Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za pedagogiju

Esej iz predmeta: Metodički sistemi i aplikacije

Tema: ''Mogućnosti i izazovi unapređenja kvaliteta nastave''

Profesor: dr Borka Malčić Student: Nikolina Đapić, 080031/2016

Novi Sad, 2019.

Uvod

U radu se govori o poboljšanju kvaliteta nastave kroz različite mogućnosti. Brojni

su faktori koji utiču na kvalitet nastave i nastavnog rada. Značajni momenti koji se
pominju u radu su kompetencije koje se naglašavaju kao značajna komponenta koja
vodi ka većem uspehu u radu i učenika i nastavnika. Naglasena je i mobilnost koja se
ističe sve više u savremenoj nastavi i udružuju međusobno zemlje sveta na saradnju i
kooperaciju.

Nagle promene koje se svakodnevno događaju u savremenom društvu uticale su

na potrebu promene paradigme u organizovanju nastave. Savremena koncepcija
obrazovanja zahteva nastavu koja je usmerena na učenika kao subjekta vaspitno-
obrazovnog procesa, usmerenost na raznovrsnost i višestrukost izbora sadržaja, a
takođe i na poučavanje učenika metodama i strategijama samostalnog usvajanja znanja
kao nužne pretpostavke permanentnog obrazovanja (Arbunić i sar., 2007).

Nastava, ''pedagoški osmišljena i sistemsko organizovana aktivnost kojoj je

svrha vaspitanje i obrazovanje pojedinca'' (Jelavić, u: Bežen i sar., 1993, str.25), oduvek
je bila oblik posredovanja sadržaja (Isto).

Nastavnik kao izvor znanja predodređen je vlastitim sistemom obrazovanja i

kriterijumima i ograničenjima da traži nova shvatanja o sadržajima koje predaje (Arbunić
i sar., 2007).

Obrazovni sistem u Evropi suočen je sa velikim pritiskom globalizacije i razvoja

novih tehnologija koje su dovele do velikih promena u ovoj oblasti. S obzirom na ove
promene, veliki broj visokoškolskih institucija insistiralo je na uvođenju preciznih
kriterijuma za akreditaciju studentskih programa, kao i kontrolu kvaliteta obrazovanja
Kvalitet je pojam kojem se teži u svim aspektima života i rada i predstavlja imperativ
kojem treba da se usmerimo. Obrazovanje je alat kojim se svako društvo služi kako bi
popravili stvari i prilike koje ne odgovaraju zahtevima i vrednostima koje se nastoje
dostići. Kvalitet je najčešće korišćena reč u diskusijama o visokom obrazovanju i
obrazovanju uopšte (Subotić i sar.,).

2
 Polazeći od obrazovnih postignuća učenika jedan od ključnih pokazatelja
kvaliteta školskog obrazovanja, kao jedan od važnih indikatora obrazovanja izdvajaju se
rezultati obrazovanja, a u procesu standardizacije posebno se ističe važnost
formulisanja i definisanja standarda obrazovnih ishoda. U centru obrazovnih ishoda
ističu se ključne kompetencije koje kod učenika treba razvijati na određenim nivoima
obrazovanja, odnosno orijentacija na razvoj različitih domena pismenosti kod učenika
(Breneselović i sar., 2014).

Prilikom nadzora i kontrole nad školskim radom u praksi funkcionisanje školskih

sistema organizovano je na različite načine u zavisnosti od obeležja društvenog
konteksta i konteksta školskog sistema. Opšteprihvaćen je stav da je evaluacija put ka
unapređivanju školskog rada i nastave (Isto).

Od uvođenja bolonjskog procesa, kvalitet visokog obrazovanja bio je u fokusu

reformskih promena s ciljem obezbeđenja kvalitetnijeg i efikasnijeg obrazovanja za sve,
i da doprinese utemeljenju i unapređenju saradnje među različitim institucijama i
zemljama Evrope. U procesu obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju uključene
su brojne zainteresovane strane. Posebno se insistira na tome da sistem visokog
obrazovanja odgovori zahtevima interesnih grupa kao što su studenti, roditelji,
poslodavci, tržište rada, ministarstvo i sl., i na taj način utiče na obezbeđivanje kvaliteta
obrazovnog procesa. Uspostavljanje kvaliteta je ključna odgovornost obrazovnih
institucija, kao i svih uključenih u njihov rad. Proces poučavanja se sa nastavnika i
nastavnih sadržaja premešta na studenta, njegove potrebe. Očekuje se da studenti
steknu funkcionalna znanja, razviju kompetencije i na taj način osiguraju svoje mesto na
tržištu rada (Jevremov i sar., 2016).

Brojni su faktori koji oblikuju kvalitet nastave i obrazovanja. Kvalitet nastave

zavisi od posmatrača, ali i od obrazovnog konteksta u okviru kojeg se analizira. Posebni
ciljevi reforme odnose se na promenu položaja studenata i njihovom učestvovanju u
sopstvenom procesu obrazovanja i učenja. Kvalitet u obrazovanju predstavlja evaluacija
obrazovnog procesa koji ima za cilj povećanje potrebe da se dostignu i razviju talente
korisnika procesa, i da se istovremeno ostvare standardi odgovornosti. Studentska
percepcija se smatra važnim resursom, čija povratna informacija, mišljenje i obrazovno

3
iskustvo značajno doprinose unapređivanju kvaliteta nastave i uslova studiranja. S
obzirom da se zadovoljstvo studenata kvalitetom nastave može pratiti primenom
adekvatnih upitnika, u nastavi se nastoji koristiti ovaj merni instrument prilikom
studentske evaluacije (Isto).

Kako bi se unapredio kvalitet nastave, neophodna je saradnja među zemljama

kako bi pospešili studentsku mobilnost. Akademska mobilnost nije samo pozitivno
iskustvo za pojedinca, već se rezultati mobilnosti osećaju i na institucionalnom i na
društvenom nivou. Veća pokretljivost studenata i nastavnika od suštinskog je značaja
za unapređivanje naučno-istraživačkog rada i olakšava učešće u međunarodnim
projektima. Neophodna je saradnja na internacionalnom nivou (Vučurević i sar., 2016).

Kvalitet obrazovanja determinisan je kvalitetom programa, kvalitetom nastavno-

naučnog procesa, kvalitetom ostvarenosti ishoda učenja ili kompetencijom (Isto).

Gajić i Andevski (2009) kažu da se pokazao da je, u svetlu najnovijih iskustava u

realizaciji programa Campusa Europae, neophodan konsenzus između partnerskih
univerziteta u pogledu modifikacije kurikuluma u cilju veće međusobne kompatibilnosti,
promocije različitih modela participacije u međunarodnoj mreži mobilnosti studenata,
kreiranja jedinstvenog metodološkog obrasca utvrđivanja i praćenja efikasnosti studija,
obezbeđivanja kvaliteta, (samo)evaluacije, definisanja kvalifikacionih okvira,uz puno
učešće studenata kao relevantnih partnera u svim navedenim procesima (Vučurević i
sar., 2016).

Sticanje kvalitetnijeg internacionalnog obrazovanja koje se realizuje uključenjem

u programe mobilnosti, sigurnija je ulaznica u svet rada (Isto).

Medijsko – informatičke inovacije čine osnovu za realizaciju nove koncepcije

nastave. Da bi inovacije postale sastavni deo nastavnog procesa, one moraju biti
prihvaćene od strane nastavnika. Potrebe i interesovanja nastavnika za primenu
inovacija u nastavnom radu jesu ključni faktor koji uslovljava podizanje kvaliteta
nastavnog rada u školi. Potrebe su unutrašnji pokretači čovekove aktivnosti. Ukoliko
nastavnici imaju razvijene pozitivne stavove o inovacijama, ako oni inovacije

4
doživljavaju kao potrebu modernizacije vaspitno-obrazovnog rada, onda će inovacije
sve više ulaziti u praksu naših škola (Cvetković, 2016).

Zaključak

Postoji mnogo izazova koji se postavljaju pred nastavu, naročito kada su

uvedene nove informacione tehnologije. Neophodno je da se nastavnici usavršavaju u
skladu sa novim tehnologijama koje se javljaju. Zaključujem da na kvalitet nastave utiču
i nastavnici i učenici i roditelji i ministarstvo i slično.

5
Literatura

1. Arbunić, A., Vranješ, V., Nastava i izvori znanja. Odgojne znanosti. Vol. 9, str.
97-111.
2. Cvetković, B. N. (2016). Uticaj medijsko-informatičkih inovacija na kvalitet
nastave. Digitalne medijske tehnologije I društveno-obrazovne promene:Zbornik
radova, 6, 239-251.
3. Subotić, Lj. Kvalitet visokog obrazovanja u društvu znanja: mogućnosti i
perspektive. Kossep, 179010.
4. Vučurević, T., Brkanlić, S., Značaj mobilnosti studenata za unapređenje kvaliteta
rada visokoškolskih ustanova. XXII Skup Trendovi Razvoja: ''Nove tehnologije u
nastavi''. 1-4.
5. Jevremov, T., Lungulov, B., Dinić, B., Zadovoljstvo studenata kvalitetom nastave:
efekti godine studija i akademskog postignuća. Originalni naučni rad.LXV 3/2016.