Vremenski promenljive struje

Do sada smo razmatrali kola kod kojih su izvori napajanja bili vremenski
nepromenljivi (DC – direct current) i kod kojih struja protiče u jednom
odreñenom smeru.

U okviru programa predmeta Osnovi elektrotehnike bavićemo se analizom

kola naizmenične sruje (AC – alternating current) u kojima postoji izvor
vremenski promenljivog napajanja sa vremenski promenljivim signalom
(obično je to neki signal sinusnog talasnog oblika). Električni signal je napon
ili struja koji se na odreñeni način menjaju u vremenu. Drugim rečima,
fluktuacija struje ili napona po odreñenom šablonu se naziva talasnim
oblikom.

Naizmenični napon je onaj napon kod koga se odreñenom brzinom menja

polaritet. Naizmenična struja je ona struja koja odreñenom brzinom menja
smer proticanja. Sinusni talasni oblik je osnovni i najčešći oblik vremenski
promenljivih signala jer se svi periodični talasni oblici mogu rastaviti na
odreñen broj različitih sinusnih talasnih funkcija.
 Sinusni talasni oblik signala
Sinusni talasni oblici signala se mogu dobiti na dva načina: rotacionim
električnim mašinama (AC generatori) ili elektronskim oscilatornim kolima
(signal generatori).

simbol za predstavljanje signala sinusnog talasnog oblika u

električnim kolima.

v (ili i )
pozitivni maksimum

Na slici je prikazan sinusni talasni oblik

bilo naizmeničnog napona v ili struje i. Na
slici je prikazan jedan ciklus promene
t ( vreme) naizmenične vrednosti signala (perioda).

negativni maksimum
−v (ili − i )
Polaritet signala sinusnog talasnog oblika:
Sinusni talasni oblik menja polaritet pri prolasku kroz svoje nulte vrednosti,
što znači da se menja izmeñu svojih pozitivnih i negativnih vrednosti. Kada se
sinusni oblik napona AC izvora (vs) primeni na neko rezistivno kolo, u kolu se
pojavljuje naizmenična sinusna struja. Kada napon menja polaritet, struja na
odgovarajući način menja smer proticanja.
Za vreme pozitivnih vrednosti signala vs, struja protiče u smeru koji je
prikazan na slici (a). Za vreme negativnih vrednosti signala vs, struja protiče u
smeru koji je prikazan na slici (b). Kombinovane pozitivne i negativne
vrednosti čine jedan ciklus sinusnog talasnog oblika.
v s pozitivna alternacija vs
I
t t
vs R vs R

I
negativna alternacija

(a) (b)
Perioda signala sinusnog talasnog oblika:
Vreme za koje vremenska promena signala kompletira ceo jedan ciklus se
naziva perioda i označava se sa T. Na slici (a) je prikazana perioda sinusnog
signala. Idealni sinusni signal nastavlja da se ponavlja u identičnim ciklusima,
kao što je prikazano na slici (b). Kako su svi ciklusi periodičnog sinusnog
signala isti, za jedan sinusni talasni oblik signala perioda ima konstantnu
vrednost. Perioda se može računati polazeći od nulte vrednosti signala do
odgovarajuće sledeće nulte vrednosti; može se meriti i izmeñu dve
odgovarajuće maksimalne vrednosti signala.

perioda (T) 1. ciklus 2. ciklus 3. ciklus

 v

Načini merenja periode

v v

t (s) t (µs)

T = 1µs
T = 4s
Frekvencija signala sinusnog talasnog oblika:
Frekvencija f je broj ciklusa koji talasni oblik kompletira u toku vremenskog
perioda od jedne sekunde. Što se više ciklusa zaokruži, to će biti veća
frekvencija.

Frekvencija se izražava jedinicom koja se naziva herc i označava sa Hz. 1Hz je

ekvivalentno jednoj periodi u sekundi, 60Hz je ekvivalentno 60 perioda u
sekundi.

Manji broj ciklusa u sekundi – manja frekvencija; veći broj ciklusa u

sekundi – veća frekvencija.
Frekvencija f i perioda T su meñusobno povezane sledećom relacijom:

1
f =
T
Ova inverzna veza ima smisla jer sinusni talasni oblik sa dužom periodom
prolazi kroz manji broj ciklusa u toku jedne sekunde u odnosu na sinusni
signal koji ima kraću periodu.

v
U toku jedne sekunde se kompletiraju 3
ciklusa, tako da je:
f = 3Hz
Jedan ciklus traje 1s:3=0.333s, pa je
perioda:
T = 0.333s = 333ms
v
U toku jedne sekunde se kompletiraju 5
ciklusa, tako da je:
f = 5Hz
Jedan ciklus traje 1s:5=0.2s, pa je
perioda:
T = 0.2s = 200ms
 Sinusni naponski izvori
Dve osnovne metode za generisanje napona sinusnog talasnog oblika jesu
elektromagnetna i elektronska. Sinusni naponi se mogu dobiti
elektromagnetno pomoću AC generatora i elektonski pomoću oscilatornih
kola.
AC generator:
pol magneta

žičana kontura

osovina

magnetno polje
četkice
pol magneta

prstenovi
 kontura

osovina

1. četvrtina: pozitivna alternacija 2. četvrtina: pozitivna alternacija

3. četvrtina: negativna alternacija 4. četvrtina: negativna alternacija

Jedan obrtaj provodnika u magnetnom polju kod osnovnog AC generatora
(koji se još naziva i alternator) generiše jedan ciklus sinusnog napona. Brzina
kojom provodnik rotira u magnetnom polju odreñuje vreme kompletiranja
jednog ciklusa. Na primer, ako provodnik kompletira 50 obrtaja u sekundi,
perioda odgovarajućeg sinusnog talasa je 1/50, a frekvencija 50 Hz. Što je
brzina rotacije veća, to je veća i frekvencija indukovanog sinusnog napona.

60o/s 120o/s
Drugi način postizanja veće frekvencije jeste povećanjem broja magnetnih
polova. Ranije smo objašnjavali kako se može dobiti sinusni indukovani napon
korišćenjem dva magnetna pola. Za vreme jednog obrtaja, provodnik prolazi
pored severnog i južnog magnetnog pola i tako se formira jedan ciklus
indukovanog napona. Kada se umesto dva koriste četiri magnetna pola, jedan
ciklus indukovanog napona se formira u toku polovine obrtaja provodnika. Na
ovaj način se postiže dvostruko veća frekvencija pri nepromenjenoj brzini
obrtanja provodnika.

1/2 obrtaja

1 obrtaj
Signal generator:
Signal generator je instrument koji elektronski proizvodi signale sinusnog
talasnog oblika i upotrebljava se kod testiranja i upravljanja kolima i
sistemima. Postoje različiti signal generatori, od instrumenata specijalnih
namena koji daju sinusne talasne oblike u ograničenom opsegu frekvencija,
do programibilnih generatora koji daju širok opseg frekvencija i različite
talasne oblike signala. Svi signal generatori su zasnovani na oscilatorima,
elektronskim kolima koja na svom izlazu daju signal periodičnog talasnog
oblika. Svi signal generatori imaju kontrole za podešavanje frekvencije i
amplitude signala.
Generatori funkcija su instrumenti koji na svom izlazu mogu dati više
različitig talasnih oblika signala.
 Karakteristične veličine AC napona i struja
Trenutna vrednost
v v

U bilo kom trenutku, napon ili struja imaju odreñenu trenutnu vrednost, koja je
različita u različitim tačkama sinusoide. Trenutne vrednosti su pozitivne za
vreme pozitivne alternacije (ili pozitivne poluperiode) i negativne za vreme
negativne alternacije (negativne poluperiode). Trenutne vrednosti napona i
struja se označavaju malim slovima v i i.
Maksimalna vrednost
v
+Vmax
Vmax

Vmax
−Vmax

Maksimalna vrednost sinusnog talasnog oblika napona (ili struje) je vrednost

maksimalne amplitude signala u odnosu na nulu. Kako maksimalne negativne
i pozitivne vrednosti signala imaju jednake veličine, sinusni signal se
karakteriše jednom maksimalnom vrednošću.
Raspon maksimuma
+Vmax

2Vmax

−Vmax
Efektivna vrednost
Najveći broj AC voltmetara pokazuje efektivnu vrednost napona. Ova
efektivna vrednost se još označava i sa rms (root mean square). 220V naše
mreže je efektivna vrednost napona.

Efektivna vrednost sinusnog napona je zapravo mera efekta zagrevanja

sinusnim talasom.

AC izvor

DC izvor

Kada je otpornik vezan na AC izvor napajanja (a), na njemu se osloboña

odreñena toplota. DC izvor napajanja se može podešavati tako da se na
otporniku koji je vezan na ovaj izvor (b) oslobodi ista količina toplote kao na
otporniku u slučaju (a).
Efektivna vrednost sinusnog AC napona je jednaka DC naponu koji na
otporniku razvija istu količinu toplote kao što je to u slučaju sinusnog napona.

Neka je napon sinusnog talasnog oblika:

v = Vmax sin θ
Kod odreñivanja efektivne vrednosti, prvo se ova jednačina kvadrira:
2
Vmax
v 2 = Vmax
2
sin 2 θ
Da bi se dobila efektivna vrednost napona,
potrebno je površinu poluperiode podeliti sa π:
π 2 π
povr. 1 Vmax
Veff2 = ∫
Vmax sin θ dθ = ∫ (1 − cos 2θ )dθ
2 2
=
π π 2π
0 0
2 π 2 π
Vmax Vmax
=
2π ∫1dθ −
0
2π ∫ (− cos 2θ )dθ
0
2 2 2
=
Vmax
2π
(
θ − 12 sin 2θ )0
π
=
Vmax
2π
(π − 0) = Vmax
2
Konačno:
Vmax
Veff = Veff2 = = 0.707 Vmax
2

Na sličan način se može odrediti i efektivna vrednost struje:

I eff = 0.707 I max

Srednja vrednost
Srednja vrednost signala sinusnog talasnog oblika računata za kompletan
ciklus je uvek jednaka nuli jer se srednja vrednost signala tokom pozitivne
poluperiode poništava srednjom vrednošću signala tokom negativne
poluperiode. Za odreñene svrhe, meñutim, je korisno računati srednju
vrednost signala tokom jedne poluperiode.
Srednja vrednost za sve tačke na slici je jednaka nuli!!!

Iz praktičnih razloga, kod odreñivanja srednje

vrednosti se smatra da sve tačke jedne sinusoide
imaju pozitivne vrednosti.
 Vmax

π
povr. 1 Vmax
Vsr = = ∫ Vmax sin θ dθ = (− cosθ ) π0
π π π
0
Vmax
= (− cos π − (− cos 0) ) = Vmax (− (−1) − (−1) )
π π
Vmax 2
= 2= Vmax = 0.637 Vmax
π π

2Vmax
Vsr = = 0.637 Vmax
π
Na sličan način se može odrediti i srednja vrednost struje:
2 I max
I sr = = 0.637 I max
π
Ugaona prezentacija sinusnog
talasa
Sinusni oblik napona se može dobiti AC generatorom. Kako namotaj rotora
AC generatora prolazi punih 360° rotacije, rezultujući izlazni napon je jedan
pun ciklus sinusnog talasnog oblika. Tako se ugaona prezentacija sinusnog
talasnog oblika napona može povezati sa ugaonom rotacijom generatora.

sinusni napon

1
 Stepen je mera ugla koja odgovara 1/360 kruga
ili punog obrtaja. Radijan je mera ugla kod kojeg
je dužina dela obima kruga jednaka poluprečniku
kruga. Jedan radijan je jednak 57.3°, kao što je
prikazano na slici. Obrtaj od 360° odgovara meri
od 2π radijana.

Grčko slovo π predstavlja odnos obima bilo kog kruga i njegovog

prečnika i ima konstantnu vrednost 3.1416.

stepeni radijani
Radijan/stepen konverzija:
 π rad 
rad =  o
 × stepeni
 180 
i obrnuto:
 180 o 
stepeni =   × radijani
 π rad 
 
Za sinusni talasni oblik signala, ugaona prezentacija može biti ili u stepenima
ili u radijanima, pri čemu kompletnom ciklusu odgovara 360° ili 2π rad, kao
na slici:
Faza signala sinusnog talasnog oblika:
Faza sinusnog signala je mera ugla koja specificira relativni položaj tog
sinusnog signala u odnosu na referentni (prvi pozitivni prolaz kroz nulu je u
tački 0° (0 rad), pozitivni maksimum je u tački 90° (π/2 rad), negativni prolaz
kroz nulu je u tački 180° (π rad), negativni maksimum je u tački 270° (3π/2
rad), a ciklus se završava u tački 360° (2π rad)). Kada je sinusni talasni oblik
nekog signala pomeren levo ili desno u odnosu na ovakav referentni signal,
onda se taj pomeraj naziva fazni pomeraj.
pozitivni maksimum

pozitivni prolaz negativni prolaz

negativni maksimum
 (a) (b)

Slika (a): sinusoida B je pomerena desno za 90° (π/2 rad) u odnosu na

sinusoidu A, tako da izmeñu ove dve sinusoide postoji fazni ugao 90°.
Maksimum sinusoide B se pojavljuje kasnije nego maksimum sinusoide A. U
ovom slučaju se kaže da sinusoida B kasni za sinusoidom A za 90° ili π/2.

Slika (b): sinusoida B je pomerena levo za 90° (π/2 rad) u odnosu na

sinusoidu A, tako da izmeñu ove dve sinusoide opet postoji fazni ugao 90°. U
ovom slučaju, maksimum sinusoide B se pojavljuje ranije nego maksimum
sinusoide A, pa se kaže da sinusoida B prednjači sinusoidi A za 90° ili π/2.
Jednačina sinusoide
 v ili i A amplituda sinusiode koja predstavlja
maksimalnu vrednost napona ili struje
na vertikalnoj osi); na horizontalnoj osi
je promenljiv ugao θ. Promenljiva y je
trenutna vrednost napona ili struje pri
datom uglu θ.

Svi električni talasni oblici signala su dati specifičnom matematičkom

formulom, čiji je opšti izraz:
y = A sin θ
Ova formula važi za bilo koju tačku sinusoide i predstavlja trenutnu vrednost
signala.
v

v = Vmax sin θ = 10V ⋅ sin 60o = 10 ⋅ 0.866 = 8.66V

Kada je sinusoida pomerena desno u odnosu na referentnu za odreñen ugao φ,
slika (a), opšti izraz za vremenski promenljiv signal je:
y = A sin (θ − φ )
gde je y trenutna vrednost napona ili struje, a A amplituda signala. Kada je
sinusoida pomerena levo u odnosu na referentnu za odreñen ugao φ, slika (b),
opšti izraz za vremenski promenljiv signal je:
y = A sin (θ + φ )
Primer: odrediti trenutne vrednosti napona za ugao θ = 90°, za sva tri talasna
oblika napona.

Neka je sinusoida A referentna. Sinusioda B je pomerena za 20° u odnosu na

sinusoidu A tako da joj prednjači. Sinusoida C je pomerena za 45° u odnosu
na A tako da kasni za njom.

v A = Vmax sin θ = 10V ⋅ sin 90 o = 10 ⋅1 = 10V

v B = Vmax sin (θ + φ B ) = 5V ⋅ sin 110o = 5 ⋅ 0.9397 = 4.7V
vC = Vmax sin (θ − φC ) = 8V ⋅ sin 45o = 8 ⋅ 0.7071 = 5.66V
Uvod u fazore
U matematici i nauci, vektor je veličina koja je odreñena intenzitetom i
smerom. Primeri vektora su sila, brzina, ubrzanje.
U elektronici, fazor je vrsta vektora koja se odnosi na veličine koje se
vremenski menjaju, kao što je slučaj sa sinusnim signalima. Na slici su
prikazani primeri fazora. Dužina strelice fazora predstavlja amplitudu
odreñene veličine. Ugao θ (relativno u odnosu na 0°) predstavlja ugaoni
položaj, kao što je prikazano na slici (a) za pozitivan ugao. Specifični primer
fazora na slici (b) ima amplitudu 2 i ugao 45°. Fazor na slici (c) ima
amplitudu 3 i fazni ugao 180°. Fazor na slici (d) ima amplitudu 1 i fazni ugao
−45° (ili +315°). Pozitivni uglovi se mere u smeru suprotnom kretanju
kazaljke na satu, dok se negativni mere u smeru kretanja kazaljke na satu, u
odnosu na referencu 0°.
 Fazorska prezentacija sinusoide

Pun ciklus sinusnog talasnog oblika se može predstaviti rotiranjem fazora po

celom krugu (360°).
Trenutna vrednost sinusoide u bilo kojoj tački je jednaka vertikalnom
rastojanju vrha fazora u odnosu na horizontalnu osu.
Dužina fazora na slici je jednaka maksimalnoj vrednosti sinusnog signala.
Ugao fazora meren u odnosu na 0° je odgovarajuća ugaona tačka na sinusoidi.
 Vmax Vmax
v = Vmax sin θ

Vmax

Na slici je prikazan fazor napona sa ugaonom pozicijom 45° i odgovarajuća

tačka na sinusoidi. Trenutna vrednost sinusnog talasnog oblika u ovoj tački se
odnosi i na poziciju i na dužinu fazora. Kao što je ranije naglašeno, vertikalno
rastojanje od vrha fazora do horizontalne ose predstavlja trenutnu vrednost
sinusnog talasa u toj tački. Ako se vrh fazora spoji sa horizontalnom osom,
dobija se pravougaoni trougao čija je hipotenuza zapravo fazor. Iz
trigonometrije, ta strana je jednaka proizvodu hipotenuze i sinusa ugla θ :
v = Vmax sin θ
Ista formula je ranije data za trenutnu vrednost sinusnog napona.
Pozitivni i negativni uglovi fazora:
Pozicija fazora u nekom odreñenom trenutku se može izraziti preko
pozitivnog ugla, ili ekvivalentnog negativnog ugla. Za dati pozitivni ugao θ,
odgovarajući negativni ugao je θ −360°.
Primer: odrediti trenutne vrednosti napona za sve prikazane fazore na
sledećoj slici.

(a) v = 10V ⋅ sin 0 o = 10V ⋅ 0 = 0V

0 o − 360 o = −360o
(b) v = 10V ⋅ sin 30 o = 10V ⋅ 0.5 = 5V
30 o − 360o = −330 o
(c) v = 10V ⋅ sin 90o = 10V ⋅1 = 10V
90 o − 360o = −270 o
(d ) v = 10V ⋅ sin 135o = 10V ⋅ 0.707 = 7.07V
135o − 360 o = −225o
(e) v = 10V ⋅ sin 270o = 10V ⋅ (−1) = −10V
270o − 360 o = −90 o
( f ) v = 10V ⋅ sin 330 o = 10V ⋅ (−0.5) = −5V
330 o − 360 o = −30 o