međusobno se spajaju spojnicom.

3.1.2. Osnovni pojmovi i definicije

Vratila i osovine su nosači obrtnih mašinskih delova, koji u okviru jednog mašinskog
sistema vrše:
- prenošenje kretanja i opterećenja i
- spajanje delova u funkcionalnu celinu

Definicija: Osovine predstavljaju nosače obrtnih mašinskih delova kao što su točkovi,
doboši, zupčanici, kaišnici itd.
Naprezanje: Osovine si napregnute prevashodno na savijanje, a u manjoj meri i na
smicanje i aksijalna naprezanja-pritisak odnosno zatezanje.
Osovine ne prenose obrtni moment.
Podela: Tokom rada osovine mogu da se obrću zajedno sa obrtnim delovima (obrtne
osovine), a mogu delovi da se obrću ili osciluju oko njih (nepokretne osovine). Na
sl. 1.1. prikazan je primer nepokretne i obrtne osovine.

Slika1.1 Primeri nepokretne i obrtne osovine

Definicija: Vratila predstavljaju nosače obrtnih mašinskih delova i služe za prenošenje

obrtnih momenata duž ose obrtanja.
Naprezanje: Vratila su zbog toga pored savijanja, zatezanja ili pritiskivanja
napregnuta i na uvijanje i to, ili na celoj dužini ili na delu vratila.

Obrtni delovi na vratilu moraju biti tako učvršćeni da omoguće prenošenje obrtnog
momenta sa vratila ili na vratilo.
Podela: Prema obliku podužne ose, vratila mogu biti prava (sa pravom podužnom osom
(sl. 1.2. a, b, d, e, f) i kolenasta (sa isprekidanom – izlomljenom podužnom
osom (sl. 1.2 c)).

а) b)

c) d)

e) f)
Slika 1.2. Konstrukcioni oblici vratila

1
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

3.1.3. Delovi vratila i osovina

Delovi vratila i osovina su:

a) rukavci – mesta na kojima se ostvaruje pokretna veza sa drugim elementima mašina, a

najčešće sa ležajima, a

b) podglavci – mesta na kojima se ostvaruje čvrsta veza sa obrtnim delovima, tj. njihovim
glavčinama, koji se na njima nalaze (slika 1.3).

P P
R R

Slika 1.3
Vratilo prenosnika kombinovano od rukavaca R i podglavaka P

Spoj glavčine i podglavka ostvaruje se tako da se obezbedi prenošenje kretanja, obrtnog

momenta, poprečnih i uzdužnih sila.
Zbog toga je podglavak snabdeven žlebovima, naslonima, navojima i drugim karakterističnim
oblicima.
Oblik i dimenzije rukavaca su takvi da omogućuju prenošenje opterećenja na oslonce kao i
uslove za adekvatnu ugradnju ležaja i normalne radne uslove za rad ležaja.
Osovine i vratila najčešće se izvode sa dva oslonca.
Dugačka i jače opterećena vratila mogu biti i sa većim brojem oslonaca.

3.1.4. Konstrukcioni oblici rukavaca

Prema obliku rukavci mogu biti:

- cilindrični (sl. 1.4a, b, v),
- konusni (sl 1.4g) i
- sferni (sl 1.4d).
Prema pravcu delovanja sile rukavci mogu
biti:
- radijalni – kada sila deluje poprečno
na podužnu osu (sl. 1.4a, b, v, g, d)
- aksijalni – kada sila deluje u pravcu
podužne ose (sl. 1.4đ).

Slika 1.4. Rukavci vratila.

Prema primeni, vratila se dele u tri grupe (Sl.1.5.):
1. Vratila prenosnika snage su najčešće nosači zupčanika, lančanika, remenica, frikcionih
točkova, spojnica itd. Izrađuju se zasebno ili izjedna sa obrtnim delom, na primer sa zupčanikom.
2. Pogonska vratila rotora energetskih mašina se koriste za prenošenje obrtnog momenta,
na primer elektromotori, turbine, ventilatori, centrifugalne pumpe i dr.
3. Specijalna vratila se koriste za ostvarivanje specijalnih funkcija u mašinskim sistemima. U
ovu grupu spadaju kolenasta vratila motora sa unutrašnjim sagorevanjem, zatima teleskopska
vratila čija dužina se može menjati, kao i savitljiva – gipka vratila čija osa se može deformisati po
potrebi.

2
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

Vratila

Vratila prenosnika Pogonska vratila Specijalna vratila

Slika 1.5.
Podela vratila

3.2.1. Opterećenje vratila i osovina

Vratila su opterećena:
- prostornim sistemima sila i spregova od obrtnih delova koji se nalaze na njima,
- sopstvenom težinom vratila i delova, kao i
- inercijalnim silama usled neuravnoteženosti masa.

3.2.2. Statička analiza opterećenja i otpori oslonaca

Na vratilu istovremeno mogu da se nađu i obrtni delovi prve i druge grupe.

Shodno tome, vratila mogu biti opterećena:
- poprečnim (radijalnim) slika 1.6,
- podužnim (aksijalnim) silama,
- obrtnim momentima i
- spregovima u aksijalnim ravnima.

Slika 1.6.
Radijalno opterećenje vratila a) opterećenje deluje između oslonaca b) na prepustu

3
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

3.2.3. Napadno opterećenje vratila i osovina

Opterećenje koja napada bilo koji presek vratila naziva se napadno opterećenje.
Napadno opterećenje vratila potiče od:

- sila koje opterećuju vratilo-spoljašnje sile;

- otpora oslonaca, koji u odnosu na vratilo predstavljaju spoljašnje opterećenje.

Za određivanja napadnog opterećenja u bilo kom preseku vratila, treba utvrditi koju vrstu
naprezanja izaziva opterećenje vratila, pa tako:

- Poprečne sile i spregovi izazivaju savijanje i smicanje vratila;

- Aksijalne sile dovode do istezanja odnosno sabijanja vratila, a
- Obrtni momenti dovode do uvijanja vratila.

Moment savijanja

Na osnovu momenata savijanja M y za x-z ravan i M x , za y-z ravan dobija se rezultujući

napadni moment savijanja prema:

M s = M x2 + M y2

Transverzalne sile

Na osnovu transverzalnih sila Fx u pravcu x-ose, odnosno Fy u pravcu y-ose dobija se

rezultujuća transverzalna sila prema:
Fr = Fx2 + Fy2

Moment uvijanja

Dijagrama obrtnih momenata – momenata uvijanja, pokazuje kako se obrtni momenti prenose
duž vratila odnosno kolikim momentom uvijanja je napregnut svaki presek vratila (Slika 1.7). Ako se
na vratilu nalazi više delova koji predaju (prenose) dovedeni obrtni moment, onda se duž vratila vrši
prenošenje (razvođenje) od pogonskog dela – remenice, do odgovarajućih gonjenih delova –
zupčanika.

Slika 1.7. Dijagrami obrtnih momenata – momenata uvijanja.

4
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

Aksijalna sila

Dijagram aksijalnih sila pokazuje kolikom aksijalnom silom je opterećen svaki poprečni
presek vratila.

3.3. Čvrstoća vratila

3.3.1. Naponi u vratilu

Vratilo je izloženo savijanju dejstvom momenata savijanja M, uvijanju, dejstvom momenata torzije
Tt kao i zatezanju - pritisku, dejstvom uzdužnih (aksijalnih) sila Fz (Sl.1.8). Ovi naponi su:

M Tt Fz
σs = ; τ= ; σz =
W Wp A

gde su W - otporni moment poprečnog preseka vratila, Wp - polarni otporni moment, A – površina
poprečnog preseka vratila. Poprečni presek vratila je najčešće kružni pun, a može biti i drugog
konstrucionog oblika i to: kružno-prstenastog, sa žlebom za klin, ožlebljen po celom obimu i sl. U
tablici 3.1 dati su obrasci za izračunavanje otpornih momenata karakterističnih preseka vratila.
Navedena opterećenja vratila, M, Tt i Fz mogu biti uvećana faktorima preopterećenja ukoliko se
očekuje da preopterećenja budu česta i dugotrajnija.

σs 2 2
M x M 2
3 1 3
1 3 1
t
x
σs 4
1 obrt 4
Tt Tt
τ

τ
t
x
τ, σz
Fz Fz

x σ
z
t

Slika 1.8.
Nominalni radni naponi u presecima vratila

5
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

Tablica 3.1. Otporni momenti karakterističnih oblika poprečnih preseka

Oblik poprečnog preseka Obrazac
d 3π d 3π
Kružni pun poprečni presek W = Wp =
32 16
Kružni pun presek sa d 3π bt (d − t )2 d 3π bt (d − t )2
W ≈ − ; Wp ≈ −
jednim žlebom 32 2d 16 2d
Kružni pun presek sa dva d 3π bt (d − t )2 d 3π bt (d − t )2
žleba pod 1800 W ≈ − ; Wp ≈ −
32 d 16 d
d 3π d 3π
Prstenasti presek W =
32
( )
1 − ψ 4 ; Wp =
16
(
1− ψ4 ; ) ψ=
du
d

Presek ožlebljenog vratila W ≈

( )( )
d 4f 1π + b d a1 − d f 1 d a1 + d f 1 2 z
; W p = 2W
32d a1
Oznake i vrednosti mera žlebova date su u tablicama odgovarajućih spojeva

Moment savijanja vratila M odredjuje se na osnovu sila na vratilu koje su pri prenošenju stalnog
obrtnog momenta, stalne veličine pa je i moment M stalne veličine (statički). Usled rotacije vratila,
jedna odredjena tačka u poprečnom preseku, prolazi kroz zone nultog napona (1 i 3), maksimalnog
zatežućeg napona (2), i kroz zonu maksimalnog pritiskujućeg napona (4). Dakle, rotacija vratila
doprinosi da se napon u tačkama poprečnog preseka menja nezavisno od promene spoljnjeg
opterećenja. Promena je simetrična naizmenična, a najveća vrednost je u površinskom sloju vratila.
Broj promena napona jednak je broju obrtaja vratila jer se pun ciklus promene ostvari u toku jednog
obrta.
Napon uvijanja τ i zatezanja-pritiska σz je konstantan pri konstantnom obrtnom momentu, bez
obzira na rotaciju vratila. Ipak dejstvo obrtnog momenta povremeno prestaje usled prestanka radnih
otpora kod mašine ili usled isključivanja mašine. Broj ovih promena promena u radnom veku
mašine može biti veliki. Iz ovih razloga se naponi τ i σz smatrati jednosmerno promenljivim, kako
je na slici 3.16 prikazano. Ako bi smer obrtnog momenta bio promenljiv, ovi naponi bi takodje bili
naizmenično promenljivi.
Za mali broj promena obrtnog momenta u radnom veku mašine, naponi τ i σz mogu se smatrati i
konstantnim. Ipak, najčešće se proračun vratila na uvijanje sprovodi usvajajući da je promena
napona jednosmerna (Rτ = 0).

Treba napomenuti da je napon usled smicanja vratila dejstvom poprečnih sila, zbog malog uticaja
zanemaren. Takodje se iz istog razloga često zanemaruje i uticaj napona σz i ostaju samo napon na
savijanje σs i na uvijanje τ.

3.3.2. Koncentracija napona u vratilu

Vratilo je mašinski deo sa izrazitim diskontinuitetima u veličini poprečnog preseka, sa uzdužnim i

poprečnim žlebovima, navojima, otvorima, čvrstim, neizvesnim i labavim naleganjima idr. koji su
potrebni za naslanjanje i spajanje delova kao i za prenošenje opterećenja. Sve su to izvori
koncentracije napona koja je visokog intenziteta. Osim toga na mnogim mestima na vratilu prisutna
je i višestruka koncentracija napona koja je posledica delovanja više izvora koncentracije napona na
istom mestu. Izvori koncentracije napona kod vratila mogu se podeliti u tri grupe. Prvu grupu čine
nagle promene prečnika vratila izazvane potrebom za naslanjanjem glavčina i ležaja. Druga grupa
izvora koncentracije napona odnosi se na naleganja vratila, glavčina i ležaja. Čvrsta naleganja
izazivaju vrlo intenzivnu koncentraciju napona dok je kod labavih ona manja.Treću grupu izvora
koncentracije napona čine žlebovi (uzdužni i poprečni) koji su potrebni za ostvarivanje spojeva sa
vratilom. Na slici 1.9a prikazana je raspodela napona u poprečnom preseku vratila usled savijanja,

6
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

na mestu nagle promene poprečnog preseka, a na slici 1.9b raspodela napona na uvijanje na mestu
žleba za klin.

d
h
a) b) c)

Slika 1.9.
Koncentracija napona: a) savijanje, b) uvijanje, c) uticaj žleba rasterećenja

Iako je koncentracija napona kod vratila veoma prisutna, njeni efekti nisu u toj meri izraženi.
Vratila se po pravilu izradjuju od konstrukcijskih čelika opšte namene koji su manje osetljivi na
koncentraciju napona. Ako vratilo ipak mora biti izradjeno od čelika velike jačine koji su znatno
osetljiviji na koncentraciju napona onda se moraju preduzeti raspoložive konstrukcione i tehnološke
mere za smanjivanje koncentracije napona. Povećavanjem radijusa prelaznih zaobljenja
koncentracija napona se značajno može smanjiti. Ipak mogućnosti su ograničene jer veliki radijus
ometa aksijalno naslanjanje glavčina i ležaja. Žlebovi rasterećenja (sl.1.9c) ublažavaju naglu
promenu preseka ali često nema prostora na vratilu da bi se oni predvideli. Ostaju još tehnološka
rešenja (površinsko kalenje, valjanje, .....) o kojima je reč u sledećem poglavlju.

3.3.3. Dinamička izdržljivost i stepen sigurnosti vratila

Na slici 1.8 i u odeljku 3.3.1 je pokazano da je napon na savijanje vratila naizmenično promenljiv, a
napon na uvijanje jednosmerno promenljiv. Kritični naponi za ova naprezanja su odgovarajuće
dinamičke izdržljivosti. One se kod vratila odredjuju na osnovu dinamičkih izdržljivosti standardne
epruvete, uzimajući u obzir sve uticaje koji dovode do razlike u ovim izdržljivostima. Lomovi
vratila nastupaju na mestima najveće koncentracije napona tj. u podnožju radijusa prelaznih
zaobljenja gde se menja veličina preseka, u korenu žleba i sl. Ako je u nekom preseku višestruka
koncentracija napona, za odredjivanje izdržljivosti se koristi najveći efektivni faktor koncentracije
napona βk. Za savijanje σDM i za uvijanje τDM dinamička izdržljivost vratila je:

ξ1s ξ 2 s ξ 3s
σ DM = σ D (−1)M = σ D (−1)
β ks
τ D (−1)M ξ1u ξ 2u ξ 3u  2 τ D (−1)  ξ1u ξ 2u ξ 3u
τ DM = ; τ D (−1)M = τ D (−1) ; tgα M = 1 + 1 − 
1 − 0,5tgα M β ku  τ  β ku
 D (0 ) 

Posredstvoim koeficijenta ξ1 obuhvata se razlika u veličini poprečnog preseka vratila i standardne

epruvete, koeficijentom ξ2 razlika u hrapavosti epruvete i vratila na mestu koncentracije napona.
Koeficijentom ξ3 obuhvata se uticaj primenjenih metoda za povećanje izdržljivosti vratila, tj.
kompenzacija negativnih efekata koncentracije napona. Ako su ove metode primenjene ξ3 > 1, ako
nisu ξ3 = 1. One se primenjuju samo kada je neophodno da se poveća izdržljivost. To su metode
obogaćivanja površinskog sloja ugljenikom (cementacija) ili azotom (nitriranje). Isto tako mogu biti
primenjene metode hladnog mehaničkog ojačavanja. Vrsta materijala vratila mora biti u skladu sa
metodom koja se koristi. Osim toga neke od metoda mogu dovesti do suprotnih efekata, ako nisu

7
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

kvalitetno izvedene. Pri cementaciji u površinskom sloju mogu se javiti mikronaprsline. Na osnovu
ovih podataka parcijalni i ukupni stepen sigurnosti vratila je:

σ DM τ DM Sσ Sτ
Sσ = ; Sτ = ; S=
σ τ S σ2 + S τ2

Stepen sigurnosti se proverava u svim presecima vratila u kojima postoji mogućnost da dodje do
loma. Sigurnost je zadovoljena ako je stepen sigurnosti veći od 1,5...2,5, zavisno od pouzdanosti
podataka korišćenih u proračunu.

3.3.4.Izbor dimenzija vratila

Dužina vratila odnosno rastojanje izmedju oslonaca zavisi od njegove funkcije. Kod vratila
prenosnika dužina odgovara zbiru širina glavčina obrtnih delova na vratilu, potrebnim
medjuprostorima i širinama ležaja. Kod pogonskih vratila, dužine se odredjuju na sličan način
izuzev kada je povećanom dužinom potrebno savladati veća rastojanja i obezbediti transmisiju
mehaničke energije. Dimenzije poprečnog preseka vratila mogu se izračunati na osnovu potrebne
čvrstoće tako da u toku radnog veka ne dodje do razaranja. Potrebno je da radni napon u presecima
vratila bude manji od dozvoljenog. Za kružni puni poprečni presek kod kojeg je otporni moment
W=0,1d3, proizlaze sledeće relacije:

Mi Mi 10M i σ D (−1)
σi = = ≤ σ doz ; d ≥k 3 ; σ doz =
W 0,1d 3 σ doz KDS

Dozvoljeni napon se odredjuje na osnovu izdržljivosti materijala (epruvete) pri naizmenično

promenljivom savijanju σD(-1), koeficijenta dinamičke izdržljivosti KD koji obuhvata procenjenu
koncentraciju napona, uticaj veličine preseka i hrapavost (tablica 3.3) i na osnovu potrebne veličine
minimalnog stepena sigurnosti, na primer S=2.
Ekvivalentni moment savijanja Mi se dobija svodjenjem momenta savijanja M i momenta uvijanja
Tt na Mi primenom hipoteze najvećeg deformacionog rada. Dejstvo momenta Mi je ekvivalentno
zajedničkom dejstvu momenta savijanja i momenta uvijanja. Koeficijent ekvivalencije je odnos
kritičnih napona (dinamičkih izdržljivosti) za savijanje i za uvijanje vratila i za Wp=2W:

2 2
 σ D (−1)   σ D (−1) 
σi = σ + 
2
τ ; Mi = M +  2
T 
 τ D (0 )   2 τ D (0 ) t 
   

Tablica 3.3. Vrednosti faktora dinamičke izdržljivosti KD

Rm u N/mm2
Oblik vratila i preseka < 700 >700
Glatko 1 1,25
Na mestima promene prečnika 1,5....2,1 1,8....2,6
Sa žlebom po obimu, sa poprečnim otvorom kružnog pres. 2,0....2,2 2,0....2,6
Sa žlebom za klin 1,6....2,0 1,8....2,2
Ožlebljeno vratilo sa ravnim bokovima 2,0....2,4 2,2....2,6
Ožlebljeno vratilo sa evolventnim bokovima 1,6....1,8 1,8....2,0
Na mestima sa navojem 1,5....1,9 1,8....2,2
Presovani spoj 2,4....3,0 2,08..2,6
Spoj sa labavim naleganjem 1,2....1,8 1,6....2,0
Veće vrednosti KD treba uzimati za veće preseke, za naglije promene preseka, za veće
preklope, za materijale veće čvrstoće, za hrapavije površine

8
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

Tt

Mi

di

Slika 1.10.
Opterećenja i dimenzije vratila

Momenti savijanja M (sl.1.10) odredjuju se na osnovu sila, otpora oslonaca i dužina (rastojanja sila)
na vratilu. Na osnovu momenata savijanja u ravni yz i u ravni xz, ukupni moment savijanja:

M = M x2 + M y2

Na osnovu momenta Mi dobija se u svakoj tački duž vratila prečnik di. On se menja po kubnoj
paraboli duž vratila i predstavlja jezgro izvan kojeg se može formirati oblik vratila. Prečnici di su
osnovne vrednosti dobijene na osnovu samo jednog kriterijuma – kriterijuma čvrstoće. Osim ovog,
vratilo mora zadovoljiti i druge kriterijume koji su u vezi sa krutošću, standardima, nosivošću
spojeva i dr. U izrazu za prečnik vratila d, koeficijent k omogućuje da se prečnik vratila poveća u
odnosu na vrednost di imajući u vidu navedene uticaje i potrebe. Ako je vratilo izloženo samo
uvijanju, otporni moment Wp=0,2d3, te sledi da je potreban prečnik:

5Tt τ D (0 )
d =k 3 ; τ doz =
τ doz KDS

3.3.Krutost i stabilnost vratila

Osim što vratilo u toku radnog veka ne sme da se polomi, ispravnost izvršavanja funkcije ogleda se
i u njegovoj krutosti i stabilnosti u radu. Krutost je posebno značajna za vratila prenosnika.
Elastične deformacije vratila dovode do poremećaja položaja obrtnih delova, naročito kod
zupčanika. Usled ovih deformacija dolazi do odstupanja u sprezanju zubaca zupčanika, a ako su
ugibi vratila suviše veliki, može doći i do istiskivanja zubaca iz sprege i do loma zubaca, a da pri
tom vratilo ostane neoštećeno. Ove krajnosti ukazuju na potrebu da se osim proračuna stepena
sigurnosti, kod vratila provere i deformacije, naročito na mestima zupčanika. Ovaj proračun se
sastoji u izračunavanju ugiba i nagiba vratila na osnovu jednačine elastične linije vratila.

9
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

Deformacije vratila zavise od raspona oslonaca, od veličine poprečnog preseka, od rasporeda i

veličine sila i od modula elastičnosti materijala vratila. Svi čelici su približno sa istim modulom
elastičnosti te krutost vratila nije zavisna od vrste čelika od kojeg je izradjeno. Nasuprot krutosti,
čvrstoća je u visokom stepenu zavisna od vrste čelika. Primenom čelika visoke čvrstoće, vratilo
može biti sa relativno malim poprečnim presekom a da se pri tom ne polomi. Mali poprečni presek
čini vratilo nedovoljno krutim. Ako je vratilo od konstrukcionog čelika koji je manje izdržljivosti,
sigurnost je zadovoljena uz povećani poprečni presek. To se odražava i na povećanje krutosti. Zbog
dobre obradljivosti rezanjem, opšti konstrukcioni čelici Č 0545, Č 0645 i slični, najčešće se koriste
za izradu vratila.

Stabilnost vratila je radna karakteristika koja je značajnija za pogonska vratila nego za vratila
prenosnika. Zbog potrebe za dovoljnom krutošću na savijanje, vratila prenosnika su povećanog
preseka i smanjene dužine te je na taj način obezbedjena i potrebna stabilnost u radu. Pogonska
vratila tj. vratila turbina, ventilatora, pumpi itd, obično nisu izložena poprečnim silama, ali su na
ovim vratilima naglavljene relativno velike obrtne mase diskova i rotora. Pri vrlo velikim ugaonim
brzinama ove obrtne mase mogu doći u ekcentričan položaj u odnosu na osu obrtanja i izazvati
snažne dinamičke sile i vibracije. Kod dugačkih i vitkih vratila ova pojava može nastupiti i usled
sopstvene mase vratila bez uticaja dodatnih masa. Broj obrtaja pri kojem nastupa rezonancija je
kritični broj obrtaja:

60 c
n kr =
2π m

gde je: c - krutost vratila na savijanje zavisno od raspona oslonaca, prečnika i modula elastičnosti,
m – masa diska na vratilu zajedno sa sopstvenom masom vratila.

3.4. Materijali za vratila i osovine

Materijal za vratilo ili osovinu mora zadovoljiti ekonomske i tehničke uslove. Najvažniji
tehnički uslov je uslov radne sposobnosti. Vratila i osovine, dakle, moraju biti konstruisane
tako da propisanu funkciju obavljaju ispravno i pouzdano, što znači da imaju dovoljnu
čvrstoću i krutost, da bi u toku rada izdržali sva opterećenja bez štetnih deformacija,
razaranja i opasnih oscilacija.
Kao materijali za vratila i osovine najčešće se koriste:
- obični konstrukcioni čelici,
- čelici za poboljšanje i
- čelici za cementaciju.
Normalno opterećena vratila i osovina najčešće se izrađuju od Č 0445 i Č 0545, a za jača
opterećenja koristi se i Č 0645. Izdržljivost, čvrstoća i tvrdoća ovih čelika je manja u odnosu na
druge čelike, ali im je zato obradljivost rezanjem dobra, a cena niža. Pri tome se dobijaju nešto
veće dimenzije vratila što povećava njihovu krutost, odnosno smanjuju elastične deformacije pri
istom spoljašnjem opterećenju.
Visoko opterećena vratila i osovine, koja se primenjuje kod vozila. motora, teških alatnih
mašina, prenosnika, snage turbina itd., izrađuju se od čelika za poboljšanje. Ovi čelici su veće
čvrstoće i izdržljivosti, a uz odgovarajuću termičku obradu i velike tvrdoće. Ovde se najčešće koriste
ugljenični čelici Č 1430 i Č 1530 koji su predviđeni za izradu osovina šinskih vozila. Od legitaniih
čelika primenjuju se Č 3230, Č 4131, Č 4730, Č 4731, Č 4732 i Č 4734.
Brzohoda vratila uležištena u klizne ležaje zahtevaju veliku tvrdoću rukavaca, da bi koeficijent
trenja klizanja bio manji, pa se ova vratila izrađuju od čelika za cementaciju. Isto važi i za vratila
koja su izrađena izjedna sa drugim delovima (cementirani zupčanici). Ovde se koriste cementirani i
kaljeni ugljenični čelici Č 1121, Č 1221, kao i legirani čelici Č 4320, Č 4321, Č 5421 i Č 4721.

10
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 3

PITANjA

1. Koji mašinski elementi čine elemente obrtnog kretanja?

2. Šta su vratila?
3. Šta su osovine?
4. Koja je razlika između vratila i osovine?
5. Šta su rukavci i podglavci?
6. Na šta su napregnuta vratila ?
7. Na šta su napregnute osovine?
8. Kako se određuju merodavni kritični naponi vratila?
9. Kako se vrši provera stepena sigurnosti vratila?
10. Koji materijali se koriste za izradu vratila i osovina i zašto?

11